1. Model sistema: definicija I ilustracija na primeru REST-a.

Model sistema definise koje karakteristike sistema su od znacaja za interakciju sa okolinom koja
dalje odredjuje vrednost primljene informacije. Karakteristike od znacaja prestavljaju podskup
procesa koji se desavaju u realnom sistemu.
REST sugerise koriscenje metoda HTTP protokola onako kako je to dato u definiciji protokola.
Osnovni REST projektni princip se zasniva na jednoznacnoj korespodenciji izmedju osnovnih
nedeljivih operacija CRUD (create, read, update, delete) I odgovarajucih metoda iz HTTP
protokola. Koriscenje ove korespodencije podrazumeva naredne instrukcije:
-Za kreiranje resursa na server koristiti POST metod
-Za preuzimanje resursa koristiti GET metod
-Za promenu stanja resursa ili njegov upis koristiti PUT metod
-Za brisanje koristiti DELETE metod
Osnovne koncepte REST pristupa mozemo modelirati na sledeci nacin:
-Objekat – server
-Proces – REST klijent
-Akcije – CRUD akcije

2. Nacrtati I objasniti sliku tokova materije I informacija u lancu snabdevanja.

Na slici je prikazana linearna kompozicija modela

sistema koji sacinjavaju SCM (Supply Chain
Management). Trebalo bi obratiti paznju na
prirodnu I lako razumljivu ulogu informacionih
sistema u modelu SCM sistema. Jasno se uocava
lokalni znacaj svakog od pojedinih informacionih
sistema za individualnu organizaciju. Takodje,
precizno je definisana I potreba za integracijom
kako tokova materije tako I tokova informacija.
Vidi se da cu individualni informacioni sistemi
integrisani u jedinstveni sistem koji dalje upravlja
tokovima informacija u celom lancu snabdevanja.
3. Atributi informacije – navesti ih I ukratko objasniti.

-Tacnost – odsustvo gresaka

-Preciznost – nivo detalja do
kojih idu informacije
-Merljivost – upotrebna vrednost
-Poverljivost
-Dostupnost – informacija bi
trebalo da bude dostupna
-Nepristasnost – informacija bi
trebalo da bude dobijena
objektivno, od kompetentnog I
poverljivog izvora
-Kompletnost – koliko informacija pokriva problem
-Primerenost – koliko je informacija korisna
-Jednoznacnost - koliko je tumacenje dobijene informacije precizno
-Pravovremenost

4. Lanac novostvorene vrednosti u preduzecu I uloga informacionih sistema.

Sve aktivnosti u procesu se prema Porteru mogu klasifikovati u dve grupe:
-Primarne aktivnosti – one koje se neposredno odnose na proizvode
-Aktivnosti podrske – one koje se odnose na infrastrukturu, tehnologiju, nabavku I ljudske
resurse

Primarne aktivnosti se dalje dele na:

-Proizvodu orijentisane aktivnosti – one koje ogranizacija izvrsava kako bi svojim proizvodima I
servisima pridodala vrednost
-Trzistu orijentisane aktivnosti – one koje ogranizacija izvrsava kako bi svoje proizvode I servise
dostavila korisnicima

Proizvodu orijentisane aktivnosti su:

-Logistika ulaza – obuhvata sve aktivnosti koje se odnose na prihvatanje resursa od dobavljaca,
planiranje transportnih aktivnosti, formiranje potrebnih zaliha, upravljanje istim, kao I
obezbedjivanje da ulazni resursi budu raspolozivi kada I gde su potrebni procesu proizvodnje
-Operativa – obuhvata proizvodne procese, razvojne aktivnosti, testiranje, pakovanje,
odrzavanje, kao I sve ostale aktivnosti u procesu transformacije ulaza u gotov proizvod
-Servis – obuhvata usluge koje unapredjuju vrednost proizvoda u formi garancija, rezervnih
delova, popravke, instalacije, ali I obuke I treninga

Trzistu orijentisane aktivnosti su:

-Logistika izlaza – obuhvata skladistenja gotovih proizvoda, narucivanja, transport I upravljanje
distribucijom
-Marketing I prodaja – obuhvata reklamiranje, izbor distributivnih kanala, promocije proizvoda,
organizaciju prodaje, odredjivanje cena, upravljanje maloprodajom
5. Sadrzaj plana – navesti sve delove I ukratko objasniti svaki od njih.
Delovi su:
-Sazetak (faze 1, 2, 3, 4) – pise se tokom celog razvoja dokumenta I predstavlja njegovu sustinu
-Plan (faza 1) – u prvom delu daje odgovor na pitanje sta je svrha plana, drugi deo obuhvata sam
proces planiranja, dok je treci deo ciljna oblast, tj. kriterijum na osnovu koga se meri uspesnost
zavrsetka posla
-Pravci poslovnog razvoja na najvisem nivou (faza 1) – obuhvata poslovni plan, informacije o
poslovanju, zahteve koje postavlja okruzenje, zahteve nametnute spolja I radnu verziju vizije
-Detalji pravaca poslovnog razvoja (faza 2) – definise potrebe za informacijama, poslovne
procese I zahteve
-Trenutna situacija informacionog sistema interno (faza 3) – obuhvata okruzenje u kome radi IS,
ogranizacionu strukturu, troskove, zaostale poslove I druge lokacije I filijale
-Trenutna situacija informacionog sistema eksterno (faza 3) – obuhvata trendove I kretanja u
celoj industriji IS-a I poslovne profile konkurencija
-Pravci razvoja IS-a (faza 3) – obuhvata misiju, viziju, strateske ciljeve, strategije, informacione
sisteme I poslovne ciljeve, hardversku arhitekturu, pravilnike I odgovornosti, godisnje ciljeve,
arhitekturu servisa, podrske I odrzavanja
-Analiza raskoraka (faza 4) – odnosi se na analizu razlike trenutne situacije I cilja
-Preporuke – odnosi se na davanje preporuka, mogucih opcija I ROI analize
-Dodatak – obuhvata grupe ukljucene u planiranje (faza 1), proces planiranja (faza 1), pravac
razvoja poslovanja (faza 1), detaljne poslovne zahteve (faza 2), funkcionalne uloge I
odgovornosti (faza 3), zaostale poslove u IS-u (faza 3), stanje u industriji I tehnologije za IS (faza
3), profile konkurentnih kompanija (faza 3), evaluaciju poslovnih efekata (faza 4)

