ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА

КРИМИНАЛИСТИКУ И БЕЗБЕДНОСТ

СЕМИНАРКИ РАД

ПРЕДМЕТ: ОСНОВИ ЕКОНОМИЈЕ

ТЕМА: ЕКОНОМСКИ РАСТ И ШЕТДЊА

СТУДЕНТ: МЕНТОР:
Јован Славковић, број индекса 1030/21 проф. др Јанко
Тодоров
 Новембар 2021, Ниш

САДРЖАЈ

1. Увод...............................................................................................................3.
2. Формирање домаће
штедње......................................................................4.
3. Штедња домаћинства................................................................................8.
4. Штедња привреде.....................................................................................10.
5. Штедња државе.........................................................................................12.
6. Финансирање развоја страном штедњом............................................14.
7. Закључак....................................................................................................15.
8. Литература................................................................................................16.

[Date]
2
 1. Увод

Економски раст генерише штедњу, али и штедња, повратно и директно,

утиче на економски раст земље. Штедња је и покретач кредитне активности и један
од важних извора одрживог економског раста. Из штедних депозита кредитира се
становништво које креира тражњу за производима личне потрошње, а из тражње за
производима личне потрошње становништва изводи се тражња за пословним
добрима која се користе за производњу потрошних добара.
У економској литератури се веома често употребљавају изрази привредни
раст и привредни развој, како у контексту објашњења идентичних комплекса, тако
и у циљу тумачења феномена који се значајно категоријално разликују. Имајући у
виду да се у сваком случају, ради о различитим економским садржајима, нужним се
намеће њихово прецизно појмовно одређење. Неки истраживачи разлике између
појмова привредног раста и привредног развоја упоређују сликовито са растом и
развојем човека.

[Date]
3
 2. Формирање домаће штедње

Основни извор финансирања инвестиција на ниво појединих националних

економија је домаћа штедња. Кад би се целокупна производња појединих земаља
пласирала у текућу потрошњу, то би значило потпуну стагнацију и немогућност
привредног раста. Најкраће, штедња представља добровољно одрицање потрошње у
садашњости у циљу веће потрошње у будућем времену. Разумљиво да свако одлагање
потрошње подразумева смањење корисности појединих добара у будућности аналогно
померању времена њиховог коришћења. Штедња је по правилу добровољна. Међутим,
постоји и невољно или принудно одрицање једног дела садашње потрошње. Примера
ради, када се смањује реална куповна моћ новца долази до принудне штедње. Принудна
штедња се јавља у условима инфлације изазване високом монетарном експанзијом. У
крајњој дистанци, свако присилно смањење потрошње може се означити невољним
обликом штедње. Сви порези су традиционални облици присилне штедње. Као посебан
начин формирања штедње могу се означити мере дефицитног финансирања.

[Date]
4
 Имајући у виду модел тржишне привреде произилази да се апстраховањем
спољноекономских односа посматране земље са иностранством, комлекс домаће штедње
као кључне претпоставке финансирања инвестиција и привредног развоја мора лоцирати у
миљеу локација карактеристичних за три институционализована сектора: домаћинства,
предузећа и државе. Основне односе између ова три институционализована сектора у
свакој тржишној економији највећим делом детерминишу формална правила и
привредносистемски атрибути уређени законима. Међутим, ваља напоменути да
институционализовану инфраструктуру сваке земље одређује и читав низ неформалних
правила (традиције, навике, однос према послу и штедњи) чији је значај у проучавању
формирања штедње на националном нивоу инзваредно велики. Шта више, за ралику од
неформалних правила која карактерише изузетна динамичност и релативно једноставна
променљивост, измена неформалних правила понекад подразумева временски период од
више десетина година.

Пођимо од елементарне претпоставке друштвених рачуна да је у

националној економији агрегатна понуда једнака укупној тражњи. Користећи добро
познат макроекономски индетитет по коме се укупна понуда у случају затворене привреде
сучељава са три стандардна вида финалне тражње, агрегатном личном потрошњом Ц,
инвестиционом тражњом И, јавном потрошњом Г, можемо писати Y=Ц+И+Г. Y третирамо
као вредност бруто или нето домаћег производа, тј. вредност националног дохотка.

