Сајт посвећен настави историје на српском језику | History Teaching in Serbian

НАСТАВА ИСТОРИЈЕ
 Почетак
 Стандарди
 Програми
 Уџбеници
 Материјал
 Линкови
 Контакт

Архива категорије Занимљива историја

Алекс Џендлер „Историја против

Кристифора Колумба“
Објављено од стране nastavaistorije под Анимације, Занимљива историја 16/04/2020

Преводилац: Ања Шарић

Лектор: Миле Живковић
Извор: TED-Ed
Приредио: Настава историје
Rate this:

 
 
 
 
 
 
4 Votes
 Дељење


Оставите коментар

Кетрин Темпест „Велика завера против Јулија Цезара“

Објављено од стране nastavaistorije под Анимације, Занимљива историја 13/04/2020

На дан 15. марта 44. г. п.н.е, римског диктатора Јулија Цезара је убила група од његових 60
сенатора. Зашто су ови, како су себе звали, ослободиоци желели његову смрт? И зашто се Брут,
кога је Цезар лично спасио, придружио завери? Кетрин Темпест истражује личну и политичку
позадину убиства Јулија Цезара.
Преводилац: Миленка Окука
Лектор: Миле Живковић
Извор: TED-Ed
Приредио: Настава историје
Rate this:

 
 
 
 
 
 
2 Votes
 Дељење


Оставите коментар

Роберт Гарланд „Један дан у животу римског војника“

Објављено од стране nastavaistorije под Анимације, Занимљива историја 12/04/2020

Преводилац: Милана Ружић

Лектор: Миленка Окука
Извор: TED-Ed
Приредио: Настава историје
Rate this:

 
 
 
 
 
 
2 Votes
 Дељење


Оставите коментар

П. Гринфилд, А. Џендлер „Историја против Августа“

Објављено од стране nastavaistorije под Анимације, Занимљива историја 11/04/2020

Преводилац: Миленка Окука

Лектор: Тијана Михајловић
Извор: TED-Ed
Приредио: Настава историје
Rate this:
 
 
 
 
 
 
2 Votes
 Дељење


Оставите коментар

Да си римски војник…
Објављено од стране nastavaistorije под Занимљива историја, Стари век 07/04/2020

Тестирајте свог наставника…

Поставите наставнику ова питања. Да ли зна тачно да одговори на већину питања? А знаш ли ти?

Да си римски војник…

1. Шта би носио испод кожног килта?

а) ништа
б) гaћe
ц) смоквин лист
2. Како би путовао римским путевима?
а) десном страном
б) средином
ц) левом страном
3. Колико дуго би морао да останеш у војсци након што јој се придружиш?

а) 25 година
б) 5 година
ц) до краја живота
4. Којом би се могао оженити?
а) било којом
б) ниједном
ц) Римљанком
5. Ко треба да плати твоју униформу, оружје, храну и сахрану?
а) цар
б) то је бесплатно
ц) ти, од своје плате
6. Колико би требало да будеш висок?
а) више од 180 цм

б) између 160 и 180 цм

ц) испод 160 цм
7. Шта би користио уместо тоалетног папира?
а) сунђер на штапу, потопљен у хладну воду
б) своју тунику
ц) дневне новине
8. Твоје копље (пилум) имало је метални шиљак дужине 60 цм, који би се откинуо када би ударио у
нешто. Зашто?
а) Зато да га непријатељ не може употребити бацајући га назад.
б) Зато да би за време марша метални шиљак могао да ставиш у цеп.
ц) Зато што римски произвођачи оружја нису могли да направе боље.
 9. Зашто је један од римских заповедника имао надимак „Jош
једну!“?
а) Зато што је волео да његови војници певају док марширају. Када би завршили једну песму, он би
повикао: „Jош једну!“
б) Jер је био незасит. Након што би појео jедну свињску главу повикао би: „Jош једну!“
ц) Зато што је био суров. Шибао је своје војнике свом снагом, а када би једна шиба пукла повикао
би: Jош једну!“
10. Зашто се војни лекар не би освртао на твоје вриштање док би ти санирао ране?
a) Jep je уживао у твојој патњи.
б) Jер jе био научен да ради свој посао не придајући пажњу вриштању војника.
ц) Јер су Римљани запошљавали искључиво глуве лекаpe.

Одговори: 1б, 2ц (Али, често су у својим кочијама улетали усред града. Понекад су марширали,
ударајући својим ексерима окованим чизмама свакога ко би им се нашао на путу!), 3а, 4б (Али,
често су имали жене изван војних кампова.), 5ц, 6б (Али, то правило кршило се када су војсци били
неопходни људи. Прениски људи могли су да раде за војску, иако нису могли да се боре.), 7а (И
делио би је са осталима у јавном тоалету! Понекад се могао употребити комад маховине који би
однела вода.), 8а, 9ц, 10б.

Извор: Тери Дери, Покварени Римљани, Београд, 2004, 16-18.

