PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON

FAKULTET INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Vanredne studije
Smijer „Poslovna informatika“

Predmet
Vještačka inteligencija

Vještačka inteligencija u robotici

(seminarski rad)

Predmetni nastavnik
Prof. dr Branko Latinović

Student
Robert Maleš

Banja Luka, April 2022.

Садржај

1. Увод....................................................................................................................................2
1.1 Увод у роботику..............................................................................................................2
2. Идеја о роботима...................................................................................................................3
3. Вјештачка интелигенција..................................................................................................3
4. Позитивне и негативне стране вјештачке.......................................................................5
интелигенције............................................................................................................................5
4.1. Позитивне стране.......................................................................................................5
4.2. Очување околиша посредством УИ (UI).................................................................6
4.3. Паметне куће...................................................................................................................7
4.4. Негативне стране............................................................................................................7
5. Сигурност и вјештачка интелигенција................................................................................8
6. Машине некада и данас........................................................................................................9
7. Интеракција машине и човјека..........................................................................................11
7.1. Утицај вјештачке интелигенције на човјеков посао.................................................11
8. Закључак..............................................................................................................................13
Литература...........................................................................................................................14
 1. Увод

Роботи и вјештачка интелигенција све више замјењују људе у компанијама. Због

недостатка радне снаге, роботи и вјештачка интелигенција све су више рјешење за
многе компаније. Послодавци стога траже да држава препозна њихов значај и да им
олакша набавку робота. Осим у индустрији, роботи се користе и у медицини, а без њих
би неки захвати били немогући. На питање: "Аlexa, какво ће вријеме бити сутра?",
одговор је: "Ево сутрашње прогнозе за Бањалуку. Биће дјелимично сунчано."

1.1 Увод у роботику

Данас се свијет суочава са брзим развојем науке и технологије и налази се у једној од

фаза које често називамо фазама револуционарних промјена. Сличне примјере
налазимо и раније у историји. Развој техника и средстава производње није био
једноличан. Смјењивали су се периоди убрзаног развоја и релативне стагнације.
Најпознатији скок у развоју, познат као индустријска револуција, догодио се у касном
осамнаестом и раном деветнаестом вијеку. Свједоци смо брзог развоја науке и
технологије. Развој науке и нових технологија, по мишљењу многих, указује на
квалитативне промене у области производње и друштва уопште. Брзи развој
рачунарских и комуникационих система омогућава значајно повећање протока
информација, а висока аутоматизација у људској индустрији све више доводи у
позицију самоконтроле производње. Схватајући значај и перспективу ових процеса,
развијене земље све више издвајају средства за научна истраживања и развој високих
технологија. Велика улагања значајно убрзавају развојне процесе.

Слика 1. Вјештачка интелигенција

(извор: https://theprestige.ba/2019/04/12/vjestacka-inteligencija-ostavice-bez-posla-milione-
bankara/)
 2. Идеја о роботима

Идеја о роботима настала је у научној фантастици. Чак и данас, у расправама о

роботским системима и свему ономе што они доносе, тешко можемо да избегнемо
визије из домена научне фантастике. Данас на роботе гледамо много практичније, јер
нам ниво техничког развоја то омогуц́ава. То су веома сложени уређаји који су се могли
појавити када су се развиле оне гране науке на којима се заснива данашња роботика:
теорија машина, теорија аутоматског управљања, компјутерска технологија, тзв.
методе. вештачку интелигенцију као и технологију сензора и претварача. Данас на
роботе гледамо као на уређаје који омогуц́авају флексибилнију аутоматизацију. Оне
човјека замјењују пре свега у опасним, монотоним и тешким пословима.

