АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД

ОДСЕК ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА СТРУКИОВНИХСТУДИЈА

СЕМИНАРСКИ РАД
ЗГЛОБ КУКА, ПОКРЕТИ И МЕРЕЊЕ ОБИМА ПОКРЕТА

Проф. Александра Алексић Љубисављевић Вера ФТ 55/21

Радојичић Јована ФТ 71/21

 САДРЖАЈ

1. УВОД 1
2. ГЛАВНИ ЕЛЕМЕНТИ ЗГЛОБА КУКА 2
3. МЕХАНИКА 4
4. МЕРЕЊЕ ОБИМА ПОКРЕТА 5
5. ЛИТЕРАТУРА 10
1.УВОД

Зглоб кука ( art. coxae) повезује карличну кост с горњим крајем бутне кости. Према
облику зглобних површина он припада групи лоптастих зглобова човечијег тела, који се
одликују покретљивошћу у свим правцима око једне обртне тачке.Око три главне осовине
обртне тачке зглоба, односно средишта главе бутне кости, врше се основни покрети ноге:

-флексија и екстензија

-абдукција и адукција

-спољна и унутрашња ротација

Слика 1-Зглоб кука

1
2. ГЛАВНИ ЕЛЕМЕНТИ ЗГЛОБА КУКА

Зглобне површине- Глава бутне ( caput femoris) кости представља две трећине површине
лопте, чији је полупречник око 2,5 центиметара. Она се увлачи у зглобну чахуру карличне
кости (acetabulum). Зглобна хрскавица покрива само полумесечасто поље чашице (facies
lunata), а њену средишњу јаму испуњава јастуче (pulvinar acetabuli), које се састоји из
везивног ткива.На рубу зглобне чашице налази се фибрознохрскавичави прстен, чашична
усна (labrum acetabulare).Чашична усна продубљује још више зглобну јаму и зглоб кука
претвара у зделаст зглоб (art. cotylica) , који се од лоптастих зглобова одликује покреитма
мањих екскурзија

Чашична усна се истањује у пределу попречне везе (lig. transversum acetabuli) , која се
пребацује преко усека у виду моста у доњем делу зглобне чашице. Од споја ове
попоречне везе и јастучета полази обла веза (lig. capitis femoris), која се пружа упоље и
завршава у средишту главе бутне кости (fovea capitis femoris).Ова веза садржи крвне
судове за исхрану главе бутне кости и нема никакве везе са његовом механиком.

Слика 2- Зглобна чашица

2
Зглобна чахура- Припаја се на бутној кости напред на међутрохантеричној линији, а
назад на један попречан прст медијално од међутрохантеричног гребена. Синовијална
опна чахуре , према томе , покрива скоро цео врат бутне кости и лишава их исхране из
периоста, тако да су врат и глава бутне кости зависни углавном од крвних судова lig.
capitis femoris .Овај однос чахуре објашњава појаву зашто споро зарашћују преломи врата
бутне кости, јер је lig. capitis femoris увек прекинут при ишчашењу и прелому у овоме
зглобу.

Чахуру појачавјау снбажне фиброзне везе, три уздужне и једна кружна.

zona orbicularis- Кружна веза се налази дубље од уздужних веза, уз саму чахуру , коју
стеже уз врат и главу бутне кости у виду омче, и тако спречава испадање главе из зглобне
чашице .

lig. Iliofemorale Bertini- Бедрено- бутна веза полази са предње-доње бодље карличне кости
и дели се у два крака- хоризонтални и вертикални, који се завршавају на крајевима
међутрохантеричне линије, са предње стране бутне кости. Ова веза је веома снажна,
нарочито њен хоризонтални крак.

lig. pubofemorale- Препонско- бутна веза је знатно слабија од бедрене. Пружа се

хоризонтално од предње стране тела и горње гране препонске кости до доњег дела
међутрохантеричне линије бутне кости.

lig. ischiofemorale- Седално- бутна веза полази од спољне ивице седалне кврге, тј. tuber
ischiadicum, пружа се хоризонтално упоље и у виду лука прелази преко задње и горње
стране чахуре, и завршава се на предњем делу унутрашње стране великог трохантера.

Слика 3- фиброзне везе зглоба кука

3
3. МЕХАНИКА

Око три главне осовине обртне тачке зглоба, односно средишта главе бутне кости, врше
се основни покрети ноге: флексија и екстензија; абдукција и адукција; спољашња и
унутрашња ротација. Уздружени , ови покрети омогућују кружно кретање ноге , тј.
циркумдукцију. Код основног, нормалног става тела, амплитуде покрета у зглобу кука
износе:

-за флексију око 120 степени

-за екстензију око 15 степени

-за абдукцију око 40 степени

- за адукцију око 20 степени

- за унутрашњу ротацију 45 степени

- за спољашњу ротацију 30 степени

Амплитуде у зглобу кука умногоме зависе од снажних веза, чија је главна улога да својим
затезањем фиксирају карлицу и труп при усправном ставу и да уштеде мишићни рад.