6. Ekonomika racunarstva u oblaku – navesti slike I objasniti.

Planiranje kapaciteta u odnosu na maksimalne zahteve

Primecuje se da u razlicitim danima postoji

razlicita potreba za resursima. U trenutku
pikova, resursi su maksimalno iskorisceni, u
trenucima kada nema pikova postoje
neiskoriceni resursi. Placeni a nepotroseni
resursi smatraju se finansijskim gubitkom.

Planiranje kapaciteta u odnosu na srednju vrednost zahteva

Poslovni gubitak je vazan u online biznisu gde

je lako izgubiti klijente. Postoje I finansijski
gubici, medjutim gubici korisnika imaju znatno
veci negativan uticaj na kompaniju.
 Poslovni gubitak zbog nedovoljnih resursa

Promenljiva dinamika I nepredvidivi stepeni

koriscenja resursa mogu dovesti do velikih
poslovnih gubitaka, dok u nekim situacijama
oni uopste ne postoje.

Dinamicko planiranje kapaciteta

Za kratko vreme je moguce obezbediti nove

resurse, a moguce ih je I brzo osloboditi kada ne
postoji potreba za njima. Javlja se vremensko
kasnjenje izmedju trenutnog nivoa zahteva za
kapacitetom I obezbedjenog kapaciteta.

7. Model sistema: definicija I ilustracija na primeru robotizovane proizvodne trake. Trakom se

prenose proizvodi pravougraonog I kvadratnog oblika. Pravougaoni proizvodi mogu biti plave
ili crvene boje. Robot na kraju trake razvrstava proizvode po obliku, svaki oblik na posebnu
policu. Ako oblik I boja proizvoda nisu prepoznati, proizvod se stavlja na policu za proizvode sa
greskom.
Model sistema definise koje karakteristike sistema su od znacaja za interakciju sa okolinom koja
dalje odredjuje vrednost primljene informacije. Karakteristike od znacaja prestavljaju podskup
procesa koji se desavaju u realnom sistemu.

U datom sistemu objekti su proizvod i polica, a proces je robot.

Atributi proizvoda: boja I oblik.
Ponasanje proizvoda: stavi_pravougaoni, stavi_kvadratni
Atributi police: polica_za_greske I polica_za_ispravne.
Ponasanje police:

Ponasanje procesa robot mozemo opisati sledecim koracima:

1. Uzmi proizvod
2. Ako je proizvod.boja = plava ili proizvod.boja = crvena
I ako je proizvod.oblik = pravougaoni
proizvod.stavi_pravougaoni
8. Objasniti ulogu kadrova iz oblasti informacionih sistema u preduzecu.
Kadrovi operative – obezbedjivanje efikasnog rada sa informacijama, odnosno njihovog
koriscenja.
Kadrovi razvoja – bavljenje razvojnim projektima, ali I tekucim odrzavanjem I nadgledanjem
celog sistema.
Kadrovi odrzavanja – fokusiranje na korisnike sistema I pruzanje neophodne podrske.

Karakteristicna radna mesta:

Direktor za informacione tehnologije – zaduzen za rezultate rada kompletnog odeljenja za
informacione tehnologije ukljucujuci opremu I ljude.
Administrator mreze ili Sistem administrator – zaduzen za optimalno I pouzdano funkcionisanje
hardverske I softverske infrastructure.
Radna mesta u oblasti Interneta: Strateski projektant, Programer, Operater Web sajta, Direktor
za Internet tehnologije.

9. Koncepti informacionog sistema – nacrtati sliku koja ilustruje organizaciju koncepata I

objasniti zasto se oni tako organizuju.

Konceptualizacija informacionih
sistema I tehnologija ima visestruki
znacaj. Omogucava preciznu
komunikaciju I kolaboraciju,
olaksava prenos I sticanje novih
znanja I omogucava primenu
naprednih softverskih tehnologija,
kao sto su semanticke tehnologije I
modelima vodjen razvoj, koje dalje
donose potencijal za smanjenje troskova, povecanje funkcionalnosti, ali I povecanje
skalabilnosti.

