BZB ENERGETSKA BEZBEDNOST

Da li je Srbija energetski bezbedna?

Marko Savković
Policy. Spiegel Online International, 18. 7. 2006.http://www.spiegel.de/
interna-tional/spiegel/0,1518,427350,00. html (30.1.2007)

<
u o z
c
1
Otkako je američki
geofizičar Me-rion King Iber
(Hubbert) 1956. godine
uspešno predvideo da će
< „vrhunac proizvodnje nafte"
(,Peak oil") u SAD biti dostignut
N 1970, u ostatku sveta traju
rasprave o tome kada će
svetske rezerve nafte
neminovno i rapidno početi
da opadaju: Hubbert, King M.
Nuclear Energy and the
Fossil Fuels. June 1956.
Shell Deve-lopment
Company, Exploration And
Production Research
Division.
http://www.energybulletin.net/
13630. html (2. 2. 2007)
Opravdanost pr-
imene„Iberove krve" na
rezerve nafte u ostatku sveta,
često se, međutim, dovodi u
pitanje. Najsvežiji primer
revizije Iberovih nalaza nu-
diizveštaj CERA, u kome se
kaže da vrhunac proizvodnje
neće nastupiti pre 2030.
godine, kao i da kasnije
opadanje neće biti naglo: Why
the "-Peak Oil" Theory Falls Down -
Myths, Legends, and the Future of
Oil Resources. November 10,
2006.
http://cera.ecnext.com/coms2
/sum mary 0236-821 ITM
(2.2.2007)
2
Emmott, Bill. The Price o-f
Oil. U: Who Wins In Iraq? Foreign
Policy. March-April 2007.
3
Zorana Z. Mihajlović-
Milanović. Nuklearke - stub
energetske bezbednosti. B92,
12. 9. 2006.
http:www.b92.net/srbija2020/t
-ema.php?id=56&nav
id=211487 (30.1.2007)
4
Barton, Barry, Catherine
Redgwell, Anita Rfnne i
Donald N. Zillman, Eds. Jun
2004. Introduction. U: Energy
Security: Managing Risk in a
Dynamic Legal and Regulatory
Environment. Oxford Unversrty
Press, USA, str. 6
5
Alexander Jung i Georg
Mascolo. An Interview with
Daniel Yergin: Energy
Security Will Be One of the
Main Challenges of Foreign

1
 ENERGETSKA BEZBEDNOST

UDKak svakog Danas je tema energetske bezbednosti u vrhu prioriteta

330.524:
620.92 društva, van spoljne politike mnogih zemalja. Do toga je doveo konflikt u
sumnje, zavisi i Iraku, koji je učinio da cena nafte sa 30$ po barelu dostigne

P OST
od toga koliko
lako može doći
nakon tri godine nestabilnosti cenu od 80$. 2 „Gasna kriza" u
odnosima Rusije i Zapadne Evrope interpretira se čak i kao
OJI do energije, nastavak Hladnog rata drugim sredstvima. Svaka kriza na
više odnosno od toga svetskom energetskom tržištu neminovno se odražava i na
razloga koliko mu je Srbiju. Ukoliko izuzmemo rad Zorane Mihajlović-Milanović3,
zbog energija pokušaj pravljenja preseka stanja energetske bezbednosti
kojih bidostupna. Od Srbije do danas nije učinjen. Tim pre se potreba za
se pedesetih godina sprovođenje analize čini hitnijom.
trebalo XX veka ne Energetska bezbednost definisana je kao „stanje u kome
posveti postavlja se više jedna nacija i svi građani i preduzeća imaju pristup dovoljnim
ti ana-pitanje da li će količinama energije po razumnoj ceni, bez rizika od prekida u
lizi svet ostati bez snabdevanju u bliskoj budućnosti."4 Tako definisanoj energet-
stanja fosilnih goriva, skoj bezbednosti, međutim, različiti akteri pridaju različita
energet već kada će se to značenja. Naime, ako je za Sjedinjene Države u velikoj meri
ske dogoditi.1 Naftni energetska bezbednost pitanje geopolitičke prirode, za Evro-
bezbed šok 1973. godine pljane ona danas prvenstveno predstavlja problem zbog zavi-
nosti ustavio je pitanje snosti od prirodnog gasa iz uvoza.5
Srbiji. energetske Kako bismo utvrdili da li je Srbija energetski bezbedna, u
Najpre, bezbednosti na ovom radu ćemo najpre videti da li ona pretežno uvozi ili iz-
opstan dnevni red vozi energiju, te da li su joj izvori na kojima zasniva svoje
ak isvetske politike.
napred Autor je istraživač u Beogradskoj školi za studije bezbednosti
snabdevanje dostupni.6 Postavićemo zatim pitanje o
tome da li ona, kada je o budućem snabdevanju
energijom reč, oslonac može potražiti u alternativnim
izvorima energije. Konačno, biće učinjen uvid u stanje
energetske infrastrukture Srbije.

Da li je Srbija energetski zavisna? prirodnog gasa porasla

opala za 14% u je za
Energetska zavisnost Srbije umereno raste. Prema odnosu na
energetskom bilansu Republike Srbije objavljenom 2004. proizvodnju tim,
godine, energija uvezena u formi tzv. primarnih izvora 7 ostva- dolazi i
2002. godine podmirivala je 37% ukupnih potreba Srbije. U renu u 2005. do po-
2003. i 2004. godini bio je planiran rast uvoza od 2% na godini. Potrošnja većanja
godišnjem nivou.8 Međutim, već iz energetskog bilansa prirodnog gasa uvozne
objavljenog dve godine kasnije 9, saznajemo da je uvoz u sektorima in- zavisn
primarnih izvora energije u međuvremenu porastao i da je dustrije i osti,
planirani uvoz u 2006. godini za 11,3% veći od uvoza saobraćaja, kao i koja je
ostvarenog godinu dana ranije.10 u u 2005.
Do povećanja uvoza primarnih izvora energije u domaćinstvima godini
protekloj u istom vremen- iznosil
godini došlo je najpre zbog toga što je domaća proizvodnja skom periodu a

