You are on page 1of 20

BZB ENERGETSKA BEZBEDNOST

Da li je Srbija energetski bezbedna?


Marko Savković
Policy. Spiegel Online International, 18. 7. 2006.http://www.spiegel.de/
interna-tional/spiegel/0,1518,427350,00. html (30.1.2007)

<

1
Otkako je američki
geofizičar Me-rion King Iber
(Hubbert) 1956. godine
uspešno predvideo da će
„vrhunac proizvodnje nafte"
(,Peak oil") u SAD biti dostignut
1970, u ostatku sveta traju
<N rasprave o tome kada će
svetske rezerve nafte
neminovno i rapidno početi
da opadaju: Hubbert, King M.
Nuclear Energy and the
Fossil Fuels. June 1956.
Shell Deve-lopment
Company, Exploration And
u o z Production Research
c Division.
http://www.energybulletin.net/
13630. html (2. 2. 2007)
Opravdanost pr-
imene„Iberove krve" na
rezerve nafte u ostatku sveta,
često se, međutim, dovodi u
pitanje. Najsvežiji primer
revizije Iberovih nalaza nu-
diizveštaj CERA, u kome se
kaže da vrhunac proizvodnje
neće nastupiti pre 2030.
godine, kao i da kasnije
opadanje neće biti naglo: Why
the "-Peak Oil" Theory Falls Down -
Myths, Legends, and the Future of
Oil Resources. November 10,
2006.
http://cera.ecnext.com/coms2
/sum mary 0236-821 ITM
(2.2.2007)
2
Emmott, Bill. The Price o-f
Oil. U: Who Wins In Iraq? Foreign
Policy. March-April 2007.
3
Zorana Z. Mihajlović-
Milanović. Nuklearke - stub
energetske bezbednosti. B92,
12. 9. 2006.
http:www.b92.net/srbija2020/t
-ema.php?id=56&nav
id=211487 (30.1.2007)
4
Barton, Barry, Catherine
Redgwell, Anita Rfnne i
Donald N. Zillman, Eds. Jun
2004. Introduction. U: Energy
Security: Managing Risk in a
Dynamic Legal and Regulatory
Environment. Oxford Unversrty
Press, USA, str. 6
5
Alexander Jung i Georg
Mascolo. An Interview with
Daniel Yergin: Energy
Security Will Be One of the
Main Challenges of Foreign

1
ENERGETSKA BEZBEDNOST

UDKak svakog Danas je tema energetske bezbednosti u vrhu prioriteta


330.524:
620.92društva, van spoljne politike mnogih zemalja. Do toga je doveo konflikt u
sumnje, zavisi i Iraku, koji je učinio da cena nafte sa 30$ po barelu dostigne

P OST
od toga koliko
lako može doći
nakon tri godine nestabilnosti cenu od 80$. 2 „Gasna kriza" u
odnosima Rusije i Zapadne Evrope interpretira se čak i kao
OJI do energije, nastavak Hladnog rata drugim sredstvima. Svaka kriza na
više odnosno od toga svetskom energetskom tržištu neminovno se odražava i na
razloga koliko mu je Srbiju. Ukoliko izuzmemo rad Zorane Mihajlović-Milanović3,
zbog energija pokušaj pravljenja preseka stanja energetske bezbednosti
kojih bidostupna. Od Srbije do danas nije učinjen. Tim pre se potreba za
se pedesetih godina sprovođenje analize čini hitnijom.
trebalo XX veka ne Energetska bezbednost definisana je kao „stanje u kome
posveti postavlja se više jedna nacija i svi građani i preduzeća imaju pristup dovoljnim
ti ana-pitanje da li će količinama energije po razumnoj ceni, bez rizika od prekida u
lizi svet ostati bez snabdevanju u bliskoj budućnosti."4 Tako definisanoj energet-
stanja fosilnih goriva, skoj bezbednosti, međutim, različiti akteri pridaju različita
energet već kada će se to značenja. Naime, ako je za Sjedinjene Države u velikoj meri
ske dogoditi.1 Naftni energetska bezbednost pitanje geopolitičke prirode, za Evro-
bezbed šok 1973. godine pljane ona danas prvenstveno predstavlja problem zbog zavi-
nosti ustavio je pitanje snosti od prirodnog gasa iz uvoza.Kako bismo utvrdili da li je
Srbiji. energetske Srbija energetski bezbedna, u ovom radu ćemo najpre videti
Najpre, bezbednosti na da li ona pretežno uvozi ili izvozi energiju, te da li su joj izvori
opstan dnevni red na kojima zasniva svoje
ak isvetske politike.
napred Autor je istraživač u Beogradskoj školi za studije bezbednosti
snabdevanje dostupni.5

6
Postavićemo zatim pitanje o tome da li ona, kada je o budućem snabdevanju energijom reč,
oslonac može potražiti u alternativnim izvorima energije. Konačno, biće učinjen uvid u
stanje energetske infrastrukture Srbije.
Da li je Srbija energetski zavisna?