Потрошња домаћинства (Ц) укључује расходе овог институционализованог

сектора за трајна добра као и за добра која служе за текућу потрошњу. У овај износ
међутим нису укључени издаци за куповину станова. Бруто инвестиције (И) укључују
улагања у основне производне фондове (машине, опрема, алат), инвестиције у грађевинске
објекте и залихе робе и материјала. Треба приметити да је у теорији и политици
привредног развоја термин инвестиције далеко шири и свеобухватнији у поређењу са
макроекономијом. Наиме, за разлику од макроекономије у којој категорија инвестиција
недвосмислено подразумева улагања у нове зграде, машине, опрему и залихе, у теорији и
политици привредног развоја овај комплекс обухвата и улагања у вредносне папире.

[Date]
5
Разумљиво је да се издаци на име куповине вредносних папира не могу означити
инвестиционим расходима. Ово из једноставног разлога што се у случају купопродаје
вредносних папира није ништа реално променило у привреди једне земље сем што је
дошло до промене власништва над њима. И најзад, издаци државе (Г) обухватају
трошкове неопходне за функционисање државног апарата, изградњу и одржавање
инфраструктурних објеката, трошкове намењене финансирању војске итд.

Логично је да иза сваке ставке агрегатне тражње стоје одговарајући дохоци

субјеката који се на тржишту налазе у улози купца. Финансијско покриће тражње за
потрошним добрима су зараде као цене употребе фактора рада, инвестиције се
финансирају приходима од капитала (укључујући у њих и вредност амортизације), док се
јавни (државни) издаци финансирају пореским тј. јавним приходима. Укупна домаћа
штедња може се добити и када се од расположивог дохотка (укупан национални доходак
умањен за величину пореза) одузме лична потрошња. Улога укупне националне штедње
(приватне штедње и штедње државе) је да финансира укупна инвестициона улагања, док је
сврха пореза финансирање јавних издатака. Штедња и инвестиције су тиме повезане не
само у погледу њихове висине већ и механизмом њиховог креирања.

[Date]
6
 Домаћа штедња је свакако најважнији извор финансирања инвестиција у
скоро свим земљама света. Њен обим зависи од величине бруто домаћег производа у пер
цапита изразу и од стопе националне штедње. Индустријски развијене земље отуда свој
развој по правилу заснивају на инвестицијама које финансирају домаћом штедњом. У
већини земаља у развоју далеко највећи проблем представља недовољност домаће
штедње. „Посебно у најсиромашнијим регионима хитна текућа потрошња такмичи се са
инвестицијама код употребе оскудних фактора. Резултат су премалене инвестиције у
производни капитал који је тако неопходан за брз економски напредак.“ Због тога земље
у развоју своје инвестиције делом финансирају допунском штедњом из иностранства.

[Date]
7
 3. Штедња домаћинства

Штедња домаћинства представља основни извор финансирања привредног развоја у

индустријски развијеним земљама. Она укључује и штедњу оних предузећа која нису део
неке корпорације, као што су приватна и партнерска предузећа. Чак и у земљама у развоју
штедња домаћинства заузима важно место у финансирању властитог привредног развоја.
Доминација домаћинства у формирању штедње потиче отуда што се код њих стичу и
приходи од рада и приходи од власништва.

Велики је број фактора који опредељују величину штедње домаћинства: ниво

расположивог дохотка, старосна структура, нестабилност извоза, дистрибуција дохотка,
прилив капитала, спољна задуженост, инфлација, буџетски дефицит, реална каматна стопа.
У економској литератури се сугерише да је ниво дохотка најважнија детерминанта штедње
домаћинства. Свако домаћинство може усмерити свој доходак на потрошњу и на штедњу.
Став о томе који ће се део дохотка потрошити, а који део уштедети представља једну од
кључних микроекономских одлука. Уколико домаћинство преферира потрошњу у
садашњем тренутку, оно ће, по правилу бити у могућности да мање троши у будућности.
Аналогно томе, део дохотка домаћинства који није усмерен ка финалној потрошњи
представља штедњу. Ако домаћинство троши мање а штеди више, та уштеђевина ће бити
потрошена за финансирање веће потрошње у неком другом периоду.

