ENV 1993-1-1: 1992

v
Еез: PRORACUN v v

v CELICNIH
KONSTRUKCIJA
R
О DEO 1.1:
OPSTA PRAVILA 1 PRAVILA
К ZA PRORACUN ZGRADA

О EN 10025:
vruce valjani prolzvOOi оо neleglranlh
konstrukclonih cellka - tehnicki uslovl isporuke

D NACIONALNI DOKUMENТI
ZA PRIMENU ЕСЗ

3 UJEDINJENOG KRALJEVSТVA
NЕМАёКЕ
FRANCUSKE

Gradevinsk.i fakultet
Edj/or: U niverziteta u Beogradu
doc. dr Dragon Budevac 1995.
ISBN 86-80049-16-6

lzd ••• t.":: Gradeviaski rakaltet U.iтеп:itеtа u Вeogradu

Odgoyorai
Dl'edaik: doc. dr Dragan ВuIЗеvас
Lektor
prevoda: Mirjana Stepanovic
Teb.icki
oredaik: тг Вoris Gligic
Graficka
priprem8: HVMS" _Beograd, Zora Zivanovic
~tal8p. : Zavod za grafitku tehnjku ТеhпоroSkо-mсtаlu~kоg fakultel3 ,
Beograd, Кarnegijeva 4
PREVODIOCI OSNOVNIН TEKSTOVА

Еез mr Bratislav StiP8Dic - Sa engleskog

i francuskog
тт Boris Gligic - sa engleskog

тт Natasa Tosic - sa engleskog

тт Dragoslav Toiic - sa engl eskog

Dragana ВОЈ;ауас · sa е п glеskоg

Zlatko Markovic - sa francuskog

EN IUOZ5 Aleksa.dar &јоујс • sa пеmасkоg

NADUK тг BМltislav Stipanic - sa епgl eskоg

NADG Alets8ndar Вojovic · sa п еmасkоg

NADF mr Bratislav Stipanic - sa fra ncuskog

STRUCNIREDAKTORI

doc. dr Dгаg8П Bodevac

mr Bratislav Stipanic
Qva knjiga objavljena је u sklopu rada па posebnom strateskom istшzivасkо­
tehnoloskom projektu Uvodcajc sistema Evrokod.ova i osvajanje поујЬ
mctoda projcktovanja proizvoda i tebnologija u gradevinskom
koastl'llkterstvu Srbije, koji zајеd л iсk i (inansiraju
Miaistarstvo za П8Uk.u i tebnologiju i
Mioisbrstvo za urЬаоiпш, stambeno·k.om.analnc
delatnosti i gпdеviD8rstyо Rep.bIlke Srbije.

Izdavanje knjige pomogli su sро пzоr i - 13 nasih паuспih, projektantskih i

graditeljskih firmi koje su паvеdепе па ovoj stranici, kao i Sаvеzпi zavod za
standardizaciju. Sponzori su posebno predstavljeni па kraju knjige.

s ENERGopaOJEKT INOUSTRIJA МОО

PROJEKTOVA NJ E, KONSALTI NG IINZENJERING
INDUSTI{ IJSKIH ОВЈЕКАТА 1 PQSTROJENJA
Buleva r ипјјnа 12, 11 070 Novi Всоgгщl

GALENIКA HOLDlNG ОО
Baraj nifki put h.h., 11080 Вeograd - Zt:mun
KLIRIT

р HLADNQ O BLIKOVANI РRОI:Ш

Df<igalev:>ka R. 11000 Bt:ograd. pogon LcStanc
нор

PREDUZECE ZA КО NSЛ LЛ N(i

INVE$TIC! J I;: 1 I .... Z.E NJERI NG

о
KOLIN(;
КrO!Ulal~ka S. 11000 lkogl'3.d

IMS INSТITUT ZA ISPITIVANjE

МA.TERJJALA REPUBLIKE SRВljE
Б lll еVf\Т Vojvodo; МШta 43, 11000 Beogl-;HJ

N JN:tENjERlNG GO~A-PROJMETAL
KolaT~c~'a f\, 11000 Bcogra,1

J-'R f:::DUZf:::('!:: ZA КОNSAlТIЩi,

РкОЈЕКТОУАтЕ 1 INZENJERING

z
MASINOPROJEKT KOPRIN('
Dabfi!lj~ ka R1I, 1 101.)(1 Bcogr1ld

J-'RI:юuzt::Сt:: ZA lZCRAD:'>IНJ
INZENJERING 1 KONSALTINO
MEDlIrARM INZENJERIN(;
&tvansta h.b., 11000 llcograd

о
MOSТ()(;RAONJA оо
GRADЕVINS IШ PRED UZEC E
VIJljk()lliecvl' 1<).1, 11 000 Вeograd

SAOB RA.CAjNIINSТIТUТ CIP

Ne mll njina б/I У. 11000 BC<1grad

R SINТЕК.INZЕNЈ":ЯIN(;
J~ ~c Ргшlа поvirа 12. 32000 Cacak

TKRMUELEKTRO-ТЕRМОFRОјЕКТ ОО
Ur~l~k~ 9, 11000 Вeograd

PREDUZECE ZA PROJEKTOVAr-.'ЈЕ

1 INtENJI::RING 1 KQNSALТlNG SA Р.о.

VMS
К ајm([k~З l а l1';kа 61, 11 ()(Ю Bcogl'ad
 PREDGOVOR

izdanja па srpskom jeziku Del. 1-1 ЕУКОКООА 3: РRОКЛСUN CELICNlН

KONSТRUKCIJA, EN 10025: СЕЫК Ј NACJONALNlН DOKUMENATA
ZA PRlMENU Еез Ujedinjenog Кraljevstva, Nemacke i Francuske

Zemlje Evropske сkопоmskе zajednice, рге vise оо 15 godina, usaglaseno su zapocele jedan izuzetan,
dugоrolaп i геvоluсiопагап posaо da za уеоmа siroku obIast grзdеviпskоg konstrukterstva urade
kompletnu seriju novih, takozvanih uskJadenih standarda kojima Ы se precizirali jedinstveni uslovi
projektovanja i gradenja konstrukcija u Ьидиоој ujedinjenoj ЕугорЈ. Usvajanjem ovih dоkumепаtа
trebalo Ы da prestane vainost nacionalnih propisa, cak i onih zeтalja бјј standardi Јтаји tradiciju
duzu od jednog veka i koji su Ыli simbol gradevinskog konstrukterstva, kao 8to $U nemacki DIN iIi
britanski BS.

U toku РГЈргеmе, ti zajednicki evropski propisi nazvani su EVROKODOVJ ZA KONSТRUKCUE.

Osim итаlја Evropske zajednice. odпosпо danasnje Evropske unije. сјјј se broj ј dalje povecava. оујm
aktivnostima kasnije su $с prikljucile ј zemlje EFfА, tako da su dапа s па izгзdi Еvrоkоdоvз Z<t
konstrukcije апgзtovапi strucnjaci iz 18 zemalja: Austrije, Вelgije , Danske, Finske, Fгалсuskе,
Nemacke, Grcke, Islапdа, Irske, Italije, Luksemburga, Holandije, Norveske, Portugala, Sралiје,
Svedske, Svajcarske i Ujedinjenog Кraljevstva. Uk1jutivanjem veceg Ьгоја strucno-naucnih udruz.enja,
u pripreme Evrokodova: IAВSE , CIВ, R1LEM, СЕБ , FIP, ECCS, 'JCSS ј ISSMFE, uradena је
tehnicko-naucna овпоуа Evrokodova za konstrukcije radi uskladivanja:
• izmedu pojedinih drfava i
• izmedu razlicitih konstrukcijskih materijala, konstrukcijskih metoda tipova gradevinskih
konstrukcija.
Сјlј је postizanje рuпе konsistencije i kompatibiJnosti razliCitih standarda (Evrokodova) medusobno,
kao i ostvагivапје uрогеdпih пјуоа sigurnosti.

Ye~ krajem sedamdesetih godina Котјвјја Evropske zajednice (СЕС) preuzela је iлiсiјаtivu da se
Evrokodovi elaboriraju па osnovu prethodno obavljenog pripremnog rada. Tako su razradene prve
radne уепјје pojedinih Evrokodova koje ви pripremale za tu svrhu obrazovane radne grupe, saglasno
osnovnim principima standardizacije, tj. uz ucesce pojediniћ ekspertskih organizacija.

Na OSпоУи posebnog akta Evropske zajednice iz 1987. godine inicirano је (i u politickom вmјвlи )
usaglaSavanje tehnitke regulative да Ы ве, izmedu ostзlоg. ukJonile i tehnitke Ьагјј е ге za slobodno
krctanje доЬага i гзzmепи usluga u budueem zajednitkom evropskom triistu. Osnovana је Evropska
organizacija za standardizacij u (CEN), koja је od Komisije Evropske zajednice (СЕС) dobila zadatak
da ustanovi usaglаScпе standarde koji treba da ви zasnovani па tzv. "Interpretativnim dokumentima".
ReJevantni interpretativni dоkumелt "Mehanicka otpornost i stabilnost"-(ID 1) definise u tehnickom
smislu uslove koji treba da se ispostuju prilikom elaboriranja Evrokodova za konstrukcije u okviru
tehnit kog komiteta CENfГC 250. za definiciju fundamenlaJnog kопсерl а Evrokodova posluZila su
sledeea dokumenta :

• "Opsti principi о оЬеzЬеdепјu kvaJiteta za konstrukcjje~ (1CSS, IAвSE),

• "Op~ti principi za prora~un konstrukcija" (JCSS, IAВSE),
• "Opsti ргјпсјрј pouzdanosti za konstrukcije" ISO 2394.

Doku mentom "Novi pristup tehnit kim usaglasavanjima i standardima" usvojenog Rezolucijom Saveta
od таја 1985. гзzvој Evrokodova preuzima 1989. godine Evropslci komitet ха standardizaciju (CEN) .
М аја Ј 99t1 godine CEN је oSnovao novi Tehnick.i komitet CENfГC 250 "Konstrukcijski Evrokodovi".
Ovоm komitetu ј е dat mandat da elaborira Evrokodove za primenu sa sledetim сјlјет:
"Stапdагdizзсiја pravila za p ro ratun konstrukcij a za zgradarstvo ј gгаdеviпarstvо uzimajuci u obzir
odnos izmedu proracunskih pravila i pretpostavki koje se Сјпе u pogledu materijala, izvodenja i
kontrole".

Program Evrokodova је u skJ аdел i sveobuhvatan komplet standarda za proracun gradevinskih

konstrukcija koji obuhvata sve tipove zgrada i drugih konstrukcija od razlititih konstrukcijskih
materijala. varijantne konstrukcijske metode i druge aspekte proraeuna koji su znaeaj ni za praksu.
Program Evrokodova za konstrukcije obuhvala uxupno devet posebnih svezaka:

ЕСl Osnove proratuna i dejstva па konslrukcije,

ЕС2 Proraeun betonskih konstrukcija,
Еез Proracun celi6tih konstrukcija,
ЕС4 Proracun spregnutih konstrukcija od eelika i betona,
ECS Proracun drvenih konstrukcija,
ЕС6 Proracun zidanih konstrukcija,
ЕС7 Fundiranje i geotehnicki ргогаеи пј,
ЕС8 Proracun ko nstrukcija l3 dejstvo zemljotresa,
ЕС9 Proracun aluminjjumskih konstrukcija.

Evrokod ЕСl razmatra dejstva (raeunska opterecenja) па gradevinske konstrukcije. Evrokodovi ЕС2·
ЕС9, паmепјеп! za direktnu primenu, elaborirani su u vise delova. Deo 1 sadrzi fizicke osnove za
ргосасип razmatranog tipa konstrukcije i рсауП а potrebna za projektovanj e i izvodenje иоЫсајепш
gradevinskih konstrukcija. Dalji odvojeni delovi obuhvataju dodatna pravila za specijalne konstrukcije,
kao sto su: mostovi, јатЬоl ј i tornjevi, zgrade za poljoprivrednu патепи i dr. Poseban deo svakog
Evrokoda sadrii deta1je za odredivanje nosivosti i stabilnosti konstrukcija i njihovih delova u slucaju
роiзга. Evrokodovi ЕС2·ЕС9 pozivaju se па ЕС ] za dejstva п а konstrukcije (ј . o ptereeenja i па уеНю
Ьroј пеорЬодпЉ pratecih standarda za gradevinske materijale i proizvode i za metode ispitivanja i
utvrdivanja njihovih svojstava. Zbog obimnosti ovako koncipiranog zadatk:a, rad п а pripremi
Evrokodova potrajao је znatno duze nego sto se п а poeetku mislilo, tako da је do danas definitivno
usvojen i objavljen samo mапј! deo planiranih Evrokodova i 10 uglavnom пјЉоуј prvi, аl! i najvafniji
delovi, koji obuhvalaju genera1na i osnovna pravila za proratun konstrukcija.

U tekstovima Evrokodova postoj i razlika izmedu osnovnih ргјпсјра i pravila za primenu. Saglasnost sa
Evrokodom zahteva ·uvek postovanje рriл сiра , dok pravila za primenu mogu da se zзтепе u
odredenim sl uёај еvi mа ekvivalentnim altemativama ako se dokai.e da su zadovoljeni рriпсiрi . Dak.Je
postoji namera da se obezbedi fleksibilnija upotreba uz izvesna dopustena odstupanja u grапiсзmа
Evrokoda.

Planira ,е da EC3-Evrokod 3: PRORACUN CELICNIВ KONSTRUKCIJA sadrzi sledece delove:

Deo 1.1: Opsta praviJa i pravila za ргогасuп zgrada

рео 1.2: Otpornost па dejstvo роZзга

8
 Deo I.З: НJ adno оЬЈтоуапј tаnkоzidпi еlеmепti i limovi
Deo2: M ostovi i Iimene konstrukcije
D еоЗ: Тоrnјеуј, jarboli i dimnjaci
Deo4: Rezervoari, silosi i cevovodi
Deo5: Sipovi
Deo6: Konstrukcije za dizзlјсе
Deo7: Konstrukcije u то ги ј priobalju
Deo8: Konstrukcije za poljoprivrednu патепu

ovi delovi Evrokoda 3 su danas u razlicitim fazama izrade. Do sada је оЬј ау lјеп samo Deo 1-1:
OPSтA PRAVlLA I PRAVlLA ZA PRORACUN ZGRADA, Сјјјје prevod па nas jezik osnovni deo
оуе knjige. za [зzvој Evrokoda 3 zaduzen је Podkomitet SСЗ u okviru Tehnickog komiteta CENrrC
250 koji је fonniran 1990. godine da se stara о organizaciji izrade i implementaciji Citavog sistema
Evrokodova. Ovaj komitet odriao је sledece sastanke: prvi u Londonu novembra 1990, drugi u Мјlапи
novembra 1991. treCi u Lisabonu таја 1992, cetvrti u B e~и novembra 1992, peti u Helsinkiju јипа
1993. i sesti u РаЫјпи novembra 1993. Tokom 1992. gOdine odobren ј е ENV 1993-1-1 (Evrokod 3:
Proracun eclicnih konstrukcija, Deo 1-1: Opsta pravila i pravila za ргагасuл zgrada), kao i sledeCi
aneksi: AnеЬ В ( Rеfегепtлi stапdагdi), Aneks С (Projektovanje па krti Јот), Алеks Е (Duziпе
izvijanja pritisnutih stapova), Aneks F (Вocno-torziono izvijanje), Aneks Ј (Veze greda-stub), Aneks К
(Veze stapova od supljih profiJa u reSetkastim nosacima), Aneks L (Stope stubova), Aneks М
(Altemat ivna metoda ргогасипа ugаапih Savova) i Aneks У (Uputstva za ispitivanje орtегееепјеm).
Trenutno su u рпргетј dva nacrta ENV: ргЕNV - I -2 (Evrokod З: Рroгасоп eelit nih konsl rukcija, Deo
1-2: Otpomosl па dejstvo pozara) i ргЕNV-I-3 (Evrokod З: Proracun relicnih konslrukcija, ])ео 1-3:
Нlадпо obIikovani tа nkоzid пi e lemenli i 'јтоуј). Nastavljen је rad i па sledecim a neksima: Aneks D
(Upotreba celi.ka klase evrstoce Fe Е460), Aneks Z (Odredivanje rc:tcunske otpomosli роmоси opila).
Aneks G (P roratun otpomosti ла torziju), Aneks Н (Modeliranje konstrukcija zgrada za racunsku
ana lizu), Aneks Ј (Veze greda-stub, паstаvаk) , Aneks К (Veze stapova od su plji h profila u reSctkastim
nosaCima • геvidоvа па verzija koja ukljueuje vi5e ravanske spojeve), Aneks N (Otvori u rebrima) i
Aneks S (Upotreba nerdajueeg celika). Takode је nastavljen rad ј па sledeCim dokumentima: Evrokod
3, Dea 2: Mostovi ј Нтепе konstrukcije i Evrokod З, Deo З: Tomjevi, jarboli i дјmпјасј. Ostali ranije
navedeni delovi !Ш trenutno па samom poeetku izrade ili samo u planu za izradu.

Medutim, iako је medu zemljarna ucesnicama u оуот poslu postojala principijalna sаglаsпоst о
filozofiji proratuna, odпоsло projektovanja i gradenja, а posebno о konceptu granicnih stanja, пјје ЫЈо
moguce да se u relativno kratkom roku postigne konacan dogovor о izvesnim пumегiсkim
vrednostima karakteristika materijala, а пагоеito koeficijenata sigurnosti. Postoje velike razlike u
tradiciji i konstruktivnoj praksi zemaija Evтope, kao i raz\ike u РГЈГodЈ i kval1tetu gгаdеv)пskih
materijala, 5to је onemogucilo da se lako i Ьпо usvoje jedinstveni propisi kako је u poeetku рlапјгап о.
Zbog toga је u toku izrade Evrokoda dogovoreno da sve spome vrednosti budu usvojene samo kao
indikativne vrednosti, i да u tekstu budu posebno uokvirene, а da se Evrokod, odnosno svi njegovi
деlоуј , u PJVoj fazi usvoje kao privremeni, takozvani EVROPSКJ РREDSI'ЛNDARDЈ .

Evropski pre.dstandardi, ргеmа pгayj~jтa CEN, usvajaju se kao privremeni standardi za probnu
ргјmе пи sa rokom Узiепја koj i је nacelno ogranicen п а 3 god ine . U Ю т periodu zemlje с l а пi се du!ne
su da ih па odgovarajuCi пасiп оЬј ауе i omoguce njihovu ргоЬпи ргјтепи. Posle isteka t08 perioda, п а
оsпоvu primedbi i komentara zemalja сlапјса odlucuje se da Ii ргеdstапdагd moze da se prihvati kao
evropski standard i sta u пје mи treba izrneniti, odnosno koje vrednosti usvojiti umesto orijentacionih
vrednosti.

Оа Ы se ЕСЗ-Dео 1-1 mogao primenjivati, svaka zemlja сlапјса то га да izradi svoj takozvani
NACIONALNI DOKUMENТ ZA PRIМENU, za koji је vec иоЫсајепа skrаеепiса NAD (Nаtiопаl
Applicatjon D ocument). U пјеmu moraju da se naznaee sve odredbe i vгеdлоsti kaje se razlikuju od
onih u Е ез i koje u toj zemlji treba da se koriste u toku ргоЬпе ргјтепе, kao i prateCi kompatibilni

9
naсјопа1nistandardi koji иеЬа da se primenjuju dok se пс шуојс odgovarajuCi evropski dokumenti.
odnosno dok predstandard ne stckne status evropskog standarda. Уеоmа је znacajno uoёiti da se u
zemljama clanica.ma, sve dok Evrokodovi пе budu zvanirno usvojeni, objekti mogu graditi рсеmа
odredbama vaieCih пасiопalnih propisa ili prema Evrokod predstandardu, naravno uz koristenje
odgovarajucih nacionalnih dokumenata za njihovu рПтепи. Medutim, posle konacnog usvajanja
Evrokoda dosad~nji пасјопа1пј propisi za konstrukcije пеее yj~e mоб da se рЛтепјџји.

s obzirom па уеliЮ zпа~ј ј povezanost svih tih dokumenata i па~ interes da se sa пјјrnа upozna sirok
krug П$Љ konstruktera u oblasti ееНenљ konstrukcija, Кatedra za metalne konstrukcije Gradevinskog
fakulteta UrnvelLiteta u Вcogradu, odlисјlа је da u ОУОј Imjizi ОЬјауј ргеУodе Оеlа 1-1 Evrokoda З.
EN 10025 i Nacionatnih dokumenata za рптепи Uјеdiпјепog Кraljevstva, Nemacke i Francuske.

Evrokod З u potpunosti predstavlja, moderan i inovativan standard za рroсасип celicnih konstrukcija,

te kao takav prednjati u porodici konstrukcijskih Evrokod standarda. То se prc svega ogleda и datim
m.e.tooama racunske analize, tretmanu stabilnosti konstrukcija, analizi оЫтЉ konstrukcija,
prorafunu otpomosti ~tapova i proraeunu УСlз.

U vik aspekata standard ЕС3 tcn da pospe~i

delotvoran i ekonomiean proracun ееНсniћ konstrukcija.
Izmedu ostalog tu spadaju rасuпskе metode za polu·krute veze i proraeun delimicno otpomih уеzз .
Кa.rakteristika оујЬ unapredenja koja зо u vezi sa рrоrзeuпоm rebra DOsaСа i prorafunom уеzз stapova
od ~upLjih preseka је зmanјепје potrebne izrade па m.inimum, а tanlO gde је moguce takode i upotreba
ukruеепја. zavarivanja itd. То је omogueeno time sto se smanjena evrstota kompenzuje koriscenjem
postkritiCnih ili plastiCnih rezervi, sto је ро pravilu zanemarivano u tradicionalnim kodificiranim
postupcima proracuna. Delotvoma primena standarda treba da dovede do najekonomiCnijeg
konstrukcijskog oblikovanja.

Рroгасип potpornognut ispitivanjem koji rnoie da bude pokri6e јnZeпјесјmа и uvоdелјu поујЬ sistema,
оmоguееп је takode standardom ЕС3 gde su u poseЬпот poglavlju dati i principi koji treba da se
poStuju. Алеks У detaljno ГЗZVЈја оуе рппаре , te daje uslove ј postupke ispitivanja.

Evrokod З је najvise proveravani standad koji је ikad napisan za celicne konstrukcije. Brojne studije
su sprovedene da Ы se proverila proracunska pravila. kao i сзzпј probni proracuni па nacionalnom i
rnеduпаrоdпоm nivou. Ekonomske povoljnosti mogu da se рroсепе poredenjem rezultata proracuna
ро stапdardu ЕСЗ sa rezulatatima рroсаеипа sprovedenim koriscenjem пасiопаlлih standarda.

5tалdагd ЕС3 је {зkо koncipiran da bude delotvoran i upotrebIjiv potencijalnim korisnicima u

sirokom [зsропи:
od ini.enjera u velikim konsultantskim biroima sa рипоm kompjuterskom podrSkom,
до Јnkпјега u Ыroima sa ograniеепim interesima za sзmо odredenu speciјаlпost celirnih konstrukcija;
оо in!enjera u birou administracije za izradu propisa, inzenjera koji se Ьауе ispitivanjem iIi
edukacijom, do ini:enjera u izvodenju па gradilistu.

Treba oeekivati da се u оуоm prelaznom periodu Evrokod З kao predstandard паСј ~iroku primenu u
Evropi u proracunima ееliспш konstrukcija, tako da kada za nekoliko godina bude preobraien u
standard sa obaveznom primenom, Evrokod З bi trebalo da bude тоепо sredstvo da se u Evropi izvdi
objedinjavanje ла polju ееlјспјЬ konstrukcija i da utiCe па даlјј porast i delotvomu рпmепи eelika u
gradevinskim konstrukcijama .

Ovako koncipiran, Evrokod З predstavlja moderan standard koji se drasticno razlikuje od nase vaieee
tehnicke regulative и pogledu koncepcije i sustinski јес se пзSi УзiеСј standardi baziraju па konceptu
dopu~tenih napona, а Evrokod З па savremenom konceptu graniCnih stanja. Da ЬЈ se оуа drasticna
raz\ika lakse premostila planira se oddavanje jugos~ove.nskog i regionalnih save.tovanja о primeni ovog
dokumenta, sa izradom uporednih analiza i primera za dimenzionisanje i proracun karakteristicnih
elememnata i konstrukcija.

ЈО
Danasnja razmisljanja па Кatedri za metalne konstrukcije Gradevinskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu, kao i konsultacije sa nastavnicima па ostalim gradevinskim fak.ultetima, istaknutim
istrazivaCima, projektantima i izvodaCima, ukazuju па potrebu da SR Jugoslavija ovak.av dokument
usvoji u probnom periodu i izradi nas odgovarajuCi Nacionalni dokument za primenu Еез, koristeci
dosadasnja iskustva razvijenih zemalja Evrope. Prvi korak. па tom putu је оЬајауlјјуапје оуе knjige. Мј
to moramo da исјпјmо пе samo zato 5to zelimo da ропоуо budemo u Evropi, уес zato sto su ti buduci
evropski propisi zasnovani па najsavremenijim dostignuCima teorije i prak.se celicnih konstrukcija u
svetu, zato sto је to stvarni паиспј, strucni i ekonomski interes na5eg konstrukterstva.

ОЬјаУlјјуапје оуе knjige пе Ы bilo moguce bez velike роmоСј i podrske Ministarstva za nauku i
tehnoloski razvoj i Ministarstva za шЬапиаm, stambeno-komunalne delatnosti i gradevinarstvo
RepubIike Srbije, koja su prihvatila da finansiraju poseban strateski projekat tehnoloskog razvoja
Uvоdепје Evrokodova i оsvајапје novih m.etoda рrојеktоvапја proizvoda i tehDologija D
gradevinskom kопstгпktеrstvu Srbije, kojim је оЬиЬуасепо sedam ak.tuelnih Evrokodova.
Znacajnu podrsku predstavljalo је i sponzorstvo пеюЬ паБјЬ gradevinskih i projektantskih firmi, kao i
saradnja ~a Saveznim zavodom za standardizaciju, kojima izraiavamo posebnu zahvalnost.

Editor i strucni redaktori Ысе zahvalni Citaocima koji budu uputili svoje primedbe, sugestije i
komentare, Ыlо па strucnu sadrzinu tekstova Ыlо па usvojenu terminologiju. Вјlа Ы to dragocena
роmос u planiranom daljem radu па izradi na:;;eg Naciona1nog dokumenta za primenu Еез, kao i
formulisanju nasih primedbi па Еез u trenutku odluCivanja о njegovom prihvatanju kao Evropskog
standarda i ocekivanom иуодепји i u па:;;и prak.su.

Primedbe i komentare treba slati па adresu:

Institot za m.aterijale i kопstгпkсijе

Gradevinski fakoltet Univerziteta u Beogradu
Bolevar revolocije 73
YU - 11000 BEOGRAD

Beograd, mart 1995. Doc. dr Dragan Видеуас, dipl. grad. inz.

11
EVROPSКI PREDSTANDARD ENV 1993-1-1
EUROPEAN PRESTANDARD
PRENORME EUROPEENNE
ЕURОРЛISСНЕ VORNORМ April 1992

UDC б24.92.QI4.2: 624.07

Кlјиспе гсСј: zgrade, сеНспе konstrukcije, рroгасипауапје, propisi za gradcnje, pravila za ргогасип
(buildings, steel structurcs, computation, building codes, rules of calculation)

ЕСЗ:
EVROKOD 3: PRORACUN CELICNIH
KONSTRUKCIJA
DEO 1_1: OPSTA PRAVlLA 1 PRAVlLA ZA ZGRADE

Eurocode 3.- Design оЈ steel

structures -
Раг! Ј.Ј: Сепегаlrules аnd rules Јог buildings
Eurocode 3: Calcul des structures еп асјег -
Partie 1.1: Regles gifnerales е! regles роuг Је!: batimenls
Eurocode 3: Веmеs.шпg und Kvnstruktion von Stahlbauten -
Теа 1.1: Aflgeтeine Beтessungsregeln, Bemessungsregelnfiir den Hochbau

Оуај evropski predstandard (Ешореап Prestandard - ENV) odobrio је za ргјугетепи upotrebu

Evropski komitet za standardizaciju (European Committee for Standardization - CEN) 24.04.1992.
godine, kao moguCi Evropski standard. Njegova vaznost inicijalno је ogranieena па tri godine. Posle
dve godine od аапјса CEN traiiee se da dostave komentare па njegove odredbe, posebno u odnosu па
pitanjc da lј оуај ENV moze da se prihvati kao Evropski standard (European Standard - EN).
Od C1anica CEN zahteva se da оЬјауе postojanje ovog ENV па пабп kako se to Сјп! za Evropske
standardc i da ga, u odgovarajucoj formi, brzo stave па raspolaganje па пасјопаlпот пЈуои.
Dozvoljeno је da паСЈопаlп! standardi koji nisu u saglasnosti sa ovim ENV ostanu па snazi, paraleIno
sa ENV, do postizanja konacne sаglа.'шosti о mogucem pretvaranju ovog Predstandarda u Evropski
standard.
Clanice CEN su nacionalne organizacije za standarde Austrije, Belgije, Danske, Finske, Francuske,
Nemacke, Grcke, Islanda, Irske, Italije, Luksemburga, Holandije, Norveske, Portugala, Spanije,
Svedske, Svajcarske i Ujedinjenog Кraljev8tva.

CEN
EVROPSКI KOMIТET ZA STANDARDlZACIJU
Europepean Committee for Standardization
Comire Еигорееп de Nonnalisation
Europaisches Komitee ftir Normung

Central Secretariat: rue de Stassart 35, В-IО50 Brussels

SADRZAJ EVROKODA 3

strana
rПОООVОR ...___ ._......_..___.._.._ .._..._.........._ .._........................................................ _..... 29
0.1 PREDMET 1 CIUEVI EVROKODA ....................................................................................... 29
0.2 ISТORUAT PROGRAМA EVROKODOVA .......................................................................... 29
о.з PROGRAМ EVROKODOVA ................................................................................................... 29
0.4 NACIONALNI DOКUМENЛ ZA PRJMENU ....................................................................... 30
0.5 SPEClFltNosn ОУOG PREDSТANDARDA ..................................................................... 31
0.5.1 Op!te .............................................................................................................................. 3 1
0.5.2 Рпшеna aneksa ........................ ,.................................................................................... 3]
0.5.3 Кoncept refercntnih standarda .................................................. оо. оо з1
•••••••••••••••••••••••••••••

0.5.4 Zavarljiv шostrukcioniееlik ........................................................................................ 31

0.5.5 Parcijalni koeficijenti sigumosti za otpomost .................................................... ........ 32
0.5.6 · шаdаi mоntа!а ......................................................................................... ... ....... ........ 32
0.5.7 Proraron potpomognut ispitivanjem ........................................................................... 33
0.5.8 Otpomost na zamor .............................................................................. ... ..................... 33

1 tJVOD ................................................__.................................................................................... 34
1.1 OBLASTPRJMENE ................................................................................................................... 34
1.1.1 ObIast primene Evrokoda 3 ............................................................ ........... .................. 34
1.1.2 ObIast primene Dela 1.1 Evrokoda 3 .......................................................................... 34
1.1.3 Naredni dclovi Evrokoda 3 .......................................................................................... 35
1.2 RЛZиКЕ IZMEDU PRlNCIPA 1 РRЛУ11A ZA PRlMENU ............................................. 36
1.3 PREТPOsтAyКE ................................................................................................................... ..... 36

1.4 DEFlNICUE ................................................................................................................................. 31

1.4.1 ZaјednЮki termini u svim Evrolr.odovima za konscrukcije ........................................ 37
1.4.2 Posebni term.ini koji se koriste u Delu 1.1 Evrokoda 3 .............................................. 38
1.5 5.1. JEDlNICE ............................................................................................................................... 40
1.6 SIМВОU КОЛSЕКОRJSТE U EVROKODU 3 DEO 1.1 .................................................. .40
1.6.1 Ve\ika slova latinice ...................................................................................................... 40
1.6.2 Velika grtka slova ......................................................................................................... 40
1.6.3 Mala slova latinice ........................................................................................................ 41
1.6.4 Malagttkas1ova ......................................................................................... .................. 41
1.6.5 lndeksi ........................................................................................................................... 42
1 .б.6 Кori~nje indeksa u Evrokod.u 3 Deo 1.1 .. ................................................................ 43
1.б.7 Копуспаја za osе clemcnata .. ..................................................................................... 44
2 OSNOVE I'RORACUNA ••••••••••••••••••.••................•••••••••••••••.........•........................••••...••••••.............•.••• 4Ii

2.1 OSNOVNI ZЛНТЕVI ................................................................................................................. 46

2.2 DEFINIClJE 1 КLASIFlКAClJE ..................................................... ' ......................................... 46

2.2.1 Granicna stanja i proracunske situacije ...................................................................... 46
2.2.1.1 GraniCna stanja ............................................................................................ 46
2.2.1.2 Proraeunske situacije ................................................................................... 47
2.2.2 Dejstva ...... ,.................................................................................................................... 47
2.2.2.1 Definicije i Osnovna klasifikacija ............................................................... .47
2.2.2.2 KarakteristiCne vrednosti dejstva ................................................................ 48
2.2.2.3 Reprezentativne vrednosti promcnljivih dejstava ..................................... 48
2.2.2.4 Rаёuпskе vrednosti dejstava ....................................................................... 49
2.2.2.5 Racunske vrednosti uticaja ......................................................................... 49
2.2.3 Svojstva materijala ........................................................................................................ 50
2.2.3.1 КarakteristiCne vrednosti ............................................................................ 50
2.2.3.2 Raeunske vrednosti ...................................................................................... 50
2.2.4 Geometrijski podaci...................................................................................................... 50
2.2.5 Dispozicije opterecenja i slueajevi opterecenja .......................................................... 51
2.3 PRORACUNSКI ZAНTEyl .................................... ,................................................................. 51
2.3.1 Opste .............................................................................................................................. 51
2.3.2 Granicna stanja поsivоsti .....: ....................................................................................... 51
2.3.2.1 Uslovi koje treba dokazati ........................................................................... 51
2.3.2.2 КотЬјпасјје dejstava ................................................................................... 52
2.3.2.3 Racunske vrednosti stalnih dejst<lva ........................................................... 53
2.3.2.4 Dokaz staticke ravnoteze............................................................................. S4
2.3.3 Parcijalni koeficijenti sigurnosti za graniCna stanja nOsivosti ..: ................................. 55
2.3.3.1 Parcijalni koeficijenti sigurnosti za dejstva па konstrukcije
zgrada ..................................................................................................... 55
2.3.3.2 Parcijalni koeficijenti sigumosti za otpornosti .......................................... 56
2.3.4 GraniCna stanja upotrebljivosti .................................................................................... 56
2.4 TRAJNOST ................................................................................................................................... 57
2.5 OTPORNOST NA POZAR. ........................................................................................................ 57

3 МATERUALI •••••.••...•••.••••••••••••••.•.........•••••••••••.•.........•..•••••••••••••••••••••••••....•••••...............•....•••... 58
3.1 OPSTE............................................................................................................................................ 58
3.2 KONSTRUKCIONI CEL1CI ....................................................................................................... 58
3.2.1 Oblast primene .............................................................................................................. 58
3.2.2 Svojstva vruee valjanih ееlikз ....................................................................................... 58
3.2.2.1 Nominalnevrednosti ................................................................................... 58
3.2.2.2 PlastiCna апаlиа, .......................................................................................... 59
3.2.2.3 Zilavost па lom ............................................................................................. 59
3.2.3 Svojstva materijala ха hladno oblikovane eelike ........................................................ 61
3.2.4 Dimenzije, masa i tolerancije ....................................................................................... 61
3.2.5 Raeunske vrednosti koeficijenata materijala .............................................................. 61
3.3 SREDSТVAZA VEZU ............................................................................................................... 61
3.3.1 OpSte .............................................................................................................................. 61
3.3.2 Zavrtnjevi, navrtke i podloske ..................................................................................... 61
3.3.2.1 Opste ..................................................................................................... 61
3.3.2.2 Prednapregnuti zavrtnjevi. ........................................................................... 62
3.3.3 Ostali tipovi prednapregnutih spojnih sredstava ........................................................ 62
3.3.4 Zakivci ........................................................................................................................... 62
3.3.5 Dodatni materijal za zavarivanje ................................................................................. 62

18
4 GRANlCNA STANJA UPOТREВLЛVОSТI ..............................................•••••••..........••••••••••••... 63
4.1 OSNOVE ....................................................................................................................................... 63
4.2 UGIBI ............................................................................................................................................ 63
4.2.1 Zahtevi ........................................................................................................................... 63
4.2.2 Granicne vrednosti ....................................................................................................... 64
4.2.3 Akumulacija kisnice ...................................................................................................... 65
4.3 DINAМICКI ЕFEКП ................................................................................................................. 66
4.3.1 Zahtevi ........................................................................................................................... 66
4.3.2 Konstrukcije u javnim objektima ................................................................................. 66
4.3.3 Oscilacije pobudene vetrom ......................................................................................... 66

5 GRANlCNA STANJA NOSIVOSTI •••••••••••..........•••••••••••••••••••••••..•...•.•.••.•••••............••••.............. 67

5.1 OSNOVE ....................................................................................................................................... 67
5.1.1 Opste .......................................................................... _................................................... 67
5.1.2 Proracun skeleta ........................................................................................................... 67
5.1.3 Zategnuti elementi ....................................................................................................... 67
5.1.4 Pritisnuti elementi ........................................................................................................ 67
5.1.5 Grede ............................................................................................................................. 68
5.1.6 ЕlетепН napregnuti aksijalnom silom i momentom savijanja .................................. 68
5.1.7 Spojevi i veze ................................................................................................................. 68
5.1.8 Zamor ............................................................................................... .... 68
5.2 PRORACUN UNUTRASNJIH SIlA 1 MOMENATA ........................................................... 69
5.2.1 Globalna analiza ........................................................................................................... 69
5.2.1.1 Metode analize ............................................................................................. 69
5.2.1.2 Uticaji deformacija konstrukcije ................................................................. 69
5.2.1.3 Elasticna globalna ana1iza ........................................................................... 69
5.2.1.4 Plasticna globalna ana1iza ........................................................................... 70
5.2.2 Proraeunske pretpostavke ............................................................................................ 71
5.2.2.1 Osnove ..................................................................................................... 71
5.2.2.2 Prosto иоЫјёепје ......................................................................................... 72
5.2.2.3 Kontinualno иоblјсепје ............................................................................... 72
5.2.2.4 Polukontinualno иоЫјёепје ........................................................................ 72
5.2.3 Konstrukcijski sistemi ................................................................................................... 73
5.2.3.1 Konstrukcije ................................................................................................. 73
5.2.3.2 Podskelet ..................................................................................................... 74
5.2.3.3 Кrutost oslonackih stopa ............................................................................. 74
5.2.3.4 Prosto иоЫјёепје ......................................................................................... 74
5.2.3.5 Kontinualno иоЫјсепје ............................................................................... 74
5.2.3.6 Polu-kontinualno иоыјсепје ....................................................................... 74
5.2.4 Uzimanje imperfekcija u obzir ..................................................................................... 75
5.2.4.1 Osnove ..................................................................................................... 75
5.2.4.2 Metode рТјтепе ........................................................................................... 75
5.2.4.3 Ncsavr~enosti skeleta ................................................................................... 75
5.2.4.4 Nesavr~enosti za апаНт sistema za ukrucenje .......................................... 76
5.2.4.5 Nesavrsenosti elemenata ............................................................................. 79
5.2.5 Stabllnost па Ьоспи pomerljivost. ................................................................................ 80
5.2.5.1 Кrutost па Ьоспи pomerljivost .................................................................... 80
5.2.5.2 Кlasifikacija skeleta па Ьоспо pomerljive i Ьоепо nepomerljive .............. 80
5.2.5.3 Кlasifikacija skeleta па ukrueene i neukrucene ......................................... 81
5.2.6 Stabilnost skeleta .......................................................................................................... 82
5.2.6.1 Opste ..................................................................................................... 82
5.2.6.2 Elasticna analiza Ьоспо pomerljivih skeleta .............................................. 82
5.2.6.3 Plasticna analiza Ьоспо pomerljivih skeleta ............................................. 83
5.2.7 Zahtevi koje treba da ispune stubovi za plasticnu analizu ......................................... 85

19
 5.3. КLASIFIКACJJA POPRECNIH PRESEКA ............................................................................ 85
5.3.1 Osnove ..................................................................... _.....................................................85
5.3.2 Юаsifikасiја ................................................................................................................... 8S
5.3.3 Zahtevi koje trcba da ispune роргсспј pre.seci za plastitnu globalnu
апаlizu ......................................................................................... ,.......................... ... 86
s.з.4 Zahtevi koje treba da ispunc роргесni preseci za elasticnu globalnu
analizu.................................................................................................................... ... 87
5.3.5 Кarakteтisti"ke
efcktivnog preseka kod рорсеспЉ preseka klase 4 ........................... 92
5.3.6 Uucaji poprecnih sila koje deluju па rebra ................................................................. 95
5.4 OТPORNOSТ POPRECNIН РRБSЕКА ........................................................ .......................... 97
5.4.1 Ор!.< ..................................................................................................... _....................... 97
5.4.2 Karakteristike popreenib preseka ................................................................................ 97
5.4.2.1 Кarakteristike bruto poprecnog preseka .................................................... 97
5.4.2.2 Neto pomina ............................................................................................... 97
5.4.2.3 "Shear lag efekti .......................................................................................... 99
M

5.4.3 ute-zanje ....................................................................................................................... 99

5.4.4 Pritisak ......................................................................................................................... 1оо
5.4.5 Moment savijanja ........................................................................................................ 100
5.4.5.1 Osnove ................................................................................................... 100
5.4.5.2 Jednoosno savijanje ................................................................................... 101
5.4.5.3 Rupe za spojna sredstva ............................................................................ 101
5.4.5.4 Dvoosno sзујјапје ................................. .... ......................................... ........ 101
5.4.6 Smicanje ....................................................................................................................... ]02
5.4.7 Savijanje ј smicanje ..................................................................................................... 103
5.4.8 Savijanje ј aksijalna sila .............................................................................................. 104
5.4.8.1 Poprecni preseci Jdase 1 i 2 ....................................................................... 104
5.4.8.2 Poprecni preseci klase 3 ............................................................................ 106
5.4.8.3 Poprecni preseci k.lase 4 ............................................................................ 106
5.4.9 Sa....ijanje, smicanje i зksјјаlпа siJa ............................................................................. 107
5.4.10 Рорretпе sile koje deluju па rebra ............................................................................ 107

5.5 OTPORNOSТELEMENATA NA IZVJJANJE ..................................................................... ll1

55.] Pri1isnuti elementi ...................................................................................................... 111
5.5.1.1 Otpornost па izvijanje................................................................................ 111
5.5.1.2 Еlеmепti konstantnog poprecnog preseka ............................................... l11
5.5.1.3 Elementi promenljivog poprecnog preseka ............................................. 113
5.5.1.4 Aeksiono izvijanje ..................................................................................... 113
5.5.1.5 Duzina јтјјапја .......................................................................................... 113
5.5.2 Boёno·torziono izvijanje greda .................................................................................. 116
5.5.3 Savijanje i aksijalno zatezanje .................................................................................... 11 7
5.5.4 Saviјапје i aksija1ni pritisak ........................................................................................ 118

5.6 OТPORNOSТ NA IZВOCAy ЛNЈЕ SMICANJEM.............................................................. 121

5.6.1 OSnove ......................................................................................................................... 121
5.6.2 Metode proraeuna ...................................................................................................... 121
5.6.3 Prosta post-kriticna metoda ....................................................................................... 122
5.6.4 Metoda zategnutog polja ............................................................................................ 123
5.6.4.1 Otpornost па izbotavanje smicanjem .................... " ................................. 123
5.6.4.2 Zakosenje zategnutog роlја ...................................................................... 124
5.6.4.3 Кrајпјј paneli .............................................................................................. 125
5.6.4.4 Deta1ji dispozicija krajnjih vertik.a1a ......................................................... 126
5.6.5 UnuU"~nja рорretn<l ukrutenja ................................................................................ 126
5.6.6 ~yovj ........................................................................................................................... ] 26
5.6.7 Interakcija iZmedu smieuCe sile, momenta sзујјапја i aksijalne sile ....................... 127
5.6.7.1 ор!.< ................................................................................................... 127
5.6.7.2 Prosta postkriticna metoda ....................................................................... 128
5.6.7.3 Metoda zategnutog роlја ........................................................................... l30

20
 5.7 OTPORNOST REBRA NA POPRECNE SILE ..................................................................... 131
5.7.1 Osnove ......................................................................................................................... 131
5.7.2 Sirina krutog oslanjanja .............................................................................................. 131
5.7.3 Otpornost па gпјееепје .............................................................................................. 134
5.7.4 Otpornost па ulиblјепје.............................................................................................. 135
5.7.5 Otpornost na izbocavanje ... " ......" ............................................................................. , 135
5,7.6 Роргеспа ukrueenja ... ,.... ,..................... ,........ ,... ,... ,... ,... ' ... ' .. ' ... ' ...... ' .......................... 137
5.7.7 Izvijanje pritisnute поЬсе u гаvnј геЬга .................................................................... 137
5.8 RESEТКASТE KONSТRUKCIJE ........................................................................................... 138
5.8.1 Opste ..... ,... " ... ,... ,.... ,........ ,........ ,..... ,........ ,............... ,... ,... ,... ,.. ,... ,.. ,... ,.. " .. ,.. ,.. ,... ,... ,... ,138
5,8.2 Duzina izvijanja elemenata .......... ,............................................ ... ' ..... ' ...... ' ........ 139
5.8.3 Ugaonici kao pritisnuti elementi ispune ................................................................... 139
5.9 PRIТISNUTI ELEMENТI VISEDELNOG PRESEКA ........................................................ 139
5.9.1 Osnove .. ,............. ,.... ,............. ,........ ,................. ,....... ,....... ,:.. ,.. " .. ,... ,.. ,.. ,... ,.. ,.. ,....... ,.. , 139
5.9.2 Pritisnuti elementi sa resetkastom ispunom ............................................................. 140
5.9,2.1 Oblast ргјтепе ........................ ,... ,........... ,........... ' ... ' .. ' .. " .. ' ... ' .. ' .. ' .. ' ... " .. ' ... 140
5.9.2.2 Detalji konstruisanja ......... ,........ ,................... " .. ,...... ,... ' ........................... 140
5.9.2.3 Moment јпегсјје ................. ,........ ,....... ,...................................................... 141
5.9.2.4 Sile u pojasevima па polovini duzine elementa ' ...... ' ... ' .. ' .. ' ......... ' ... ' ....... 142
5.9.2.5 Otpornost pojaseva па izvijanje ......... ,... ,......................... ,... ,.. ,.. ,.. " .. ,... ,... 144
5.9.2.6 Si1e u resetkastoj ispuni ............................................................................. 144
5.9.3 Pritisnuti elementi sa preckama ................................................ ,....... ,.. ,.. ,.. ,... ,.. " .. ,... 144
5.9.3.1 Oblast ргјтепе., .... ,........ ,........ ,... ,........ ,.. ,... ,....................................... ' ...... 144
5.9.3.2 Detalji konstruisanja., .... ,............ ,... ,... ,........... " .. ,.. " .. ' ............................... 144
5,9.3.3 Moment јпегсјје .... ,... ,.... ,................................................................ ' ... ' ...... 146
5.9.3.4 Sile u pojasevima па polovini duzine elementa ....................................... 146
5.9.3.5 Otpornost pojaseva па izvijanje ................................................................ 147
5.9.3.6 Momenti i smicuce sile usled povezivanja preckama .............................. 147
5.9.4 Visedelni elementi sa glavnim komponentama па bliskom razmaku ..................... 147
5.9.5 Elementi visedelnog preseka od ugaonika sa unakrsnim vezicama ........................ 148

6 VEZE IZLOZENE STAТICKOM OPТERECENJU ................................................................. 150

6.1 OSNOVE ..................................................................................................................................... 150
6.1.1 Uvod ................................................. ,............ ,... ,... ,... ,... ,... ,....... ,.. ,.. " .. ,.. ,.. " .. ,.. " .. ,.. " .. 150
6.1.2 Sile i momenti ., ... " ........ ,.... ,... ,.... ,........ ,.... ,... ,... ,... ,... ,... ,... ,...... ' ........................... ' ...... 150
6.1.3 Otpornostveza ............................ ,............................................................................... 150
6.1.4 Pretpostavke proracuna, .... ,.... ,... ,.... ,... ,.... ,... " .. " .. ,... ,... " .. " .. ,.. " .. ,.. " .. ,.. " .. ,.. ,.. ,... ,... ,.. 151
6.1.5 lzrada i montaza ., .... ,.... ,.... ,... ,..... ,.............................................................................. 151
6.2 CENТRISANJE ELEMENATА." ... ' .... ' ... " ... ' .... ' ... ' ... " ... ' ... ' ... ' ... ' .. " .. ' .. " .. ' ... ,.. ,.. ,.. ,... ,.. ,... ,... ,.. 152
6.3 SPOJEVI NAPREGNUn NA SMICANJE 1 IZLOZENI VIВRACI]AMA I/IL!
ALTERNAnVNIM OPТERECENJIМA ............................................................................... 152
6.4 КlASIFlКACIJA VEZA ........................................................................................................... 152
6.4,1 Opste ........ ,... ,.... ,.... ,... ,.... ,.... ,... ,.... ,... ,... " ... ,....... " ...... ' ... " .. ' ... ' ...... ' ......... ' ...... ' .. " .. ' ... ' .. 152
6.4.2 Юаsifikaсiја ргеmа krutosti ....................................................................................... 153
6.4.2,1 Nominalno zglobne veze ., .... ,... ,... ,... ,....... ,... " .. "., ... ,... ,.. ,.. " .. ,.. ' .. ' ... ' ......... 153
6.4.2.2 Кrute veze .. " ........ ,........ ,... ,........ ,............................................................. ".153
6.4.2.3 Polukrute veze ..... ,.... ,... ,.... ,... ,... " ... ,... ,... ,... ,... ,.. ' ... ' .. " .. ' ... ' .. ' ... '.' ... ' ............ 153
6.4.3 Юаsifikасiја ргета otpornosti ............................................................................. ' ... '.153
6.4.3.1 Nominalno zglobne veze ........ :.................................................................. 153
6.4.3.2 Veze sa punom otpornoscu ........................... ,... ,.. ,... ,... ,.. ,.. " .. ,.. ,.. ,.. " .. ' ..... 153
6.4.3.3 Veze sa de1imicnom otpornoscu ......................................................... ,..... 154

21
 6.5 VEZE SA ZAVRТNJEVIMA, ZAКIyCIMA 1 СЕРОУIМА .............................................. 154
6.5.1 Polozaj rupa za zavrtnjeve i zakivke .......................................................................... 154
6.5.1.1 Osnove ................................... ,............................................................... 154
6.5.1.2 Minimalno krajnje rastojanje .................................................................... 154
6.5.1.3 Minimalno ivicno rastojanje ...................................................................... 154
6.5.1.4 Maksimalne vrednosti krajnjeg i iv:icnog rastojanja ................................ 155
6.5.1.5 Minimalni razmak ...................................................................................... 155
6.5.1.6 Maksimalni razmak u pritisnutim elementima ........................................ 155
6.5.1.7 Maksimalni razmak u zategnutim еlеmепНmа ........................................ 155
6.5.1.8 Ovalne rupe ................................................................................................ 156
6.5.2 Odblci za rope za spojna sredstva .............................................................................. 157
6.5.2.1 OpSte ................................................................................................... 157
6.5.2.2 Racunska granicna otpornost па smicanje ............................................... 157
6.5.2.3 Ugaonici vezani jednim krakom ............................................................... 159
6.5.3 Кategorije уеzз sa zavrtnjevima ................................................................................. 160
6.5.3.1 SmicuCe veze .............................................................................................. 160
6.5.3.2 Veze optereeene zatezanjem ..................................................................... 162
6.5.4 Raspodela sHa izmedu spojnih sredstava .................................................................. 163
6.5.5 Raeunska otpomost zavrtnjeva .................................................................................. 164
6.5.6 Raeunska otpomost zakivaka .................................................................................... 166
6.5.7 UpuSteni zavrtnjevi i zakivci ...................................................................................... 168
6.5.8 Visokovredni zavrtnjevi u vezama otpomim па proklizava.nje ................................ 168
6.5.8.1 Otpomost па proklizavanje ....................................................................... 168
6.5.8.2 Prednaprezanje .......................................................................................... 169
6.5.8.3 Koeficijent trenja ....................................................................................... 169
6.5.8.4 Kombinovano zatezanje i smicanje ........................................................... 170
6.5.9 Sile od efekta poluge .................................................................................................. 170
6.5.10 Dugacke veze .............................................................................................................. 172
6.5.11 Spojevi па prost preklop sa jednim zavrtnjem .......................................................... 172
6.5.12 Spojna sredstva prolaze kroz podmetace .................................................................. 173
6.5.13 Vezesaeepom ............................................................................................................ 173
6.5.13.1 Oblast primene ........................................................................................... 173
6.5.13.2 Rupe za eepove ј obrazne рlote ................................................................ 173
6.5.13.3 Proracun cepova ......................................................................................... 174
6.6 ZA VARENE VEZE ................................................................................................................... 176
6.6.1 O~te ............................................................................................................................ 176
6.6.2 Geometrija i dimenzije ............................................................................................... 176
6.6.2.1 Tipovi savova .............................................................................................. 176
6.6.2.2 Ugaoni savovi ............................................................................................. 177
6.6.2.3 Savovi u rupi ............................................................................................... 180
6.6.2.4 Sueeoni savovi ............................................................................................ 181
6.6.2.5 Сер savovi ................................................................................................... 181
6.6.2.6 Uf1ebljeni savovi ........................................................................................ 182
6.6.3 Lamelarno серanје ..................................................................................................... 182
6.6.4 Raspodela si1a ............................................................................................................. 183
6.6.5 Racunska otpornost ugaonog sava ............................................................................ 184
6.6.5.1 Efektivna duiina ........................................................................................ 184
6.6.5.2 Debljina ugaonog sava ............................................................................... 184
6.6.5.3 Otpornost ро jedinici duiine ..................................................................... 185
6.6.6 Racunska otpornost suCeonih Savova ........................................................................ 186
6.6.6.1 SuCeoni savovi sa рипоm penetracijom .................................................... 186
6.6.6.2 Suceoni savovi sa delimicnom penetracijom ............................................ 187
6.6.6.3 T-spojevi ................................................................................................... 187
6.6.7 Raeunska otpornost сер savova ................................................................................. 188
6.6.8 Spojevi sa neukrueenim noiicama ............................................................................. 188
6.6.9 Dugacki spojevi ........................................................................................................... 189
6.6.10 Ugaonici vezani jednim krakom ................................................................................ 190

22
 6.7 HIВRIDNI SPOIEVI ................................................. ......................... "." .. "." .. ".".".",,, ..,, .. ,,.,, 190
6.8 NAST Аус l ................................................................................................................................. 191
6.8.1 Орј' . ...... """""""" ...................................................................................................... 191
6.8.2 Nastavci pritisnutih elemenata ........... .. ............................................... ...................... 191
6.8.3 Nastavci zаtеgпutih elemenata .................................................................................. 192
6.9 VEZE GREDA·SТUB ............................................................................................................... 192
6.9.1 Op~te ............................................................................................................................ 192
6.9.2 Кarak1eristika moment·rotacija .. ..... .... ......................... .......... .' .. .. ........ ..................... 192
6.9.3 Momc:ntn a otpomost .................................................................................. ... ....... ...... 194
6.9.4 Rоta<:iопа krutost ....................................................................................................... 194
6.9.5 Kapa<:itet rotacije ........................................................................................................ 195
6.9.6 IOasifika<:ija veza greda-stub .............................. ........ .. .................... .. ........... ... ... .... ... 199
6.9.6. 1 Osnove ................... .. .............................................................................. 199
6.9.6.2 Rota<:iona krotost ...... ,..... .................................................. ........................ 200
6.9.6.3 Моmепtnа otpomost ........................................... .. .................................... 202
6.9.6.4 К1аsifikасiја karakteristika moment-rota<:ija ........................................... 202
6.9.7 Sraronavanje pojedinih svojstava .............................................................................. 204
6.9.7.1 Моmепtnаоtроmost .. ......... ............................. .. ...... ... ...... .... ... ................. 204
6.9.7.2 Rota<:iona krutost ...................................................................................... 205
6.9.7.3 Кapacitet rotacije ....................................................................................... 206
6.9.8 Pravila za primenu ........................... ........................................................................... 206
6.10 CVOROVI RБSЕТКASllН NОSАСл OD ~UPUIН PROFILA .................................... ..206
6.10.1 Rасuпskа оtроrпоst .................................................................................................... 206
6.10.2 Рсауilа za рсјmепи .......... ................................................ ............................................ 206

6.11 STOPE SruBOVA ..................................................................................................................... 207