Бедрено- бутна веза својим затезасњем спречава екстензију зглоба и падање трупа уназад.
Такође, њен хоризонтални крак , који ограничава адукцију ноге, спречава при ходу
пропадање карлице и фиксира је уз стојну ногу.

Абдуцкију ноге ограничава препонско– бутна веза.

Унутрашњу ротацију ограничава седално- бутна веза, а спољашњу ротацију препонско-

бутна веза и хоризонтални крак Бертинијеве везе.

Покрети зглоба кука се нормално допуњују покретима карлице и кичменог стуба. Покрети
унутрашње и спољне ротације слободне ноге допуњују се покретима обртања карлице око
главе бутне кости стојне ноге. Исто тако и адукцију и абдукцију слободне ноге допуњују
покрети у зглобу кука стојне ноге. Код хиперекстензије ноге повећвају се нагиб карлице и
слабинска лордоза – карлични рт постаје оштирји. Обрнута појава јавља се код флексије
ноге, леђа постају округла, а угао карличног врта већи.

4
4. МЕРЕЊЕ ОБИМА ПОКРЕТА

Флексија натколенице

Флексија натколенице може се мерити са флектираном потколеницом и са

екстендираном потколеницом. Разлика у амплитуди до које се долази је у већем обиму
покрета флексије натколенице са флектираном потколеницом. Флексија у куку са
опруженим коленом је мањег обима јер је ограничава затезање биартикуларних мишића
из задње ложе надколенице (m. semimembranosus, m. semitendinosus i m. biceps femoris
caput longum). Покрет флексије натколенице се изводи у сагиталној равни, око фронталне
(X) осовине која је нађена у пресеку фронталне и хоризонталне равни. Могућа амплитуда
покрета флексије натколенице са савијеном потколеницом је 0 - 120°, а његова граница је
сударање предње ложе натколенице и предњег трбушног зида.

За мерење флексије натколенице са савијеном потколеницом пацијент лежи на

леђима, ноге су опружене. Центар угломера са крацима поставља се на пројекцију осовине
око које се изводи покрет, са латералне стране зглоба кука, на велики трохантер (trochanter
major). Непокретни крак прати уздужну осовину карлице, односно средњу аксиларну
линију, а покретни крак прати уздужну осовину бутне кости (надколенице). Истовремено
се изводи флексија натколенице према карлици и флексија потколенице према
натколеници.

За мерење флексије натколенице гравитационим угломером пацијент лежи на

леђима (супинирани положај тела), ноге су опружене. Гравитациони угломер постављамо
доњом ивицом на уздужну осy надколенице у сагиталној равни. Истовремено изводи се
покрет флексије натколенице и флексије потколенице уз фиксацију карлице. Почетни угао
је 0° и током покрета угао се повећава до 120°.

Мерења флексије натколенице са екстендираном потколеницом врше се на исти

начин као и мерења флексије натколенице са савијеном потколеницом, разлика је само у
амплитуди покрета која је 0-80° за флексију натколенице са екстендираном потколеницом.

При покрету флексије натколенице са флектираном потколеницом водити рачуна

да не дође до нестанка лумбалне лордозе, јер је то знак да је дошло до покрета карлице
током извођења покрета натколенице. Нестајање лумбалне лордозе се може спречити тако
што се нога пацијента чија покретљивост се не мери пустити да пада преко ивице стола
или се карлица фиксира уз помоћ слободне руке или се затражити помоћ колеге. Мерење
флексије потколенице могуће је извести у лежећем положају на боку супротне ноге.

5
Екстензија натколенице

Екстензија надколенице може да се мери са екстендираном подколеницом и са

флектираном подколеницом. Обим покрета екстензије у куку већи је када се екстензија
изводи уз екстензију у зглобу колена. Флексијом у зглобу колена затеже се m. rectus
femoris па он ограничава екстензију надколенице у зглобу кука. Покрет се изводи у
сагиталној равни, око фронталне (X) осовине, у пресеку фронталне и хоризонталне равни.