10. Nacrtati I ukratko objasniti sliku koja ilustruje proces pocev od realnog sveta pa do odlucivanja
I primeniti na primer regulacije maksimalnog broja pristutnih osoba u nekoj prostoriji.
Primeniti na primeru regulacije temperature vode u bojleru.
Primeniti na primeru regulacije nivoa vode u bazenu.

Model sistema se dobija na

osnovu analize I
posmatranja realnog
sistema. Model sistema
obuhvata procese sistema
koji su od interesa za posmatranu interakciju. Iz modela sistema se izdvajaju podaci o sistemu,
koji se procesom obrade transformisu u informacije o sistemu. Na osnovu informacija vrsi se
odlucivanje, cija je posledica povratne informacije o sistemu koje govore sta raditi sa sistemom.
Samim tim dolazi I do promene citavog sistema (isprekidane strelice predstavljaju povratni put).
 Primer regulacije maksimalnog broja pristutnih osoba u nekoj prostoriji:
Prostorija predstavlja realni sistem. Prostorija ima svoj niz karakteristika, njena pozicija,
geografski polozaj, vlasnistvo, slika unutrasnjosti prostorije. Prostorija moze biti I mesto
testiranja na COVID-19. Medjutim, jedino sto je od interesa za konkretnu interakciju je
informacija o maksimalnom broju prisutnih osoba u toj prostoriji, jer se na osnovu drugih
informacija proces odlucivanja prilikom regulacije broja prisutnih osoba ne moze poboljsati.

Primer regulacije temperature vode u bojleru:

Bojler predstavlja realni sistem. Bojler ima niz karakteristika, proizvodjac, materijal, zapreminu,
poziciju u prostoriji, vlasnistvo… Takodje, bojleri se mogu razlikovati po nacinu ugradnje:
vertikalni, horizontalni, samostojeci… Medjutim, jedino sto je od interesa za konkretnu
interakciju je informacija o temperature vode u bojleru, jer se na osnovu drugih informacija
proces odlucivanja prilikom regulacije temperature vode u bojleru ne moze poboljsati.

Primer regulacije nivoa vode u bazenu:

Bazen predstavlja realni sistem. Bazen ima niz karakteristika, svoju dubinu, sirinu I duzinu,
vlasnistvo. Takodje, bazen moze biti I mesto odrzavanja takmicenja u plivanju, individualnom
skoku u vodu, sinhronizovanom skoku u vodu… Medjutim, jedino sto je od interesa za konkretnu
interakciju je informacija o nivou vode u bazenu, jer se na osnovu drugih informacija proces
odlucivanja prilikom regulacije nivoa vode u bazenu ne moze poboljsati.

11. Nacrtati sliku I detaljno objasniti poslovni aspekt informacionog sistema. Koji aspekti su
vaznjiji u periodima krize a koji u periodima rasta I zasto?
Informacioni sistem kao bazicno
informaciono komunikaciona
infrastruktura, ima strateski znacaj za
poslovne kompanije. Vrednost koju
informacioni sistem stvara u kompaniji
nije iskljucivo na nivou tekuceg
dnevnog poslovanja, vec je od
presudnog znacaja za opstanak
kompanije kao I ocuvanje I
unapredjenje njenog polozaja na
trzistu.
Informacioni sistem vrsi interakciju sa ostalim delovima sistema, kao I njegovom okolinom.
Interakcija se moze posmatrati u dva smera:

1. Uticaji kompanije na informacioni sistem:

-Poslovni zahtevi – obuhvataju strateske ciljeve (polozaj kompanije na trzistu, mogucnost
pristupa novim trzistima…) I ciljeve svakodnevnog poslovanja (smanjenje troskova proizvodnje,
smanjenje ciklusa nabavke I prodaje, smanjenje zarobljenih sredstava u magacinu…).
-Finansiranje – obuhvata finansijske tokove, planiranje I trenutno stanje u kompaniji
-Upravljanje I organizaciona podrska – organizaciona podrska je vazan factor koji utice na
 percepciju upotrebne vrednosti kao I lakoce koriscenja
-IT osoblje I obuka – obuhvata menadzment kadrovskim resursima, zaposljavanje, razvoj
najvaznijih tehnoloskih vestina… Takodje, vazno je I unapredjenje vestina u medjuljudskim
odnosima, razvoj I negovanje dobrih odnosa sa donosiocima odluka na najvisem nivou, vaznim
ljudima na nivou operative, krajnjim korisnicima I dobavljacima.

2.Uticaji informacionog sistema na kompaniju:

-Operativni nivo – generisanje finansijskih prihoda za kompaniju I smanjenje troskova poslovanja
-Strateski nivo – Izgradnja napredne infrastructure I unapredjenje celokupnog poslovanja.

U periodima krize vazniji aspekti su smanjenje troskova poslovanja I generisanje finansijskih

prihoda za kompaniju koje je potrebno maksimizovati. U periodima rasta to su izgradnja
napredne infrastructure I transformacija celokupnog poslovanja.