2
BZB ENERGETSKA BEZBEDNOST

Ukupna uvozna zavisnost od primarnih izvora energije, Energetski bilans


Energetska zavisnostRepublike
Srbije umereno raste. Prema energet-
Srbije, 2004-2006.
skom bilansu Republike Srbije objavljenom 2004. godine,
energija uvezena u formi tzv. primarnih izvora7 2002. godine
podmirivala je 37% ukupnih potreba Srbije. U 2003. i 2004.
godini bio je planiran rast uvoza od 2% na godišnjem nivou.8
Međutim, već iz energetskog bilansa objavljenog dve godine
kasnije9, saznajemo da je uvoz primarnih izvora energije u
međuvremenu porastao i da je planirani uvoz u 2006. godini
za 11,3% veći od uvoza ostvarenog godinu dana ranije.Do
povećanja uvoza primarnih izvora energije u protekloj
godini došlo je najpre zbog toga što je domaća proizvodnja
prirodnog gasa opala za 14% u odnosu na proizvodnju 10
ostva- 12 O
renu u 2005. godini. Potrošnja prirodnog gasa u sektorima 6
Konoplyanik,
in- Andrei. Energy Security and
the Dev-elopment of
dustrije i saobraćaja, kao i u domaćinstvima u istom vremen- International Energy
Markets. U: Barton, Barry;
skom periodu porasla je za Samim tim, dolazi i do Catherine Redgwell, Anita
Rfnne and Donald N. Z-
po- illman, Eds. Jun 2004.
većanja uvozne zavisnosti, koja je u 2005. godini iznosila Energy Security: Managing
Risk in a Dynamic Legal and
43,59%, a planirano je da u 2006. godini iznosi čak Regula-tory Environment.
Oxford Un-iversity Press,
46,61%. USA, str. 57-58
7
Primarni izvori energije su
izvori koji se dobijaju
Srbija energetski najviše zavisi od nafte i prirodnog gasa direktno iz prirode, nisu
prošli proces prerade i
iz uvoza, jer potražnja ovih energenata višestruko mogu biti: fosilni (kameni i
mrki ugalj, sirova nafta,
prevazilazi prirodni gas), nuklearni
(uranijum, torijum itd.),
obnovljivi (sunčeva energija,
energija vetra, energija
biomase, energija vodenih
tokova itd.).
8
Republika Srbija bez KiM,
zbirni energetski bilans 2004.
Ministarstvo rudarstva i
energetike Republike Srbije,
http://www.mem.sr.gov.yu
9
Podaci u energetskom bi-
lansu se uvek odnose na
vrednosti koje su
„ostvarene" u prethodnoj
kalendarskoj godini,
„procenjene" za tekuću i
„planirane" za narednu godi-
nu.
10
Odluka o utvrđivanju ener-
getskog bilansa Republike Sr-
bije za 2006. godinu. «Službe-
ni glasnik RS», br. 11/2006.
11
Ibid.
12
Ibid.

< A
N
uozc

3
ENERGETSKA BEZBEDNOST

bilansa Republike
Srbije za 2006. godinu.«- domaće kapacitete.13 U energetskom bilansu Srbije određeno je
Službeni glasnik RS», br.
11/2-
da je ukupna potrošnja14 prirodnog gasa 2.822,09 miliona ml.
006. Pri tom je predviđeno da u zemlji bude proizvedeno 253,28 M
16
Bilans prirodnog gasa u Srbiji
(bez KiM), plan za 2004. ml, a da bude uvezeno 2.568,81 M ml. To znači da je 2006.
Ministarstvo rudarstva i ener-
getike Republike Srbije, godine Srbija čak 91% svojih potreba za prirodnim gasom
http://www.mem.sr.gov.yu
zadovoljila uvozom.15 Radi se o povećanju od 3% u odnosu na
17
Bilans nafte u Srbiji (bez
KiM), plan za 2004. Ministar- 2004. godinu.16 Trend rasta uočen je i u uvozu sirove nafte.
stvo rudarstva i energetike
Republike Srbije, http://www. Dok je 2004. godine uvezeno 81% ukupno potrošene sirove
mem.sr.gov.yu
nafte17, 2006. godine uvezeno je 83%18.
18
Odluka o utvrđivanju energe-
tskog bilansa Republike Srbije Ipak, značajna količina uglja proizvedena u Srbiji smanju-
za 2006. godinu. «Službeni
gla- je energetsku zavisnost. Proizvodnja ostvarena u domaćim
snik RS», br. 11/2006.
19
Bubnjević, Slobodan.
rudnicima površinske (sirovi lignit) i podzemne eksploatacije
2006. (kameni ugalj, mrki ugalj i ponovo sirovi lignit) podmirila je
Istraživanje: obnovljivi izvori
energije u Srbiji. Vreme br. tako 2004. godine čak 95% potreba Srbije. Međutim, tokom
812.
27. 7. 2006. 2005. i 2006. godine pomenuta ravnoteža se i ovde menja, zato
http:/Awww.vreme.
com/cms/view.php? što je uvoz svih vrsta uglja porastao za 47%.
13
Domaći
id=460498
(2.2.2007)
U protekle četiri godine je, usled
kapaciteti su
u 2005. porasta potrošnje energije koja
godini
iznosili
potiče iz fosilnih izvora, nafte i
13,000 prirodnog gasa, došlo do
barela nafte
dnevno umerenog rasta energetske
(13%
ukupnih
zavisnosti. Što Srbija više ener-
dnevnih getski zavisi od drugih zemalja,
potreba),
odnosno 20 to njena ekonomija postaje sve
miliona
kubnih stopa osetljivija na poremećaje do
prirodnog
gasa po
kojih dolazi na svetskom tržištu
danu u energije. Svaki nagli rast cene
2003. godini
(18%). fosilnih goriva na svetskom tr-
Region
Analysis, Bal-
žištu, poskupeće troškove tek
kans. United pokrenutih procesa privrednog
States'
Energy oporavka. Najzad, energetska
Information
Administrati zavisnost može predstavljati te-
on.
http:/Awww.ei
ret prilikom vođenja spoljne
a.doe.gov/e politike. zbog svega ovoga, otva-
meu/c
abs/Balkans/ ra se i pitanje da li Srbija na
pdf.pdf (25.
1. 2007) raspolaganju ima alternativne
14
Ukupna izvori energije. Pod
potrošnja
prirodnog alternativnim izvorima energije
gasa dobija
se
smatraćemo obnovljive izvore,
sabiranjem koji ne zavise od zaliha uglja i
domaće
proizvodnje nafte, ne narušavaju životnu
gasa (u
okviru koje sredinu a najčešće
jedan
prirodnog
deo podrazumevaju male pogone. U
gasa odlazi Srbiji postoje uslovi za
na
sopstvenu korišćenje više alternativnih iz-
potrošnju i
tehničke vora energije, kao što su vetar,
gubitke)
uvoza gasa.
i sunce, biomasa, geotermalni iz-
15
Odluka o vori i mali vodeni tokovi.
utvrđivanju
en-
ergetskog