6.11.1 Le!i~ne рlоее ............................................................................................................... 207
6.11.2 Anker zavrtnjevi .......................................................................................................... 207
6.11 .3 Pravila za primenu ............... .... ,...................... ......... .............. ' .. " .. ' .......... .. .. ............... 207
1 IZRЛDА I МОNТш ••••••• ___. _••••••••.•••.• _ _ •••••• _ ••••..•..•.•..........•• _ __ ..•••....•__ ••.• 288
7.1 OPSтE .......................................................................................................................................... 208
7.1.1 Predmet ................................................................................ ,... ................................... 208
7.1.2 Zahtevi ................................................................................... .. .............. ...................... 208
7.2 PROJ EKТN E SPEC!F1КAC!JE ............................................................................................... 208

7.3 OGRANJCENJA U PROIZVODNJ1 ............................................................ .......................... 209

7.4 ОВRЛDА МATERIJALA ........................................................................................................ 209
7.5 VEZE ZA VRТNJEVIМA ................................................. .... .... .............................. .. ............... 210
7.5.1 Rupe ............................................................................................................................ 210
7.5.2 Zazori u rupama za spojna sredstva .......................................................................... 210
7.5.3 Zavrtnjevi .. .................................... ............................. ................... ................. ....... ... ... 211
7.5.4 Navrtke ........................................... .............................................. .. ............................. 212
7.5.5 Podlo!ke ...................................................................................................................... 212
7.5.6 Pritezanje zavrtnjeva ................... ........................................ .............. .......................... 212
7.5.7 Кontaktne povrsine otporne п а proldizavanje .......................................................... 213
i.5.8 Uklapanje kontaktnih роус~јпа .................................................. ,............................... 213
7.6 ZAVARENE VEZE .......................... .. ................ .. .............................. .. ..................................... 214
7.7 ТОLБRЛNсIJЕ .......................................................................................................................... 214
7.7.1 Vrste tole rancija ... ..................................................................................................... .. 21 4
7.7.2 Рсј тепа tolerancija ..................................................................................................... 21 5
7.7.3 No rmalne tolerancije pri montazi ......... ...................... .... ...................... .................... 215
7.7.4 Тоlerапсiјерriizrаdi .................. .. .............................................................................. 217
7.7.5 Ро lоfзј anker-zavrtnjeva ................................................... ........ .. ....... ........................ 218

7.8 KONTROLA 1 ISP!ТIVANIE .................................................................................................. 218

23
8 РIЮRAСUN POТPOMOGNUТ ISРПIVЛNЈЕМ •••••••...............•.....•..........•••••••••••••••......•••••••• 219

8.1 OSNOVE ..................................................................................................................................... 219

8.2 PROGRAМ ISPIТIVANJA ...................................................................................................... 219
8.3 1ZVODENJE ISPITIVANJA .................................................................................................... 220
8.4 INТERPRETACIJA REZULTATA ISPIТIV ANJA ............................................................. 221
8.5 IZVESTАЈ О ISPIТIV ANJU .................................................................................................... 221

9 ZAМOR ............•••••••••••••.•...•....•.••••••••••••••••••.......•••••••••••••••••••••••••.••..••......•••••••••••••••••............... 222

9.1 OPSTE.......................................................................................................................................... 222
9.1.1 Osnove ......................................................................................................................... 222
9.1.2 Predmet ....................................................................................................................... 222
9.1.3 Ogranieenja ................................................................................................................. 222
9.1.4 Slueajevi kada dokaz па zamor пјје potreban ........................................................... 222
9.1.5 Definicije ..................................................................................................................... 223
9.1.6 Simboli ......................................................................................................................... 226
9.2 OPТERECENJE КОЈЕ PROUZROKUJE ZAМOR ............................................................ 226
9.3 PARCIJALNI KOEFICIJEN11 SIGURNOSТI ...................................................................... 227
9.3.1 OpS'e ............................................................................................................................ 227
9.3.2 Parcijalni koeficijenti sigurnosti za optereeenje koje prouzrokuje zamor .............. 228
9.3.3 Parcijalni koeficijenti sigurnosti za otpornost па zamor .......................................... 228
9.3.4 Preporueene vrednosti 'YMf .......................................................................................... 228
9.4 SPEKTRINAPONAZAZAМOR ........................................................................................... 229
9.4.1 Proracun nаропа ......................................................................................................... 229
9.4.2 Naponska razlika u osnоvnоm materijalu ................................................................. 229
9.4.3 Naponska razlika u ~avovima ..................................................................................... 230
9.4.4 Racunski spektar naponskih razlika ......................... '................................................. 230
9.5 POSтuPAКDOКAZANAZAМOR ...................................................................................... 230
9.5.1 OpS'e ............................................................................................................................ 230
9.5.2 Dokaz па zamor zasnovan па nominalnim паропоот razlikama .......................... 231
9.5.2.1 Opterecenje konstantne amp1itude .............................. ' ........................... 231
9.5.2.2 Optereeenje promenljive amplitude ......................................................... 231
9.5.2.3 Naponske razlike smieucih паропа .......................................................... 233
9.5.2.4 КоmЫnасјја naponskih razlika nшmаlnih i smieucih пароnа ............... 233
9.5.3 Dokaz па zamor zasnovan па geometrijskim naponskim razlikama ....................... 234
9.6 OTPORNOSTNAZAMOR ..................................................................................................... 234
9.6.1 Opste ............................................................................................................................ 234
9.6.2 Кrive otpomosti па zamor za klasiftkovane detalje ................................................. 237
9.6.2.1 Кrjye otpornosti па zamor za otvorene preseke ...................................... 237
9.6.2.2 Кrjye otpomosti па zamor za suplje profile ............................................. 239
9.6.3 Кrjye otpomosti па zamor neklasifikovanih detalja ................................................ 241

9.7 MODIFIКACIJE OТPORNOSTI NA ZAМOR .................................................................... 241

9.7.1 Naponske razlike u nezavarenim Ш naponski opustenim detaljima ....................... 241
9.7.2 'Uticaji debljine ............................................................................................................ 241
9.7.3 Modifikovane џјуе otpomosti па zamor .................................................................. 242
9.8 КLASIFIКACIONE ТАВЕLБ .................................................................................................. 243

24
ANEKS В (NORМATIVNI)

REFERENТNI STANDARDI .........•.•.•.....••••••••••••••••.........•.••••••••••••••••••••••••••••••.••••••••••••••••••••••.....•.•••••••• 259

В.l PREDMET ... ,.............................................................................................................................. 259
8.2 DEFINICIJE ............................................................................................................................... 259
В.2.1 Rekrentni standard 1: "Zavarljivi konstrukcioni eelik" ........................................... 259
В.2.2 Referentni standard 2: ~Ојтеnziје profi1a i limova" ................................................ 259
В.2.2.1 Vruce valjani рrоfШ osim ~upljih profi1a za konstrukcije ....................... 259
В.2.2.2 Vruce valjani suplji profili za konstrukcije .............................................. 260
В.2.2.3 Hladno obradeni konstrukcioni suplji рrоfш ........................................... 26О
В.2.:2.4 Н1адпо oblikovani profili osim supljih profi1a za konstrukcijc ............ ..261
В.2.3 Tolerancije ................................... ,............................................................................... 261
В.2.3.1 Vruce valjani profili osim supljih profi1a za konstrukcije ....................... 261
В.2.3.2 Suplji рrоfШ za konstrukcije ..................................................................... 261
В.2.3.3 Нlадпо oblikovani profili osim supljih profila za konstrukcije ............ ..261
В.2.3.4 Limovi i pljosnati proizvodi ....................................................................... 262
В.2.4 Ref~r~ntni standard 3: "Zavrtnjevi, navrtke i podloske" .......................................... 262
8.2.4.1 Neprednapregnuti zavtnjevi ...................................................................... 262
8.2.4.2 Prednapregnuti zavtnjevi ........................................................................... 262
8.2.5 Refcrentni standard 4: "Dodatni materijal za zavarivanje" ..................................... 262
8.2.6 Referentni standard 5: "Zakivci" ............................................................................... 262
8.2.7 Referentni standardi 6 до 9: "Standardi za izvodenje" ............................................. 262
8.2.8 Ref~rentni standard 10: "Zastita od korozije" ........................................................... 262

ANEKS С (INFORМAТIVNI)

PRORACUN NA КRП LOM •..•.•••.••••••••.•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 263

С1 OTPORNOST NA КRТI LOM ................................................................................................. 263
С2 POSTUPAК PRORACUNA ..................................................................................................... 263
С.2.1 Eksploatacioni uslovi .................................................................................................. 263
С.2.2 Вијпа nanosenja optereeenja .................................................................................... 264
С.2.3 Posledice 'ота ............................................................................................................ 264
С.2.4 Nominalna granica razvlaeenja .................................................................................. 265
С.2.5 Parametтi ..................................................................................................................... 265
С.2.6 Proracun ...................................................................................................................... 266

ANEKS Е (INFORМATIVNI)

DUZINA IZVUANJA PRrrISNUТOG ELEMENТA .........................•.................................................... 267

Е.1 OSNOVE ..................................................................................................................................... 267
Е.2 SТU80VI U SКELETIMA ZGRADA .................................................................................... 267

ANEKS F (INFORМAТIVNI)

BOCNO TORZIONO IZVUANJE .......................................................................................................... 274

Е1 ELASTICNI KRIТICNI MOMENT......................................................................................... 274
Р.l.1 Osnove ......................................................................................................................... 274
F.l.2 Opsta formula za popreene preseke simetricne u odnosu па slabiju osu
inercije ......................................................................................................................... 274
Р.l.3 Grede sa konstantnim dvostruko simetricnim popreCnim presekom ..................... 275
F.l.4 Grede sa konstantnim jednostruko simetricnim poprecnim presekom i sa
nejednakim nozicama ................................................................................................. 277
Р.2 VIYКOST ..................................................................................................................................... 279
F.2.1 Opste ............................................................................................................................ 279
F.2.2 Grede sa konstantnim dvostruko simetricnim popreCnim presekom ..................... 279

25
ANEI<S Ј (NORМAТlVNI)

VEZE GREDЛ-SТUВ .............................•••• _ •• _ ••••••..•.....••.••••••••••••••••••..•••.••••••••••...•.••••• _ .. _ .............. _ ••• :113

Ј.! OBLAST PRIME NE ............................................................................................. .. ................... 283
Ј.l.1 Тјpovј veza .................................... ..... ..................................... .................................... 283
1.1.2 Drugi tipovi veza ................. ................................................ .... ... ................................. 283
Ј.2 ZA VARENE VEZE GREDA -STUB .................................................................................... 284
Ј.2.1 Momentna otpornost .......................................................... ........................................ 284
Ј.2.2 Dodatne lamele па геЬпЈ ....................... ................ ............................ ................. ..... .. 285
Ј .2. 3 OtpomQS\ roт ute.z.anja. ............................................................... ............................287
J.2.3.1. Neukrueena По!Јса stuba ............. ....................................... ...................... т
Ј . 2.3 . 2 NeukruCeflo rebro 5IUoo ... ......... .... ..... ....... ......... ... ... ... ........... ....... ............ 289
Ј . 2 . 3 .3 Ukrueeni slub ....... ... .... ........... .................... ... .. .. ....................................... ' 289
Ј.2.4 Otpornost zone pritisk:a ........ .. ..................................... ............... ................................ 290
Ј . 2.4.1 Neukruceno rebro stuba .................................. .... .. .................................... 290
Ј . 2 .4.2 Ukrueeno rebro stuba ...................................... ... .... ,.................................. 290
Ј.2.5 Otpomost zone 5тјсапја .. .... ,......... ......................................... ,... .............................. '291
Ј . 2 .5. 1 Neukruteni рапеl rebra stuba ................. ................... ....... ........................ 291
Ј . 2.5 .2 Ukrueeni рапеl rebra stuba .... ..................... ...................... ........... ....... ...... 292
Ј .2.6 Rotaciona krutost ............................. ......................................... .................... ............ . 294
Ј.2.1 Кapacitet rotacije ....................................................................................... ................. 294

Ј.3 VEZE GREDA-SТUB SA ZA VRТNJEVIМA ..................... ................................................. 295

J.3.1 Ogranitenja ............... .. ............................ .. ..................... .... .... ....... ........... ................... 295
Ј.3.2 Mome fltna otpomost ...... ............. .. ................................. ....... ............ ......................... 295
Ј.3.3 Ekvivalentni T-element .. ........................................................ .... ... :............................ 300
Ј.3.4 Nosivost zone zatezanja ....... ..... ....................................... ........................................... 303
Ј .3 .4 . 1 Neukrucena noiica stuba .. ......................... ... ........ ... .......... ....................... 303
Ј .3.4.2 Noi.ica stuba sa kontra-plocama .................... ... ....... .... ... ... .... .............. ..... 306
Ј .3 .4 .3 VkruСела noiica. stuba ............... ........ ... ............. ... ..... .... ....................... .... 307
Ј.3 .4.4 Сеоп. ploea .. _.......................................... _._ .. _.............. _.. .... ........ ............... 3!!
Ј . 3.4 .5 Efektivna otpomost redova zavrtnjeva................................ ..................... 3J3
Ј .3 .4 . 6 Neukrueeno rebro stuba .......... ................ ........... ... .... ... .. ... .... ... ... ... ..... ...... 3 13
Ј .З .4 . 7 UkruCeno rebro stuba ............. ..................... .... .......................................... 313
Ј.3.5 Nosivost zone priti5ka .... ............................................... ..... .......... ..... ......................... . 315
Ј . 3.5.1 Neukrueeno сеЬсо stuba ................................... ....... .... ............................. . 315
Ј .3 .5 . 2 Ukruceno rebro stuba ..... ............................... .......... ,... .............................. 315
Ј.3.6 Otpomost zoпе smicanja ..... ... .,.. ,.... ............................... ... ............... ... ....................... 315
Ј.3.6. 1 Neukrueeni pane l сеЬс а stuba ................... ........... ... .. .. ... ........................... 315
Ј .3.6. 2 Ukrueeni рапеl сеЬса stuba ...................... ....... .. .............. ....... ... ................ З 16
Ј .З .7 Rotacionakrutosl .......................................................................... .................. ........... 316
Ј .3.8 Rotacioni kapacitet ..................................................................................................... 3 18

ANEI<S I< (NORМATIVNI)

V/!ZE ~UPLJIH PROFlLA U RE~I!ТI<ASTIМ NОSЛСIМА ................................................................. 320

К! OP~TE............ ..... ............................... ................................................ .......................................... 320
К2 DEFINI CIJE ... .... ........................................ .. .. .................................. ............... .... ..................... .. 320
кз РОИЕ PRIMENE .... ........_............................... .... ................. .... .. .. .................................... .. .. ..... 321
К .. RACUNSКA ANALIZA ............................... _... ._.................... ........................................ _.. _...... 322

К.5 SAVO Vl ....................... _.. ..... .... ...... ........................... ... ......... .......................... .......... .......... ......... 322
К6 ZA VARENI CVOROVIIZMEDU КRUZNIН ~UPUIН PROFlLA ............................... 323

26
 к. 7 ZAVARENI CVOROVI IZMEDU ELEMENATА ISPUNE SUPUEG
PRESEКA I POJASEVA КУ ADRAТNOG ILI РRЛVOUGAONOG SUPUEG
PRESEКA .................................................................................................................................... 324
К.7.1 Op~te ............................................................................................................................ 324
К7.2 Elementi ispune kvаdгаtпоg ili kJ'uinog preseka ј pojasevi kvadratnog
preseka ......................................................................................................................... 324
К7.3 Pravougaoni preseci .................................................................................................... 329
к.8 ZAV ARENI CVOROVI IZMEDU ELEMENATA ISPUNE ОО SUPUEG
PRESEКA 1 РОЈЛSА 1 ILI Н PRESEКA ............................................................................... 329

к.9 SIMBOLI KORISCENI U ТАВЕLЛМА. ................................................................................ 333

ANEKS L (NORМATIVNI)

PRORACUN STOPA STUBOVA .............•..••.••••••••••••..•..........•••••••••••••••••••...•••••••••••••••••••...........•.••••••••... 335

L.l LEZISNE PLOCE ..................................................................................................................... 335
L.2 ANКER ZA VRТNJEVl ............................................................................................................ 338

ANEKS М (NORМAТIVNI)

ALТERNATIVNI МЕТОО ZA PRORACUN UGAONIH SAVOVA ••••..•.•••••••••••••••••••••••.•........•••••••••.•..... 340

ANEКS у (INFORМATIVNI)

UPUSТVA ZA ISPIТIVANJA OPТEREtENJEM ••.••••••.•••••••••....................................•••••.••••........•••••••••• 341

У.l OPSТE ................... :...................................................................................................................... 341
У.2 USLOVIISPITIVЛNЈА ............................................................................................................ 341
У.3 OPSТ1 POSTUPCI ISPIТ1VANJA ........................................................................................... 342
У.4 SPECIFICNI POSТUPCI ISPIТ1V ЛNЈА ................................................................................ 343
У.4.1 Ispitivanje prihvatljivosti ............................................................................................ 343
У.4.2 Ispitivanje otpornosti .................................................................................................. 343
У.4.3 Ispitivanje па Јот ........................................................................................................ 344
У.4.4 Kontrolno ispitivanje .................................................................................................. 345
У.4.5 Ispitivanje za odredivanje fuпkсiја otpornosti i faktora modela ............................. 346
У.4.6 Drugi postupci ispitivanja .......................................................................................... 346

27
 ENV 1993-1-1: 1992

PREDGOVOR
0_1 PREDМET 1 CIUEVI EVROKODA

(1) Evrokodovi za konstrukcije obuhvataju grupu standarda za konstrukcije i geotehnicke

proracune zgrada i drugih gradevinskih objekata.

(2) Evrokodovi za konstrukcije su патепјепј za svrhu referentnih dokumenta za sledece:

а) za dokazivanje usaglasenosti zgrada i drugih gradevinskih objekata i radova

sa osnovnim zahtevima Uputstva za gradevinske radove i proizvode Evropske
zajednice (CPD).

(Ь) kao okvir ха sastavljanje uskladenih tehnickih specifikacija za gradevinske

radove.

(3) Evrokodovi za konstrukcije obuhvataju izvodenje i kontrolu gradevinskih radova

samo u meri neophodnoj da se ukaie па zahtevani kvalitet gradevinskih materijala i
proizvoda, i standard kvaliteta izrade koji su potrebni da Ы se postigla usaglasenost sa
pretpostavkama pravila.za proracune.

(4) Do izdavanja neophodnih kompleta uskIadenih tehnickih specifikacija za gradevinske

radove i za metode ispitivanja njihovih svojstava koristiee se pojedini Evrokodovi za
konstrukcije koji obuhvataju neke od tih aspekata и informativnim aneksima.

0_2 ISTORUAT PROGRAМA EVROKODOVA

(1) Komisija Evropske zajednice (СЕС) inicirala је rad па sastavljanju kompleta

usklаdепih tehniCkih pravila za proracun zgrada i drugih gradevinskih objekata koji
Ы, и pocetku sluzili kao alternativa razliCitim tehnickim propisima i рrаvШmа koja su
па snazi u pojedinim drzavama clanicama i koji bi ih konacno zamenio. Та tehnicka
pravila su postala poznata kao "Evrokodovi za konstrukcije!r.

(2) Godine 1990., posle konsultovanja drzava С1апјса, zadatak dalje izrade, izdavanja i
inoviranja Evrokodova za konstrukcije СЕС је prenela па Evropski komitet za
standardizaciju (CEN), а sekretarijat Evropskog udruzenja za slobodnu trgovinu
(EFГ А) је prihvatio da pomaze rad CEN-a.

(3) ТеЬпјсю komitet - CENffC 250 odgovoran је za sve Evrokodove za konstrukcije.

0_3 PROGRAМ EVROKODOVA

(1) U toku је rad па sledeCim Evrokodovima za konstrukcije, od kojih се svaki,

generalno, imati уеСј Ьroј delova:

EN 1991 Evrokod 1 Osnove proracuna i dejstva па konstrukcije

EN 1992 Evrokod 2 Proracun betonskih konstrukcija
EN 1993 Evrokod 3 Proracun celicnih konstrukcija
EN 1994 Evrokod 4 Proracun spregnutih konstrukcija od celika i betona
EN 1995 Evrokod 5 Proracun drvenih konstrukcija

29
ENV 1993-1-1 : 1992

EN 1996 Evrokod 6 Proracun zidanih konstrukcija

EN 1997 Evrokod 7 Geotehnicki proracun
EN 1998 Evrokod 8 Odredbe ха proracun otpornosti konstrukcija па
dejstvo zemljotresa

Pored оуљ Evrokodova, programu се, mozda biti dodat:

EN 1999 Evrokod 9 Proracun aluтinijumskjb konstrukcija

(2) CENrrC 250 oformio је posebne Podkomitete ,а pojedine prethodno nabrojane

Evrokodove.

(3) Ovaj deo Evrokoda za konstrkcije pod nazivom Proracun celiCnih konstrukcija, koji је
СЕ С zavrsila i odobrila ,а objavljivanje, CEN је izdao kao Evropski Predstandard
(ENV), ,а pocetnim trajanjem od tri godine.

(4) Оуај Predstandard је патепјеп za eksperimentalnu prakticnu primenu u proracunu

zgrada i drugih gradevinskih objekata u okviru obIasti primene koja је definisana u
1.1.2, kao i za dostavljanje komentara па njegove odredbe.

(5) Posle priblizno dve godine, сlanјсеCEN се ЬШ pozvane da dostave zvanicne

komentare па njegove odredbe, koji се biti uzeti u obzir рrШkоm odredivanja da1jjh
aktivnosti.

(6) U meduvremenu, povratne infonnacije i komentare ovog Predstandarda treba uputiti

sekret.rij.tu Podkomiteta CENrrC 250/SC 3 па stedeeu adresu:

BSJ Standards
2 Park Street
London WIA 2BS
England

ј1ј па adresu оdgоvзгај utе пасјопаlпе organizacije za standarde.

0.4 NACIONALNI DOKUМENТI ZA PJUМENU

(1) Sa stanovista odgovomosti vlasti u Drzavama сlапјсата za 5igurnost, zdravlje i 05ta1a

рitзпја obuhvacena osnovnim zahtevima CPD, odredenjm elementima od znacaja za
sigurnost zgrada i drugjb gradevinsJdh objekata u оуот ENV su pripisane indikativne
vrednosti, koje su u tekstu posebno uokvirene па sledeci паСЈП Od r=J.
odgovarajucih organa u svakoj Dd.avi clanici oeekuje se da propisu definitivne
vrednosti za оуе elemente od znacaja za sigurnost.

(2) Mnogi od pratecih uskladenih standarda, па koje ,е Evrokodovi za konstrukcije

oslanjaju, ukljucujuci Evrokodove za dejstva koja treba uzeti u obzir i za теге za
zaStitu od роZЗга. пеес biti па raspolaganju do vremena izdavanja ovog
Predstandarda. Ргета tome predvideno је da svak.a ddava clanica, јЈј пјепа
organizacija za standarde, izradi i оЬјауј odgovarajuci Nacionalni dokument za
primenu (NAD), kojim се da utvrdi definitivne vrednosti za elemente od znacaja za
sigurnost zgrada i drugjb gradevinskih objekata, uputi па odgovarajuCe пасјопаlпе
pratcee standarde i odrediti паСЈопаlпо uputstvo za ргјтепи ovog Predstandarda.

30
 ENV 1993·1·1 : 1992

(3) Predvideno је da se оуај Predstandard koristi zајеdло sa odgovarajuCim пасјопаlпјЛ}

dokumentom za ргјтепи - NAD koji vazi u zemlji u kojoj se zgrade i drugi
gradevinski objekti naJaze.

0.5 SPECIFlCNOSТI OVOG PREDSTANDARDA

0.5.1 Opite

(1) ObIast ргјmепе Evrokoda 3 definisana је u 1.1.1, а obIast ргјmепе ovog dela
Evrokoda З u 1.1.2. Ostali planirani deloyj Evrokoda 3 navedeni su u 1.1.3; опј се
obuhvatiti dodatne tehnologije Ш ргјтепе i predstavljace dopune i kompletiranje
ovog dela.

(2) Ргј primeni ovog Predstandarda u praksi, posebna paznja treba da se obrati па
polazne pretpostavke i uslove date u Poglavlju 1.3.

(3) U toku rada па оуот Predstandardu РГЈргетlјепј su РОlazпi dokumenti и kojima se

daju komentari i dokazuje opravdanost pojedinih odredaba ovog Predstandarda.

0.5.2 Prilllena аnеЬ.

(1) Devet poglavlja ovog Predstandarda 'и upotpunjeni aneksima, od kojih ,и neki
nonnativnog, а пею informativnog karaktera.

(2) Normativni aneksi јтаји isti status kao i poglavlja па koja se оој odoose. Najveci broj
od njih је nastao (зkо sto su neka detaljnija pravila za рптепи , koja su potreba samo
u posebnim slucajevima, prebacena iz glavnog dela teksta u cilju njegove bolje
razumljivosti.

0.5.3 Koncept referentnib standarda

(1) Prilikom koriscenja ovog Predstandarda postoji potreba za pozivanjem па razlicite

CEN i ISO standarde.Oni se koriste da Ы se definisale karakteristike proizvoda kao i
postupci koji su usvojeni za рпmепи prilikom formiranja pravila za proracun.

(2) Ovaj Predstandard navodi 10 "referentnih standarda" koji 'и detaljno obradeni u
nonnativnom Aneksu В. Svaki referentni standard poziva se па сео Ш па deo
obradenog broja CEN i/ili ISO standarda. Кada ,е poziva па neki CEN ili ISO
standard koji jos ПЈје па raspolaganju , treba u Nасiопаlлоm dokumentu za рпmепи
pogJedati koji standard treba upotrebiti kao zзmепи. Pretpostavlja se da се se samo
опе vrste i kvaliteti proizvoda koji su dati u normativnom Aneksu В koristiti za zgrade
i druge gradevinske objekte koji se proracunavaju prema оуоm Pretstandardu.

0.5.4 Z8"arlji.,. k08strakcioni celik

(1) Vзzап standard za proizvode naveden u definisanom referentnom standardu za

zavarljive konstrukcione celike је EN 10025, u kome su zпасајпе vrste celika Ре 360,
Fe 430 i Fe 510.

31
ЕНУ 1993-1-1 : 1992

(2) Meduum, EN 10025 takode obuhvata i druge vrste eelika pored оуе tri vrste
zavarljivih. Utvrdcno је da ои za оуе (п vrste zavarljivih ееб!са za !соје ос predhodnim
iskustvom po!cazalo da ои zavarljivi, specifi!cacije standarda EN 10025 (зkvе da u
tolerantnim granicama za hemijsku analizu nogu biti nabavljeni сеНсј za koje se moze
pokazati da ои tc!ko zavarljivi. Stoga је рп pozivanju па EN 10025 u normativnom
Aneksu В, uk1ju~en dodatni zahtev pod В.2.1 . 1(2) koji ое odnosi п. zavarljivost eelika,
koji treba da se navede рп РОПЈсјуапји cclika prema EN 10025.

(3) Sredstva za postizanjc adekvatne zavarljivosti тои specificirana u оуот

Predstandardu. Medutim, EN 10025 nudi definiciju ekvivalentne vrednosti uglјеШk.
(СЕУ) koja mofe da ос ugovori sa isporutiocem celika da Ы ос osigurala adekvatna
zavarljivost.

0.5.5 Рапјјаln! toeliс\јеnјј sigurnostl za otpornost

(1) Ovај Predstandard daje opSta pravil. za proracun себспјЬ konstrukcija koja se
odno5O па graniCna stanja elemenata kao sto ои lот pri zatezanju, lот usled
fenomena gubitka stabilnosti Ш kidanja veza .

(2) Ovај Predstandard takode daje posebna pravila која ое odnose па proraCnn zgrada,
kao 5tO su pravila za skelcte. grede. re~etkaste поsзее i vcze greda - stub.

(3) Уесјпа рсауilа је питесјсю vrednovana poJaze6 od rezultata ispitivanja da Ы se

dobile konstantne vrednosti parcijalnih kocficijenata sigumosti ум za otpomost.

(4) Da Ы se izbegla velika raznovrsnost vrednosti 'Ум јиЬсапе su dvc kategorije:

'у М I = 1, 1 primenjuje se za otpomosti koje se odnose па granicu razvlacenja f1

(npr. za оуе Сепотепе gubitka stabilnosti)

у М2 :;;: 1,25 primenjuje se za otpomost koje se odnose па Cvrsto~u па zatczanje t'..

(npr. otpomost neto preseka па z8tezanje ili ха otpomost zavrtnjeva i
~ayoya)

(5) Medutim, za odredene _lиеајеуе vtUee уаlјапЉ 1 profila. sa popreenim presecima

klase 1 koji ое savijaju oko јаее 050, а nisu izlokni lоти usled gubitka stabilnosti. kao
i u эlисаји zategnutih elemenata kod kojih је рп dimenzionisanju merodavna
plasticna otpomost poprecnog preseka. utvrdeno је prilikom studija utvrdivanja
vrednosti, koje koriste podatkc evropskih рсојХУodаса celika. da Ы statisticka
raspodela geometrijskih tolerancija i granice razvlaeenja mogla da opravda smanjenje
koeficijenta Y~{1 sa 1,1 па 1,0. Sa stanovi~ta ovog saznanja, uvedenaje kategorija 1мо
da Ы se omogu~ilo хеmlјата clanicama da izaberu Ш умо =l,l Ш 1мо =1,О.

0.5.6 Izпda i "OBtaЬ

(1) Poglavlje 7 ovog Predstandarda је патепјепо da prikaie тјпјтаlnј пјуо kvaliteta

izvodenja i normalne tolerancije koje _и pretpostavljene pri izvodenju propratnih
рсауilа datih u Predstandardu.

32
 ENV 1993-1-1 : 1992

(2) Оуо poglavlje takode daje projektantu informacije koje se odnose па odredenu
kош~tгukсiјu, а koj e su potrebne za definisanje zahteva za izvodenj e.

(3) ОУО poglavlje dodatno definiSe роја\пјепја i druge prakticne detalje koјј su
projektantu potrebni 1.3 рroга Си п .

0.5.7 Рrоrаёоп potpomognut ispitiyanjem.

(1) Poglavlje 8 пјје potrebno prilikom rutinskih ргогасипа, ali опо је predvideno za
koriscenje u specifitnim okolnostima u kojima опо moze da se pokaze prikladnim.

(2) Izlozeni ~и sзтО ргјПСЁрЁ "-оје treba slediti Detaljnija upustva pojavljuju se u
Pravilniku za ргјmепи datom u iпfогmаtivпоm Aneksu У.

0.5.8 Otpornost па z8D10r

(1) Poglavlje 9 је ukljuCet10 u оуај pretstandard pod kalegorijom " Op,ta ргаујlа".
Prisustvo ovog poglavlja ле роdrзzumеvа da је иrnог k.riterijum "ојј је od znacaja ргЁ
projektovanju veCine ko nstrukcija zgrada.

(2) Ocenjuje se da се gl.vna uloga Poglavlj. 9 biti k.o op!t. pravila па koje се se poziva\i
u na rednim delovim a ovog Evrokoda.

(3) Ргјsvemu tome prisustvo ovog poglavlja omogul:uje ргјтепи ovog Predstandarda па
тапјј Ьгој specijalnih konstrukcija zgrada gde је neophodno da se razmatraju uticaji
ропо уЈјепЉ fluktu acija naprezanja.

З3
ENV 1993-1-1 : 1992

1 UVOD
1.1 ОВLЛSТ PRJMENE

1.1.1 Oblast РПIИепе Evrokoda 3

(1 ) Evrokod 3 ргјтепјuје se u ргогасип и zgrada i drugih gradevinskih objekata od celika.

Podeljen је п а _јое posebnih delova, videci 1.1.2 i 1.1.3.

(2) Оуај Evrokod se odnosi samo п а zahteve па otpornosti, upotrebljivosti i trajnosti

konstrukcija. 05tali zahtevi, па ргјтег опј koji se odnose п а toplotnu i zvucnu
izolaciju, nisu razmatrani.

(3) Izvodenje 1) је оЬuЬуасепо u тет] koja је neophodna da se ukaie па kvalitet

gradevinskih materijala ј proizvoda koji (сеЬа da se koriste i па standard kvalileta
izrade па gгаdШstu, koji su potrebni da Ы se obezbedila usaglasenost Sa
pretpostavkama ргаујlа za рсогаСип. аепеса lпо , рсауi1а koja se odnose п а izvodenje i
kvalitet izrade IгеЬа smat rati kao тјпјmаlп е zahteve koji mogu ЬШ dalje razradcni za
posebne tipove zgrada Ш drugih gradevinskih objekata 1) , kao i za odredene metode
gradenj.l).

(4) Evrokod 3 пс obu hvata poscbne zahteve za seizmiclci proracun. Pravila koja se
odnose па takve zahtevc nalaze se u ENV 1998 Evrokod 8 - " Proracun konstrukcija
па seizmicku otpornost ", u kome su pravila Evrokoda 3 dopunjena i prilagodena,
sрес iј а lло za ovu п а тепи .

(5) Num ericke vrcdnosti dejstava па zgradc i druge gra devinske objekte, koje treba uzeti
u obzir РТЈ prorac.unu nisu date u Еvюkоdu 3. Опе su date u ENV 1991 Evrokod 1
"Osnove proracuna i dejstva па konstrukcije" 2) ј ргјmепlјЈуе su za sve vrstc
gradevi nskih objekata .

1.1.2 ObIast рrimепе Dela 1.1 Evrokod. 3

(1) Deo 1.1 Evrokoda 3 daje generalnu osnovu za рroгаёuп zgrada i drugih gradevinskih
objek.ta od celika.

(2) Pored toga Deo 1.1 saddi dctaljna ргаујlа koja sc ugl avnom ргјт е пјијu ха иоЫсаје пе
zgrade. Mogucnost prim ene оујЬ ргаУЈlа moze biti оgга пiеепа iz р гаkt i спih razloga јlј
zbog uрroscепја; пјihоvо kогЉ;епје kao i eventulna оgга пiёе пј а и primeni objasnjeni
su и tekstu, ukoliko је to potrebno.

(3) u оуој, pocetnoj verziji Evrokoda 3 Deo I . Ј obradeno ј е sledecc:

• Poglavlje 1 : Uvod
• Poglavlje 2 : Osnove ргог асипа

za znacenjc ovog Iсгтјпа videti ] .4.1 (2)

"
'} Trenutno је dostupan samo u vidu naerta prcporuka

34
 ENV 1993-1-1 : 1992

• Poglavlje 3 : Materijali
• Poglavlje 4 : Granicna stanja upotrebljivosti
• Poglavlje 5 : Granicna stanja nosivosti
• Poglavlje 6 : Veze pod statickim opterecenjem
• Poglavlje 7 : Izrada i montaza
• Poglavlje 8 : Proracun' potpomognut ispitivanjem
• Poglavlje 9 : Zamor

• Aneks В: Referentni standardi (normativan)

• Aneks С: Proracun па krti lom (informativan)
• Aneks Е: Duzina јмјапја pritisnutog stapa (informativan)
• Aneks F: ВоСпо torziono izvijanje (informativan)
• Aneks Ј : Veze greda-stub (normativan)
• Aneks К: Veze stapova od supljih profila u resetkastirn
nosacima" (no!mativan)
• Aneks L: Stope stubova (normativan)
• Aneks М : Alternativna metoda proracuna ugaonih savova (nonnativan)
• Aneks У :" Uputstva za ispitivanje opteretenjem (informativan)

(4) Dodatni aneksi su уес raspolozivi ili su и pripremi i Ысе fazno llkljuceni u Deo 1.1
nakon odobravanja njihovih sadrzaja, kako sledi:
• Aneks D : Upotreba celika kvaliteta Ре 430 itd
• Aneks К: Veze stapova od supljih рroШа u resetkastim nosaCima-
revidirana verzija koja ukljucuje i viseravanske spojeve
• Aneks Z: Odredivanje racunske otpomosti ротоси opita

(5) Dodatni aneksi koji su predloieni za buduca ukljucenja и Deo 1.1:

• Aneks G : Proracun otpornost па torziju
• AnеЬ Н : Modeliranje konstrukcija zgrada za racunsku analizu
• Aneks Ј: Veze greda - stub - prosirena verzija
• Aneks N: Otvori u rebrima
• Aneks S: Upotreba nerdajuceg celika

(6) Poglavlje 1 i Poglavlje 2 su zajednicka poglavlja za sve Evrokodove za konstrukcije

izuzimajuci neke dodatne odredbe koje su specificne za pojedinacne Evrokodove.

(7) Ovaj Deo 1.1 пе obuhvata:

• otpornost па dejstvo pozara
• posebne aspekte БресјјаlпЉ tipova zgrada
• РОБеЬпе aspekte specijalnih tipova gradevinskih objekata (kao 8tO Би mostovi,
jarboli, tomjevi, "oIsor" platforme)
• slucajeve gde је neophodno preduzeti specijalne mere и сјlјu ogranicenja
posledica пеыеса

1.1-3 Naredni delovi Evrokoda 3

(1) Ovaj Deo 1.1 Evrkoda 3 Ысе upotpunjen planiranim narednim delovima 2, 3, itd ... ,
koji се ga kompletirati i prilagoditi za posebne aspekte specijalnih 6роуа zgrada i

35
ENV 1993·1·1 : 1992

drugih gradevinskih objekata, za specijalne mctode gradenja, kao i za izvesnc druge

aspekte proracuna koji su od opsteg prakticnog znacaja.

(2) Naredni delovi Evrokoda 3, Сјја је ргјргета u toku јlј se рlапјгаји obuhvataju sledece:
• Deo 1.2 Otpornost па dejstvo pozara
• Dco 1.3 Hladno oblikovani tankozidni elementi i lјтоуј
• Dco2 Mostovi i lјтепе konstrukcije
• Dco3 Тоrnјеуј, јагЬоlј i dimnjaci

• Deo4 Rezervoari, silosi i cevovodi

• Deo5 Sipovi
• Deo6 Konstrukcije za dizalice
• Deo7 Konstrukcije u moru i ргјоЬаlји
• Deo8 Konstrukcije za poljoprivrednu патепи

1.2 RAZLIKE IZMEDU PRINCIPA 1 PRAVILA ZA PRIMENU

(1) U zavisnosti od karaktera pojedinih odredaba u оуоm Evrokodu razlikuju se ргјпсјрј i

ргаујlа za ргјmепи.

(2) Ргјпсјрјmа su obuhvaceni :

• opsti stavovi i definicije za koje пета alternative, kao i
• zahtevi i analiticki rnodeli za koje alternativa пјје dozvoljena, ukoliko to пјје
posebno utvrdeno.

(1) Fni'ICipislI od.f!ampanikarak!emm !!ри ''гоmал'~

(4) РгауПа za ргјrnепи su opste ргЉуасепа ргаујЈа koja slede ргјпсјре i zadovoljavaju
пјЉоуе zahteve.

(5) Dozvoljeno је koriscenjc altcrnativnih ргауйа za рroгасип koja sc razlikuju od ргаујlа

za ргјтепи datih u Evrokodu, pod uslovom da se pokaze da је alternativno ргаујlО u
saglasnosti sa relevantnirn principirna i da је опо пајrnапје ekvivalentno u poglcdu
otpornosti, upotrebljivosti i trajnosti koje ispunjava konstrukcija.

(6) РгаV!!а za рпinеЛIl SII оdf!аmршza кагакјетт !!ра "italik':

1.3 PRETPOSTAVКE

(1) u obzir su uzete sledece pretpostavke :

• Рroгасип konstrukcije је izvrsen od strane osoblja koje poseduje
odgovarajuce kvalifikacije i iskustvo.
• Adekvatan nadzor i kontrola kvaHteta obezbeduje se u fabrikama,
radionicama i па gradilistu.
• Gradenje se izvodi od strane osobIja koje poseduje neophodne kvalifikacije i
iskustvo.
• Gradevinski materijali i proizvodi upotrebljavaju se u skladu sa odredbama
ovog Evrokoda јlј u skladu sa relevantnim specifikacijama za materijalc i
proizvode.

36
 ENV 1993-1-1 : 1992

• Konstrukcija се biti adekvatno odrzavana.

• Konstrukcija се se koristiti u skladu sa proracunom i upustvima iz projekta.

(2) Postupci рroтасипа se mogu smatrati valjanim sarno ako su u skladu sa zahtevima za
izvodenje i kvalitetom izrade datim u PogIavlju 7.
(3) Numericke vrednosti koje su datc u L:], јmаји samo indikativno znacenjc. Druge
vrednosti mogu biti specificirane od strane zemaIja Clапјса.

1.4 DEFINICIJE

1.4.1 Zajednicki termini u svim Evrokodovima za konstrnkcije

(1) Ukoliko u daljem tekstu пiје drugacije formulisano, koristi se terminologija data u
madunarodnom standardu ISO 8930.

(2) SledeCi termini su korisceni kao zajednicki u svim Evrokodovima za konstrukcijc sa

sledeCim znacenjima:

• Gradevinski objekat: Sve 5to је izgradeno ili је nastalo kao rezultat

gradenja. 3) Оуај termin obuhvata kako zgrade tako i druge gradevinske
objekte. Odnosi se па gradevinski objekat и celini i podrazumeva kako
konstrukcijske tako i nekonstrukcijske elemente.

• Izvodenje: Aktivnost koja se sastoji u stvaranju zgrade јlј drugog

gradevinskog objekta. Оујт terminom su оЬuЬуасепј radovi па gradili5tu, а
takode moze da oznacava izradu komponenata izvan gradili5ta i njihovu
naknadnu montazu па gradili5tu.

• Konstrukcija: Organizovan sistem povezanih delova, projektovanih da se

obezbedi odredena тега krutosti. 4) Оуај termin se odnosi па nosece delove.

• Vrsta zgrade јli drugog gradevinskog objekta: Тегтјп oznacava

planiranu патепи gradevinskog objekta, па рпmег: stambena zgrada,
industrijska zgrada, drurnski most, ...

• Тјр konstrukcije: Теnnјп oznacava dispoziciju konstrukcijskih elcmenata,

па ртјтег: greda, resetkasta konstrukcija, luk, viseCi most, ...

• Gradevinski materijal: Materijal koji se koristi za gradevinski objekat, па

ртјтег: beton, celik, drvo, opeka ...

• Тјр gradevinskog objekta: Тегmјп oznacava glavni gradevinski materijal

objekta, па ргјтег: gradevinski objekat od arrniranog betona, gradevinski
objekat od celika, gradevinski objekat od drveta, zidani gradevinski objekat ...

3) Ova dcfinicija је u sag]asnosti sa lnternacionalnim Standardom ISO 6707-1.

4) lnternacionalni Standard ISO 6707-1 daje istu definiciju а]ј dodajc "јlј druga izvedcna konstrukcija koja
јmа slicna svojstva". U Evтokodovima za nosece konstrukcije ovaj dodatak пiје usvojen iz raz]oga
sprecavanja termino]oskih probIema pri prevodenju.

37
ENV 1993-1-1 : 1992

• Metoda gradnje: Nacin па koji се se izvrsiti gradenje, па primer: Нуепјет па

lјси mesta, prefabrikacijom, ko nzolnom gradnjom,...

• Konstrukcijski sistem.: Noseci elementi zgrade iIi drugog gradevinskog

objekta i паејп па koji se pretpostavlja da оуј elementi оЬаУlјаји svoju
funkciju, u pogledu proracunskog modeliranja.

(3) EkvivaIentni termini najezjcima Evropske zajednice dati su u tabeli 1.1.

1.4.Z Posebni termioi koji se koriste u ОеЈо 1.1 Evrokoda 3

( 1) SledeCi termini se koriste u Delu 1.1 Evrokoda 3 sa sledeCim znacenjima:

• Skelet: Deo konstrukcije koji obuhvata skup direktno povezanih

konstrukcij skih eJemenata proracunatih da deluju zajed no pri ртјјеmи
opterecenja. Оуај termin se odnosi kako па kruto spojene skelete tako i па
skelete trougaonih struktura. Оп obuhvata skelete u таупј i trodimenzionalnc
skelete.

• Podskelet: Skelet koji sacinjava deo veceg skeleta, а lј је u konstrukcijskoj

analizi razmatran !сао izdvojen skelet.

• Тјр kоnstrпkсiјskоg ооыiеnjа:: Теnnјпј koji se koriste za medusobno

razlikovanje skeleta, koji mogu biti konstrukcijski uоblј сепј kao:

• polu-kоntiDпаlпi , !cod kojih konstrиkcijske osobine veza treba da

se ekspl1c1tno uzmu u obz1r u globalnoj ana.1izi.

• kопtiаuаlпi , "ОО kojih sз mо konstrukcijske osobi ne elemenata

treba da se uzmu u obzir u globalnoj analizi.

• prosti, kod kojih se ле zahtcva da spojevi primaju momente

savijanja.

• Globaln8 8naliza: Odredivanje konsistentnog skupa unutrasnjih sila i

momenata u konstrukciji koje su u ravnotezi sa odredenim skupom dejstava
па konstrukciju.

• Sistemna dаiiпз: Rastoj al1j e izmedu dve susedne tacke па osi elementa Сјје
је Ьоспо pomeranje spreceno u datoj ravni ili izmedu iedne takve tacke i
kraja elementa.

• Duiin8 iZ't'ij8nja: Sistemna duzina јеdпоg drugaCijeg s Нспоg elementa sa

zglobovima па njegovim krajevima, koji јmа istu otpornosl п а izvjjanje kao
dati element.

• Odgovoroi projektant: Osoba sa odgovarajuCim kvalifikacijama i iskustvom ,

koja ј е odgovorna za koncepciju ј proracun konstrukcije.

38
 ТаЬеlа 1.1 ТаЬеlа ekvivalentnih termina па razlicitim jezicima

SrрsЮ ·) Еоglеsю Francuski Nem •• 1d Italijansk.i Spaosld

Gradevinski objeka l Со пs truсti оп works Construcrion Bauwerks Conslгuzione Со пstru ссiб п

Izvodenje Execution Execution ( В аи - )Аusftihгuпg Esecuzione Ејесuсiбп

Konstrukcija Structure Structure Tragwerk Struttura Est ructura

V rsta zgrade јlј Туре of building or Nature de Act des Bauwerks Тipo di construzione Natureleza de 1а
gractevinskog objekta с јуil engineering construction со п s tгuсс iбп
works

Тјр konstrukcije Раст оС structure Туре de structure дп des Tragwerks Тјро di struttura Тip o de estructura i

Gradevinski materij al Construction Materiau de BauslOff; Materiale da Material de

material сопstгuсtiоп Werksto!f·) construzione сопstгuссi б п

-(nur јт Sta hJbau)

Тip gradevinskog Туре of СОПSlгuсtiоп Modede Bauweise Sislema СОПSlгuНivо Modo de СО ПSl гu сс i б
objekta сопstгuсtiоп п

Metoda gradenja MethO<J оС Procede Bauverfahren Procedimento Procedi miento de

construction esecutivo ејесuсiбп

...~
d' execution

Konstrukcijski sistem Structural system Systeme structural Tragsystem Sistema strutturale Sistem<i estructural

......~,,
- - ---

..."
'"'<> 'Ј U tabcli su dati tcrmini па sгpskom jcziku umesto па holandskom koji је d<it u о rigiл аl u dokumenta (паротепа strucnih rcdaktora) ~
ENV 1993-1-1 : 1992

' .5 S.I. JEDINICE

(1 ) ТгеЬа koristiti 5.1. jedinice u skladu sa medunarodnim standardom ISO 1000.

(2) Z a ргогасипе se ргерогuсији sledece jedinice:

• sileiopterecenja kN,kN/m.kN / m '
• zaprem inska masa kg/m ~
• za preminska tezin a kN/Пl ·~
• паропј ј cvrstoce N/ mm 2 (=M N/ ml јlј МРа )
• ПlOmепti (savijanja, ... ) kNm

1.6 SIMBOLI КОЈ! SE KORISТE U EVROKODU 3 DEO 1.1

1.6.1 Velika slova latinice

А Izuzetno dejstvo
А PovrSina
В Sila zavrtnja
С Nosivost; Fiksna vrednost; Koeficij ent
D OStecenj e (dokaz па zamor)
Е Modul elasticnosti
Е Uticaj od dejstava
F Dejstvo
F Sila
G S,alno dej tvo
G Modu l smicanja
Н Ukupno ho rizontalno optereceje Ш reakcija
1 Moment јпеГСјје
К KoeficijeI1' kru'os'i (I/L)
L Duzina; Raspon; Sistemna duzina
М Мот ел' иор!!е
М Мотелt savijanja
N Aksiijaln a Б il а
Q Ргот е пјј уо dejstvo
R Otpornost; Reakcija
S U nu trasnje Б Не i mornenti (Ба indeksom d ј lј k)
S Кru tost (krutost па smicanje, п а rotaciju, ... sa iпdеks iш а v, ј, .. )
т Мот еп! to rzije; Temperatura
V Smicuca sila; Ukupna vertikalna sil a ili reakcija
W Otporni moment
Х Vredn ost svojstva materijaJa

1.6.2 Velika grck.a s10\'8

Razlika izmedu ... (predhodi glavnom simbolu)

40
 ENV 1993·1·1 : 1992

1.6.3 Mala sJova lаНпЈсе

а Rastojanje; Geometrijski podaci

•
а
ОеЫјјпа ugaonog sava
Odnos povrsina
Ь Sirina
с Rastojanje; Konzolni zid preseka
d Precnik; Visina preseka; Duzina dijagonale
е Ekscentricitet; Odstupanje od tezisne ose
е Ivicno rastojanje; Кrajnje rastojanje
f Cvrstoca
g Sirina zategnutog polja
h Visina
Poluprecnik inercije; Сео broj
k Koeficijent; Faktor
1 (Ш IШ L) Duzina; Raspon; Duzina izvijanja ")
п Odnos normalnih sila ili normalnih паропа
п Вroј (necega)
р Nagib; Razmak
q lednakopodeljeno optereeenje
r Po\upH%nik; Po\upH%nik kore.na sava
s Korak u smaknutom rasporedu~ Rastojanje
l ОеЫјј па
llU Ја са glavna osa inercije
vv Slabija glavna osa јпегсјје
хх, уу, zz Ortogonalne ose

1.6.4 МаЈа grlka s lova

а (аlfз) u gao; Odnos; Koeficijent; Koeficijent terrnicke dilatacije

~ (bela) U gao; Odnos; Koeficijent
у (gama) Parcijalni koeficijent sigurnosti; Odnos
IS (delta) Ugib; Defonnacjja
Е (epsilon) Dilаtасјја; Коеfiсјјепt=(2З5/fу ]О ~ (f y
u N / mm ~)
1] (eta) Koeficijenl (. Ал е ksu Е)
е (teta) Ugao; Nagib
л. (lambda) Vitkost; Odnos
џ (тј) Koeficijent trenja; Коеficiј епt
v (пј) Poasonov koeficijent
р (ro) Koeficijent redukcije; Zapreminska masa

,cr (sjgma)
(lau)
Norrnalni пароп
Smicuci пароп

О) 1 (m<llo slovo L) moze da sc zameni sa L ili I(pisano slovo) za odredene dufine Ш da se izbegnc zabuna
ЫI 1 (broj) i Ј (veliko slovo i) и tckstovima.

41
ENV 1993-1-1 : 1992

<р (fi) Rotacija; Nagib; Odnos

х (hi) Redukcioni koeficijent (za izvijanje)
'1' (psi) Odnos паропа ; Koeficijent redukcije
'1' (psi) Koeficijenti koji definisu reprezentativne
vrednosti promenljivih dejstava

1.6.5 Indeksl

А Izuzetni: Povrsina
а Prose ~ni (granica razvlacenja)
а, Ь Prvi, drugi ...•alternativno
Ь Osnovni (granica razvlacenja)
Ь Dijametralni pritisak; Izvijanje; Zavrtanj ; Greda
С Nosivost; Posledice
с Beton; Stub
с РоргеёПЈ presek
сот Pritisak
cr Кriti c ni
d Racunski; Dijagonala
dst Destabilizuju6
Е U!icaj od dejs!ava (sa d јlј k)
Е Ojlcrov
eff Efektivni
е Efcktivni (и> indeks)
сl Elasticni
ех! Spoljni
f Noiica; Vezni element
g Bruto
G Stalno dejstvo
h Visina; Visi
h Horizontalni
I Unutrasnji
inf Nizi; Donji
ј, ј , k Indeksi (numericki simbo li )
Ј Spoj
k Karakte risticni
! Donji
L Duzina
LT 80Cl1O torziono izvijanje
М Materijal
М Uzimajuci u obzir moment savijanja
т Savijanje; Srednji
mах Maksim alni
тш Мiпim з lпi
N Uzimaj uCi u obzir погтаlпи si lu
п Normalno
пе! Neto
пот Nominalni
о Rupa; Росе!пј; Spoljni

42
 ENV 1993-1-1 : 1992

о Lokalno izbocavanje
о Nulta tacka momentnog dijagrama
оу Preklop
р Ploca; Сер; Podmetac
р Prethodno opterecenje
р Delimicni; Smicanje ртј ртоЬоји
р! Plasticni
Q Promenjlivo dejstvo
R Otpornost
г Zakivak; Ukljesten
гер Rерrеzепtаtivni
S Unutrasnja sila; Uпutгаsпјi moment
s Napon zatezanja (povrsina)
s ProkHzavanje; Sprat
s Ктиt; Ukrucenje
ser Upotrebljivost
stb StаЬШzuјuCi
sup Gornji; Visok
t (ili ten) Zatezanje
t (ili tor) Torzija
u Јаса glavna osa inercije poprecnog preseka
и Granicna (cvrstoca па zatezanje)
ult атапјспо stanje nosivosti
V UzimajuCi u obzir smicucu silu
v Smicanje; Vertikalini
v Slabija glavna Qsa јпетсјје poprecnog preseka
уес Vektorski uticaji
w Rebro; Zavareni sav; Кrivljenje
х Poduzna osa stapa; Izduzenje
у Granica гзzvlасепја
у Osa poprecnog preseka
z Osa poprecnog preseka
(Ј Normalni пароп
SmicuCi пароп
"
1. Upravno
= Paralelno

1.6.6 Koriscenje iпdеksа u Evrokodu 3 Deo 1.1

(1) Cvrstoce i svojstva сеНспЉ materijala su nominalne vrednosti, tretiraju se kao

karakteristicne vrednosti, аН se pisu kako sledi :
f y - granica razvlacenja (umesto fy~)
f u - evrstoca па zatezanje (umesto f uk )
Е - modul elasticnosti (umesto Е k)

(2) U cilju izbegavanja dvosmislenosti, indeksi su podrobno dati u ovom Evrokodu, ali u
praksi neki od пјјЬ mogu da se izostave tamo gde njihovo izostavljanje пе dovodi do
dvosmislenosti.

43
ENV 1993-1-1 : 1992

(3) Kada su porrebni simbo!j sa visestrukirn indek!oiima, опј trcba dii su uklopljcni ро
sledecem redosledu:
• glavni para mctar: npr. M,N,~
• varijantni tip: npr. рl, eff, Ь, с
• ргауас: npr. t, v
• ose: npr. у, z
• m es(Q : прг . 1, 2, 3

• priroda : прг . R,S

• П1 VО: npr. d, k
• питега с јја: npr. 1,2,3

(4) Tackc su korisccne zз odvajanje indeksa u рагоуе рс oznakama uz sledece izuzetke:

• Indeksi koji sadrZc vise od jedne oznake nisu razdvoj eni
• КоmЬјп асјје Rd • Sd, itd ... nisu razdvojene

(5) Kada su dva varijantn a tipa indeksa potrebna za opis jednog parametra, опј mogu da
se o dvoje zarezom, па РГЈmе г : М, \jI.

1.6.7 Кооуепсјја жа ose elemenata

( 1) Uobicajena је sledeca konvencija za ose konstruktivnih elemenata:

х-х poduzna osa elementa

у -у Qsa poprecnog preseka
z·z osa poprecnog preseka

(2) Za ose р ор геспјћ preseka сеlј с пЉ elemenata koris ti se sledeca konve llcija:
• generalno:
у-у 058 рагаlеlпа sa nozicama
z-z Qsa uргаупа па nozice
• za ugaonike:
у-у osa paralelna sa mапјјт krakom
z-z osa иргаупа па mапј ј krak
• kada је pot rebno:
и-и ј аса glavna osa inercije (kada se ое poklapa s з у-у osom)
у- у slabija glavna osa ioercije (kada se пе pokJapa sa z-z osom)

(3) Simboli koji se koriste za dimcnzije ј ose preseka valjanih сеli сп ih ргоfilа nayedeni su
па sJici 1.1.

(4) Zu fJoljone ce!iclle projile, hzraktenstike poprebrill p reseko гап(је SII Ј'е toblllisa/e 11
reftrelltnim . f/Olldnrdinтtl.ro sledecolll КОПРШlсјјоm zo oseрортстl! pre.reka:
х osa poprecnogpresektl ptlrt1/ebltl ПОЛСОIl1f1 i!imOl/jem kл//ш
у osa porecnogpresekollpravrlo "о поЛсе ilimОЛЈi' kгаk

(5) Za indek.se koj i naznacuju ose za momentc ргјmејије se konyel1cija koja glasi: "Korisi
se- osa oko koj e deJuje moment".

