Vakcine

Miloš Simić
Šta su vakcine?
Vakcine sadrže
oslabljene ili mrtve
bakterijske bolesti,
koje stimulišu imuni
odgovor organizma da
stvori antitela. Antitela
su posebna klasa
proteina koja imaju
određenu strukturi
molekula.  Ta
određena struktura
pomažu antitelu da
„prepozna“ uzrok, to
jest, tu bakteriju i da
antitela neutrališu
Istorija vakcine
Pre vakcine ljudi su
umirali od bolesti koje
su mogle da se sprece.
Prvi ranik oblik
vakcine se pojavio u
Kini, koji se zvao
variolacija. Oni su
zdrave ljude izložili
ranicama i krastama
bolesti da bi izgradili
imunitet. Doktor
Džener je 1798.
objavio prvu modernu
vakcinu.
Uspešnost vakcina
Vakcine su drastično
smanjile štetu
prouzrokovanu
bolestima prošlog
veka. Oko 2.6 miliona
ljudi je umiralo
godišnje od boginja
pre prve vakcinacije,
koja je bila 60-tih
godina. Takođe je
vakcinacija smanjila
stopu smrti od boginja
za 80%.
 Zašto neki ljudi
odbijaju
vakcinaciju
U prošlosti su ljudi bili
skeptični iz religioznih
razloga, jer su mislili
da je vakcinacija
nečista.
Širom Britanije 1800.
godine počele su da
delaju takozvane
anivakcinaške grupe,
koje su tražile
alternativne mere za
borbu protiv bolesti,
poput izolacije.
Zašto neki ljudi
odbijaju
vakcinaciju
Andrew Wakefield je
1998. godine objavio
izveštaj koji lažno
povezuje autizam i
bolest creva za MMR
vakcinom. Iako je
njegov rad
diskreditovan, u Velikoj
Britaniji je došlo do
pada broja vakcinisane
dece. Za čak 100.000
manje dece je primilo
vakcinu.
Rizik nevakcinacije
Kada se veliki deo
populacije vakciniše, to
pomaže u sprečavanju
širenja bolesti, što
zauzvrat pruža zaštitu
onima koji nemaju
imunitet, to se zove
kolektivni imunitet.
Procenat ljudi koji treba
da se vakcinišu da bi se
održao kolektivni
imunitet razlikuje se od
bolesti do bolesti. Za
male boginje to je 95
posto, a za dečiju
paralizu je 80 posto.