За мерење екстензије надколенице са екстендираном потколеницом пацијент лежи

потрбушке (пронирани положај тела). Центар угломера са крацима постављамо на
пројекцију осовине зглоба око које се изводи покрет, са латералне стране зглоба кука на
trochanter major. Непокретни крак угломера прати уздужну осу карлице односно средњу
аксиларну линију тела, а покретни крак угломера налази се на уздужној осовини
натколенице. Изводи се покрет екстензије натколенице са екстендираном потколеницом.
почетни угао је 0 и током покрета угао се повећава до 15 степени. Фактори који
ограничавају амплитуду покрета екстензије натколенице су затезање lig. iliofemorale
Bertini i lig. ischiofemorale. Могући други положај за мерење екстензије је лежећи бочни
положај.

За мерење обима покрета гравитационим угломером пацијент лежи потрбушке,

ноге су опружене. Гравитациони угломер постављамо доњом ивицом на уздужну осу
надколенице у сагиталној равни. Изводи се покрет екстензије натколенице уз фиксацију
карлице при коме потколеница остаје екстендирана.

Мерења екстензије надколенице са флектираном подколеницом изводе се на исти

начин као и мерење екстентије натколенице са опруженом потколеницом. Фактори који
ограничавају амплитуду покрета екстензије надколенице са флектираном подколеницом
су, поред затезања ligg. iliofemorale и lig. ischiofemorale још и затезање m. rectus femorisa,
који се у овом случају истеже преко два зглоба: кука и колена. Због тога амплитуда
натколенице са екстендираном потколеницом ће износити 0-10°.

При извођењу покрета екстензије натколенице потребно је фиксирати карлицу и

спречити њено нагињање напред. Карлица се може фиксирати постављањем слободне
руке терапеута или постављањем јастука испод абдомена, а изнад карлице како би
карлица била чврсто приљубљена уз подлогу.

6
Абдукција натколенице

Покрет абдукције натколенице се изводи у фронталној равни, око одговарајуће

хоризонталне осовине Y (сагитална), која настаје у пресеку сагиталне и хоризонталне
равни. Пацијент лежи на леђима, ноге су опружене. Центар угломера са крацима
постављамо одмах испод spina iliaca anterior superior (SIAS) ноге чији покрет абдукције
меримо. Непокретни крак иде транспелвично до испод SIAS-а супротне половине
карлице, док покретни крак прати уздужну осовину надколенице чије покрете меримо.
Постављањем угломера на описани начин, евентуално померање карлице не ремети однос
између карлице и надколенице (колико год се помери карлица, помери се и цео фиксни
део угломера!). Поред тога овако постављање центра угломера гарантује могућност
постављања центра увек на исто место, што иначе не би било могуће ако бисмо центар
угломера постављали на пројекцију осовине зглоба, јер не постоје поуздане анатомске
формације које би биле добра оријентација. Покрет абдукције се изводи од 0-45° .Даље
извођење покрета спречава затезање препонско-бутне везе и мишића примицача бута.

За мерење абдукције гравитационим угломером, пацијент лежи на боку супротне

ноге која је флектирана у куку и колену ради веће стабилности. Горња нога која се мери,
опружена је у нултом положају. Гравитациони угломер постављамо доњом ивицом на
уздужну осовину надколенице у фронталној равни. Изводи се покрет абдукције
надколенице уз фиксацију карлице.

Адукција натколенице

Покрет аддукције натколенице се изводи у фронталној равни, око сагиталне (Y)

осовине, која се добија у пресеку сагиталне и хоризонталне равни. За мерење покрета
аддукције пацијент лежи на леђима (супинирани положај тела), ноге су опружене. Центар
угломера са крацима постављамо непосредно испод SIAS-а ноге чије покрете меримо.
Непокретни крак иде до испод супротног SIAS -а, а покретни крак прати уздужну осовину
надколенице, друга нога се савија у куку и коленуили се абдуцира, да се направи место за
покрет аддукције ноге коју меримо. Изводи се покрет аддукције надколенице преко
средишње линије тела, при чему се угао од почетних 0° повећава до 20°.

За мерење покрета гравитационим угломером пацијент лежи на боку ноге коју

меримо. Горња нога је абдуцирана у куку и испитивач је једном руком одржава у том
положају. Гравитациони угломер постављамо доњом ивицом на уздужну осовину
надколенице y фронталној равни. Изводи се покрет аддукције надколенице преко
срединешње линије тела. Даље извођење покрета ограничава затезање хоризонталног
крака lig. iliofemorale Bertini.