12. Osnovni aspekti informacionog sistema? Nabrojati ih I detaljnije objasniti svaki od njih.
Osnovni aspekti informacionog sistema su:

-Poslovni aspekt - Informacioni sistem kao bazicno informaciono komunikaciona infrastruktura,

ima strateski znacaj za poslovne kompanije. Vrednost koju informacioni sistem stvara u
kompaniji nije iskljucivo na nivou tekuceg dnevnog poslovanja, vec je od presudnog znacaja za
opstanak kompanije kao I ocuvanje I unapredjenje njenog polozaja na trzistu.
Informacioni sistem vrsi interakciju sa ostalim delovima sistema, kao I njegovom okolinom.
Interakcija se moze posmatrati u dva smera:
1. Uticaji kompanije na informacioni sistem:
-Poslovni zahtevi
-Finansiranje
-Upravljanje I organizaciona podrska
-IT osoblje I obuka
2.Uticaji informacionog sistema na kompaniju:
-Operativni nivo
-Strateski nivo

-Aspekt operative – Tehnoloska arhitektura prikazuje trenutno tehnolosko okruzenje, ciljno

tehnolosko okruzenje u buducnosti kao I plan migracije ka cilju. Poslovna arhitektura obuhvata:
-Model podataka
-Funkcionalni model
-Model interakcije
-Trenutni model sistema
Ogranizaciona arhitektura kao pojam moze da se odnosi na organizaciju u izgradjenom prostoru
ili na strukturu koja odlikuje organizacije. U znacenju strukture koja odlikuje organizacije odnosi
se na kreiranje uloga, procesa I formalnih odnosa. Definise na koji nacin neka organizacija
pretenduje da ostvari svoje sustinske vrednosti kao I svoju viziju.
 -Arhitekturni aspekt – odnosi se na siroku I vaznu oblast softverskih arhitektura. Softverska
arhitektura se bavi projektovanjem I specifikacijom sistema. Strukturni problem koje razmatra
softverska arhitektura ukljucuju celokupnu organizaciju kao I globalnu strukturu upravljanja.
Takodje, ukljucuje I komunikacione protokole, sinhronizaciju, pristup podacima, fizicki raspored
elemenata u sistemu, principe kompozicije, performance sistema…
Nefunkcionalni zahtevi su oni koji se ne pojavljuju u specifikaciji korisnickih scenarija. Definisu
kako aplikacija treba da obezbedi zahtevanu funkcionalnost. Delimo ih na:
-Tehnoloska ogranicenja – odredjuje tehnologije koje bi odredjeni IS trebalo da koristi.
-Poslovna ogranicenja – uticu na projektovanje IS ali iz poslovnih razloga.
-Kvalitet – obuhvata skalabilnost, dostupnost, prilagodljivost, portabilnost, performanse…

13. Ilustrovati uspostavljanje sistema upravljanja na primeru ugovora izmedju dva procesa –
nacrtati sliku I objasniti.
Proces se posmatra u kontekstu
modela objekat-proces-akcija.
Cilj ugovora jeste da uspostavi
koordinaciju izmedju aktivnosti
dva procesa u sistemu.
Takodje, cilj je I uskladiti akcije
izazvane od strane dva procesa.
Potrosac ima potrebu (zeljeni
rezultat) koji se uz pomoc
akcije zahteva prevodi u
objekat, tj. materijalizuje se (zahtev za rezultatom materijalizovan/commitment). Commitment
dalje proizvodi obecanje, koje proizvodjac tumaci kao obecanje rezultata. Proizvodjac salje
informaciju da je rezultat proizveden. Posledica toga jeste deklaracija I materijalizacija akcije u
obliku postignutog rezultata. Potrosac prihvata deklarisani rezultat.

14. Nabrojati, ilustrovati I ukratko opisati nivoe servisa karakteristicne za racunarstvo u oblaku.

IaaS – Infrastruktura kao servis

PaaS – Platforma kao servis
SaaS – Softver kao servis

IaaS – korisniku se pruza mogucnost pribavljanja bazicnih racunarskih resursa (memorija,

procesorsko vreme, komunikacija) na kojima moze izvrsavati bilo kakav softver, kako aplikacije
tako I operativni sistem.
PaaS – Korisniku se pruzaju servisi na nivou operativnog sistema I drugih komponenti koje cine
racunarsku platformu.
SaaS – Pruzaju se servisi koriscenja aplikacija za kranjeg korisnika.
15. Struktura konkurentnosti.
Atraktivnost industrije odredjuje 5 osnovnih faktora konkurencije:
-Rivalitet izmedju postojecih konkurenata na trzistu – veliki kada postoji jaka konkurencija I mali
kada postoji monopol na trzistu
-Prepreke za ulazak na trziste za nove konkurente – karakteristika proizvoda ili usluge koju
korisnici podrazumevaju
-Opasnost od zamene proizvoda ili usluga novim proizvodima ili uslugama – velika kada se
proizvod moze lako zameniti drugim proizvodom
-Moc za cenkanje koju imaju dobavljaci – velika kada postoji mali izbor I mala kada postoji bogat
izbor za nabavku
-Moc za cenkanje koju imaju kupci – velika kada postoji veliki izbor I mala kada postoji slab izbor
mesta I nacina za kupovinu proizvoda.