2
BZB ENERGETSKA BEZBEDNOST

43,59%, a planirano je da u 2006. godini iznosi čak

46,61%.12
Srbija energetski najviše zavisi od nafte i prirodnog gasa
iz uvoza, jer potražnja ovih energenata višestruko

6
Konoplyanik, Andrei.
Energy Security and the
Dev-elopment of
O
International Energy
Markets. U: Barton, Barry;
Catherine Redgwell, Anita
Rfnne and Donald N. Z-
illman, Eds. Jun 2004.
Ukupna uvozna zavisnost od primarnih izvora energije, Energetski bilans Energy Security: Managing
Risk in a Dynamic Legal and
Republike Srbije, 2004-2006. Regula-tory Environment.
Oxford Un-iversity Press,
prevazilazi USA, str. 57-58
7
Primarni izvori energije su
izvori koji se dobijaju
direktno iz prirode, nisu
prošli proces prerade i
mogu biti: fosilni (kameni i
mrki ugalj, sirova nafta,
prirodni gas), nuklearni
(uranijum, torijum itd.),
obnovljivi (sunčeva energija,
energija vetra, energija
biomase, energija vodenih
tokova itd.).
8
Republika Srbija bez KiM,
zbirni energetski bilans 2004.
Ministarstvo rudarstva i
energetike Republike Srbije,
http://www.mem.sr.gov.yu
9
Podaci u energetskom bi-
lansu se uvek odnose na
vrednosti koje su
„ostvarene" u prethodnoj
kalendarskoj godini,
„procenjene" za tekuću i
„planirane" za narednu godi-
nu.
10
Odluka o utvrđivanju ener-
getskog bilansa Republike Sr-
bije za 2006. godinu. «Službe-
ni glasnik RS», br. 11/2006.
11
Ibid.
12
Ibid.
uozc

<
A
N

3
 ENERGETSKA BEZBEDNOST

bilansa Republike
Srbije za 2006. godinu.«- domaće kapacitete.13 U energetskom bilansu Srbije određeno je
Službeni glasnik RS», br.
11/2-
da je ukupna potrošnja14 prirodnog gasa 2.822,09 miliona ml.
006. Pri tom je predviđeno da u zemlji bude proizvedeno 253,28 M
16
Bilans prirodnog gasa u Srbiji
(bez KiM), plan za 2004. ml, a da bude uvezeno 2.568,81 M ml. To znači da je 2006.
Ministarstvo rudarstva i ener-
getike Republike Srbije, godine Srbija čak 91% svojih potreba za prirodnim gasom
http://www.mem.sr.gov.yu
zadovoljila uvozom.15 Radi se o povećanju od 3% u odnosu na
17
Bilans nafte u Srbiji (bez
KiM), plan za 2004. Ministar- 2004. godinu.16 Trend rasta uočen je i u uvozu sirove nafte.
stvo rudarstva i energetike
Republike Srbije, http://www. Dok je 2004. godine uvezeno 81% ukupno potrošene sirove
mem.sr.gov.yu
nafte17, 2006. godine uvezeno je 83%18.
18
Odluka o utvrđivanju energe-
tskog bilansa Republike Srbije Ipak, značajna količina uglja proizvedena u Srbiji smanju-
za 2006. godinu. «Službeni
gla- je energetsku zavisnost. Proizvodnja ostvarena u domaćim
snik RS», br. 11/2006.
19
Bubnjević, Slobodan.
rudnicima površinske (sirovi lignit) i podzemne eksploatacije
2006. (kameni ugalj, mrki ugalj i ponovo sirovi lignit) podmirila je
Istraživanje: obnovljivi izvori
energije u Srbiji. Vreme br. tako 2004. godine čak 95% potreba Srbije. Međutim, tokom
812.
27. 7. 2006. 2005. i 2006. godine pomenuta ravnoteža se i ovde menja, zato
http:/Awww.vreme.
com/cms/view.php? što je uvoz svih vrsta uglja porastao za 47%.
id=460498
13
Domaći (2.2.2007) U protekle četiri godine je, usled porasta potrošnje energi-
kapaciteti su
u 2005. je koja potiče iz fosilnih izvora, nafte i prirodnog gasa, došlo
godini
iznosili do umerenog rasta energetske zavisnosti. Što Srbija više ener-
13,000
barela nafte
getski zavisi od drugih zemalja, to njena ekonomija postaje
dnevno
(13%
sve osetljivija na poremećaje do kojih dolazi na svetskom
ukupnih tržištu energije. Svaki nagli rast cene fosilnih goriva na
dnevnih
potreba), svetskom tržištu, poskupeće troškove tek pokrenutih procesa
odnosno 20
miliona privrednog oporavka. Najzad, energetska zavisnost može
kubnih stopa
prirodnog predstavljati teret prilikom vođenja spoljne politike. zbog
gasa po
danu u svega ovoga, otvara se i pitanje da li Srbija na raspolaganju
2003. godini
(18%). ima alternativne izvori energije. Pod alternativnim izvorima
Region
Analysis, Bal-
energije smatraćemo obnovljive izvore, koji ne zavise od
kans. United
States'
zaliha uglja i nafte, ne narušavaju životnu sredinu a najčešće
Energy podrazumevaju male pogone. U Srbiji postoje uslovi za
Information
Administrati korišćenje više alternativnih izvora energije, kao što su vetar,
on.
http:/Awww.ei sunce, biomasa, geotermalni izvori i mali vodeni tokovi.19
a.doe.gov/e
meu/c
abs/Balkans/
pdf.pdf (25.
1. 2007) Da li Srbija raspolaže
14
Ukupna alternativnim izvorima energije?
potrošnja
prirodnog
gasa dobija
se Alternativni izvori energije su u Srbiji samo mogućnost o
sabiranjem
domaće
kojoj se razmišlja, ali koju niko ne koristi. Tako su u tekstu
proizvodnje
gasa (u
„Strategije razvoja energetike Srbije" alternativni izvori ener-
okviru koje
jedan deo
gije predstavljeni kao jedno od sredstava postizanja
prirodnog energetske efikasnosti. Međutim, u energetskom bilansu za
gasa odlazi
na 2006. godinu
sopstvenu
potrošnju i
tehničke
gubitke) i
uvoza gasa.
15
Odluka o
utvrđivanju
en-
ergetskog