3. Вјештачка интелигенција

Област вјештачке интелигенције, скраћено ВИ, покушава да разумије интелигентне

ентитете. Дакле, један од разлога за проучавање ове области је боље разумијевање себе.
Међутим, за разлику од филозофије или психологије, које такође проучавају
интелигенцију, област вјештачке интелигенције настоји да изгради вјештачке ентитете
као и њихово разумијевање. „Вјештачка интелигенција изазива једну од најбољих
загонетки. Како је могуће да спор, мали мозак, биолошки или електронски, може да
перципира, разумије и предвиди свијет и да манипулише свијетом много већим и много
сложенијим него што јесте? Како направити нешто са таквим карактеристикама? Ова
питања су тешка, али, за разлику од путовања брзином већом од брзине светлости или
антигравитационог уређаја, истраживања у области вјештачке интелигенције имају јаке
доказе да је задатак остварив. Све што треба да урадимо је да се погледамо у огледало
да бисмо видели примјер интелигентног система“ (Норвиг и Расел, 1995, стр. 3).
Вјештачка интелигенција је способност рачунара или робота да обављају задатке који
се обично односе на интелигентна бића (људе). Овај термин често укључује машинско
учење и учење језика уз помоћ рачунара. Машине и компјутери нису сами по себи
интелигентни, али људи их чине „интелигентним“. На примјер, рачунар би требало да
добије инструкције да избрише одређени садржај који више није релевантан јер не зна
тачно који садржај тој особи више није потребан. Вјештачка интелигенција се
постепено развијала са развојем технологије и тако је ушла у готово све сфере људског
живота. Историја развоја датира још из времена Алана Тјуринга и његовог модела
манипулације симболима, који се и данас користи као мисаони експеримент за
склапање компјутерских алгоритама. Тест Алана Туринга је хипотетичка процедура
заснована на комуникацији, гдје људски испитивач може да комуницира са другим
човеком и рачунаром преко терминала. Испитивач не зна ко је учесник комуникације,
па одлучује на основу добијених одговора. Ако је немогуће разликовати рачунар од
човјека, онда се за све намјере и сврхе може рећи да се рачунар понаша
„интелигентно“. Данас се често чује питање „шта рачунар не може?“ Зато што рачунар
заправо може много. Вјештачка интелигенција је, дакле, постојала и прије развоја
данашњих паметних телефона, али се може рећи да је цветала тек последњих година.
Његова безбедност, односно могућа злоупотреба, често се доводи у питање, па је важно
нагласити да се ВИ мора проучавати и посматрати са посебним нагласком на
безбједност употребе. Крајњи циљ ВИ је заправо имитација људског мозга, а како се
људски мозак састоји од великог броја неурона (нервних ћелија), циљ је имитација
неурона и стварање тзв. Умјетна неуронска мрежа (АНН). Умјетна неуронска мрежа у
најширем смислу ријечи је умјетна реплика људског мозга која настоји симулирати
процес учења. Зато све више људи ради на томе да данашњи паметни системи имају
способност учења, знања, перцепције, размишљања и, коначно, способност рјешавања
проблема. У народу се често чује изрека "нико се не роди научен", па људи уче цијели
живот, од првих корака до посљедњег дана живота, и тако значајно развијају људски
мозак, размишљање, начин размишљања и сл. . . Када је у питању учење, важно је
споменути искуство као битну премису – на примјер, дијете које први пут прелази
пјешачки прелаз не зна да не смије пријећи на црвено свјетло, па старатељ пази.
Сљедећи пут ће дијете поцрвењети јер је то научило. Исто је и са машинама, односно
компјутерима који су у прошлости могли да раде само оно за шта су били
програмирани. Они су извршавали наредбе које би им човјек давао, међутим, машинско
учење им омогућава да уче на сличан начин као и људи, а то је да машина прикупља
знање на основу претходног искуства. Дакле, треба их "учити", али ту лежи највећи
проблем ВИ, а то је способност учења коју, за разлику од њих, људи стичу рођењем.

Slika2. Rad robota i čovjeka

(izvor: https://www.poslovni.hr/sci-tech/u-eri-automatizacije-i-robotizacije-nacin-na-koji-
ljudi-rade-s-robotima-postaje-sve-vazniji-4301848)
 4. Позитивне и негативне стране вјештачке
интелигенције