44
 ENV 1993-1-1 : 1992

(6) ;\10 рГ/те!; zo f projil sovijen 1I ГOl-'лi геЬПЈ, оzлаkо za mотеш је М у. јег тотеn! ~1e!lIje
oko ош preseko kojo јерага/е/па so nоЛсоnта.

l l

I I l
,
Ж
·Ь

I l I
.--1
-~
~
у _"С, .- y~
-
у- . . -у
t

t-y ~
y- t

II~ I .Jt . .
Нч~ ~
1-
Iј с
II с -1 '" I 1
Z Z
Z

/- 'ь ., .:.
/
z
lb /
~ y; f-~
, -f-
y_ . ~. _y у_ . • .
-. =
I I
z
Iz
z z
-.-- /
u
-.--v I
= " .-+- .- I /
'-.. / = 1\
I
.
/'
u

у- .-
/'-..
-у у - -
у.- .
. ~ _ . _y

\ -+-
-'-

u ~ ".ј-+ /
z
h
-'-

~ z
Ь '

Slika 1.1 Dimenzije i ose preseka

45
ENV 1993-1-1 : 1992

2 OSNOVEPRORACUNA
2_1 OSNOVNI ZAНTEVI

(1) Konstrukcija treba da se proracuna i izgradi tako da:

• sa prihvatljivom verovatnocom ostane podobna za koriscenje za koje је
паmепјепа, uzimajuCi u obzir пјео predviden vek trajanja i пјепо kostanje,
• sa odgovarajuCim stepenom pou'zdanosti izdrzi sva 'dejstva i druge uticaje,
koji се se verovatno javiti tokom izvоdепја i koris6enja, а da Јта adekvatnu
trajnost u odnosu па troskove odrzavanja.

(2) Konsrukcija takode treba da se tako koncipira i proracuna da u slucaju eksplozija,

udara ili posledica gresaka usled ljudskog faktora, ое bude ostecena u nesrazmemom
stepenu u odnosu па izvomi uzrok.

(]) Роtелсiјulnо ostecenje fп>ba do se остинјс! i!i izЬеgле сЬогот jednog i!i v-lfe sledeah
~.fenJo:
• izbec~ uklолi/i ili umаЛјili rizike kOji'mo kons/mkci.io moze biti izlоzело,
• izabroti /ф konstmkc(je kOjije таlо oset.iliv па mzmotтone rizike,
• izabrati tip konstтulcc(je i osmirli/i.ie /ako do moze da ргајуј incldentno
uklол.iал.iе.iednog лјелоg elementa,
• povezoti met1usobno еlеmелtе kons/mkcije.

(4) Navedene zahteve treba ispuniti izborom pogodnih materijala, odgovarajuCim

projektnim konceptom, proracunom i oblikovanjem, kao i specificiranjem postupaka
kontrole proizvodnje, izvodenja i eksploatacije koji su relevantni za pojedini projekt.

2.2 DEFlNICUE I КLASIFlКACUE

2.2.1 Granicna stanja i proracunsk.e situacije

2.2.1.1 Granicna stanja

(1) Granicna stanja su опа Сјјјm prekoracenjem konstrukcija vise пе ispunjava

proracunske zahteve.
Granicna stanja su razvrstana па :
• granicno stanje nosivosti
• granicno stanje upotrebljivosti.

(2) Granicna stanja nosivosti su stanja veza,na za rusenje ili za neke druge oblike gubitka
nosivosti konstrukcije, koji rnogu da ugroze bezbednost ljudi.

(3) Stanja koja prethode rusenju konstrukcije, а koja se, zbog uproscavanja, razmatraju
umesto samog rusenja, takode se svrstavaju i tretiraju kao granicna stanja nosivosti,

(4) Gmшёла sltlnja лоsivоsti~ cz}e гazmаtmлје moze Ьitiро/геЬло., obuhva/aju.'

• gцbzlok ravnoteze kons/mkcije ili nekog njenog dela, Posmo/ranog kao kлt/о
telo..
• gubitak nosivos/i usled prekomeme dеfопnасz}е, lото ili gubitka s/obilnosti
kons/mkc(je iliлеkоg n.iелоg delo, u/djucujuci oslonce i 'еmе(је.

46
 ENV 1993-1-1 : 1992

(5) асапјспа stanja upotreЬJjivosti odgovaraju оп јт stэпјimа с јјјm рrеkоrзеепјеm vik

nisu zadovoljeni specijalni еksрlо3tзсiопi kriterijumi.

(6) GГОlliёiш SIIшјо upo!гebljii'fJSliёije ruZNJOITDlyl! тоЈе bliipolrebflo obllhvo!aju."

• dejonnac[je ,Ii "сјЬе КОЈј" 11еРОЈIOljiю lllJёџ Ј/О izgled ili ejikоsrш ekspl(}(llociju
grodevinskog objekla (uk/јlJСllјш:i isРГОIIЛОјilлkсiоnisоnје mo.fino ,llоргетеА ili
iznzivnju оЈЈесеnјо zovгillilJ ;/ј 11ekons/mkrilJni!J е/степа/п.
• ујЬгасјје /соје izazipoju ne/ogodno.rl кod ijud,; ойесеnја zgrade ili nјелоg
saddaja~ tlipok оgташёоvојll пјеn" јшlkсim'оnа/лu ejikоsлоs!.

2.2.1.2 Proral:uDske situacije

(1) Proracunske situacije se klasifikuju па:

• trajne situacije koje odgovaraju normalnim uslovima koriscenja konstrukcije,
• prolazne situacije, па ртјтет za утете izgradnje iIi sanacije,
• izuzetne situacije.

2.2.2 Dejslv8

2.2.2.1 Defioicije i osnoyna kJasifikacija .)

(1) Dejstvo (F) је:

• sjla (opterecenje) lюја deluje па konstrukcjju (djrektno dejstvo), jlj
• prinudna deformacija (indirektno dejstvo); па primer temperaturni uticaji Ш
sleganje.

(2) Dejstva se klasjfikuju:

(1) prema promenljivosti u toku утеmепа:

• stalna dejstva (G), kao па ртјтет sopstvena tezina konstrukcija,
instalacija i fiksne ортеmе ,
• рromепlјјуа dejstva (О), kao па primer korisna opterecenja,
opterecenja od vetra јlј opterecenja od snega,
• izuzetna dejstva (А), kao па РТЈтет eksplozije јlЈ udari vozila.

(11) ртеmа promenljivosti u prostoru:

• fjksna dejstva, kao па primer sopstvena te<jn. (alj vjdetj 2.3.2.3 (2)
za konstrukcije koje su veoma osetljive па рromепе sopstvene
tezine ),
• s lоЬоdпа dejstva, koja mogu imati razlicito rasporedena dеlоvапја ,
kao па ртјmет pokretna korisna opte rece nja, opterecenja od vetru,
opterecenja od snega.

(3) J)opllll.rke klаsфkосijе koje se odnose по odкоvo, kOnS/nlkcije dole SlI u posebnim
It1ckamo.

Ој Potpunjje dcfinjcije klasifikacija i dcjstava nalaze se u ENV 1991 Evrokod 1

47
ENV 1993-1-1 : 1992

2.2.2.2 Karakteristicne vrednosti dejstva

(1) Karakteristice vrednosti Fk su specificirane:

• u ENV 1991 Evrokod 1 ili u drugim relevantnim standardima za opterecenja,
Јlј
• od strane investitora iIi odgovornog projektanta u dogovoru sa investitorom,
pod uslovorn da se ispostuju mјпјmаlПЈ zahtevi koji su specificirani u
relevantnim standardima za opterecenja ili su potvrdeni od nadleznog
organa.

(2) Za trajna dejstva sa visokim koeficijentom уагјјасјје, Ј1Ј za trajna dejstva koja mogu
biti podlozna ргоmеПЈ tokom veka trajanja konstrukcije (па РГЈmег za neka trajna
korisna opterecenja), razlikuju se dve karakteristicne vrednosti, gornja (О k.,,,P) i donja
(О k.i!lr ). U ostalim slucajevima dovoljna је jedna karakteristicna vrednost (G ~).

(]) Soprwena !e.iina kons/mkc(ie, u veitili slucajev~ mo.ie da bude sracunata па OS/IOVU
поmiлаlпih dimeпzija i srednje zapreminske mase.

(4) Za promenjiva dejstva karakteristicna vrednost (Qk) odgovara:

• ili gornjoj vrednosti koja uz prihvatljivu verovatnocu песе biti prekoraccna
ili donjoj vrednosti koja uz prihvatljivu verovatnocu песе biti dostignuta u
toku nekog referentnog perioda, јmајиСј u vidu predvideni vek trajanja
konstrukcije ili pretpostavljeno trajanje projektne situacije,
• iIi navedenoj vrednosti

(5) Za izuzetna dejstva, karakteristicna vrednost А k (kada је relevantna), generalno

odgovara navedenoj vrednosti.

2.2.2.3 Reprezentativne vrednosti promenljivib dejstava .)

(1) Glavna reprezentativna vrednost је karaktcristicna vrednost Q k •

(2) Ostale reprezentativne vrednosti su povezane sa karakteristicnom vrednoscu Q.

preko koeficijenta Ч'i' Ove vrednosti su definisane kao :
• kombinaciona vrednost \j10·Qk (videti 2.3.2.2)
• ucestala vrednost (videti 2.3.4 )
• kvazistalna vrednost (videti 2.3.4 )

(3) Dopunske reprezentativne vrednosti koriste se za dokaz па zamor i za dinamicku

analizu.

'ј Potpunijc definicije rcprezentativnih vrcdnosti dcjstuvu nulazc se u ENV 1991 Evrokod 1.

48
 ENV 1993-1-1 : 1992

(4) Vrednosti koeficijenata 'Vo' \jI] i '1'2 su specificirane:

• u ENV 1991 Evrokod 1 Ш u drugim relevantnim standardima za opterecenja,
• od strane investitora ili odgovornog projektanta u dogovoru sa investitorom,
pod uslovom da se ispostuju minimalni zahtevi dati u relevantnim
standardima za opterecenja јlј utvrdeni od nadleznog organa vlasti.

2.2.2.4 Racunske vrednosti dejstava

(1) Racunska vrednost dejstva РЈ izrazava se и opstem obHku:

(2.1)

gde је 'YF parcijalni koeficijent sigumosti za razmatrana dejstvo, koji uzima u obzir. па
primer, mogucnost пероуоlјпЉ devijacija dejstava, mogucnost nepreciznog
modeliranja dejstava, neizvesnosti u pogledu procene uticaja dejstava i neizvesnosti u
proceni razmatranog granicnog stanja.

(2) Specificni su slede6i primeri:

G d =Уо ·G x
Q, ='I Q .Q, ili 'IQ ·'Vi .Q,
A d = У л . Ах (ukoliko A d пјје direktno specificirano)

(3) Gornje i donje racunske vrednosti stalnih dejstava izrazavaju se па sledeci naCin:
• kada se koristi samo jedna karakteristicna vrednost G x (videti 2.2.2.2 (2)),
tadaje:
Gd"up =Yo.,uP ·G x
Gd.;nf =УО,;Лf ·G x
• kada se koriste gornja i donja karakteristicna vrednost stalnih dejstava, tada
Је:

G d,'up ='1 О.<ир ·G k .•up

gde su:
G k •• up gornja karakteristicna vrednost stalnog dejstava ,
G x.;nf donja karakteristicna vrednost stalnog dejstva,
Уо,.ор gornja vrednost parcijalnog koeficijenta sigurnosti za stalna
dejstva,
Yo.;"f donja vrednost parcijalnog koeficijenta sigumosti za stalna dejstva.

2.2.2.5 Raёuпskе vrednosti Dticaja

(1) Uticaji od dejstava (Е) su odgovori konstrukcije па dejstva (па primer, unutrasnje sile
i momenti, паропј, dilatacije). Racunske vrednosti uticaja od dejstava (Е d) se

49
ENV 1993-1-1 : 1992

odreduju iz racunskih vrednosti dејstзvа. geometrijskih podataka svojstava

materijala kada su re(evantna:
Е , =E(Fd.o, •... ) (2.2 )
gde је З d definisano u 2.2.4.

2.2.3 Svojstva mat.rijala

2.2..3.1 КarakteristicDf: vredDosti

(1) Svojstvo materijala је predstavljeno karakteristicnom vrednoscu Х, kojo generalno

odgovara fraktilu u pretpostavljenoj statistickoj raspodeli pojedinog svojstva
materijala, а koja је specificirana relevantnim standardima i i ispitana pod posebno
utvrdenim uslovima.

(2) U izvesnim slueajevima kao karakteristicna vrednost koristi se nominalna vrednost.

(3) Svojstva materijala, za eelicne konstrukcije generalno, рrеdstзvlјепа su sa

nominalnim vrednostima koje se koriste kao karakteristicne vrednosti.

(4) Svojstvo materijala moze da јта dve karakteristicne vrednosti, gornju vrednost i
donju vrednost. U пајуесет broju slucajeva dovoljno је uzeti u obzir samo donju
vrednost. Medutim, u pojedinim slucajevima gde Ы podcenjivanje rnstoce moglo da
dovede do smалјелја sigumosti, treba razmotriti vece vrednosti, kao па primer kod
grалiсе razvlacenja.

2.2.3.2 RacuDske vrednosti

( 1) Racunska vrednost X d svojstva materijala generalno је definisana kao:

Х, = Х,!Ум
gde је ум parcijalni koeficijent sigumosti za svojstvo materijaJa.

(2) Za сеliспе konstrukcije, racunska оtроrлоst R d generalno se odrcduje direktno preko

karakteristicnih vrednosti svojstava materijala i geometrijskih podataka:
R d = R(X •. 0, •... )/УМ (2.3)
gde је 'у м parcijalni koeficijent sigumosti za otpornost.

(3) Racunska vrednost R d moze da se odredi па osnovu ispitivanja. Uputstva su data u

Poglavlju 8.

2.2.4 Geometrijski podaci

(1) Geometrijski podaci su generalno predstavljeni пјЉоујт потјп аlпјm vrednostima:

о. = 0._ (2.4)

(2) U nekim slucajevima geometrijske racunske vrednosti su definisane kao:

З d = З nom + 8З (2.5)
Vrednosti za 6.а su date u odgovarajuCim odredbama.

(3) Za /inpetjekciie kojese lISVajoju ug/obo/пojono/izi konstmkc[k; v/deli 5.2.4.

50
 ENV 1993-1-1 : 1992

2.2.5 Dispozicije opterecenja i slocajevi орtеreсепја *)

(1) Dispoziciju opterecenja odreduje polozaj, intnezitet, te pravac i smer slobodnog

dejstva.

(2) Slu6:.j opterecenja odreduje kompatibilne dispozicije opteretenja, skup deformacija i

imperfekcije koje se razmatraju za odredeni dokaz.

2.3 PRORACUNSКI ZAНТEVI

2.3.1 Op.t.

(1) Treba dokazati da пјје prekoraceno nijedno relevantno granicno stanje.

(2) Treba razmotriti sve relevantne proracunske situacije i slucajeve opterecenja.

(3) ТтеЬа razmotriti odstupanja u odnosu па pretpostavljene pravce i pozicije dejstava.

(4) Proracune treba izvoditi uz koriscnje prikladnih proracunskih modela (dopunjenih,

рс potrebi, sa ispitivanjima) obuhvatajuCi sve relevantne promenljive. Modeli treba da
su dovoljno precizni da predvide ponasanje konstrukcije, primereno kvalitetu izrade
koji se moze postici, kao i pouzdanoscu osnovnih podataka па kojima se zasniva
proracun.

2.3.2 Grапiёоа staoja oosivosti

2.3.2.1 Uslovi koje treba dokazati

(1) Kada se razmatra granicno stanje staticke ravnoteze i1i ve1ikih pomeranja ili
deformacija konstrukcije, treba dokazati da је:
Е d,d<1 -<Е J,<lh (2.6)
gde su:
Е d,J'1 uticaji od dеstаЬШzirајuсih dejstava, а
Е d"tb uticaji od stabilizirajuCih dejstava.

(2) Kada se razmatra granicno stanje loma ili prekomerne deformacije preseka, elementa
ili veze (iskljucujuCi zamor) treba dokazati da је:
S, "R, (2.7)
gde su:
S,I racunska vrednost unutrasnje sile i1i momenta (ili odgovarajuceg vektora
unutrasnjih sila ili momenata), а
Rd odgovarajuca proracunska otpomost;
pri сети su оЬе vrednosti sracunate sa odgovarajuCim raeunskim vrednostima svih
svojstava konstrukcije,

") Detaljna uputstva za dispozicije i slucajeve opterecenja data su u ENV 1991 Evrokodu 1

51
ENV 1993-1-1 : 1992

(3) Кada se razmatra granicno stanje transfo rmacije konstrukcije u mehanizam, (сеЬа
dokazati da se mehanizam ое оЬсшuје, osim ako dejstva ое prekorace njihove
racunske vrednosti, uzimajuci u obzir odgovarajuce racunske vrednosti svih svojstava
konstrukcije.

(4) Kada se razmatra granicno stanje stablJnosti. izazvano uticaj ima drugog reda treba
dokazati da do nestabilnosti ое dolazi osim ako dejstva ое prekorace njihove racunske
vrednosti. uzimajuci u obzir odgovarajuce racunske vrednosti svih svojstava
konstrukcije. Pored toga preseke treba dokazati shodno navedenom pod (2).

(5) Kada se razmatra granicno stanje loma izazvano zamorom treba dokazati da racunska
vrednost indikatora ostecenja D d пјје уеса od jedinice, videti Poglavlje 9.

(6) Кada se razmatraju uticaji od dejstava, treba dokazati da је:

E d ~C d (2.8)
gdesu:
Е, raeunska vrednost pojedinog uticaja od razmatranih dejstava.
С• racunska nosivost za ovaj uticaj od dejstava.

2.3.2.2 ко ..Ыпасјје d.J.ta~a

(1) Za svaki slucaj opterecenja, racunske vrednosti uticaja od dejstava Е d treba odrediti
ртјтепјијиСј ртауП а za kombinacije dejstava, gde figuriraju racunske vrednosti
dejstava date u tabeli 2.1.

Тамlа 241 Racunske vrednosti dejstava za kombinacije dejstava

Promenljiva dejstva Q, Izuzetna

Proracunska Stalna dejstva dejstva
situacija G, А,
Osnovna Prateca
promenljiva ртоmепlјјуа
dejstva dejstva

Ттајпе i prolazne YG ·G t Уо .Q, "', · у о -Q, .

lzuzetne YGA ·G k "' , -Q, ",,- Q, УА ·A k
(ako пјје drugde (ako A d nije
drugacije 'ресј· direktno
ficirano) spccificirano)

(2) Racunske vrednosti dejstava date u tabeli 2.1 treba kombinovati ртета pravilima
(datim u simbolickom obIiku)'J :

Ој Dеtаlјпа pravi1a z.a kombinacije dejstava data su u ENV 1991 Evrokodu 1.

52
 ENV 1993-1-1 : 1991

• Тгајпе i prolazne proracunske situacije za sve dokaze izuzimajuci dokaze koji

se odnose па zamor (osnovne kombinacije):
Lј
L
'У{; Ј · а Ч +'YQ,I . QIr..1 + УОЈ' '1'0,;' Q\r. J
ј> 1
(2.9)

• Izuzеtпе proracunske situacije (ako пјје drugde drugacije specificirano):

LY GA. j · G ~ .j + A d + '1'1, 1 · Qk.1 + L '1'2,; . QIr." (2.] О)

gde su:
Gч karakteristicne vrednosti sta lnih dејstаvз,

Qk.l karakteristicna vrednost jednog promenjiyog dejstva,

Q \r., i karakteri sticne vrednosti drugih ргоmепјјујЬ dejstava,
Ad racunska vrednost (specificirana vгdепоs t) izuzetnog dejstva,
уG ј рагсјјаЈпј koeficijent sigurnosti za stalno dejstvo G t ,j '
У GA .j рагсјјаlпј koeficijent sigumosti za stalna dejstva G Ir. ., ZЗ izuzetne
proracunske situacije,
рагсјјаЈпј koeficijent sigurnosti za ртотепјјуо dejstvo Qk.i' а

koeficij enti definisani u tacki 2.2.2.3.

(3) Kombinactje za izuzetna dejstava јlј ukljucuju еksрliсitпо izuzetno dejstvo А. ili se
odnose па situaciju posle izuzetnog dogadaja (А =О) . Ukoliko пјје drugacije
specificirano, moze se koristiti у GЛ = ШЈ

(4) U izraze (2.9) i (2.10) treba uvesti indirek!na dejstva .ko su relevan!n •.

(5) za z.mor vide!i Pogl.vlje 9.

(6) Upro!cene kombin.cije za kons!rukcije zgrada d.!e ,и u 2.3.3.1.

2.3.2.3 Racunske vrednosti stalnih dejstava

(1) U raznim kombinacijama definisanim u prethodnom tekstu ола stalna dejstva koja
роуесауаји uticaj od рromепlјјујћ dejstava (tj. proizvode пероуоlјпе uticaje), treba da
budu predstavljena sa gornjom racunskom vrednoscu , а опа koja итапјији uticaj od
ртоrn епјјуЉ dejstava (tj. proizvode роуоlјпјје uticaje) sa donjom racunskom
vrednoscu (videti 2.2.4(3».

(2) Kada rezultati dokaza mogu biti osetljivi па ртотепе intenziteta jednog stalnog
dejstva od mesta do mesta u konstrukciji, оуо dejstvo treba da se razmatra kao da је
sastavljeno od dva odvojena, povoljnog i nepovoljnog dela. Оуо se ртјmепјије
posebno z. dokaz staticke r.vno!eze (videti 2.3.2.4).

(3) Kada se stalno dejstvo razma!ra kao da se sastoji od povoljnog i nepovo ljnog dela,
moze se uzeti u obzir odnos оуЉ deJova usvajanjem specificnih racunskih vrednosti
(videti 2.3.3.1(3) za konstrukcije zgrad a).

53
ENV 1!1!13-1-1 : 1"2

(4) IzшimојuCi slllcojeye nOl'f!dene pod (2), celino .fVoКog sIulnog dejslvo "еЬо do је
predslov{jeno ро сnорој kons/rukciA Ј/Ј so котјоn1 Н!" ';0 donjom гаСШ1Sкоm Ilгеdлo.fСц
оnот којо doje nojnqx)JJoljni;i II/icoi

(5) Zo КОnlјnио/nе I/osосе i skelete, isto roсunsko Jlrednosl sорslJltJле le.line коnshиkс(је
(ulVrcleno koо u ,оскј 22.22(3)) mafff! do se рпmелi za JVe rospone иигјmојис!'
slucojeve kOJi obllhvotoju stolicКu rovno/efu kолzоlа (vide/i2.3.2.4).

2.3.2.4 Dokaz: staticke r8VDoteze

(1) za dokaz staticke ravnoteze. destabitizujuCa (nepovotjna) dejstva treba da su

predstavljena sa gornjim racunskim vrednostima, а stabilizujuca (povoljna) dejstva Ба
donjim racunskim vrednostima (videti 2.3.2. 1(1».

(2) Za stabilizujuce uticaje, u relevantnu kombinaciju treba ukljuciti sama опа dejstva za
koja Бе тохе pouzdano pretpostaviti da deluju u razmatranoj situaciji.

(.1) Рготеn(јјllО dejs{JIo /геьо орliciлJ/i kodo оло РОУеСОJlојu dеs/оЬiliшјllсе u/јсОЈ4 о
izoslolllii li slucoju Kodo РОJleСОlIDјu .floblJizujuce lIьСоје.

(4) ТгеЬа ше/i и obzir mоguiлos/ do nekonstmlccijski elemen/i ЛЈОgu Ьј/! izos/oJlljeni i/i
uklолјелi

(5) Stalna dejstva treba da su predstavljena sa odgovarajuCim racunskim vrednostima,

zavisno od toga da li stabilizujuce ј destabilizujuce uticaji proizilaze iz:
• nepovotjnih i povotjnih delova jednog istog statnog dejstva. videti pod (9). i/iti
• razlicitih statnih dejstava videti pod (10).

(о) SорslJlеле Idine лezаvisпih

konstmlcciisldh i леkonslrUkсljskih elemenOla sасiлјелih od
rozlifilih gтadevins/(fh maten]alo /геЬа do Se Ire/imju !.:оо roz/ici/o slo/no de;slJIo.

(7) SорslJlело lеZiло нотосепе !col1Slm!ccije lreliro se !сао jedino s/оlло de;slJIo !соје је
soslov!jeno odjednogpoyoijilOg Ij'ednog nepovoijilOg delu.

(8) Sops!Vene lеiiле, su.fliл.rki sliCmh delollo kol7..flnlKcije (i/i su.ftiп.rki istоюdmh
nekoп.rlnlhivnih еlеmелn/о) тоgи lokode do se In!Iiroju Коо odllојелi dеlоviјеdлog
stolnog dejslllD.

(9) Za konstrukcije zgrada. specijalni parcijalni koeficijentni sigumosti dati u 2.3.3.1(3)

primenjuju se za povoljne i nepovoljne delove jednog istog stзlпоg opterecenja, kao
sto је sagtedano u 2.3.2.3(2).

(10) za konstrukcije zgrada normatni parcijaJni koeficijenti sigumosti dati u 2.3.3.1(1)

primenjuju se па stalna dејstvз osim ОПјЬ koji su оЬuhvзееni pod (9).

(11) Zo SIO/flO de;slIID /соја su IIsko ogтoлiсело i KOnlro/isono mол;i odnosi рокјјоlпт
kоеjiсljt?Лоlо slgumoslimogu do seрrimеле и dmgim deloJlimo ENV1993 Evrokod Ј

54
 ENV 1993-1-1 : 1992

(12) Kada nepouzdanost u pogledu vrednosti neke geometrijske dimenzije znaeajno utice
па proveru staticke ravnoteze, оуа dimenzija treba da se uvede u dokaz sa
najnepovoljn ijom vrednoscu koju опа realno rnoi:e dostiCi.

2.3.3 Parcijalni kMficije.ti sigornosti za grапiСП8 sunja Dosivosti

2.3.3.1 Pan:ija:oi kOl:ficijl:Dti sigarnosti za dejsh'8 па tODstrakcije zgrada

(1) za trajne i proJazne proracunske situacije treba da se koriste parcijalni koeficijenti

sigurnosti dati u tabeli 2.2.

ТаЬ.lа 2_2 Parcijalni koeficijenti sigurnosti za dcjstva па konstrukcije

zgrada za trajne i prolazne proracunske situacije

Stalna dejstva Promenljiva dejstva (У о )

(Уо) Osnovno Pridruzena

promenljivo promenljiva
dejstvo dejstva

Povoljan uticaj 'у Р јnf 11 ,0 -'1 -" *) ..

_ )

Nepovoljan uticaj 'Ур ...... 11,35 "1 ПIJ ПIJ

*) Videti takode 2.3.3.1(3)

, ') Videti ENV Evrokod 1; и uоЫсајепјm uslovima za konstrukcije zgrada

.'"
"{O · f:::::O .

(2) Za izuzеtпе proracunske situacije za koje se ргimеПЈUЈе izraz (2.10), parcijalni

koeficijenti sigumosti za рroтепјјуа dejstva uzima se da su jednaki [[[Ј.

(3) Кada, shodno 2.3.2.3 (2), jedino stalno dejstvo treba razmot r;ti kao da је sastavljeno
od povoljnog dela i nepovoljnog dela, povoljni deo moze biti, altemativno pomnozen
sa:
УС ј,, ~Ш
а nepovoljni deo sз:
Yo_ ~ ~
pod uslovom da primena у (ј ,јn!" =[]] kako za povoljni tako i za nepovoljni deo ле
prouzrokuje пероvоlјiлiјi uticaj.

(-1) Kndo коmроnеnlе

lleklor.J'kog lIIicoja mоgи do јтији nеZOllиnе рroтеnе, pollOljne
коmроnеnи (по рn;"'етрodtdnll silu) I~bo pol11noZiiisa redukcionim koeJicijenlom.

"'.~ ~[[[J

55
ENV 1993-1-1 : 1992

(5) Za konslmkcije zgгado, u cilju UРГОSСf/УI1Лјо, kombinaclji2 (29) moze do se zomeni so

олот od dve sledece /сотЬјl10СЈје /соја daje уеСIJ JllТdnosl:
• mzmalТl1juci samo лајneроvо{јЛI]еpromenljivo dejstvo

LYG,j·G
ј
k,j +YQ.1 .Qk,! (211)

• Tozmalтajllci JVO nерОЈЈо{јnо promenl;iiJo dejstva:

LY G " ·G"j +O,9LYQ" 'Q", (2/2)

;>1

2.3.3 ..2 Parcijalni koeficijenti sigurnosti za otporвosti

(1) Parcijalni koeficijenti sigumosti za otpornosti dati Би u relevantnim tackama Poglavlja

5 i 6,

(2) Кada se svojstva konstrukcije odreduju ispitivanjem videti Poglavlje 8.

(3) Za dokaze па zamor videti Poglavlje 9,

2.3.4 Granicna stanja upotrebJjivosti

(1) Treba dokazati da је :

Ed:S:C d ili Ed:S;R d (2,13)
gde Би:
Cd nominalna vrednost ili funkcija odredenih [асиПБЮЬ svojstava materijala,
koja Бе odnosi па racunski uticaj od razmatranih dejstava,
Еd proracunski uticaj od dejstava, odreden па osnovu jedne od kombinacija
definisanih и daljem tekstu.
Zahtevana kombinacija је naznacena и posebnoj odredbi za svaki dokaz
upotrebljivosti, videti 4.2,1(4) i 4.3.1(4).

(2) Tri kombinacije dejstava za granicna stanja upotrebljivosti definisane su sledeCim

lzrazlma:

Retka kombinacija:
L G ц + Q~,] + L "'О.; ·Qk.;
ј>]
(2,14)

Cesta kombinacija:
Lј
Gk,j + "'].1 -Qk,! + L
ј>]
"'2.; .Qk,i (2,15)

Kvazistalna kombinacija:
LG,.j+ L'I'",'Q", (2,16)
ј2:]

pri сети su oznake definisane и 2.3.2.2(2),

56
 ENV 1993-1-1 : 1992

(3) Kada su prilagodena uproscena pravila data u relevantnim odredbama koje Бе odnose
па granicna stanja upotrebljivosti, пе zahtevaju se detaljni proracuni sa pozivanjem па
kombinacije dejstava.

(4) Kada Бе detaljnim proracunima analizira usaglasenost sa granicnim stanjima

upotrebljivosti, u slucaju konstrukcija zgrada, mogu se koristiti uprosceni izrazi.

(5) za koлstmkс[је zgгada.,

mdi ирюSсеnја, izraz (2/4) za гetlcu kombinactju moze da se
zomenisa олот od sledecih kombinocijo !сојо daje уеси vrednosl'
• mzmolro se somo пnjnepoyoljnjje promen!Jivo dqs/Vo
LG',j +Q." (21ђ
ј

• razmatmju se ЛЈО nерОJlо(јnо promenl;ivo dejstva

LG"j+O,9LQ." (218)
- ;;>'!

(}Уа dvo izrazo тоgи takode da se koriste koo zоmела zo игoz (215) zo ces!u
komЫnосјји.

(6) Koeficijenti 'Ум treba da su [Ј[] za sva granicna stanja upotrebljivosti, izuzev ako to
nije drugacije naznaceno u posebnim odredbama.

2.4 ТRAJNOST

(1) Da Ы se obezbedila adekvatno trajna konstrukcija, treba vоdШ гасипа о sledeCim

medusobno povezanim faktorima:
• koriscenje konstrukcije,
• zahtevarii kriterijumi za svojstva konstrukcije,
• осеюуапј uslovi sredine,
• sastav, svojstva i ропаБапје materijala,
• оЫЖ: elemenata, konstrukcijsko obHkovanje i detalji,
• kvalitet izrade i пјуо kontrole,
• posebne mеге za.stite,
• осеюуanо odrzavanje za vreme predvidenog veka trajanja konstrukcije.

(2) Uslovi unutrasnjeg i spoljasnjeg okruienja objekta се biti рroсепјепј u fazi

projektovanja, da Ы se utvrdio пјЉоу znacaj u odnosu па trajnost i da Ы se omogucilo
preduzimanje odgovarajucih тега za zastitu materijala.

2.5 OТPORNOST NA роZлR

(1) Za otpomost па pozar pozvati se па ENV 1993·1·2 Evrokod 3, Оео 1.2 ')

') U pripremi

57
ENV 1993-1-1 : 1992

3 МАТЕКОЛLI

(1) Svojstva materija1a data U ОУОт poglavlju su nominalne vrednosti koje se u proracunu
шјтаји kao karakteristicne vrednosti.

(2) Ostala svojstva materijala data su u Referentnim standardima dеfiпisалim u Алеksu

В.

3-2 KONSTRUКCIONI CEUCI

3.2.1 ОЫаоl primeae

(]) Оео 1.1 Evrokoda 3 obuhvata proraeun konstrukcija izradenih od eelicnog materijala
koji odgovara Referentnom standardu 1 (videti Aneks В).

(2) ОУај deo moze se koristiti i za druge konstrukcione eelike. pod uslovom da se
raspolaie adekvatnirn podacima kojima se potvrduje opravdanost primene
reLevantnih pravHa u pogLedu proracuna i izrade. Postupci ispitivanja i vrednovanje
rezultata ispitivanja treba da 'и saglasni odredbama Poglavlja 2 i 8 Ocla 1.1, tako da
zahtevi u pogledu ispitivanja budu u skladu sa zahtevima iz Referentnog stadarda 1.

(3) Za visokovredne celike pozvati ,е па normativni Aneks О. ')

3.2.2 S~oj."a ~...Ce •• \ј •• јЬ сеlјlul

(1) Nominalne vrednosti granice razvlacenja f y i tvrstoee па zatezanje fu yгuee valjanih

celika date ,и u tabeli 3.1 za vrste celika Fe 360, Fe 430 i Fe 5]0 u skladu 'а EN
10025, а za vrste eelika Fe Е 275 i Fe Е 355 u skladu ,а pr EN 10113.

(2) Nominalne vrednosti iz tabeJe 3.1 mogu se usvојШ u proracuruma kao karakteristicne
vrednosti.

(3) Као alternativa, vrcdnosti navedenc u standardima EN 10025 i prEN 10113, mogu se
ko ristiti za siri opseg debljina.

(4) Slicne vrednosti mogu da ,с usvoje za vruce valjane suplje profile koji ,е primenjuju u
konstrukcijarna.

(5) Za visokovredne celike pozvati se па Aneks о. ')

ОЈ U ргјргетј

58
 ENV 1993-1-1 : 1992

ТаЬеlа 3.1 Nominalne vrednosti granice razvlacenja f y i Cvrstoce па

zatezanje f u za konstrukcione celike u skladu sa EN 10025 ili
prENIOI13
Debljina t u тт ')
Vrsta сеlжа «4 тт 40<! < 100 тт ")
f, (N/mm') f. (N/mm') f, (N/mm') f. (N/mm 2)
EN 10025:
Fe 360 235 360 215 340
Fe430 275 430 255 410
Fe510 355 510 335 490
prEN 10113:
FeE 275 275 390 255 370
FeE355 355 490 335 470
'Ј t је nominalna debljina elementa
")- 63 тт za]?loCe i ostale ravne Dfoizvode od celika uslova isporuke ТМ prema prEN 10113-3

3.2.2.2 Plasticna апаlјжа

(1) Plasticna analiza (videti 5.2.1.4) moze se koristiti u globalnoj analizi konstrukcija јlј
elemenata konstrukcija pod uslovom da celik zadovoljava sledeee dodatne zahteve:
• odnos navedene minimalne Cvrstoce па zatezanje f u i navedene minimalne
granice razvlacenja f y zadovoljava uslov:
f./f,,,),2
• izduzenje pri lomu epruvete па duiini izmedu repera od 5,6SJ1\: (gde је А"
pocetna povrsina poprecnog preseka) пјје тапје od 15%,
• dijagrarn napon-dilatacija pokazuje da је granicna dilatacija Е о koja odgovara
evrstoCi па zatezajne f u пајmапје 20 puta veca od elasticne dilatacije Еу koja
odgovara granici razvlacenja f y.

(2) Moze se kOnSlalovali da vr.rle celiko лаvеdеnе u labeli 3. Ј zadovoljavaju ove zahleve.

3.2.2.3 Zilavost ва lош.

(1) Materijal mora imati dovoljnu zilavost па lom da Ы se izbegao krti lom па najnizoj
eksploatacionoj temperaturi koja se moze ocekivati tokom predvidenog veka trajanja
konstrukcije.

(2) и lIoblcajenim slllcajevima zaval'lmih Јд леzаvагелih е!еmелаlо kOnShUkciia zgrada

izlоzелih slahckim орlегеселјеm ilizamom (а/iле udoтоm oplerecenju) nljе леорhоdал
dofJiјюstuраkprovere ла hti 'оm, ako su zаdоvоi;елi ш/оvi dali u labeli 3.2

(3) Za се/же virokih cvrslocapozvalise ло Аnеlcs D.

(4) Za sve dmge s/ucajeve IгеЬа роg!еdаliiл/оnnаlt"vлiАлеh С

59
ENV 1993-1-1 : 1992

Tabela 3.2 Maksimalne debljine staticki opterecenih konstruktivnih

elemenata bez razmatranja Aneksa С
Vrsta i kvalitet Maksimalna debljine (mm) za najnize
celika eksploatacione temperature
оос -10 0 С -20 С
0

Uslovi kоrisеепја SI S2 SI S2 SI S2
EN 10025(1):
Fe 360 В 150 41 108 30 74 22
Fe 360 С 250 110 250 75 187 53
Fe 360 D 250 250 250 212 250 150
Fe 430В 90 26 63 19 45 14
Fe430 С 250 63 150 45 123 33
Fe430 D 250 150 250 127 250 84
Fe 510 В 40 12 29 9 21 б
Fe 510 С 106 29 73 21 52 16
Fe 510 D 250 73 177 52 150 38
Fe 510 DD(2) 250 128 250 85 250 59
prEN 10113(3):
Fe Е 275 KG(4) 250 250 250 192 250 150
FeE 275 КТ 250 250 250 250 250 250
Fe Е 355 KG(4) 250 128 250 85 250 59
Fe Е 355 КТ 250 250 250 250 250 150
Uslovi koriseenja(5):
Ы: ili nezavareni
ili pritisnuti
52: zavareni а zategnuti
U оЬа slucaja оуа tabela pretpostavlja brzinu nanosenja opter.ecenja Rl i posledice uslova 10та С2,
videti informativni Aneks С.
Napomene:
(1) Za уаlјапе profile debljine preko 100 тт, тЈпЈтаlпа energija Sarpi V - epruvete navedena u
EN 10025 је predmet usaglaSavanja. Za debljine do 150 тш, zahtevana тјпјтаlпа vrcdnost
па relevantnoj navedenoj temperaturi testa ј е 27 Ј, а 23 Ј za debljinc od 150 тт do 250 тт.
(2) za vrstu celika Ре 510 ОО ргета EN 10025, navedena тјпјтаlпа energija Sarpi V - cpruvete
је 40 Ј па - 20 0 с. Vrednosti u ОУОј vrsti pretpostavljaju ekvivalentnu vrednost od 27 Ј па -
зо с.
о

(3) Za celike sa stanjem isporuke N ргета prEN 10113-2 debljine preko 150 тт i za celike sa
uslovom isporuke ТМ ргета prEN 10113-3, debljine prcko 150 mm za dugacke proizvode i
preko 63 тт za pljosnate proizvode, mјпјтаlпа energija Sarpi V - epruvete specificirana u
prEN 10113 је predmet usаglэЉаvапја. Za debIjine do 150 тт zahtevana тјпјтаlпа vrednost
је 27 Ј, а 23 Ј za debljine od 150 тт do 250 тт. Temperatura testa treba da је
- зо с za ееlш kvaliteta КО i - 50 С га ecJik kvaliteta КТ.
о 0

(4) Za celik kvaliteta KG prema prEN 10113, navedene тјпјтаlпе vrednosti Sarpi V - epruvete
idu do 40 Ј па - 20 с. Vrednosti u оуо; vrsti pretpostavljaju ekvivalentnu vrednost od 27 Ј па -
0

зо с.
о

I (5) Za potpunije detalje о uslovima eksoloatacije, ршzlеdаti informativni АпеЬ С.

60
 ENV 1993-1-1 : 1992

3.2.3 Svojstva m.aterijala za hladno оЫikОV8пе celike

(1) Nominalne vrednosti granice [атlасепја i evIstoce па zatezanje (usvajaju se u

proracunima kao karakteristicne vrednosti) za hladno oblikovane сеlже navedene u
ENV 1993-1-3 Evrokod 3, Deo 1.3.

(2) РгоsеСП<t granica razvlacenja za suplje hladno oblikovane profile moze blti odredena
kako је prikazano па slici 5.5.2.

3.2.4 Dimenzije, masa i tolerancije

(1) Dimenzije i masa svih уаlјапЉ celicnih profila, limova i supljih рrofilа, kao i пјЉоуе
tolerancije и pogledu dimenzija i masa treba da su и saglasnosti sa Referentnim
Standardom 2, videti Aneks В.

3.2.5 Racunske vrednosti koeficijenata m.aterijala

(1) Koeficijente materijala koji se usvajaju и proracunima, za celike оЬuЬуасепе оујm

Evrokodom, treba uzeti kako sledi:

• modul elasticnosti Е=210 000 N/mrn 2

• modul klizanja G= Е/[2(1 +УЈ]
• Poasonov koeficijent v = О. з
• koefic~ent linearne termicke dilatacije а = 12x1O-6 1/ СО
• zapreminska masa р = 7850 kg / m 3

3_3 SREDSТVА ZA VEZU

3.3.1 Opste

(1) Sredstva za vezu treba da odgovaraju specificnim uslovima primene.

(2) и odgovarajuco sredstvo za vezu ubrojajll se: zavrtnjev~ spojna sredstva /соја лоsе
trenjem~ zo/civci izavarenisovov4' svo/co premo odgoparajucem Rtf"erentnom Stоndаrdц
Pldeti nопnаtiрлiАnе/cs В.

3.3.2 Zavrtnjevi, navrtke i podloske

3.3.2_1 Opste

(1) Zavrtnjevi, navrtke i podloske treba da su u skladu sa Referentnim Standardom 3,

videti normativni Aneks В.

(2) Zavrtnjevi klasa nizih od 4.6 ili visih od 10.9 ое treba da se koriste osim ako
rezultatima ispitivanja пјје dokazano da опј mogu biti prihvatljivi za posebnu
рпmепu.

(3) Nominalne vrednosti granice razvlacenja f Yb i evrstoce па zatezanje fub (koje se u

proracunima usvajaju kao karakteristicne vrednosti) date su u tabeli 3.3.

61
ENV 1993-1-1 : 1992

ТаЬеlа3.3 Nominalne vrednosti granice razvlзеепја f Yb i evIstoce па zatezanje

f pb zavrtnjeva

Юаsа zavrtnja 4.6 4.8 5.6 5.8 6.8 8.8 10.9

f,., (N/mm') 240 320 300 400 480 640 900

f", (N/mm') 400 400 500 500 600 800 1000

3.3.2.2 Predn8pregnuti zavrtojevi

(1) Visokovredni zavrtnjevi mogu da se koriste kao prednapregnuti sa kontrolisanim

pritezanjem pod uslovom da su u skladu sa zahtevima za prednapregnute zavrtnjeve iz
Referentnog Standarda 3.

(2) Ostali tipovi visokovrednih zavrtnjeva mogu biti korisceni kao prednapregnuti
zavrtnjevi sa kontrolisanim pritezanjem kada је postignuta saglasnost izmedu:
investitora, projektanta i nadleznog organa vlasti.

3.3.3 Ostali tipovi рredпарregпutih ЈројпјЬ sredstava

(1 ) Ostali tipovi visokovrednih spojnih sredstava (kao 8tO su па primer visokovredni

zakivci) mogu takode da se koriste kao prednapregnuta spojna sredstva ako se
роstigпе saglasnost izmedu investitora, projektanta i kompetentnog nadleznog
organa, pod uslovom da опј јmајu slicna mehanicka svojstva sa опјmа koja se
zahtevaju za prednapregnute zavrtnjeve i da su u stanju da budu pouzdano рritеgПllti
do odgovarajuce specificirane pocetne siIe prednaprezanja.

3.3.4 Zakivci

(1 ) Svojstva materijala, dimenzije i tolerancije celicnih zakivaka treba da su u saglasnosti

sa Referentnim Standardom 5, videti поrmаtivпi Aneks В.

3.3.5 Dоdаtпi Dlaterijal za zаvаrivапје

(1 ) Svi dodatni materijali za zavarivanje moraju biti u skladu sa Referentnim Standardom

4, videti normativni Aneks В.

(2) Specificirane vrednosti za granicu razvlacenja, evrstocu па zatezanje, izduzenja pri

lomu i minimalne energije loma epruvete Sarpi-V dodatnog metala treba da su уесе
ili jednake, ili bolje, od odgovarajucuh specificiranih vrednosti za klasu celika koji se
zavaruJe.

62
 ENV 1993-1-1 : 1992

4 GRANICNA STANJA UРОТREВLJIVОSП

4.1 OSNOVE

(1) GraniCna stanja upotrebIjivosti (videti 2.2.1.1) za gradevinske objekte od celika su:
• deformacije Јl! ugibi koji пероvоlјло uticu па izgled јlј п а efikasno kоrisеепје
gradevinskog objekta (uk1jucujuci ispravno funkcionisanje mаsiпа ili
opreme),
• vibracije, oscilacije ili Ьоспа pomeranja koja ugrozavaj u udobnost korisnika
gradevinskog objekta ili izazivaju ostecenja njegove sadrzine,
• deformacije, ugibi, vibracije, oscilacije Ш Ьоспа pomeranja koja izazivaju
ostecenja па zavrsnim obradama ili па nekonstruktivnim еlеmепtimз.

(2) Da Ы se izbeglo prekoracenje оујЬ granica, neophodno је ograniciti deformacije,

ugibe i vibracije.

(3) lzиzеџ kodo su speсijiсле granicne Jlrednos/i dogovo/'ene izmedu ulvestiloro.. projehonlo i
nod/efnog 0I80ЛО Jllost~ tп?Ьо рriлzеnјЈјктаnјсnе vI"ednosli koje .Ш dale и ОЈЈот рос/аЈЈ(јu.

(4) Kodo se zo dokoz gmnјёnок stолјо лosiVОSli koгJsli p/as!icna с/оЬо/nа оnо/ив !п?ьо
ispi/o!i mogubzos! do Ii Ьј i рп' gmлiсnот ,,!аn/и upo!reblji;''Osli тog/о do dode do
plashcnc pteJr1spode/e "ј/о i тоmеnоЈо. OJ.'lI pгerospode/II IтеЬn dozvo/i!i snnlO kodo se
mоЬ рошnti dn nесе ы
iролоlllје,,n•. Ovо 'окodе 'геЬо Ше/i II obzir рп' РЮl"OёllЛII
dejom1oci;a.

(5) Kada se prednapregnuti zavrtnjevi koriste u vezama kategorije В (videti 6.5.3.1(3»,

zahtevi dati u 6.5.8, u pogledu otpornosti па proklizavanje treha da su zadovoljeni pri
granicnom stanju upotrebljivosti.

4.2 UGIBI

4.2.1 Zahte.j

(1) Сеli~пе konstrukcije i пјепе komponente treba da se tako dimenzionisu da ugibl

ostanu u granicarna koje su zajednicki dоgоvогШ , investitor, projektant i nadlezni
organ vlasti, shodno predvidenoj паmепј i оееЮvапјm korisnicima objekta, kao i
prirodi materijala koji se nosi.

(2) Огашсле IIll!dnOSli ugiba ko;c "е ргеротёuји dnle "" IIIОЬеI; 4.22 О nekint s/ucojevimn
slroZjje vrednosli (јli izuzemo, Ыnге vrednosll) irposlolliCe se koo рп'/с/оdnе u pogledll
"отеле objeK/~ i/i kroktw/iko mnlenju/o zo оЬ/асаnје, iIi леsтеlOЛog fiшkciОlllrОЛјU
lфоуо, lld

(3) f/rednosli da!e II 4.22 "и empinj'ske vгеdЛО5!i Опе "u рП?dvitlеnе zo upol"edenje 50
n!Zu/!o!imoрroroСШtО i ле !П?Ьо ih !umoCiii Коо knien]ume zo izvr.fenje.

(4) ЛUСШ1skе Vl"еdлОSli dt1le

u 23.4 Zt1 П?lku kотЬiлt1сi;il tп?Ьо da se kO!isle II vezi so .nim
graлiслim vrednos!imo do!im u ode(;ku 4.2

63
ENV 1993-1-1 : 1992

(5) иgЮј /теЬа do seртоroдтаји vodeCi гасило о lIIicojimo dmgog red~ rotocionoj Icmtosli
polu-kгиIih pa~ Ьо i о тоgисој pojavi ploshcnih dеfопnос[ја рп' graшёnоm stonju
upolrebIjivosti.

ТаЬеlа 4.1 Preporucene granicne vrednosti za vertikalne ugibe

Uslovi Ogranicenja (videti sliku 4.1)

0=, о,

Кroyoyj generalno И200 И250

Кrovovi prohodni пе samo za osoblje za И250 uзоо

оdriзvапје

Тауапјсе generalno И250

uзоо

Тауапјсе i krovovi koji nose pregradne zidove od И250

ЦЗ50
gipsa ili drugih krtih јјј krutih materijala

Tavanice koje nose stubove (ukoliko defonnacija И400

nije uzeta u obzir и g1obalnoj ana1izi za granicno
L1500
stanje јота)

Кada 8 тах moze narusitj izgled zgrade L1250 .

4.2.2 Granicne vrednosti

(1) Gmлiсnе vrednosti veгtika!nm

ugiba /соје su dale u doljem tеksш t!Щlгоvаnе SU по
pгimeтpгoste gп;dерпlcozoле по slici 4. 1, рп" сети је."

Отах = ОЈ +132 -оо

gdesu:
Отах moksimolni ugib u Ьојnјет s/onju u odлоsu ла ргауу liлiјu /соја spaja ОЈiолсе,
оо nadvifenje nеор/егесеnе gmde (s/олје 0i
01 рюmеnа ирЬа gmde usled s/alnih ор/егесеnја, neposredno nn/соn njegovog
nаnоЈеnја (s/anje 1i

02 рготеnа ugzba gmde usled promen;ivog ор/егеселја i svih vгеmелs/сih

de.foпnocijo od s/alnog ор/егесеnја (s/anje 2).

(2) Gronicne vrednos/i vеrti/cоlлog uglbo.. /соје seргеротсији za zgтade, da/e su u /obeli 4.1,
gde је L тosроn gmde. Za /Соnzоlnе nosace za dtdinu L /«Ьо lIZeli da је јеdла/са
dvostm/coj dtdini /солzоlе.

(3) Za nosoce mоs/лih dizalico i za nosoce тоnогеј dizolico.. /геЬа ogтaniCtii verti/calne i
horizon/alne ugibe shodno /corifcenju i Idasi ор«те.

64
 ENV 1993-1-1 : 1992

(4) Gmлiспе ~rednoslj hоrizол/о!nih роmегапја рп' vг/ш shlbovo /соје Је ргеротсији zn
zgmd~ izлоsе:
• por!a!ni olcvin' hez mostnih diznlicn h/150
• dl1lgepnzemne zgmde h/ЗОО
• sрmlле zктnde
• izmedll JYokog SpтlO h/ЗОО
• zo konsrmkc{ju kao се!inи h o l500
gdr: Ји:
h Рбiпо sluba i/ispmtn
укирпа vifinn konstmJ:CJje

4.2.3 Akomulacija IПјпјсе

(/) и ci(ju obezbetlenjo korek!nog odvodnjovnnja ki.fлicе Јn mvnih i/i pnbliZno гоvлilr
krovopo IтеЬо proveniipтojekfno re.fenjo svih krovova /сојј јmоји покЉ топ}ј od 5%, da
ь; Је isk{juciln moguCtlOSI ЈоlaJр(јnпјn kifnice II lolcvomo. Pn' оvoјргоРеП" trebo "'odјЈј
roсипа о mОКllбт nepreciгno.rlimo lJ јzvodепји оЬјекlо, Ј/ек/lIlји 'emeljo~ ugibimo
еlеmеl1О1п za krovopoknyonje, икјЬјто konslmk/iv/IIh еlеmелоtо /спо; (} li/fcojimo usled
nodvi.fenjo. Ovo /окodе тЈј i zo podove porkiпg zgrodn ilј dmgih konSlmkcljo koje SII
ofVoгel1e sa ,г/гопе.

(2) NоdllifеЛЈО nosocn mogu smОЛЈiii moguслоst sоlaJр/јрлјо Id.fnice 11 /oIO.'I1mo рod
uslоюЛ/ do SII on'On'zo odvodnjOVlmje pn'k/odno posltJv!ieni

(3) Kodn је nogib krovo тОПЈУ od 3% 'геЬо sprovesli dodolniprorocun " сј(ји рroЈЈеге do
пето ri.ziko odm.fenjo pod lедпоm J.'od~ i 10.'
• 17i "vdom skupljenom u eventue!t1O obrozovолim bozenimo noslo/im usled ugibo
kOll.JlmkliJ.'lIln e/emel1olo јЈј elemenold ZO kroJ.'opoktiJ.'onj~
• ili vodom zodt:fonom snegom,

I
I
_-=-_
(OL_---- ----:--.---
I б
1
--...
_---
-,-
__
бо
5-...:;_ J1r- -----' __ 1- ___ - -
-
/и
~-
~
I
.

I
~ -- --- /
-~
б

l
/. /

SlIka 4.1 Vertikalni ugibl koje treba razmatrati

65
ENV 1993-1-1 : 1992

4.3 DINAМIёКI ЕFEКП

4.301 Zabtevi

(1) Odgovarajuce mere treba da se uvedu u proracun za uticaje od korisnih opterecenja

koja izazivaju udare, vibracije, itd.
(2) Dinamicki ifekli /сојl se razmatraju рп gгon/cnoт s/onju upo1rebI;ivosti SII ЈЈЉтс(је
prouzrolcovane radom ma.fina ili oscilacije usled haпnonijske геZOllОлсе.
(3) Sops/JJene frekvenc(je konslmkcije ili delovo kons/mlcc(je tтeba da SII dovoljno rozliCiie od
оnй od шото роЬudivлја da Ьј se иЬесlа rezonanco.

(4) RaclInske vrednosti date II 23.,( dob(/ene по osnoJ!lI cesle lcоmЬiласiје Iтeba da se [оnS/е
II vezisa svim gтonjcnjт vrednoslim~ dolim u оdе(јlш 4.3.

4.3.2 Konstrukcije u јаупјт objektima

(1) Oscilacije i vibracije konstrukcija ро kojima ljudi mogu da se krecu treba da su

ogranicene kako Ы se izbeglo znacajno ugrozavanje komfora korisnika.
(2) и у!исаји podova ро ко/јта уе !judi noпno!no кгесц као ло уи podovi u s/anovfmo.
Iшпсе!аПјато. i уl najniZa sops/vena jТekvencija mеdusргаlле КОnS/ПIксјје ле IгеЬа da
bude тапја od 3 ciK!usa/se/auld Ovај ИS!ОЈЈ Ьјсе zаdоvо/јел око је tтели/пi /о/а!ш' иgЮ
151 +152 (dфлisал u 4.22 alismcunot кшislеCi ceslu колЬinасiји) man/i'od 28 тт. Ovа
оgгаl1lёелја тоgu da уе иblше Kada ЈЈиоке vrednoslipngusenja 10 oprovdavaju.

(3) О у!исаји poda ро koтe уе умсе ili igra u odredenom ritm14 као slo је 10 pod
gfmпаSflёке i!iр/еsле dvoтnt; najniZa sops/veno .fТеkvелсiјо lokve podne коns/ткс(је пе
lreba da bude mалја od 5 czk!usa/sekund Ovај ИS/ОЈЈ bite zadovo!jen ако ugib,
рroгасипаl Iшкоје prelhodno лаvеdепо, лiје ЈЈес! od .10 тт.

(4) Ако је ројгеЬпо moze уе sprovesli dinаmlёка оnо!иа како Ь!' уе pokaza!o da иЬп-апја i
јТеЬепсјје које Ьј mog!e da уе s/vore пе Ь! Ы/е tokve pnrode da zпа/ло ugтozavaju
!сот/ог !corisnika ili izazivaju оЈјесепја оргете.