Битна су три момента која објашњавају зашто се већа будућа величина вредносно
изједначује се садашњом. Прво, садашња потрошња „више вреди“ од будуће. Одрицање од
садашње потрошње представља својеврсну жртву за коју се добија одређена награда у виду
већег физичког обима потрошње у будућности него што износи потрошња која би се тим
дохотком данас остварила. Друго, садашња потрошња са делом дохотка који се намењује
штедњи била би сасвим извесна, док је будућа потрошња на основу садашње штедње
неизвесна и није сигурно да ће се остварити. И тај ризик захтева надокнаду. И најзад, свака
штедња претпоставља промишљену инвестициону употребу. Њу ће користити субјекат
коме своју штедњу повери домаћинство које ју је издвојило из свог дохотка. Много је

[Date]
8
привредних субјеката који би радо понуђену штедњу инвестирали. Домаћинство треба да
одабере оног који му нуди највећи принос са што мањом неизвесношћу.

[Date]
9
 4. Штедња привреде

Штедња и економски раст представљају две економске величине које су

међусобно уско повезане. Економски раст генерише штедњу, али и штедња, повратно и
директно, утиче на економски раст земље. Штедња је и покретач кредитне активности и
један од важних извора одрживог економског раста. Из штедних депозита кредитира се
становништво које креира тражњу за производима личне потрошње, а из тражње за
производима личне потрошње становништва изводи се тражња за пословним добрима која
се користе за производњу потрошних добара. Доприносећи порасту тражње и потрошње
становништва, кредитирање грађана, које се финансира из штедних депозита, позитивно
утиче на пораст производње потрошних и пословних (репродукционих и инвестиционих)
добара, а тиме и на динамизирање економског раста. Штедња је покретач и кредитне
активности пословних банака, усмерених на финансирање инвестиција односно
инвестиционих пројеката произвођача и других економских субјеката, чиме директно
доприноси економском расту и благостању становништва

Када се анализира институционализовани сектор привреде као извор

формирања штедње, односно финансирања инвестиција на нивоу националне економије
поједини аутори имају у виду искључиво штедњу корпорација, док други ту убрајају и
штедњу инокосних и ортачких предузећа.

Властити извори у финансирању корпоративних предузећа се могу

разврстати на: екстерне и интерне. Најједноставније речено, у прве спада акционарски
капитал, а у друге реинвестирани профит и амортизација. Будући да су власници капитала
уложеног у неко предузеће поред максимизације износа дивиденди заинтересовани и за
раст и развој „свог“ предузећа као ивора будућих прихода они ће настојати да један део
профита реинвестирају на рачун смањених актуелних дивиденди. У контексти
макропроблематике финансирања привредног развоја треба поменути да је улога профита
у формирању штедње сектора привреде, а тиме и укупне националне штедње навела
економисте да профиту препишу главну улогу у привредном развоју.

[Date]
10
 У суштини, нето штедња привреде је углавном негативна величина, јер
предузећа више позајмљују од финансијских институција ради инвестирања но што у те
институције уносе средства у виду штедње. У земљама у развоју штедња привреде у
облику нераспоређених профита је далеко испод реалних потреба тако да је тражња за
зајмовима од домаћих финансијских институција сразмерно већа него у привредно
развијеним земљама. Изражен проблем у земљама у развоју је неразвијеност домаћег
тржишта хартија од вредности. Чак и у срединама у којима су ова тржишта присутна,
привлачење додатног капитала путем емисије деоница није баш практично, с обзиром да
их је врло тешко продати. Наиме, у овим земљама тржишта хартија од вредности су често
врло мала. Посматрајући већи број земаља у развоју у којима данас функционише
тржиште акција, приметно је да се у некима од њих на тржишту котирају акције врло
ограниченог броја компанија. Различити су разлози због чега су тржишта хартија од
вредности мала. Нека од њих су затворена за странце, док су друга ограничена само за
заједничке фондове. Још једна специфичност у земљама у развоју је та што је већи део
домаћих предузећа у рукама породица које су оснивачи, а ти деоничари и немају неку
израженију жељу да деле власништво са другима. Далеко чешће деоничари улазе у
директну међусобну трговину што им омогућује избегавање најразличитијих државних
регулатива при продаји хартија од вредности.

