Poslovno-INTERNO

Јавна установа
Техничка школа „Михајло Пупин“ 
Бијељина 
Електротехника
Техничар електроенергетике

Матурски рад из електричних машина 

ТЕМА МАТУРСКОГ РАДА 

Компресор са асинхроним мотором

Ментор: Кандидат:
Проф. Амир Мусић Милош Вуковић

Бијељина, мај 2022.

Садржај

Увод .................................................................................................................................3
1. Асинхроне машине..............................................................................................5
2. Статор....................................................................................................................6
 Poslovno-INTERNO

3. Ротор......................................................................................................................7
3.1 Кавезни ротор.................................................................................................8
3.2 Намотани ротор..............................................................................................9
4. Компресори..........................................................................................................10
4.1 Врсте компресора ваздуха...........................................................................11
4.2 Запремински компресори............................................................................12
4.3 Клипни компресори......................................................................................13
4.4 Крилни и вијчани компресори...................................................................14
4.5 Зупчасти и струјни компресори.................................................................15
4.6 Млазни компресори......................................................................................16
5. Закључак..............................................................................................................17

2
1.УВОД

Електрична машина је енергетски претварач, који претвара механичку

енергију у електричну и обрнуто. Машине које механичку енергију
претварају у електричну енергију зову се електрични генератори, док се
машине који електричну енергију претварају у механичку зову електрични
мотори или електромотори. У електричне машине се понекад убрајају
и трансформатори и уређаји енергетске електронике, које не мијењају
 Poslovno-INTERNO

облик енергије, већ њен квалитет (промјена напона, конверзија

из наизмјеничне у једносмјерну струју и обрнуто).
Већина електричних машина су реверзибилне, односно могу да врше и
улогу генератора и улогу мотора, при чему долази до промјене
електричних и механичких величина, као што су напон, јачина
струје, моменат и брзина обртања. Код реверзибилних машина, није
потребно вршити измене у конструкцији, ни везама струјних кола, нити
треба мењати начин спреге. Електричне машине су већином ротациони
електромеханички претварачи, који врше обртно кретање. Мање
заступљене су електричне машине које стварају линеарно кретање и
називају се линеарни мотори. Мотор и генератор имају исту конструкцију
и њихова структура се састоји од:

 статора, статички дио машине у облику шупљег масивног гвозденог ваљка

(јарма) од ливеног гвожђа, на чијем се спољашњем делу налази кутија за
прикључак.
 Ротора, то је обртни дио машине који се састоји од језгра, вратила,
намотаја и колектора (комутатор). Између статора и ротора налази се
међугвожђе – ваздушни простор, односно зазор.

Језгро је ваљкастог облика и састављено је од лимених, међусобно

изолованих лимова, нанизаних на вратило. По његовој површини су
урезани жлебови око којих иду намотаји од лаком
изоловане бакарне жице. На крајеве намотаја прикачени су колектори
односно комутатор, у виду ламела од тврдог бакра, које образују прстен
(побудни намотај) на крају вратила. На површину колектора належе
извјестан број угљених четкица (дирки), које су смјештене тачно на
симетрали међу половима, у неутралној зони, тако да преко ламела
 Poslovno-INTERNO

колектора клизе угљене четкице (дирке), чиме се омогућава довод струје

код мотора, односно одвод код генератора.

Ако се кроз проводнике намотаја пусти једносмјерна струја, долази до

побуђивања магнетног поља, чији поларитет зависи од смјера струје. Ово
поље је перидочно. Када се помоћу неке погонске машине ротор обрће
констатном брзином, у његовим проводницима се ствара електромоторна
сила.
Према врсти електричне струје коју користе или производе, електричне
машине се деле на:

 Електричне машине за једносмјерну струју

 Електричне машине за наизмјеничну струју

У електричне машине наизмјеничне струје спадају:

 Обртни конвертори
 Трансформатори
 Синхроне машине и
 Асинхроне машине

Асинхроне машине

Асинхрона (индукциона) машина је врста електричне машине за

наизменичну струју. Код асинхроних машина, брзина обртања ротора и
брзина обртања обртног магнетног поља нису синхронизоване, па отуда
 Poslovno-INTERNO

име. Асинхроне машине за разлику од синхроних машина не могу да

производе реактивну снагу, па се углавном користе као електромотори.
Асинхрона машина се у примјени најчешће користи као мотор, и то
трофазни, иако може да ради и као генератор.