4.3.3 Oscilacije pobodene vetrom

(1) Izuzetno fleksibilne konstrukcije, kao 5to su vrlo vitke visoke zgrade ili vrlo prostrani
krovovi, kao i izuzetno fleksibilni konstruktivni elementi, kao 5to su lake zatege, treba
da se ispitaju па uticaj dinamitkog opterecenja od vetra, kako U pogledu vibracija и
ravni tako i опЉ s obzirom па vibracije upravno па pravac dejstva vetra.

(2) ТаЬе kолs/mIcс(је treba алаlizirаlisа obzirom па:

• vlbracz}e које уи izozvane udanma ЈЈејт,
• vibтc(je које уу izozvале vrt!ozima od ЈЈе/т.

(3) Pogledatitakode ENV1991 Evrokoda ЈО)

О) U priprcmi

66
 ENV 1993-1-1 : 1992

5 GRANICNA STANJA NOSIVOSТI

5_1 OSNOVE

5.1.1 Op.t.

(1) Сеlirпе konstrukcije kao i пјЉоуј sastavni elementi treba da se dirnenzionisu tako da
budu zadovoljeni osnovni proracunski zahtevi za granicna stanja nosivosti, dati и
Poglavlju 2.

(2) Parcijalne koeficijente sigumosti Ум treba uzeti kako sledi:

• otpornost poprecnog preseka klase 1,2 ili З .) Умо =ОЈЈ
• otpornost poprecnog preseka klase 4 Ум, ~OJJ
• otpornost elementa па gubitak stabilnosti Ум, =ОЈЈ
• otpornost neto preseka kod rupa za zavrtnjeve YМ2=~
• otpornost veza videti poglavlje 6

5.1.2 Proracon skeleta

(1) Za skelete treba proveriti:

• otpornost poprecnih preseka (5.4).
• otpornost elemenata (5.5),
• otpornost veza (Poglavlje 6),
• globalnu stabilnost skeleta (5.2.6),
• staticku ravnoteiu (2.3.2.4).

(2) Kada se vrSi ртоуега Оlpоmоsй' popmcnih рП!sе!са i eleтena/a ske/eta, svaki element
moze Ьй! гагтаlгап kao izolovan iz ske/et~ so silomo i momentimo oplicironim по
svokom Ьајц а ko;j' su odredeni iz anolize skeleta, Groлiсnе uslove ла svakom kmju
јтеЬа odrediti rozmatrojuCi element koo deo skeleta, Ло јгеЬа do bude и soglosnosti so
јфот ono!ize (videti5.21 i5.22) iobIikom !ото (videti 5.26).

5.1.3 Zategnuti elementi

(1) Za zategnute elemente treba proveriti:

• otpornost poprecnih preseka (5.4.3).

5.1.4 Pritisnuti elementi

(1) Za pritisnute elemente treba proveriti:

• O!POrnost poprecnih preseka (5.4.4),
• otpornost па izvijanje (5,5.1),

О) Za klasifikaciju poprecnih preseka vidcti 5.3

67
ENV 1993-1-1 : 1992

(1) Za elemente opterecene па savijanje treba proveriti:

• otpornost poprecnih preseka (5.4),
• otpornost па bocno-torziono izvijanje (5.5.2),
• оt(юmоst па izboeavanje smicanjem (5.6),
• otpomost па izvijanje pritisnute nozice u ravni теЬта (5.7.7),
• otpornost па иlиЫјепје rebra (5.7.1)

5.1.6 Elem.eoti napregauti 8Ьјјаlвош silom i momentom S8yijanja

(1) za elemenate kod kojih је aksijalna sila u kombinaciji sa momentom treba proveriti:
• otpornost poprecnih preseka па kombinovane uticaje (5.4.8),
• otpomost elemenata па komblnovane uticaje (5.5.3 i 5.5.4),
• kriterijumi ,а grede (5.1.5) ,
• kriterijumi za zategnute elemente (5.1.3) i1i za pritisnute elemente (5.1.4),
shodno slucaju.

5.1.7 Spojevi i veze

(1) Spojevi i veze treba da zadovoljavaju zahteve specificirane u Poglavlju 6.

5.].8 Z.D>or

(1) Za konstrukcije izlozene fluktuirajutim opterecenjima koja se ponavljaju treba da se

proveri otpornosti па zamor.

(2) Za objekte sa сеНспот konstrukcijom od vruce ob)jkovanih iIi hladno oblikovanih

supljih profila treba zadovoljiti zahteve navedene u Poglavlju 9.

(3) Zo objek/e so celicnom kon.s/l1IkC/jom ос! hlodno oblikovonih projilo, proroCtmsko

prOIlI!O dOla u ENV1993·1-3 Evro/cod 3: Deo Ј.Ј) vnZe Јото го Iconstrulccije ЈО preleino
miпuin SIolickim ор/егеСепјет. Celible /constmkcije od h/odno оЫi/соvолih proji/o ле
/!rbo рпinеЛјivаli око је готог dоminолlОЛ, сшеу ako ,Је ле rospo/ofe sa ode/cvolnim
podосјmо го IlгеdЛОJlопје zomoro по OSnOll1l kOjill se moze рошо/i do је otpomosl по
zOl!1or zodollo90vojuco.

(4) Zo KOllslmkcije u zgrodoг.stvu dokaz ло готог se 1I0П110/nО ле zoh/evo, so izuze!KOm

slede611 s/uCojeva.·
• е/етел/i /сојј nOЈе uredaje zo dizолје Ilipokrelne !e!r/e,
• е/еmел!i /сОјУ nOSe nonrojuce ntоЈinе,
• е/етеп!ј а/оЈепј ОЈсј/ОСЈјото /соје.Ји izozvo/U! ""е/ГОт,
• е/етеп/ј и/оЈеПЈ osciloc(jomo које su izоzvоле /judskom nОЈЈо/от.

') u рriрrеПli

68
 ENV 1993-1-1 : 1992

5.2 PRORACUN UNUТRASNЛН SILA 1 MOМENATA

5.2.1 Globaln8 8naliza

5.2.1.1 Metode analize

(1) Unutrasnje sile i momenti u staticki odredenoj konstrukciji dobijaju se koristeCi

jednaCine statike.

(2) UпutraSпје si1e i rnomenti u staticki neodredenoj konstrukciji mogu generalno da se

odrede koristeCi jednu od sledecih metoda analize:
а) elasticna globalna analiza (5.2.1.3),
Ь) plasticna globalna analiza (5.2.1.4).

(3) Elasticna g10balna analiza moze da se koristi и svim slucajevima.

(4) Plasticna globalna analiza moze da se koristi samo kada poprecni preseci elemenata
zadovoljavaju zahteve navedene u 5.2.7 i 5.3.3, а celicni materijal zadovoljava zahteve
navedene u 3.2.2.2.

(5) Kada se g/obolna onaliza Ј]Јгоvodi:рrimеnјuјш!i sulccesivno pove/anje opterecenja, mo.fe

se smatтali, u s/ucoju konshukcljo 11 zgrаdor.rlvц do је dOJloljno lисnо do se ЩlJоji"
is/ovremonoproporcionolnopovecovonje svih ор/егеСеnјо.

5.2_1.2 Uticaji dеfОПD8<ij8 kODstrnk<ije

(1) Unutrasnje sile i momenti mogu generalno da se odrede koristeCi jednu od sledecih
teorija:
а) teorija prvog reda, koristeci pocetnu geometriju konstrukcije,
Ь) teorija drugog reda, шјmајиСј u obzir uticaj deformacija konstrukcije.

(2) Teorija prvog reda moze da se koristi za globalnu analizu u sledeCim slucajevima:
а) ukrueeni skeleti (5.2.5.3),
Ь) bocno nepomerljivi skeleti (5.2.5.2),
с) metode proracuna koje indirektno uzlmaJu u obzir uticaje drugog reda
(5.2.6).

(3) Teorija drugog reda moze da se koristi za globalnu analizu u svim slucajevima.

5.2_1.3 El8sti~Da g10balna analiza

(1) Elasticna globalna analiza treba da је zasnovana па pretpostavci о linearnoj veZl

napon-dilatacija za materijal, za bilo koji nivo паропа.

(2) Ova pretpostavka moze da se zadrzi kako za elasticnu analizu prvog reda tako i
drugog reda, cak i kada se otpomost poprecnog preseka zasniva па plasticnoj
otpornosti, videti 5.3.3.

69
ENV 1993-1-1 : 1992

(3) Sledeti elasticnu analizu prvog reda, tako proracunati momenti mogu se modifikovati
preraspodeljivanjem za do 15% vrednosti maksimalno sracunatog momenta u bilo
kojem elementu, pod uslovom da:
а) unutrasnje sile i momenti u skeletu ostaju u ravnotczi sa nanetim
opterecenjem, i da
Ь) svi elementi и kojima su momenti redukovani јтаји роргеспе preseke klase
1 јlј 2 (videti 5.3).

(4) Usvojene pretpostavke za proracun veza treba da zadovoljavaju uslove navedene u

5.2.2.

5.2.1.4 Plastitn8 globalna analiza

(1) Plasticna globalna analiza moze se sprovesti koristeti:

• i1i kruto-plasticne metode analize,
• i1i elasticno-plasticne metode analize.

(2) Mogu se koristiti sledece metode elasticno-plasticne analize:

• elasticno-idealno plasticna,
• elasto-plasticna.

(3) Kada se koristi plasticna globalna analiza, treba obezbediti Ьоспо pridrzavanje па
svim mestima gde su plasticni zglobovi, kod kojih moze da dode do rotacije
plasticnog zgloba pod bilo kojim slucajem opterecenja.

(4) Носло рriddа/Јалје du.i e/ementa 'тЬа obezbediti od teon]skog mesta р/аShёлоg zg/oba
do rastojanja koje ле pre/Jazl!azip%Jlinu /Јiriле poprecnogpreseka e/ementa.

(5) Кmto-p/asticne metode пе 'геЬа kOl1slili го опа/ии ро leonji dmgog md~ Ја izuzetkom
kakoје ла/Јеdепо II 5.2 6.3.

(6) и huto-p/aslicnoj апа/и; е/ОЈьспе dе/опnасiје е/еmела/а i 'еmе(ја su zолеmагепе, а

pn:tpos/aJl/ja se da Sll p/aslicne dе/опnосiје koncen/nsane ла mestima p/astlcnih
zg/obo/Ja.

(7) и elashcno-Ideo/no p/astlcnoj ало/iz/,

pretpos/aJl/ja se da poprecnipresek os/ajeрофипо
e/astlcan SJle dok тотепlp/astlcne otpomosh' ле bllde dosllgпut, а zotim postajeрофипо
p/astlcon. Pretpos/o/J/jo se da Sll plashcne diformocije koncenlnsane па mes/ima
p/ostlcnih zg/oboJlo.

(8) и e/aslo-p/aslicnoj апа/и/, bilineamo ЈЈега nopon-dl!a/acijaрrikazала па s/ici 5.2 Ј тоЈе

do se kons/i га Jlrsle konstmkcionih celika speciftcirane u Pog/OJl/jll З. А/'еmаli/ЈП~ moze
se lISJlOjili јргесип(јо ЈЈега. Poprecnipresek os/aje рофипо e/oshcon Ј'Ј!е dok пароп! u
krajnjiin /Ј/аkлfmа пе dostigпu gnmicu rOZJ!lacenjo. Kada тоmеПI nosloJli da se
РО1)есарlI, ртеЈе/с Је ршlерело plosliji/cuje shоdло lоте /со/со Је рlОSliji/шсiјо Iiripo
роргеспоm preseku., а р/ashёле diformacije se dehinlcno raspros/im du.i elementa.

70
 ENV 1993-1-1 : 1992

(9) Kako Ы se izbeg/e nиmеnёке РОјеЈкосе kada se koristi гасиnог

za e/asto-plasticnu
илиlizц al!emativna bilineama veza nароп-тlоЈасјја prikozana па slici 5.22 mo:fe da Уе
kОПSliро potrebi

(ЈО) Kada уе izvodi еlаSllёпо-рlаstlёno ало/izо, moze уе уто/гаl; dovoljno {acnjт~ и s/ucaju
kолrtmkс{ја и zgтadarslvy, primena Oplerecenja 1I уепј'пmа inkremenata, do doslizanja
рuл()g гасuлsкоg орtегеселја i korifcenje rezu!tujucih lIЛll!га.fпјilt ујlа i тотепа/а za
РГОЈЈет otpomostipoprecnih presekn i оtpomоsh'ла gub;Iok stabtlnosti elemenolO.

(11) О у/исаји копујПIксјја u zgradarstvu л(је оЬјспо рощЬпо razmalrati ulicaje altemativne
plast(likocije.

d<r Е
(jg=

Bilineama veza пароп - dilatacija

(Ј

f y t- da _ ~ (јlј neka slicna

(jg -l1JlЮO mala vrednost)

Altemativna bilinearna veza пароп - dilatacija (koristi se samo

u elasto-plasticnoj analizi)

5.2.2 ProracoDske pretpostavke

(1) Pretpostavke usvojene и globalnoj analizi konstrukcije treba da su u skladu sa

predvidenim tipom ponaSanja vеzз.

71
ENV 1993-1-1: 1992

(2) Pretpostavke usvojene u proracunu elemenata treba da su u skladu (Ш па strani

sigumosti) sa koriscenom metodom globalne analize kao i sa predvidenim tjpom
ponasanja veze.

(3) ТаЬеlа 5.21 pokozlIje 'ф уаа које se zah!eJ.'oju za гozhё,iе '!роЈ/е modelimnjo
koп.rtmkciio и zovirnos/i od тetode g!obaule ono/ize.

(4) Zohlevani lIsloviztl rtlzlicite /фОЈЈе уа-о dOli su 11 6.4.2 i 6. 4.3.

(5) zo klosijikocijll vezngтedo-stllbkookmtih ipolllkmtih ""zn videti6.96.

(6) Kado је neophodno srocunolj еlаsllёло krillt//o ор/егесепје zo gиЬјlO/С nosivos/i sKe/eJa II
Ьоспо pomer!Jivom оЫјkи /ото, lгем vodliimсuла о ulicojima sy!h poluК:mtih ",ао. bez
obziro da I{је eloslicno iliрlоsliсла olZOlizo korifceno 11 globolnoj onolizi

(7) Kada se koтisle po/иКm/e veze 'геЬа uzl!/ipoet'lne vrednosti hutosh' 'щ го/осјји (I/Ide/i
6. 9. 6)рпјЈгогосиnи ela.r/icnih kni,ёmh op/erecelljn ј/ј duiina izvijonja.

5.2.2.2 Proslo uobIii'enje

(1) и ргos/от uоЫјсеnјu га уае izmedu е/етеnа/а mo..fe se pretposloYlii do де prellose

тотелlе. иg/оЬаlлој аnа/иЈ е/етеЛfi se токи smalroli као da s" zglobno oslonjeni

(2) Veze !геЬа do zadoYO/je иs/оуе zohleyone zo 11Omјnа/nо zg!obne уае КОКо је 10 da/o
о) ili u 6.4.21
Ь) iIi 1I 6. 4..Ј 1.

5.2.2.3 Kontinualno uoblicenje

(1) Е/оsьёло ann/izo /геЬа do se zosnivo па prelpos/oJlci риnос КОnlinщiеlо, sa kmll;n

Jlегато које ZOdOIlOijfJJ'oju zahleye do/e" 6. zf.2 2.

(2) Кm!о-р/аsllёnо ОЈ1о/аа !геЬа da se ZoSI1lVO па pretpos!oyci рШlOg kon/inlli/eIO so

ро!риnо оtpОПlliЈl Jleznmn које zodoyoljovojll zohleJle dote u 6. 4. 3.2.

(З) E/OSfo-р/ns/iёлn оnt1lиn

trebo do .fe гosnјЈЈО "0 pn?tpOslovci р"nog KOnhill1lieto sn
роtpшlO otpomlin "Цато које zodovo/jo"oju rahteve dofe u 6. 4.22 i 6. -1.3.2

5.2.2.4 Polukontinualno uobIicenje

(1) Еlnsllёnа ада/ао IгеЬа

do se zasni/Jo па pouzdano рredиtlеnim racunskim
karakterislikomo momenf-rotocija ilisila-pomeranje га уеге .које se koriste.

(2) Клdо рlаSflёпа anoliza 'теьо do se zosni/Jo пп ТlJcun.rkim mоmеnl1јnо olpOmosti vezo zo
које se moze pokazolido posedu/1I doYO(jon kopoC/iet rotocije,. уЫе/ј 6. 4.3. i 6..9.5.

(3) Elaslicno-plos/icno O!lOlizo IгеЬо do se zо.rлiџо пп тосunsкјт komk/erisfikomo momellf-

rOlaC(jo го vez~ lIidefi 6. 9. 2.

72
 ENV 1993-1-1 : 1992

Ta""l. 5.2.1 Pretpostavke proracuna

Тјр uoblieenja Metoda globalne analize Тјр veza

Nominalno zglobne (6.4.2.1)
Prosto Zglobni cvoroyi
Nominalno zglobne (6.4.3.1)
Кrute (6.4.2.2)
Kontinualno Elasticna
Nominalno zgJobne (6.4.3.1)
Potpuno otpome (6.4.3.2)
Кrиto-plasticna
Nominalno zglobne (6.4.3.1)
Elasticno-plasticna Potpuno otporne - Кrute
(6.4.3.2 i 6.4.2.2)
Nominalno zglobne
(6.4.3.1 i 6.4.2.1)
Polиkrute (6.4.2.3)
PolukontinuaLno Elasticna
Кrиte (6.4.2.2)
Nominalno zglobne (6.4.2.1)
Delirrucno otpome (6.4.3.3)
Кrиto-plasti cna
Potpuno otporne (6.4.3.2)
Nomina1no zяlоЬпе (6.4.3.1)
ElastiCno-рlаstјј':па
De1imicno otporne - Polukrute
(6.4.3.3 i 6.4.2.3)
Delimicno otporne - Кrute
(6.4.3.3 i 6.4.2.2)
Potpuno otporne - Polu-krute
(6.4.3.2 i 6.4.2.3)
Potpuno otporne -Кrute
(6.4.3.2 i 6.4.2.2)
Nominalno zglobne
.(6.4.3.1 i 6.4.2.1)

5.2.3 к.о.stПlk.\I.ki .i.te..i

5.1.3.1 Koostrul<.lje

(1) ОЫm zahtevane globalne anaHze zavisi оо ,јра konstrukcije

а) Prosti konsruktivni elementi:

Grede sa jednim rasponom i samostalni pritisnuti ili zategnuti elementi su
stаtiсю odredeni. Resetkaste konstrukcije mogu biti staticki odredene i
neodredene.

Ь) KontinuaJne grede ј ЬоСпо nepomerljivi skeleti:

Kontinualne grede i skeIete kod kojih su uticaji od botnog pomeranja
zanemarljivi iIi su eliminisani prikladnim merama (videti 5.2.5), treba
analizirati za odgovarajuce dispozicije promenjivih opterecenja kako Ы se
odredjJe опе kombinacije unutrasnjih sila i momenata koje su kriticne za
dokaz otpomosti pojedinacnih еlеmепаtз i vеzз.

73
ENV 1993-1-1: 1992

с) Воспо pomerljivi skeleti:

Воспо pomerljive skelete (videti 5.2.5), treba analizirati za takve dispozicije
promenjivog optereeenja хоје su kriticne za ЬоСпо pornerljivi obIik 'ота .
Pored toga Ьоспо pomerljive skelete treba takode analizirati i za Ьоепо
nepomerJjiv oblik Јота kao sto је opisano pod Ь).

(2) Pocetne imperfekcije od bocnog otk1ona specificirane u 5.2.4.3 kao i imperfekcije

elemenata gde је to potrebno, videti 5.2.4.2(4), treba uvesti u globalnu analizu svih
skeleta.

5.2.3.2 Podsk.I.1

(1) Za globalnu analizu konstrukcija moze biti rastavljena па izvesan broj podskeleta pod
uslovom da:
• је konstrukcijska interakcija izmedu podskeleta pouzdano modelirana,
• је dispozicija роdskеlеtз prilagodena koriscenom konstruktivnom sistemu,
• su eventualni пероуоlјп! uticaji usled interakcije izmedu podskeleta uzeti u
obzir.

5.2.3.3 Кrulool osloa.~kib оlора

(1) Treba uzeti u obzir karakteristike deformacija stopa ili drugih {етеlја sa kojima
stubovi јтајu veze otporne па rotaciju. Odgovarajuce vrednosti rotacione krutosti
treba usvojiti u svim me10dama globalne anaIize izuzev и krиto-plasticnoj metodi.

(2) Kada se koristi zglobno leziste, treba uzeti da је rotaciona krutost {еmеlја jednaka
nuJi.

(3) Као opciio. тogи Је /a/code шvoiili odкоуогајисе vrednos/i ЮlOсfc)/Је кт/os!; koko ЬЈ Је
predslov/lopol/ikm/oроnаЈаnје nоminolло zglobnog оslnnјШlitl

5.2.3.4 РгооlО uobllcenje

(1) Роgodле me/ode modelirnnja kш/Slmkciја ЈО proslim II0ыIеnјетm do/e .ги и Anekrll !FJ.

5~2.3~5 Konti•• alno ооblјСеnjе

(Ј) Odgovorojucipodskele/i тоgи Је /акodе kOrlsl!ii zo glоЬа/лu nnnlizll skele/o Ја kmlim

СVОЮIЈlinа" Vldе!iАлеks ј/).

5.2..3.6 Роlп-kопtiпuаlоо uоЫiсепје

(1) OdgovarajuCipodslceleti mоgи lakode da Је Korisle zo glohalnu onolizu kOnSlmkcija sa

polu-/auliin иоЬ!јССllјеtfl, lIideliAlleks иЈ.

') za p,ip,cmu u k .. nijoj fazi izcadc

74
 ENV 1993-1-1 : 1992

5.2.4 Uzimaaje imperfekcija u obzir

5.2.4.1 Ооnоуе

(1) Ргј prorat unu treba uzeti, па prikladan пасј", UllСЗЈе nesavrSenosti izvodenja,
ukljucujuCi zaostale паропе i geomelrijske imperfekcije kao sto su odstupanja od
vertikale ili odst upnja od ргауса iIi druge geometrijske neuskladenosti kao i
neizbez ne, mапје ekscentricnosti prisutne u stvarnim vezama,

(2) Mogu se koristiti odgovarajuce ekvivalentne geometrijske imperfekcije, sa

vrednostima preko kojih su obuhvaceni moguci uticaje svi h tipova imperfekcija.

(3) Uticaje imperfekcija treba uzeti u оЬхјг u sledecim slucajevima:

а) Globalna analiza.
Ь) Алаlizа sistema za ukrucenje,
с) Ртогасип elemenata.

5.2.4.2 Metode primene

(1) Imperfekcije treba uzeti u obzir u analizi ukljucivanjem odgovaraj ucih dodatnih
velicina, podrazumcvajuCi nesavrscnosti skeleta, nesavrSenosti elcmenata
nesav..senosti u pogledu analize sistema za ukrueenje.

(2) Uticaji nesavrsenosti skeleta date u 5.2.4.3 treba da se ukljuce u globalnu analizu
kOnMrukcije. Rezu~tujuce sHe i mome.\\te treba koristiti za proracun е\еmепаtз.

(3) Uticaje imperfekcija date u 5.2.4.4 treba ukljutiti u analizu sistema za ukrucenje.
Rezultujuce зilе treba koristiti za proracun elemenata.

(4) Uticaji nesavrsenosti elemenata (videti 5.2.4.5) mogu biti zanemareni pri sprovodenju
gJobalne anaHze skeleta, osim kod Ьоспо pomerljivih skeleta (videti 5.2.5.2), и slucaju
pritisnutih e]emenata Сјје veze prenose тотелtе i za koje је:
];> 0,5.[A.f,IN"j" (5.1)
gde ,и:
N" racunska vrednost зјlе pritiska, а
л redukovana vitkost eJernent3 и ravni (videti 5.5. 1.2), sracunata па osnovu
duzine ј тјј апја koja је jednaka sistemnoj duzini.

5.2.4.3 Nesavnenosti skelet.

(1) Uticaje nesavrSenosti treba uzeti u obzi r, u апаlај skeleta preko ekvivalentnih
geometrijskih imperfekcija u obliku pocetne imperfekcije vertikalnosti Ф koja је
odredena izrazom:
Ф = k t· k, · Ф о (5.2)
за: Ф , =1/200

k, = [0.5+ I IП,Ј' pri сетије k, $ 1,0

k! =[О.2 + 1/П . Г·
S
РТЈсетије k. 51,0

75
ENV 1993-1-1 : 1992

gdе:ш:
пс broj stubova ро саvnј. а
пI Ьсој spratova.

(2) Stubove koji nose vertik:alno opterecenje N Sd ispod 50% od prose~nog vertikalnog
opterecenja рс stubu и posmatranoj [аvnј, пе treba uzeti u obzir рсј odredivanju П С '

(3) Stubovi koji se ле pruzaju kroz sve spratove uklјuеепе u П Ј п е treba ubrojati u П ~.
Nivoi tavanica i ПЈуој kroуоуа koji nisu роуеипј sa svim stubovima ukJјuеепim u п ,
ле uzimaju se u obzir рп odredivanju П .'

Napo ...ena: Kada vise od jedne kombinacije п, i п, zadovoljavaju ауе uslove bilo
koja kombinacija se mofe sa sigumoscu koristiti.

(4) Ove poeetne imperfekcije vertikalnosti РСЈmепјијu se u svim horizontalnim рсаУСЈта,

аlЈ ih treba razm atrati samo u jednom рсауси istovremeno.

(5) ТсеЬа takode razmatrati i eventualne torzione uticaje koje ove jmperfekcije mogu
prouzrokovati ako su иуооепе па anti·simetrican пасјп па dve suprotne strane.

(6) Akoје pogodniie za рюгосun, оуе роСеtЈИ impetjekciie mоgu bilizomenjene zolJlorel1llll
sistemom ekYzvalentnih hOlizолtа/лift siщ Yidelislilr:u 5.23.

(7) и skeletfma zgrada sa уие mуоо оуе е/cJIivаlел/ле hоJizол/о/nе s;le ЈгеЬа nаnеЈ; li
лivoimа sviJr tayonico i krovo, а lТebo do budu рroрогсiоло!tЈе so 1lt'l1ikolnim
opteret!enJiino kojo de/uju ло Iconstmkctiu ла poslltоtrt1лоm ЛЈvоZl, yidetislilal5.24.

(8) НшZzоntоlле геоКсјје kod svokog оslолса '"Ьо

odrediti kшi.rlеCi poeelnu ;трефксјј"
yertikolnost~ о ле ргеко еl:Jllvо/еЛlnih horizon/a/nih s;/a. и odsшN" de/ovanjn
horizontalnih орЈегесеnјо, П!Zuftол/о hоrizОnlоlлih геоксјјо jedllokoје лuli

5.2.4.4 Nesavrsenosti za anaJizu sistema za ukrofeoje

(1) Utkaje imperfekcija tre.ba uzeti u obzir u analizi siste.ma za ukrucenje koji 1reba da
obezbede bolпи stabilnost dui greda iIi pritisutnih elemenata, а uvode se preko
ekvivalentnih geometrijskih imperfekcija elemenata koje treba stabiIizovati. kao
роёеtпа imperfe kcija u obIiku luka sa strelom:
е о = k , . Ll5()() (5.3)
gde је L raspon siste ma za ШсиСепје . а
k r =(0.2+ 1{11 г ]O ~ ili k r ~ 1,0
gde је 11 г Ьсој elemenata koje treba stabilizovati.

(2) AIco је pogodllije zo рroroСlII; роСс/nе nesovr!enos/i u obIiku luКo еlеmело/о kojc {геЬр
stobllizovoti siftemom .2'0 Ilhut!еЛЈ~ тogи biti zоmелјеле so еkvivо/еЛlniЛI
stob;/iz;rt1jiJt!im л/ото КОО лојерriКOZОll0 пп slici 5. 25.

76
 ENV 1993-1-1 : 1992

N N

~ ~ оо- фN

Ф ==>
.. фN

t
N
t
N

Slika 5_2-3 Zamena potetnih imperfekcija vertikalnosti sa ekvjvalentnim

horizontalnim si1ama

fj фF,
.. F,

Fj ф
фF,
.. F,

Fз ==> ФFз
.. Fз

Ekvivalentne horizontalne si1e

(3) Kodo si.rtem Ztl ukmcenje та .fzmkc(ju do stobilizuje gredu nopтegnutu па sav(janje. sila
N 'а s!ike 5.25 иеЬа da 'е odredikao:

N~M/h (5.4)
gdesu:
М moksimolni тоmеnl sоУiјолја II gred~ а
h ulшpno visiло grede.

(4) U tackama gde su nastavci greda ili pritisnutih elemenata, treba takode dokazati da је
sistem za ukrисепје sposoban da izdcii lokalu silu jednaku k,' N 1I оо koja deluje па
istom, sa svake grede ili pritisnutog elementa koji је nastavljen u toj tacki i da је u
stanju da prenese оуе uticaje do susednih tacaka bocnog pridrtavanja grede ili
pritisnutog elementa. videti sliku 5.2.6.

77
ENV 1993-1-1 : 1992

(5) Kada se proverava dejstvo оуе lokalne sile treba takode obuhvatiti i sva spoljna
opterecenja koja deluju па sistem za ukrucenje, аН sile koje proizilaze iz imperfekcije
date u (1) mogu da se izostave.

N .- --- -- ---T------~-· N

Гt f <Of t ~
~~q

с>< [х с>< [х [х sistem za ukrucenje

imperfekcije
""
q ekvivalentna stabilizujuca sila ро jedinici duzine

Pretpostavlja se da је sila N konstantna dui raspona L sistema za ukrucenje. Za

рroтепlјјУи silu оуа pretpostavka је neznatno па strani sigumosti.

za itdПQstrukQ ykru~tD tl~mtnt;

L N
za 5 ~ --
' 2500 q = 50·L
L N
za q=--.(I+(1)
5, > 2500 6Q·L
gde su:
Бq ugib sistema za ukrucenjc u svojoj [аvnј usled q i spoljnjih opterecenja
(1=5oo·5,/L uz a~0 ,2

za vis~t[ukQ ykruCeD tlcmenat:

,а 1)
L
<-- q=-
LN
( k ' + 02)
, - 2500 6Q·L ,

,а 1)
L
>--
LN
q = 6Q.L (k, +(1)
q 2500

Slika 5_2.5 Ekvivalentna stabllizujuca sila

78
 ENV 1993-1-1 : 1992

~ ---0"_ фN-..__- .......,--..,----,

......
2фN

.. . фN sistem za

t
N
ukru}enje

Ф~k , .ф, ф, ~ 1/200

2ФN~k,·N/l00

SJlb 5.2.6 Loka1ne sile па mestima nastavaka pritisnutih elementa koje

deluju па sistem za ukruеепје

5.2.4.5 NеUVШDоsti ele8le•• ta

(1) ОЫCnо uticaje nesamcnosti pri рrоrзeuпu elemenata treba obuhvatiti рлтепоm
odgovarajucih formula za izvijanjc. koje su date U оуот Evrokodu.

(2) A1temativno, za pritisnuti еlеmепt, poretne imperfekcije u obIiku luka navedene u

5.5.1 .3 mogu da ,е ukljuce u analizu elementa ро teoriji drugog reda.

(3) Kada је neophodno (sag1asno sa 5.2.4.2) uzeti u obzir nesavrsenosti elemenata РГ]
globalnoj analizi, imperfekcije specificirane u 5.5.1.3 treba ukljuciti u globalnu analizu
ро teoriji drugog reda.

79
ENV 1993-1-1 : 1992

5.2.5 Stabil80st па ЬоС•• po.. erlji't'ost

5.2.5.1 Кrutost па bolnu рошеrlјi't'оst

(1) Sve konstrukcije treba da poseduju dovoljnu krutost u сiljи ogranicenja Ьо сп е

pomerljivosti. Оуо se moze obezbediti па sledeCi naCin:
а) krutoscu па Ьоспи pomerljivost sistema za ukrucenje koji moie biti u obliku:
• skeleta trougaone strukture,
• skeleta sa krutim Cvorovima,
• platna, jezgra јlј drugih e lemenata sliCnog tipa.
Ь) krutoscu па Ьоепu pomerljivost skeleta, koj a moze da se ostvari роm оеи
jednog iIi vise sledecih resenja:
• trougaona struktura,
• krutost veza,
• ukJjesteni stubovi.

(2) Polu-krute veze se mogu koristiti, pod uslovom da је moguce pokazati da poseduju
dovoljno pouzdanu krutost па rotaciju (videti 6.9.4) da Ы se zadovoljili zahtevani
uslovi za stabi(nost skeleta па Ьоепu pomerljivost, videti 5.2.6.

5.2.5.2 Кlasifikacija skeleta ва Ьосво po .. erljt.e i Ьоспо Bepo8l.erljive

(1) Skelet то;!е da se klasifikuje kao bocno nepomerljiv ako ј е nj egov odgovor па
horizontalna opterecenja и svojoj ravni dovoljno krut, tako da se sa prihvatljivom
tacnoscu mogu zanemariti dodatne u n utra ~nje sile i momenti koji nastaju usled
horizontalnih ротетапја nj egovih Cvorova.

(2) Svaki drugi skelet treba klasifikovati kao Ьоёпо pomerljiv, а uticaje usled
horizontalnih ро тетапја njegovih Cvorova treba uzeti u obzir pri njegovom
proracunu, videti 5.2.1.2.

(3) Skele/ тојеdo se klusifikllje као Ьосnо lIepomerl;iv, :0 do/i sl/lcoj oplerecenjo, oko
odnos oplerecenjQ V s4 / V CJ~ ZQ IQјS/Ш:Qј ор/сп-сеnјо, zodOPO/jOIJO щlоРо·
V sd I У" 5 0,1 (5.5)
gdesu:
v sd тсцnsКо vгednosl ukuрnog J~f1iJcolnog op/eгecenjo~ о
V с' knllёl10 еlОSllёnо vгednos/ IUaJPl10g veгtikillnog орlегесеnјо za nes/abilnosl по
ЬоСn/l pomerljiYOSl

(4) Rovniskelerikod коns/тксјјо spro/nilt zgгпda kod kOJih Sllll svoKom лivoц gтede /Jezone
ЛЈ J1'1lkim sшЬоm (nocl; s!iIш 5.2 ђ, /ЛОсУ "Л Је Нos(/iЮiјн Iroo шnо nepomedjivi
skelel? zo doli slllcaj opferecel1Ja.. око је zodolJOl;en sledec; bllenjilm. НопzоnlаlllО
ротеronјо /1 l1ivo/l SVOKog spro/Il, SЛlCtmо/о ри /eoriji· PIVOК redo lISled ll1ёimskln
орlегеселјо (каko hоrizол/о/пih /ОКО i Jlсгtikоlлihh /спо i poce/mh лe.rО/Јr.fелоs/i
veгtikolnosl; (vide/i 5.24.3) рпmеnјелih lJ obIikY еkVlуоlеЛ/IЈih ЛOl1zоп/оlпih silo, I~bo
do zadovol;e kпjeгijцт:

80
 ENV 1993-1-1 : 1992

о
-·-<;01
v (5.6)
h Н '
gdesu:
б hопZолtоlпо јЈотетопје сотјес Imzjo рго!о u odnoslI ло dол;ikmј sprata,
h ЈЈијl10 spro/a,
Н ukupna horizonto/na reokcijo по donjem kmju sprata,
V uJшрпа vertikalno reokcijo по donjem kraju spro/a.

(5) О slucaju Ьоеl10 pomer(jivih skeleto potrebno J~ /okode.. zadovol;iiizahteve za stabilnost

ske!eto dote 1I 5.26

L
-- -

Slika 5.2.7 Skelet zgrade sa gredama koje Би povezane Ба Бујт stubovima па

svakom spratnom пјуои

5.2.5.3 КIasifikacija skeleta па оkrпсепе i пеоkrпсеое

(1) Skelet moze da se klаsШkuје kao ukrucen ako је щеgоvа

otpornost па Ьоспи
pomerljivost osigurana sistemom za ukrucenje Ciji је odgovor па horizontalna
opterecenja u svojoj ravni dovoljno krut, tako da se sa prihvatljivom tacnoscu moze
smatrati da sva horizontalna opterecenja prima samo sistem za ukrucenje.

(2) Celicniske!et moze da se rOZ/lrsla koо uК:mcen oko sislem zo ukmселје redukuje njegovo
horizonlalnoроmеmпјо Ьагеm zo 80%.

(3) Ukruceni skelet moze da se tretira kao potpuno Ьоспо oslonjen.

(4) Uticaji pocetnih imperfekcija vertikalnosti (videti 5.2.4.3) u ukrucenom skeletu treba
uzeti u obzir u proracunu sistema za ukrucenje.

81
ENV 1993-1-1 : 1992

(5) Иои se smolrati do роееtле impeifekCl/e VСlfikоlлоsli (iIi еlcVli'оlелtnl! hоrizОЛlOlne silt;
videl; 5.24.3) iЛIе honzonlolne sile koје deluju no uIoисел skelet ларгeiu snmo sirlem
za иЈсПЈСепје.

(о) Sis/em zl1ukmt!enje IгеЬо dimеnziолirоli lО/сО do је U sIonju do primi'

• ЛЈе hоrizОЛlOlпе /соје de/uju по sKelelc /соје uhuc{jj~
• ЛЈа hotizonlolno i vertikolno opteгecenja /сојо deluju direkmo по sislem zo
ulauienje,
• U1icoje poCe!n;1т finpetfelccijo vertikolno.rfi (ili еkPivоlеЛlпih !тоrirОЛlоlлilt л/о)
somog sirlema -,а ukrиселје Коа ј опе /сојероЬси odsvih s~/elo koје ulcmt!uje.

(7) Kado је sirtem zo u/сrисепје ske/e/ ilipodske/el 011 som Л/оzе ЬјЈј ј/!' Ьоспо pomer(;iv ili
Ьоспо nepomer(;ij~ 1I10ей· 5.25.2

(8) Kada se hitепјilm dat II 5.25.2(3) рlimел;ilје ПО skelet iIi podskelel koj; [та jUлkсi;iI
kno sistem zo ulautc/1jC" /rebo u ртотосипи шеt; и obzir uКирпо vertikolno optell?cenje
koје delllje ло sve ske/ele koје ол uhucuje.

(9) Kada se hilenjllm d011l 5.25.2(4) рlimел;ilје ла skelet Ш podskele/ ko;i ;mа fintkci;iI
sislemo го uhuсеЛЈ4 /геЬо "рюгод.1Л 10Кodе иzeli u obzir ; uкирnо honzonlo/no i
vertikolno орlегесеnје koје deluje ЛIl JVe skele/e које иkmсиј~ мо ipoeetnu nеsоvr.fелosl
vertikolnosI; lJ vidu еkvi1l0/елtnih hotizonlolnih siщ које vode роге/сlо od somog sistema
го ukmселје i od svih ske/e/Q /соје оп uhuСuје.

5.2.6 Stabilnost sk.l.ta

5_2.6.1 ОрАј.

(1) Svi skeleti "еЬ а da imaju adekvatnu otpornost па boCno pomerljiv oblik loma.
Medutim, kada se moze pokazati da је sketet Ьоспо перо т есlјју, videti 5.2.5.2,
otpada potreba za daljim dokazom Qve otpornosti.

(2) za sve skelete ukljucuj uci i Ьоепо pomerljive skelete, treba takode izvrsiti proveru
otpornosti па Ь оеп о nepomerljive oblik.e Јот а.

(3) ТгеЬо izџr.fili i ргоует za mogucnosl lokolmn modolilelo 'ото lJ okvim somo Jedne
spralne virlile.

(4) Skelete sa netrougaonim dvovodnim krovovima treba takode proveriti па gubitak

stabilnosti usled proloma.

(5) Koriscenje kruto -pl astj ~ne ana1ize sa plasti~nim zglobovima sme~tenjm u stubovima
treba ograniciti па slu~ajeve za koje se moze pokazati da su stubovi u stanju da
obrazuju zglobove sa dovoljnim kapacitetom rotacije, videti 5.2.7.

5.2.6_2 ЕlаОјјспа апаН.а 1JcJC80 po ... rljivih sk.l.ta

(1) Kada se koristi e l asti~ na globalna апаlizз, uticaji drugog reda trеhз da se uvedu, Ыlо
direktno koristeci еlзsti~пu analizu drugog reda, Ыlо indirektno koristeci jednu od
altemativnih metoda:

82
 ENV 1993-1-1 : 1992

а) etasti~na analiza prvog reda sa иуесапјт momentima usled Ьоспе

pomerljivosti,

Ь) elastiCna analiza prvog reda. sa dufinama izvijanja za gubitak stabilnosti

sistema sa pomerljivim Cvorovima.

(2) Kodo Је kotisli elos/icno с/оЬо/ло ило/izo rl.mgog redo, ",О РГОГОClШ elemenota mogи Је
koris!iti duiine izviјолјо и fllvni od~dene zo кuЫ/ок s/obiJnostisIJtemo ,го nepomerljillim
oslo1lcimo.

(3) О l11elodi uveconih momenolo usled ЬоСnе pomeгljivos/i /геЬа povecoli тотеn'е
sгосuлоlеро еlа.г/iело} ono/izipfVog тedn mnozeCi ј;' УО odnosom:

(5.7)
I - V Sd/ Vсr
gdesu:
V Sd roсипЈКа I/гednost ukupnog vertikalnog opteгecenja, а
V СТ elosliCIto ыlјыо vrednost икирпос vertilaJlnog opterecenjo zo ЬоСпо pomerijiil
obIik!omo.

(4) Ме/ми иџесоnй momenolo ле lтем korisliti kodo је odl1os opferecenjo V Sd I Vcr veci od
(l,25.

(5) Мотел!! щlеd ЬоСле Ји оп!

koji Је dovode и IJСZИ ЈО hоtizОЛlOlлim
pomerlji"vos/i
роmегоnјет JlrIro ЈРГО/О и odnOЈи по podnozje spr%. Оn! nОЈ/ојц usled hоrizол/оlnog
opterecenjo oli тogu to/code da Је jave i usled tJertikolnog oplerecenja ako је
konstmKci;o.. ili орlегесеnје оsimеlпёnо.

(6) и s!ucoju ske!elo sprolnilt zgrodo по ko;e se odлоsi 5.2.5.2(4), 1<00 o!Iemolivo moze se
kOnSllii s/edeca oproksimoClj"o za direktno odretlivonje odtlOso V sd ЈУ с. о"
V"
- = -8 .V
- (5.8)
V r;r h Н
gdesu 5, h, V јН ve!iCine defiпisоле и 5.25.2(4).

(7) Kodo se рtimеЛЈiЈј'е те/мо иуесаnМ momenalo usled ЬоСnе pomerl;iil(}s/~ рп"рroтдтu
elemenOIQ тоси Је korirhii didiле izvlj'rmjo 11 гоvлi odгеdеле zo gubilok stobzlno.r/i
sis/t!Л10 Ја nероmerl;i'џliл СVOЮJlimо.

(8) Kodo se zt1 РЮГОСШl sllIbovo kогisliеlОSl,ёno ило/ао pl'Vog redo $0 duZinol11l1 izv(jonjo 11
mvni 20 gиыi/с s!obilllosti ЈПИто Ја pomerljivim CJlorovima тител/е щlеd ЬоЬ/е
pomerl;i'lJosli и gredomo i vezomo gтr!do-stub 'lТbn poIfI!1oiili so по/топ/е 1. 2 osim oko
se nnn/иот nероЮzZе do је odekvolno лет тоnје IJredl1osl.

5.2.'.3 Plasticn8 8naliza Ьоспо РОlDещјујЬ steleta

(1) Kada se koristi plasticna globalna analiza treba uzeti u obzir uticaje drugog reda u
proratonu bo~no pomerljivog oblika loma.

83
ENV 1993-1-1 : 1992

(2) ovo IгеЬа SPЮvt!sli kшi.fСenјет еlоsliсло-рlоsliсле иnOlizе dtиgog redu, yideli 5.2 Ј. 4.

(.1) Medu/im /СОО I1ltema'jy~ и sledecim sJucajevimo moze Је ЩIIОјili hulo-р/а.fllСnа

илиlizи so iлdiгеklnim иzimилјет и ОЬЛГ utЈСОјо dmgog ;"do; kokoје dOloрod (4):

о) Skeleli Уisоkiјеdол ilidyo sprolo kod kojih se:

• lJ stubovimo ле!onniгo nrj'edon plashcnizglo4 ј/ј

• s/ubovizodovo(jovoju zohlеJluле uslove м/е и 5.2. 7.

Ь) Skeleli so иk9dtелiт Slopomo slUbaya kod kojih !юСло pomerljiv oblik /ото
dovodi do јопnironја рlashёлih гсlоЬоуо Јото и ukljdleniт Ј/орато Jlиbo~
vide/i sJiku 5.2.8, а РГОI11СШЈ је zоsлОVQn ло лероtpuлоm mеlюnizu и koте 5/1
sшЬоvi dimenzionirani lоко do o.slanIJ еlаstiслi по meslU srocunolog momenlO и
рlosliслоm zglobu.

(4) (/ sluco;cYima dalim pod (3) V" jV. ле щЬа do ргеkoГl1се 0,4 а svt! unutro.fл;С sile i
тоmeлtе 'геЬа uvt!coli sa odлosоm dotim u 5.2.6.2(3).

(5) и РГОГОСШlll elemenolo /геЬа KOIistiJi dиfine izviiолјl1 . и тџn!" odredene го gиbilОК
stobilnosli sи/ета $0 лероmег(јiYim evol'OvinlO. ТгеЬа uzeli 11 оЬЛг uьсој рlоsliслih
zglobo/J11 рп' odгedivonju ОЈЈт didino izvilолјо.

Plasticni zglobovi u stubovima

Slika 5.2_8 Bo~no pomerljiv mehanizam koji sadrzi plasti~ne zglobove u

stubovima samo pri пјЉоујm stopama

84
 ENV 1993-1-1 : 1992

5.2.7 Zabtevi "-оје (пЬа d. isрuпе stubovj жа plasticDu analizo

(1) U skeletima treba obezbediti da se moi.e postiCi dovoljan kapacitet rotacije kada se
zahteva fonniranje plasticnih zglobova u elementima koji su i pritisnuti.

(2) Prelposlovlja se оо ie оуој knlenjvm zоdоvо!јел каоо se komt; e!aslicno-plosticno

clobolna Шltl/izа. pod Ш'IОJlоm ОО poprecnipгesecizodoyo/jfJVoju zO!lIeve оо/е II 5.3.3.

(3) Каоо Је Р/ОЈl!ёnЈ zglobovijovij"oju U SlYbovimo Јке/е/о ko;ije РI'OГОСUlш/ KO/ifcenjem

krulo-plos/iine ом/серЛlog reda. S.tиbOlIi lreba do zоdОЈЮlје sledeci kritenjllm:
• u uJmlcenim ske/e/ima
Х50,40.[А 'f,IN""j'" (59)

• 11 nеul.:гuСеntiп skelehillo

Х,; 0,32 · [А ' f, IN", J'" (510)

gdeje А. Ьеzdimелziоnаlло уј/КОЈ! II тvл; (vldeli5.5.12)7 sroClInola kопsсеnјеm оиЛnе

izvijanjo /сојаје jednoka sistemnoj dzdil1/:

(.f) (/skeletima ko;i su РЮГflсunаti korifr!enjem wto plasticne globolne оnolие prvog тeda,
stubove u kojima se obrazuju p/oslic!li zglobovi 'теьо proverilj zo OlpOnlOsf ло izviјалје 11
mvniSllIboViI , kolisleCfzo dtdine izv(janjo njihove sf.rtenme du.iiле.

(5) So iшzе/kОI!l те/odе izlozme и 526.З(З)(Ь) km/о-рlоs/iслu nnoliz" p"'og redo ле

'геЬа koristitj za neиkгucene ske/ele sa vife od dva nјЈЈОО.

5.3. КLASIFIКACIJA РОРREСNШ PRESEКA

5.3.1 Osnove

(1) Kada se koristi p]asticna g]oba]na апalаа, e]ementi (сеЬа da su u stanju da obrazuju
piasticne zglobove sa dоvоlјпim kapacitetom rotacije da Ы se obezbedila zahtevana
preraspodela momenata savijanja.

(2) Kada se koristi elasticna giobalna analiza, Ыlо koja klasa poprecnog preseka moze da
se koristi za elemente, pod uslovom da se u proracunu elemenata иzjтajи u obzir
eventua]na ogranicenja u pogledu otpomosti preseka usled lokalnog izbocavanja.

5.3.2 Юаsifikaсiја

(Ј) Dеfiпisaпе su се!јтј kl.se рорrеепih preseka, k.ko sledi:

• Рорсе с пјpreseci klase 1 su опј koji mogu da obrazuju plasticni zglob sa

kapacitetom rotзсiје koji se zahteva za plasticnu analizu.

85
ENV 1993-1-1 : 1992

• Рортеспј preseci klase 2 su опј koji mogu da razviju plasticni moment

otpomosti. аН sa оgrапiеепim kapacitetom rotacije.

• Popretni preseci klase 3 su опј u kojima racunski пароп u krajnjem

pritisnutoт уlaknи celicnog elementa moze da dostigne granicu гшvlасепја,
ali lokalno izboCavanje mog1o Ы da spreci ТиУој punog plastiCnog momenta
otpornosti.

• Poprecni preseci klase 4 su опј сјја otpomost па momenat savijanja Ш

otpomost па pritisak treba da se odredi sa eksplicitnim uzimanjem u obzir
lokalnog izbocavanja.

(2) Redukcije otpornosti poprecnih preseka klase 4 usled uticaja lokalnog izbocavanja
mogu Nti uzete u obzir ротоси metode efektivne sirine, videti 5.3.5.

(3) Кlasifikacija
poprecnog preseka zavisi od dimcnzija svakog od pritisnutih zidova tog
poprecnog preseka.

(4) U pritisnute zidove se ubraja svaki zid poprecnog preseka koji је potpuno ili
delimicno pritisnut usled aksijalne sile ili momenta savijanja pod razmatranom
kombinacijom opterecenja.

(5) Razni pritisnuti zidovi poprecnog preseka (kao 5tO su rebro Ш nozica) mogu u op5tem
slucaju biti razlicite klase.

(6) Poprecni presek se, ро pravilu, klasifikuje navortenjem najvise (najnepovoljnije) klase
njegovih pritisnutih zidova.

(7) Altemativno, klasifikacija poprecnog preseka moze biti definisana istovremenim

navodenjem klase nozice i klase rebra.

(8) Gmlticne odnose рлriШlltih Zldovtl pffsektl zo kltlJ"e./. 2 i .7 (~bo lIZeti iz (оЬе/е 5..7Ј.
Ако zld preseko ле isРШ1јоvn ш/оvе оgПIЛlёеnја za Jdosu ~ treba lJ.JVojiti da pгipado
klosi4.

5.3.3 Zabtevi k.oје treba da ispune рорпспј preseci жа рlаstiспu glоЬаlпu 8П81izп

(1) Na mestima plasticnih zglobova, poprecni presek elementa koji sadrii plasticni zglob
treba da Јта osu simetrije u ravni opterecenja.

(2) Na mestima plasticnih zglobova. poprecni presek elementa koji sadrzi plastiCni zglob
treba da Јта kapacitet rotacije koji пјје mапјЈ od zahtevane rotacije и tom plasticnom
zglobu.

(3) Do Ь'" se zodovol;io prelhodni ш/оv zоhtеvаЛIl ТOfoclj'u IтеЬо odredlti rocunskom
ona/izom ГOlaciie.

(4) U konstrukcijama zgrada kod kojih zahtevane rotacije nisu sracunate, svi elementi
koji sadrze plasticne zglobove treba da Јтајu poprecne preseke klase 1 па mestima
plasticnih zglobova.

86
 ENV 1993-1-1 : 1992

(5) Kodo se poprecnipresek телја ро dtdini е/етеп/о, /геЬа zado/.!oljiti s!edece dodоlле
kп/еПјите.·
а) и око/in!plas/icnih zglobovtl, dеblјiла геЬт ле sme bitismanjena па
mSlojanju
dtdgтede od mesla plaslicnog zgloba које izлоsi Ьагет 24 gde је d cirla ",ијnа
теЬт по meslup!asticnog zgloba.
Ь) О okolinip!astit!nih zg!obova рпiirЛUlа nozica treba do је Idase 1 Шl raslojanju
dtdgrede od mestaplaslicnog zgloba које пјје топје od:
• 2d, gdeје d dejiniиnо pod о"
• rastojanja odplaslicnog zglobo do tacke u којОЈ/е тоmеп! savijanja
рао ло О, 8 od р!аSliёпоg mотепlO o/pomosti preseka u
роsmаtгалој lacki
с) На svim ostalim mes/imo. рпrisпulо nozica щЬа da је k/ше Ј ili Idase ~ а теЬго
'геЬо do је klose 1, klose 2 tli klose 3.

5.3.4 Zahtevi koje treba da ispune poprecni preseci za еlаstiспu globalDD analizD

(1) Kada se koristi elasticna globalna analiza uloga klasifikacije poprecnih preseka је da
se odredi do kog nivoa је otpornost poprecnog preseka ogranicena sa njegovom
otpornoscu па lokalno izbocavanje.

(2) Ako su svi pritisnuti zidovi poprecnog preseka klase 2, poprecni presek se moze
smatrati sposobnim da razvije svoj рuпј moment plasticne otpornosti.

(3) Ako su svi pritisnuti zidovi poprecnog preseka klase 3, njihova otpornost moze da se
zasniva па elasticnoj raspodeli паропа ро preseku, sa ogranicenjem паропа do
granice razvlacenja u krajnjim vlaknima.

(4) U.rlucaju роргесnосргеуека klауе 3 kod коса је gmnica razvlacenja nа;рге dos/ignu/a u
кгајnјет za/egnutom vla/cnu, plasticne rezeJve zalegnule zone ргеуека тоgи do se
iskoris/e kada Уе odreduje О!ротОУI ргеуека koristeci me/odu dOfll u ENV 1993 1-3
Evrokod 1" Deo 1.з").

(5) Altema/ivno" Оlpотоу! роргесnос preseka ko;i" уе sastoJi" od РПlisnutе nozice к/ауе 2 i
геЬга klауе 3 moze Ьй; odreckna /re/irajuCi геЬто Iшо ејекьрnо геЬто klosе 2 Уа
reduko1/onom ifek/ivnom povr.fillom~ koris/eCi metodu dafll и ENV 19941-1 E1//vkoda
4: Deo 1.1 ';'

(6) Ako је bilo koji od pritisnutih zidova poprecnog preseka klase 4, presek treba da se
proracuna kao presek klase 4, videti 5.3.5.

"} U pripremi

87
ENV 1993·1·1 : 1992

ТаЬеlа Maksimalni odnosi sirina-debljina

5.3.1
(List 1) za prilisnule zidove poprecnog preseka
(а) Rehra: (unulrasnji zidovi preseka koji 'и upravni па osu sa-:!ianja)
..=-. -г
t
.с osa
t-" - - :2 t- - - . t--'
Ј, simetrije
t t
.!.'~

d=h-3t rt='t,=I.1
КJasa Rebro napregnu- Rebro паргеgnu­ Rebro napregnuto па
to па savijanie to па pritisak saviianie i pritisak

C~~C' ' 1
Raspodela
парапа

u rebru
(pritisak јта
pozitivan fy -
znak)
za а>0,5:
d/I. ~396e/(13a-1)
1
za а< 0,5:
d/t. ~36E1a
za а>О,5:
d /1. ~ 456Е1(Ј3а- 1)
2
za а. < 0,5:
d/I. ~41,5E/a

~t
Raspodela
парапа

u rebru
(pгitisak јmа
pozitivan
znak) + fy-

za 0/>-1:
з d/t.~124t d /1. ~ 42е / (0,67 + 0,33\jf)
za \jI<-l:
d / 1. ~62ф - \jf). ~(-'lf)

f, 235 275 355

1 0,92 0,81

88
 ENV 1"3·1·1 : 1"2

Т.МI . 5.3.1 Maksimalni odnosi s iriпа-dеbIјiпа

I (LiI12) za pritisnute zidove poprecnog preseka
(Ь) UnJJ1[j!snji ~idovi Ш1zikа; (unutrasnji zidovi preseka koji su paralelni sa osom
оаујјanј а)
ь
1- 1
ь
; .;;.