Као и у свакој области, иу умјетној интелигенцији постоје позитивни и негативни

ефекти, иако то зависи од појединца, постоје неки који се могу примијенити на сваку
особу опћенито. Позитиван ефекат је свакако аутоматизација радњи уз помоћ робота и
машина које су интелигентне, а такве процедуре су обично уобичајене активности које
људима одузимају превише времена, а за минималан исход. ВИ дакле подразумијева
убрзање процеса, што значи више слободног времена које се може потрошити на
обављање других радњи за које ВИ још није пронашао рјешење. Човјек поздравља
сваку врсту олакшавања свог живота, било приватног или пословног, па не чуди
позитиван став појединца према умјетној интелигенцији. Али, важно је знати да ВИ
може нарушити приватност а да то нико не посумња, па се посљедњих година све више
говори о заштити личних података на друштвеним мрежама и приватности на
интернету опћенито. Осим људских напада, постоје и напади на интернет узроковани
умјетном интелигенцијом, тј. креирају се аутоматизоване злонамерне радње, које су
претходно захтевале људски рад. ВИ сам по себи није "злонамјеран" већ га таквим
чини, па се може рећи да је његово "понашање" условљено човјеком.

4.1. Позитивне стране

Већина људи позитивно доживљава вjештачку интелигенцију у свакодневном животу,

тако да користе телефоне који могу да одржавају конференцијске позиве из удобности
сопственог дома, сатове који израчунавају потрошњу калорија и брину о њиховом
здрављу, паметно освијетљење које може да уштеди енергију и животну средину, итд.
Паметни сат не само да може да прати потрошњу калорија, откуцаје срца, пређену
километражу, већ се неколико пута показао као спаситељ живота. Међутим, данашњи
паметни сатови, захваљујуцћи вјештачкој интелигенцији, омогућавају стално працћење
корисника. Паметни сат има функцију праћења корисника у случају пада, региструје га
у систему и шаље повратну информацију кориснику, а уколико корисник не одговори у
наведеном времену (нпр. један минут), сат обавештава Хитну помоћ и шаље локацију
корисника. Све већа популарност лежи у виртуелним асистентима (ВА), као што су
Сири, Гоогле Ассистант, Цортана и слично. Овакви системи су намјењени свим
корисницима, посебно онима који имају поремећене виталне или друге функције, а који
се могу користити без физичке интеракције. На примјер, виртуелном асистенту „Сири“
може се наредити да позове одређену особу из именика у мобилном телефону, или да
подеси аларм на одређено вријеме. Они су интегрисани у систем и имају све податке
ускладиштене у уређају, али и ван њега. Постају "паметнији" и готово је тешко
разлучити да ли је у питању само робот. Епл је компанија која је пионир у развоју
оваквог модела, крајем 2011. године настао је први виртуелни асистент „Сири”, иако је
садашњи лидер Гуглов помоц́ник због доминације Андроид-а на тржишту. Важно је
поменути и примјер гдје је Гугл-ов виртуелни асистент уговорио резервацију у
фризерском салону користец́и термин „мм-хмм“ за потврђивање наруџбине,
остављајуц́и тако утисак потпуне природности.

4.2. Очување околиша посредством УИ (UI)

Данас се човјечанство све више суочава са климатским промјенама, загађењем

земљишта, воде и ваздуха, али да би се то спријечило потребно је борити се против
загађења које угрожава животну средину, а самим тим и људе. Опште је познато да
батерије и други уређаји који чине мобилне уређаје и друге технолошке уређаје
значајно загађују животну средину. Тако је прије неколико година, на Дан планете
Земље 2016. и 2018. године, Аппле представио два робота за рециклирање својих
иПхоне-а, роботе „Лиам“ и „Даиси“.

Слика 3. Роботи „Лиам“ и „Даисy“

(извор: https://www.patentlyapple.com/patently-apple/2018/04/today-apple-introduces-us-to-
liams-big-sister-daisy-the-next-generation-recycling-robot.html)

Оба робота су потпуно аутоматизована и могу се рециклирати, тј. одвајање и поновна

употреба свих дијелова, наравно оних који су обновљиви, чиме се отпад минимизира.
Да ствар буде боља, компанија корисницима који донесу стари уређај даје одређену
суму новца за куповину новог иПхоне-а, чиме додатно мотивише људе да схвате
колико је то заиста важно. И Лиам и Даиси имају исте карактеристике и могућности,
иако Дејзи обрађује више мобилних телефона на сат - 1,75 милиона уређаја годишње, за
разлику од Лиама, који демонтира 1,2 милиона уређаја. На примјер, алуминијум, који је
данас незаобилазан елемент у производњи мобилних уређаја, може се до 100%
рециклирати и поново употребити за нови мобилни телефон. Овај примјер вјештачке
интелигенције позитивно утиче на животну средину, али и на човјека.
 4.3. Паметне куће