• Предности асинхроних машина, у односу на остале врсте електричних

машина, су првенствено мања цијена, једноставност конструкције, мањи
моменат инерције, робусност, поузданост и сигурност у раду, лако
одржавање, док су недостаци везани углавном за услове покретања и
могућност регулисања брзине обртања у широким границама.

• Примјена микропроцесора и енергетске електронике омогућила је

економично управљање моторима за наизмјеничну струју и тиме
конкурентност и у подручју погона са промјенљивом брзином.

Подјела асинхроних машина:

 Бесколекторске машине
 Колекторске машине

Асинхроне машине се састоје од статора и ротора.

СТАТОР

Ламелирано феромагнетно коло статора (језгро) има цилиндричан облик и

жљебове. У жљебове се поставља распоређени трофазни намотај чије су
осе помјерене у простору за 120°. Када се кроз трофазни распоређени
намотај пропусте трофазне струје које су у времену помјерене за 2Т/3 (гдје
је Т – периода) добија се обртно магентно поље унутар машине.
 Poslovno-INTERNO

• Наиме, сваки фазни намотај ствара своје наизмјенично поље које дјелује
по својој магнетној оси. Укупно поље унутар машине добија се сумирањем
магнетних поља појединих фазних намотаја водећи рачуна о њиховој
просторној помјерености. На тај начин се добија обртно магнетно поље.

Принцип рада статора

Обртно поље статора пресијеца проводнике ротора (без обзира на тип

ротора) и у њима индукује емс. Пошто је намотај ротора кратко спојен, ова
емс ће кроз намотај ротора изазвати струју. Сада се проводник ротора са
струјом налази у магнетном пољу усљед чега се јавља сила на проводник и
долази до окретања ротора.

РОТОР

Принцип рада
 Poslovno-INTERNO

• Ротор се убрзава до одређене брзине која је мања од синхроне брзине.

Зашто се ротор не може убрзати до синхроне брзине? Уколико би се ротор
убрзао до синхроне брзине, тада обртно поље статора не би више
пресијецало проводнике ротора, тако да се у њима не би индуковала
струја нити би се јављала сила. Брзина до које се ротор убрзава назива се
асинхрона брзина. Одатле потиче и назив ових машина.

Ротор асинхроне машине може бити:

• Кавезни ротор ( још се назива краткоспојени ротор)

• Намотани ротор

Кавезни ротор

За мање и средње снаге, алуминијумске шипке су уливене у жљебове и

краткоспојене са два прстена. За веће снаге у роторске жљебове се
постављају бакарне шипке и кратко спајају са обје стране. На прстеновима
 Poslovno-INTERNO

који краткоспајају шипке смјештена су крилца која дјелују као вентилатор и

поспјешују хлађење. Велики дио данашњих мотора је са краткоспојеним
ротором због робусности и конструкције која не захтјева одржавање.

Намотани ротор

Старији мотори великих снага имају ротор са трофазним намотајем

смјештеним у жљебове ротора. Почеци намотаја су спојени у звијезду.
Крајеви намотаја су спојени на три клизна прстена. Крајеви се могу
 Poslovno-INTERNO

прикључити на напајање, на отпорнике или кратко спојити. Отпорници или

напајање су, преко четкица, спојени на клизне прстенове, ради
ограничења полазне струје и регулисања брзине обртања.