4
BZB ENERGETSKA BEZBEDNOST

nema podataka o energiji dobijenoj iz alternativnih izvora, što

ukazuje na to da je reč o zanemarljivoj količini.
Sagovornik časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana,
Rastislav Kragić iz Agencije za energetsku efikasnost Republike
Srbije smatra da se oslonac energetske nezavisnosti Srbije u
budućnosti nalazi u obnovljivim izvorima energije. Svoj stav on
obrazlaže činjenicom da je potrošnja energije neracionalna.
„Neke analize pokazuju da mi 'bacamo', neracionalnim
korišćenjem, preko 40% energije", kaže Kragić. 20 Niska cena
električne energije u Srbiji predstavlja prepreku podizanju
energetske efikasnosti, a samim tim i razvoju odgovarajućih
potencijala za iskorišćenje obnovljivih izvora energije. Kragić
ipak smatra da „takvo stanje nije dugo održivo, tako da se može
očekivati postepeni rast cene električne energije u odnosu na
druge energente, i svođenje na nivo realnih, slično cenama u
Evropskoj uniji"21. zbog toga on se zalaže za razvoj alternativnih
izvora, kao što su gorivne ćelije. „U eri kada upotreba vodonika
kao energenta postaje tehnološki i ekonomski dostupna svima i O
razvoj energetske elektronike omogućava potpuno nezavisan rad R
individualnih energetskih sistema od nekoliko desetina do
nekoliko stotina kilovata, naša velika šansa je ulaganje upravo u
te vidove tehnologija. Time bismo, u narednih nekoliko decenija,
mogli steći visoku energetsko-tehno-lošku nezavisnost."
Ipak, Kragić upozorava da ukupni potencijali obnovljivih
izvora mogu zadovoljiti svega četvrtinu godišnjih potreba Srbije.
zato nije realno očekivati da rast energetske zavisnosti može biti
trenutno kompenzovan razvojem alternativnih izvora energije.
Ključ rešenja kojim će biti zadovoljena potreba Srbije za
energijom u bliskoj budućnosti zapravo leži u energetskoj
efikasnosti. Ona pak zavisi od stanja u kome se nalazi energetska
infrastruktura.

Izazovi energetske infrastrukture

Da energetska bezbednost zavisi i od stanja energetske in-

frastrukture, u svom radu pokazuje Danijel Jergin. On tvrdi da 20
Razgovor autora sa Rastisla-vom
Kragićem, savetnikom za obnovljive
sistem snabdevanja energijom mora biti sposoban da se odupre izvore energije u Agenciji za
energetsku efikasnost Republike
iznenadnim šokovima na tržištu, ali i da se oporavi nakon Srbije. Razgovor je obavljen putem
eventualnih prekida u snabdevanju energijom. Ova spo- elektronske pošte,
24. 1. 2007.

5
 ENERGETSKA BEZBEDNOST

sobnost sistema, koju Jergin naziva „princip elastičnosti"22,

zavisi od stanja u kome se energetska infrastruktura nalazi.
U ovom smislu, pred Srbijom stoje dva izazova. Prvi je
privatizacija Naftne industrije Srbije (NIS). Planirani model
privatizacije nije moguće sprovesti sve dok ne bude konstitui-
sana nova Skupština i dok ne bude promenjen postojeći zako-
na o privatizaciji. Rukovodeći se željama Vlade Srbije da NIS
najpre modernizuje, pa potom proda, konzorcijum Meril Linč-
AA
Rajfajzen predložio je u junu prošle godine program pri-
u o z vatizacije koji bi bio izveden u tri faze. U prvoj fazi bila bi pro-
c
data četvrtina paketa akcija na tenderu, a zatim još 12,5 od-sto
A
akcija istom kupcu na osnovu dokapitalizacije, te 15 odsto
N
akcija radnicima i penzionerima NIS. Ministarstvo rudarstva i
energetike je takvo rešenje objasnilo time što NIS privatizaci-
jom dobija potreban kapital i stručno znanje, a ugovorna oba-
veza investitora obavezuje da najpre sprovede modernizaciju,
pa da tek onda izvrši dokapitalizaciju. Investitor će, najzad,
moći da, putem dokapitalizacije bez učešća Vlade, stekne naj-
više 49% udela u vlasništvu nacionalne naftne kompanije.
22
Jergin ovo naziva i „mar-
gina bezbednosti u sistemu
Usvajanjem ovakvog rešenja, kaže se u saopštenju Ministar-
snabdevanja energijom". stva, „Vlada zadržava značajna upravljačka prava čime bi se
Yergin, Daniel. Ensuring
Energy Security. Foreign Af- sačuvao nacionalni i državni interes"23. Prema aktuelnom za-
fairs, Mar/Apr 2006, Vol. 85,
Issue 2. konu o privatizaciji, međutim, privatizacija u kojoj država
23
Internet prezentacija Mi-
nistarstva rudarstva i ener- prodaje manje od 70 odsto akcija neke svoje kompanije nije
getike Republike Srbije. Infor-
macija o privatizaciji NIS, a.d.
moguća ukoliko prethodno nije raspisan tender ili aukcija.
Novi Sad, http://www.mem.
sr.gov.yu/prikazZaStampu.ph
Dakle, energetska infrastruktura u Srbiji se, iz političkih raz-
p?IDStranica=198&jezik=lat
(5. 2.2007)
loga, nalazi u fazi opasne neizvesnosti.24
24
Čelnici Demokratske stra- Drugi izazov odnosi se na nepoznati ishod nadmetanja tri
nke su nedavno izrazili
izvesne rezerve prema pred- konkurentska projekta za izgradnju trase tranzitnog naftovoda
loženom modelu privatizacije
NIS. Videti: Glas javnosti, B92. koji bi crnomorske luke povezao sa Zapadnom Evropom.
Prodaja NIS na reviziji?,
31.1.
Predlog Panevropskog naftovoda (PEOP), iza koga je stala Re-
2007. http://www.b92.net/
biz/vesti/aktuelno.php?
publika Srbija, podrazumeva izgradnju trase od Konstance u
id=128
(2. 2.2007)
Rumuniji, preko rafinerija u Pančevu, Novom Sadu, Slavon-
O tome šta tačno može skom Brodu i Sisku, do Trsta gde će se, sistemom 'cev na cev',
očekivati budući vlasnik NIS
ako ne većinski paket akcija uključiti u već izgrađeni Transalpski naftovod. Ovaj naftovod,
istraživao je Dimitrije Boarov:
Privatizacija NIS - lavirint dugačak 1.300 kilometara, sposoban da obezbedi 60 miliona
zakona, ekonomije i politike.
Vreme br. 812. tona sirove nafte godišnje koštao bi dve milijarde evra.25 Kon-
http://www.vreme
. com/cms/view.php? kurenciju projektu PEOP čini projekat po kome trasa prvog
id=46049 7(2. 2. 2007)
naftovoda treba da povezuje Burgas u Bugarskoj i Aleksan-
25
Danas. 2006. Labus: Više
od pola milijarde evra dropolis u Grčkoj, a trasa drugog Burgas sa Valonom u Alba-
prihoda
od tranzita nafte kroz Srbiju. niji. za Srbiju je izgradnja naftovoda koji prolazi preko njene
11. 6. 2006. http://www.
danas.co.yu/20060411/ekon
o
mija1.html#3 (2.2.2007)

