Вакцине и вакцинација

Вакцине су медицински препарати који садрже ослабљеног живог или

мртвог узрочника болести. Оне припремају тело за борбу против неке
конкретне инфекције, вируса или болести.
Рани облик вакцинације открили су Кинези још у 10. веку, али је тек 1796.
године Едвард Џенер приметио да блага инфекција од крављих богиња
штити од великих богиња. Тестирао је ту теорију, а његова открића
објављена су две године касније и тако је настала реч „вакцина“ – од
латинског „вака“ што значи крава.
Постоје три главна типа вакцина и то су:
 Живе
 Инактивне
 ДНК вакцине
Живе вакцине су вакцине које садрже живи вирус. Оне имитирају
природну инфекцију и стимулишу одговор имуног система. Представљају
дуготрајну заштиту.
Инактивне вакцине су вакцине које садрже мртвог узрочника (вирус или
бактерија). Оне слабије провоцирају имуни одговор и имају краткотрајну
заштиту.
ДНК вакцине су вакцине преко којих се ген вируса убацује у кожу.
Производи се вирусни протеин у нашем организму и имитира вирусну
инфекцију и стимулише одговор имунског система.
Мислим да су главни узрок противљења вакцинацији управо медији и
друштвене мреже. Они пласирају различите информације које су често
нетачне и изазивају различите пометње. Долази и до измишљања
различитих теорија завера попут оне која говори да се путем вакцинације
људи чипују.
Мислим да су вакцине од велике помоћи јер је наш организам у сталном
контакту са различитим ставрима и спољашње средине. Иако наш имуни
систем успева да се избори са већином тих ствари сам, вакцине
представљају један од најефикаснијих начина да помогнемо себи да
пребродимо неку болест.