05.
ь
- - -
[,
1-'-
ь
-!
,
- -
.:-

- - 1::: _'11- -
4=
simetrije

КJas a Тјр Presek napregnut па Presek napregnut па

savijanje pritisak

±ј I [, ±ј I [,

1, 1.. - ,

ьГ
Raspodela napo na u noiici ро ·1 I="~
visini p reseka (priti"sa.k јта 11 11 11 11 1 1
11 11 11 11
pozitivan znak) 11 11 1 1
11 11 11 11 1 1
11 11 1 1
LL_-_-_..J..J LL_-_-_..JJ с:::Ј
-'+ -'+
1 Valjani suplji profili (b-3t,)/t, $ 33< (b - 3t,)/t, 542<
bIt,$33< bIt,542<
Ostali
2 Valjni suplji profili (b-3 t,)/t, 5 3& (b - 3t,)/ t, $ 42<
bIt,'; 38< b!t f s 42Е
Ostali
±ј I ју [у +1 1[у
Raspodela п ароna u nozici ро 1, 1.. .., - ,
11 1"7
11 11 I="~
visini preseka (pritisak Јта 11 11 11
11 11 1 1
11 1, V 1 1
pozitivan znak) 11 11 ~ 11 11
11 11 1 1
11 11 11 1 1
LL_-_--:....J..J !: -! LL_-_-A с :::Ј
-, + - '+
3 Valjani suplji profili (b -3t,)/t, $42< (b - 3t,)It , ,;42<
bIt, $42< bIt ,5 42<
Ost ali
f, 235 275 355
< = J2351f, < 1 0,92 0,81

89
ENV 1993-1-1 : 1992

Т.Ьеlа 5.3.1 Maksimalni odnosi sirina-debljina

(List 3) za pritisnute zidove DoorecnoQ: oreseka
(с) KOnZQlni zidQvi OQzica:
ј,.Е...
~~
-"'1
_.- 1- _.
rг=.;..

_.-
~4 ~c.A
_.-
_._.- - . _.- .-. 1---
'==
Уаlјапј rofili Zavareni oreseci

Nozica napregnuta па pritisak i savijanje

Юаsа Тјр Pritisnuta nozica
Pritisnuta јујса ZatеjZ;пutа јујса

Raspodela паропа
и nozici (pritisak
јmа pozitivan
znak)
=8+ 11
=ш+
I ас I

=rn+
~

1 Valjani c/tfS;lD€ c/t f $; lОЕ/а C/l, 5 I<JE/(av'i1)

Zavareni c/t f ::=;9E c/t[ $.9E/(1. c/I,5ge/(a.v'i1)

2 Valjani c/t f :5:11E c/t f :::;11E1a c/I,511e/(av'i1)

c/t f :::; l()Ејсх

c/t t s 10El{а·.Ја)
Zavareni c/l,';IOt

Raspodela паропа
u nozici (pritisak
јта pozitivan znak)
=8+ 11
с - =ЕЈ+ =0+
Уаlјапј c/t r :::;l5E c/t f :::;23E.Jk:
3
c/t[ $.21E.-Jk:
Zavareni c/t f :5:14€ Za k. videti lаЬеlи 5.3.3
fy 235 275 355
e=~235/fy е 1 0,92 0,81

90
 ENV 1"3-1-1 : 1992

Т.ЬеI. 5.3_1 Maksimalni odnosi ~irina-debljina

(List 4) za pritisnute zidove poprecnog preseka
(d) U~aQnici: (Ne odnosi se па ugaonike koji su kontinualno povezani sa drugim
elementima)
h
+1 "1
ј
-I!I-
Pozvati se takode па (с) "Konzolni zidovi nozica" (videti Но! 3)

Юаsa Presek napregnut па pritisak

+ I I f,
Raspodela паропа ро
- е-!
preseku (pritisak јта
pozitivan znak) +
f-
-I!L.-
h Ь+Ь
-515. --511,5.
3 1 21

(е) Cevasti preseci:

~v:
Кlasa Presek napregnut па savijanje i/ili pritisak

1 d/1550.'

2 d/1570.'

3 d/1590.'

f, 235 275 355

.
• = J2351f,
• 1 0,92 0,81

' 1 0,85 0,66

91
ENV 1993-1-1 : 1992

5.3.5 Кarakteristike efektiYDog preseka kod рорпспјЬ preseka Idase 4

(1) Кarakteristike efektivnog preseka kod poprecnih preseka klase 4 treba da su

zasnovane па efektivnim sirinama pritisnutih zidova poprecnog preseka (videti
5.3.2(2».

(2) Е.fe/сtivле .fiгiле rovnih рn'!iШlllih zidovQрОрfeслоgpresekn dejiлisоле SII !llobe/i5 3. 2 го

unutro.fnje zidoJleргеуека i li tоЬеli5.Ј.З га !соnzо/ле zidoveргеуеКо.

(3) Koejicijen/ redukcije р тогеpnbliino do уе odredi по sledeCi пас/п.'

• kodoје Х, ,; 0.673 р= 1

• kodo!e Х, >0.673 р= (Х, -0.22)/X; (5.ЈЈ)

gdeје Л р bezdimeпziona!na I/llkosl zido dalo izrozom:

_),,-f/cr
[ ]'.' - bIt
,- у " -284·Е·
• -y~o
'k
gdesu:
t mегоdаvла debIjina zidoргеуека ~

(Ј сс kпticni nароn izboCovonj{]~

k cr koejicijenl izbocavanja коД odgovaro оdnоуи \v, ko;ije odreden iz tabele 5.3.2 Л;
5.3.3 го",ипо od у/исаја,
Ь odgovamjuca .finita zida рортесnос preseka dejinisana kako sledi (vide/i /abelu
5.3..1):
Ь =d za геЬга,
Ь =Ь za щш/гa.fnје zidove nozica (izuzimajuCi.fup!je va!janeproji/e),
Ь =Ь - 3! za nozice supljih vа!iалih projila,

Ь =с za Konzolne nozice,
Ь =(Ь+Ь) /2 za ravnokmke ugaonike,
Ь =Ь ili (Ь + Ь) 1 2 zo raznokтoke ugoonike.

(4) Pn' odredivanju eftk1ivnih .finita nozica, odnos nароnа ч', ко;ј" se koris/i u /abeli 5],2 ili
li tobe/i5.3.] moze btiizasnovan по kamk/etistikama Ьт/о preseko,

(5) Zo odredivanje еfek/ivле .firine геЬга, odnos ларола \jI ko;j'se koris/i li tobe!i 5.3.2 moze
se dobiti па OSnOVli efektivnepovr.finepniisnli/e nozice i Ьт/о povг.fine геЬго,

(6) Generolno, /difла osa efek/ivnog роргесnос preseka bice роmегела па ros/ojanje е u
odnosu па /ezifnll OSli Ьт/о preseka, vtdetislike 5.3.1 i 5.3.2 Ovo /геЬа ше!i u obzirрп'
sraclinavanju kamk/emti/ca efek1ivnogрортесnосpreseka,

92
 ENV 1993-1-1 : 1992

(7) Коdo је POPh?cnipmrek iz!ozen oksijo/noj sili th?bo koristiti metodu dotu u 5. 4. 8..1 da Ы
se lIZео u obziг dodotni mоmеnl ~ srocunot по sledeCi nосiл:
Мf=N·e N (5.12)
gdesu:
еN роmeтnје leffi.fne ose kodo је efektivni poprecni presek izlozen untformnom
рtitis/щ videti sliku 5.3. 1,
N oksijolno sil~ pnlLrok imoроzitivол znok.

ТаЬеlа 5.3_2 Unutrasnji pritisnuti elementi

Raspodela паропа Efektivna sirina Ь еП

(pritisak ima pozitivan znak)

",111111111 IIIIIIIII~ "'= 1:

-- ~

befТ=p·b
ь" I ]ј
I b~ .1 Ь еl =O,5·b eff

1: Ь е2 = 0,5· beff

",Iiттnn~
1>","0:
Ь", =р·Ь
2·b eff

b~.1 b~ Ь"
1:
]ј
1
:1 5 ~ '"
Ьй = Ь . п - Ь е l

Ј_ Ь, _Ј_ ь,
-Ј
'" < О:
ст,
~ Ь'" = р. Ь, = р. ь (1 ~ ",) /
w-..ц.ц
~ ]ј
'" Ь еl

Ь еЈ
=O,4·b eff
=O,6·b eff

"'=(1,1(1 1 1>0/>0 Q 0>0/>-1 -1 -1 >0/>-2

k. 4,0 8,2/(1,05+",) 7,81 7 ,81 ~ 6,29",+ 9,78"" 23,9 5,98(1 ~ ",)'

Alternativno, za 1 ~ 'v ~ -1 :

k = 16
о [(1+",)'+0,112(1-",)']"'+(1+",)

93
ENV 1993-1-1 : 1992

T.bel. 5-3-3 Konzolni pritisnuti zidovi poprecnog preseka

Raspodela п аро п а Efektivna sirina Ь .rf
(pritisak јта pozitivan znak)
1 > '1' ;'0:
botf

Ь .а ;::;; р·с
0",
rПlII
0",

Ь, Ьс '1' < О :
I

~ O"'
Ь o{f = р. Ь , =р · С 1(1 - '1')

~~
0",

'1' =0" 10" 1 О -1 1;' '1' ;' - 1

k, 0,43 0,57 0,85 0,57 - 0,2 1'1'+ O,Q7v

botf 1 > '1';'0:

0", b.ff ;::: P·C

0"2

Ь .. 1jI < О:

~
Ь ,,, = р . Ь, =Р ·С I( 1-'1')
0",

~0"2
ЬС Ь, .Ј

'V = o 2{ a j I \ >'1'>0 О 0>'1'>-\ -\

k. 0,43 0,5781 ('1'+ 0,34) 1,70 1,7-5'1'+17. 1'1" 23,8

94
 ENV 1993-1-1 : 1992

Tezisna osa bruto Tezisna osa efektivnog

poprecnog preseka popreCnog preseka

I I~
I I I

L
I I I
I
\)
I I Neefektivne zone

I I I
- - - - - - - - - - - - -
I Neefektivna zona - I I
I I I
I I I
Г ~
I

I I I

Bruto poprecru presek Efektivni poprecni presek

Slika 5.3.1 Poprecni preseci klase 4 - aksijalna sila

(8) ЈшzimојuCi slucojeve novedene pod (9) moze S~ u cilju ekonomicnos/~

Ьezdimеnziоno/ла vitkost Ар odтediti Komcenjem mоksimа/лоg SПЈсunotоg парола
pnrisko <Ј сom . ы II роргесnоm рresеlщ umeslo gгonice ГIlZJJlocenjo [у7 pod шlОJlоm 40
Осom.Бd Ьшfе sroсuлоl /corifcenjem
efehivnih .fliino b tff .wih рritirлulih zidovo preseka.
Ovo pгocedura generolno zoltfevo ilemlivni рюmсШ1 II !соте se '" odreduje РОnОJlО II
SJlokom kоП1ku по OSnOJlIl mCUl1.fkih nороno II ејеktivлоm preseku dob(jenih пп /ега/и
prethodnog korako, uldјuсuјш!i i пароле usled dodotnog mоmелlа LlМ.

(9) Medtdim, koda seРГОЈЈеmро roclU1Sko otpomosI ntl izvljanje РninеnјијиС! deo 5.~ /теЬо
uJ)ek bezdimenzionolnll J)itkost шо pгeseko Ар bozimti па gтonici rozvlocenjo f y kodo se
sroСШJIJЈ)ојu J)гedпosb' Aefpe N i W eff ,

5.3.6 Uticaji poprecnih .Па koje delnjn па <ећ..

(1) Uticaje znacajriih poprecnih napona pritiska па otpornost rebra па lokalno

izbocavanje treba uzeti u obzir pri proracunu, Ovi паРОпј mogu da poticu od

95
ENV 1993-1-1 : 1992

р оргес пЉ sila koje deluju па element ili mogu da se јауе па mestima medusobnog
presecanja elemenata.

(2) Prisus!J'O гnuсајnт РОРгеСлih noроnо p niisko тоЕе do efektivno redukuJe mаhimоlле
vгеdлоsti odлo.rо d.uiinn -dеЫ;iЛо dЛ", 2'11 геЬro НОЈе ~ 2 i 3 ispod олilr !соје Ји dOle 11
'оЬеlј.5.3. ~ zovifl1o od иЬuсеnјо по tebm.

(3) ТгеЬо koris/ili isрюЬаЛli те/odи рroЈЈеге. Ола је izlozelltl и ргауЛiлто го РПinеnи [ојn Је
odло.ге по UЛll!гаЈnје liлzОIJе kojo SII do/n 1I ЕНУ1993-2 Evrokod ~ Deo 2 -) .

Neefektivna
zо п а

Tei isna
- -
о,а
- t- - -
-t-
-
е.
- - - -
Tezisna osa
efektivnog preseka

Neefek tivna zon a

,
I
'/
I

I I
- гJe zis na
о,а
+-
I
-
-..Г- 1- -
T ezisna losa
- -
efektivnog preseka
- - -

I I

Бrutо pop recni presek Efektivni рор сеспј presek

Slil<a 5.3.2 Ро ргес пј presek klase 4 - mament sзу јј а пј а

Ој U pripremi

96
 ENV 1993-1-1 : 1992

5_4 OТPORNOST POPRECNIН PRESEКA

(1) Оуај odeljak obuhvata otpornost poprecnih preseka elemenata, koju mogu da
ogranice:
• ~lasticna otpornost bruto poprecnog preseka,
• otpornost neto preseka па rnestu [ира za spojna sredstva,
• "shear lag!! efekti,
• otpornost па lokalno јхЬосауапје,
• otpornost па јхЬосауапје smicanjem.

(2) Dokaz plaslicne otpomoslipoprecnog preseka moze da se izvrJi iznalaienjem raspoTde/e

паРОl1а која urovnolezuje unu/ra.fnje sile i momen/~ bez ргекогасепја gгaлiсе
rtlzvlacenja mаtеп/аlа, pod Ш/ОЈЈот du је ОЈЈа raspodela тосиСо. imајш!i u vidu
odgovarajucep!aslicne difопnасiје.

(3) Pored zahteva postavljenih u оуаm odeljku, treba takode dokazati 1 otpornost
elemenata па izvijanje, videti 5.5.

(4) Ро potrebi, јгеЬа /akode dokazati s/abtlnos/ ,rkele/a, vide/i 5.21.2 i 5.26.

5.4.2 Karakteristike poprecnih preseka

5.4.2.1 Karakteristike bruto poprecnog ргезеIш

(1) Karakteristike bruto poprecnog preseka treba da se odrede koristeCi nominalne

dimenzije. Rupe za spojna sredstva пјје potrebno odbiti, ali odbitke treba uzeti u
slucaju уесЉ otvora. Podvezice i vezne precke пе treba ukljuciti.

5.4.2.2 Neto роvrsiпз

(1) Neto povrsina poprecnog preseka elementa ili zida poprecnog preseka treba da se
uzrne kao bruto povrsina иmапјепа za odgovarajuce odbitke za sve [ире i druge
otvore.

(2) Pri proracunu karakteristika neto preseka, odbitak za rupu za spojna sredstva treba
da bude bruto povrsina poprecnog preseka rupe и ravni пјепе ose. Kod rupa za
spojna sredstva sa upustenim glavama treba voditi [асипа о prosirenom delu rupe.

(3) Pod uslovom da rupe za spojna sredstva nisu и smaknutom rasporedu ukupna
povrsina koja treba da se odbije za [ире za spojna sredstva, treba da је maksimalni
zbir povrsina [ира и bilo kojem poprecnom preseku upravnom па osu elementa.

(4) Kada su rupe za spojna sredstva и smaknutom rasporedu, ukupna povrsina koja se
odbija za rupe za spojna sredstva treba da је уеса od sledecih vrednosti:

а) odbitak za [ире koje nisu и smaknutom rasporedu, videti (3)

97
ENV 1993-1-1 : 1992

Ь) zbir ротјпа preseka МЬ rupa smeStenih па dijagonalnoj Ш "cik-cak" lјпјјј,

koja se prufa progresivno preko e(ementa iIi dela e(ementa, итапјепо za
" . t I ( 4р) za svaki interval izmedu rupa dui te lјпјје, videti sliku 5.4.1,

gde su:
s korak smaknutog rasporeda, razmak izmedu centara dve
uzastopne rupe u lancu izmeren ратаlеlпо sa osom elementa,
р сazшЫ: izmedu centara Оуе dve iste rupe izmeren upravno па osu
elementa,
t debljina еtеmепtз.

(5) U ugaoniku Љ drugom elementu koji јта rupe u vise od jedne ravni, razmak р treba
da se izmeri dш sredine debljine materijala, videti sliku 5.4.2.

6-- .- . --~-
~

_. ~-ф-
<D'1'
.
Iф ..
+- smer
Pravac I
napona
I
, s

Slib 5.4.1 Smaknute rupe

-..,

- .-
- r- , -

I
I
р
I ")
I

Slib 5.4.2 U gaonik sa rupama па оЬа kraka

98
 ENV 1993-1-1 : 1992

5.4.2.3 "Sbear lag" efekti

(1) ''Sheor /ос" eftlcti /.1 лоiicоmо тоgи Ьil; zonemorenipod щlоvom doје..
о) 2'0 коnzоlле zidove preseko с ~ L o 120
Ь) 2'ОUЛUlго.fпје zidovepreseke bSLo/ lO
gdesu:
Lo тадо/ал/е izmedll nultih {осим тотеЛ/I1ОК dijogromo,

Ь Јinпо IIЛutго.fпјеg zido рn!Sещ

с fiппо кошо/лоg zida pгeseKo.

(2) Kodo SlJ ovegтoniceprekorocene јтеЬо uvesti efektillЛIl JiriЛll no.fice.

(3) Promсш/ t{/eklil/nih .fitino no.fico obиhvocen је li ENV1993-1-3 Evrokod 3: Deo I.J !сио
i II ENf//993-2 Evrokod 3: Deo 2') .

5.4_3 Zatezanje

(1) za el ement~ napregnute па aksijalno zatezanje, ra~unska vrednost sile zatezanja N sd

u svakom poprecnom ргesе)ш treba da zadovolj i uslov:

N Sd ~ NIЉЈ (5.13)
gde је
N. Rd racunska o tpomost poprecnog preseka па zatezanje. koja se uzjma kao
тапја vrednost od:
а) plasticne racunske otpornosti bruto preseka
N p! .Rd :;: А ·f y /Умо

Ь) granicne racunske otpomosti neto poprecnog preseka ла mestu rupa za

spojna sredstva .'
N u.lI:d =О,9·А nе! ·fu IYM2

(2) U vezama kategorije С, koje su proracunate da budu otpome п а proklizavanje pri

granicnom stanju nosivosti (videti 6.5.3.1), plasticnu otpornost леtо preseka па mestu
rupa za spoj na sredtva N net .Rd пе treba uz~ti уеси od:
NN:I .Rd :;: AN:f. ·fY /YMO (5.14)

(3) zo ugooniJce кој! SlI vezonipn,kojednog kroko "Ме!" lokode 6.5.23 i 6.6./(Ј. Shёло
гшта/гол}е /febo do vo.ii i zo dmge lipove preScKtI, koo Ј/о su Тi l/ preseci kodo su
,,"eznnipreKo svojih колzоlnih delollP.

(4) Лkо se zahteva duktilno ponaSanje, plasticna racunska otpomost N pI..Rd treba da је
тапја od racunske granicne otpornosti neto preseka п а mestu rupa ха spojna sredstva
N u .Rd ' tj.:

·Ј U pripremi

99
ENV 1993-1-1 : 1992

N u.Rd ~ N pl.Rd (5.15)

Ovaj uslov Ысе zadovoljen ako је:

А f ~
О,9~~...L·...!М2..
А f u "(мо

5.4.4 Pritisak

(1) Za elemente napregnute па aksijalni pritisak, racunska vrednost sile pritiska N Sd ' U

svakvom poprecnom preseku treba da zadovolji uslov:

N Sd ~Nc_Rd (5.16)

gde је N c.Rd
racunska otpomost poprecnog preseka па pritisak koja Бе uzima kao
тапја vrednost od:
а) plasticne racunske otpornosti bruto preseka
N p1 .Rd =A·fy/YMO
Ь) racunske otpornosti bruto preseka па lokalno izbocavanje
N o.Rd =Aeff'fy/YMl
gde је A eff efektivna povrsina poprecnog preseka, vidеЦ 5.3.5.

(2) Racunska otpomost poprecnog preseka па pritisak N c.Rd moze da se odredi па

sledeci пасјп:
Poprecni preseci klase 1, 2 ili 3 N c.Rd = А . f у / У мо
Poprecni preseci k1ase 4

(3) О slш:оји леsiтеtпслih preselco

klose ~ IтеЬо kotistiti metodu dom и 5. 4. 8.3 koko Ь! se
lI.Zeo и оЬш dodolni тотеnt.1М lISled ekrcel1lncnosti tе.!ifле ose efektivnogргеsеlщ
vide/i5.3.5(7).

(4) Pored toga treba takode dokazati otpomost elementa па izvijanje, videti 5.5.1.

(5) U pritisnutim elementima пјје potrebno uzimati u obzir rupe za spojna sredstva
izuzev kada se radi о predimenzioniranim ili ovalnim rupama.

5.4.5 Мошепt savijanja

5.4.5.1 Оопоуе

(1) U odsustvu smlcuce sile, racunska vrednost momenta saVlJanJa M Sd u svakom

poprecnom preseku treba da zadovolji uslov:

M Sd ~Mc.Rd (5.17)

gde је МсЯд racunski moment otpomosti poprecnog preseka па savijanje, koji se

uzima kao mапја vrednost od:

100
 ENV 1993-1-1 : 1992

а) racunskog plasticnog momenta otpomosti bruto preseka:

M pl _Rd =Wp/ · f yl 'YMO
Ь) racunskog momenta otpornosti bruto preseka па izbocavanje
M~,Rd = W eff -fy IY MI
gde је Weff elasticni otporni mornent efektivnog preseka, videti 5.3.5
с) racunskog momenta otpornosti neto preseka па mestu rupa za spojna
sredstva М U.Rd' videti 5.4.5.3.

(2) za РОРЈеёпе preseke k.lase З racunski mament otpornosti bruto preseka treba uzeti
kao racunsk.i elasticni moment otpornosti koji је dat sa:
(5.18)

(3) Za interakcije mоmепtа sзviјапја i smicuce sile, pozvati se па 5.4.7.

(4) Pored toga, (ЈеЬа takode dokazati otpornost elementa па bocno-torziono izviјалје,
videti 5.5.2.

5.4.5.2 ЈЮПООSDО savijaDj~

(1) U odsustvu smicuce sile, racunski mament otpornosti poprecnog preseka па savijanje
bez rupa za spojna sredstva, moze se odrediti kako sledi:
Poprecni preseci klase 1 јlј 2 M c.Rd = Wp[.fy {Умо
Poprecni prescci klase 3 M c .Rd = We [ . f y Iумо
Poprecni preseci kJase 4 М с. М = Werf . rу I 'у м I

5.4.5.3 Kupe za 5рој08 sredstv8

(1) Rupe za spojna sredstva и zategnutoj nozici OIЈе potrebno uzimati и obzir, pod
uslovom da za zategnutu nozicu vazi da је:

0,9 А,.м! ;:: ..!r.. УМ2 (5.19)

А, f u Ум о

(2) Kada odnos A r.ne, I A f пе zadovoljava prethodni uslov, moze da se usvoji redukovana
povrsina noiice koja zadovoljava to оgrзпјСепје.

(3) Rupe za spojna sredstva и zategnutoj zoni rebra пјје potrebno uzeti и obzir pod
uslovom da је zadovoljen kriterijum naveden pod (1) u celokupnoj zategnutoj zoni
koja obuhvata zategnutu nozicu i zategnuti deo rebra.

(4) Rupe za spojna sredstva u pritisnutoj zoni poprecnog preseka пјје potrebno uzeti u
obzir, izuzev ако se пс radi о predimenzionisanim iIi QvaJnim тирата.

5.4.5.4 D.,.00500 S• .,.ij8Dje

(1) U slucaju savjjanja oko оЬе ose koriste se metode date и 5.4.8.

101
ENV 1993-1-1 : 1992

5.4.6 Smiсапје

(1) Racunska vrednost smicuce sile VSd и svakom poprecnom preseku treba da zadovolji
uslov:
VSd ~ Vpl .Rd (5.20)
gde је Vpl .Rd racunska plasticna otpornost па smicanje data izrazom:

Vpl .Rd = Аv(fу/.ЈЗ)/умо

gde је Ау povrsina smicanja.
(2) Povrsina smicanja А у moze da se odredi kako sledi:
а) valjani 1 ili Н profili, sila paralelna sa rebrom

Ь) valjani U profili, sila paralelna sa rebrom

с) zavareni 1, Н, ili sanducasti preseci, sila

paralelna sa rebrom

d) zavareni 1, U, Н ili sanducasti preseci, sila

paralelna sa nozicama

е) valjani suplji pravougaoni profili konstantne

debljine:
А ·h/(b+h)
sila paralelna sa visinom
А·ь/(Ь+Ь)
sila paralelna sa sirinom
2А/п
f) krиzni suplji profili konstantne debljine
А
g) limovi i рunе sipke

gde su:
А povrsina poprecnog preseka,
Ь ukupna sirina,
d visina rebra,
h ukupna visina,
r poluprecnik zaobljenja pri valjanju,
tf debljina nozice,
tw debljina rebra.

(3) иosta/im s/ucajevima А у se ала/оgпо odreduje.

(4) Radi uрго.fСелј~ vгеdлоst А у moze da se uzmе da izлоsi 1,04· h . t w za vа{јале.t; Н ili и
profi/~ si/aрага/е/ла sa геЬтоm.

(5) иodgovarajucim s/ucajevima .formи/е date pod (2) mоgи bitiрninелј'tще za kоmpолелtе
s/оzелоg vifеdе/лоgроргеслоgpreseka.

102
 ENV 1993-1-1 : 1992

(6) Ako deb!/ino геЬто n{је konstontn~ јгеЬо zo t w uzeti minimo!nu debIjinu.

(7) Pored toga, treba takode proveriti i otpornost па izbocavanje smicanjem, kako је
navedeno u 5.6, kadaje:
• za neukruceno rebro
d It w > 69·Е
• za ukruceno rebro
d I t w > 30 . Е . .Jk:
gde је k1: koeficijent izbocavanja za smicanje, videti 5.6.3, а
0.5
Е= [ 235/fy ]

(8) Rupe za spojna sredstva nije potrebno uzeti u obzir za dokaz smicanja pod uslovom
daje:
(5.21)
Kada А У.пеl пе zadovoljava prethodni uslov moze se uvesti efektivna povrsina
smicanja (fu I fy ). А У.пе!.

(9) Кriterijum blok-smicanja koji је dat u 6.5.2.2 treba takode da se proveri па krajevima
elemenata.

5.4.7 Savijanje i smicanje

(1) Teorijski moment plasticne otpomosti poprecnog preseka је иmапјеп usled prisustva
smicanja. Za male vrednosti smicuce sile, ovo иmапјепје је tako malo da је
kompenzovano ојасапјеm materijala, te se moze zanemariti. Medutim kada smicuca
sila prelazi polovinu plasticne otpomosti па smicanje, potrebno је uzeti u obzir пјеп
uticaj па moment plasticne otpomosti.

(2) Uko!iko prorocunsko vrednost smicuCih SI!O VSd nе pre!ozi prelco 50% od p!osticne
otpomosti по smiconje V pl.Rd~ n{је ројгеЬnо redukc{jo тотеnојо otpomosti dotih u
5.4.5.2

(3) Kodo V Sd prevozl!ozi 50% od Vpl . Rd~ јгеЬо redukovoti rocunski тотеn( p!osticne
otpomosti poprecnog preseko по My .Rd~ redukovoni rocunski тотеn! p!osticne
otpomosti so uzimonjem u obzir smicuCih uticoj~ kOji se dobijo по s!edeCi nодn.·

о) zo роргесnе preseke so jednokim nozt"comt? nopregnute по sovtjanje oko јасе ose

inercije.·

(
M y .Rd = W p' - 4t
P . A~J ·fy/YMO рп' сетије M y .Rd $; M c .Rd (5.22)
w

gdeje P=(2VSd IVp1 .Rd _1)2~

103
ENV 1993-1-1 : 1992

Ь) zo ostole slucojeJ!e M V .Rd 'геЬо lI.t'eti koo rocunski тотеn! plosticne otpomosti
роргесnос presek~ ko;i" se odretluje korifcenjem redukoJ!one gronice rozvlocenjo
( 1- р) .f y zo pOJ!r.finu smiconjo, оl!" nе Ј!есе od M c.Rd •

Napomena: Paragraf (3) odnosi se па poprecne preseka klase 1, 2, 3 i 4. Treba

koristiti odgovarajucu vrednost za M c .Rd , videti 5.4.5.2.

5.4.8 Savijaвje i аЬјјаlпа sila

5.4.8.1 Poprecni preseci k1ase 1 i 2

(1) Za poprecne preseke klase 1 i 2, uz odsustvo smicuce sile, treba zadovoljiti sledeCi
kriterijum:
M Sd ~ M N.Rd (5.23)
gde је M N.Rd redukovani racunski moment plasticne otpornosti sa uzimanjem и obzir
aksijalne sile.

(2) Za pljosnati presek bez rupa za spojna sredstva, redukovani moment plasticne
otpornosti dat је formulom:
M N.Rd = M pl .Rd [ l-(N sd IN pl .Rd )2]
а kriterijum postaje:
М Г N 12
Sd +l-_Sd_Ј ~ 1,0 (5.24)
M pl.Rd N pl.Rd

(3) U presecima sa nozicama, redukcija teorijskog momenta plasticne otpornosti usled

prisustva malih aksijalnih sila, је kompezovana sa ојасапјеm materijala, te se moze
zanemariti. Medutim, и slucaju savijanja oko у-у ose treba иzeti и obzir uticaj
aksijalne sile па moment plasticne otpornosti, kada је aksijalna sila veca od polovine
plasticne otpornosti rebra па zatezanje ili cetvrtiine plasticne otpornosti poprecnog
preseka па zatezanje, ukoliko је to nepovoljnije. Na slican nacin za savijanje oko ose
z-z, ovaj uticaj treba uzeti и obzir ako је aksijalna sila veca od plasticne otpornosti
rebra па zatezanje.

(4) Zo роргесnе preseke bez тро zo spojno sredSI1l~ kod stondordnih J!o(jonih I i Нprojilo
тоgи se komtiti sledece oproksimoclj'e:

M Ny .Rd =Mpl.y.Rd(1-п)/(I-0,5а) рпсетије M Ny .Rd ~Mpl.y.Rd (5.25)

zo M Nz .Rd ~ Mpl.z.Rd

zo п>а: М г (п -аЈ1Ј
NZ.Rd --М PI.Z.R{ 1 -1- а
- - (5.26)

gdesu: п = N Sd IN pl .Rd

а = (А - 2 . Ь . t f ) I А рn' сетије а ~ 0,5

104
 ENV 1993-1-1: 1992

(5) Izrozi dotipod (4) mоgи tokode do se koriste zo zovorene 1 i Нpreseke so jednokim
nozicomo.

(6) Aproksimocije dote pod (4) mоgи biti do(je uproscene (somo zo stondordne уо(јоnе 1 i Н
projile):
M Ny .Rd = 1,11· Mpl.y.Rd(l-п) ali M Ny.Rd ~ Mpl.y.Rd (5.27)
zo П ~0,2: M Nz .Rd ~Mpl.z.Rd
zo п >0,2: M Nz.Rd = 1,56· Mpl.Z.Rd (1- п)(п + 0,6) (5.28)

(7) Zo роргесnе preseke bez троzo spojno sredstv~ kod provougoonih sup(ji'h projilo
koпstontne deb(ji'n~ mоgи se koristiti sledece oproksimocije.·
l-п
М рn'сеmије M Ny.Rd ~ Mpl.y.Rd
Ny.Rd --М pl.y.Rd 1- О , 5· а w (5.29)

l-п
М -М рпсеmије M Ny.Rd ~ Mpl.y.Rd (5.3())
NZ.Rd - pl.z.Rd 1- 0,5· a
f
gdesu:
а w =(А-2· b·t)1 А lIZ шlоv a w ~ 0,5
a f = (А - 2· h . t) I А

(8) Izrozi dotipod (7) mоgи se tokode koristiti zo zovorene sonducoste preseke so jednokim
nozicomo i jednokim гebnin~ lISVojojucZ:'
a w =(A-2.b.t f )1 А рn'сеmије a w ~O,5
a f =(A-2·h·t w )1 А рn'сеmије a f ~O,5

(9) Aprokslinoclj'e dote pod (7) mоgи biti do(je uproscen~ zo stondordneргоуоисооnе sup(je
рфlе koпstontne deb(ji'n~ коко sled!:'

• zoprojile kvodrotnogpreseko
M N.Rd = 1,26·M p1 . Rd (1-п) рn'сеmије (5.31)
• zoprojileргоуоисооnосpreseko
M Ny.Rd = 1,33.Mpl.y.Rd(1-п) рn'сеmије M Ny .Rd ~ Mpl.y.Rd (5.32)
l-п
М М Р'li cemи}~ M Nz .Rd ~ Mpl.z.Rd
NZ.Rd -- pl.z.Rd 0,5 + h . t I А (5.33)

(1()) Zo роргесnе preseke bez тро zo spojno sredstv~ kod kndnih cevi koпstontne deb(ji'n~
moze se koristiti sledeco oproksimocijo.·
рn'сеmије (5.34)

105
ENV 1993-1-1 : 1992

(11) Zo dvoosno sovijonje moze se !corirtiti sledecipnbliini !cntenjum.·

Г М y.Sd -ух Г м Sd 1~
l M Ny.Rd
.Ј +l M Nz.Rd Ј <- 1
z. (5.35)

gde su а i ~ !constonte., !соје тоgи по stroni sigumosti do se иzти !сио jedno!ce jedinic~
,"nосе !со!со sledi'
• zo 1 iHprese!ce.·
а=2; ~ =5n рn'сетије ~~ 1,0
• zo !сndnе cevi
а=2; ~=2

• zo provougoone .fup(je proftle

А 1,66 . v • А 6
а = .... = 2 рn сетиЈе а = .... :$;
1-1,13·п

• zo provougoone ip(josnote .ftopove

а = ~ = 1,73 + 1, 8 . п з
gdejen =N Sd IN p1 .Rd

(12) Као do(jo oprokrimocijo по stroni sigumosti moze se !corirllti sledeci knterijUm.·
N Sd M y.Sd M z.Sd < 1 (5.36)
N pl .Rd + М pl.y.Rd + М pl.z.Rd -

5.4.8.2 Poprecni preseci k1ase 3

(1) U odsustvu smicuce sile, poprecni preseci klase 3 Ысе zadovoljavajuCi ako maksimalni
normalni пароп cr x.Ed ispunjava uslov:
cr х.Бd :$; f Yd (5.37)
gdeje fyd=fy/YMO'

(2) Zo роргесnе prese!ce bez тро zo spojno sredstvo prethodni uslov se moze zomeniti
sledecim !cntenjumom.·
N Sd + М y.Sd + M z.Sd :$; 1 (5.38)
А . fyd W el .y • fyd W el .z . fyd

5.4.8.3 Poprecni preseci k1ase 4

(1) U odsustvu smicuce sile, poprecni preseci klase 4 Ысе zadovoljavajuCi ako maksimalni
normalni пароп cr x.Ed sracunat koristeCi efektivne sirine pritisnutih zidova preseka
ispunjava uslov:
cr x.Ed :$; f yd (5.39)
gdeje f Yd =fy/YMI '

106
 ENV 1993-1-1 : 1992

(2) Zo рортесnе prese!ce bez тро zo spojno sredstvo prethodni uslov moze Ьй!" zomenjen
sledecim Icritenjumom.·

(5.40)

gdesu:
А eff e.fe!ctivnopovr.finopoprecnogprese!c~ !codoје ovoj izlozen cirtomрn"tir!сц
W eff elosticni офот!" тотеn! e.felctivnog poprecnog prese!c~ !codo је ovoj izlozen
somo momentu sov{jonjo о!со rozmolrone os~
eN ротетоnјеrozmolrone tezifne os~ !codo је роргесn!" prese!c izlozen cirtom
rovnomemom pritis!cu.

5.4.9 Savijanje, smicanje i аЬјјаlпа sila

(1) Kada је smicuca sila veca od polovine plasticne otpornosti па smicanje, treba uzeti u
obzir obostrani uticaj smicuce sile i aksijalne sile, pri proracunu redukovanog
momenta plasticne otpornosti.

(2) Pod uslovom do rocuns!co vrednost smicuce sile VSd n{је veco od 50% rocuns!ce plosticne
otpomosti по smiconje Vpl.Rd~ n{је potrebno vгл"ti redu!cci;u zo !combinoci;e momento i
olcsi;olne sile !соје zodovofJoVOjU !critenjume dote u 5. 4. 8.

(3) Kodo је VSd vece od 50% od Vpl.Rd rocuns!cu otpomost poprecnog prese!co zo
!combinoci;e momento i olcsi;olne sile 'геЬо prorocunoti !corifcenjem redu!covone gronice
Тtlzvlocenjo (1- р) . f y zoроvгЛnu smiconj~ gdeје р = (2 VSd / Vpl.Rd _ 1)2.

5.4.10 Poprecne sile koje deluju па rebra

(1) U odsustvu smicuce sile, rebro elementa izlozeno poprecnoj sili u njegovoj ravni,
videti sliku 5.4.3, pored bilo koje kombinacije momenta i aksijalne sile koja deluje па
poprecni presek, treba da u svim tackama zadovolji sledeCi kriterijum tecenja:
Га 12 Га 12 Га 1Г а 1
l .2ЉLJ
f Yd
+l~J
f -l.2ЉLЈ·l~Ј:S;
Yd
f f 1
Yd Yd
(5.41)

gde su:
а x.Ed racunska vrednost lokalnog normalnog napona u posmatranoj tacki usled
dejstva momenta i aksijalne sile,
а z.Ed racunska vrednost normalnog napona u istoj tacki, usled poprecne sile, а
f Yd =fy/YMO
U prethodnom izrazu (5.41), a x.Ed i a z.Ed imaju pozitivni znak za pritisak, а negativni
znak za zatezanje.

107
ENV 1993-1-1 : 1992

(2) Kodo је mоmеnl otpomosli zosnovon по ploslicnoj rospodeli nороnо 11 роргесnоm

реsеlщ moze sepretposlovili do јеprelhodni knter{jllm zodovo(jen okoје..

rlaxm.Ed 1 +rlaZ.Ed 1 _ k .rlaxm.Ed 1J,rlaz.Ed 1 ~ 1- ~т

Ј Ј
2 2

gdesll:
fyd fyd fyd f Yd Ј (5.42)

а хт.Бd ГОСllnSКо vrednosl srednjeg noпnolnog nороnо 11 геЬт

М
~т =М w.Sd
pl.w.Rd
м w.Sd ГОСllnSКо vrednosl momenlo 11 геЬт
Mpl.w.Rd = 0,25 · t w·d 2.f y I 'Умо
k је dobijeno koo.·

zo а хт . Ед I a z.Ed ~ О k=1-~m
zo a xm.Ed la z.Ed > О
• okoje ~т ~0,5: k=0,5 (1 + ~т)
• okoje ~т >0,5: k=1,5 (l-~т)
(3) l/koliko rocllnsko vrednosl smicllce sile V Sd n{је уесо od 50% rocllnske ploslicne
otpomosh· по smiconje Vpl .Rd~ hiler{jllm dol pod (2) moze do se lISJloji bez modljikoc{jo
do bi se шеlо 11 obzir smiconje.
(4) Kodo је ГОСllnSКо vrednosl VSd уесо od 50% od Vpl . Rd ~ hilenjum 'есеnјо dol pod (1)
'теЬо modljikovoli по sledeCi nодn.·

Га 1 [о Ј Га 1Г о
l ;;d Ј + ;;d -l ;;d Jl ;;d ~ 1- Р
] (5.43)

gdeje р= (2Vsd I Vpl .Rd _1)2.

(5) Kodo је ГОСllnSКо vrednosl VSd уесо od 50% od Vpl.Rd~ О momenlotpomosli је zosnovon
по ploslicnoj rospodeli nороno 11 роргесnоm presek14 moze se lISvojili sledeCipribIizni
hiler{jllm.·
Га 12 ГО 12 ГО 1Г о 1
l -2!!1.М.Ј
fYd
+l.....LfuLJ
f Yd - k ·l-2!!1.М.Ј
fYd
f yd ~ 1- ~т -
·l.....LfuLJ Р (5. 44)

gde Sll k i ~т dejinironipod (2).

108
 ENV 1993-1-1 : 1992

I
-( )-
СО 00

I
t
(а) Izgled celine

11 1 11 1 11 (jz

1 t t t t t t1 (jz

(Ь) Naponi u elementu Е

11 1 1 1 1 11 (jz

А,..----....,В

с D

(с) Naponi u polju AВCD

(ј х.1 (јь

~ (јх.2
-
;::;;

~(јп
+
\ (јь
(јь = {3m fy

(d) Priblizno ekvivalentni poduini naponi

Slika 5.4.3 Naponi u polju rebra usled momenta, aksijalne sile i smicuce sile

109
ENV 1993-1-1 : 1992

(6) vn!dnostроргесnок nороnо cr z.Ed usled koncenhisonog opterecenjo 'геЬо do se

Е.felclivло
odn!(!ipretpostov(jojuci do је оnо rovnomemo rospode(jeno по dufini s kojo је jednoko
тоnјој od vn!dnosti viJ'ine геЬго d i rozmokoроргесnт IIЈоисеnјо а.

(7) Efekhvno vrednost роргесnок nороnо о' z.Ed usled rospode(jenog opterecenjo па dufini
izmet!1I IIkmcenja гebaг~ koja је таnјо od nјiЈюvоg met!usobnog rostojanjo а., 'геЬа по
iJ'ti nобn do se odredipretpostav(jojllCi da је оnо ravnomemo raspodeljeno по dufinll S
koja se odret!lIje koo pod (6).
(8) Тrebo proventi IIticaje роргесnт silo pritiJ'ko па otpomost геЬто па lokalno izbocavanj~
vюеti 5. 3. 6.

(9) Pored 'око treba pтoveriti otpomost n!bra по IIII1Ь(јеnје i otpomost геЬга по izbocovanj~
vюеti 5. 7.-1 i 5. 7.5.

110
 ENV 1993-1-1 : 1992

5.5 OТPORNOST ELEМENATA NA IZVUANJE

5.5.1 Pritisnoti elementi

5.5.1.1 Otpomost па јпјјавје

(1) Racunska otpomost па izvijanje pritisnutog elementa odreduje se kao:

N b.Rd = Х о ~ А о А о f y I 'у Мl (5.45)
gdeje:
~A = 1 za poprecne preseke klase 1,2 ili 3,
~A = A eff I А za poprecne preseke klase 4,
Х redukcioni koeficijent za razmatrani vid izvijanja.

(2) Za vruce valjane celicne elemente sa tipovima poprecnih preseka koji se obicno
koriste za pritisnute elemente, relevantni vid izvijanja је uglavnom fleksiono izvijanje.

(3) U nekim slucajevima, moze se javiti izvijanje и vidu "torzionog" ili "fleksiono-
torzionog" izvijanja. U ovim slucajevima pozvati se па ENV 1993-1-3 Evrokod 3: Deo
1.3*) .

5.5.1.2 Elementi konstantnog poprecnog preseka

(1) Za elemente konstantnog poprecnog preseka koji su napregnuti па konstantni

aksijalni pritisak, vrednost redukovanog koeficijenta Х za odgovarajucu
bezdimenzionalnu vitkost "', moze se odrediti prema formuli:
1
pri сетије х ~ 1,0 (5.46)

gde su:
ф= 0,5[ 1 +а(Х- 0,2)+ 'i!]
а koeficijent imperfekcije

X=[~A oA of y /N cr ]0.5 =("'I"'I)·[~A]0.5

'" vitkost za relevantni vid izvijanja
0.5
"'1 =1t Е I f
[ y] =93,9 о Е
0.5
Е = [ 235/fy ]

N cr elasticna kriticna sila za relevantni vid izvijanja

(2) Koeficijent imperfekcije а koji odgovara razmatranoj krivi izvijanja treba da se uzme
iz tabele 5.5.1.

*) U pripremi

111
ENV 19934..1·: 1992

Tahela 5.5.1 Koeficijenti imperfekcije а

l{riva izvijaцia а Ь с d
Koeficiient imperfekc~je а 0,21 0,34 0,49 0,76

(3) Vrednosti redukcionog koeficijenta Х mogu se dobiti iz tabele 5.5.2 za odredenu

bezdimenzionalnu vitkost ~.

(4) Altemativno, elementi konstantnog poprecnog preseka se mogu proveriti

koriscenjem teorije dmgog reda, videti 5.5.1.3(4) i 5.5.1.3(6)

Tabela 5.5.2 Redukcioni koeficijent Х

Кriva izvijanja
~
а Ь с d
0,2 1,0000 ~,OOOO 1,0000 1,0000
0,3 0,9775 0,9641 0,9491 0,9235
0,4 0,9528 0,9261 0,8973 0,8504
0,5 0,9243 0,8842 0,8430 0,7793
0,6 0,8900 0,8371 0,7854 0,7100
0,7 0,8477 0,7837 0,7247 0,6431
0,8 0,7957 0,7245 0,6622 0,5797
0,9 0,7339 0,6612 0,5998 0,5208
1,0 0,6656 0,5970 0,5399 0,4671
1,1 0,5960 0,5352 0,4842 0,4189
1,2 0,5300 0,4781 0,4338 0,3762
1,3 0,4703 0,4269 0,3888 0,3385
1,4 0,4179 0,3817 0,3492 0,3055
1,5 0,3724 0,3422 0,3145 0,2766
1,6 0,3332 0,3079 0,2842 0,2512
1,7 0,2994 0,2781 0,2577 0,2289
1,8 0,2702 0,2521 0,2345 0,2093
1,9 0,2449 0,2294 0,2141 0,1920
2,0 0,2229 0,2095 0,1962 0,1766
2,1 0,2036 0,1920 0,1803 0,1630
2,2 0,1867 0,1765 0,1662 0,1508
2,3 0,1717 0,1628 0,1537 0,1399
2,4 0,1585 0,1506 0,1425 0,1302
2,5 0,1467 0,1397 0,1325 0,1214
2,6 0,1362 0,1299 0,1234 0,1134
2,7 0,1267 0,1211 0,1153 0,1062
2,8 0,1182 0,1132 0,1079 0,0997
2,9 0,1105 0,1060 0,1012 0,0937
3,0 0,1036 0,0994 0,0951 0,0882

112
 ENV 1993-1-1 : 1992

5.5.1.3 Elementi promenljivog poprecnog preseka

(1) Elementi sa linearno ili skokovito promenjivim poprecnim presekom duz svoje ose
proveravaju se koriscenjem teorije drugog reda, videti (4) i (6).

(2) Alternativno se mogu koristiti uproscene metode analize zasnovane па

modifik~cijama osnovnog postupka za elemente konstantnog poprecnog preseka.

(3) M/edno metodo пето oprion·prednost. Moze se /cOlistiti bllo /соја prizl1Oto metodo pod
US!ОJlот do se mozepokozoti do је 110 stroni sigumosti

(4) Analiza elementa ро teoriji drugog reda treba da uzme u obzir ekvivalentnu pocetnu
imperfekciju u obliku luka datu па slici 5.5.1, koja odgovara relevantnoj krivi izvijanja,
а zavisno od metode analize i tipa provere poprecnog preseka.

(5) Ekvivalentne pocetne geometrijske imperfekcije u vidu luka koje su date па slici 5.5.1,
treba takode koristiti tamo gde је neophodno da se imperfekcije elemenata ukljuce u
globalnu analizu (videti 5.2.4.5).

(6) Kada se koriste imperfekcije date па slici 5.5.1, otpornost popreCnih preseka treba
dokazati kako је navedeno u 5.4, ali koriscenjem 'YMl umesto 'УМО '

5.5.1.4 Fleksiono јпјјаnjе

(1) Za fleksiono izvijanje odgovarajuca kriva izvijanja treba da se odredi iz tabele 5.5.3.

(2) Preseci koji nisu sadrzani u tabeli 5.5.3 treba da se klasifikuju analogno.

(3) Vitkost л. treba da se odredi kao:

. л.=! /i (5.47)
gde је i poluprecnik inercije u odnosu па relevantnu osu, odreden па osnovu
karakteristika bruto poprecnog preseka.

(4) Hladno oblikovani suplji profili za primenu u konstrukcijama treba da se provere

koriscenjem ili:
а) osnovne granice razvlacenja f Yb materijala lima od koga је elementnapravljen

Ь)
bladnim
. oblikovanjem, sa krivom izvijanja Ь, ili
prosecne granice razvlacenja f ya elementa posle hladnog oblikovanja,
.
odredene saglasno sa definicijom datom па slici 5.5.2, sa krivom izvijanja с.

5.5.1.5 Dnzina јпјјаnjа

(1) Duzina izvijanja ! pritisnutog elementa сјја su оЬа krajadodatno Ьоспо pridciana,
moze se uzeti da је jednaka sistemnoj duzini elementa L, sto је па strani sigurnosti .

(2) Altemativno, dшiпа izvijanja ! moze se odrediti роmоеи informativnog Aneksa Е.

113
 I eod

N
......- --------------------
---N

1. I
.1
Poprecni presek Metoda globalne analize

~etodza Tip preseka i Elasticna ili Кruto plasticna Ela~to-plasticna

dokaz osa ili Elasticno-idealno (metoda plasticnih
оUюrпоsti plasticna zona)

Elasticni Bilo koji a(I-0,2)k у Wе, / А -

(5.4.8.2) ..

Linearno
a(I-0,2)k у W р, 1 А
plasticni Bilo koji -
(5.4.8.1(12»

1 presek уу osa 1,33а(л-0,2)k у W pl I А а(л-0,2)k У W Р1 / А

Nelinearno 2,Ok ye eff I Е kye eff / Е
1 presek zz osa
plasticni
(5.4.8.1(1) Pravougaoni 1,33а(л-0,2)k у Wрl l А а(л-0,2)k у Wрl l А
do (11» suplji presek
КruZni suplji 1,5k ye eff IE kyeeff / Е
presek
k y :=(I-k Б )+2k БI pri сеmије k y ~ 1,0

kБ
Кriva izvijanja а
eeff
'УМI = 1,05 'YМI = 1,10 'Ум! = 1,15 'УМI = 1,20
а 0,21 1/600 0,12 0,23 (},33 0,42
ь 0,34 1/380 0,08 0,15 0,22 0,28
с 0,49 1/270 0,06 0,11 0,16 0,20
d 0,76 1/180 0,04 0,08 0,11 0,14
ElelDenti prolDenljivogpoprecnog'preseka:
Koristitiyrednost Wel I А ili Wp\ / А u sredini dшiпе izvijanja 1.

SlikaS.5.1 Racunske vrednostiekvivalentne pocetne imperfekcije

u obliku luka е Q,d

114
 ENV 1993-1-1 : 1992

Тамlа 5.5.3 Izbor krive izvijanja za razmatrani poprecni presek

Poprecni presek Ogranicenja Izvijanje oko Кriva
ose izvijaцia
Valjani 1 profili h!b>1,2:
t f :S;;40mm у-у а
l
z-z Ь
~,
40 < tf:S;; 100mm у-у Ь
т z-z с
..s:::. у_ . 1- . -у
h/b:S;;1,2:
tf:S;; 100mm у-у Ь
z-z
~
с

t f > 100mm у-у d

z-z d
Zavareni 1 preseci
% t f :S;;4Omm . Ь
%1= у-у

1= z-z с

у_ . - r- . -у у_ . - _. -у

t f >40mm у-у с

% z-z d
Z

Suplji preseci vruce valjani bilo koja osa а

О
hladno oblikovani

О О
иz koriscenje ~b·) bilo koja osa Ь
hladno oblikovani
иz koriSCenje~ *) bilo koja osa с

Zavareni sanducasti preseci uopste

%
I .:;~
, (osim za dato ispod) Ьilо koja osa Ь

1-
.
-1· .:: ~. -у
debeli savovi i
bIt f < 30 у-у с
I
h/t w < 30 z-z с
i Ь
1· ·1
U-,L-,T- i 'p uni preseci
I

f -!р -+ ++
bilo koja osa с

. I
*) Videti 5.5.1.4(4) i sIiku 5.5.2

115
ENV 1993..1..1: 1992

Prosecnagranica razvlacenja:
Prosecna granica razvlacenja moze da ~e odredi па osnovu ispitivanja realnihpreseka
ili kako sledi:
f уа = f уь + (k .п . е / А g ). (fu - f ) уЬ

gde su:
f Yb granica razvlacenja osnovnog materijala (N /тт 2 ),
fu cvrstoca па zatezanje osnovnog materijala (N /тт 2 ),
t debljina elementa (тт),
А g povrsina bruto poprecnog preseka (тт 2 ),
k koeficijent koji zavisi od tipa oblikovanja:
• k=7 za hladno valjanje
• k=5 za druge metode oblikovanja
п '; broj savijanja pod uglom od 900 u profilu, sa unutrasnjim poluprecnikom manjim
od 5t (delovi savijeni pod uglom od 900 ubrajaju se u п),
f ya ne treba da је vece od f u ili 1,2· fyb'
Povecanje granice razVlacenja usled hladnog oblikovanja, ne treba koristiti za
elemente koji su zavareni, kaljeni ili galvanizirani (posle oblikovanja), ili koji su posle
oblikovanja bili podvrgnuti termickoj obradi koja moze da proizvede omeksanje.
Osnovni materijal:
Osnovni materijal је materijal lima od kojeg su preseci . sacinjeni hladnim
oblikovanjem.
Slika 5.5.2 Prosecna granica razvlacenja hladno oblikovanih supljih profila za
konstrukcije

5.5.2 Bocno-torziono јпјјапје greda

(1) Racunski moment otpomosti па izvijanje bocno nepridrzane grede treba da se uzme
kao:
M b .Rd = XLT . ~w . Wp1 .y • f y / УМI (5.48)
gde su: .
~w =1 za poprecne preseke klase 1 ili 2
~w = We1 .y /Wp1 .y za poprecne preseke klase 3

~w = Weff . y / Wp1 . y za poprecne preseke klase 4

XLТ redukcioni koeficijent za bocno-torziono izvijanje

(2) Vrednost XLT za odgovarajucu bezdimenzionalnu vitkost Ан moze se odrediti prema

formuli:
1
XLT =ф [ф2 _ 1'2 ]0.5 pri сетије XLT $1 (5.49)
LT + LT I\'LT

116
 ENV 1993-1-1 : 1992

gde је:
ФLТ = o,s[ 1 +<X LT ·(~.T -0,2)+ Xi.T]

(3) Vrеdлоstilcоejiс{јелtа impeljelcc{je za Ьосло-tOlziоло izvtjалје <X LT 'геЬа lIZetilcao:

<X LТ = 0,21 za vаfJалеproji/~

<X LТ = 0,49 za zаvагелеprojile.

(4) Vrеdлоst геdиlcсiолоg lcоejiсtjt!Лtа <X LT za odgovarajucu Ьеzdiтелziолаlли vitlcost Ан

тоgи se dobitiiz tabele 5.5.2 sa л, = л'LТ i Х = XLT~ Icoristea:'
• za vаfJалеproji/~
Icrivu а (<х=0,21)
• za zаvагелеprojile
hivu с (<х=0,49)

(5) Vrednost XLT moze да se odredi prema formuli:

XLT = [~w ·Wp\.y ·fy / M cr ]0.5 =[л'LТ / л,\]. [~w ]0.5
gde su:
0.5
л,\ =П· [Е /f ] =93,9'Е
y

0.5
Е = [235/fy ]

M cr kriticnimoment za bocno-torziono izvijanje

(6) Informacije u pogledu proracuna M cr (ili direktnog proracuna л'LТ) date su u Aneksu
F.

(7) Када је bezdimenzionalna vitkost л'LТ ~ 0,4 tada nije potrebno voditi racuna о bocno-
torzionom izvijanju.

(8) Gredu koja је u potpunosti bocno pridrzana па celoj duzini nije potrebno proveravati
па bocno-torziono izvijanje.

5.5.3 Savijanje i аЬјјаlпо zatezanje

(1) Elementi napregnuti па kombinovano savijanje i aksijalno zatezanje treba да se

provere za otpornost па bocno-torziono izvijanje razmatrajuci aksijalnu silu i moment
savijanja kao vektorski uticaj, videti 2.3.3.1 (4).

(2) Kada аkstjаlла sila iтотелt sаvtjал;а тоgи da se леzаvisло тел;аји гасиns!ш vгеdлоst
sile zаtеzал;а иеЬа ротлоZiti sa геdиlcсiолiт lcоejiсtji!Лtот za velctor.rlce иbcaje~ lcоД
izлоsi'

'1' уес = [Q:[J

117
ЕНУ 1993-1-1: 1992

(3) Не/о sroclIno/ nороn crcom .Ed (!соД moze pre!coroci/i fj 1Ilcrојnјеm рпlimll/оm 1llohzll
иsled lle!c/ors!cih lIьсојо /rebo odredih' !соо.·

(5.50)
gdeje
Wcom elos/icni Оlpот," mоmеn!prese!co zo Icrојnјеpn'tisnll/o 1llohz~ о

N Sd ГОСllnS!со llrednost ohijolne sile zotezonjo.