4
BZB ENERGETSKA BEZBEDNOST

va postizanja
energetske
efikasnosti.
Međutim, u
alternat
energetskom
bilansu za 2006.
izvorim
godinu

energije

Alt
ernativ
ni
izvori
energij
e su u
Srbiji
samo
moguć
nost o
kojoj se
razmišl
ja, ali
koju
niko ne
koristi.
Tako
su u
tekstu
„Strate
gije
razvoja
energet
ike
Srbije"
alternat
ivni
izvori
ener-
gije
predsta
vljeni
kao
jedno
od
sredsta

5
ENERGETSKA BEZBEDNOST

nema podataka o energiji dobijenoj iz alternativnih izvora, što


ukazuje na to da je reč o zanemarljivoj količini.
Sagovornik časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana,
Rastislav Kragić iz Agencije za energetsku efikasnost Republike
Srbije smatra da se oslonac energetske nezavisnosti Srbije u
budućnosti nalazi u obnovljivim izvorima energije. Svoj stav on
obrazlaže činjenicom da je potrošnja energije neracionalna.
„Neke analize pokazuju da mi 'bacamo', neracionalnim
korišćenjem, preko 40% energije", kaže Kragić.19
20
Niska cena električne energije u Srbiji predstavlja prepreku
podizanju energetske efikasnosti, a samim tim i razvoju
odgovarajućih potencijala za iskorišćenje obnovljivih izvora
energije. Kragić ipak smatra da „takvo stanje nije dugo održivo,
tako da se može očekivati postepeni rast cene električne energije
u odnosu na druge energente, i svođenje na nivo realnih, slično
cenama u Evropskoj uniji"21. zbog toga on se zalaže za razvoj
alternativnih izvora, kao što su gorivne ćelije. „U eri kada
upotreba vodonika kao energenta postaje tehnološki i ekonomski
dostupna svima i razvoj energetske elektronike omogućava O
R
potpuno nezavisan rad individualnih energetskih sistema od
nekoliko desetina do nekoliko stotina kilovata, naša velika šansa
je ulaganje upravo u te vidove tehnologija. Time bismo, u nared-
nih nekoliko decenija, mogli steći visoku energetsko-tehno-lošku
nezavisnost."
Ipak, Kragić upozorava da ukupni potencijali obnovljivih
izvora mogu zadovoljiti svega četvrtinu godišnjih potreba Srbije.
zato nije realno očekivati da rast energetske zavisnosti može biti
trenutno kompenzovan razvojem alternativnih izvora energije.
Ključ rešenja kojim će biti zadovoljena potreba Srbije za
energijom u bliskoj budućnosti zapravo leži u energetskoj
efikasnosti. Ona pak zavisi od stanja u kome se nalazi energetska
infrastruktura.

Izazovi energetske infrastrukture

Da energetska bezbednost zavisi i od stanja energetske in-


frastrukture, u svom radu pokazuje Danijel Jergin. On tvrdi da 20
Razgovor autora sa Rastisla-vom
Kragićem, savetnikom za obnovljive
sistem snabdevanja energijom mora biti sposoban da se odupre izvore energije u Agenciji za
energetsku efikasnost Republike
iznenadnim šokovima na tržištu, ali i da se oporavi nakon Srbije. Razgovor je obavljen putem
eventualnih prekida u snabdevanju energijom. Ova spo- elektronske pošte,
24. 1. 2007.