7
Унутрашња ротација натколенице

Унутрашња ротација надколенице 0 - 30° се изводи око одговарајуће вертикалне

осовине (налази се у пресеку сагиталне и фронталне равни), у зглобу кука, а у
хоризонталној равни. За мерење покрета ротације пацијент лежи на леђима или седи,
подколенице су флектиране за 90° и висе преко ивице стола. Центар угломера са крацима
поставимо на пројекцију осовине око које се изводи покрет, на lig. patellae, непосредно
испод врха пателе. Непокретни крак је паралелан ивици стола преко које подколеница
виси, а покретни крак прати уздужну осовину потколенице, односно предњу ивицу
голењаче, током извођења покрета ротације надколенице. Овај начин постављања центра
угломера је такође одступање од правила постављања угломера, јер сада као фиксну
осовину користимо ивицу стола. Да би ивица стола могла успешно да нам замени осовину
карлице ( јер се надколеница ротира према карлици), услов је да карлица и ивица стола не
мењају свој однос током извођења покрета. Изводи се покрет унутрашње ротације
надколенице, при коме подколеница одлази упоље, а води се рачуна да се карлица током
покрета не одваја од стола. Даље изводеђе покрета ограничава затезање ligg.ischiofemorale.
Покрет унутраше ротације надколенице највећи је када карлица са надxоленицом заклапа
у сагиталној равни угао од 90°, док је при положају максималне екстензије надколенице
према карлици покрет унутрашње ротације минималан или уопште не постоји, због
великог затезања неких структура зглоба и периартикуларних меких ткива.

За мерење покрета гравитационим угломером пацијент лежи на леђима

(супинирани положај тела) или седи. Подколеница ноге која се мери флектирана је за 90
степени и виси преко ивице стола. Друга нога је флектирана у куку и колену и стопалом је
ослоњена на сто. Гравитациони угломер поставиљамо бочном ивицом на уздужну осовину
подколенице у фронталној телесној равни јер је почетни положај сегмента изведени
положај за мерење. Изводи се покрет унутрашње ротације надколенице.

Спољшња ротација натколенице

Спољашња ротација надколенице 0 - 45° се изводи у зглобу кука, у хоризонталној

телесној равни а око уздужне осовине фемура одн. вертикалне телесне осовине, настале у
пресеку сагиталне и фронталне равни. Просечна нормална покретљивост је, због
филогенетске старости покрета, знатно већа од унутраше ротације мерено од неутралног
положаја и износи 45⁰. Пацијент лежи на леђима или седи, подколеница ноге која се мери
је савијена у колену до 90° и виси преко ивице стола, док је друга нога савијена у куку и
колену, ради стабилности, а и да не би сметала извођењу покрета спољашње ротације.
Центар угломера са крацима постављамо на пројекцију осовине (вертикална осовина кука
или уздужна осовина фемура) на lig. patellae непосредно испод врха patellae. Непокретни

8
крак угломера паралелан је ивици стола преко које виси подколеница, а покретни крак
прати уздужнуосовину подколенице односно предњу ивицу тибије

Мерење покрета гравитационим угломером врши се са пацијентом који лежи на

леђима (супинирани положај тела) или седи. Подколеница ноге која се мери флектирана је
у колену за 90 степени и виси преко ивице стола. Друга нога је флектирана у куку и
колену и стопалом ослоњена на сто. Гравитациони угломер постављамо бочном ивицом на
уздужну осовину подколенице у фронталној телесној равни. Изводи се покрет спољашње
ротације надколенице.

Могући други положаји: Пацијент лежи потрбушке. Подколеница ноге која се мери
флектирана је за 90 степени у колену, док је друга нога опружена. Гравитациони угломер
постављамо бочном ивицом у фронталној равни на уздужну осовину подколенице. Даље
извођење покрета ограничава затезање lig. pubofemorale и хоризонталног крака
Бертинијеве везе. Због поменуте филогенетске старости покрета, и значаја у еволуцији,
спољашња ротација у стојећем ставу може да износи и целих 90° (,,Чаплиновски ход").

5.ЛИТЕРАТУРА
9
1. Вучуревић В.,Николић С. (2011):,, Практикум из кинезиологије“, Цицеро, Београд.

2. Обрадовић Д., Милутиновић Б., Улић Д., Божић-Крстић В. (2013): ,, Кинезиологија за

трећи разред медицинске школе“, Завод за уџбенике, Београд.
3. http://at.uwa.edu/gon/hip.htm ( март 2022.)
4. https://www.youtube.com/watch?v=CjotehYttpE
5. https://www.youtube.com/watch?v=RFVZJY0pgew
6. https://www.youtube.com/watch?v=mnT9wynahEs
7. https://www.youtube.com/watch?v=xzxcOO7NhIg
8. Бошковић М. (2003) : „Анатомија човека- дескриптивна и фунцкионална“

10