(4)- .Do!coz trebo sprolles/i !coristeCi efe!ctillni ГОСllnSЩ lInlltro.fnji mоmеn! Meff.sd !сОј! se
dobiio !соо:

I .
(5) Rkcllns!ci mоmеn! Olpomostino izvtj'onje M b.Rd trebo srocllnoti!coristeCi 5.5.2

5.5.4 Sаvijапје i аksiјаlпi pritisak

(1) Elementi sa poprecnim presecima klase 1 i klase 2 koji su napregnuti па kombinovano

savijanje i aksijalni pritisak treba da zadovolje sledeCi uslov:

Sd
_ _--":>:.-_
N
_ + k y • M y .Sd + k z ·М z.sd ~ 1
(5.51)
Хmјn . А . f y / УМ! W pl .y • f y / УМ! W pl .z . f y / УМI

gde su:

II·N
k = 1- t"'y Sd pri сетије
У Х ·A·f
у у

rW -W 1
J..L y = 'i'"
lI.y
А
(2 'I-'My -
4) + . р! Wl
.у е!. у Ј
prl сетиЈе . v •
J..L y 50,90
еl . у

k = 1- ·N Sd
J..Lz pri сетије
z У
Az
.A.f у

J..Lz ~ 0,90

Хmјn је manja vrednost od Х у i Xz'

Ху i XZ su redukcioni koeficijenti definisani u 5.5.1 za ose у-у i z-z,

~MY i ~M' su koeficijenti ekvivalentnog uniformnog momenta za fleksiono

izvijanje, videti (7).

(2) Elementi sa poprecnim presecima klase 1 i klase 2 za koje bocno-torziono izvijanje

predstavlja potencijalni vid loma treba takode da zadovolje i uslov:

118
 ENV 1993-1-1: 1992

(5.52)

gde su:

k = 1 _ J.1LT . N Sd pri сетије

LT Х .A.f
z у

J.1LT = 0,15· Xz . ~M.LT - 0,15 pri сетије

gde је ~M.LT koeficijent ekvivalentnog uniformnog momenta za bocno-torziono

izvijanje, videti (7).

(3) Elementi sa poprecnim presecima klase 3 napregnuti па kombinovano savijanje i

aksijalni pritisak treba da zadovolje uslov:
N Sd + ky·M y.Sd + kz·M z.Sd ~1
(5.53)
Xmin . А· fyI Ум! We!.y· fyI УМ\ We!.z . f yI Ум!
gde su k y' k z i Xmin dati pod (1),
Ј.1 у = ХуС2. ~MY -4) pri сетије
J.1z = Xz(2· ~Mz -4) pri сети је

(4) Elementi sa poprecnim presecima klase 3 za koje bocno-torziono izvijanje predstavlja

moguci nacin loma treba takode da zadovolje i uslov:
N Sd + k LT . M Y.Sd + k z • M z.Sd ~ 1 (5.54)
Xz . А . fyI Ум! XLT' We!.y· fyI Ум! We!.Z . f yI Ум!

(5) Elementi sa poprecnim presecima klase 4 napregnuti па kombinovano savijanje i

aksijalni pritisak treba da zadovolje uslov:
N Sd + k y. (M y.Sd +N Sd ·e N .y) + k z . (M z.Sd +N Sd ·e N .z) ~ 1
(5.56)
Xmin . A eff . fyI Ум! Weff.y· f yI УМ\ Weff.z . fyI УМ\
gde su:
k y' k z i Хmin dati pod (1), аН иz zamenu А sa A eff , videti 5.3.5 (9)
Ј.1 у i J.1z dati pod (3), аН dodajuci N Sd • e N и M Sd pri odredivanju ~.
A eff , Weff .y' Weff .z,e N .y i e N .z definisani su и 5.4.8.3.

(6) Elementi sa poprecnim presecima klase 4 za koje bocno-torziono izvijanje predstavlja

moguci vid loma treba takode da zadovolje i uslov
N Sd + k LT . (M y.Sd +N Sd ·e N .y) + k z • (M z.Sd +N Sd ·e N .z ) ~ 1 (5.57)
Xz . A eff . f yI Ум! XLT . Weff.y· fyI Ум! Weff.z . f yI Ум!
k LT је dato pod (2) zamenjujuci А sa A eff , videti 5.3.5 (9)
J.1LT је dato pod (2) dodajuCi N Sd ·e N и M Sd pri odredivanju ~M.LT'

119
ENV 1993-1:.001 : 1992

(7) Koeficijenti ekvivalentnog uniformnog momenta ~M,Y' ~M,z i ~M,LT treba da se

sracunaju prema slici 5.5.3, zavisno od oblika dijagrama momenta savijanja izmedu
relevantnih tacaka pridrzavanja kako sledi:
koeficijent savijanje oko ose tacke pridrzavanja u pravcu
~M,Y у-У z-z
~M ,Z z-z у-у

~M,LT у-у у-у

Momentni dijagram Koeficijenti ekvivalentnog uniformnog momenta

~M
Momenti па krajevima
~м.Ч' = 1,8-'-0,7'1"
I

Ml~'I'Ml
-1::; '1':51

Momenti usled poprecnih

~M.Q = 1,3
OPt~vru
~M .Q = 1,4

~
Momenti usled poprecnih opterecenja
i momenata па krajevima

Mt~~
1 м Q = ImaxMI samo usled poprecnih opterecenja
АМ

дм=!
Т za momentni dijagram

Mt.
bez promene znaka
Мо Im.xMI
1
АМ za momentni dijagram
llmaxМl+lminMI
sa promenom znaka
т
1

~
АМ
М1
Т

Slika 5.5.3 Koeficijenti ekvivalentnog uniformnog' momenta

120
 ENV 1993-1-1 : 1992

5.6 ОТРОИNОSТ NA IZBOCAVЛNЈЕ SМICANJEM

5.6.1 Osnove

(1) Otpomost па izbocavanje smicanjem treba da se proveriza neukrucena rebra kod

kojih је odnos d I t w уе} i od 69· Е i za ukrucena rebra kada је оуај odnos iznad
30·E·,Jk; (videti 5.4.6 (7)).

(2) Otpomost rebra па izbocavanje smicanjem zavisi od odnosa visina-debljina d I t w' kao
i od razmaka eventua1nih ukru6enja.

(3) Otpomost rebra па izbocavanje smicanjem takode moze zavisiti i od ankerovanja

zategnutih роlја pomocu krajnjih ukru6enja i1i nozica. Ankerovanje ostvareno
pomocu nozica umanjeno је normalnim naponima usled momenta savijanja i aksialne
si1e.

(4) Poprecila ukrucenja kod oslonaca treba predvidetiza sva rebra koja imaju odnos
d It w veci od 69 Е.

5.6.2 Metode proracun8

(.1) Za геЬга bez srednjih poprecnih uhucenja i za геЬга samo sa poprecnim uhucenji~
otpomost ла izЬосаvалје smicanjem '!10ze se dokazati Рninеnоnt jedne od s/edece dve
metode.·

а) prostaposthitiCna metoda (ЈЈшеп 5. 6. 3),

Ь) meloda zategпutogро(ја . (ЈЈшеп 5. 6. 4)

(2) А/tеmаtivл~ mоgи se koristiti metode date и ENV.1993-2 Evrokoda Ј: IJeo 2

(3) Prostapostknticna metoda moze seрrimешtiza геЬга nosaca I ргеsеlщ sa i/i bez srednjih
poprecnih uhucenj~ pod ИS/ОЈЈоm da геЬro imaроргесnа иhuселја kod оs/оласа.

(4) Metoda zategпutog ро/ја se moze pninentti za геЬга stl poprecnim иhuселјimа kod
os/ol1tlca ip/us sa sгеdЛјiin роргеслim uhuCenjiin~ pod ИS/ОЈЈоm du susеdl,iрале/i i/i
krајлје · v.еrtika/е obezbetluju алkегоvалје zategпulogpo(ju. Metlu/im ле lrelia korisllti
ОЈ/и metodu kadaje: a/d<l,O
gdesu.·
а cisto гastојалје izmetlupoprecnih uhucenja..
d visina rebra.

(5) Кам su роргесnа uhucenja .firoko razmaknuta metoduzulegnutog poqo је ZlЮlnо ла

stranisigumosti Нергеротсије se nјеl1tlРninепа kaduје a!d> 3,0.

(6) Za оЬе melode.. srednjo роргесла uhucenjo treba da se рroЈЈеге kako је I1tIvedeno и
5. 6. Ј; а savovi 'геЬа da seРГОЈЈеге kako је navedeno и 5. 6. 6.

121
ENV 1993-1.-1: 1992

(7) Zo rebrt1 so poduZлim ulcтcenjim~ pozvolise no ENV1993-2Evro/cod 3: .оео 2*) .

5.6.3 Prosta post-lцiticna metoda

(1) R«imsko otpomosl по иЬОСОЈЈоnје smicоnјещ ртеmо prosloj рОSlkгillёnој melodi

Vba .RdJ <hr!bq.d o se dobijeРninеnоm /ormule:
V ba .Rd =d · tw·'tba/YMl (5.58)
gdeје 't ba prosloposlknliCno otpomosl no smiconje.

(2) ProsloрОSlknhёnо otpomosl по smiconje 't ba иеЬо do se odredikoko sledi'

о) kodoje л.w s 0,8:

't ba = f yw / ЈЗ

Ь) .kodoje 0,8 < Xw < 1,2:

't ba = [1-0,625(Xw -0,8)],(fyw I ЈЗ)

с) kodoje Xw ~ 1,2:
't ba = [0,9 I Xw]' (fyw I ЈЗ)
gdeје ~w vilkosl теЬто dolo /ormulom:

gdesu.·
't cr еloshёno kгibёno cvrsloco по smiconj~
k't koejicljenl иЬОСОЈЈоnјо smicon;em.

(3) КофСljеnl иЬОСОЈЈоnјо smicon;em k't dOI;e sledet!tin izrолinо:

• Zo теЬто so роргесшin иhuсеnДmо kod osloncoc~ oli bez ijednog sredn;eg
uhиcenjo:

k't =5,34
• Zo геЬто so poprecnim uhuсеnДmо /cod oslonoco i srednjim роргесшin
uhucenjimo so а I d < 1:
k't =4+5,34/(a/d)2
• Zo теЬто
Stl poprecnim иhuсеnДmо kod oslonoctl i srednjim poprecnim
uhиcen;iino so а I d ~ 1.'

k-c = 5,34+4/(a/d)2.

О) U pripremi

122
 ENV 1993-1-1: 1992

5.6.4 Меtodа zategnotog роljа

5.6.4.1 Otpornost па izboCavanje smicaвjem

(.1) Rocunsko ОlрШ'l1ОSI по izbocovonje smiconjen; ргето melodi zolegпulog ро(јо Vbb.Rd~
lrеЬо dose dobtjeргето/оmшli'

Vbb .Rd = [( d· t w • 't bb )+0,9· (g. t w '(Јьь . sin Ф)] / 'Ум! (5.59)
gdeје (Јьь cvrsloco zolegпulogpo(jo~ dolo izrozom.·
2 2 2]0.5
О'ьь = [f yw - З· 't bb + '11 - '11
u komeje: '11= 1,5 ·'t bb . sin 2ф
ogdesu.·
Ф zoko.fenje zOlegпutogpo(jo,
g .finiю zotegпutogpo(jo~ videh'slilcu 5. 6.l
't bb росеtnо evrsloco по izbocovonje smiconjem.

(2) Росеtnо evтstoco пп izbocovonje smiconjem 't bb lrеЬо do se odredi Icoko sledi'
о) kodo је Xw ~ 0,8:
't bb = fyw / Ј3
Ь) kodoje 0,8 < Xw < 1,25:
't bb =[1-0,8(X -0,8)]. (fyw / Ј3)
w

с) kodoje Xw ~ 1,25:
't bb = [lIXw 2]'(fyw/J3)
gdeје л. w doto u 5. 6.3 (2).
(3) Siniю zotegпutogpo(jo g dotoје izrozom:
g = d .соsФ-(а-s с -Sl)' sin Ф
gde su Sc i Sl duiine onkerovonjo zotegпutog ро(јо dui pnlisnute odnosno zotegпute
nozic~ doblj'eneрn'теnот foпnule.·

s---l 2 Г M Nf .Rk r·Ј 5

pricemujes~a
- sin Ф t w 'Ој,ь
gdeје MN'f.Rk redukovonimomentplosticne otpomostinozice.
(4) Рn'ртотосиnи redukovonog momenlo ploshcne otpomosh' nozice lrеЬо zonemOnli sve
оЬогеnе ivice ili иhuсеnјо nozice. Redukovoni momentplosticne otpomosti kOJi' иziто u
obzir nоmшlnu silu u noZici N f .Sd (usled momento M Sd Icoо i svoke okrijolne sile u
elementu N Sd) dotје izrozom:

MNf,Rk = 0,25· Ь· ti .fyf { 1- [N f.Sd / (Ь' t f • fyf / 'Умо)]2} (5.6())

gde su Ь i t f Лnпо i deb(jiizo nozice.

123
ENV 1993-1-1 : 1992

1. ь .1
а

Slika
i
5.6.1 Geometrija zategnutog polja

11 2

. d
V
/
3

St
о

Slika 5.6.2 Geometrija krajnjeg panela

5.6.4.2 Zаkоsепје zаtеgпutоg роljа

(1) Zakosenje zategnutogро(ја Ф varira izmetlu minimalnog 8/2 i mahimalnog 8~ gde је 8

nagЮ drjagonale panela М! izrazom.·
8=arctan (Ща).

(2) Minimalna vrednost 8/2 Рninеnјије se /cada su nozice роlpиnо iskomcene u pniemu
momenta savrjan;a u elementu. Mahlinalna vrednost 8 рптеnјије se u slucajuроlpиnо
zategnutogpo!J~ sa s=a.

124
 ENV 1993-1-1 : 1992

(3) l7 svim dmgim slllcojevimo (izmetlll gголicо 8/2 i 8) odgoJlorajllco Jlгеdлоs/ lIкl0 Ф је
оno /сојо doje mоkrimоlЛll Jlгеdлos/ ГОСllлsке Olpomosli ло izЬОСOJlолје smicолјеm
Vbb.Rd •
(4) SJloko dmga wedлоs/ lIglo Ф (izmetlll 812 i 8) је ло strолisigumоsЬ: .PriЫiZло se mo.ie
lISJIоji/iФ=8/1,5 . АI/еmо/wло, mo.ie seрrimелоm i/erocl]o рголосi oplimolno Jlгеdлоs/
lIgloФ.

5.6.4.3 Кrajnjj paneli

(.1) икоlјко л{је ргеdJlюело odgoJlorojllco Icrојлјо JlerIikolo zo олкеГОJlолје dtјоgолоlло
zо/еgлll/оg po!J~ lcrојЛјО ро!Јо trebo РГОГОСllло/i Kons/eCi prosm роs/lcnnСЛll me/odll
domll 5. 6. 3.
(2) Кodo se Kons/i odgollorojllco lcrојЛјО JlerIikolo КОјО zodollo!Jovo !cтi/eпjllт do/ pod (~
ГОСllЛS!ш olpomos/ ло izЬОСОllолје smicолјеm trebo odredi/i КОО s/oje d% 1I 5. 6. 4.~ so
iшzе/коm &0 se dzdiло олкеГОJlОЛјО Sc dobiJoргето (3~ lIidе/isli!ш 5. 6.2

(3) Кodo se pros/o рlосо Јјnnе Ь s i deb!Jine t s Kons/i koo IcrОјnјО JlerIiko/~ dzdino
олкеГОllОЛјО Sc odretlllje seргетојОnnllЬ:'

S =_2_ГМ рl .! +М Р1 . 2 Ј·5
с sin фl 2· t w ·аьь рn'сетllје (5.6.1)

gdeje:

М рl .! = 0,25· Ь ·t:· fyf {l-[N fl I(b. t f .fyf)Г}

N fl =g·tw,cr bb ·соsФ

Мрl.2јеmОЛјОllгеdлоs/оdМNf i M Ns

M Nf = 0,25· Ь· t: . fyf {1- [Fbb I (Ь . t f . fyf )]2 }

M Ns = 0,25· b s • t; ·fуз {l-[N (b S2 / s ·t s .fуз)Г}

2
Fbb = t w 'ss ·а ьь ·cos Ф

N 82 = t w • Sc . cr ьь • sin 2 Ф

Ss = d-(а-sЈ·tапФ

(4) .оо Ь!" pros/o рlосо КОјО se /cons/i koo Icrojnjo lIerIikolo токlо do prihJlo/i silll
ол/сеГОllОЛјО zо/еgлll/оgро!Јо Fbb' /геЬо do se zodoJlo!J"j sledeci!cтi/enjum:
М рl . 2 + М рl . з ;::: 0,5· Fbb • Ss (5.62)
gdesll.·

М рl .3 = 0,25· b s • fуз
t; . {1- [N sз / ( b t
s • s .fys)Г}

125
ENV 1993-1-1: 1992

(5) A/coh-ojnjo Jlerli/colo nе zodoJlo/joJlo Icriterijum nOJleden pod (4) mo.ie se lISJIojiti Jleco
vredлosl ug/o Ф 10/(0 do ·du.iino 'on/ceroJlonjo Ss Ьиdе dOJlo{jno umonjt!lto /со/со Ьј se
2'odovo{jio oJloj kriler(ju~ pod ш/оilот do se redu/coJlono Jlrednost otpomosti по
izboCDJlflIIJe.smiconjem odredi2'0 krojnjipone/по osnoJlU nOJle UJlecone Jlrednosti uglo Ф.

5.6.4.4 DetaJji dispCJzicija krajвjih vertikala

(1) SOJloJle /coji spojoju Ьојnје Jlerli/co/e so nozicom trebo ргогосиnојј do prihJlote
M pl .2 , Fbb iN s2 .·

(2) Кrojnjo Jlerfilcolo Јсојо se sostoji od dJle Ыiznе p/ocemoze se koristih'lcoo О/јетоЬуо јјри
so proslom р/оеот рnшоnот по s/ici 5.6.4 pod Ш/ОJlот do su izrozi doti u 5.6.4.3
odekvotnopnlogotleni

5.6.5 Unutrasцja pCJprecna аkrпсевја

(1) Zo prostu postkriticnu metodu., /соо i 2'0 metodu zotegnutog ро{јО;, silo pritislco N s u
srednjemроргесnот ukmcenju tтebo do se odrediргето fonnu/i' .

(5.63)

gde је 't bb pocetno CJlгstoco по izbocoJlonje smiconjem de}inisono u 5.6.4.1 (2)/ (геЬо
/corishtimonju od Jlrednost 'tbb dobijenih zo dJlo sшеdnоро{јо izmedu /сојтје ukmcenje.

(2) Otpomost ukmcenjo по izv(jonje trebo odredih' ЈсоЈсоје nOJledeno u 5. 7.6.

(3) Мотеn! inercije srednjegроргесnок ukmcenjo trebo do zodoJlo{ji s/edeCi Ш/ОJl:

• окоје a/d <..fi
Is~1,5·d3·t~/a2

• okoje a/d~..fi
I s ~ 0,75· d . t~

5.6.6 Savovi

(1) Srle /соје se korisle zo proJlem SOJlOJlO zo Jlezи геЬго-nожо trebo do su kompotibllne so
ро{Дто nopоnо u роnе/јто геЬго sog/osno metodi којо se Рninеnјије zo оdгешvоnје
otpomosti по izbocoJlonje smiconjem.

(2) Ргогосиn SOJlOJlO zo Jlezи rebro-ukmcenje tOKotle trebo do је u sog/osnosti so

pretpostoJllcomoрroroсиnороnе/о геЬго.

(3) Нороnј zOlezonjo u роnеltinО геЬгО;, zo melodu zOlegnutog poq~ рпlcozоnј su по s/ici
5.6.3.

126
 ENV 1993-1-1 : 1992

(а) UnutraSnje polje

(Ь) Кrајnjе polje

Slika 5.6.3 Naponi u dijagonalno zategnutom polju

5.6.7 Interakcija пшесЈв smicBce sile, momenta savijanja i aksijalne sile

5.6.7.1 Opste

(1) Pod us/ovom do nozice тоgи u potpunosb" do prihvote rocunske v~dnosb" momento
sovijonjo i oks(jo/ne si/e u е/еmеnщ ш/е рощЬnо redukovoti rocunslcu o/pomost геЬт

127
 ло smiсолје usled uzimолјОll obzir mоmелtо i оlcsiiоlле sile 1I еlеmелщ izuzev koo .ftoје
doto 1I 5. 6. 4.1 (4) zo metodll zotegnlltogро(јо.

(2) иdrugim slllcojevimoроsmрitishоdло:

• 5. 6. 7.2 zo prosmроstlcritiСЛll mеtоdц
• 5. 6. 7.3 zo metodll zotegnlllogро(јо.

5.6.7.2 Prosta ·postkriticna metoda

(1) Роргеслi preseci mоgи ао se smotrojll zodovo(jovojllcin; bez рroГОСllлоvолјо 1I1icojo

smiclIce sile ло ГОСllns/сј mоmелl otpomos~ о/со Sll zоdоvоijело оЬо Ioilenjilmo /сојо
slede:
M Sd ~Mf.Rd (5.660)
VSd ~ V ba .Rd (5. 66Ь)
grlesu:
M f .Rd ГОСlInsh'рlОShслi mоmелl оtpоmОSliроргеслоg preseko оЬгоzоvолоg somo оа
лоZicо, шјmОјilб 1I obzir еје/сliVЛll .firiЛll Ь eff рritisЛlllе лоzic~ videli 5. 3. 5.
V ba.Rd roclInSko otpomosl геЬго ло izЬОСОVОЛје smicолјеn; videli 5. 6. 3.

Коао lo/cotle delllje i оlcsl/оlло silo N Sd IгеЬОll sldodll solime геаll/сОЈЈОIi vгеdЛОSI M f .RdJ
ЈЈјаеЬ' 5. 4. 8.

(2) Роа шlоvоm do V Sd шје ЈЈесе оа 50% оа V ba .Rd шје роtтeЬло redll/covoti ГОСlInSIш
otpomoslроргеслоgpreseko ло mоmелt sоviјолјо i оlcsiiоlЛll silц ао Ь!" se шео 1I obzir
1I1icojsile smicолјо.

(3) Коаоје VSd ЈЈесе оа 50% оа V ba.Rd РОlгеЬлоје zodovoijilisledeci /cnlerijilm.·

M Sd ~M f .Rd +(M p1 .Rd - M f .Rd ),[ 1-(2Vsd I Vba .Rd _1)2] (5.67)
Коао lo/cotle delllje i оlcsiјоlло
sllo N SdJ lodo М pl.Rd иеЬо zоmеШli so геdll/соvолim
рlшhслim mоmелlоm otpomosli MN .Rd (ЈЈюеь' 5. 4. 8).

NIlРОЛl6116: Рогокгој(3) se рninеЛјilје zo роргесле prese/ce /сlше ~ 4 3 i 4 роа

шlоvоm ао л{је рге/соroсело roclInSko otpomOSI/cojo оаКОЈЈОГО {ој /closi
роргеслоgргеsеlщ 1I odsuslvll sile smicолјо.

(4) IЛlеro/ссiјо izтеtlц smlcuce slle i mоmел/о sоviјолјојерn1соzоло ло slici 5. 6. 4(0).

128
 ENV 1993-1-1 : 1992

<D VkI 5.6.7.2(1)

V Ф VkI 5.6.7.2(2)

Ф vidi 5.6.7.2(3)
V~~---------------'~
<D
I
: ф
<DI
I
I
O,5V~ 1- - - - - - - - - - - - - + - --
I
I
I
I Ф
I
I
о Mf МpI м

(а) Prosta postkriticna metoda

V
<D VkI 5.6.7.3(1) do (3)
Vbo
Ф yidi 5.6.7.3(4)

Ф vidi 5.6.7.3(5)

Vbw - - - - - - - - - - - - - Ф yidi 5.6.7.3(6)

<D I
: ф
<DI
I
I
O,5Vbw 1- - - - - - - - - - - - - -4 - - -
I
I
I
I Ф
I
I
о Mf м

(Ь) Metoda zategnutog polja

Slib 5.6.4 Interakcija otpomosti па izbocavanjesmicajem i momenta otpomosti

129
 5.6.7.3 M.etcмlazat.utog рођа

(1) Рор~Ф!Ji:;.Jl,!!!еlc moze аа se smalra zadovo(javaju6m bez ргогасиnауаnја Ulicaja

smi"u4~!rili :!ro rac/U1J'Ki тотеn/ Офоmоs/~ ако SU zodovo!jeno оЬо !cпlerijumo којо
s/eae.i ·
M Sd S; M f .Rd (5. 68а)
V Sd S; V bw .Rd (5.68Ь)

gde su М Sd svaki иzеl so svojom moksima/nom vredno.fcu и ra.zmalronom раnе/и

i V Sd

геЬт izтeaи susednihроргесnт uhucenja~

Mf.Rdjedo/u 5.6.7.2(1) о
V bW.Rd је офоmоsl ''samo геЬга" по иЬосоуаnје smiconjem.

Каао lокоае ае/ије i aks(ja/no si/a N Sd~ vrednos/ M f .Rd lгеЬо sog/osno /оте redulcova/~
v!deti 5. 4. 8.

(2) Ofpomost ''somo геЬга" па иЬосоуаnје smicanjem V bw.Rd је speciftcna vrednost V bb .Rd
izvеdеlЮ iz 5. 6. 4pretposlav/jajuci do noziceprihvotoju тотеnl М Sd lcоДје jednok М f.Rd~
i do J~ Icoo pos/edic~ redukovoni p/oslicni mоmеn! otpomosh· ,.M Nf.Rk svoke nozic~
афnйоn и 5. 6. 4.1(4) jednok nu/i '-'

(3) Zo preseK so jednalain nozicama i bez aks(ja/ne sll~ polrebno је V bW.Rd sracunati
pretpos/ov(jojuci ааје:
Sc =St =0 i ф= 8/2.

(4) Роа ш/оvот do V Sd ш/е vece od 50% оа V bW.Rd n(је pOlrebno redukovali гасиnslш
otpomoslpoprecnogpreselco IЮ mоmеnl sov(janja i aksija/nu sllu do Ы se иzе/а и obzir
smicucosllo.

(5) Kado је V Sd уесе od 50% od V bw.Rd o/i nе ргекогосије Vbw.Rd~ Irebo zodovo(jiti s/ede6·
!cп/eri/um.·

(5.69)
Kada rakoae de/uje i aksijo/na slla N Sd lada Mpl,Rd IгеЬа zameniti sa redukovanim
тотеn/от p/osticne офоmоsli M N .Rd (ушеlј 5. 4.8).

Нороmвno: Paragra/ (5) se odnosi па роргесnе preseke k/ase ~ 2 ј.Ј; pod ш/оvот do
n(је prelcoracena racunslco otpomosl koja odgovoro za tu k/asu poprecnog
preselco и ошusоо smicuce slle.

(6) Kada V sdprevazllazi V bW.Rd pOlrebnoје zadovo(jili kfl/enjum.·

V Sd S; V bb .Rd (5. 7())
gdeје si/oVbb.Rd dob(jena iz 5. 6. 4. ~ vodeci гасиnа о М Sd i N Sd ргета 5. 6. 4.1(4).

(7) Inlerakc(ja иmеаи smicuce si/e i тотеnја savijanja pn7cazana је па s/ici 5. 6. 4(Ь). На
оуој s/ici V bO.Rd predstavijiz speciftcnu vrednosl V bb.Rd za s/ucaj Kada је М Sd = О

130
 ENV 1993-1-1 : 1992

5.7 OТPORNOST КЕВRЛ NA POPRECNE SILE

5.7.1 Osnove

(1) Otpornost neukrucenog rebra па poprecne sile koje deluju preko nozice ponasa se ро
jednom od sledecih vidova loma:
• впјесепје rebra u neposrednoj blizini nozice, propraceno sa plasticnom
deformacijom nozice,
• ulubljenje rebra u obliku lokalizovanog izbocavanja i gnјесепја rebra
neposredno uz nozicu, propraceno plasticnom deformacijom nozice,
• izbocavanje rebra па najvecem delu njegove visine.

(2) Razlikuju se dva tipa nanosenja poprecnog opterecenja, kako sledi:

• sile su nanesene ро jednoj nozici i prihvacene smicuCim silama u rebru, videti
sliku 5.7.1(а),
• sile su nanesene па jednu nozicu i prenete па drugu nozicu direktno kroz
rebro, videti sliku 5.7.1(Ь).

(3) Kodo se sile nonoseро jednoj no.fic4 о pnlzvt1toju se smicuCim silomou геЬщ otpomost
геЬго пороргесnе sile иеЬо do se ште /соо тоnјо odsledecih vrednosti.·
• otpomost по Cnјесеnје (videti 5. 7.3~
• otpomost по ulub(jenje (videti 5. 7.4).

(4) Kodo se sile nonose по jednu no.ficu iprenose se /croz геЬго dire/ctno по dmgu no.ficu,
otpomost геЬго пороргесnе sile 'геЬо do se ште /соо тоnјо odsledeezlz vrednosti·
• otpomost по Cnјесеnје (vюеti 5. 7.3~
• otpomost по иЬОСОУОnје (vюеti 5. 7.5).

(5) Kodou pro/cticnom slucoju, obIi/covonje deto(jo је 'о/со do se nе mo.fe ргесиnо odrediti
/соДје vid 'ото preovlodovojuCi 'геЬо zodovo(j'iti SJlO hi vido 'ото.

(6) Pored tog~ 'геЬо rozmohiti uticojpoprecne sile по тотеn! otpomost element~ vюеti
5.3.6!" 5.4..10.

(7) Otpomost по ulub(jenje u/cmcenog гebг~ izlo.fenogpoprecnim silomo /сОЈе dещјu izmedu
poprecnih и/стсеnјО је, u osnov4 slicno so otpomocsu neu!cmcenog геЬго iIZ izvesno
роуесоnје usledpnSuswou!cmcenjo.

5.7.2 Sirina krutog oslanjanja

(1) Sirina krutog oslanjanja па nozici је rastojanje па kome је naneta sila efektivno
raspodeljena.

(2) Sirina krutog oslanjanja utice па otpornost rebra па poprecne sile .

(3) Sinno /cmtog oslonjonjo Ss 'геЬо do se odredipretpostov(jojuCi rosprostirollje opterecenjo

pod uglom od 4.)0 /crozриn!" celicni moterijol/coji se provilno cvгsto dl:fi no теsщ vюеti
sliku 5. 7.2 Не 'геЬо uzimoti ni/co/cvo rosproshrOnje /croz podmetoce /сОј! nии cvгsto
vеzош:

131
 F811
I
I I
VIN t .~ .~
ty~
V1.Rd +V2.Rd = F811
(811

1
.. \оо
t~
VRd= F811

Slika 5.7.1 Sile koje deluju па nozice

132
 ENV 1993-1-1 : 1992

/
/ ""
s.

..
I
.... S.
/
~ 45'
45'
.~
-,
.... I

I I'\.

I ~
... ~
/
-"

Slika 5.7.2 Sirina krutog oslanjanja Ss

133
ENV 1993-14: 1992

s.7.3 Otpomost па gnjесеnjе

(Z) Rocunslco otpomost по gпjecenje R y.Rd геЬго 1; Н ili и preselco иеЬо do se dob//e
рnтелотfoпnule.·

Ry.Rd =(S8 +Sy) · t w .fyw I 'Ум 1 (5.7Z)

и kojo/je Sy d% izrozom:

Sy
.
= 2· tf(b f I t w)
0.5[fyf I.fyw ]0.5[ 1- (O'f.Ed I fyf )2 Ј·5 (5.72)
рn' сети Ь f nе иеЬо ше/i уесе od25t f.1
о gdeје O'f.Ed podzdninopon и nozici

(2) Zo voijani 1; Нili иproftl Sy mozeol/emoh'vno do se odrediргето/oпnи!J:·

2.5· (h -d{ 1-('YMO·O'f.Ed Ifyf)2 Т

5

S - (5.73)
У - 1+0.8·sJ(h-d)

(3) No Ьоји elemento 'геЬо Sy podeliti so dvo.

(4) Zo opterecenJa od /ос!соуо dizolico !сОЈа seprenose kroz .finu kOJa је oslonjeno по nozicu.,
oli nije zovoreno zo nјц prorocunslco otpomos/ геЬго по gпjecenje R y.Rd ш/то se ko!co
slet!i'
Ry.Rd =Sy·t w • f yw l 'YMl (5.74)
gdeje:

(5.75)
ilipn'bliZno.·
Sy = 2 . (h R+ t f { 1- ('Умо . O'f.Ed I fyf)2 J S (5.76)
gdesu: .
hR visino .fine.,
If тотеn/ inerctje nozice и odnosu по nјеnи horizon/olnu /ezifnu osu.,
IR тотеn/ inerctje .fine и odnosu lUl horizon/olnu /еШnи osu.,

kR !соns/оn/о kOJa iznosi'

• kodoје Лnо pos/ovijeno dire!ctno по nozicu .'

• IcodoЈе elos/icnipodme/oC; minimo/ne debijiize 5тт.,

pos/ovijen iznedu .fine inozice nosoco.·

134
 ENV 1993-1-1 : 1992

5.7.4 Оtроrпоst па оlоыјпјеe

(.1) RoclInSko otpomost по и/ub(јеnје R a.Rd геЬго 1; Нi/i Оpreseko trebo do se odrediргеmo
/Оl7l1иО:'

(5.77)
gde је Ss .finno hutog os/onjonjo odredeno и 5. 7.2(3~ рп сети sJd nе 'геЬо иzeb' koo
veceod~2

(2) Kodo је е/етеn! tolcode iz/ozen i de/ovonju momenoto sovtjonj~ иеЬо zodovo(ji"ti s/edece
kn"terijume.·
FSd ~ Ra.Rd (5.780)

M Sd ~Mc.Rd (5. 78Ь)

F М
-Љ.!L + __ Sd_ ~ 1,5 (5. 78с)
Ra.Rd M c .Rd

5.7.5 Оtроrпоst па izbocavaDje

(1) Racunska otpomost па izbocavanje Rb.Rd rebra I,Н i U preseka treba da se dobije
razmatranjem rebra' kao zamenjujuceg pritisnutog elementa koji ima efektivnu sirinu
Ь eff dobijenu prema formuli:

2 2 ]0.5
b eff = [ h +SS (5.79)

(2) U blizini ыајеуа elemenata (ili otvora u rebru) efektivnu sirinu beff ne treba uzeti
vecu nego sto је aktuelno raspoloziva sirina, merena u sredini visine rebra, videti sliku
5.7.3.

(3) Otpomost па izvijanje zamenjujuceg pritisnutog elementa treba odrediti kako је

navedeno u 5.5.1 usvajajuCi krivu izvijanja с i ~ А = 1.

(4) Dшinu izvijanja zamenjujuceg pritisnutog elementa treba odrediti iz uslova

pridciavanja u pogledu bocnog pomeranja i rotacije u nivou nozica, u tacki gde se
opterecenje nanosi.

(5) Nozica preko koje se nanosi opterecenje u principu treba da је bocno pridrZana u
tacki nanosenja opterecenja. Ukoliko оуо nije prakticno ostvarljivo treba sprovesti
posebno istraiivanje u pogledu izbocavanja rebra.

135
ENV 1993-1"".·: 1992

Ь eff =[Ь2
+ Ss2]0.5

h
beff=-+a
2

1.0.1. зs "1
~ 11I •

beff

Slika 5.7.3 Efektivna sirina za otpornost rebra па izbocavanje

136
 ENV 1993-1-1: 1992

5.7.6 Рорпспа ukracenja

(1) Кodo se proVertwd otpomost uhucenjo по izvlji1Лј~ trebo u nјеКОЈ! eftlctivni poprecni
presek uk(juCiti i .firinu геЬго jednn!cu 30· е· t w} odnosno ро 15· е .t w so svoke strone
uhucenj~ videti s/i!cu 5. 7.4. Но Кrojevimo е/етеnјо (i/i u bIizini otvoro u геЬт) ve/icinu
15· е . t w trebo ogroniciti по stvomu rosp%zivu dimenz{ju.

(2) Otpomost по izv{jonje uhucenjo upгovno norovon геЬго trеЬо do se odrediргеmo 5..5.1
korifteci krivu izvljimjo с iduffinu izvljолјо / kojone moze biti тОnјО odO,75d i/iodvece
vrednosti uko/ikoје onoodekvotnous/ovimo ulc(je.ftenjo.

(3) Кrojnjo uhucenjo i uhucenjo kod srednjih os/onnco se u pnitcrpu postov!Joju so оЬе
strone геЬго i simetncno u odnosu по njegovu srednju ГОllОn.

(4) lЛcruсеnјО postov!Jeno по mestimo gde su nnnејо znocojito spo!Jito opterecenj~ Ьо(је је
postovitisimemcno.

(5) о s/ucoju kodo se korifte uhucenjo postov!Jenn somo so jedne stron~ i/i drugo
osimetncno uhucenj~ trеЬо иzeп u оЬлг ehcentncitet koji" se рп (оте jov!J~ korifteci
toc!cu 5.5.4.

(6) о s/ucoju uhucenjo мрod opterecenj~ pored provere otpomosti пп izviion;~ trebo
proventi i otpomostроргесnок preseko u bIizliti орјегесеnе nоЛсе. Sinitu геЬго kOjo је
uk!Juceno u eftktivnipoprecnipresek uhucenjo trebo оgroлiсiti по sy (videti 5. 7.3) i trebo
иzeп u оЬлг sve otvore ло uhucenju месеnе do bisepropusti/i.fovovi геbro-nоЛСо.

(7) Zo srednjoроргесnn uhиCenjo potrebnoје somopгoveriti njihovu otpomost по izviion;e

pod us/ovom do nми iz/ozenn spo!Jitjim optereCenjimo.

П
· п
15
е:t. п
I5
€1. ·п
I5
15e:t. €1.
t. t.

-_-_-.--_с:===
. =::::i,==A8 ::=1=4==- ~:eI:_[,:-_·РФ=

Slika 5.7.4 Efektivni poprecni presek u1crucenja

5.7.7 Izvijanje pritisnute noiice u ravni rebra

(1) Da Ы se sprecila mogucnost izvijanja pritisnute nozice u ravni rebra, odnos dimenzija
rebra d I t w treba da zadovolji sledeCi kriterjjum:

137
ENV .993-1':'1: 1992

d It w $; k(E Ifyf)·[ A w I A fe ]0.5 (5.80)

gde su:
Аw povrSina rebra,
А fe povrsina pritisnute nozice,
f Yf granica razvlacenja pritisnute nozice.

(2) Vгеdлоst koejictjento k иеЬо do iznosi·

zo nоше k/ose 1 k =0,3
zo nолсе k/ose 2 k =0,4
zo nozice k/ose 3 i/i " k =0,55

(3) Kodo Је nosoc zokriv!Jen рn· роdizоnјц so pтitisnutom nozicom пп konkovnoj stron~
'геЬо kOnShti mod{jikovon htteтijum.·

k( Е /fyf) . [А I А fcJ
w 0.5
d/t w = 0.5 (5.81)
[l+d.Е/(З.r.fyf)]

gdeЈе r po/uprecnik krivinepтitisnute nоЛсе.

(4) Kodo nosocimoроргесnо uhucenjo гebг~ gтonicno vrednost d I t w moze zbog togo do se
иуеСо.

5.8 RESETКASТE КОNSТRUКСШ*)

5.8.1 Opste

(1) Res-etkastekonstrukcije, kao sto su resetkasti nosaci i resetkasta ukrucenja, izlozene

pretezno statickim optereeenjima mogu biti ana1izirane pretpostavljajuci 'да su krajevi
elemenata nominalno zglobno vezani.

(2) Otpornost па izvijanje pritisnutih elemenata ovakvih konstrukcija moze se odrediti

prema 5.5.1 za centriCno pritisnute elemente ili prema 5.5.4 za ekscentricno pritisnute
elemente. Duiina izvijanja moze se odrediti prema 5.8.2. Za slozene visedelne
pritisnute elemente, videti odeljak 5.9.

(3) Zoрroгосиn ugooniko koo e/emento ириnе resetke, videti5.8.3.

(4) Zo koncepctju iprorocun resetkostih pi/ono i јогЬо/о videti ENV 1993-3 Evrokod 3..
пео.?*).

О) U doslovnom prevodu originalne engleske verzije naslov glasi: Trougaone strukture (Napomena
strucnih redaktora)

ОО) Вiee pripremljeno za sledecu fazu izrade Evrokoda

138
 ENV 1993-1-1 : 1992

5.8.2 Doiina јzПjаnjа elemenata

(1) Za pojasne elemente t generalno t kao i za izvijanje elemenata ispune izvan ravni
resetke t duZina izvijanja Itreba da se uzme da је jednaka sistemnoj duzini Lt osim ako
је manja vrednost opravdana analizom.

(2) Elementi ispune mogu da se proracunaju za izvijanje u ravni resetke koristeCi duZinu
izvijanja manju od sistemne duzine t pod uslovom da pojasevi obezbeduju
odgovarajuCe ukljestenje i da veze па krajevima imaju odgovarajuce uCvrscenje (za
veze sa zavrtnjevima predvideti barem 2 zavrtnja).

(3) Pod ovim uslovima t u uobicajenim resetkastim konstrukcijama duZina izvijanja I

elemenata ispune moze biti uzeta kao O,9L za izvijanje u ravni resetke t osim za proste
preseke od ugaonika.

(4) Za proste preseke od ugaonika koji se koriste kao pritisnuti elementi ispune t videti
5.8.3.

5.8.3 Ugaonici Ьо pritisnoti elementi ispone

(1) Pod uslovom do pojosevi obezbeduju elementimo iYршtе odgovorojuce uk(jestenje i do

veze по !crojevimo .elemenoto јурunе obezbeduju odgovorojuce ucvrScenje (zo veze so
zovrtnjevimo predvideti Ьогеm 2 zovrtnjoh e!cscentricnosh' se mоgи zonemon"4 о
ucvrscenjo Icrojevo mоgи se uzeti и obzir иргогосunu e.fe!ctivne bezdimenzionolne vit!costi
I eff !сојо se dob[jo по sledeCi поС/п.'
zo izv[jonje о!со v - v ose.· I eff .v = 0,35+0,7· Ху (5.82)
zo izvtjonje о!со у -у ose.· I eff .y = 0,50+0,7· Ху (5.83)
zoizvtjonjeo!coz-zose: I eff .z =0,50+0,7·Iz (5.84)
gdeје I dejiniYono и 5.5.1.4 о ose по slici 1.1.

(2) Ovu modIji!covonu bezdIinenzionolnu vit!cost Л еff SO Icn'vom izvtjon;o t; videh' 5.5.1 иеЬо
!cori.ftiti zo odredi'vonje olpomosh' по izvtjonje.

(3) Kodo se !cori.fti stimo jedon zovrtonjzo veze по Icrojevimo elemenoto јурunе od1igооnilщ
ili /codo је slobo !cmtost veze по Icrојц trebo uzeti и obzir e!cscentricnost elemenoto јурunе
ргеmо 5.5. ~ о zo duzinu izvtjon;o lISJ/ojiti siYtemnu dzdinu L.

5.9 РRlПSNUТI ELEМENn VISEDELNOG PRESEКA

5.9.1 Osnove

(1) Pritisnuti elementi visedelnog preseka koji se sastoje od dve ili vise glavnih
t

komponenata koje su medusobno u intervalima povezane tako da obrazuju jedan

slozeni element treba da se proracunaju uzimajuCi u obzir ekvivalentnu geometrijsku
imperfekciju u obliku luka sa pocetnom strelom ео koja njje manja od h500.

139
(2) Deformaciju elementa visedelnog preseka treba uzeti u obzir pri odredivanju
unutrasnjih si1a i momenata u g1avnim komponentama i unutraSnjim vezama kao i u
svim s~kundarnim komponentama kao sto su resetkasta ispuna i1i precke (vezice).

(3) Proraeun g1avnih i sekundamih sastavnih delova treba da se sprovede koriscenjem

metoda datih u 5.4 i 5.5. Proracun unutrasnjih veza sprovodi se koristeci Poglavlje 6.

(4) Postupci ргогосunо doh' и 5.9.2 i 5.9.5 РПinеnјuјu se somo zo e/emente vifedelnog
preseko so dve g/ovne komponent~ izuzev oko eksp/icitno nјје noznoceno do se оnЈ" тоgи
pnmeniti izo e/emente so vife oddve g/ovne komponente. .

(5) Pored oksijo/nih sll~ иеЬо tokode шеti и obzir i sve dmge slle i momente koji de/uju по
e/eтen~ ·koo &0 su Uh'coji' odsopstvene te.iine ј/ј od dejslllo уеио по е/етеn!.

5.9.2 Рritisпоti еlеmепti sa resetkastom isропоm

5.9.2.1 Oblast рrimепе

(1) Postupak proracuna koji је ovde prikazan primenjuje se kada racunska sila pritiska
N Sd' deluje па element viSedelnog preseka koji је sastavljen od dva, sliCna paralelna
pojasa konstantnog poprecnogpreseka, sa potpuno trougaonim sistemom resetkaste
ispune kojije ·uniforman duZ сеlе duZine elementa.

(2) Pojasevi mogu biti stapovi punog preseka i1i i oni sami mogu biti sa resetkastom
ispunom Ш sa preckama u upravnoj ravni.

(3) Кodo se irpostovi do јеpotrebno pro.fin'ti oblostpnтen~ ovojposmpok иеЬо dopuniti ј/ј
modijikovOh'ло odgоvогојuCiлоСin.

5.9.2.2 DetaJji kопstroisапја

(1) Kada је moguce, sistemi sa prostom resetkastom ispunom, па suprotnim stranama

g1avnih komponenti, treba da su sag1asni sistemi kao sto је pokazano па slici 5.9.1(а),
odnosno treba da su rasporedeni па takav nacin da је jedan u senci drugog.

(2) Sistemi sa prostom resetkastom ispunom па suprotnim stranama g1avnih komponenti

ne treba da budu medusobnosuprotno postavljeni,kako је pokazano па slici 5.9.1(Ь),
osim ako se ne moze prihvatiti rezultujuca torziona deformacija glavnih komponenti.

(3) Spojni paneli treba da se predvide па krajevima sistema sa resetkastom ispunom kao i
па mestima gde је оп prekinut i па mestima vezivanja sa drugim elementima.

(4) Spojni роnеli тоgи јтоЬ' oblik precki shodno 5.9.3.2..- o!temotivno тоgи se koristitj
pone/iso uhucenjiino и krst ekvivo/enme hutosti

140
 ENV 1993-1-1: 1992

I I I I
фlс ЗI<D фlе ЗI<D
-д
1

(i) 'е
1
-
з1 (i)
в
-д
1

(i) 'е
1
-
з1 (i)
в

I I I I

ф
(i) Ф Ф (i) (i)

Resetkana Resetkana Resetkana Resetka па

straniA strani В strani А strani В

(Ь) Suprotno orijentisane resetkaste

ispune (Ne preporucuje se)
Slika 5.9.1 Prosta resetkasta ispuna па suprotnim stranama glavnih komponenti

(5) Izиzev spOjnih panela, ako se i druge kott1ponente upravne па poduznu osu elementa
visedelnog preseka kombinuju sa ukrStenim sistemima resetkaste ispune (videti slikи
5.9.2(а)), ili sa sistemima resetkaste ispune suprotno postavljenim и dve paralelne
ravni (videti 5.9.2(Ь)), unutrasnje sile koje rezиltuju и resetkastoj ispuni iz razloga
kontinuiteta glavnih komponenti, treba da se odrede i иzmu и obzir pri proracunu
оујћ resetkastih ispuna i njihovih veza па krajevima.

(6) Resetkaste ispune treba da budu efikasno spojene sa glavnim komponentama bilo
spojnim sredstvima Ш zavarivanjem.

5.9.2.3 MODlent inercije

(1) Efektivni moment inercije Ieff pritisnutog elementa sa resetkastom ispunom, sa dva
glavna sastavna dela, treba иzeti kao:

141
 (5.85)
gdesu.·
Аf 'роvr.fiло'роргеслоgpreselcoјеdлоgројш~ о
hо .ГOSfојолје izmedu fе.iШоpojosevo.

(а) Ukrstena resetkasta ispuna (Ь)

Slika 5.'.2 Resetkaste ispune .kombinovane sa drugim komponentama upravnim

па poduinu osu elementa visedelnog preseka

5.'.2.4 Sile D pojasevima ва poloviDi 4вiiBe elemeBta

(.1) А/csljоlлo si/o N f.Sd и'ро;оsц лороlоviлi dиfiле еlеmеЛf~ odreduje seргетоfonnuli'
N f .Sd =O,5·N Sd +M s Ih o (5.86)
gdeje.·
M s = N Sd -ео l(l-N sd IN cr - N Sd 1SV)
ео = 11500 (vЮеfi5.9..I)
N се = 1t EI eff 112
2

О Sv је kmfosf re.feflcosfe ирuлс ло smicолје (smicuco silo РОfrеЬло do izozove

јеdiлiслu smicucu dejonnocljiJ).

(2) VгеdлОSfi S v zo rozlicife sиfеmе re.fefla:zsfe ирuле dole su ло slici 5.9. 3.

142
 ENV 1993-1-1 : 1992

Resetkasta is uha

1. ho .1

1. ho .1

1. ho .1
п - broj ravni
resetkaste ispune

A d i А у se odnose па
jednu ravan

Slika 5.9.3 Pritisnuti element visedelnog preseka sa resetkastom ispunom

143
5~9.2.5 f)~~ ~јаsеп па iпјјаnjе

(1) .DU5nllizlliitlnjo pojasa u ГОЈЈnј re.felkosle ириnе Ireba иzelijednaku sislemnoj dzdiлi
iziitetlu i!7юmih lосаko re.felkoste isрuле.

(2) и еlеmeлtu sa cetiripojasa odјеdлаkо!crоldh ugaoni!co sa re.fetkoslom ириnот u оЬа

РМJlСо, dzdiЛtJ i.zvlj'алја I za i.zvlj'anje oko slablje ose iлегсljе zavisi od dispoziclje
re.felkosle isрuл~ videli slikи 5.9.4.

5.9.2.6 Sile u resetkastoj јвропј

(1) Jlle u re.felkosloj ириnј u Ь!iziлi !craj'eva еlеmелlа Ireba da se i.zvedu od UЛUlrа.fЛје
smiCuce sile Vs kOj'a se sracunava kao.·
Vs = 1t·M s /1 (5.87)
icteje M s dofo u 5.9.24.
Jllo N d и dlј'аgолоli re.felkoste isрuле dotaје fzrazom:
N d =Vs ·d/n ·h О (5.88)
gdesu d, п јЬ о doh'ЛtJ slici 5.9.3.

5.9.3 PritiSDuti elementi ва preckama

5.9.3.1 ObIast primene

(1) Postupak proracuna koji је ovde prikazan primenjuje se kada racunska sila pritiska
N Sd deluje па element visedelnog preseka koji se sastoji od dva slicna paralelna
pojasa konstantnog popreenog preseka, koja su razdvojena i medusobno povezana, па
jednakim razmacima па сеlој dшiпi stapa, sa preckama koje su kruto vezane za ove
pojaseve.

(2) Pojasevi mogu biti stapovi punog poprecnog preseka ili i oni sami mogu biti sa
resetkastom ispunom ili sa preckama u upravnoj ravni.

(3) Kada se isposlavi da је РОlrеЬло pro.fin'ti ob!astрrimеле ОЈЈе procedu~ postupak Ireba
dорuлih' ili modiftkovali ла odgoJlorojuci лоСiл.

5.9.3.2 Detalji konstruisanja

(1) Precke treba predvideti па svakom kraju elementa.

(2) Precke IгеЬа takotle predvideli u 'асkoто gde se лалоsе роргесла орtегесеЛј'а ј/ј и
'асkomo Ьослоgрn'd,zаvалјо.

(3) Srednje preclce Ireba predvideli lako da se dzdiла е/еmелlа podeli ла Ьаг triро(;'а. Тreba
do Ьшlе Ьогет lriрале/а izmetlu 'осоko kOje se иzimoju koо Ьоело рrid,zоле u гаvлi
preclci Okolikoје тоguс~ sгеdлјеprecke Ireba da su гаvлоmеmо гоspогеtlеле i islоvеlЛе
ро celoj dzdini еlеmелlа.

144
 ENV 1993-1-1 : 1992

11= 1,52а 11= 1,28а

z
I
I

у_. _. - ' +. -' - ._у

I
I

z
I

Slika 5.9.4 DuZine izvijanja pojaseva od ugaonika u elementu visedelnog preseka

sa resetkastom ispunom

145
(4) Кodo se predvittojuportl/eme rtlvnipreck~ ргеске u svokoj rovni IТebo do su гоspогеtlеле
јеdnо IlIlsupГOI dmgoi

(5) Кodoje Sv sr4cUllOlo zолетогuјuсiј!еksiЬimоst /imovo somih ргеск; (vidей' 5.9.3(3))

.fiЛnoЈuојnје preck~ mereno u provcu ose е/етелlо vi.fеde/лоg presek~ ле 'геЬо do је
mtll1jf)oiIfi.:v do/c .finiю sгеdlljiл prec/ci ле trebo do је толјоod О,5Ь ОЈ gde је Ь О
rtlSlojonje izтetlи lеШlоpojoseJ!o.

.(6) Osim о/со ј!еksiЬi/ЛОSI /imovo ргес/с; л(је eksp/icimo шеlо u obzirpnli/com sгосuлоvолјо
S v~ prec/ce trebo lo/cotle do zodovo(jovoju i ш/о1/.·
n·Ј ь ~10 . !!. (5.89)
ЬО а

gdesu:
Г6 тотелl iлегсljеprec/ce u rovnipгec~
If ~' тотелl iлегс(јеројшо u rtlvлiprec/c~

hо гоSlојолје izmetlu lе.fШоpojosev~

а гi1Slојалје izmetlu osopгecK~

п Ьгојгаvлiргесki

5.9.3.3 Moment inercije

(1) Еfrktivлi тотелl inercije Jeff рritisлulоg е/етелtа so prec!ctzma /coji" ,ima dve g/аvле ,
koтроnеЛlе treba odredikpremafoпnu/i'

Jeff =0,5·b~ · A f +2J..L·Jf (5.90)

u /сојОјје fl dоыјлоo лоs/еdесi лоСiл.·
л.-5, 75: fl = 1
75 < л. < 150: fl=2-л./75
л. ~
150: fl=O
gdeje:
л. = 1 I ia
Аf povr.finoроргесnокpresekoјеdлоgpojos~
Ј! тотелl iлегсljејеdлоgpojos~~

hо гаSlојоЩе izтetlи lеШlоpojosev~

0,5
io = 0,5· Ј
[ 1 I Аf]
О ЈI ima vгеdлоsI Jeff zo fl = 1.

5.9.3.4 Sile u pojasevima па роlоујпј duzine еlешевь

(1) Akslja/1lIl sila N f ,Sd u pOjasu, паp%vini du.fine e/emen/~ odretluje seргетоfoпnuli-
N f,Sd = 0,5(N Sd + M s . Ь о . А ! /leff) (5.91)
gdeje.·
M s =N Sd ·е о 1(I-N sd IN cr -N Sd ISJ

146
 ENV 1993-1-1 : 1992

ео = [ /500 (vЮеli5.9.1)

N cr = 1t 2 . EI eff / [2

(2) Pod Ш/ОЈЈот do је Icrilелјllт 5.9.3.2(6) zodovo(je~ krulosl па smiconje Sy dolo је

izrozom.·
(5.92)

(3) Kodo knlenjum izro.ien 5.9.3.2(6) nјје zodovoije~ flehibilnosl

11 /јтОЈЈО preclci tгebo
иzeb'lI оЬлгрn'рТОТОСllnll Sy па s/edeCinoCin:'

24 ·El f
S = -т-----'--, рлсетllје (5.93)
у 2 2I f Ь О
а 1+- --
п ·I b а

5.9.3.5 Otpomost pojaseva па iпiјаnjе

(1) Du.iinll izvijonjo pojosevo 11 ТОЈЈn!" preclci иеЬо lIZеЬ' jednolcu гШlојОnји izmeoll oso
preclcl:

5.9.3.6 Momenti i smicoce sile osled povezivanja preckama

(1) Preclc~ n;i'hove veze so pojosevimo i somipojosevi иеЬо do seРТОЈЈете zo тотеnlе i si/e 11
Icrојnјет роnе/ц Icolco је prilcozono па s/ici 5.9..5; IIlcоте se IInlltra.fnjo smicllco si/o V s
lIZimо Icoo.·

VS =1t ·M s Il (5.94)
gdeје M s deftnisono 11 5.9.3. 4.

(2) Do Ь!" se sprove/o ОЈЈО РТОЈЈето ohijo/пa si/o 11 svo!com pOjOSIl moze do se шmе Icoo а5
N Sd colc i Icodo јто somo 3 роnе/оро dufini.flopo.

(3) Do Ь!" se sprove/o ОЈЈОРТОЈЈето 11pOjosevimo so nesimetncnimрортесnim presecimo (Icoo

.flo Sll (/proji/i) redlllcovoni тотеnlp/oshcne olpomosli Icoji se 1c0rish'lI izrozimo dolim
11 5. 4. 8.1(11) mo.ie Ьјl!' lIZellcoo srednjo od vrednosli dobi;enih zo pOZllivni i negotivni'
тотеnl sovi;onjo pojoso.