teritorije važna, pre svega zato što donosi neposrednu ekonomsku korist, i to od naplate
taksi, poreza i pružanja uslu-ga.26 Iznad svega, naftovod će u najvećoj meri zadovoljiti po-
trebe onih zemalja koje se nalaze duž izgrađene trase, a samim tim i Srbije.

6
 BZB ENERGETSKA BEZBEDNOST

O
R
Iz izvršene analize stanja energetske bezbednosti možemo zaključiti da rastuće potrebe
za energentima Srbija trenutno zadovoljava prevashodno uvozom nafte i gasa. Negativne
implikacije rasta uvoza moguće je kompenzovati racionalizacijom potrošnje, ali i postepenim
„uvođenjem u igru" alternativnih izvora energije. Konačno, uspešan ishod procesa priva-
tizacije NIS i pozitivan ishod nadmetanja u izgradnji novog tranzitnog naftovoda
predstavljaju dva činioca koji bi, u dužem vremenskom periodu, mogla pozitivno doprineti
energetskoj bezbednosti Srbije. Nakon svega rečenog, preostaje samo to da se zapitamo da li
je opravdano to što u domaćim strateškim dokumentima bezbednosti Srbije nema reči o
energetskoj bezbednosti.

Legenda:
■ važnije rafinerije
predložena trasa naftovoda

7
 ENERGETSKA BEZBEDNOST

26
Stojadinović, Dejan. 17. 6. 2006. Balkanski naftovodi: dobar
posao. Ekonomist br. 308. http://www.ekonomist.co.yu/mag-
azin11/broj 308/eid/eid4.htm (2. 2.2007)

Sekuritizacija energije kao uvod u

energetsku bezbednosnu dilemu
Jelena Radoman
UDK 330.524:620.92

AA
C ENTRALNA tema na sastanku ruskog predsednika Vladimira
u Putina sa „trojkom" Evropske unije (Hoze Manuel Ba-rosom,
o Havijerom Solanom i Volfangom Šiselom) u maju prošle godine
z
c odnosila se, kako je i bilo očekivano, na problem energetske
A
bezbednosti u odnosima Rusije i Unije. Ista tema bila je do-
N minantna i na samitu G8 zemalja, održanom u julu iste godine u
Rusiji, kao i prilikom nove posete evropske „trojke" Moskvi, 5. fe-
bruara ove godine. Međutim, problemima energetske
bezbednosti bavili su se i predstavnici NATO alijanse na samitu
u Rigi, održanom novembra 2006. godine. Problemi energetske
bezbednosti odavno nisu tema isključivo ekonomskih foruma,
već i međudržavnih političkih sastanaka na visokom nivou.
Drugim rečima, trgovina energentima odavno nije samo
ekonomsko, već i političko pitanje. Međutim, kada vojno-
politički savez kao što je NATO u svoj dnevni red uvrsti pitanje
redovnosti i stabilnosti snabdevanja energentima, postavlja se
pitanje da li je to čin kojim jedna, prvenstveno ekonomska, tema
nepovratno postaje deo korpusa bezbed-nosnih tema. Kakve
posledice ima takav postupak? Namera nam je, stoga, da se u
ovom tekstu bavimo problemom moguće sekuri-tizacije 1
energetske bezbednosti u odnosima Ruske Federacije i od nje
energetski zavisnih zemalja, prvenstveno zemalja Evropske unije.
Smatramo da će, ukoliko energetsko snabdevanje ne bude
razmatrano samo kao politički već i kao bezbednosni problem, to
biti uvod u novu, energetsku bezbednosnu dilemu 2 u
međunarodnim odnosima, koja će imati neizvestan ishod.
1
Koncept sekuritizacije naveden
prema: Barry Buzan, Ole Weaver,
Jaap De Wild. Security: A New
Framework for Analysis. Lynne Ri-enner
Pub 1997.
Ključni pojmovi
2
Koncept bezbednosne dileme
naveden prema: Dževris, Robert.
Cooperation Under the Security Dilemma.
Pod energetskom bezbednošću, na globalnom i nacionalnom
World Politics, 1978. The Johns nivou, podrazumeva se dostupnost energenata, i to u dovoljnoj
Hopkins University Press.
količini i po prihvatljivim cenama, stabilnost isporuka,