Такође добија на популарности у апликацијама за „паметне куће” као што су Апплеов

„ХомеКит” и Гуглов „Гоогле Хоме”. Овакве интерактивне апликације омогуcћавају
кориснику да стално надгледа сопствени дом, а сам приступ и управљање је веома
једноставан. На примјер, апликација омогуcћава увид у стање куcћних врата
(откључана/закључана), прикључених уређаја у зидне утичнице, провјерава ниво
расвјетних тијела унутар просторије итд. Могуcће је креирати и тзв. сцене, као што је
„Повратак куcћи“, који ćе упалити сва свјетла и откључати улазна врата. Свакако, сцене
се могу дефинисати по сопственој жељи.

Слика 4. Паметна кућа

(извор: https://www.techtarget.com/iotagenda/definition/smart-home-or-building)

4.4. Негативне стране

Вјештачка интелигенција је еволуирала до те мјере да омогуcћава развој и креирање

портрета људи који не постоје. Да, ови људи су измишљени, али изгледају баш као
стварни људи. Постоји и веб локација под називом „Ова особа не постоји“ којој свако
може да приступи и ако освјежите страницу видјећете портрете које је направила
вештачка интелигенција. Веб страница користи такозвану технологију генеративне
адверсариалне мреже (ГАН). Постоје двије врсте вјештачке интелигенције. Први зна
како да створи слику, док други може разликовати створене од стварних портрета. Ако
прва успије да направи портрет који је толико реалистичан да га друга вјештачка
интелигенција препозна као стваран, тај портрет ће бити објављен на сајту. Такав
примјер може имати катастрофалан ефекат на идентитет, дозвољавајуcћи на примјер
израду лажних личних докумената, лажних пасоша, профила на друштвеним мрежама,
доводеcћи тако друштво и појединце у опасност. Познати британски физичар Стивен
Хокинг једном је рекао да ће „развој вјештачке интелигенције бити или најбоља или
најгора ствар која се икада догодила човјечанству“. Оно што је хтио да каже јесте да
ВИ може да понуди и добро и лоше са својим могућностима, у зависности од тога како
га користите.
Научници са Технолошког института у Масачусетсу (МИТ) обучили су сопственог
робота „Норман“, названог по главном лику Хичкоковог хорор спектакла „Психо“,
користећи слике озлоглашене онлајн заједнице за екстремно дељење Реддит-а
графичких призора смрти. Тада је „Норману” представљен психолошки тест у виду
Роршахових пјега. Роршах је био швајцарски психијатар који је тестирао своје
пацијенте који болују од шизофреније капањем мастила на папир и добијањем
недефинисаних облика. Занимало га је како функционише људски ум и питао је своје
пацијенте које облике, изазване пјегама, виде. Закључио је да се ментално здравље
може процјенити по томе како неко обрађује визуелне информације. Резултат пројекта
Норман, кажу научници, био је "први психопатски ВИ на свету" - гдје би стандардни
ВИ видио "црно-бијелу фотографију бејзбол рукавице". „Норман” је први „психопата
са вјештачком интелигенцијом”, а вођен је чињеницом да подаци који се користе за
учење алгоритама машинског учења могу значајно да утичу на његово понашање. МИТ
истиче да су „Норманове” одговоре упоредили са стандардним описом тзв „Роршахове
мрље мастила“, тј. тест који се користи за откривање основних мисаоних поремећаја.
Једном приликом, Елон Маск, који је основао непрофитну истраживачку фирму ВИ
ОпенАИ, рекао је 2014. да је ВИ „потенцијално опаснији од нуклеарног оружја“, док је
Хокинг више пута упозоравао на опасности које окружују развој вјештачке
интелигенције и говорио више и „ако људи стварају компјутерске вирусе, неко ће
направити ВИ који се побољшава и реплицира” и да ће то „бити нови облик живота
који ће надмашити људе”.