16. VETRO obrazac kod Servisne Magistrale Preduzeca.

17. Informacioni model postupka uvodjenja podsistema upravljanja u realni sistem – nacrtati sliku
I objasniti.

Ilustracija se moze posmatrati kao dva softverska agenta sa sposobnoscu medjusobne

komunikacije preko wireless kanala. Prvi I drugi korak sa slike odgovaraju uspostavljanju
komunikacionog kanala na fizickom nivou. Za ovu namenu agenti mogu koristi bilo koji od
poznatih algoritama za sinhronizaciju njihovih radio uredjaja na nekom od rapolozivih RF kanala.
Nakon toga mogu razmenjivati poruke. Zatim je neophodno da uspostave medjusobno
 razumevanje, tj. zajednicku ontologiju o domenu znanja u kome ce razmenjivati poruke. Na
kraju treceg koraka, agenti sadrze minimalni zajednicki presek znanja o oblasti o kojoj
komuniciraju. Sada mogu zapoceti interakciju, koja predstavlja cetvrti I poslednji korak.

18. Povezivanje postojecih aplikacija sa poslovnim informacionim sistemom. Nacrtati sliku I

objasniti.

Sustina vrednosti koju

predstavlja ERP je integracija
izmedju postojecih modula
tako da su sve najvaznije
poslovne funkcije
medjusobno povezane.
Protok informacija je
integrisan, ukljucujuci I
nazavisne aplikacije koje nisu
integralni deo ERP sistema.
Siri problem od integracije
informacija je integracija poslovnih aplikacija koja se definise kao infrastruktura koja omogucava
integraciju informacija I poslovnih procesa tako da se postigne poboljsanje efikasnosti operative
I fleksibilnosti u dostavljanju poslovnih servisa I proizvoda krajnjim korisnicima.

19. Kako internet utice na strukturu konkurentnosti.

Rivalitet izmedju postojecih konkurenata

na trzistu
(-) Smanjuje se razlika izmedju
konkurenata zato sto je teze zadrzati u
tajnosti razlike u ponudi
(-) Teziste konkurencije se usmerava na
cenu kao najvazniji factor
(-) Teziste se siri u geografskom smislu, tj.
globalizuje se, pa se I broj konkurenata
povecava
(-) Smanjuje se odnos promenljivih I fiksnih troskova, sto rezultuje povecanim pritiskom za
snizavanje cena
Prepreke za ulazak na trziste za nove konkurente
(-) Smanjuju se prepreke za ulazak na trziste novih konkurenata kao sto su potreba za
prodajnom mrezom, pristup distributivnim kanalima, potreba za fizickom infrastrukturom…
(-) Internet aplikacije je tesko sacuvati u tajnosti od konkurenata
(-) Priliv novih konkurenata je prisutan u mnogim industrijama
Opasnost od zamene proizvoda ili usluga novim proizvodima ili uslugama
(+) Internet povecava velicinu trzista I celu industriju cini efikasnijom
(-) Novi pristupi povecavaju mogucnost substitucije
 Moc za cenjkanje koju imaju dobavljaci
(+-) Nabavka preko interneta tezi da poveca pritisak na dobavljace, ali I moze dati pristup vecem
broju musterija
(-) Internet stvara mogucnost I kanale preko kojih dobavljaci mogu direktno pristupiti krajnjim
kupcima, te se tako smanjuje prostor I uloga za posrednicke kompanije
(-) Nabavka preko interneta tezi da svim kompanijama omoguci jednak pristup dobavljacima I
tezi ka nabavci samo standardnih proizvoda
Moc za cenjkanje koju imaju kupci I distributeri
(+) Eliminise uticajne distributivne kanale a takodje I povecava mogucnost pogadjanja u
postojecim tredicionalnim kanalima za distribuciju
(-) Preraspodeljuje moc pogadjanja prema krajnjem kupcu
(-) Smanjuje cenu promene dobavljaca

20. Analiza kandidat strategija I selekcija jedne kod SWOT analize.

Ovo je korak u kome se savetuje primena analitickih metoda tipa povratne petlje:
Analizom Jakih strana, Slabosti, Mogucnosti I Opasnosti odredjuje se konkurentska pozicija koja
dovodi do razlicitih strategija. Svaka od potencijalnih strategija zahteva posebne Jake strane I
Mogucnosti kako bi se postigli zeljeni efekti. Svaka strategija moze biti od pomoci u uklanjanju ili
smanjenju Slabosti I Opasnosti.
Ne postoji univerzalno resenje koje u svim slucajevima dovodi do zeljenih rezultata. Svaka
pojedinacno situacija se mora razmatrati iz ugla specificnih uslova za tu kompaniju. Prolazak kroz
upravo opisani postupak moze da sistematizuje I olaksa nalazenje zeljenog resenja, ali ne I da
zameni donosioca odluka.

21. Definicija lanca snabdevanja I objasnjenje kljucnih pojmova.

Lanac snabdevanja: Procesi koji cine zivotni ciklus, a odnose se na tokove materije, informacija,
finansija I znanja, a cija je svrha zadovoljenje potreba krajnjeg korisnika za nekim proizvodima I
uslugama, I u kojima ucestvuje vise medjusobno povezanih snabdevaca.