Четкице
Намотај ротора
Три клизна
прстена

Компресори

Компресор је машина или уређај за компресију плина или паре. Однос

почетног и коначног притиска у компресору назива се односом или
 Poslovno-INTERNO

степеном компресије. Каткад се компресорима називају само машине и

уређаји који остварују однос компресије већи од 1 : 3. За погон различитих
пнеуматских алата (зубарске бушилице, прскалице за бојење, пнеуматски
чекићи, индустријске пресе) најчешће се компресује зрак, док се у
расхладним процесима (у кућанским фрижидерима, климатизацијским
уређајима, индустријским хладњачама и друго) компресују паре
различитих органских и анорганских материја. Компресор се користи и при
преносу (транспорту) природнога плина цјевоводима. Посебна врста
компресора, такозвана вакуумска пумпа, примјењује се у вакуумској
техници за производњу сијалица, микроелектронских склопова и друго.

Компресор ваздуха је пнеуматска машина која служи за претварање

механичке енергије у енергију компресованог ваздуха, док се у
пнеуматским моторима обавља претварање енергије у супротном смјеру.
Компресори ваздуха и пнеуматски мотори се битно не разликују, а
конструкцијски се разликују само у детаљима. Ако се на примјер пуњење и
пражњење цилиндра клипног мотора или компресора врши преко усисних
и издувних вентила, мотор мора имати механизам за присилно отварање
или затварање вентила (кољенасто или брегасто вратило), док је код
компресора могуће саморадно покретање вентила (помоћу самог
притиска ваздуха у цилиндру). Често иста машина може радити као
компресор или мотор, зависно од уградње, односно повезивања у систем.

10

Врсте компресора ваздуха

Према начину рада компресори могу бити запремински, струјни и млазни.

У пнеуматици се готово искључиво користе запремински компресори.
Њихов начин рада заснива се на радној комори промјенљивог обима (нпр.
 Poslovno-INTERNO

цилиндар с клипом). Смањењем обима радне коморе смањује се и

количина ваздуха у њој, што узрокује одговарајуће повећање притиска
ваздуха.

Подјела запреминских компресора:

 Клипни компресори
 Механизам: кољенасти, радијални, аксијални или кулисни
 Једностепени или вишестепени
 Једнорадни или дворадни
 Вертикални или водоравни
 Мобилни или стационарни (за веће капацитете).

 Ротацијски компресори:
 крилни
 вијчани
 зупчасти
 Мембрански компресори.

Струјни или турбокомпресори се дијеле на радијалне и аксијалне

турбокомпресоре. Уопштено радијални турбокомпресори постижу већи
притисак и мањи проток него аксијални.

11

Запремински компресори

Свој учинак остварују периодичним повећавањем и смањивањем радног

простора, а основне су фазе рада усисавање плина или паре, њихова
компресија и избацивање. Изводе се с осцилаторним или с ротирајућим
 Poslovno-INTERNO

потисним елементима. У компресору с осцилаторним клипом ваљкасти

клип се праволинијски креће у цилиндру у једном па у другом смјеру,
смањујући тако и повећавајући радни волумен, док роторни компресор тај
учинак остварује ротацијом једног или два ротора унутар статора. Према
облику ротора и начину његовог кретања, роторни компресори могу бити
ламелни, вијчани или ексцентрични. Већина се запреминских компресора
опрема усисним вентилима, којима се радни медиј у одређеним
временским размацима пушта у радну комору и испушта из ње. Вентили
се, због промјена притиска, отварају и затварају аутоматски. Намјештањем
притиска при коме ће се поједини вентил отворити, односно затворити,
одређује се и однос компресије, који код тих компресора обично износи
између 1 : 5 и 1 : 10. За веће омјере примјењује се степенаста компресија
серијским повезивањем два или више компресора. Тако се могу постићи
притисци и од неколико хиљада бара. Неки роторни компресори граде се
без подешавајућих вентила, па им је однос компресије непромјенљив,
задан измјерама и обликом ротора и статора. Волуметрички компресори
се примјењују онда када је потребно остварити велике односе компресије.
Обично су погоњени електричним или дизел мотором.