6
BZB ENERGETSKA BEZBEDNOST

sobnost sistema, koju Jergin naziva „princip elastičnosti"22,


zavisi od stanja u kome se energetska infrastruktura nalazi.
U ovom smislu, pred Srbijom stoje dva izazova. Prvi je
privatizacija Naftne industrije Srbije (NIS). Planirani model
privatizacije nije moguće sprovesti sve dok ne bude konstitui-
sana nova Skupština i dok ne bude promenjen postojeći zako-
na o privatizaciji. Rukovodeći se željama Vlade Srbije da NIS
najpre modernizuje, pa potom proda, konzorcijum Meril Linč-
AA
Rajfajzen predložio je u junu prošle godine program pri-
u o z vatizacije koji bi bio izveden u tri faze. U prvoj fazi bila bi pro-
c
data četvrtina paketa akcija na tenderu, a zatim još 12,5 od-sto
akcija istom kupcu na osnovu dokapitalizacije, te 15 odsto
akcija radnicima i penzionerima NIS. Ministarstvo rudarstva i
A
energetike je takvo rešenje objasnilo time što NIS privatizaci-
N
jom dobija potreban kapital i stručno znanje, a ugovorna oba-
veza investitora obavezuje da najpre sprovede modernizaciju,
pa da tek onda izvrši dokapitalizaciju. Investitor će, najzad,
moći da, putem dokapitalizacije bez učešća Vlade, stekne naj-
više 49% udela u vlasništvu nacionalne naftne kompanije.
22
Jergin ovo naziva i „mar-
gina bezbednosti u sistemu
Usvajanjem ovakvog rešenja, kaže se u saopštenju Ministar-
snabdevanja energijom". stva, „Vlada zadržava značajna upravljačka prava čime bi se
Yergin, Daniel. Ensuring
Energy Security. Foreign Af- sačuvao nacionalni i državni interes"23. Prema aktuelnom za-
fairs, Mar/Apr 2006, Vol. 85,
Issue 2. konu o privatizaciji, međutim, privatizacija u kojoj država
23
Internet prezentacija Mi-
nistarstva rudarstva i ener- prodaje manje od 70 odsto akcija neke svoje kompanije nije
getike Republike Srbije. Infor-
macija o privatizaciji NIS, a.d.
moguća ukoliko prethodno nije raspisan tender ili aukcija.
Novi Sad, http://www.mem.
sr.gov.yu/prikazZaStampu.ph
Dakle, energetska infrastruktura u Srbiji se, iz političkih raz-
p?IDStranica=198&jezik=lat
(5. 2.2007)
loga, nalazi u fazi opasne neizvesnosti.Drugi izazov odnosi se
24
Čelnici Demokratske stra- na nepoznati ishod nadmetanja tri konkurentska projekta za
nke su nedavno izrazili
izvesne rezerve prema pred- izgradnju trase tranzitnog naftovoda koji bi crnomorske luke
loženom modelu privatizacije
NIS. Videti: Glas javnosti, B92.
povezao sa Zapadnom Evropom. Predlog Panevropskog
Prodaja NIS na reviziji?,
31.1.
naftovoda (PEOP), iza koga je stala Republika Srbija,
2007. http://www.b92.net/
biz/vesti/aktuelno.php?
podrazumeva izgradnju trase od Konstance u Rumuniji, preko
id=128 rafinerija u Pančevu, Novom Sadu, Slavonskom Brodu i Sisku,
(2. 2.2007)
O tome šta tačno može do Trsta gde će se, sistemom 'cev na cev', uključiti u već
očekivati budući vlasnik NIS
ako ne većinski paket akcija izgrađeni Transalpski naftovod. Ovaj naftovod, dugačak 1.300
istraživao je Dimitrije Boarov:
Privatizacija NIS - lavirint kilometara, sposoban da obezbedi 60 miliona tona sirove nafte
zakona, ekonomije i politike.
Vreme br. 812. godišnje koštao bi dve milijarde evra.24
http://www.vreme
. com/cms/view.php?
25
Konkurenciju projektu PEOP čini projekat po kome trasa
id=46049 7(2. 2. 2007) prvog naftovoda treba da povezuje Burgas u Bugarskoj i
Danas. 2006. Labus: Više
Aleksan-dropolis u Grčkoj, a trasa drugog Burgas sa Valonom
25

od pola milijarde evra


prihoda u Albaniji. za Srbiju je izgradnja naftovoda koji prolazi preko
od tranzita nafte kroz Srbiju.
11. 6. 2006. http://www. njene
danas.co.yu/20060411/ekono
mija1.html#3 (2.2.2007)

7
ENERGETSKA BEZBEDNOST

O
R
teritorije važna, pre svega zato što donosi neposrednu ekonomsku korist, i to od naplate
taksi, poreza i pružanja uslu-ga.26 Iznad svega, naftovod će u najvećoj meri zadovoljiti po-
trebe onih zemalja koje se nalaze duž izgrađene trase, a samim tim i Srbije.
Iz izvršene analize stanja energetske bezbednosti možemo zaključiti da rastuće potrebe
za energentima Srbija trenutno zadovoljava prevashodno uvozom nafte i gasa. Negativne
implikacije rasta uvoza moguće je kompenzovati racionalizacijom potrošnje, ali i postepenim
„uvođenjem u igru" alternativnih izvora energije. Konačno, uspešan ishod procesa priva-
tizacije NIS i pozitivan ishod nadmetanja u izgradnji novog tranzitnog naftovoda
predstavljaju dva činioca koji bi, u dužem vremenskom periodu, mogla pozitivno doprineti
energetskoj bezbednosti Srbije. Nakon svega rečenog, preostaje samo to da se zapitamo da li
je opravdano to što u domaćim strateškim dokumentima bezbednosti Srbije nema reči o
energetskoj bezbednosti.

8
BZB ENERGETSKA BEZBEDNOST

Legenda:
■        važnije rafinerije
predložena trasa naftovoda
Predložene trase naftovoda

26
Stojadinović, Dejan. 17. 6. 2006. Balkanski
naftovodi: dobar posao. Ekonomist br. 308.
http://www.ekonomist.co.yu/mag-azin11/broj
308/eid/eid4.htm (2. 2.2007)

Sekuritizacija energije kao uvod u


energetsku bezbednosnu dilemu
Jelena Radoman
UDK 330.524:620.92

AA

u
o
z
c

N 1
Koncept sekuritizacije naveden prema: Barry Buzan, Ole Weaver, Jaap De Wild. Security: A New Framework
for Analysis. Lynne Ri-enner Pub 1997.
2
Koncept bezbednosne dileme naveden prema: Dževris, Robert. Cooperation Under the Security Dilemma.
World Politics, 1978. The Johns Hopkins University Press.

9
ENERGETSKA BEZBEDNOST

je NATO u svoj dnevni red uvrsti pitanje redovnosti i stabilnosti


C ENTRALNA tema na
snabdevanja energentima, postavlja se pitanje da li je to čin kojim
jedna, prvenstveno ekonomska, tema nepovratno postaje deo
sastanku ruskog
korpusa bezbed-nosnih tema. Kakve posledice ima takav
predsednika Vladi-
postupak? Namera nam je, stoga, da se u ovom tekstu bavimo
mira Putina sa
problemom moguće sekuri-tizacije1 energetske bezbednosti u
„trojkom" Evropske
odnosima Ruske Federacije i od nje energetski zavisnih zemalja,
unije (Hoze Manuel
prvenstveno zemalja Evropske unije. Smatramo da će, ukoliko
Ba-rosom, Havijerom
energetsko snabdevanje ne bude razmatrano samo kao politički
Solanom i Volfangom
već i kao bezbednosni problem, to biti uvod u novu, energetsku
Šiselom) u maju prošle
bezbednosnu dilemu2 u međunarodnim odnosima, koja će imati
godine odnosila se,
neizvestan ishod.
kako je i bilo
očekivano, na problem
energetske Ključni pojmovi
bezbednosti u
odnosima Rusije i Pod energetskom bezbednošću, na globalnom i nacionalnom
Unije. Ista tema bila je nivou, podrazumeva se dostupnost energenata, i to u dovoljnoj
dominantna i na količini i po prihvatljivim cenama, stabilnost isporuka,
samitu G8 zemalja,
održanom u julu iste Autorka je istraživačica u Beogradskoj školi za studije bezbednosti
godine u Rusiji, kao i
prilikom nove posete
evropske „trojke"
Moskvi, 5. februara
ove godine. Međutim,
problemima
energetske
bezbednosti bavili su
se i predstavnici
NATO alijanse na
samitu u Rigi, održa-
nom novembra 2006.
godine. Problemi
energetske
bezbednosti odavno
nisu tema isključivo
ekonomskih foruma,
već i međudržavnih
političkih sastanaka na
visokom nivou.
Drugim rečima, tr-
govina energentima
odavno nije samo
ekonomsko, već i
političko pitanje.
Međutim, kada vojno-
politički savez kao što