-Lanac snabdevanja je sacinjen od procesa koji obuhvataju snabdevanje primarnim proizvodima,

proizvodnju, transport I prodaju materijalnih proizvoda. Analogno vazi I za usluge.
-Zatim zivotni ciklus obuhvata trzisni zivotni ciklus I upotrebni zivotni ciklus proizvoda. Ova dva
zivotna ciklusa se mogu znacajno razlikovati jer je period njihove prodaje znacajno kraci od
perioda u kome se ti proizvodi koriste.
-Tokovi materije, informacija I finansija se citiraju kao dimenzije lanca snabdevanja. Tokovi
materije su nedovoljni za upotpunjavanje slike o lancu snabdevanja, pa se dopunjuju
informacijama I finansijskim tokovima. Najmanje prisutan u razmatranjima je tok znanja.
-Zadovoljenje potreba krajnjeg korisnika je jedan od najvaznijih razloga postojenja samog lanca.
Iz ugla korisnika lanac snabdevanja je slucaj kada vise medjusobno povezanih kompanija pruza
podrsku I snabdeva jednu kompaniju od koje krajnji korisnik kupuje.
22. Plan uvodjenja informacionog sistema: sadrzaj I kratko objasnjenje delova plana.
Plan sadrzi svrhu plana, proces planiranja I ciljnu oblast.
-Svrha plana – na inicijalnim sastancima se pojedinacnim clanovima izvrsnog menadzmenta
postavlja pitanje “Sta se ocekuje kao rezultat strateskog planiranja IS-a?”. Vazno je da se zna
unapred.
-Proces planiranja – pre pocetka planiranja, dokumentovati sam proces koji ce biti koriscen za
razvoj plana I dobiti saglasnot Nadzornog odbora oko dokumenta
-Ciljna oblast (scope) – daje odgovore na pitanja o tome koje su geografske lokacije ukljucene,
koje su proizvodne linije, koji funkcionalni delovi I koje poslovne aplikacije ukljucene, da li se radi
sa globalnim informacijama I da li je potreban interfejs. Da li postoje ocekivanja u vezi trajanja
pojedinih faza, da li ce interfejsi biti ukljuceni ka spoljasnjem entitetu, da li ceo proces obuhvata
I dokumentaciju I manuelni rad sa njim, da li ce biti ukljucen rad sa sistemima izvan departmana
za IS?

23. Sta je to obrada podataka? Nabrojati I ukratko objasniti operacije nad podacima.
Obrada podataka je tranformisanje podataka iz jednog oblika u drugi tako da se povecava
upotrebna vrednost podataka za pojedinu primenu u nekom trenutku.
Operacije:
-Prikupljanje – skladistenje podataka iz nekog dogadjaja u realnom svetu
-Verifikacija – provera I validacija podataka
-Klasifikacija – razvrstavanje podataka po smislenim kategorijama
-Pretrazivanje – izdvajanje ogranicenog podskupa podataka iz velikog skupa
- Sortiranje I uredjenje – rasporedjivanje podataka u specificirani niz po unapred zadatom
redosledu
-Sumiranje – vrsi kombinaciju I agregaciju podataka
-Izracunavanje – aritmeticko-logicka manipulacija podacima
-Cuvanje – smestanje podataka na neki medijum gde se mogu odrzati neizmenjeni neki duzi
vremenski period
-Izdavanje – pretrazivanje, izdavanje nekog podskupa podataka
-Reprodukcija – umnozavanje podataka sa jednog medijuma na drugi ili drugu lokaciju na istom
medijumu
-Komunikacija I prenos – prenos podataka sa jedne fizicke lokacije na drugu.

24. Prikazati na primeru opravdanost uvodjenja Servisne Magistrale Preduzeca.

Ukoliko drzimo lanac radnji koje primaju narudzbine za proizvode I poseduju odeljke za prodaju,
finansije, inventor I servis. Za svaki odeljak postoji po jedna aplikacija koja njima upravlja. Svi
podaci su lokalni u odnosu na radnju, a postoji I globalno skladistenje podataka, cija se
sinhronizacija vrsi jednom dnevno. Problem je sto neke transakcije nece biti obavljene kako
treba, ili ce biti obavljene na neoptimalan nacin zbog problema sinhronizacije. Upravo ovakve
problem resave uvodjenje Servisne Magistrale Preduzeca, time sto je centralno skladiste samo
jedan od adaptera na magistrali, dok su sve ostale aplikacije I servisi takodje adapter povezani
na magistralu. Na taj nacin izbegavaju se redudantnosti kao I gorenavedeni problemi u
poslovanju.
25. Informacioni sistem kao podsistem.
Akcije u modelu sistema koristimo kako bismo prestavili interakciju izmedju dva objekta,
procesa ili podistema u nekom realnom sistemu. Interakcije u realnom sistemu imaju
imformacioni I materijalni sadrzaj. Informacioni sadrzaj interakcije se odnosi na prenos
informacija izmedju podsistema I objekata u sistemu, dok se materijalni odnosi na prenos
materijalnih objekata kao sto su transport, finansijska sredstva, fizicko prisustvo…
Podsistem je deo realnog sistema ciji model odgovara pod-modelu modela realnog sistema
definisanog nekom relacijom u skupu svih procesa, objekata I akcija.