(Илустрације: Мартин Браун)
Приредио: Настава историје
Rate this:

 
 
 
 
 
 
4 Votes
 Дељење

Дан једног Римљанина
Објављено од стране nastavaistorije под Занимљива историја, Стари век, Чланци 25/03/2020

Аутор: Слободан Бубњевић

Фреска из Villa dei Misteri, Помпеја, 60. године п.н.е. / Wikimedia

Седми сат. У долини између Капитола и Палатина, између збијених инсула у уличицама
Велабрума и над ужурбаним Форумом, између Ростри, статуе Херкула и Хорацијевог стуба, где се
од храма Конкордије до трибунала претора мешају сенатори са клијентима, прост свет, трговци,
странци и робови, разлеже се звук труба које означавају да је у граду Риму наступило – подне.

Између изласка и заласка сунца, за Римљане је подне, као тренутак врхунца сунчеве путање по
небу, увек била најважнија временска мера. Наиме, живот у седмом сату наједном узима други ток
– јавне и политичке послове, активности, смењују приватне ствари, које су такође јавне, али се
односе на лична питања и ужитак.
Устаљено се сматра да је, и мимо тога, за већину Римљана дан увек био подељен на два дела –
на доба за активност, negotium, и доба дана за разоноду, otium. „У класично доба, дан грађанина је
у скоро у истој мери био подељен на активност и одмор“, каже познати француски историчар Жан-
Ноел Робер у књизи „Стари Рим“, која даје врло упечатљиве увиде у живот Римљана (преведена је
и на српски). Робер, притом, додаје да ова подела није универзална и да није постојала одувек.

Наиме, нема сумње да се таква подела дана односи само на градове империје, пре свега Рим, и
да то није био случај у раној фази римске историје, кад је већина становништва била принуђена да
мукотрпно ради у пољима. Но, како се Рим проширио, а захваљујући силним освајањима стекао и
огромну популацију робова, Римљани престају да раде (и чак, са презрењем гледају на физички
рад).

И док робови раде од изласка до заласка сунца, не знајући за време, грађанин Рима, без обзира
колико је сиромашан, никада не ради физичке послове. Римљани тргују, ратују, држе говоре, баве
се политиком, обављају разне јавне функције (увек без надокнаде), али не раде у пољу и на улици,
не кувају, не перу, не чисте, не зидају, не носе терет.

Са друге стране, у животу Римљанина све је јавно – готово све радње, од којих многе данас
сматрамо личним и интимним, попут молитве или читања, обављају се искључиво пред другима,
на јавној позорници. То, наравно, не значи да се збивају само у спољном свету, на тргу или
форуму, будући да и свака кућа има свој јавни простор.

Тако дан Римљанина почиње обредним прањем, након чега се преко тунике у којој се спава облачи
тога, а потом доручкује. Дан се одмах потом наставља на јавној сцени – у атријуму патрона. Богати
и утицајни Римљанин овде окупља своје клијенте који долазе по следовање у новцу или храни, ту
се склапају договори и пишу поруке, што је део дана који се назива salutatio.

Од трећег сата клијенти и њихов патрон заједно одлазе на Форум. На Форуму ће они грађани који
су изабрани магистрати обављати своје функције, али ту се и тргује и преговара, говори, гласа и
прегласава. Клијенти ће у свему гласати и следити став свог патрона, да би већина њих потом
завршила у некој таверни где се чека долазак поднева.

Поподне, сасвим престају политички послови. То је време за кратки оброк, prandium, а потом и за

поподневни одмор, посебно кад је топло време. Предвече, улице и Форум поново оживљавају, али
сада не ради послова и политике, већ туда шетају богато одевене Римљанке, нуде се разне
услуге, од раскошних хаљина до услуга проститутки, једнако и мушких и женских.
Многи Римљани су тада у купалиштима, која ће се, током каснијих фаза римске историје, развити у
терме, просторе за уживање. Римљанин проводи вече у триклинију, у свом дому, где дуго и са
уживањем обедује са пријатељима, што је једини прави оброк у току дана. Слика приказује сцену
обедовања са фреске из једне римске виле у Помпеји.

Свакодневне рутине и ритам су врло устаљени, али, осим чињенице да подне пада у седми сат,
Римљани слабо полажу на поделу дана према сатима. „Сати, увек исти број, шест пре подне и
шест после подне, били су увек различитог трајања“, каже Жан-Ноел Робер.

До четвртог века пре нове ере, у Риму сати практично не постоје. Дан се дели само на преподне и
после подне. Као траг ове поделе, на Западу су данас остале ознаке АМ и PM (ante meridiem и post
meridiem) за пре и после подне.

Касније, са доношењем првог соларног часовника са Сицилије на Ростру (који није радио тачно,
због погрешне географске ширине), у живот Рима улазе сати којима се мери размак између јутра и
вечери, тако да је подне увек на почетку седмог сата. Но, чак и када почну да користе клепсидре и
пешчане часовнике, у недостакту механичких мерача времена, Римљани сате мере непрецизно и
то тако да они нису једнаке дужине током године.

Њихови дани, међутим, условљени обичајима, веровањима и силном моћи Рима, вековима следе
уједначен ток.

Извор: Наука кроз приче

Приредио: Настава историје