Autorka je istraživačica u Beogradskoj školi za studije bezbednosti

8
 BZB ENERGETSKA BEZBEDNOST

kao i fizička bezbednost gasovoda i naftovoda. Sekuritizacija je

proces kojim se neki objekat ili vrednost označava kao stvar od
primarne važnosti, za odbranu kog je stoga opravdano de-lovati i
upotrebiti sredstva van uobičajenih okvira i procedura delovanja
u političkom sektoru3 Jedno od krajnih sredstava jeste i upotreba
vojne sile.4 Bezbednosna dilema predstavlja situaciju u kojoj
napori jednog aktera da uveća svoju bezbed-nost izazivaju
podozrenje i strah drugog aktera. Drugi akter takve napore
doživljava kao pretnju svojoj bezbednosti, usled čega preduzima
slične mere kako bi povećao svoju prednost u odnosima snaga.
Time, napori prvog aktera bivaju poništeni, jer on posle
određenog vremena gubi prednost koju je stekao u odnosu na
druge. Tada se ponovo javlja osećaj straha i nesigurnosti, koji
vodi novim aktivnostim usmerenim ka povećanju bezbednosti.
Klasičan primer ove pojave je trka u naoružanju. Ako umesto
oružja posmatramo energetske potencijale, videćemo da model
nastanka bezbednosne dileme predstavlja i model odnosa Rusije
i od nje energetski zavisnih zemalja.
o
Globalno (političko) tržište energenata

Globalno gledano, problem energetske bezbednosti dobi-ja

na značaju, s obzirom na činjenicu da su svetski energetski
resursi ograničeni, a da se potražnja i potrošnja energenata
povećava zajedno sa porastom svetskog stanovništva i razvojem
novih tehnologija. Sem toga, resursi i njihova potrošnja
neravnomerno su geografski raspoređeni (videti grafikone).

roizvodnje, tj. potrošnje)5

vodnje, tj. potrošnje)

3
Sekuritizacija je proces koji se odvija u diskursu kada se-kuritizujući akter nastoji da auditorijum ubedi u neophodnost primene specijalnih mera.

9
 ENERGETSKA BEZBEDNOST

4
Krajnje sredstvo ne mora biti isključivo upotreba vojne sile, već i primena nekih drugih spoljnopolitičkih sredstava (sankcije, prekid diplomatskih odnosa...).
5
Izvor: Statistical Review of World Energy 2006. British Petroleum, http://www.bp . com/productlanding.do?categ oryId=6842&contentId=70213 90_

10
BZB ENERGETSKA BEZBEDNOST

Najveći potrošači gasa su zemlje Evropske unije, a njihov

glavni snabdevač je Ruska Federacija, koja raspolaže trećinom
svetskih rezervi gasa. Najveću potražnju za naftom imaju SAD i
"azijski tigrovi", a glavni izvoznici nafte su zemlje Bliskog istoka.
Neravnomeran raspored snaga ponude i potražnje energe-
nata uslovio je da u njihovoj distribuciji vlada odnos zavisnosti
koji nastaje na relaciji proizvođač - kupac. Pri tom, ta zavisnost
nije jednosmerna, to jeste ne zavise samo zemlje uvoznici
energenata od proizvođača, već su i najveći izvoznici zavisni od
stabilne potražnje i tržišta na kojem će plasirati proizvode. Pošto
< B koristimo ekonomske termine i razmišljamo o ekonomskim
u relacijama, početna pretpostavka bila bi ta da tržište i njegove
o
N zakonitosti predstavljaju glavni regulatorni mehanizam, kao i da
c se akteri ponašaju racionalno. Međutim, resursi energenata su
A
ograničeni i neobnovljivi, a potražnja za njima je u stalnom
N porastu, jer je funkcionisanje modernih ekonomija bez njih
nezamislivo. To je uslovilo da trgovina energentima bude pitanje
od javnog značaja, koje zahteva angažman državnog aparata i
predstavlja predmet državne politike. Drugim rečima, trgovina
energentima je postalo političko pitanje. Posledica toga je da
odnose snabdevač - kupac ne određuje samo ekonomska logika,
već i politički motivi i spoljnopolitički interesi kupaca i
snabdevača. Još jedna posle-dica politizacije je smanjenje
predvidljivosti, a povećanje neiz-vesnosti i nepoverenja učesnika
u lancu energetske zavisnosti.

Politizacija energetskog snabdevanja i kriza u

odnosima EU - Rusija

O posledicama politizacije svedoče i reakcije Evropske unije

na obustavu isporuka ruskog gasa početkom 2006. i 2007. godine.
Tada je Rusija bila optužena da energetsku moć koristi kao
sredstvo zastrašivanja drugih država, kako bi ostvarila
spoljnopolitičke ambicije.6 Mada je Rusija ove poteze
objašnjavala isključivo ekonomskim razlozima, zemlje pogođene
ovim merama ocenile su ih kao sredstvo postizanja ne samo
6
Russia Cuts Gas Supply To Ukraine, ekonomskih, već i političkih ciljeva.
Europe at Risk,
http://www.relocalize.net/node/19 43_ U januaru 2006. godine Rusija je obustavila isporuke gasa
Russia: 2006 — A Year Of Mu-scle
And Missteps Claire Bigg
Ukrajini, uslovljavajući nastavak isporuka time što će Kijev,
http://www.rferl.org/featuresarti- cle/20 umesto dotadašnjih 50 dolara za 1000 kubnih metara gasa,
06/12/d6adc178-4b45-4f10-ac09-
97dfbf370b47.html