5. Сигурност и вјештачка интелигенција

Готово да нема дана да човјек не користи компјутер и интернет. Интернет, као данашње
главно средство комуникације, излаже људе разним опасностима. Е-пошта, друштвене
мреже, па чак и једноставне претраге на интернету могу изложити корисника ризику.
Сигурност је стога један од најважнијих фактора данас. Како је технологија постепено
еволуирала, тако се развијао и начин на који користимо и приступамо интернету.
Умјетна интелигенција је такођер нашла своје мјесто у овом контексту. Многе
предности које Интернет нуди често могу укључивати нежељени садржај и/или
податке, па је важно бити информисан о томе како данашњи Wеб функционира. На
интернету људи често дијеле приватне информације као што су бројеви телефона,
кућне адресе и слично. а да не знају да су због тога у потенцијалној опасности. Свијет
је са свих страна заузет информацијама које му нису потребне; Б. Огласи производа
који су слични ономе што су тражили. Дакле, може се рећи да интернет има моћ
интелигенције. Овај модел је примјер оглашавања на wебу користећи хисторију
претраживања корисника. Такођер, важно је споменути и Гооглеову функцију „Да ли
сте мислили?“, тј. Процес исправљања неисправног корисничког упита је исправан, на
примјер, ако се унесе ријеч "Бања ука", претраживач брише: "Да ли сте мислили: Бања
Лука". Данашњи развој вјештачке интелигенције довео је до појаве тзв. вјештачке
неуронске мреже, а тиме и развој паметних телефона који раде са таквим системима.
Популарна америчка компанија Аппле уградила је у своје паметне телефоне такозвани
"Неурал Енгине Сyстем", који, између осталог, омогућава откључавање мобилног
телефона са људским лицем (Фаце ИД), односно креира мапу дубине лица и
инфрацрвену слика са 30.000 тачака, која је распоређена по људском лицу. Овакви
системи су наравно у врху у погледу приватности и сигурности, вјероватноћа грешке је
мала, али ипак могућа (1:1.000.000). Пријављен је један случај код једнојајчаних
близанаца, у којем је идентични брат близанац успио да "провали" у братов мобилни
телефон. Срећом, то је био брат близанац који није имао лоше намјере.

6. Машине некада и данас

Човјек је одувијек био у искушењу да испроба најновију технологију. Роботика је наука

која се релативно брзо развила, датира из 17. века. Иако такви "роботи" нису изгледали
као данас, тако су се и понашали. Паскал и Леибниц су били међу првима који су
направили рачунске машине, затим појава диференцијалне машине Цхарлеса Баббагеа,
а амерички технолошки гигант ИБМ је направио први потпуно аутоматизовани
дигитални рачунар 1944. Такви су рачунари били величине данашњих просторија, брзо
су се прегревали и у поређењу нису били баш ефикасни на данашњим рачунарима.
Данашњи рачунари су супер брзи, не прегријавају се, могу обрадити милијарде
података у секунди, садрже сензоре и чипове које покреће умјетна интелигенција.
Технолошка компанија Интел и америчко Министарство енергетике најавили су
суперкомпјутер "Аурора" за 2021. годину који ће моћи да обради милијарду милијарди
математичких операција у секунди, а наруџба се процјењује на више од 500 милиона
долара. Фокус је на вјештачкој интелигенцији, тј. компјутер ултра високих
перформанси који ће помоћи у откривању рака и климатских промјена, а компанија
каже да ће то имати "значајан утјецај на наше друштво". Што се тиче интелигентних
робота који се данас широко користе, важно је споменути компанију иРобот, коју су
основали Цолин Англе, Ред Броокс и Хеле Греинер, тројац са престижног америчког
Института за технологију МИТ (Massachusetts Institute of Technology). Одлучили су да
своја знања и истраживања из области роботике преточе у праксу, а трио је почео да
ради на првим правим пројектима везаним за истраживање свемирских робота. Овај
робот, сада познат јавности као "иРобот Роомба усисивач", првобитно је замишљен као
робот за истраживање свемира и свемира у сарадњи са НАСА-ом. Значајан модел ове
компаније био је иРобот ПацкБот - спасилац који је кориштен за деминирање Свјетског
трговинског центра у New Yorkу након терористичког напада Ал-Qаиде. Међутим,
широј јавности су познатији усисивачи и уређаји за чишћење просторија с умјетном
интелигенцијом који свој посао обављају самостално и којима се може приступити
путем паметног телефона. Тако садрже сензоре за кретање, близину, заустављају се
када стигну до степеница и враћају се на станицу за пуњење када им понестане струје.