Na slici su prikazani podsistemi

karakteristicni za poslovne sisteme.
Uocimo tri procesa:
-Okolina
-Podsistem operative
-Upravljacki podsistem

Izmedju ovih podsistema identifikujemo tri skupa interakcija:

-Ulazi
-Odlucivanje
-Izlazi
Takodje uocavamo tokove informacija I materije koji su posledica prikazanog skupa interakcija.
Tokovi materije I informacija su neposredno integrisani. Kao posledica javlja se ogranicenje u
pogledu optimizacija u sistemu, posledica toga je prenapregnut proces donosenja odluka, sto
kao krajnju posledicu ima postizanje rezultata znatno ispod optimalnih.

Na slici je prikazan model sistema nakon

uvodjenja informacionog sistema. Moze se
uopciti odvajanje tokova informacija od
tokova materije. Time je u okviru
informacionog podsistema moguce
primeniti IKT zarad optimizacije tokova
informacija nezavisno od ogranicenja koja
postavljaju tokovi materije. Na ovaj nacin,
podsistem dobija novi potencijal za
unapredjivanje procesa, sto rezultuje u postizanju strateski vaznih ciljeva.
26. Povezivanje ERP sistema u lanac snabdevanja.

Slika prikazuje preslikavanje

generickog modela tokova materije I
informacija u lancu snabdevanja na
implementaciju koriscenjem ERP
dijagrama.
Povezivanje dva sisetma se radi na
nivou ulaza I izlaza.

(Strelica izmedju CRM I poslovni

informacioni sistem bi trebalo da
stoji izmedju CRM I integracija
poslovnih aplikacija)

27. Metodologija za SWOT analizu.

Koraci u sprovodjenju SWOT analize:
-Nabrojati unutrasnje faktore sistema – unutrasnji faktori su Prednost (jake strane) I Slabost
(slabe strane) posmatranog sistema. U toku ili nakon nabrajanja potrebno je pridruziti tezinski
fakktor svakom od identifikovanih unutrasnjih faktora I odrediti zavisnost, relacije I medjusobne
efekte izmedju identifikovanih unutrasnjih faktora.
-Nabrojati spoljasnje faktore sistema – spoljasnji faktori su Mogucnosti (sanse) I Opasnosti
(pretnje). U toku ili nakon nabrajanja potrebno je uraditi isto sto I kod unutrasnjih faktora.
-Locirati nabrojane faktore u dvodimenzionalnom koordinatnom sistemu – uporedjivanje
internih I eksternih faktora I odredjivanje pozicije na svakoj koordinatnoj osi.
-Identifikovati kvadrant koordinatnog sistema u kome se nalazi posmatran sistem
-Analiza trenutno primenjivane strategije – izdvojena je iz narednog koraka jer se cesto pravi
greska I ova aktivnost se ne obavi na zadovoljavajuci nacin ako je integrisana u nabrajanje
kandidat stragegija.
-Nabrajanje novih kandidata strategija – jedna od strategija (agresivna strategija, diversifikacija,
strategija preokreta, odbrambena) se bira na osnovu odredjene pozicije kompanije. Vazno je
ukljuciti I analizu strategije iz susednih kvadranata, I da se medjusobni potencijali uporede.
-Analiza I izbor kandidat strategije – u ovom koraku se savetuje primena anallitickih metoda.
Analizom Jakih strana, Slabosti, Mogucnosti I Opasnosti odredjuje se konkurentska pozicija.
Svaka od potencijalnih strategija zahteva posebne Jake strane I Mogucnosti kako bi se postigli
zeljeni efekti. Svaka strategija moze biti od pomoci u uklanjanju ili smanjivanju Slabosti I
Opasnosti.
28. Koncept rutiranja kod Servisne Magistrale Preduzeca: nacrtati sliku I objasniti recima.

Iz Directory Cache- a se
poruke prosledjuju dalje u
sistem. Svi podaci su
predstavljeni u formi XML-a,
samim tim je to I jezik za
procesiranje. Na delu za
rutiranje mozemo imati vise
ulaznih adresa na isti
konektor, kao vise ulaznih
portova. Svaki ulazni port se dodeljuje nekoj poslovnoj/sistemskoj funkciji. Entry je ulazni port
aplikacionih poruka, a Tracking za sistemske servise. Exit je izlazni port na koji se poruka
prosledjuje ako je procesiranje proslo kako treba. Ukoliko je doslo do greske, izlazni port ce biti
Rejected Message. Ukoliko u toku procesiranja poruke dodje do greske, koristi se Fault port.
Endpoints sluzi za procesiranje I distribuciju poruka.

29. Sta je to SWOT analiza. Cemu sluzi I kada se primenjuje?

SWOT (Strengths, Weaknesses, Opportunities, Threats) analiza se zasniva na identifikaciji Jakih
strana, Slabosti, Mogucnostima I Pretnji.
Uze znacenje:
SWOT analiza se primenjuje kao alat za odredjivanje okvira I mogucih pravaca donosenja
strateskih odluka a kroz procenu konkurentske pozicije kompanije na trzistu.
Sire znacenje:
SWOT analiza je tehnika za odredjivanje strategije za postizanje optimalnih ciljeva sistema u
uslovima donosenja odluka u prisustvu neizvenosti I u dinamickom okruzenju.