10
BZB ENERGETSKA BEZBEDNOST

kao i fizička bezbednost gasovoda i naftovoda. Sekuritizacija je


proces kojim se neki objekat ili vrednost označava kao stvar od
primarne važnosti, za odbranu kog je stoga opravdano de-lovati i
upotrebiti sredstva van uobičajenih okvira i procedura delovanja
u političkom sektoru3 Jedno od krajnih sredstava jeste i upotreba
vojne sile.4 Bezbednosna dilema predstavlja situaciju u kojoj
napori jednog aktera da uveća svoju bezbed-nost izazivaju
podozrenje i strah drugog aktera. Drugi akter takve napore
doživljava kao pretnju svojoj bezbednosti, usled čega preduzima
slične mere kako bi povećao svoju prednost u odnosima snaga.
Time, napori prvog aktera bivaju poništeni, jer on posle
određenog vremena gubi prednost koju je stekao u odnosu na
druge. Tada se ponovo javlja osećaj straha i nesigurnosti, koji
vodi novim aktivnostim usmerenim ka povećanju bezbednosti.
Klasičan primer ove pojave je trka u naoružanju. Ako umesto
oružja posmatramo energetske potencijale, videćemo da model
nastanka bezbednosne dileme predstavlja i model odnosa Rusije
i od nje energetski zavisnih zemalja.
o
Globalno (političko) tržište energenata

Globalno gledano, problem energetske bezbednosti dobi-ja


na značaju, s obzirom na činjenicu da su svetski energetski
resursi ograničeni, a da se potražnja i potrošnja energenata
povećava zajedno sa porastom svetskog stanovništva i razvojem
novih tehnologija. Sem toga, resursi i njihova potrošnja
neravnomerno su geografski raspoređeni (videti grafikone).

11
ENERGETSKA BEZBEDNOST

Prirodni gas (izraženo u % svetske proizvodnje, tj. potrošnje)

Nafta (izraženo u % svetske proizvodnje, tj. potrošnje)

3
Sekuritizacija je proces koji se odvija u diskursu kada se-kuritizujući akter nastoji da auditorijum ubedi u neophodnost primene specijalnih mera.
4
Krajnje sredstvo ne mora biti isključivo upotreba vojne sile, već i primena nekih drugih spoljnopolitičkih sredstava (sankcije, prekid diplomatskih odnosa...).
5
Izvor: Statistical Review of World Energy 2006. British Petroleum, http://www.bp. com/productlanding.do?categ oryId=6842&contentId=70213 90_

12
BZB ENERGETSKA BEZBEDNOST

Najveći potrošači gasa su zemlje Evropske unije, a njihov


glavni snabdevač je Ruska Federacija, koja raspolaže trećinom
svetskih rezervi gasa. Najveću potražnju za naftom imaju SAD i
"azijski tigrovi", a glavni izvoznici nafte su zemlje Bliskog istoka.
Neravnomeran raspored snaga ponude i potražnje energe-
nata uslovio je da u njihovoj distribuciji vlada odnos zavisnosti
koji nastaje na relaciji proizvođač - kupac. Pri tom, ta zavisnost
nije jednosmerna, to jeste ne zavise samo zemlje uvoznici
energenata od proizvođača, već su i najveći izvoznici zavisni od
stabilne potražnje i tržišta na kojem će plasirati proizvode. Pošto
< B koristimo ekonomske termine i razmišljamo o ekonomskim
u relacijama, početna pretpostavka bila bi ta da tržište i njegove
o
N zakonitosti predstavljaju glavni regulatorni mehanizam, kao i da
c se akteri ponašaju racionalno. Međutim, resursi energenata su
A ograničeni i neobnovljivi, a potražnja za njima je u stalnom
N
porastu, jer je funkcionisanje modernih ekonomija bez njih
nezamislivo. To je uslovilo da trgovina energentima bude pitanje
od javnog značaja, koje zahteva angažman državnog aparata i
predstavlja predmet državne politike. Drugim rečima, trgovina
energentima je postalo političko pitanje. Posledica toga je da
odnose snabdevač - kupac ne određuje samo ekonomska logika,
već i politički motivi i spoljnopolitički interesi kupaca i
snabdevača. Još jedna posle-dica politizacije je smanjenje
predvidljivosti, a povećanje neiz-vesnosti i nepoverenja učesnika
u lancu energetske zavisnosti.