12

Клипни компресори

Цилиндар једнотактног клипног компресора пуни се и празни само с једне

стране клипа. При ходу клипа према доле, цилиндар се пуни кроз усисни
вентил (такт усиса), док се при кретању у супротном смјеру ваздух избацује
 Poslovno-INTERNO

кроз вентил (такт притиска). Клипни компресор обично претвара

праволинијско кретање клипа у кружно кретање помоћу механизма с
кољенастим вратилом. Двотактни цилиндри усисавају и сабијају ваздух с
обје стране клипа.

У вишестепеним компресорима ваздух се узастопно компресује у већем

броју цилиндара кроз које пролази (серијски спој). Једностепени
компресори користе се за повећање притиска до 4 бара, двостепени до 15
бара, а вишестепени за веће притиске. Због могућности запаљења
компресорског уља, излазна температура ваздуха не смије прелазити
200ºC.

Клипни двотактни компресор са 6 цилиндара

13

Крилни компресор

Код крилних компресора ваздух заробљен у простору између крила,

статора и ротора компресује се смањењем тог простора приликом
ротације ротора постављеног ексцентрично у односу на осу статора.
Промјеном ексцентрицитета могуће је регулисати проток.
 Poslovno-INTERNO

Вијчани компресор ваздуха

Вијчани компресори ваздуха нешто су скупљи и имају лошији степен

корисног дјеловања, а предност им је дуги вијек трајања и мали трошкови
одржавања. Механизам притиска је спрегнути вијчани пар који се окреће у
међусобно супротним смјеровима. Радне коморе стварају се између
вијака и статора. Ваздух се континуирано усисава на једној страни вијка
(коморе се отварају) и компресује на супротној страни (коморе нестају).

14

Зупчасти компресор ваздуха

Зупчасти компресори ваздуха имају сличан начин рада као и вијчани.

Радни механизам је један пар зупчаника који су у захвату, па се окрећу у
међусобно супротним смјеровима. И овдје се радне коморе стварају
између ротора и статора, на страни на којој зуби излазе из захвата, отвара
 Poslovno-INTERNO

се и пуни увијек нова радна комора (усис), а на супротној страни, уласком

зуба у захват, комора нестаје.

Струјни компресори или турбокомпресори

Струјни компресори или турбокомпресори имају брзоротирајуће роторе с

радијалним или аксијалним каналима (радијални или аксијални
турбокомпресори). Плин или пара непрекидно се доводе у канале ротора,
гдје се због ротације знатно убрзавају и одводе у дифузорске канале
статора, у којима се њихова кинетичка енергија претвара у потенцијалну
енергију притиска. Пораст притиска по поједином пару ротора и статора
релативно је мали па се компресија редовно обавља у неколико степени.
Такви се компресори примјењују онда када су потребни мањи односи
компресије за велику производњу, на примјер у преносу (транспорту)
природног плина (радијални турбокомпресор), у млазним моторима
авиона (аксијални турбокомпресор). Осим електричним или дизел
моторима, могу бити погоњени и плинским или парним турбинама.

15

Млазни компресори

Млазни компресори немају покретних дијелова, па се, за разлику од

других, одликују ниским трошковима набавке и одржавања, али имају
мању енергетску учинковитост, то јест мали степен дјеловања. За погон
користе пару високог притиска или плин који, струјећи Лаваловом
 Poslovno-INTERNO

млазницом, шире и постижу надзвучну брзину струјања (Густаф де Лавал).

Тај млаз своју кинетичку енергију предаје плину или пари које усисава у
комору за мијешање. Смјеса се одводи у дифузор, гдје се њена кинетичка
енергија, због проширења на којем јој опада брзина струјања, претвара у
потенцијалну енергију притиска. Млазни компресор који служи као
вакуумска пумпа, то јест који усисава медиј и компресује га на притисак
околине, назива се ејектором, а онај који усисани медиј компресује на
притисак већи од притска околине ињектором.

16

Закључак

Примјена асинхроних електромотора у индустрији али и у нашем

окружењу је невјероватно велика. Теслин електромотор је изузетно
 Poslovno-INTERNO

једноставан и у томе је његово савршенство. Поред једноставности његов

рад је готово бешуман. Слободно можемо да кажемо да је то до сада
најбоља машина која претвара електричну енергију у механичку.

17