[Date]
11
 5. Штедња државе

Важан извор финансирања привредног развоја у једном броју индустријских

земаља представља штедња државе. У развијеном свету у појединим годинама државна
штедња је учествовала и са око 25% у финансирању укупних инвестиција.

Два су основна извора јавне штедње:

 вишак буџетских прихода над расходима тј. буџетски суфицит

 штедња јавних предузећа.

Када кажемо приход државе мислимо пре свега на приход по основу

опорезивања, док под државним расходом подразумевамо сва давања, јавна добра и
услуге, као и средства неопходна за реализацију програма редистрибуције дохотка. Кад
држава води политику буџетског суфицита, суфицит може бити искоришћен за
финансирање привредног развоја. Пласирањем буџетског суфицита на тржиште капитала
стимулише се ефикасност алокације инвестиционих средстава и делује на динамику
привредног раста. Међутим, земље у развоју ретко користе буџетски суфицит за
кредитирање развоја привредног сектора на комерцијалној и конкуретној основи. Много је
чешће случај да држава сама инвестира у одређене пројекте, чак и када такви пројекти
нису посебно профитабилни. Због тога развојни економисти препоручују пласирање
средстава буџетског суфицита на тржиште капитала, чиме би се поред ефикасније
алокације средстава могао повећати и ниво домаће штедње. У случају да држава троши
више но што јој њени укупни приходи дозвољавају она ће морати да покрије буџетски
дефицит позајмљивањем средстава или код куће (од приватног сектора) или из
иностранства (преко кредита, зајмова и иностране помоћи). Када на нивоу државе постоји
буџетски дефицит, говоримо о негативној нето штедњи државе.

[Date]
12
 Јавне приходе је могуће повећати подизањем постојећих пореских стопа
и/или проширењем пореске основе. При томе ефекти на штедњу могу бити различити.
Додатни порези могу повећати штедњу државе, али се њиме у далеко израженијем
степену може смањити приватна штедња.

[Date]
13
 6. Финансирање развоја страном штедњом

Поред домаће важан облик финансирања привредног развоја је страна

штедња. Алокација домаће и стране штедње у најпрофитабилније инвестиционе програме
је једна од кључних претпоставки дугорочног привредног раста а тиме и један од
основних услова макроекономске ефикасности. У земљама у развоју које имају
неразвијене финансијске системе штедња се по правилу усмерава у делатности из које
потиче. Супротно, у земљама са развијеним финансијским системом штедња се
концетрише док се инвестициони ризици диверзификују. Кључни разлог увоза страног
капитала је недовољност домаће штедње. Ангажовање стране штедње може бити у
облику:

 директних инвестиција иностраних предузећа у домаћој привреди,

 позајмљивања на светском тржишту капитала или од мећународних
финансијских институција.

Када се имају у виду мање развијене земље онда страна штедња може имати и облик
финансијске помоћи добијене од индустријализованих земаља. Значај стране штедње је
тим израженији што је друштвени производ пер цапита на нижем нивоу. Другим речима,
што је нижи доходак по становнику теже је финансирати привредни развој без
задуживања у иностранству.

[Date]
14
 7. Закучак

У центру проблематике финансирања привредног развоја налазе се проблеми

акомулације и ефикасне алокације капитала. Стварна акомулација капитала захтева
брижљив однос друштва како према повећању њеног волумена тако и према самом чину
улагања, тј. инвестирању. Због тога су и релације између средстава намењених
инвестицијама тј. штедњи и привредног раста животно важно поље економских
проучавања.

[Date]
15
 8. Литература

Википедија

Интернет

[Date]
16