5.9.4 Visedelni elementi sa glavnim komponentama па bIiskom razmako

(1) Vt.fede/ne pnlisnllle e/eтen/~ Icoo ЛО Sll оn!" prilcozoni па s/ici 5.9. 4 so g/ovnim
!componenlomo 11 Iconlo!clll ili па Ый!сот гоzmоlщ а теошоЬnо povezonim рге!со
/imovo-podmeloco., петароиеЬе razmotroli Icoo е/етеnје so preclcomo pod Ш/ОЈЈот do
Sll оn!" metlusobno spojeni zovrlnj'eJlimo ј/!" zovorenim .fovovima па 15· imin-, gde је i min
тјnјто/n!'РО/lIргесnј!с inerci;e jednogPOjoso.

(2) Zovrlnjeve i .fovove zo JJezи иеЬо рroТОСllnОIi do mogu do prenesll podиfno smiconje
izmeoll g/ovnih !сотроnеnОјо., !сОЈе se odreolljep%zeCi od 1II1l1tro.fnje'smiClIce sile Vs '

147
(3) V s mo.!~tIoseиzme koo 45% od oksijolne sile и slo.!enomelemenlu. Altemotivno V s
mo.!еbilf~deЛllргеmo 5.9.3. 6.

(4) Рod!ШщsmiCuсо silo ро vezi mo.ie biti.иzeto koo 0,25· V5 • а / i minJ gde је о sirtemno
dIlZlitO'g.Il1WJih /c~mponenti izmetlu centoro vezo.
5 ..9.5 ElelDenti visedelnog preseka od ОЈаопјЬ sa onakrsnilD vezicalDa

(1) Slo.!enipritirnuti еlеmеnЬ· sostov(jeni od dvo irto ugooni/co spojeno so porovimo vezico
ШIIl/сг.mо postov(jenim и dvemo uргоvлim rovnim~ koo.fto је prilcozono по slici 5.9.;;
mоgи do seРГОЈЈеге по izvljалје о/со у - у ose koo jedon iлtеgrоlni еlеmел(, pod lISlОЈЈоm
do du..iine izvljaЛJa и dvemo uprovnim rovnimo у - у i z - z budu jedno/ce ipod lISlОЈЈоm
do rostojonje izmetlu рого ЈЈелсо ле bude ЈЈесе od 70i minJ gde је i min miшinоlni
роluргеслi/с inercije ugоолiko.

(2) U'Slucoju rozno/cro/cih ugоолiko mо.!е sepretpostoviti doје

i y = i o /1,15 (5.95)
gdeје i o minimolnipoluprecnilc inегсие slo.ienog elemento.

- УЈ2

-
УЈ2

у- -у УЈ2
....- УЈ2
-
Slika 5 .. 9.5 Slozeni element sa preckama

148
 ENV 1993-1-1: 1992

z z z z
I I I I

у-3:Е-у y-~:~-y y-d:b- yy-):~-y

I
z
I
z
I
z
I
z
Slika-5.9.6 Elementi visedelnog preseka sa glavnim komponentama па bliskom
razmaku

~t~
I. I ~t~
I. I

~-. --- - ~-I.- 1------- t - - t - - - ----

+ј+ +ј+
I . I

1. а
.1
у

у-
-~- -у

/
z- - - - - -z z- -z

-л-
/
у- -у

у
/

I
у

Slika 5.9.7 . Elementi visedelnog preseka od ugaonika sa unakrsnim vezicama

149
 v v ,
6 VEZ:E IZLOZ:ENE STAТICKOM ОРТЕIШСЕNЈU

6.1 OSNOVE

6.1.1 Uvod

(1) Sve veze treba da јтаји racunsku otpomost takvu da konstrukcija ostane delotvoma i
sposobna da ispunjava osnovne proracunske zahteve date u Poglavlju 2.

(2) Vrednosti parcija1nog koeficijenta sigurnosti 'Ум treba uzeti:

• otpornost veza sa zavrtnjevima 'Умь = [bl[]

• I
otpomost veza sa zakivcima 'YМr = [bl[]
• otpomost veza sa cepovima 'УМо = [bl[]
• otpomost zavarenih veza 'YMw = [bl[] .
• otpomost па proklizavanje veza 'YMs videti 6.5.8.1

• otpomost Cvorova resetkastih nosaca

sa stapovima od supljih profila 'УМј videti Aneks К

• otpomost elemenata i poprecnih preseka

'УМО' 'УМ1 1 'УМ2 videti 5.1.1

(3) Veze izlozene zamoru treba da zadovolje i zahteve date u Poglavlju 9.

6.1.2 Sile i momenti

(1) Sile i momenti koji deluju па veze pri granicnim stanjima nosivosti treba da se odrede
globalnom analizom u skladu sa Poglavljem 5.

(2) Ovesile i momenti treba da obuhvate:

• uticaje drugog reda;

• uticaje imperfekcija, videti 5.2.4;

• uticaje fleksibilnosti veza u slucaju polukrutih veza, videti 6.9.

6.1.3 Otpornost veza

(1) Otpomost veze treba odrediti па osnovu otpomosti pojedinacnih spojnih sredstava ili
savova.

(2) Genera1no, za proracun veza treba koristiti lineamu elasticnu analizu. Alternativno,
moze se primeniti nelineama analiza, pod · uslovom da опа uzima u obzir
karakteristike opterecenje-deformacija svih komponenti veze.

150
 ENV 1993-1-1 : 1992

(3) Ako је proracunski model zasnovan па mehanizmu loma ро linijama plastifikacije,

valjanost tog modela treba da se ustanovi mehanickim ispitivanjima.

6.1.4 Pretpostavke рrоrасопа

(1) Veze mogu da se proracunaju uz raspodelu unutrasnjih sila i momenata па

najracionalnijinacin, pod sledecim uslovima:

(а) usvojene unutrasnje sile i momenti su и ravnotezi sa nanetim silama 1

momentima,

(Ь) svaki element и vezi је и stanju da podnese sile ili паропе usvojene и analizi,

(с) deformacije koje su posledica оуе raspodele su и granicama kapaciteta

deformacije spojnih sredstava ili zavarenih savova, kao i elemenata koji se
spaJaJU, 1

( d) deformacije usvojene и bilo kom proracunskom modelu sa mehanizmom

loma ро linijama plastifikacije zasnovane su па rotacijama izmedukrиtih tela
(ј deformacije и ravni) koje su fizicki moguce.

(2) Pored toga, pretpostavljena raspodela unutrasnjih sila treba da је realisticna и

pogledu relativnih krиtosti unutar spoja. Unutrasnje sile се teziti da slede put пајуесе
krиtosti. Оуај put treba da se jasno identifikиje i dosledno sledi kroz proracun veze.

(3) Zaostale napone i napone usled pritezanja spojnih sredstava i usled upasivanja delova
sa njihovim uobicajenim tolerancijama оЫспо nije potrebno иzimati и obzir и
proracunЦna.

6.1.5 Izrada i mопtazа

(1) U koncipiranju svih spojeva i nastavaka treba voditi racuna о lakoCi izrade i montaZe.

(2) Тreba obratitiраznји па:

• neophodne toleranctie za bezbednu mоntащ

• potrebneprostore za pnlezanje spojnih sredstall~

• роиеЬnеprifmpe za zallarillanj~

• zahtelle u pogleduposmpalca zallarillanj~ i

• uticaje uglollnih i du.finslcih toleranctJi1 па ugratlwanje delolla lleze.

(3) Talcotle treba obratitipaznju пп zahteve u pogledu:

• nalcnadne Icontro/~

• tretmanapOllr.fin~ i

151
EI!fV 1993-1';'1 : 1992

• oddIlJlIlI1jO.

N6POJllle/lll: Zadefll(jnaprllJlila /сОја se odnose па izradu i monfaiu уюеј!"PoglaJlqe 7.

6.2 CENTRISANJE ELEМENATA

(1) Elementi koji se susticu u Cvoru ро pravilu se tako postavljaju da se njihove tezisne
ose presecaju u jednoj istoj tatki.

(2) Ako postoji ekscentricitet па mestima presecanja, to treba uzeti u obzir, osim u
slucaju posebnih tipova konstrukcija za koje se pokazalo da to nije neophodno.

(3) иslucllju суогоуа sa ugaonicimll ili Т - proftlima /соД su Jlezani sa ыlеmm dJla zaJlrfnjo u
Sf;a/coj Jlez~ fеШnе ose se mоgи zamenifi Sll liЛlјоmа zaJlrfnj"eJl~ u ci(ju centтisanjo it
cp'oroJlimo.

6.3 SPOJEVI NAPREGNUТI 'NA SМICANJE. 1 IZLOZENI VIВRACQAМA ИLI

ALТERNAТIVNIM OPТERECENJIМA

(1) Kada је spoj napregnut па smicanje izlozen udarima ili znacajnim vibracijama, treba
primenjivati bilo zavarivanje ili zavrtnjeve sa sredstvima za zakljucavanje ili
prednapregnute zavrtnjeve ili zavrtnjeve koji se injektiraju ili druge tipove zavrtnjeva
koji efikasno sprecavaju svako pomeranje.

(2) Kada proklizavanje u spoju nije prihvatljivo posto је spoj izlozen alternativnom
smicucem opterecenju (ili iz nekog drugog razloga), treba primeniti ili
prednapregnute zavrtnjeve otporne па proklizavanje (Kategorija В ili С, koja је
odgovarajuca, prema 6.5.3), upasovane zavrtnjeve ili zavarivanje.

(3) U spregovima za vetar i/Ш stabilnost, obicno se mogu primeniti zavrtnjevi unosecem
tipu veze (Kategorija А prema 6.5.3).

6.4 КLASIFIКACQA VEZA

6.4.1 Opste

(1) Konstruktivne karakteristike svih veza treba da su takve da se mogu potvrditi

pretpostavke koje su usvojene u analizi konstrukcije i proracunu elemenata.

(2) Veze se se mogu klasifikovati:

• prema krutosti, videti 6.4.2

• prema otpomosti, videti 6.4.3

(3) ТljJоу!" JleZIl јгеыl da su u

saglasnosfisa tllbelom 5.21 zllJlisno odpretpostaJl/cillSJlojenih u
ргогасиnи elemenatll i metode globalne analiz~ уюеЬ' 5.22

152
 ENV 1993-1..1 : 1992

6.4.2 Кlasifikacija · prema ·krutosti

6.4.2.1 Nominalno zglobne veze

(1) Nominalno zglobna veza treba da је tako koncipirana i dimenzionisana da ona ne

moze razviti znacajne momente koji mogu da imaju nepovoljan uticaj па elemente
konstrukcije.

(2) Nот~лоlло zglоЬле veze trebo do su и stолји do ргелеsи sile sгосилоtе и рromсили i
иеЬо do su и stолји do prihvole rotocije /соје оtшlоРГОМЬСУ.

6.4.2.2 Кrute veze

(1) Кruta veza treba da је tako koncipirana i dimenzionisana da njena deformacija nema
znacajan uticaj па raspodelu unutraSnjih sila i momenata u konstrukciji, kao ni па
sveukupnu deformaciju iste.

(2) Dејоmюс[iе hutih vezo иеЬо do su lolcve do ле итолјији otpomosl/coпstmlccije zo уие

od5%.

(3) Ктје veze јгеЬо do su и Slолји doргелеsи лlе i ЛЈотелlе smсилоtе ирromСилu.

6.4.2.3 Polukrute veze

(1) Veza koja ne ispunjava kriterijume za krutu vezu prema 6.4.2.2 (1) ili nominalno
zglobnu vezu prema 6.4.2.1 (1) treba dase klasifikиje kaopolukruta veza.

(2) Poluhute veze trebo do obezbede ргеdvideлi Slерел sodejswo izmetfu еlетелоtо /соД se
zоsлivо ло roz!rcitim Icorolctelirh1ctzmo тотелt- rOlocijo spojevo.

(3) Poluhule vezetrebo do su и Slолји doргелеsи slle i тотелlе sгосилоlе ирromСили.

6.4.3 Кlasifikacija · рпша otpornosti

6.4.3.1 Nощiпаlпо zglobne veze

(1) Nominalno zglobna veza treba da јеи stanjuda prenese sracunate racuns~ sile, bez
razvijanja znacajnijih momenata koji mogu da imaju nepovoljan uticaJ na iFlemente
konstrukcije.

(2) RОlосiолi Icopocilel лотiiюlло zglоЬле veze иеЬо do је dоvо(iол do отоguб do se pod
rocunsldm орlегеселјет rozv!jiJ sviроtreЬлiрlostiслizglobovi

6.4.3.2 Veze sa рвпош otpomoiCB

(1) Racunska otpomost veza sa punom otpomoscu ne treba da је manja оСЈ one koju ima
element koji se vezuje.
(2) Kodo Је Icopocilel roloc!je veze so рилот otpomo.fcu оgmлiсе~ treblJ uzeЬ· и оЬщ i
eft/cle ''nodotpomosh·'' еlетелlо. А/со mcunslco otpomosI veze iznosi Ьогеm ~2 pulo
госиns/серlоsliсле офотот· еlетелlо.. летороиеЬе do seрroуегоуо rolocioni Icopocitef
veze.

1-53
ENV 1993-14 ': 1992

(3) РОЬеЬnо је da hulosl 1Ieze so риnот otpomo.fcu Ьшlе lolc7!o da шј"еdоn od kopociteto
ТOloctje oform(jenih p/llShcnih zg/obo1lo и /conshUlcclji" nе bude prekorocen pod
Ir1СШ1SldmорtегеСеnјimо.

6.4.3.3 Veze sa-delimicnom otpomoSCD

(1) Racunska otpomost veza sa delimicnom otpomoscu ne treba da је manja nego sto је
potrebno da se prenesu sracunate sile i momenti, ali moze biti manja od one koju ima
element koji se vezuje.

(2) Rotacioni kapacitet veze sa delimicnom otpomoscu па mestu gde se obrazuje

plasticni zglob ne treba da је manji od potrebnog da se omoguCi razvoj svih plasticnih
zglobova oformljenih pod projektnim opterecenjem.

(3) .Rptocioni kopocitet 1Ieze moze se dokozoh· e!csperimentimo. E!csperimento/ni dokoz se nе

zPhle1l0 kodo se /comfe deto(;i·obIilco1lonjo zo kojeјеpro!csopof1lrdilo do inщји odelc7!ofne
koro!ctemtike.

(4) РОЬеЬnо је do hutost 1Ieze so denimcnom otpomo.fcu Ьшlе tolc7!o do nljedon od

kopocifeto rotoclje ojiJrm(;enih p/oshcnih zg/ob01lo и /conShUkclji" nе budeprekorocen pod
Ir1СШ1S1dm opterecenjimo.

6.5 VEZE SA ZAVRTNJEVIМA, ZAКIVCIМA 1 CEPOVIМA

6.5.1 РоlоЬј roра za апtnjеуе izakivke

6.5.1.1 Овпоуе

(1) Polozaj rupa za zavrtnjeve i zakivke treba da је takav da se spreci korozija i lokalno
izboeavanje kao i da se olakSa ugradivanje zavrtnjeva i zakivaka.

(2) Polozaj rupa treba, takode, da је u saglasnosti sa ogranicenjima u pogledu vaZnosti

pravila koja se koriste za odredivanje racunske otpomosti zavrtnjeva i zakivaka.

6.5.1.2 Мјпјшаlпо пајnjе rastojanje

(.1) КrojnjertlSfojOnje еЈ od сеnио тре spojnog sredsf1lo do susedne i1lice bllo /сок de/o
тегеnо и рlr111си de/01lonjo slle (1IЩеЬ· s/ilш 6.5..1h ро pro1ll1u nе 'геЬо do је тОnје od
~2~, gdeје ~ precnik тp~ 1Iideh· 7.5.2

(2) Кrojnje rtlSfojonje ЬеЬо Р01lесоЬ" oko је 'о neophodno dose obezbedi odelc7!otno nosi1lost
поpritisokро omofocu тp~ 1Iideti6.5.5 i 6.5. 6.

6.5.1.3 Мјпјшаlпо јујспо rastojanje

(.1) Minlino/no i1llCnO rllSfojOnje е2 od сеnио тре spojnog sredsf1lo do susedne lvice bi/o /сок
de/o тегеnо podpro1lim ик/от и odnosu поРТО1l0С de/o1lonjo si/e (1Iideh" s/ilш 6.5..1h ро
рlr111ии nе ЬеЬо do је тОnје od ~5dtl.

154
 ENV 1993-1-1 : 1992

(2) Iviсло гоstојолје se moze sтОЛјili oli ле ло толјеod ~2~ , pod ш/оvот do se shоdло
јоте итолji" госилsko лоsivоst ло pnlirokро отојоси тp~ уюеЬ" 6.5.5 i 6.5. 6.

6.5.1.4 МаЬјшаlпе vrednosti krajnjeg i ivicnog rastojanja

(1) Кodo su е/етелti kолstmkсiје iz/оzелi otmosfrrshm i/i dmgIm kоroziолiт uticojiino,
тоhiто/ло /сгојлје i/i iviсло гоstојолје ле јтеЬо do bude уесе od 4()тт +4! gde је t
dеЬ(jiло tолјеg spо(јлјеg de/ou vezi

(2) и osto/im s/.lIcojevimo krојлје i/i iviсло гоs/ојолје ле trebo do prede уеси vгеdлоs/оd12t
i1i15()тт.

(3) Iviсло гоstојолје ле /геЬо" tokode, do prede лi mohimum рn· kome su zоdоvо(јелi
zohtevi /оkо/лоg izЬосоvолјо kоnzо/лоg zido е/етелtо. Ovој zohtev se ле рrimелјије ло
spојло sredslvo kojo теdшоЬло уеzији kотролелtе zotegnutih е/етелоtо. Ovој zohtev
se ле оdлоsi ло iviсло гоstојолје.

6.5.1.5 Мiпјшalпј razmak

(1) RozmokРI izmedu селtого Spојлih sredstovo" тегело иргоуси dе/оvол/о slle (videh·s/iIcu
6.5.1ј ле јгеЬо do је тОЛјi" od -42dd Ovoj rozmok trebo роуеСоь· uko/iko је јо
леорhоdло zo оЬеzЬеdелје odgovorojuce olpomosh" ло pnlisokро отојоси тp~ videti
6.5.5 i 6.5. 6.

(2) Rozmok Р2 izmedu /iлiјо spојлih sredstovo" тегело иргоvло ло ргоуос de/ovonjo slle
(videti s/iku 6.5.1ј ро provllune trebo do је тоnје od 3.:()do • Ovf!} razmok se moze
smonjiti ло -4 4~ pod ш/оvот do је 'shоdло /оте sтолјело roczmsko лоsivоst ло
pntirokро отојоси тре, videti 6.5.5 i 6.5. 6.

6.5.1.6 МаЬјшаlпј razmak о pritisnutim elementima

(1) Rozmok рЈ spојлih sredstovo и svokomredu i rozmok Р2 izmetlu redovo spојлih

sredstovo" nе иеЬо do је уеб od тоnје vrednosti 14! ili 2()()тт. Sшеdni redovi spојлih
,sredstovo тоgи Ьitisiтеtriслоsтоknut~ videtis/iku 6.5.2

(2) Rozmok сел/ого spојлih sredstovo ле trebo" tokod~ .do prekoroci I11I!himoltщ .f/rinu kojo
zodovo(joVo zohteve /okolnog izЬоСоvоnјоиnutrо.fЛјi"h zidovo е/етелtо" уЮеЬ· 5.14.

6.5.1.7 МаЬјшаlпј razmak о zategnutim elementima

(1) Кod zotegnuh"h е/етелоtо razmok селtото spојлihsredstovo Рџ u uлutro.fлјim redovimo

moze do iznosi dvostmko od олоg dotog u 6.5.1.6 (1) zo рritirлu/е е/етелt~ pod
ш/оvот do rozmokРl0 u spо(јлјет redu du.f svokeроdu.fле ivice лfjе · уеб оdолоg dotog
и 6.5.1.6 (!ј videh·s/iku 6.5.3.

(2) ОЬе оуе vгеdлоsti тоgи se ротЛОZlti so ~5 oko е/етел/i kолstmkсljе лiru iz/оzелi
otmosfrrsldm Il; dmgim koroziontm uticoji"mo.

155
ENV 1993-1.-1: 1992

I I I ј'"
.. ..
pravac
.~r- -т- -т
delovanja sile
y--y-.-r- ...t\

Slika 6.5.1 Oznake za razmake i rastojanja spojnih sredstava

.. pritisak

Slika 6.5.2 Razmaci za smaknuti raspored - pritisak

-1 Рl,о:::; 14t ј:::; 200mm

spoljnji red ~
re--...L------'----,.--'----%LP1,1 :s; 28t ј:::; 400mm
unutrasnji red
zatezanje
•

Slika 6.5.3 Razmaci u zategnutim elementima

6.5.1.8 Оуаlпе roре

(1) Мјnјто/nо Tostojonje еЈ od ose ovolne тре do susednog Icrојо јli ivice Ьј/О kog de/o
(videh"s/iIcu 6.5. 4) nе јтеЬо doје тоnје od~5~.

(2) Minimolno Tostojonje е# od centrolcrojnjeg po/ukmgo ОЈЈо/nе тре do susednog Icrојо јli
ivice Ы/о kog de/o (ЈЈюејј s/ilш 6.5. 4) nе јтеЬо doје тоnје od ~5do.

156
 ENV 1993-1-1 : 1992

I
I

I I
- - ~ +- - do - 1- г-
Ј I

Slika 6.5.4 Кrајпје i ivicno rastojanje za ovalne rupe

6.5.2 Odbici za roре ZJl sројпа sredstva

6.5.2.1 Opste

(1) Prilikom proracuna veza u pritisnutim elementima оЫспо пјје potrebno odbiti rupe
za spojna sredstva osim u slucaju predimenzioniranih ili ovalnih rupa.

(2) Prilikom proracuna veza u drug1m slucajevima odredbe date u 5.4.3, 5.4.5.3 (3) i
5.4.6.(8) primenjuju se respektivno za zatezanje, moment savijanja i smicucu silu.

6.~.2.2 Raсопska graпiCпа оtроrпоst па smiсапје

(1) Lom usled 'ыlkk smicanja" kod grupe rupa za spojna sredstva koje se nal4Ze blizu
kraja rebra nosaca ilikonzole, videti sliku 6.5.5, treba spteciti koriscenjem
odgovarajucih razmaka rupa. Ovaj vid loma generalno se sastojiod kombinacije loma
zatezanjem dш linije rupa па zategnutoj strani grupe rupa, pracenog plasticnim
tecenjem pri smicanju kod reda rupa dш smicuce strane grupe rupa, videti sliku 6.5.5.

(2) RaclInSko llrednost e.fektillne otpomosh' па bIok smicanje P;ff.Rd јгеЬа odredili iz izraza.·

v _f y ' А v.eff
(6.1)
eff.Rd - .ЈЗ. 'Умо

. gdeје АКејЈ e.fekhi;napOllrSina smicanja.

157
 д о.у

lJ
Slika 6.5.5 Blok smicanje - efektivnapovdina smicanja

(3) Eftklfp/1(/роvr.fiлоsmiсолјо АY.eff оdп'4ц!е se 110 s/еdеCiI10Сiл:

A y .eff = t . L Y.eff

gdeje Lv.eff~ Lз

ogdesu.o рлсетије:

158
 ENV 1993-1-1 : 1992

gde su Ор 02Ј 0з iL V deftnisoni ло s/ici 6.5.~

d је nozwniprecni/c spojnog sredrtv~

~I јеve/icino тре по zo/egnu/ojs/ronigmpe тp~ genero/noprecnilc

тp~ о/!" u s/ucoju horizon/o/nih ovo/nih тро /геЬо ше/!" dzdinu
otvoro ovo/ne тp~

~." јеvelicino тре по smicucojstronigmpe 1UfJ~ genero/noprecni/c

тp~ оli u s/ucoju ver/i/co/nih оvо/nи тро иеЬо uzeti dzdinu otvoro
ovo/ne тp~

п је Ьтојтро по smicucojstronigmpe тp~

/ је debfji"no геЬто ,"li /conzo/e.

о /сје /coejicijen/ do/ s/edecim vrednos/imo.·

• zo jedon redzovrtnjevo.·

• zo dvo redo zovr/njevo:

6.5.2.3 Ugaonici vezani jednim krakom

(1) U slucaju nesimetricnih ili nesimetricno vezanih elemenata kao sto su to ugaonici
vezani jednim krakom, ekscentricnost spojnih sredstava u vezama па krajevima kao i
uticaje razmaka i ivicriih rastojanja treba uzeti u obzir pri odredivanju racunske
otpomosti.

(2) Ugoonici spojeni jednim redom zovr/njevo ро somo jednom Icrоlщ videti s/ilш 6.5. 4'
mоgи se'tre/iroti /соо do su ор/етесеn!" bez еЬсеntпсйе/~ о тосиns/со gronicno olpomos/
nе/о prese/co odret!uje se /со/со s/edi'

N -'
2 О· (е 2
- О 5 . d ). t . f
о
so .1 zovr/njem u.Rd -
'
'у
U (6.2)
М2

. ~2' А net • f u
so 2 zovrtnjo N
u.R
d=.:.....:,.·-~~
'у
(6.3)
М2

so 3 zovrtnjo N = .:...~",-3_.A-=ne::,..t_.f.:o...
u
(6.4)
u.Rd 'у
М2

gde su.· .~2 i ~3

redukcioni кофс(јеn/!" /соД zovise od rozmo/co тро Рl /соо ло је d% u
/оЬеli 6.5..1. Zo met!uvrednos/i ros/ojonjo р1 vrednosh' ~ mоgи se odredi/i
/ineoomoR! in/el]J%cijom.

о Аne,је nе/о prese/c ugooniko.

Zo rozno/cro/ci ugoonilc vezon рте/со ·!croceg Icrоlщ
Аnel иеЬо uzeti do је jednoko nе/о ргеsеlш elcvivo/entnog јеdлоkоlcrо/соg
ugooni/co solcrocimo jednoldm Icrосеm Icrоlш rozno!crokog ugооni!ш.

159
ENV 1993-1-1 : 1992

(3) RосШ1Sko olpomosl ло izvijолјерntisлиlоg еlетеЛ/~ lIideh' 5.5.~ trebo do se zоsлi1l0 ло

blUlo РОllr.fiлiроргеСлоg preselc~ рп сети se ле mo.ie prelcorocili rосилs/со olpomosl
preseko dolo pod (2).

.....,

_ .-3 -_. - d.
п
СI t
- .
-$-
\

(о) 1 zovrtanj

РI еl РI РI
18 еl 1 -1 18 "1" -1
"1"

Ј -$- -$- } Ј-$- -$- -$- }

(Ь) 2 zovrtn ја (с) 3 zovrtnja

Slika 6.5.6 Veze ugaonika

ТаЬеlа 6.5.1 Redukcioni koeficijnti ~2 i ~3

razmakrupa Р1 $2,5·dn ~5,0· dд

2 zavrtnja ~? 0,4 0,7

3 ili vise zavrtn.ieva . 13~ 0,5 0,7

6.5.3 Кategorije veza ва zavrtвjevima

6.5.3.1 SmicDce veze

(1) Proracun i koncepcija veze sa zavrtnjevima koja је opterecena па smicanje treba da

odgovarajujednojod sledeCih kategorija, videti tabelu 6.5.2.

160
 ENV 1993-1-1 : 1992

ТаЬеlа 6.5.2 Kategorije veza sa zavrtnjevima

Smicuce veze
Kategorija Кriterijum Napomene
А F v.Sd ~ F v.Rd Ne zahteva se
veze koje nose па pritisak ро F v.Sd ~ F b .Rd prednaprezanje.
omotacu rupe Sve k1ase od 4.6 do 10.9.
В F v.Sd.ser ~ Fs.Rd.ser Prednapregnuti visokovredni
veze otpome па F v.Sd ~ F v.Rd zavrtnjevi.
prok1izavanje pri granicnom F V •Sd ~ F v.Rd Nema prok1izavanja spoja pri
stanju upotrebljivosti granicnom stanju
upotrebljivosti.
С FV •Sd ~ F s.Rd Prednapregnuti visokovredni
veze otpome па F v.Sd ~ F b .Rd zavrtnjevi.
prok1izavanje pri granicnom Nema proklizavanja spoja pri
stanju nosivosti granicnom stanju nosivosti.
Zategnute veze
Kat~gori.ia Кriteri.ium Napomene
D Ne zahteva se
neprednapregnuti zavrtnjevi F t .Sd ~Ft.Rd prednaprezanje.
Sve k1ase od 4.6 do 10.9.
Е F t .Sd ~Ft.Rd Prednapregnuti visokovredni
prednapregnuti zavrtnjevi zavrtn.ievi
Oznake:
F v.Sd.ser
= racunska smicuca sila ро zavrtnju za granicno stanje upotrebljivosti
F v.Sd = racunska smicuca sila ро zavrtnju za granicno stanje nosivosti
F Rd
V• = racunska otpornost па smicanje ро zavrtnju
F b .Rd = racunska nosivost па pritisak ро omotacu rupe ро zavrtnju
FS.Rd.ser = racunska otpornost па prok1izavanje ро zavrtnju za granicno stanje upotrebljivosti
F S.Rd = racunska otpomost па prok1izavanje ро zavrtnju za granicno stanje nosivosti
F t .Sd = racunska sila zatezanja ро zavrtnju za granicno stanje nosivosti
F t .Rd = racunska otpornost zavrtnja па zatezanje

(2) Kategorija А: Veze koje nose па pritisak ро omotacu rupe.

u ovoj kategoriji veza treba koristiti obicne zavrtnjeve (od niskougljenicnog celika) ili
visokovredne zavrtnjeve pocev od k1ase 4.6zak1jucno sa k1asom 10.9. Ne zahteva se
prednaprezanje ni posebne pripreme kontaktnih povrsina. Racunska smicuca sila za
granicno stanje nosivosti ne treba da prekoraci racunsku otpornost па smicanje niti
racunsku nosivost па pritisak ро omotacu rupe, odredene prema 6.5.5.

(3) Kategorija В: Veze otporne па prok1izavanje pri granicnom stanju upotrebljivosti

u ovoj kategoriji veza treba koristiti prednapregnute visokovredne zavrtnjeve sa

kontrolisanim pritezanjem saglasno Referentnom standardu 8. Do prok1izavanja ne
treba da dode pri granicnom stanju upotrebljivosti. Kombinacije dejstava koje treba

161
EМV 1993..1 ..1.: 1992

razmatrati izabrati prema 2.3.4 u zavisnosti od slucajeva opterecenja kod kojih se

zahteva otpomost па proklizavanje. Racunska smicuca sila za granicno stanje
upotreЬJjivosti пе treba da prekoraci racunsku otpornost па proklizavanje, odredenu
prema6.5.8. Racunska smicuca sila za granicno stanje nosivosti пе treba da prekoraci
racunsku otpomosti па smicanje niti racunsku nosivost па pritisak ро omotacu rupe,
odredene prema 6.5.5.

(4) Kategorija С: Veze otpome па proklizavanje pri granicnom stanju nosivosti

u оуој kategoriji veza koriste se prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi sa

kontrolisanim pritezanjem saglasno Referentnom standardu 8. Do proklizavanja пе
treba da dode pri granicnom stanju nosivosti. Racunska smicuca sila za granicno
stanje nosivosti пе treba da prekoraci racunsku otpornosti па proklizavanje prema
&.5.8 niti racunsku otpomost па pritisak ро omotacu rupe prema 6.5.5.

Pored toga, pri granicnom stanju nosivosti, racunsku plasticnu otpomost neto preseka
kod rupa za zavrtnjeve Nnet.Rd (videti 5.4.3) treba uzeti kao:

(5.14)

6.5.3.2 Veze opterecene zatezanjem

(1) Proracun i koncepcija veze sa zavrtnjevima opterecene па zatezanje treba da

odgovaraju jednoj od sledecih kategorija, videti tabelu 6.5.2

(2) Kategor~a D: Veze sa neprednapregnutim zavrtnjevima

U оуој kategoriji veza treba koristiti оЫспе zavrtnjeve (od niskougljenicnog celika) ili
visokovredne zavrtnjeve росеу od klase 4.6 zakljucno sa klasom 10.9. Ne zahteva se
prednaprezanje. Оуа kategorija пе treba da se primenjuje za veze koje su izlozene
ucestalim promenama opterecenja zatezanja. Medutim, moze se primeniti za veze
koje su proracunate da prihvate иоЫсајепа opterecenja od vetra.

(3) Kategorija Е: Veze sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima

u оуој kategoriji veza treba da se koriste prednapregnuti zavrtnjevi sa kontrolisanim

pitezanjem saglasno Referentnom standardu 8. Prednaprezanje poboljsava u оуот
slucaju otpomost па zamor. Medutim, stepen poboljsanja zavisi od oblikovanja
detalja i tolerancija.

(4) Za veze opterecene па zatezanje оЬеји kategorija D i Е, пе zahteva se poseban

tretman kontaktnih povrsina izuzev u slucaju kada su veze kategorije Е izlozene
delovanju i smicanja i zatezanja (kombinacije Е-В ili Е-С).

162
 ENVl993 .. 1-1: 1992

LINEARNO РLASПCNО

F h.Sd F v.Sd
Р Р

1Э
F v.Sd

1)
р р
VSd
Р Р
F v.Sd
Р Р
VSd VSd VSd
F h .Sd F v•Sd
5

F - м;.d
h.Sd - 5р

(а) raspodela proporeionalna rastojanju (Ь) moguca plasticna raspodela sa

od eentra rotaeije jednim spojnoll1 sred.stvom koje
Г . 1"2 prima VSdi cetiri koja primaju MSd
F. Sd =l(~; Ј +(У; Ј Ј . F - M Sd
h .Sd - 5р

PLASTICNO РIASПCNО

F v.Sd F b . Rd
Р I р

1Э 1,
t F v.Sd
Р I VSd Р
3
р I р

t F v.Sd
р I Р
VSd
VSd
F v.Sd F b. Rd

2 .

(е) moguca plasticna raspodela sa tri (Ь) moguca plasticna raspodel~ sa tri
spojna sredstva koja primaju V Sd i spojna sredstva koja рriпiајn V Sd i
dva koja primaju MSd cetiri koja primaju MSd
M Sd
M Sd Fv .Sd =2p"-2Fь . Rd
F v.Sd -
-
-
4р

Slika 6.5.7 Raspodela sila izmedu spojnih sredstava

.6.5.4 Raspodela sila izmedu spojnih sredstava

(1) Preraspodela unutrasnjih sila izmedu spojnih sredstava pri granicnom ~tanju nosivosti
treba da је proporeionalna rastojanju spojnog sredstva odeentra rotaeije veze, videti
sliku 6.5.7 (а), u sledeCim slucajevima:

163
 • Kategorije С - veze otporne па proklizavanje,

• Druge smicuce veze kod kojih је racunska otpornost spojnog sredstva па

smicanje F Rd manja od njegove racunske otpomosti па pritisak ро omotacu
V
•

rupe F b.Rd •

(2) 1Idmgim slucajevima raspodelo unutrasnji"h sila izmedu spojnih sredstava pn·granicnom
stanju nosivosti moze da se odredi analizom pn1cazanom u (1,h ,"l!" pak plasticnom
analizom (videh' sliku 6.5. 7.). Moze se lISJloji"ti S1/aka pn1cladna raspodelq pod шlоvот da
zadovo(java zahteve dote u 6.1. 4.

(3) 1I spoju па preklop treba pretpostavl"ti nosivost ~a pn"tisak ро omotacu тре и datom
ргауси istu za S1/ako spojno sredstvo.

•
6.5.5 RaСDпska оtроrпоst zаvrtпјеvа
1., ..

(1) Racunske otpomosti date u ovoj tacki primenjuju se па standardno proizvedene

zavrtnjeve klase pocev od 4.6 zakljucno sa 10.9, saglasno Referentnom standardu 3,
videti normativni Aneks В. N avrtke i podloske treba takode da su u saglasnosti sa
Referentnim standardom 3 i treba da imaju specificirane otpornosti koje odgovaraju
primenjenim zavrtnjevima.

(2) Pri granicnom stanju nosivosti racunska smicuca sila ро jednom zavrtnju, F V•Sd ne
treba da prekoraci manju od sledece dve vrednosti:

• racunsku otpomost па smicanje Fv.Rd •

• racunsku otpomost па pritisak ро omotacu rupe F b.Rd •

оЬе kao sto su date u tabeli 6.5.3.

(3) Racunska sila zatezanja F t .Sd ' ukljucujuCi i svaku dopunsku silu usled efekata poluge,
ne treba da prekorace racunsku otpornost па zatezanje Bt .Rd sklopa zavrtanj- ploca.

(4) Za racunsku otpornost па zatezanje sklopa zavrtanj- ploca Bt .Rd uzima se manja od
racunske otpomosti па zatezanje F t .Rd date u tabeli 6.5.3 i racunske otpomosti па
smicanje па proboj utiskivanjem glave ili navrtke zavrtnja Bp.Rd koja se odreduje
prema formuli:

(6.5)

gde su: tp debljina lima ispod glave Ш navrtke zavrtnja,

1 dm srednja vrednost maksimalne i minima1ne poprecne dimenzije glave

zavrtnja ili navrtke, uzima se mапја vrednost.

(5) Zavrtnjevi izlozeni kombinovano smicucoj sili i sili zatezanja, dodatno treba da
zadovolje sledeci uslov:

164
 ENV 1993-1-1 : 1992

F Ft .Sd
~+ ~1 (б.б)
F v.Rd 1,4· F t .Rd

(б) Racunske otpornosti па zatezanje i smicanje ро delu zavrtnja sa navojem date u tabeli
б.5.3 odnose se па zavrtnjeve proizvedene prema Referentnom standardu 3. Za druge
slucajevc sa urezanim navojima, takve kao sto su ankeri ili zatege napravljene od
okruglih celicnih stapova sa navojima urezanim od strane izvodaca celicne
konstrukcije, а ne od specijalizovanog proizvodaca zavrtnjeva, relevantne vrednosti iz
tabele б.5.3 treba redukovati mnozenjem koeficijentom 0,85.

ТаЬеlа 6.5.3 Racunska otpomost zavrtnjeva

Otl2omost па smicanje 120 ravni ~micanja:

ako ravan smicanja prolazi kroz deo zavrtnja sa navojima:
• za klase Cvrstoce 4.б, 5.б i 8.8:
О,б · fuь • А s
Fv .Rd =
Умь

• za klase Cvrstoce 4.8, 5.8 i 10.9:

0,5·fub ·А s
F v .Rd =
УМЬ

ako ravan smicanja ne prolazi kroz deo zavrtnja sa navojima:

О,б · fuь • А
Fv .Rd =
Умь

Otl2omost па I2ri1i~ak 120 omotacu rul2e : *)

25·(X·fu ·d·t
Fb .Rd = '
Умь

gde је (х najmanja od sledecih vrednosti:

...i., р, 1 fub
_ _ _ о

ili 1,0
3d o 3d o 4' fu
OtpQmo~t па zatezanje:
0,9·fub • А ,
Ft .Rd =
Умь

А је povrsina bruto poprecnog preseka zavrtnja

Л. је povrsina ispitnog preseka zavrtnja
d precnik zavrtnja
dn precnik rupe za zavrtanj
*) Videti takode i tabelu б.5.4 za vrednosti otpomosti па pritisak ро omotacu rupe
zavisno od precnika zavrtnja.

1б5
ЕМ t9t3-1..1: 1992

(7) Vrednosti racunskih otpornosti zavrtnja па smicanje Fv.Rd , date u tabeli 6.5.3,
primenjuju se samo za zavrtnjeve сјје su rupe sa nominalnim zazorima koji ne
prevazilaze one sa standarnim rupama kako је navedeno u 7.5.2 (1).

(8) ZavrtnjeviM12 i М14 mogu se takode upotrebljavati u rupama sa zazorima od 2mm

pod uslovom da:

• se za zavrtnjeve klasa evrstoca 4.8,5.8,6.8 ili 10.9 racunska otpornost па smicanje Fv.Rd
uzima kao 0,85 puta vrednost data u tabeli 6.5.3.

• racunska otpornost па smicanje FV.Rd (eventualno redukovana u prethodnom slucaju)

nije manja od racunske otpornosti па pritisak ро omotacu rupe Fb.Rd •

(9) .,
Vrednosti za racunsku otpornost па pritisak ро omotacu rupe' iz tabele 6.5.3
ptimenjuju se samo kada ivicno rastojanje е 2 nije manje od 1,5do' а razmak Р2 mereno
upravn() па pravac sile је najmanje 3,Odo'

(10) Лkо se е2 smanji па 1,2do i/Ш Р2 smanji па 2,4do' tada racunska otpornost па pritisak
ро omotacu rupe treba da se smanji па 2/3 vrednosti date u tabeli 6.5.3. Za
meduvrednosti 1,2do<e2~1,5do i/ili 2,4do~P2~3,Odo vrednost F b.Rd moze se odrediti
linearnom interpolacijom. .

(11) Zo slucoj zOJlrtnjevo и трото so stondordnim zozonino (Jlideti 7.5.2,h Jlrednosti

госиns/се o/pomosti па pritiro/cро omotocu тре F;,Jid /соје su па stroni sigumost~ а /соје
su zosnoJlone паргесnilш zOJlrtnjo 4 тоgu se dobitiротоси tobele 6.5. 4.

ТаЬеlа 6.5.4 Racunska otpornost па pritisak ро omotacu rupe

zasnovana па precniku zavrtnja

Vrednosti па strani sigurnosti za rupe sa standardnim zazorima (videti 7.5.2) sa 'Умь=1,25

Nominalna klasa pritiska Minimalne dimenzije Racunska otpornost па

ро omotacu rupe pritisak ро omotacu rupe Fb.Rd

е1 Рl

niska 1,7·d 2,5·d 1, O·fu ·d·t *)

srednja 2,5·d 3,4·d 15·f
, u ·d·t
*)
visoka 3,4·d 4,3·d 2, O·fu·d·t *)
*) pri cemuje: F b.Rd ~ 2,0·fub ·d·t

6.5.6 Racunska otpornost zakivaka

(1) Pri granicnom stanju nosivosti racunska sila smicanja ро zakivku F v.Sd пе treba da
prekoraci manju od sledeCih vrednosti:

166
 ENV 1993-1-1 : 1992

• racunsku otpomost па smicanje F v.Rd '

• racunsku otpornost па pritisak ро omotacu rupe F b .Rd ,

оЬе kao sto је dato u tabeli б.5.5.

(2) Zakovane spojeve treba koncipirati i proracunati tako da se sile prenose iskljucivo
smicanjem. Лkо је zatezanje zakivaka neophodno za zadovo~enje ravnoteze sila,
racunska sila zatezanja F t .Sd ne treba da prekoraCi racunsku otpomost па zatezanje
F t .Rd datu u tabeli б.5.5.

(З) Zakivci izlozeni istovremeno i smicucoj sili i sili zatezanja, dodatno treba da zadovolje
sledeCi uslov:
F Ft.Sd :51
~+ (б.б)
F vRd 1,4·F,.Rd

ТаЬеlа 6.5.5 Racunska o'tpomost zakivaka

OtpomQ:it n~ smi~~nje 120 ravni smicanja:

0,6·fur • Ао
F v.Rd =
YMr

OtpQmQ:it па рriti::шk 120 omQtacu rupe:

·25·a·f ·d О ·t
Fb .Rd =
' u

YMr

gde је а najmanja od sledecih vrednosti:

~., д- -1' fur
ili 1,0
3d o 3d o 4' fu
OtpornQ5t па zat~z;anje:
0,6·fur ·А о
Ft .Rd =
YMr

Ао је povrsina. rupe za zakivak

do precnik rupe za zakivak
f llT
propisana granicna otpomost па zatezanje zakivka

(4) Vrednosti za racunsku otpomost па pritisak ро omotacu rupe F b.Rd iz tabele 6.5.5
primenjuju se kada ivicno rastojanje е 2 nije manje od 1,5do ' а razmak Р2 mereno
upravno па pravac sile је najmanje З,Оdо ,

(5) Za manje vrednosti е 2 i/Ш Р2 treba primeniti istu redukciju vrednosti F b .Rd kao sto је to
dato u б.5.5 (10) za zavrtnjeve.

(б) Za zakivke kvaliteta celika Fe ЗБО "и ugradenom stanju" vrednost f ur moze se uzeti da
је 400N/mm2 .

167
(7) Kooop.ftepmvi/~ dеЬ!Јiло poketo коД sepriteze zokivkom ле Iтebo do ртекотос!' ~5d zo
zo!dvo!lja cekicem i 45d kodрлеumоtskоg zо!аVолјо.

6.5.7 Upasteni zavrtnjevi i zakivci

(1) Racunsku otpomost па zatezanje F t .Rd upustenog zavrtnja ili zakivka treba uzeti kao
0,7 puta racunsku otpomost па zatezanje koja је data respektivno u tabeli 6.5.3 ili u
tabeii 65.5.

(2) Ugao i dubina upustanja treba da su u saglasnosti sa Referentnim standardom 3, u

protivnom treba modifikovati otpomost па zatezanje.

(3) Racunsku otpornost па pritisak ро omotacu rupe Fb.Rd upustenog zavrtnja ili zakivka
tr~basracunati kako је navedeno u 6.5.5 ili 6.5.6 smatrajucida је merodavna debljina
t paketa u spoju umanjena za polovinu dubine upustanja zavrtnja odnosno zakivka.

6.5.8 Visokovredni zavrtвjevi о vezama otporoim па proldizavanje

6.5.8.1 Otpornost па proldizavaвje

(1) Racunska otpomost па proklizavarije prednapregnutog visokovrednogzavrtnja

odreduje se prema formuli:

р = k s ·п·"r.p (6.7)
s.Rd 'у p.Cd
Ms

gde su F p.Cd racunska sila prednaprezanja data u 6.5.8.2,

koeficijent trenja, videti 6.5.8.3,

п broj povrsina trenja.

(2) Vrednost ks treba uzeti па sledeCi nacin:

• kada rupe u svim limovima imaju standarne nominalne tolerancije kao sto је
navedeno u 7.5.2 (1):

~=1,0

• za predimenzionirane rupe, kao sto је navedeno u 7.5.2 (6), ili za kratke

ovalne rupe, kao sto је navedeno u 7.5.2 (9):

~=0,85

• za duge ovalne rupe kao sto је navedeno u 7.5.2 (10):

~=0,7

168
(3) Za zavrtnjeve u трата sa standardnim nominalnim tolerancijamaiza zavrtnjeve u
ovalnim трата kod kojih је роdшnа osa ovalne rupe uрrаvnаnз> рrаvзс prenosenja
sile, parcijalni koeficijent sigumosti za otpomost па prok1izavanje 'YМs је:

'YMs.ult= f 1,25 1 za granicno stanje nosivosti

'YMs.ser= ~ za granicno stanje upotrebljivosti

(4) Veze sa zavrtnjevima u predimenzioniranim трата i1i ovalnim трата cija је

poduzna osa paralelna pravcu prenosenja sile, treba da se koncipiraju i proracunaju
kao veze kategorije С, tj. kao veze otporne па prok1izavanje pri granicnom stanju
nosivosti.

u ovom slucaju, parcijalni koeficijent sigumosti za otpomost па prok1izavanje treba

daje:

'YMs.ult= 11,40 1

6.5.8.2 Prednaprezanje

(1) Za visokovredne zavrtnjeve koji su u sk1adu sa Referentnim standardom 3, sa

kontrolisanim pritezanjem saglasnoReferentnom standardu 8, racunska sila
prednaprezanja Fp.Cd uzima se prema izrazu:

(6.8)

(2) Kada se koriste dmgi tipovi prednapregnutih zavrtnjeva i1i drugi tipovi
prednapregnutih spojnih sredstava, racunska sila prednaprezanja F p.Cd treba da se
sporazumno odredi dogovorom izmedu investitora, projektanta i nadleznog organa.

6.5.8.3 Koeficijent trenja

(1) Racunska vrednost koeficijenta trenja 1.1 zavisi od specificirane k1ase obrad~ povrSina
kako је dato u Referentnom standardu 8. Vrednosti koeficijenta trenja treba, uzeti па
sledeCi nacin:

1.1=0,50 za povrsine k1ase А

1.1=0,40 za povrsine k1ase В

1.1=0,30 za povrsine k1ase С

1.1=0,20 za povrsine k1ase D

(2) Кlasifikacija Ыl0 koje. povrsinske obrade treba da је zasnovana па opitima па

reprezentativnim uzorcima povrsina primenjenih u konstrukciji, koristeci postupak
izlozen u Referentnom standardu 8.
(3) Pod uslovom.da su kontaktne povrsine obradene saglasno Referentnom standardu 8,
sledeee ;povrSinske obrademogu se klasifikovati bez vrsenja opita:

Юasа А: -povrsine ciscene mlazom abraziva od celicnih kuglica ili peska, sa

uklanjanjem sve nekompaktne rde, bez zaostalih neravnina;

-povrsne ciscene mlazom abraziva od celicnih kuglica ili peska i

metalizirane aluminiJumom nanetim prskanjem;

-povrsine ciscene mlazom abraziva od celicnih kиglica ili peska i

metalizirane prevlakom па bazi cinka nanetom prskanjem, uz potvrdu
da је obezbeden koeficijent trenja пе manji od 0,5;

Юа,sа В: -povrsine ciscene mlazom abraziva od celicnih kиglica ili peska i

' premazane alkalno-cink-silikatnim premazom debljine od 50-80JlПl;

Юasа С: -povrsine ciscene celicnom cetkom ili plamenom, sa uklanjanjem sve

nekompaktne rde;

Юаsа D: -povrsine koje nisu obradene,

ft~5.8.4,к'9mЬ.D__vаDО zatezaвje i smicaвje

,- '~. ,.,," '! ~~: '. ' ~, ~,:

(1) "'-Ako ' Јеveza otporna па proklizavanje izlozena sili zatezanja F t , dodatno pored
smicuce sile Ру , koja tezi da izazove proklizavanje spoja, otpornost па proklizavanje
ро zavrtnju treba da se odredi prema formulama koje slede:

• Kategopja В: Veza otporna па proklizavanje pri granicnom stanju

upotrebljivosti:

р = k s . n · f.!' (Fp.Cd -0,8· Ft.Sd.ser)

s.Rd .ser У
(6.9)
MS.ser

• .KMeg()rija С: Veza otporna па proklizavanje pri granicnom stanju nosivosti:

k S • п . f.!' (Fp ,Cd - 0,8· Ft .Sd )

Fs.Rd =-----''------ (6.10)
YMs,uJt

(2) Мо је и vezi koja prima moment sila zatezanja uravnotezena sa kontaktnom silom и
zoni pritiska, пе zahteva se redukcija otpornosti па proklizavanje.

6.5.9 Sile od efekta poluge

(1) Kada se od spojnih sredstava zahteva da nose silu zatezanja, oni treba da su tako
dimenzionisani da primetakode i dodatnu silu usled efekta poluge, а gde ovaj efekat
mozedase javi videti па slici 6.5.8.

170
(2) Sile od efekta poluge zavise od relativnih krutosti ·i geometrijskih odnosa delovaveze,
videti sliku 6.5.9.

(3) Ako u koncepci;i· iprorocunu deloJlo Jleze mоgи do se od e.feklopoluge izvuku odretfene
pOJloijizoSIi, lodo silu od e.fekto роlике trebo odredih· по osnoJlu plikladne onoliz~
оnоlоgnе оnој kojo је uJledeno u proJlilimo zo pniпenи u noпnolivnom АnеЬи Јzo Jleze
gredo-stub.

N=F.+Q N=F.+Q

Q Q=sila оо efekta poluge

! 1 1 !
~

!2F.
Slika 6.5.8 Efekat poluge

Mala sila od
- - - - efekta poluge
\::::...==-=~n=-:;=-=~

Debele ceone ploce

I , I Velikasila od
- -_:= ~
-l.. -=- ~ __Ј - - efekta poluge

Tanke ceone ploce

Slika6.5.9 Uticaj oblikovanja па sile od efekta poluge

171
6.5.10 Daga~Qy~e

(1) Кada је . rastojanjе ~izmedu centara krajnjih spojnih sredstava u spoju, mereno u
рrаvщti.р~епоSепјаsilе (videti sliku 6.5.10), уесе od 15d, gde је d nomina1ni precnik
zаvrtnjаШ .zakivka, racunska otpomost па smicanje Fv.Rd svih spojnih sredstava
s.racunatih kako је navedeno u 6.5.5 ili 6.5.6, shodno posmatranom slucaju, treba
umanjiti mnozeci је koeficijentom redukcije ~и koji је dat sledeCim izrazom:
L . -15·d
~ - 1 _Ј"---_ (6.11)
Lf - - .200.d

pri сетије ~и~ 1,0 i ~и ~ 0,75.

(2) Оуа odredba se ne primenjuje kada postoji jednakopodeljena raspodela prenosenja

sUe ро duzini spoja, kao па primer prenosenje smicuce sile izmedu rebra preseka i
nozice.

LJ
1· . ·1
I I I I I I I I I I
F- 1 II!iI I!iI i!iI ШI ШI I!iI I!iI I!II I!iI i!iI l ) -F
LJ LJ
.- - --
{Ји
1- ·1 1· -1
I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I
., 1,0
I
I
F- , :~ ~ . ~ ~ ~ ~ ~ . ~ ~ ~I~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~: \-F
I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I
I
Ој8- I
----~---------------------
0,75 I

0,6

0,4-

0,2
I LJ
О
15d 65d

Slika 6.5.10 Dugacki spojevi

6.5.11 Spojeyi ва prost preklop sa jednim zап:tnjеm

(1) U spojevima па
prost preklop limova sa samo jednim zavrtnjem, videti sliku 6.5.11,
zavrtanj treba snabdeti podloskama i ispod glave i ispod navrtke, а radi sprecavanja
lomausled eupanja.

(2) Nosivost па pritisak ро omotacu rupe Fb.Rd odredena prema 6.5.5 treba ograniciti па:

172
 ENVI993...... : 1992

(6.12)

Nороmело: Ne treba koristiti spojeve naprost preklop sa samo jednim zakivkom.

(3) l/ slucoju visоkоvгеdлih zovrtnjevo kloso cvrsloco 8. 8 ,"li ZО. 9 IтеЬо korislili kо(јеле
podlo.fke zo spojeve ло prosl preklop limova sa samo јелim zоvплјеm сок i koda
zovrtnjevi лisuргеdлоргеgnuti

-~:----~:~:j~--~:-
, ",

Slika 6.5.11 Spoj па prost preklop sa samo jednim zavrtnjem

, ОО

6.5.12 Spojna sredstva prolaze kroz podmetace

(1) Kada zavrtanjevi ili zakivci prenoseCi opterecenje smicanjem i pritiskom ро omotacu
rupe prolaze kroz podmetace иkupne debljine tp koja је уеса od jedne trecine
nominalnog precnika d, tada racunska otpornost па smicanje Fv.Rd , sracunata kako је
navedeno и 6.5.5' odnosno и 6.5.6, treba da se redukuje mnozeCi је koeficijentom
redukcije В р prema izrazu:

9·d
Вр = ali В р ~ 1 (6.13)
g·d+З·t р

(2) Za dvos,lmke smicuce veze so podmelocimo ло оЬе slголе лоslоvkо zo ~ Irebo шеli
debI;ii1U lолјеgpodmeloco.

(3) Svo dodo!no spојло sredstvo usledрrimеле геdukсiолоg kоejiс[јеЛIО В р тоgи do se ро

иЬот poslove u produ.ielkupodmelaco.

6.5.13 Veze sa серош

6.5.13.1 ObIast primene

(1) Оуа tacka se odnosi па veze sa серот kod kojih se zahteva slobodno obrtanje. Veze
sa серот kod kojih se ne zahteva slobodno obrtanje mogu se proracunati kao veze sa
samo jednim zavrtnjem, videti 6.5.5 i 6.5.11.

6.5.13.2 Rupe za сероуе i obrazne рlосе

(1) Geometrija obraznih ploca и vezama sa серот treba da је и saglasnosti sa

dimenzionalnim zahtevima datim и tabeli 6.5.6.

(2) Pri granicnom stanju nosivosti racunska sila NSd и obraznoj ploci ne treba da
prekoraci racunsku otpornost па pritisak ро omotacu rupe, datu и tabeli 6.5.7.

173
(3) Obr.azJ1e ploce koje su патепјепе da povecaju neto presek elementa ili da povecaju
otpomost еера па pritisak ро omotacu rupe, treba da imaju dovoljne dimenzije koje
obezbeduju: prenos .raeunske sile iz сера u element i treba da se tako postave da se
izbegne ekscentricitet od ove si1e.

6.5.13.3 Prora&n eepova

(1) Momente savijanja u сери treba sracunati kako је naznaceno па slici 6.5.12.

(2) Pri granicndm stanju nosivosti racunske si1e i momenti u сери пе treba da prekorace
relevantne racunske otpomosti date u tabeli 6.5.7.