11
 ENERGETSKA BEZBEDNOST

plaćati petostruko višu cenu. Po već viđenom scenariju, u ja-

nuaru 2007. godine prekinute su isporuke gasa Belorusiji, koja u
prvom navratu nije pristala da plaća četvorostruko višu cenu od
dotadašnjih 47 dolara po jedinici gasa. Restrikcije nisu pogodile
samo susede Rusije, već i zemlje Evropske unije, budući da je
Ukrajina zemlja kroz koju prolazi 80% ruskog gasa, a Belorusija
zemlja kroz koju prolazi preostalih 20%. Tako su u januaru ove
godine restrikcije pretile i Nemačkoj, Poljskoj, Litvaniji, Češkoj,
Slovačkoj i Mađarskoj.
Višednevni prekidi redovnih isporuka ruskog gasa bili su
samo očigledna manifestacija činjeničnog stanja, što zvanični-
cima EU nije bilo nepoznato ni pre prekida isporuka. Naime,
činjenica je da je cela Unija energetski zavisna od ruskog gasa.
Potrošnja prirodnog gasa predstavlja 34% ukupne potrošnje svih
energenata u Uniji.7 Pri tome je EU najznačajnija mušterija Rusije,
budući da ruski gas pokriva 25% njene ukupne potrošnje.
Predviđa se da će se do 2020. godine potrošnja ruskog gasa u
Uniji povećati i na 70%.8 Istovremeno, Rusija u EU izvozi preko O
50% svog ukupnog izvoza gasa i nafte. 9 Ova međuzavisnost R
rezultat je višedecenijskih odnosa, nastalih usled strateškog
opredeljenja EU da koristi prirodni gas, jer je on energent koji
najmanje ugrožava životnu sredinu. Stoga je mala verovatnoća
da će to u skorijoj budućnosti biti bitnije iz-menjeno. Energetska
(rastuća) zavisnost Evropske unije od Rusije, dakle, nije odraz
trenutnih, već dugoročnih odnosa na tržištu energenata.
Postavlja se pitanje šta onda EU uznemira-va i brine. Uznemirava
je činjenica da joj nikada ranije nije na manje sofisticiran način
stavljeno do znanja kakve posledice može imati njena energetska 7
Dok su SAD, na primer, s-
trateški opredeljene pretežno
zavisnost. Jedno je spekulisati o tome da li postoji ili ne postoji na korišćenje nafte, pa je
potrošnja prirodnog gasa manja
zavisnost od redovnih isporuka gasa, a sasvim je drugo trpeti nego u EU i iznosi 25% ukupne
potrošnje svih ener-genata.
posledice trenutne i direktne demonstracije toga da zavisnost od Izvor: The Rising Energy
Superpower, Radio Free
energetskih isporuka može da se pretvori u zavisnost od Europe, http:/Ayww.
tomdispatch.com/indexprint.m
sadašnjih ili dugoročnih političkih interesa Rusije. Naime, brojne html?pid=157744
su spekulacije da EU redovne isporuke preko potrebnog gasa 8
Clark, David. 2006. The Geo-
politics of Russian Energy Policy:
neće plaćati samo nov-cem10, već i značajnim ulaganjima u razvoj Issues for Europe. The Russia
Foundation Energy Forum.
ruskog energetskog sektora, ali i time što će manje kritikovati Discusion Paper No. 2
ruske vlasti, na primer, povodom stanja ljudskih prava u Rusiji. 9
Monaghan, Andrew. 2006.
Russia-EU Relations: an Emerging
Prekid isporuka Ukrajini i Belorusiji analitičari, ali i zva- Energy Security Dilemma

ničnici EU, ocenili su kao svojevrsnu najavu toga da Moskva neće U 2005. godini račun EU za
10

uvezeni gas iz Rusije iznosio

blagonaklono dočekati promenu spoljnopolitičkog kursa zemalja je 19,6 milijardi evra.

bivšeg SSSR. Moskva je, međutim, obrazlagala svoje

12
BZB ENERGETSKA BEZBEDNOST

odluke isključivo ekonomskim razlozima. Najavljena posku-

pljenja označila su kraj ere (od 1990. godine pa nadalje), u ko-
joj su zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza naftu i gas kupovale od
Moskve po znatno nižim cenama nego što su tržišne. Ruski
ministri finansija i ekonomije nastojali su da debatu zadrže na
ekonomskom terenu, naglašavajući da povećanje cena ima
ekonomsko, a ne političko značenje. Oni su istakli da je usa-
glašavanje ruskih cena energenata sa svetskim cenama do
A
2011. godine jedan od uslova za ulazak Rusije u Svetsku trgo-
vinsku organizaciju. Do povećanja cena u Rusiji, prema njiho-
A B vim rečima, ne može doći pre poskupljenja nafte i gasa u su-
uo N
sednim zemljama, za koje je doskoro važio cenovnik sa znatno
c nižim tarifama.11 Istovremeno, ruski predsednik Vladimir
A Putin uveravao je svoje evropske kolege da je Rusija pouzdan
partner Evropskoj uniji, da je stabilnost i predvidljivost siste-
N
ma energetske bezbednosti u obostranom interesu, 12 kao i da
će "Rusija koristiti tržište, a ne politiku, kao osnovu za građe-
nje svojih odnosa sa svim zemljama."13
Tako je politizacija problema doprinela da se o temi ener-
getske bezbednosti razgovara na dva nivoa (ekonomskom i
političkom), koristeći i ekonomske i političke argumente i raz-
ličita shvatanja pojma energetske bezbednosti. za zemlje
Evropske unije, energetska bezbednost bila bi postignuta kada
bi Rusija stranim kompanijama dozvolila pristup njenim ene-
rgetskim resursima i kada bi dozvolila konkurenciju na svom
tržištu energenata, na kome, zasada, vladaju državni monopo-
listi Gasprom i Rosnjeft. Za razliku od njih, Rusija smatra da
će na povećanje sigurnosti uticati dugoročni ugovori između
Yasmann, Victor. Russia: A
glavnog snabdevača (ruskih državnih firmi) i glavnih kupaca
11

Belarusian Pawn On The

Global Chessboard, Radio
Free Europe, Januar 23,
energenata (EU i SAD). Time bi, iz ugla Rusije, bila obezbeđe-
2007 na dugotrajna stabilnost na koju ne bi uticale turbulencije i
Putin, Vladimir. 2006.
rast cena na svetskom tržištu. Pri tome, Rusija ne bi odustala
12

Energy Egotism Is a Road to

Nowhere. The Wall Street
Journalhttp://www.mosnews .
od nacionalizacije svojih prirodnih resursa, jer je "energija
com/money/2006/02/28/putin najvažnija sila ekonomskog razvoja, a Rusija ima komparativ-
-
wsj.shtml ne, prirodne i tehnološke prednosti koje je čine liderom u toj
Putin Says Market Governs
oblasti. U stvari, to je jedina oblast u kojoj Rusija može pre-
13