Politizacija energetskog snabdevanja i kriza u


odnosima EU - Rusija

O posledicama politizacije svedoče i reakcije Evropske unije


na obustavu isporuka ruskog gasa početkom 2006. i 2007. godine.
Tada je Rusija bila optužena da energetsku moć koristi kao
sredstvo zastrašivanja drugih država, kako bi ostvarila
spoljnopolitičke ambicije.6 Mada je Rusija ove poteze
objašnjavala isključivo ekonomskim razlozima, zemlje pogođene
6
Russia Cuts Gas Supply To Ukraine, ovim merama ocenile su ih kao sredstvo postizanja ne samo
Europe at Risk,
http://www.relocalize.net/node/19 43_
ekonomskih, već i političkih ciljeva.
Russia: 2006 — A Year Of Mu-scle U januaru 2006. godine Rusija je obustavila isporuke gasa
And Missteps Claire Bigg
http://www.rferl.org/featuresarti-cle/20 Ukrajini, uslovljavajući nastavak isporuka time što će Kijev,
06/12/d6adc178-4b45-4f10-ac09-
97dfbf370b47.html
umesto dotadašnjih 50 dolara za 1000 kubnih metara gasa,

13
ENERGETSKA BEZBEDNOST

plaćati petostruko višu cenu. Po već viđenom scenariju, u ja-


nuaru 2007. godine prekinute su isporuke gasa Belorusiji, koja u
prvom navratu nije pristala da plaća četvorostruko višu cenu od
dotadašnjih 47 dolara po jedinici gasa. Restrikcije nisu pogodile
samo susede Rusije, već i zemlje Evropske unije, budući da je
Ukrajina zemlja kroz koju prolazi 80% ruskog gasa, a Belorusija
zemlja kroz koju prolazi preostalih 20%. Tako su u januaru ove
godine restrikcije pretile i Nemačkoj, Poljskoj, Litvaniji, Češkoj,
Slovačkoj i Mađarskoj.
Višednevni prekidi redovnih isporuka ruskog gasa bili su
samo očigledna manifestacija činjeničnog stanja, što zvanični-
cima EU nije bilo nepoznato ni pre prekida isporuka. Naime,
činjenica je da je cela Unija energetski zavisna od ruskog gasa.
Potrošnja prirodnog gasa predstavlja 34% ukupne potrošnje svih
energenata u Uniji.7 Pri tome je EU najznačajnija mušterija Rusije,
budući da ruski gas pokriva 25% njene ukupne potrošnje.
Predviđa se da će se do 2020. godine potrošnja ruskog gasa u
Uniji povećati i na 70%.8 Istovremeno, Rusija u EU izvozi preko O
50% svog ukupnog izvoza gasa i nafte. 9 Ova međuzavisnost R
rezultat je višedecenijskih odnosa, nastalih usled strateškog
opredeljenja EU da koristi prirodni gas, jer je on energent koji
najmanje ugrožava životnu sredinu. Stoga je mala verovatnoća
da će to u skorijoj budućnosti biti bitnije iz-menjeno. Energetska
(rastuća) zavisnost Evropske unije od Rusije, dakle, nije odraz
trenutnih, već dugoročnih odnosa na tržištu energenata.
Postavlja se pitanje šta onda EU uznemira-va i brine. Uznemirava
je činjenica da joj nikada ranije nije na manje sofisticiran način
stavljeno do znanja kakve posledice može imati njena energetska
zavisnost. Jedno je spekulisati o tome da li postoji ili ne postoji
7
Dok su SAD, na primer, s-
zavisnost od redovnih isporuka gasa, a sasvim je drugo trpeti trateški opredeljene pretežno
na korišćenje nafte, pa je
posledice trenutne i direktne demonstracije toga da zavisnost od potrošnja prirodnog gasa manja
energetskih isporuka može da se pretvori u zavisnost od nego u EU i iznosi 25% ukupne
potrošnje svih ener-genata.
sadašnjih ili dugoročnih političkih interesa Rusije. Naime, brojne Izvor: The Rising Energy
Superpower, Radio Free
su spekulacije da EU redovne isporuke preko potrebnog gasa Europe, http:/Ayww.
tomdispatch.com/indexprint.m
neće plaćati samo nov-cem10, već i značajnim ulaganjima u razvoj html?pid=157744

ruskog energetskog sektora, ali i time što će manje kritikovati Clark, David. 2006. The Geo-
8

politics of Russian Energy Policy:


ruske vlasti, na primer, povodom stanja ljudskih prava u Rusiji. Issues for Europe. The Russia
Foundation Energy Forum.
Prekid isporuka Ukrajini i Belorusiji analitičari, ali i zva- Discusion Paper No. 2
9
Monaghan, Andrew. 2006.
ničnici EU, ocenili su kao svojevrsnu najavu toga da Moskva neće Russia-EU Relations: an Emerging
blagonaklono dočekati promenu spoljnopolitičkog kursa zemalja Energy Security Dilemma
10
U 2005. godini račun EU za
bivšeg SSSR. Moskva je, međutim, obrazlagala svoje uvezeni gas iz Rusije iznosio
je 19,6 milijardi evra.

14
BZB ENERGETSKA BEZBEDNOST

odluke isključivo ekonomskim razlozima. Najavljena


poskupljenja označila su kraj ere (od 1990. godine pa nadalje),
u kojoj su zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza naftu i gas
kupovale od Moskve po znatno nižim cenama nego što su
tržišne. Ruski ministri finansija i ekonomije nastojali su da
debatu zadrže na ekonomskom terenu, naglašavajući da
povećanje cena ima ekonomsko, a ne političko značenje. Oni
su istakli da je usa-glašavanje ruskih cena energenata sa
A
svetskim cenama do 2011. godine jedan od uslova za ulazak
Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju. Do povećanja cena
A B u Rusiji, prema njihovim rečima, ne može doći pre
uo N
poskupljenja nafte i gasa u su-sednim zemljama, za koje je
doskoro važio cenovnik sa znatno nižim tarifama.11
Istovremeno, ruski predsednik Vladimir Putin uveravao je
A svoje evropske kolege da je Rusija pouzdan partner Evropskoj
N uniji, da je stabilnost i predvidljivost sistema energetske
bezbednosti u obostranom interesu,12 kao i da će "Rusija
koristiti tržište, a ne politiku, kao osnovu za građenje svojih
odnosa sa svim zemljama."Tako je politizacija problema
c doprinela da se o temi energetske bezbednosti razgovara na
dva nivoa (ekonomskom i političkom), koristeći i ekonomske i
političke argumente i različita shvatanja pojma energetske
bezbednosti. za zemlje Evropske unije, energetska bezbednost
bila bi postignuta kada bi Rusija stranim kompanijama
dozvolila pristup njenim energetskim resursima i kada bi
dozvolila konkurenciju na svom tržištu energenata, na kome,
zasada, vladaju državni monopolisti Gasprom i Rosnjeft. Za
razliku od njih, Rusija smatra da će na povećanje sigurnosti
Yasmann, Victor. Russia: A
uticati dugoročni ugovori između glavnog snabdevača (ruskih
11

