НЕРАЗДВОЈИВИ СПОЈЕВИ

ЗАKОВАНИ СПОЈЕВИ
Заковани спојеви се остварују помоћу посебних елемената - закивака, који
се постављају у припремљене отворе и закивају.
Kористе се за спајање дело ва релативно мале дебљине - лимова, трака,
профила.

У зависности од броја редова закивака, заковани спојеви могу

бити:
• једноредни,
• дворедни или
• вишередни.
Према броју равни у којима би заковица могла бити изложена смицању, при недовољном отпору
клизања, деле се на: једносечне, двосечне и вишесечне. На наредној слици лево је приказана једносечна,
а десно двосечна веза.

У зависности од међусобног положаја делова који се спајају, заковани спојеви могу бити преклопни -
примењују се за преношење мањих оптерећења и сучеони - веза се остварује помоћу једног (у случају
мањих оптерећења) или два подметача (у случају већих оптерећења);

Закивци могу бити израђени од челика или лаких метала. Материјал закивака треба да буде истог или
сличног састава као и материјал делова који се спајају. Код челичних закивака разликују се глава и стабло.
Глава може бити различитих облика - полуокругла, упуштена, сочиваста, пљосната, трапезна,…
 Закивањем се формира друга (завршна) глава закивка. Ситне заковице, пречника (стабла) до 9mm
закивају се у хладном стању. Челични закивци пречника већих од 9mm (пречника 10-37 mm) пре закивања
се загревају до температуре 1000-1100°С (закивање треба обавити док је температура виша од 550°С).

ПРОРАЧУНАВАЊЕ ЗАKОВАНИХ СПОЈЕВА

1) ненапонска веза 2
d 
F  n  i  F1  n  i  sd 
1. површински притисак, који ствара силу: 4
2. смицање, при чему је сила:
F n np 1 n  p   d
где су: F1 A
n – бр. заковица; i – бр. саставака у вези; F1 – сила по једној
заковици; tsd- дозвољени напон на смицање заковице; p –
дозвољени површински притисак; A1 – додирна површина закивка
и саставка; d – пречник закивка; δ – дебљина саставка

2) напонска веза

Kад је спој остварен напонском везом саставци не клизају већ су чврсто притиснути један на други, па се
сила трења супротставља попречној сили F, чији интензитет износи:
2
d 
F  n  i  F1  n  i     zd
 4
где су:

m - коефицијент трења;  zd – дозвољени напон на истезање закивка.