Russia's Energy Relations ,

RFL, Januar 18, 2007
http://www.rferl.org/feature-
tendovati na vođstvo."14 Za zemlje EU, pretnju i uzrok nepo-
sarticle/2007/1/9AF82D3C- verenja predstavlja ekonomski nacionalizam15, koji Rusija u
F55A-4D3D-A266-
B9EB667CB8E3.html energetskom sektoru dosledno sprovodi. To je suprotno prin-
Yasmann, Victor. Is Geor- cipima Evropske energetske povelje, koja je stupila na snagu
14

gian Gas Crises Evidence Of

Moscow's New Energy 1998. godine, a kojom je predviđena liberalizacija tog sektora.
Strategy?
15
Bjelić, Predrag. 2003. Ukupno 52 zemlje potpisnice Povelje nastoje da usaglaše-
Ekonomika međunarodnih
odnosa. Prometej. Beograd

13
 ENERGETSKA BEZBEDNOST

nom politikom i legislativom u energetskom sektoru smanje rizik

koji mogu stvoriti promene na tržištu energenata.16 Međutim,
ruski zvaničnici pristupanje Evropskoj energetskoj povelji, na
čemu u dijalogu sa Moskvom insistira EU, ocenjuju kao suprotno
ruskim interesima.17

bezbednosti
govorilo se u
Pokušaj sekuritizacije energetskog snabdevanja toku rasprave
o redefiniciji
Sekuritizaciju možemo shvatiti kao pojma napada
ekstremniju verziju poli-tizacije, kojom je neki na zemlju
problem označen ne samo kao stvar od javnog članicu
značaja, već i kao pitanje opstanka (države, Alijanse.
nacije, pojedine grupe...). Da bi sekuritizacija Generalni
uspela, se-kuritizujući akter mora ubediti sekretar Ali-
auditorij um da je neki objekat ili neka janse Jap de
vrednost od primarne važnosti i da stoga Hop Shefer
treba koristiti vanredna sredstva za njegovu pozitivno je
odbranu. Dakle, može postojati i neuspela ocenio O
sekuritizacija, kada akter ne uspe da ubedi proširenje R
auditorijum u neophodnost i opravdanost agende ovom
upotrebe specijalnih mera. temom, "jer se
Kada vojno-politički savez kao što je u dobu
NATO razmatra određenu temu u kontekstu globalizacije
globalne bezbednosti, onda je reč o pokušaju bukvalno
sekuritizacije te iste teme. NATO je svako socije-
prvenstveno vojni savez, koji je nastao radi talno pitanje
odbrane zemalja članica. Danas je profil ove može
organizacije delimično drugačiji u odnosu na pretvoriti u
onaj iz hladnoratovskog perioda. Međutim, bezbednosni
njena glavna funkcija je i dalje od-brambena, a izazov"18.
ona je još uvek vojni savez. NATO je stoga Američki
relevantan akter globalne bezbednosti koji
može izvršiti čin sekuritizacije kako u
komunikaciji sa predstavnicima zemalja
članica, tako i u komunikaciji sa
predstavnicima zemalja nečlanica.

14
BZB ENERGETSKA BEZBEDNOST

16
Videti na: http://www.enchar-
ter.org/index.php?id=7
17
Putin Calls for Changes in
European Energy Charter, MO-
SNEWS,25. 9. 2006. http://www.
mosnews.com/money/2006/09/25
/putinenergycharter.shtml
18
Jap de Hop Shefer, Reflections
on the Riga Summit http://www.
nato.int/docu/review/2006/issue4/
english/art1.html 1.2. 2007.

15
 ENERGETSKA BEZBEDNOST

senator Ričard Lugar se zalagao za proširenje i redefinisanje

člana 5 osnivačkog Ugovora kako bi i energetski embargo
protiv jedne zemlje članice bio ubuduće smatran napadom na
Alijansu. Senator je ocenio da NATO treba da preuzme
odgovornost za redovne i nesmetane isporuke energije od
koje zavise poslovi, zdravstvo i cela ekonomija modernih
društava. On predviđa da će energija biti najverovatniji uzrok
oružanih sukoba u budućnosti, a da ko-rišćenje energije kao
neskrivenog oružja u međunarodnim odnosima nije
hipotetičko, već stvarno stanje stvari.19
< Senator nije slučajno napravio aluziju na to da su
posledice upotrebe energetskih resursa i vojne sile kao
u o z
c sredstva ucene i zastrašivanja u međunarodnim odnosima
istovetne. Brojni autori su već u svojim radovima povukli
N paralelu između nastajuće „energetske supersile" (Rusije
danas) i bivše nuklearne supersile (SSSR). Upoređivanje
upotrebe energije i oružja predstavlja uvod u novu spiralu
bezbednosne dileme. U njoj se akteri neće nadmetati samo
oko količine i vrste oružja kojim raspolažu, već i oko toga ko
kome može uskratiti pristup resursima neophodnim za
opstanak i funkcionisanje.