Слика 5. иРобот Пацкбот и иРобот роомба усисвач

(извор: https://test-vergleiche.com/bs/proizvoda/iRobot/irobot-usisiva%C4%8D-irobot-
roomba-2/)

Роботика у великој мјери обликује данашњу аутомобилску индустрију, а готово све

главне свјетске аутомобилске индустрије имају интелигентне роботе у својим
погонима, производећи десетине милиона аутомобила годишње. Роботи увелике
убрзавају сам процес производње јер прецизно и неуморно састављају дио по дио како
би на крају створили аутомобиле. Све ове радње проводе се захваљујући тзв. Computer
Aided Manufacturing (CAM). Седамдесетих година настао је проблем мајки запослених
јер људи нису хтјели да раде опасне послове, а потражња за аутомобилима је стално
расла. Данас роботи обављају послове као што су фарбање аутомобила тешким
металима и бојама, рад са штетним гасовима, али се број запослених смањио. Из овога
се може закључити да садашње вријеме пролази кроз својеврсну прекретницу, тј. који
су некада чезнули за људским рукама и којима данас готово више нису потребне. На
слици је приказан производни погон у аутомобилској индустрији.

Слика 6. Робот у аутоиндустрији

(извор: https://mreza.bug.hr/uloga-robota-u-industriji-4-0/)
 7. Интеракција машине и човјека

Интеракција човјека и рачунара (HCI) је научна дисциплина која проучава како

компјутерска технологија утиче на људе, њихов рад и активности. Ова технологија
може бити: рачунар, мобилни уређај, аутомобил, авион или кућни апарат. Интеракција
између корисника и машине обично се одвија преко графичког интерфејса на екрану
навигационог система, мобилног уређаја итд. Људи су створења која могу различито
реаговати у различито време и, за разлику од машина, нису програмирана. Човјек је
биће које размишља и размишља о претходној ситуацији. Може се прилагодити
ситуацији у којој се налази, на примјер, када пада киша, отвара свој кишобран како би
се заштитио од прехладе. Машину програмирају људи да ради одређену ствар, односно
оно што јој се каже да ради, што значи да се не може прилагодити јер "не зна". Рачунар
треба да комуницира са људима да би знао шта да ради, а исто важи и за сваку машину
или уређај са интелигенцијом. Ову интелигенцију посједују захваљујући људима, па се
може рећи да су паметни као и особа која их је направила. Машине су данас врло важан
дио друштва, многе од њих спашавају животе, побољшавају квалитет живота и на крају
раде ствари које су опасне за људе. Машине покушавају олакшати живот људима и
ослободити их за друге задатке. На примјер, војна индустрија се све више фокусира на
изградњу дронова и аутономних тенкова јер се тиме избјегава могућност људске смрти.
Руска фондација за напредна истраживања (ARF) објавила је да је њен циљ створити
војску која се у потпуности састоји од робота којима управљају алгоритми умјетне
интелигенције, а којима тренутно управљају дронови и људи. Овакви приступи су
свакако важни за очување живота, али би у будућности требали бити потпуно
аутономни и изгубити контролу над управљањем како не би знали разликовати „другу
страну“, а самим тим врло вјероватно убијати оне који су направили.

