Tragicni nesporazum u baladi Hasanaginica

Pesma otvara mnoga pitanja i zahteva minuciozno posmatranje svakoga detalja i

razumevanje ondašnjih prilika i običaja, kao i psihologiju muškarca i žene u
patrijarhalnom društvu. Njena konciznost i jednostavnost, odsustvo razvijene
naracije, brzi tok odvijanja radnje i izvesne nedorečenosti zbog toga, otvaraju
mogućnosti da se dođe do pogrešnog razumevanja pojedinih postupaka i
pojedinih iskaza u pesmi. Prvi kamen spoticanja predstavlja iskaz "oblazi ga mati i
sestrica, a ljubovca od stida ne mogla". Šta je to sprečavalo Hasanaginicu da obiđe
ranjenog muža, kakav je to stid sputavao? To je izraz vremena u kome se događa
ono što je opisano u baladi, izraz patrijarhalnih odnosa i patrijarhalnih normi koje
su nametale određeno ponašanje. Žena nije smela da pokazuje osećanja prema
mužu, nije smela ni ime da mu spominje pred drugima (kada bi govorila o mužu,
uvek bi rekla "on") i time izrazi bliskost ili intimna osećanja. Odlazak agi pod šator
bio bi veliki prestup i ogrešenje o patrijarhalne norme jer bi to bio neviđen slučaj i
velika sramota. Ovde se odmah nameće drugo pitanje: zar i Hasanaga ne živi u
tom društvu i zar mu nisu poznate te norme koje sputavaju ženu i ne dozvoljavaju
joj da pokazuje pažnju prema mužu? Sigurno je da su Hasanagi poznata pravila
ponašanja u tadašnjem društvu, ali, u svojoj usamljenosti, verovatno potajno želi
da žena pređe preko zabrana i da ipak dođe i obiđe ga. U trenutku usamljenosti i
bola, Hasanaga zaboravlja na vreme i običaje i ima na umu samo svoju želju: da
mu žena dođe i olakša samoću. Osim ovog intimnog i psihološkog momenta, treba
uzeti u obzir još jednu činjenicu: različit položaj muškarca i žene. Ženu je
patrijarhalni moral prikovao za kuću i porodicu, nigde nije mogla da izlazi idi
putuje; njeni vidici sežu do avlije, nije joj poznat život i norme ponašanja izvan
toga vidokruga — ostaje robinja koja zna samo za muža, decu, kuću i pravila
patrijarhalnog života. Zato je ona dosledna u poštovanju pravila i nijednog
trenutka joj ne pada na pamet da može i sme da prekrši ono što dotad niko nije
prekršio. Ostajući dosledna normama ponašanja, ona, i pored toga što misli na
muža i muči je to što ne može da ga obiđe i donese mu ponude, smatra da
postupa jedino ispravno i da drugačije i ne može da bude. U svome mirovanju vidi
uzor i ispravnost' svoga supružanskog odnosa i ponašanja; svako drugačije
ponašanje bilo bi nemoralno i podložno osudi sredine, porodice i muža. Sa
Hasanagom je drugačija situacija. On kao muškarac može nesmetano da se kreće
"po svetu", da upoznaje običaje, život. Imao je prilike da vidi način života u
Dalmaciji, da upozna jedan drugi život, prirodniji i ljudskiji, oslobođen
patrijarhalnih stega i grubih normi koje guše osećanja. On je zato liberalan u
shvatanjima i očekuje od žene da prekrši pravila ponašanja i da mu, ipak, dođe.
Kada to ona ne čini, vođena svojim viđenjem prilika i načina ponašanja, Hasanaga
pada u jarost i odlučuje da otpusti ženu koja ga je "zaboravila" u njegovoj muci i
samoći. U njegovom postupku je oživela muška sujeta i osećanje muške
nadmoćnosti i pravo da upravlja životom žene i gospodari njenom sudbinom.