Belarusian Pawn On The


Global Chessboard, Radio
Free Europe, Januar 23,
državnih firmi) i glavnih kupaca energenata (EU i SAD). Time
2007 bi, iz ugla Rusije, bila obezbeđe-na dugotrajna stabilnost na
Putin, Vladimir. 2006.
koju ne bi uticale turbulencije i rast cena na svetskom tržištu.
12

Energy Egotism Is a Road to


Nowhere. The Wall Street
Journalhttp://www.mosnews.
Pri tome, Rusija ne bi odustala od nacionalizacije svojih
com/money/2006/02/28/putin prirodnih resursa, jer je "energija najvažnija sila ekonomskog
-
wsj.shtml razvoja, a Rusija ima komparativne, prirodne i tehnološke
Putin Says Market Governs
prednosti koje je čine liderom u toj oblasti. U stvari, to je
13

Russia's Energy Relations ,


RFL, Januar 18, 2007
http://www.rferl.org/feature-
jedina oblast u kojoj Rusija može pre-tendovati na vođstvo."13
sarticle/2007/1/9AF82D3C-
14
Za zemlje EU, pretnju i uzrok nepo-verenja predstavlja
F55A-4D3D-A266-
B9EB667CB8E3.html ekonomski nacionalizam15, koji Rusija u energetskom sektoru
14
Yasmann, Victor. Is Geor- dosledno sprovodi. To je suprotno principima Evropske
gian Gas Crises Evidence Of
Moscow's New Energy energetske povelje, koja je stupila na snagu 1998. godine, a
Strategy?
kojom je predviđena liberalizacija tog sektora. Ukupno 52
15
Bjelić, Predrag. 2003.
Ekonomika međunarodnih zemlje potpisnice Povelje nastoje da usaglaše-
odnosa. Prometej. Beograd

15
ENERGETSKA BEZBEDNOST

nom politikom i legislativom u energetskom izazov"18.


sektoru smanje rizik koji mogu stvoriti Američki
promene na tržištu energenata.16 Međutim,
ruski zvaničnici pristupanje Evropskoj
energetskoj povelji, na čemu u dijalogu sa
Moskvom insistira EU, ocenjuju kao suprotno
ruskim interesima.17
Pokušaj sekuritizacije energetskog snabdevanja

Sekuritizaciju možemo shvatiti kao


ekstremniju verziju poli-tizacije, kojom je neki
problem označen ne samo kao stvar od
javnog značaja, već i kao pitanje opstanka
(države, nacije, pojedine grupe...). Da bi
sekuritizacija uspela, se-kuritizujući akter
mora ubediti auditorij um da je neki objekat
ili neka vrednost od primarne važnosti i da
stoga treba koristiti vanredna sredstva za
njegovu odbranu. Dakle, može postojati i O
neuspela sekuritizacija, kada akter ne uspe da R
ubedi auditorijum u neophodnost i
opravdanost upotrebe specijalnih mera.
Kada vojno-politički savez kao što je
NATO razmatra određenu temu u kontekstu
globalne bezbednosti, onda je reč o pokušaju
sekuritizacije te iste teme. NATO je
prvenstveno vojni savez, koji je nastao radi
odbrane zemalja članica. Danas je profil ove
organizacije delimično drugačiji u odnosu na
onaj iz hladnoratovskog perioda. Međutim,
njena glavna funkcija je i dalje od-brambena, a
ona je još uvek vojni savez. NATO je stoga
relevantan akter globalne bezbednosti koji
može izvršiti čin sekuritizacije kako u
komunikaciji sa predstavnicima zemalja
članica, tako i u komunikaciji sa
predstavnicima zemalja nečlanica.
Na NATO samitu u Rigi, održanom u
novembru 2006. godine, jedna od gorućih
tema na dnevnom redu, pored teme o ratu u
Iraku i stanju u Avganistanu, bila je i
energetska bezbednost. O energetskoj
bezbednosti govorilo se u toku rasprave o
redefiniciji pojma napada na zemlju članicu
Alijanse. Generalni sekretar Alijanse Jap de
Hop Shefer pozitivno je ocenio proširenje
agende ovom temom, "jer se u dobu
globalizacije bukvalno svako socije-talno
pitanje može pretvoriti u bezbednosni

16
BZB ENERGETSKA BEZBEDNOST

16
Videti na: http://www.enchar-
ter.org/index.php?id=7
17
Putin Calls for Changes in
European Energy Charter, MO-
SNEWS,25. 9. 2006. http://www.
mosnews.com/money/2006/09/25
/putinenergycharter.shtml
18
Jap de Hop Shefer, Reflections
on the Riga Summit http://www.
nato.int/docu/review/2006/issue4/
english/art1.html 1.2. 2007.