30. Angazovanje organizacije za koju je IS.

Najvaznija komponenta u aktivnostima vezanim za IS je angazovanje I posvecenost ogranizacije
u kojoj se IS nalazi. To se postize kroz formiranje narednih upravljackih struktura:
-Nadzorni odbor IS – obezbedjuje preporuke I informacije za odredjivanje strateskih planova I
vizije primene tehnologije. Odobrava, sponzorise I pruza punu podrsku za pojedine projekte I
odresuje prioritet za pojedine predloge pod-projekata.
-Izvrsni odbor direktora – odobrava I pomaze oko strateskih pravaca I planova razvoja IS-a.
Odobrava sve velike zahvate I obezbedjuje konkratno I konacno angazovanje potrebnih resura,
takodje resave sve poslovne probleme viseg nivoa.
-Strucna komisija za IS – predstavlja tim strucnih ljudi koji su zaduzeni za rad sa informacionim
tehnologijama.
-Tim za analizu dobavljaca I implementaciju – ukljucuje predstavnike raznih poslovnih jedinica,
vodja ovog tima je glavna osoba zaduzena za informacione tehnologije u firmi I kasnije tim biva
zaduzen za implementaciju celog projekta.
31. Navesti tipove I kategorije obrazaca.
Tipovi:
-Poslovni obrasci - odnose se na problem u okviru poslovnog domena
-Arhitekturalni obrasci – odnose se na problem polja arhitekturalnog projektovanja IS
-Projektni obrasci – koriste se u situacijama u kojima je analiza vec opisana I focus je na
proizvodnji tehnickih resenja.

Kategorije:
-Funkcionalni obrasci – resenje za funkcionalne probleme (funkcionalnosti IS I poslovnih
sistema)
-Strukturalni obrasci – resenje za strukturalne probleme (struktura resursa)
-Obrasci ponasanja – pokrivaju aspekte ponasanja (kako se nesto menja vremenom)

32. Nabrojati UML dijagrame I svaki objasniti ukratko.

UML dijagrami:
1. Strukturni dijagrami
-Dijagrami klasa – koriste se za opis tipova objekata u sistemu I njihovih veza. Sadrze klase,
pakete I objekte. Opisuju konceptualni pogled na sistem, specifikaciju I implementaciju.
-Fizicki dijagrami – koriste se kada je razvoj sistema zavrsen. Dele se na dijagram razvoja I
komponenti. Dijagram razvoja pokazuje fizicku vezu izmedju hardvera I softvera, dok dijagram
komponenti prikazuje softverske komponente sistema I kako su medjusobno povezane.
Dijagram razvoja sadrzi cvorove I konekcije, a dijagram komponenti komponente I zavisnoti.
Cesto se kombinuju.
-Dijagram objekata – predstavlja slike objekata I njihove veze u specificnom trenutku. Sastoje se
od objekata I njihovih veza.
2. Dijagrami ponasanja
-Dijagram aktivnosti – koriste se za istrazivanje I opisivanje toka aktivnosti kroz sistem.
Aktivnosti se mogu deliti na podaktivnosti, a podaktivnosti na akcije.
-Dijagram stanja – koriste se za opis ponasanja sistema, tj. za opis promena stanja sistema.
Kombinuju se sa dijagramima aktivnosti I interakcije.
-UseCase dijagrami – obuhvataju funkcionalne zahteve sistema. Delovi UseCase dijagrama su
scenariji, ucesnici I interakcije.
3. Dijagrami interakcija
-Dijagrami saradnje – pokazuju vezu izmedju objekata I redosled poruka koje se prosledjuju
izmedju njih. Pomazu da se lakse prikazu slozenije interakcije.
-Sekvencijalni dijagram – koriste se za modeliranje redosleda, dogadjaja koji nastaju u toku
medjusobne interakcije izmedju objekata u sistemu.

33. Primeniti SWOT analizu na slucaj kompanije iz oblasti softverske industrije osnovane u Srbiji u
uslovima za vreme I nakon pandemije Korone.

34. Primeniti SWOT analizu na slucaju startap kompanije osnovane u Srbiji koja proizvodi
mobilnog robota za dostavu lekova pacijentima u delovima bolnice koji su pod karantinom.
35. Primeniti SWOT analizu na slucaj startap kompanije osnovane u Srbiji koja proizvodi mobilnog
robota za dostavu hrane gostima hotela u njihovim sobama (room servise).

36. Model sistema: definicija I ilustracija na primeru robotizovane proizvodne trake. Na

proizvodnoj traci pristizu proizvodi trougaonog, pravougaonog ili kruznog oblika. Proizvodi
mogu biti bele ili crvene boje. Robot na traci razvrstava proizvode po obliku u posebnu kutiju.
Ako oblik ili boja proizvoda nisu prepoznati proizvod se stavlja u kutiju proizvoda sa greskom.

37. Model sistema: definicija I ilustracija na primeru robotizovanog magacina. U magacinu se

cuvaju proizvodu u kutijama velicine od 2,5 I 10kg. Kutije mogu biti bele ili crvene boje. Robot
u magacinu razvrstava kutije po velicini, svaku velicinu na posebnu policu. Ako velicina ili boja
kutije nisu prepoznati, proizvod se stavlja na policu za proizvode sa greskom.

38. Model sistema: definicija I ilustracija na primeru djaka koji bira izborne predmete za sledecu
skolsku godinu.