Energetska bezbednosna dilema

Kao što smo već napomenuli, bezbednosna dilema u

međunarodnim odnosima nastaje kada neki akter, nastojeći
da poveća vlastitu bezbednost, preduzima mere za koje tvrdi
da su defanzivne. Međutim, time izaziva strah i nepoverenje
drugih koji, zbog nepo-verenja u međunarodnim odnosima,
19
Energy security, Georgia hot
topics for NATO, RFL te mere smatraju ofanzivnim. Mere koje je ruska strana
http://www.isn.ethz.ch/news/s
w
preduzela, a koje su prema izjavama njenih zvaničnika imale
/details.cfm?ID=16981 isključivo defanzivan karakter, tj. bile vezane za ekonomsku
20
Europe rejects Gazprom's
ultimatum, Radio Free Europe, računicu prema kojoj se Moskvi nije isplatilo da „subvencira
http://www.isn.ethz.ch/news/s
w tuđe ekonomije", izazvale su nepoverenje, podozrenje i strah
/details.cfm?ID=15592 (18. 4.
2006.)
njenih trgovinskih partnera. Predstavnici EU su takvo po-
21
Green Paper, Commission našanje ocenili kao agresivno. 20 EU je na to odgovorila
of the European Communities,
Brussels, March 8, 2006. donošenjem plana21 po kome će energetska bezbednost Unije
Dostupno na: http://ec.europa .
eu/energy/green-paper-ener- biti postignuta diversifikacijom energetskih izvora
gy/doc/2006 03 08 gp docu-
ment en.pdf (22. 2.2006) (kupovinom resursa od Alžira, Nigerije, Irana). Da je takva
22
Europe rejects Gazprom's reakcija u Moskvi bila dočekana kao pretnja, govori reakcija
ultimatum, Radio Free Europe,
http://www.isn.ethz.ch/news/s predstavnika Gasproma, koji su izjavili da pokušaj
w
/details.cfm?ID=15592 18.4.2- ograničavanja Gaspromovog nastupa na evropskom tržištu i
006.
politizacija problema isporuke gasa neće doneti dobre
rezultate. Nisu izostale ni izjave kojima je Rusija pretila da i
ona na raspolaganju ima mogućnost pronalaženja
alternativnih tr-

16
BZB ENERGETSKA BEZBEDNOST

žišta, kao što su Severna Amerika i Kina. 22 Predsednik Putin je, na

godišnjoj konferenciji za štampu u februaru ove godine, potvrdio
da u odnosima Rusija - EU postoji pokušaj zastrašivanja, ali je re-
kao i da će Rusija legitimno raditi na smanjenju zavisnosti od trži-
šta EU.23
U situaciji u kojoj postoji međusobna zavisnost, ali i nepove-
renje, gotovo je nemoguće, a i nepotrebno utvrđivati ko je odgo-
voran za otvaranje spirale međusobnog zastrašivanja. Politizaci-
jom problema energetskog snabdevanja već je otvoren prostor za
pojavu bezbednosne dileme. Međutim, sekuritizacijom ovog pro-
blema bi akteri u lancu energetske zavisnosti nepovratno odustali
od racionalnog i odgovornog rada na pronalaženju modela odnosa
u kojem bi bila postignuta energetska bezbednost, kao i bezbe-
dnost uopšte. Odnosi između Rusije i njenih evropskih partnera
su u tački u kojoj mogu prerasti u odnose opterećene
nepoverenjem, strahom i zastrašivanjem. Bio bi to uvod u
bezbednosnu dilemu hladnoratovskog tipa sa neizvesnim
ishodom. ■

23
Vladimir Putin, transkript pres
konferencije za ruske i strane
medije, http://www.kremlin.ru/
eng/speeches/2007/02/01/1309 ty
pe82915 117609.shtml 1. 2. 2007.

Bibliografija:

17
 ENERGETSKA BEZBEDNOST

1. Cerny, Philip G. 2000. The New Security Dilemma: divisibility, defec-

tion and disorder in the global era. Review of International Studies (26): 623-
646
< 2. Deese, David A.1979/1980. Energy: Economics, Politics, and Secu-
uozc rity. International Security, 4 (3): 140-153
3. Gault, John C. 2006. Energy Security, Globalization and Global Se-
curity, GCSP Policy Brief No. 8
N
4. Gorst, Isabel. 2004. Russian Pipeline Strategies: Business versus
Politics. James A. Bakes Institute for Public Policy of Rice Univer-sity
5. Perovic, Jeronim. 2006. Energy Security: Oil Shortages and Their
Implications, CSS Analyses in Security policy, 1 (2)
6. Schubert, Samuel R. 2006. Revisiting the Oil Curse. Development
49(3): 64-70
7. Simonia, Nodari. 2004. The VVest's Energy Security and the Role of
Russia, Russia in Global Affairs 2(3): 101-117
8. Smith, Keith C. 2006. Security Implication of Russian Energy Polici-
es. Centre for European Policy Sudies, CEPA Polic Brief 90

Otkako je američki geofizičar Me-rion King Iber (Hubbert) 1956. godi¬ne uspešno predvideo da će „vrhu¬nac
proizvodnje nafte" (,Peak oil") u SAD biti dostignut 1970, u ostatku sveta traju rasprave o tome kada će svetske
rezerve nafte neminovno i rapidno početi da opadaju: Hubbert, King M. Nuclear Energy and the Fossil Fuels. June
1956. Shell Deve-lopment Company, Exploration And Production Research Division.
http://www.energybulletin.net/13630. html (2. 2. 2007) Opravdanost pr-imene„Iberove krve" na rezerve nafte u
ostatku sveta, često se, međutim, dovodi u pitanje. Najsvežiji primer revizije Iberovih nalaza nu-diizveštaj CERA, u
kome se kaže da vrhunac proizvodnje neće nastupit¬i pre 2030. godine, kao i da kasnije opadanje neće biti naglo:
Why the "-Peak Oil" Theory Falls Down -Myths, Legends, and the Future of Oil Resources. November 10, 2006.
http://cera.ecnext.com/coms2/sum mary 0236-821 ITM (2.2.2007)
2 Emmott, Bill. The Price o-f Oil. U: Who Wins In Iraq? Foreign Policy. March-April 2007.
3 Zorana Z. Mihajlović-Milanović. Nuklearke - stub energetske bezbednosti. B92, 12. 9. 2006.
http:www.b92.net/srbija2020/t-ema.php?id=56&nav id=211487 (30.1.2007)
4 Barton, Barry, Catherine Redgwell, Anita Rfnne i Donald N. Zillman, Eds. Jun 2004. Introduction. U:
En¬ergy Security: Managing Risk in a Dynamic Legal and Regulatory Environment. Oxford Unversrty Press, USA,
str. 6
5 Alexander Jung i Georg Mascolo. An Interview with Daniel Yergin: Energy Security Will Be One of the
Main Challenges of Foreign Policy. Spiegel Online International, 18. 7. 2006.http://www.spiegel.de/
interna-tional/spiegel/0,1518,427350,00. html (30.1.2007)

18