17
ENERGETSKA BEZBEDNOST

senator Ričard Lugar se zalagao za proširenje i


redefinisanje člana 5 osnivačkog Ugovora kako bi i energetski
embargo protiv jedne zemlje članice bio ubuduće smatran
napadom na Alijansu. Senator je ocenio da NATO treba da
preuzme odgovornost za redovne i nesmetane isporuke
energije od koje zavise poslovi, zdravstvo i cela ekonomija
modernih društava. On predviđa da će energija biti
najverovatniji uzrok oružanih sukoba u budućnosti, a da ko-
rišćenje energije kao neskrivenog oružja u međunarodnim
odnosima nije hipotetičko, već stvarno stanje stvari.Senator
< nije slučajno napravio aluziju na to da su posledice upotrebe
energetskih resursa i vojne sile kao sredstva ucene i za-
u o z
c strašivanja u međunarodnim odnosima istovetne. Brojni
autori su već u svojim radovima povukli paralelu između
N nastajuće „energetske supersile" (Rusije danas) i bivše
nuklearne supersile (SSSR). Upoređivanje upotrebe energije i
oružja predstavlja uvod u novu spiralu bezbednosne dileme.
U njoj se akteri neće nadmetati samo oko količine i vrste
oružja kojim raspolažu, već i oko toga ko kome može uskratiti
pristup resursima neophodnim za opstanak i funkcionisanje.

Energetska bezbednosna dilema

Kao što smo već napomenuli, bezbednosna dilema u


međunarodnim odnosima nastaje kada neki akter, nastojeći
da poveća vlastitu bezbednost, preduzima mere za koje tvrdi
da su defanzivne. Međutim, time izaziva strah i nepoverenje
drugih koji, zbog nepo-verenja u međunarodnim odnosima,
te mere smatraju ofanzivnim. Mere koje je ruska strana
19
Energy security, Georgia hot
topics for NATO, RFL preduzela, a koje su prema izjavama njenih zvaničnika imale
http://www.isn.ethz.ch/news/s
w isključivo defanzivan karakter, tj. bile vezane za ekonomsku
/details.cfm?ID=16981
računicu prema kojoj se Moskvi nije isplatilo da „subvencira
20
Europe rejects Gazprom's
ultimatum, Radio Free Europe, tuđe ekonomije", izazvale su nepoverenje, podozrenje i strah
http://www.isn.ethz.ch/news/s
w njenih trgovinskih partnera. Predstavnici EU su takvo po-
/details.cfm?ID=15592 (18. 4.
2006.) našanje ocenili kao agresivno.19
21
Green Paper, Commission
20
EU je na to odgovorila donošenjem plana21 po kome će
of the European Communities,
Brussels, March 8, 2006. energetska bezbednost Unije biti postignuta diversifikacijom
Dostupno na: http://ec.europa.
eu/energy/green-paper-ener-
energetskih izvora (kupovinom resursa od Alžira, Nigerije,
gy/doc/2006 03 08 gp docu- Irana). Da je takva reakcija u Moskvi bila dočekana kao
ment en.pdf (22. 2.2006)
22
Europe rejects Gazprom's
pretnja, govori reakcija predstavnika Gasproma, koji su
ultimatum, Radio Free Europe, izjavili da pokušaj ograničavanja Gaspromovog nastupa na
http://www.isn.ethz.ch/news/s
w evropskom tržištu i politizacija problema isporuke gasa neće
/details.cfm?ID=15592 18.4.2-
006. doneti dobre rezultate. Nisu izostale ni izjave kojima je Rusija
pretila da i ona na raspolaganju ima mogućnost pronalaženja
alternativnih tr-
žišta, kao što su Severna Amerika i Kina. 22 Predsednik Putin potvrdio da u
je, na godišnjoj konferenciji za štampu u februaru ove godine, odnosima Rusija - EU

18
BZB ENERGETSKA BEZBEDNOST

postoji pokušaj zastrašivanja, ali je rekao i da će Rusija legitimno


raditi na smanjenju zavisnosti od tržišta EU.U situaciji u kojoj
postoji međusobna zavisnost, ali i nepove-renje, gotovo je
nemoguće, a i nepotrebno utvrđivati ko je odgovoran za otvaranje
spirale međusobnog zastrašivanja. Politizaci-jom problema
energetskog snabdevanja već je otvoren prostor za pojavu
bezbednosne dileme. Međutim, sekuritizacijom ovog problema bi
akteri u lancu energetske zavisnosti nepovratno odustali od
racionalnog i odgovornog rada na pronalaženju modela odnosa u
kojem bi bila postignuta energetska bezbednost, kao i bezbe-dnost
uopšte. Odnosi između Rusije i njenih evropskih partnera su u
tački u kojoj mogu prerasti u odnose opterećene nepoverenjem,
strahom i zastrašivanjem. Bio bi to uvod u bezbednosnu dilemu
hladnoratovskog tipa sa neizvesnim ishodom. ■

23
23
Vladimir Putin, transkript pres
konferencije za ruske i strane
medije, http://www.kremlin.ru/
eng/speeches/2007/02/01/1309 ty
pe82915 117609.shtml 1. 2. 2007.

Bibliografija:

19
ENERGETSKA BEZBEDNOST

1. Cerny, Philip G. 2000. The New Security Dilemma: divisibility, defec-


tion and disorder in the global era. Review of International Studies (26): 623-
646

2. Deese, David A.1979/1980. Energy: Economics, Politics, and Secu-


rity. International Security, 4 (3): 140-153
3. Gault, John C. 2006. Energy Security, Globalization and Global Se-
curity, GCSP Policy Brief No. 8
<
4. Gorst, Isabel. 2004. Russian Pipeline Strategies: Business versus
uozc Politics. James A. Bakes Institute for Public Policy of Rice Univer-sity

N 5. Perovic, Jeronim. 2006. Energy Security: Oil Shortages and Their


Implications, CSS Analyses in Security policy, 1 (2)
6. Schubert, Samuel R. 2006. Revisiting the Oil Curse. Development
49(3): 64-70

7. Simonia, Nodari. 2004. The VVest's Energy Security and the Role of
Russia, Russia in Global Affairs 2(3): 101-117

8. Smith, Keith C. 2006. Security Implication of Russian Energy Polici-


es. Centre for European Policy Sudies, CEPA Polic Brief 90

20

You might also like