7.1. Утицај вјештачке интелигенције на човјеков посао

Иако је изречено много неистина о роботима и незапослености, чињеница је да је

употреба машина на погон ВИ значајно пореметила начин на који људи раде свој посао,
односно посао који обављају. Роботи својим присуством неминовно „краду“ људски
рад, створени су првенствено за обављање послова опасних по људе, да данас преузму
улогу пуноправног рада, чиме се имплицитно истискује човјека с радног мјеста. Какве
год биле посљедице, многи људи данас остају без посла управо због роботике, односно
интелигентних машина, али то је један од главних задатака за које роботи раде – да
замијене људе. Људи имају тенденцију да воде рачуна о свом послу и није непознато да
су неке професије потпуно изгубиле своју улогу у пружању услуга, посебно у
развијенијим земљама. Што се тиче негативних аспеката ВИ у опхођењу с људима,
може се споменути, на примјер, да је број радника у фабрикама преполовљен. Осим
тога, прије сто година у производњи хране је било запослено 70% људи у свијету, док је
данас тек нешто више од 3%, тада је радна снага у кинеској фабрици смањена и до 90%.
Пошто је "људска рука" једноставно сувишна, сав важан посао сада обављају машине.
Човјек може само пратити производњу, остало ради машина. У оваквим случајевима
највећи проблем умјетне интелигенције свакако је поремећај људског рада, односно
имплицитно расељавање особе с радног мјеста, било физички или психички. Употреба
аутономних возила за такси услуге такођер може имати негативан утјецај на
човјечанство кроз кориштење умјетне интелигенције. Замјена свих таксија паметним
аутомобилима значила би већу незапосленост. Умјетна интелигенција ће такођер
довести до значајних промјена у потражњи за вјештинама, што би могло додатно
проширити јаз на тржишту рада. Према неким процјенама, око 375 милиона радника
(14% свјетске радне снаге) могло би бити присиљено промијенити посао, што значи
прилагођавање радника новим начинима рада машина. Иако су неки радници у
опасности да буду замијењени машинама, други се и даље плаше недостатка радника са
вјештинама за рад на машинама. Истовремено, постоји ризик да би примена ВИ могла
да прошири јаз између оних који су спремни да брзо прихвате промене и оних који то
нису, као и између радника који имају вештине које испуњавају савремене захтеве и
оних који то раде т. Развијене економије попут Њемачке, Јапана и Канаде, те глобално
развијене економије попут Шведске, Сингапура и Финске су у доброј позицији да
искористе предности умјетне интелигенције, међутим мале и мање развијене земље
нису.

8. Закључак
Како употреба вјештачке интелигенције и роботике постаје разноврснија и конкретнија,
не чини се посебно корисним расправљати о њиховим општим, заједничким или
јединственим етичким аспектима и опасностима. Могуће је да ћемо под утицајем
високотехнолошког и међусобно повезаног окружења изгубити дио нашег еволуцијског
моралног сензибилитета, да се нека питања више неће сматрати моралним питањима и
да ће неки темељни морални концепти донекле промијенити своје значење. . Важно је
знати да вјештачка интелигенција дотиче сва подручја која утичу на човјека, а тиме и
на испуњавање задатака за које се људи усавршавају током живота. Све велике
технолошке и друге компаније у свијету своју производњу и погоне заснивају на
вјештачкој интелигенцији, што значи мање запослених, али и већи профит. Дакле,
вјештачка интелигенција представља опасност када се злоупотреби, а увијек постоји
неколико незадовољних који је желе искористити да би се осветили. Нажалост, природа
технологије је таква да дозвољава свакоме, чак и онима са лошим намјерама, да
нарушава приватност и све што може наштетити људима. Аутономију треба
посматрати као одраз будућности и као одговор на брзу еволуцију технологије, али с
посебном пажњом на могуће ризлике и опасности.
 Литература

1. Atherton, K. (n.d.) Russian system uses infantry to spot for robots. Dostupno na:
https://www.c4isrnet.com/unmanned/2019/03/04/russias-new-robot-is-a-combatplatform-
with-drone-scouts/?fbclid=IwAR1d-ymFrW7r4Rhsok5FhpqjTM1OJqjbsSmAr9S10HxF9-
ebIigR8nxhKQ Pristupljeno 14.04.2021.

2. Kovač, Juli, 2021. Primjena umjetne inteligencije. Dostupno na:

https://repozitorij.ffzg.unizg.hr/islandora/object/ffzg:161

3. Scott, P. (1987). Robotička revolucija: Razvoj industrijske robotike. Zagreb: August

Cesarec.

4. Potkonjak.V. (1989). Robotika Beograd: IP “Naučna knjiga”

5. Točka na i. (2018). Utjecaj umjetne inteligencije na svjetsko gospodarstvo. Dostupno na:

https://tockanai.hr/biznis/umjetna-inteligencija-17992/