Tabela'It.S.6 Geometrijski uslovi za obrazne ploce u vezama sa серот

Tip А: Zadata debljina t

I

FSd •У мр do
c~ +-
2·t·f у
З

Tip В: Zadata geometrija

174
 ENV 1993-1-1 : 1992

Tabela 6.5.7 Raeunske otpomosti za veza sa сероm

Кriterijum Otpomost
Smicanje сера F v.Rd =0,6· А· f up / "(Мр

Savijanje сера M Rd =0,8· W f

ef • yp / "(Мр

Kombinovano smicanje i savijanje сера

[М Ј Гр 1
-JL +l~J Sl
M Rd F v.Rd
Pritisak ро omotaeu rupe izmedu сера i Fb .Rd ::;: 1,5 · t· d · f y / "(Мр
obrazne ploce

Ј F'

Sd

M Sd F Ь+4с+2а
=8 Sd ( )

Slika 6.5.12 Moment savijanja u сери

17,
EНv 1993-1..1' : 1992

6.6 ZAV~NEVEZE

6.6.1 . Opite

(1) Vez~iZVedene zаvаrivапјещ treba da suu saglasnosti sa rеlеvапtпiщ zahtеviща koji se

.оdпоseпа щаtеriјаlе i izvodenje, navedene u Poglavlju 3 i Poglavlju 7.

(2) Odredbe iz odeljka 6.6 odnose se па:

• Zavarljive konstrukcione celike koji ispunjavaju zahteve 1Z odeljka 3.2 i

Poglav~a 7.

• Zavarivanje sa роstuрkощ elektricnim lukom definisano u saglasnosti sa

EN... "Postupci zavarivanja" *) kako sledi:

111 -elektrolucno zavarivanje sa oblozenim elektrodama

114 -elektrolucno zavarivanje netopljivom elektrodom (bez zastite gasom)

12 -elektrolucno zavarivanje pod zastitnim praskom

131 -MIG (metal inertni gas) zavarivanje

135 -МАG(mеtаl aktivni gas)zavarivanje

136 -elektrolucno zavarivanje netopljivom elektrodom (pod zastitom

aktivnog gasa)

141 -TIG (tungsten inertni gas) zavarivanje

• Debljine materijala od 4mm i vise. Za zavariv~nje tanjih materijala pozvati se

па odredbe ЕЖ 1993-1-3 Evrokoda 3: Dela 1.3 О).

• Za spojeve kod kojih је dodatni materijal kompatibilan sa osnovnim

. materijalom u pogledu mehanickih karakteristika.

(3) Zavareni spojevi izlozeni zamoru, trёЬа takode да zadovolje i zahteve date u
Poglavlju 9.

6.6.2 Geometrija i dimenzije

6.6.2.1 Тјроуј Аауоуа

(1) Za potrebe ovog Evrokoda savove treba genaralno klasifikovati kao:

• ugaone savove,
• savove u rupi,

О) U pripremi

176
 • suceone savove,
• сер savove,
• uzlebljene savove.

(2) Suceoni savovi mogu biti:

• suceoni savovi sa punom penetracijom, ili

• suceoni savovi sa delimicnom penetracijom.

(3) Savovi u rupi kao i сер savovi mogu biti:

• u okruglim rupama, ili

• u ovalnim rupama.

(4) Ova klastfikaciia ЈаЈЈОЈЈа iluslrovanaје u /abeli 6. 6.1.

6.6.2.2 Ugaoni savovi

(1) Ugaoni savovi mogu se koristiti za spajanje delova cije strane koje se stapaju
formiraju ugao izmedu 600 i 1200.

(2) О
Dozvoljeni su i manji uglovi od БО • Medutim, u takvim slucajevima sav treba da se
razmatra kao suceoni sav sa delimicnom penetracijom.

(3) Za uglove vece od 1200 ugaone savove ne treba smatrati podobnim za prenosenje
sila.

(4) Ogаоnе ЈаЈЈОЈЈе nе lrеЬа ргеlddа/ј па uglovima delova ili elemeno/~ рес ih treba
kontinualn~ u риnој те'; prevesh"zaokre/anjem oko ugla za du!inu jednoku dilosbUlcoj
Јјnnј s/ope JaJJ~ gdegodје /akvo роргаtnоргеЈЈооеnје ЈаЈЈа тоgисе oslJlanh· и м/ој ravni

(5) РОЈЈтаtnа zaokre/anja па ЬајеЈЈјта ugaonih savova treba naznaci/i па спедта za

izJIrfenje.

(6) Ugaoni savovi mogu biti kontinualni ili isprekidani.

(7) Isprekidane ugaone savove ne treba koristiti u korozionoj sredini.

(8) Kod isprekidanog ugaonog sava duzine prekida izmedu zavarenih delova veze (videti
sliku б.б.1) ne treba da su vece od najmanje od sledecih vrednosti:

(а) 200mm;

(Ь) 12 puta debljina najtanjeg dela kada је deo koji se spaja pritisnut;

(с) 1б puta debljina najtanjeg dela kada је deo koji se spaj9 zategnut;

(d) 1/4 rastojanja izmedu ukrucenja, kada se koriste za spajanje ukrџcenja za lim
ili drugi deo izlozen pritisku ili smicanju.

117
 ТаЬеЈа 6~6.1 Uobieajeni tipovi zavarenih spojeva
Tip Тip spoja
sava Suceoni spoj T-spoj Spoj па preklop
Ugaonisav
;+-~
,.. {
~ ~
3-
'-,1-"
Sav u rupi
rupa
I
1" ~14IIII!I I
I
I I 3-
Suceoni sav sa ~
punom
penetracijom *)
- { ..
V sav
}
~

....11'"
1/2 V sav
,..

1-
1 х
Xsav
} dvostruki 1/2 V sav

1 •
Usav
}
у.- JSav
i-
1 :
dvostruki U sav
} ~
~
~ 1-
у.. dvostruki Ј sav

Suceoni sav sa

,...
Г-VL

+ I
delimicnom
penetracijom +dvostruki V sav
...
f I +dvostruki U sav
L,tt-
dvostruki 1/2 V sav
oja~an ugaonim

Сер sav

сщ}
yt

I •

I
Uzlebljeni savovi
yt

Videti slike 6.6.3 i 6.6.4

сю
.) Suceoni savovi se ponekad mogu izvesti i bez obrade ivica u zlebu

178
 ENV 1993-1-1 : 1992

(9) Код isprekidanih ugaonih savova duiina prekida аеЬа да se meri izmedu krajeva
savova па suprotnim stranama ili па istoj strani, uzimajuCi kracu duiinu.

(10) U svakoj liniji isprekidanih ugaonih savova treba да se uvek nalazi zavrsna duiina
sava па svakom kraju деlа koji se spaja.

(11) Код elementa koji је formiran zavarivanjem limova sa isprekidanim ugaonim

savovima, kontinualni ugaoni sav treba да se izvede па krajevima svake linije sava па
duzini jednakoj barem tri cetvrtine sirine najuzeg liта и spoju (videti slikи 6.6.1).

L, _,t," ь, _,
,- -,

f -
~W - ь[[F=ф1
Ft F,
-.
-

L, _(,_ Ь, .. ,
,- -,

- Ft

f -- --
~W b[[F=*t
-F,
1
_,t,_ .. ,
-тr-
ь,

А
r

- - - - -- -- t1

-Fc ..
~ -r. ь

- - - - - -- -
А
r

W
L o ~ 0,75· Ь i1i 0,75· b l - usvaja se тапја vrednost
L1~16·t i1i 16·t 1 ili 200 тт - usvaja se пајтапја vrednost
L2~12·t ili 12 ·t 1 i1i 0,25· Ь i1i 200 тт - usvaja se пајтапја vrednost

Slika 6.6.1 Isprekidani ugaoni savovi

179
(12) U gaQnisav izveden samo ·sa jedne strane пе treba koristiti da se prenese moment
savija.rtja oko poduZne osesava ukoliko ovaj izaziva zatezanje korena sava, niti da se
prenese znасајпа sila zatezanja upravno па poduznu osu sava и slucajevima и kojima
Ы опа efektivnoprouzrokovala takav moment savijanja.

(13) Щаоni sav moze se koris/i/i kao deo gmpe savova koji" se izvode dzd ce/og obima sup(jeg
PToft/~videb" s/iku 6.6.2 (а) а/!" ga ле
Irebakoristi/i и s/ucaju ртikazалоm ла s/ici
6.6.2(с).

(14) Kada se jednostrani ugaoni sav koristi da prenese silu upravno па njegovu poduznu
osu, treba uzeti u obzir i ekscentricitet (и odnosu па liniju dejstva nanete sile).

(15) Ovakvog obIika еlcsселtnсi/е/а оЬiсло леmаи zаvатешin vezama supijin proft/a.

Nt Nt
I

/,-------------- ,---------------,
(а) Zadovoljavajuce
- (Ь) ZadovoljavajuCe

Nt

(е) Nezadovoljavajuce (d) Nezadovoljavajuce

SIika 6.6.2 lednostrani ugaoni savovi i jednostrani suceoni savovi sa delimicnom

penetracijom

6.6.2.3 Savovi о ropi

(1) Savovi и трј, 8to podrazumeva ugaone 8avove и kruZnim ili ovalnim траmа, mogu se
koristiti samo za prenos smicanja ili za sprecavanje izbocavanja i1i odvajanjadelova
koji se preklapaju.

(2) Precnik kruzne тре, ili sirina ovalne rupe, za 8av и трј netreba da је manji od
cetvorostruke debljinedela и kome је тра.

180
 ENV 1993-1-1 : 1992

(3) Кrajevi ovalnih rupa treba da su polukruzni izuzev u slucaju kada se ovi krajevi
protezu do ivice posmatranog dela.

6.6.2.4 Suceoni savovi

(1) Suceoni sav sa punom penetracijom se definise kao suceoni sav kod koga је puna
penetracija sa stapanjem osnovnog i dodatnog materijala nastupila ро celoj debljini
spuJa.

(2) Suceoni sav sa delimicnom penetracijom definise se kao suceoni sav kod koga је
penetracija spoja manja od pune debljine osnovnog materijala.

(3) Suceoni sav sa jednostranom delimicnom penetracijom ne treba koristiti za prenos

momenta savijanja oko poduzne ose sava ukoliko ovaj izaziva zatezanje korena sava,
niti za prenos znacajne sile zatezanja upravno па podilZnu osu sava u slucajevima
kada Ы ona efektivno prouzrokovala takav moment savijanja.

(4) Suceoni .1011 so jednostronom de!imicnom penetrocijom mo.ie se kO/utiti Icoо deo gmpe
.10110110 koji" se izvode du.i ce!og obimo .fup(jegproft!~ 1Iideti s!ilcu 6.6.2 (bh o!igo nе bi
иеЬо!о koristiti u s!ucojuprikozonom по s!ici 6. 6.2 (d).

(5) Kada se suceoni sav sa jednostrukom delimicnom penetracijom koristi da prenese silu
upravnu па njegovu poduznu osu treba uzeti u obzir ekscentricitet sile u odnosu па
liniju dejstva sile koja se prihvata savom.

(6) Ovokvog obIiko ekscentnciteto obicno пето u z01l0renim 1Iezomo .fup!jihproft!o.

(7) Isprekidane suceone savove ne treba koristiti.

6.6.2.5 Сер savovi

(1) Сер savovi, koji obuhvataju savove koji ispunjavaju kruzne ili izduzene rupe, ne treba
koristiti za prijem spolja nanetog zatezanja, ali se mogu koristiti:

• za prenos smicanja, ili

• za sprecavanje izbocavanja ili odvajanja delova koji se preklapaju, Щ

• za medusobno vezivanje komponenti slozenih elemenata.

(2) Precnik kruZne rupe, ili sirina izduzene rupe, za сер sav treba da је barem 8mm veca
od debljine dela u kome je-rupa.

(3) Кrajevi izduzenih rupa treba da su ili polukruZni ili da bar јmаји zaobljene uglove па
precnik ne manji od debljine dela u kome је rupa izuzev kada se ovi'krajevi protefu
do ivice posmatranog dela.

(4) Debljina сер sava u materijalu debljine do 16mm treba da је jednaka samoj debJjini
materijala. Debljina сер sava u materijalu debljine preko 16mm treba da iznosi barem
pola debljine materijala, ali ne manje od 16mm.

181
ENV 1993.. 1...1: 1992

(5) Razmak од centra до centra сер savova ne treba da prekoraci vrednost koja је
neophodna za sprecavanje lokalnog izbocavanja.

6.6.2.6 UilebU'- А.уоуј

(1) . Код pravoug~onih supljih profila efektivna debljina uzlebljenih savova (videti sliku
6.6.3) tteba да se odredi opitom sa probnim savovima za svaki tip konfiguracije.

(2) Probni savovi treba да se preseku i izmere da Ы se ustanovile tehnike zavarivanja koje
се obezbediti da se racunska debljina sava postigne pri realizaciji u praksi.

(3) Kod stapova punih preseka treba da se primeni isti postupak za odredivanje efektivne .
debljine uZlebljenih savova kada se oni izvode u ravni sa stapom punog preseka (videti
sliku 6.6.4).

Slika 6.6.3 Efektivna debljina nZlebljenih savova kod supljih profila

---ш---
~!

Slika 6.6.4 Efektivna debljina uzlebljenih savova kod punih preseka

6.6..3 Lam.elamo сераnjе

(1) Treba izbegavati, gde god је moguce, takve detalje spojeva koji mogu da izazovu
napone ро debljini spojenih delova, koji su nastali kao posledica zavarivanja
izvedenog u uslovima sprecavanja slobodne deformacije.

182
 ENV 1993-1-1 : 1992

(2) Kada su ovakvi detalji neizbezni treba primeniti odgovarajuCe mere kojima se
verovatnoca pojave lamelarnog cepanja svodi па minimum.

(3) А!со se nороn!" zo/ezonjo иРГОЈЈn!" по povr.finu delo (usled spo(jnjih ор/егесеnјо '"l!" usled
zoos/olih nороnо od zovorivonjo) јОЈЈ(јоји illimenom delu deb(ji"ne ЈЈесе od .I5тm /odo
!combinocljiJ postup!co zovorivonj~ mehonicldh !coro/cteristi!co то/еn)оlо ро deb(jini i
dt-'toql obIi!covon;iJ spoj~ ЈЈюе/!" sliku 6. 6. Ј; иеЬо do su /olcvi do se izbegne lотеlото
сероnје.

". ~
~ ... 10-

.л А
r "v

Osetljiv detalj Poboljsan detalj

""i
~
". . ~

.А А
r r

Osetljiv detalj Poboljsan detalj

Slika 6.6.5 Izbegavanje lamelarnog cepanja

6.6.4 Raspodela sila

(1) Raspodela sila u zavarenoj vezi moze da se sracuna па osnovu pretpostavke elasticnog
ili plasticnog ponasanja u saglasnosti sa 6.1.3 i 6.1.4.

(2) Obicno је prihvatljivo pretpostaviti p~jednostavljenu raspodelu sila u savovima.

(3) Zaostale napone i napone koji ne ucestvuju u prenosu opterecenje niје potrebno
uzimati u obzir pri proveri otpornosti sava. Ovo se posebno odnosi па normalni
napon paralelan osi sava.

(4) Zavarene veze treba da se isprojektuju tako da imaju adekvatandeformacioni

kapacitet.

183
ЕНУ 1993.....1 :: 1992

(5) U spojevimagde mozedoci do formiranja plasticnih zglobova, savovi treba da su

isprojektovani tako da imaju barem istu racunsku otpomost kao i najslabiji oddelova
u veZl.

(6) U drugimslucajevima gde se deformacioni kapacitet za rotaciju spoja zahteva zbog

eventualnog znacajnijeg deformisanja, savovi treba da imaju dovoljnu otpomost da u
пјiпt~пе dode do loma pre potpune plastifikacije susednog osnovnog materijala.

(7) (/op.ftem s/ucoju pre/hodno се blii zodovo(jeno oko rocunsko olpomos/ sovo nјје mоnјо
od 80% rocunske Olpomosti nojs/obfjeg dela u vezi

6.6.5 Raconska otpornost ogaonog sava

6.6.5.1 Вfektivna dozina

(1) Efektivna duZina ugaonog sava treba da seuzme da је jednaka celokupnoj duZini sava
sa рипот debljinom, ukljucujuCi i povratna zaokretanja па krajevima. U slucaju da је
sav sa рипот debljinom ро celoj dufini, nije potrebna nikakva redukcjja efektivne
duzine ni па pocetku ni па kraju sava.

(2) Sovove so e.(ek/ivnim dzdinomo mon;iiп od 40 mm ј/! od ses/os/mke deb(ji'ne sovo,

merodovnoје veco vrednos(, nе /геЬо lIZliпoti u obzir zoprenosenje si/o.

(3) Kada па raspodelu паропа duz sava znacajno uticu krutosti elemenata Ш delova koji
se spajaju, neravnomemost u raspodeli паропа moze se zanemariti, pod uslovom da
se racunska otpornost adekvatno redukuje.

(4) Eftk/ivne лјтnе zovorenih spojevo dtiпeпzioni.fonih zo prenos poprecnih ор/егесеnјо по

nеиhисеnи nozicu ~ Н ј/! sonducoshn preseko trebo redukovob" koko је navedeno u
6.6.8.

(5) Racunske otpornosti savova u dugackim spojevima treba redukovati kako Је

navedeno u 6.6.9.

6.6.5.2 Debljinaogaonog sava

(1) Debljina ugaonog sava treba da se uzme da је jednaka visini najveceg trougla koji se
moze upisati izmedu strana koje se stapaju i povrsine sava, mereno upravno па
spoljnu stranu ovog trougla, videti sliku 6.6.6.

(2) Debq'ina исаоnос sovo nе 'геЬо do је mоnјо od 3 mm.

(3) pii odredivanju otpomosti ugaonog sava sa dubokom penetracijom, moze se uzeti u
obzir dodatnadebljina sava, videti sliku 6.6.7, pod uslovom da је prethodnim opitima
pokazano da se zahtevana penetracija moze dosledno ostvariti.

(4) {/slucajevliпo kodo se исооn! sovovi izvode automatskliп еlеktгоluсшiп posmpkom pod
zos/liom praho, dеЬqiло sovo moZe ·se povecoti zo 20% ј/! 2 mm, lIZliпо se manја
vrednos/., Ьа izvоdеnјорге/hоdшn oplio.

184
 ENV 1993-1-1 : 1992

v
Slika 6.6.6 Debljina ugaonog sava

Slika 6.6.7 Debljina ugaonog sava sa dubokom penetracijom

6.6.5.3 Otpornost ро јetйјпјсј duiine

(1) Otpomost ро jedinici duZine ugaonogsavatreba da se odredi koristea metod koji је

dole dat ili altemativni metod dat u normativnom Aneksu М.
,(2) Otpomost ugaonog sava moze se smatrati adekvatnom ako, u svakoj tacki па
njegovoj dшini, rezultanta svih sila ро jedinici duiine koje se prenosi savom ne
prekoracuje njegovu racunsku otpornost Fw.Rd'

(3) Nezavisno od orijentacije sava, racunska otpomost ро jedinici duiine Fw.Rd treba da se
odredipremaformuli:

Fw.Rd = f vw.d • а (6.14)

gde је ~.d racunska otpomost sava па smicanje.

(4) Racunska otpomost sava па smicanje ~.d treba da se odredi prema formuli:

f _ ---:fu:...-/_.ЈЗ_
vw.d - А .у
(6.15)
tJw Mw

gde su: fu nominalna vrednost Cvrstoce шi zatezanje slabijeg dela koji se spaja,

а ~w odgovarajuci faktor korelacije.

(5) Vrednosl.faktoro korelac(je ~ w moze se шеli ло sledeci лоС/п.·

Vrslo celika CJlrsloco ло zalezonje Foktor kore/acl]e

fи ~НI

ЕН.l(j()25:

Fe36() 36()H/т~

Ре43() 43()N/mm2

Fe5.l() 5.l()N!mm2

ргЕН.l().l.l3:

FeE275 39()N/mm2

FeE355 4P(JJV!mm2

(6) Za meduvrednoslifи.fakton· ~НI тоgи se odredili 'јnеотот inlepolocijom.

6.6.6 ЬсопвЬ otpomost suceonih јауоуа

6.6.6.1 Suceoni iavovi ва ропом penetracijoM

(1) Racunska otpomost suceonog sava sa рипот penetracijom treba da se ште d<i је
jednaka raeunskoj otpomosti slabijeg od delova koji se spajaju, pod uslovom da је sav
izveden odgovarajucom elektrodom (Ш drugim dodatnim materijaIom) kojom se
obezbeduje da se pri svakom opitu па zatezanje па potpuno zavarenoj epruveti dobije

186
 ENV 1993-1-1 : 1992

da minimalna granica razvlacenja i minimalna evrstoca па zatezanje nisu manje od

onih za osnovni materijal.

6.6.6.2 Suceoni savovi sa delimicnom penetracijom

(1) Otpornost suceonih savova sa delimicnom penetracijom treba da se odredi kao za

ugaone savove sa dubokom penetracijom, videti 6.6.5.

(2) Debljina suceonog sava sa delimicnom penetracijom treba da se uzme da је jednaka

dubini penetracije koja moze da se efektivno realizuje.

(3) Debljina sava koja moze da se efektivno realizuje moze se odrediti prethodnim
opitima.

(4) Kodo seрфтетоји zlebovi zo sисеолi sov Ьро Ц К Јili А; уИеЬ' sliku·ti ti д; zo deb(jinu
sovo 'геЬо uzeli лотiлоlли dиЬiли рripгет(јелоg z(jebo итолјели zo 2 тщ osim око
ЈЈесо vгеdлоsI лiје dо!соzолоргеlhоdлiт opilimo.

f г
( у
А

а=а пот - 2mm

f I г
а=а пот - 2mm . а=а пот - 2mm
......

Slika 6.6.8 Suceoni savovi sa delimicnom penetracijom

6.6.6.3 Т-spojevi

(1) Otpomost T-spoja, koji se sastoji od para suceonih savova sa delimicnom

penetracijom ojacanih ugaonim savovima, moze se odrediti kao za suceoni sav sa
punom penetracijom (videti 6.6.6.1) ako ukupna nominalna debljinasava, iskljucujuCi
nezavareni zazor, nije manja od debljine t dela koji se spaja dш debljine, pod uslovom
da nezavareni zazor nije manji od (t/5) i1i 3 mm, merodavna manja vrednost, videti
sliku 6.6.9 (а).

(2) Otpomost T-spoja koji ne zadovoljava uslove date pod (1) treba odrediti kao za
ugaone savove sa dubokom penetracijom, videti 6.6.5. Debljina sava treba da se
odredi saglasno odredbama koje Узfе za ugaone savove (videti 6.6.5.2), i za suceone
savove sa delimicnom penetracijom (videti 6.6.6.2).

187
(3) :DеЬ/јilш-st1pt1lrebt1 lI.Zeti do је jednt11co nотinоlnој dеЬ(jiш· St1Pt1 uтоnјеnој Zt1 2тт
(Рidеtislilш6. 6.9 (Ь)) osim t1ko pect1prednost nјје dolcozt1nt1 prethodnim opitimt1.

\- t
1- -1
А

/о,/",- Ј
/ ' .... /,~

LJ у(,
Спот ...... . џ~ ......
....

а пот .• + а пот . 2 ~t а. = апот.l - 2тт

Спот=:;; tl5 i Спот =:;; 3тт а2 = а пот . 2 -2тт

(а) рипа penetracija (Ь) delimicna penetracija

Slika 6.6.9 Suceoni savovi u Т-spoju

6.6.7 КасвваЬ otpomost сер savova

(1) Racunska otpornost Fw.Rd сер sava (videti 6.6.2.5) treba da se uzme da је jednaka
~.d ·Aw, gde је ~.d racunska otpomost sava па smicanje data u 6.6.5.3 (4).

(2) Za efektivnu povrsinu Aw сер sava treba uzeti povrsinu rupe.

(3) Savovi _u rupi (videti 6.6.2.3) treba da se razmatraju kao ugaoni savovi. Racunska
otpomost sava u rupi treba da se odredi shodno 6.6.5.

6.6.8 Spojevi аа вевkrвсевјш Bozicama

(1) U т-spoju kod koga se spaja lim sa neukrucenom nozicom 1, Н ili sanducastog
preseka, treba uzeti u proracunu redukovanu efektivnu sirinu, za osnovni- materijal i
za savove, videti 6.6.10.
(2) Zt1 I јliНpresek e:felctWnt1 sinлt1 St1Pt1 Ьt7/moze seodredih· iz sledeceg izrt1zt1.·

Ь
fy
<t +2 ·r+7·-·-
t; (6./6)
eff-w t f
р ур

gdesu: t роnјсо Tt1wlt1cenjt1 elementti t1

4,. grt1nict1 Гt1wlt1cenjt1limt1.

188
 ЕНУ 1993-1-1 : 1992

(3) Akoје Ьeffmanje od ~ 7ри/арипа лпnа spoj tГebadase ilkruli

(4) Za sanducashjJresek ejektiJlna Лnnа Ьeff/reba da se dobl/eротосиfoпnule:

Ь = 2 ·t w + 5 ·t f p.ricemu}e Ь <2·t w +5·-·-
ti fy
(6.17)
eff eff- t f
р ур

(5) Savovi koji spajaju lim za nozicu treba da imaju racunsku otpomost ро jedinici duiine
ne manju od racunske otpomosti ро jedinici duiine liта.

tw
~-=rО,5 ь еП

Jb~
tw tr

r l
tr :10,5be~

А
l' --у
I
I
I
I
.... I
I
I •
'""'" tp
I
I (р
I
I
~ ~
I
l' r

Slika 6.6.10 Efektivna sirina kod neukrucenog Т-spoja

6.6.9 Dogacki spojevi

(1) U preklopnim spojevima racunska ·otpomost ugaonog sava treba da s~redukuje

mnozeCi је koeficijentom redukcije PLW da Ы se uzeli u obzir uticaji neraVnomeme
raspodeIe napona ро duzini sava.

(2) Ovа odredba se ne odnosi па slucaj kada raspodela napona dui sava odgovara
raspodeli napona u susednom osnovnom materijalu, kao sto је, па primer, slucaj sava
koji vezuje nozicu i rebro limenog nosaca.

(3) Generaln~u preklopnim spojevima duZim od 15() а koejicijen/ redukcije ~Lw treba do se
шmе koo рLw.J kojije da/ sledecim izrazom.·
0,2·L j
PLw.l = 1,2- 150.а рn'сеmије ~Lw.l :r::; 1,0 (6.18)

gdeје Lj ukupna drdiЩl preklopa u ргауси prenosa slle

189
(4) Кodugоолih .I0JlОJlО dиZih od .l7 теиа Ico;iin se spojoju роргесnо uhucenja /imenih
е/етемщ .koejicijenl redukcije рLw moze da se uzmе koo рLw.2 коД је dol s/ede6in
lzтOZom/

А Lw
J-ILw.2 = 1,1-17 рn'сетије 0,6 ~ PLw.2 ~ 1,0 (6.19)

gdeје Lw. d!dina .IаJlа (и metrimo).

6.6.10 Ugaonici vezani јеdпiш krak.ош

(1) Kod ugaonika vezanih jednim krakom ekscentricitet zavarenog preklopnog spoja i
veza moze seuzeti u obzir usvajanjem efektivne povrsine poprecnog preseka, а zatim
tretirati elementkao da је centricno opterecen .
•
(2) Z(I jednokokroki ugoonik i roznokroki ugoonik коД је Jlezon d!dim Ьакот, еЈеКЬрnа
рОJlг.fino moze se иzeli da је jednoko bmlopovr.fini

(3) Za mznokroki ugaonik vezon Ьа6in Ьакот, рn' odredivanju racunske Olpomosh"
рортесnog ргеsеlщ еЈекьрnа povr.fino treba do se uzmе da је jednako povr.fini bmto
роргесnос preseko ekvlva/entnog jednokokrokog ugaonika sa ve!icinom Ьака jednakoj
Ьосет bokц videti 5. 4.3 i 5. 4. 4. Kada s~ medutim, odreduje racunsko olpomost па
izvljonje pri/imu/og е/етеn/о, vide/i 5.5..l tada иеЬа da se кошь· slJlama Ьт/о РОЈЈтЛnа
poprecnogpreseka.

6.7 НIВRlDNI SPOJEVI

(1) Kada se razlicite vrste spojnih sredstava koriste da nose istu smicucu silu, ili kada se
komWnuju zavarivanje i spojna sredstva, videti sliku 6.7.1, onda se ро pravilu sprovodi
proracun i dimenzionisanje tako da samo jedna vrsta sredstava za vezu nosi
celokupnu silu.

(2) Као izuzetak u odnosu па ovu odredbu moze se pretpostaviti da prednapregnuti

visokovredni zavrtnjevi primenjeni kao otporni па proklizavanje pri granicnom stanju
nosivosti (Kategorija С u 6.5.3.1) i zavareni savovi nosesilu zajedno pod uslovom da
konacno pritezanje zavrtnjeva bude sprovedeno posto је u potpunostizavrSeno
zavarivanje.

190
 ЕlП 1993-1-1 : 1992

I I I I

I I I I

I I I I

I I I I

t t
I z z Az z z z z Z_L Ј
I
+ + I + +
. ~
I
I

+, ,
+
I
I
I
';'
+ + '1 I: :::::::::: : I
(а) Nastavak (Ь) Pojasne lamele

I
+ + + +
+ + + +
I

(с) Podvezica па rebru i zavarivanje nozica

Slika6.7.1 Hibridni spojevi

6.8 NASTAVCI

6.8.1 Opste

(1) Ovaj odeljak odnosi se па proracun spojeva ро dliZini elementa ili drugog
konstrukcijskog dela.

(2) Nastavke tteba proracunati tako da osiguraju kontinuitet spojenih elemenata.

(3) Gde god је to moguce elemente treba tako postaviti da se tezisna 'osa materijala
nastavka poklapa sa tezisnom osom elementa. Лkо postoji ekscentricitet, sile koje se
zbog toga javljaju treba·uzeti u obzir.

6.8.2 Nastavci pritisnutih elemenata

(1) Kada elementi nisu obradeni da nose па puni kontakt, treba predvideti materijal
nastavka za prenosenje unutrasnjih sila i momenata u elementu u preseku па mestu

191
ENV 1993-!1..t:t: 19'2

nastavka, ukljucujuci momente usled uvedenog ekscentriciteta, pocetnih imperfekcija

i dеfожmасijаdrugоg reda.

(2) ~q~ ~1,1~leЏlenti obradeni da nose па puni kontakt, nastavak treba tako proracunati
da se obezbedi kontinuitet krutosti oko оЬе ose, kao i da se prihvati svako eventualno
zatezanje usled momenata nasta1ih iz bilo kog razloga, ukljucujuci i one navedene pod
(1).

(3) Priprema sastavnih ыајеуа za риni kontakt moze se ostvariti pokrivnim limоујmа ili
drugim sredstvima. Materijal nastavka i njegova spojna sredstva treba da se
dimenzionisu da nose silu па sastavnim krajevima, koja deluje u bilo kom pravcu
upravnom па osu elementa, ne manju od 2,5% sile pritiska u elementu.

6.8.3 J'Ilastavci zategnutih elemenata

(1) Nastavci zategnutih elemenata treba tako da se proracunaju da mogu da prenesu sve
momente i sile kojima је izlozen element па mestu nastavka.

6.9 VEZE GREDA-SТUВ

6.9.1 Opste

(1) Racunski moment otpornosti M Rd veze greda stub treba da niје manji od racunskog
momenta M Sd , koji је nanet. -

(2) Karakteristike moment-rotacija veze greda-stub treba da su saglasne sa

pretpostavkama usvojenim u globalnoj analizi konstrukcije i sa pretpostavkama
usvojenim u proracunu elemenata, videti 5.2.2.1.

6.9.2 Кarakteristika moment-rotacija

(1) Odredivanje racunskih karakteristika moment.,rotacija veza greda-stub treba da је

zasnovano па teoriji potvrdenoj eksperimentalnim rezulatatima.

(2) ~o aproksimacija stvarnog ponasanja, veza greda-stub moze se predstaviti kao

rotaciona opruga koja роуешје stub i gredu u {асю presecanja njihovih osa, videti
sliku 6.9.1.

(3) Genera1no realna karakteristika moment-rotacija veze greda-stub је nelinearna.

(4) Aproksimativna racunska karakteritika moment-rotacija moze se izvesti iz tacnije

karakteristike usvajajuci aproksimativnu krivu, koja moze biti iz vise linearnih delova
(па primer bilinearna, trilinearna), p~d uslovom da aproksimativna kriva lezi u celini
ispod tacnije karakteristike, videti sliku 6.9.2.

(5) Racunskom karakteristikom moment-rotacija, videti sliku 6.9.3, treba da su definisana

sledeca tri glavna svojstva:

• momentna otpornost (videti 6.9.3)

• rotaciona krutost (videti 6.9.4)
• kapacitet rotacije (videti 6.9.5)

192
 ENV 1993-1-1 : 1992

I
..
I I
I I
I I
I I
I I
- i-
I I
II

- - - - - - -"",-
--~-,-~ )м
- - /:~~
I I "
I I
I I
I I
: I
I I
I

.
I I
(о) Spoj (Ь) Uodel

~----------------------~~ф

(с) Dijagrom momenot-obrtonje

Slika 6.9.1 Modeliranje veze kao rotacione opruge

(6) Kodo se Korishoelosficno к/оЬо/nо оnо/ио шје potгebno rozmotro'! Юfосiоni kopocifef
Icruhn i/ipo/ulcruhn vez~ videfi 6. 4.2

(7) U nekim slucajevima pona8anje moment-rotacija veze greda-stubukljucuje neko

inicijalno obrtanje usled proklizavanja zavrtnjeva ili izostanka kontakta, kao 8to је
ilustrovano па slici 6.9.4. Тато gde se ovo javlja, inicijalno zglobno obrtanje Фо treba
takode ukljuciti u racunsku karakteristiku moment-rotacija, videti sliku 6.9.4 (ь).

193
 Tacna nelineama karakteristika

~--------------------------------~~ф

М ..

Altemativna aproksimativna
bilineama karakteristika

L -_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ ф

М ..

Trilineama altemativna
aproksimativna karakteristika

L -_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ ф

Slika 6.9.2 Izvodenje ap~oksimativnih karakteristika moment-rotacija

6.9.3 Мошеntnа otpomost

(1) Racunska momentna otpomosti MRd jednaka је najvecoj vrednosti racunske

karakteristike moment-rotacija.

6.9.4 Rotaciona kmtost

(1) PrimenjujuCi inkrementalne racunske postupke mogu se iskoristiti sve prednosti

nelineame racunske karakteristike moment-rotacija.

194
 ENV 1993-1-1 : 1992

м
Rd
-- I

/ I
ф

м Rd - Racunska momentna otpomost

Sј - Rotaciona krutost
f Cd - Racunski kapacitet rotacije

Slika 6.9.3 Svojstva racunske karakteristike moment-rotacija

(2) IzuzimajuCi navedeno pod (1), rotaciona krutost Sj treba da se uzme da је jednaka
sekantnoj krutosti kako је naznaceno па slici 6.9.5.

(3) Mogu se koristiti razlicite vrednosti sekantne krutosti, zavisno od racunskog momenta
MSd za dati slucaj opterecenja i razmatrano granicno stanje, videti sliku 6.9.6.

6.9.5 Кapacitet rotacije

(1) Racunski kapacitet rotacije ФCd veze greda-stub treba da se uzme da је jednak
obrtanju koje se dostiZe pri maksimalnoj racunskoj momentnoj otpomosti veze, videti
sliku 6.9.7.

195
 м

Inicijalno
prok1izavanje ili
nedostatak
kontakta

ф
Ф Cd

(а) Realna karakteristika moment-rotacija

м
Rd
/
/
/
/
I
/
I

~~--+-~----------------+-----~ Ф
ФО ФCd
(Ь) RacuI?-skа karakteristika moment-rotacija

Slib 6.9.4 Karakteristika moment-rotacija sa inicijalnom zglobnom rotacijom

196
 ENV 1993-1-1 : 1992

м
Rd

м
Sd
;/
;/
;/
;/
;/
;/

S.
Ј
(Sekantlla .ыutost)
L -_ _ _ _ _ _ ~ ______________________ ~~ф

(а) Nelinearna karakteristika

м
Rd

м
Sd

(Ь) Trilinearna karakteristika

ф
(с) Вiliпеarnа karakteristika

Slika 6.9.5 Rotaciona krutost Sj

197
 м

м
Sd.1

s.Ј·I
L -_ _ _ _ _ _ ~ ____________________ ~- Ф

ФCd
м

м
Sd.2

ф
ф <;d
М

М
Sd.3
/
/
/
/
/
/
/
/
/

s.Ј· 3

Ф
Ф Cd

Slika 6.9.6 Zavisnost rotacio~e krutosti odnanetog momenta

198
 ENV 1993-1-1 : 1992

м
Rd

~--------------------------~--- ф

(а) Ne1inearna karakteristika

м
Rd

~ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _- L_ _" Ф

(Ь) Вiliпеarnа karakteristika

Slika 6.9.7 Кapacitet rotacije ФCd

6.9.6 Кlasifikacija veza greda-stob

. 6.9.6.1 Osnove

(1) Veze greda-stub mogu se klasifikovati prema:

• rotacionoj krutosti, videti 6.9.6.2.

• momentnoj otpomosti, videti 6.9.6.3.

!99
6.9.6.2 Rotaeiona kn.tost

(1) S obzirom narotacionu krutost veze greda-stub mogu se k1asifikovati kao:

• zglobni spojevi, videti 6.4.2.1.

• kruti, videti 6.4.2.2.

• polukruti, videti 6.4.2.3.

(2) Veza greda-stub moze se k1asifikovati kao kruta ili nomina1no zgl<;>bna па osnovu
posebnog ili generalnog eksperimentalnog dokaza, i1i znacajnog iskustva u pogledu
prethodnog zadovo~avajuceg ponasanja u slicnim slucajevima i1i па osnovu proracuna
zf1Snovanog па eksperimentima.

(3) Vezo gredo-stub moze se k/osijikovo/i kao лоmiло/ло zg/оЬло oko лјело го/осiоло
hu/os/ Ј.;. (zоsлоvоло ла karok/erishci mоmел/-ro/осiјо kojo је гергеzел/ swomog
ролоsолјо) zodovo(jovo ш/оv:

(6.20)

gde su.· Јј sеkол/ло го/осiоло hu/os/ vez~ vide/i 6.9. ~

~ mоmел/ iлегс/је spојеле gred~

Lь dzdiло spојеле grede.

(4) Vezo gredo-stub u uhuселоm ske/etu 11!" u леuhuселоm ske/etu kojo zodovoljovo ш/оv
лоvеdел u (5) moze se smolroh· Ьи/от u оdлоsu ла spојелu grеdц oko lIZ/оzлi deo
лјеле karokteristike mоmел/-го/осijо /e.zi iznodрuле оnие ла odсоуогојисет шјороти
ла shci 6.9.8.

(5) диорот do/ ла s/ici 6.9.8 zo леuhuсел ske/e/ (а) moze se koris/i/i somo zo ske/e/e koji
zo svoldspro/ isрuл;оvојu s/edeci ш/оv:

(6.21)

gde su.· ~ sгеdл;о vгеdлоs/ I/L ь svih gredo u сот;ет de/uроsmОlrолоg spro/a,

~ sгеdл;о vгеdлоs/ I/Lc svih stubovoроsmоlrолоg spro/a,

~ mоmел/ Inегсие gred~

~ mоmел/iлегсijе stuba,

Lb гоspол grede (izmet!u oso stubovOh

Lс spromo visiло stubo.

200
 ENV 1991-1-1 : • •

----,..----------
Кruto/l
I
2/3 I
I
I
I Polukrиto
I
I

о 0,04 0,12

(а) Neukruc eni skelet()

za m ~ 2/3 m = 25·Ф
za 2/3 < m ~ 1.0 m = (25.ф+4)/7
*) аН videti takode 6.9.6.3 (4)

-------------~-----_::::;:::ooo.,__-

Кruto
2/3

Polukrиto

о 0,125 0,20 ,

(а) Neukruc eni skelet()

za m ~ 2/3 m = 8·Ф
za 2/3 < m ~ 1.0 m = (20· Ф + 3) / 7
*) аН videti takode 6.9.6.2 (5)

м - Е·Ј·ф
т= ф= ь
M pl .Rd L b • M pl.Rd

SIika 6.9.8 Preporucena klasifikacija granica za krute veze greda-stub

201
(6) А!со иzltJznjoeo !corolcterirhКe тотеn/-то/осуо 'ед ispod odgovorojuce риnе. linуе
dyogromo lIt1 slici 6.9. 8 ondo vezo /rebo do se klosiftlcuje. коо poluhu/~ ukoliKO nе
isРШlјfIP4Z1lh(ffl/е zo nominolnozglqbne. veke.

(7) Veze !соЈе su ldos(ftKovone коо Icm/e ili nотiлоlnо zglobne тоgu jolcul/o/ivno do se
rozmo/rtJju i !соо poluhu/e.

6.9.6.3 Мошепtпа otpomost

(1) . U pogledu raeunske пiоmепtпе otpomosti, veze greda-stub mogu se klasifikovati kao:

8 nominalno zglobne, videti 6.4.з~1.

8 ( potpuno otpome, videti 6.4.3.2.

8 delimicno otpome, videti 6.4.3.3.

(2) Vezo gredo-stub moze se klos(ftKovoti !соо nominolno zglobno око · nјеnо госиns!со
тотеn/nо olpomos/ Ин" nуе veco od 25% тосиnsке plos/icne proje/ctne olpomos/i
spojene grede Mpl.R" pod uslovom do vezo /окоае imo i dovo(jni r%cioni Kopoci/et.

(3) Vezo gredo-stub moze se ldos(ftKovo/i !соо рОlpиnо ; olpomq око nјеnо госиns!со
тотеn/nо olpomos/ Ин" је Ьогет jednoko roclInskojplos/icnojprojektnoj olpomosti
spojene grede Мp.HtI pod uslovom do vezo /okoae iлtо i dovo(jni r%cioni !copoci/et.

(4) Ако је гocипs!comomentno olpomos/ veze gredo-stub Ин"Ьогет 1,2 ри/о roczmske
plos/icne тотеn/ле olpomos/i elemen/o Mpl.Rdnye рощЬnо proverovo/i r%cioni
Кnpoci/e/ veze. .

(5) Yezo gredo-stub trebo do se Idos(ftlш;е !соо delimiCno Оlpото око је nјеnо roclInS!co
тотеnhю olpomos/ Мн"тОnјО odМр.н"

6.9.6.4 Кlasi6kacija karakteristika шошепt-rоtaсijа

(.1) Кlostfilcocyo .tipicnih !corolc/erir/i!co тотеn/-то/осуо zo veze gredo-s/ub и odnoSll !соко

ло го/осюnи hu/os/ /око iло momentnu olpomos~ ilus/rovonoје по slici 6.9.9.

(2) Korolcterirtilce тотеn/-то/осуо nоznосеnе ло slici 6.9.9 supri!cozone!coo nelineom.e zbog

Ьоиекpojo.fn;enjo. SliIcoроd;~dлоко vozizo bilineome izo trilineome !corolcterirtilce.

202
 ENV 1993-1-1 : 1992

m m
1,2 --------------- 1,2 - - - - - - - - ---. _..-. - .- - -
-

M Rd
M Rd
1,0 1,0
I I
I I
I I
I I
I I Ф cd
I Ф cd
I
I I
I I
I I
О О
Ф ф

Кruta-potpuno otporna Кruta-potpuno otporna

(MRd<1.2·MD1.Rd ра proveriti da liје dovoljan (M Rd < 1,2· MD1.Rd ра proveriti da li је dovoljan
kapacitet rotacije ФCd) kapacitet rotacije ФCd)

m m
1,2 --------------- 1,2 -Rd- - - - - - -
1,0 1,0
M Rd
I
I
I I
I I
I I Ф cd
IФ cd I
I I
I I
I I
О О
Ф Ф
Кruta-delimicno otpoma Кruta-potpuno otpoma
(MRd < Mp1 .Rd ) (MRd > 1,2·~I.Rd)

m m
1,2 1,2 ---------------
1,0 1,0
I M
I Rd

I I
Iф cd I
I I
I
I ~Cd
I I
I I
О О
Ф Ф

Polukrиta-potpuno otpoma Polukrиta-delimicno otpoma

(MRd > 1,2·Mp1 .Rd ) (MRd < Mpl.Rd )

Slika 6.9.9 Primeri klasifikacije karakteristika moment-rotacija vezagreda-stub

2Q3
6.9.7 Srac_..~aцi~ ројюјпјЬ svojstava
6.9.7.1 MoaeitDa;otpornost

(1) Momentna otpomost veze greda-stub zavisi od otpomosti tri kriticne zone prikazane
па slici 6.9.10, а to su:

• zona zatezanja,
• zona pritiska,
• zona smicanja.

(2) RaCunska · momentna otpomost treba da se odredi uzimajuci u obzir sledece

kriterijume:

(а) zona zatezanja:

• plastifikacija.rebra stuba,
• plastifikacija rebra grede,
• plastifikacija nozice stuba,
• plastifikacija materijala veze (па primer ceone ploce),
• lom ро zavarenom savu,
• lom ро zavrtnju;

(Ь) zona pritiska:

• gnjecenje rebra stuba,

• izbocavanje rebra stuba;

( с) zona smicanja:

• lom smicanjem panela rebra stuba.

(3) Projektna otpomost zone pritiska moze da zavisi od lokalnih uticaja drugog reda koji
su prouzrokovani normalnim naponima u stubu usled globalnog ponasanja skeleta.

(4) Izuzev u slucaju navedenom pod (3),racunske otpomosti kriticnih zona veze mogu se
smatrati nezavisnim od napona usled globalnog ponaSanja skeleta.

(5) Racunska otpomost veze greda-stub treba da se uzme da је jednaka manjoj od

otpomosti zategnute zone i pritisnute zone, (redukovanih ро potrebi tako da
racunska otpomost па smicanje panela rebra stuba nije prekoraeena), pomnozenoj sa
rastojanjem izmedu centara njihovih otpomosti.

(6) Kodo је rt1сuлskо olpomosf zоле sinicолјо уеео ,"li јеdлоkо толјој od ГОСl!лskih
olpomosfi ZOfegnUfe· zоле i рntisЛUfе zоле" ле zohfevo se do(jo ргоуего olpomosfi ло
sтicолјером/о геЬго stubo.

204
 r

Zona zatezanja

Zona smicanja .... ;::..

Zona pritiska

А
V

Zatezanje
Zona zatezanja

Zona smicanja

Zona pritiska

Slika 6.9.10 Кriticne zone u vezama greda-stub

6.9.7.2 КоЬсјопа krutost

(1) Proracun rotacione krutosti veze greda-stub treba da se -.Zasniva па f1eksibilnosti

komponenti kriticnih zona.
6.9.7.3 Кapaeitet' FOtacije

(1) Valjanostpostupaka proracuna koji se koriste za odredivanje kapaciteta rotacije treba

da se potvrdieksperimentalno.

(2) Protacun kapaciteta rotacije veze greda-stub treba da se odredi iz kapaciteta plasticne
deformacjje iste kriticne zone koja је merodavna za proracun momentne otpornosti
veze.

6.9.8 Pravila za рпшепо

(1) .PriлсipiргогоСzшо veze gтedo-smb doti u odeij7m 6.9 токи Ьil!" zоdоvоiji!Лiрnmеnјuјuсi
dеtо/јЛflргорј/а dota u лоnnаtivлот АnеЬи Ј.

(2) Ргогасиn drиcт пРора veza, koji лisu obuhvaceni лоnnаtivлiт Алеkiот.Ј; иеЬа da su
zasлоvалiла s/iслiт provi/ima koja su u sk/adu saрriлсipimа dahm u ode!J7т 6.9.

(3) А/fепюh"vЛfl pravi/a zaрriтелu токи se fakode korishfipod ш/оvот:

• do su u sldadu sa мЙтрrinСфlmа, i
• da se mozeрошаЬ" da ола dovode do Ьагет istog лivоа sigumosti

6.10 CvOROVI RESEТКASTIB NOSACA ОП SUPLJIB РКОFILA

6.10.1 Racunska otpornost

(1) Racunske otpornosti Cvorovau kojima se spajaju suplji profili treba da su zasnovane
па sledeciЦl
kriterijumima, kao primenjivim:

(а) lom ро spojnoj strani pojasa,

(ь) lom pojasa ро rebru Ш zidu plastifikacijom ili gubitkom stabilnosti,
(с) lom pojasa smicanjem,
(d) lompojasa cepanjem spojne strane usled smicanja,
(е) , 10m ро ispuni sa redukovanom efektivnom sirinom,
(f) lom usled lokalnog izbocavanja.

(2) Savovi treba da su isprojektovani tako da imaju dovoljnu otpomost i duktilnost koja
dopusta preraspodelu neravnomemo raspodeljenih napona i preraspodelu
sekundamih momenata savijanja.

6.10.2 Pravila za рпшепо

(1) .Priлсipiргогасuла сроroра re.fetlcostih лоsоса od.fup!J1hproji/a dati u ode!J7m 6.10 токи
ЬјЬ"zоdоvо!ЈелiрnmелјuјuCi dеtа/јЛflpravi/a dota u лоnnаhјЈлот АnеЬи К

(2) А/tепюtivло pravlla zaрriтелu токи se takode korishfipod ш/оvот:

• da su u sk/adu sa мЬmРnnСфlmа, i
• do se mozepokozah· da ола dovode do Ьагет istog шјЈоа sigumosti

206
 ENV 1993-1-1: 199-2

6.11 STOPE SТUВOVA

6.11.1 ипАпе ploce

(1) Stubovi treba da imaju lezisne ploce koje su u stanju da raspodele ;sile pritiska .и
pritisnutim delovima stuba па па1ешси povrsinu, tako da kontaktni -pritisak па
temelje пе prekoraci racunsku otpomost spoja.

(2) Racunska otpomost spoja izmedu lezisne ploce i temelja trebada se odredi uzimajuci
uobzir svojstva materija1a i dimenzije maltera podlivke i betonskog temelja;
6.11.2 Anker zavrtnjevi

(1) Anker zavrtnjeve treba predvideti, ukoliko је to potrebno, da se prime uticaji od

racunskih opterecenja. Oni treba da se proracunaju da prime zatezanje usled sila
odizanja i zatezanje usled momenta savijanja.

(2) Pri sracunavanju sila zatezanja usled momenata savijanja za krak si1ane ·treba uzeti
vrednost vecu od rastojanja izmedu tezista nalezuce povrsine pritiska i tezista grupe
zavrtnjeva па zategnutoj strani, uzimajuci u obzir tolerancije u 'pogledu polozaja
anker zavrtnjeva.

(3) Anker zavrtnjevi treba da su ankerovani u temelj ili pomocu kuke ili anker рl0се tipa
"podloske" ili pomocu nekog drugog ubetoniranog elenienta podesnog da obezbedi
adekvatnu raspodelu sila.

(4) Лkо пти predvideni posebni elementi za prijem smicuce sile, kaosto su "tm"
mozdanici ili stapasti mozdanici, treba pokazati da је obezbedena .dovoljna otpomost
da se smicuca sila prenese izmedu stuba i temelja па jedan od sledecih nacina:

• otpomost trenjem u spoju izmedu anker рlосе i temelja,

• otpornost па smicanje anker zavrtnjeva,
• otpomost па smicanje pomocu dela koji okruZuje temelj.

6.11.3 Pravila za рпшепо

(.1) PrincipiРГОГI1СUnl1 stopl1 stubolll1 dob" и odеfl1ш 6..1.1 тоgu se Zl1dollofl"ib"p,.m,enjuJu~i

detl1ljno prl1J1ill1 dl1to и nОnnОhiЈЛоm Aneksu L.

(2) Altemob"JlnoprOJli/11 ZI1рnmеnu тоgu se tokoae korishtipod usloJlom:

• dl1 su и sldodu SI1 мtiлtрnitсipinщ i

• do se mozepokozoti do оno dOJlode do Ьогет irtog ni1lol1 sigumosti.

207
ЕМУ 1993·1·1: 1:992

v
7 IZRADAI · MONТAZA

7.1 O~Sn
7.1.1 ~et

(1) Ovo poglavlje navodi minima1ne standarde u pogledu kv~litet~ izvodenja zahtevane
za izradu i montaiu da Ы se obezbedilo da budu zadovoljene racunske pretpostavke
ovog Evrokoda, i da se sledstveno tome moze postiCi zeljeni nivo sigumosti
konstrukcije.

(2) Ovi minimalni zahtevi odnose se па konstrukcije izlozene pretezno statickim

dpterecenjima. Visi standardi u pog1edu kvaliteta јтодепја kao i visi nivoi kontrole
ispitivanja mogu da se ispostave kao neophodni za konstrukcije kod kojih је
dominantan zamor, cija sigumost direktno zavisi od detalja konstruisanja i zahteva
postavljenih u vezi nosivosti па zamor (videti Pog1avlje 9), ili iz пеkШ drugih razloga.

(3) Svi dopunski zahtevi koji su specificni za pojedine konstrukcije treba da se navedu u
Projektnim specifikacijama.

7.1.2 Zahtevi

(1) Pod uslovom da svi konstrukcioni сеliсј, vezivni elementi i dodatni materijali za
zavarivanje odgovaraju zahtevima navedenim u Poglavlju 3, izvodenje treba da Је u
saglasnosti sa sledecim Referentnim standardima:
• Referentni standard br.6: Proizvodnja celicnih konstrukcija;
• Referentni standard br.7:MontaZa сеliспЊ k.onstrukcija;
• Referentni standard br.8: Ugradivanje prednapregnutih zavrtnjeva;
• Referentni standard br.9: Zavarivanje celicnih koristrukcija.

NapolDena: Za deta1je и· vezi sa Referentnim standardima br. 6 do 9 videti

normativni AnеЬ В.

(2) Ukoliko se koriste пею altemativni ili dodatni materijali, zahtevi navedeni pod (1)
treba da se,dopune tako da se obezbedi slican nivo sigumosti.

7.2 PROJEKTNE SPECIFIКACUE

(1) Projektant treba da pripremi, ili usvoji Projektne specifikacije koje sadrze detalje u
vezi sa svim zahtevima u pog1edu materijala, izrade i montaZe, koji su neophodni da
se obezbedi usaglasenost sa relevantnim pretpostavkama proracuna konstrukcije.

(2) Projektne specifikacije treba da sadrze adekvatne detalje koji se odnbse па sve
posebne zahteve u pogledu:
• izrade,
• montaZe,
• kontrole,
• prijema.

208
 Ет 1993-1-1 : 1992

(3) Projektne specifikacije treba da pok#ju sve relevantne zahtevekoji slede iz zahteva
navedenih u odeljcima 7.3 do 7.7 ovog Poglavlja.

(4) Projektne specifikacije mogu, osim teksta, da sadrze i crteze.

(5) Projektne specifikacije mogu da dopune zahteve Referentnih standarda ali ne treba
da ublaze njihove tehnoloske zahteve niti treba da izmene minimalne zahteve
nav'edene u оуоm poglavlju.

(6) Jednom utvrdene Projektne specifikacije ne treba da se menjaju bez saglasnosti

projektanta i1i organa odgovornog za kontrolu.

(7) Zahtevi u Projektnim specijilcac(jama иеЬа da se specijiciraju u .fto је mоgисе vecoj

sag/asnosh·sa Re:ferentnim standardima.

7.3 OGRANICENJA U PROIZVODNJI

(1) Neophodno је izbeCi i1i eliminisati metalurski ojacan materijal u slede6im slucajevima:
• kada је proracun z~snovan па plasticnoj analizi, unutar rastojanja koje је
jednako visini elementa, merenog duz elementa па оЬе strane od svakog
plasticnog zgloba;
• kada је dominantan zamor, а detalji konstruisanja pripadaju kategorijama
140 i1i 160 (videti Poglavlje 9);
• kada se dimenzionisanje па seizmicka dejstva ili izuzetna dejstva zasniva па
plasticnim deformacijama.

(2) Kada se јаУlја neka od situacija navedenih pod (1), mesta koja treba osloboditiod
primene ojacanog materijala treba da se identifikuju u Projektnim specifikacijama.
(3) Na mestima za koja se zahteva da se ne upotrebi' ojacani materijal, ogranicenja
navedena u Referentnom standardu 6 treba da se primene kako sledi:
(а) secenje ivica plamenom i1i makazama,
(Ь) probijanje rupa,
(с) mehanicko markiranje,
(d) privremena povezivanja zavarivanjem,
(е) popravke povrsina zavarivanjem.

Napomena:Uslov (е) tice se uslova nabavke materijala, videti Referentni stahdard 1.

(4) Sva mesta па kojima se zahtevaju ogranicenja u pogledu Рninеnе ojacanog materijala
'геЬа da su jasno naznacena па спедmа.

7.4 OBRADA МAТERIJALA

(1) Ispravljanje ili oblikovanje treba da se izvede koriscenjem postupaka kojima se ne

umanjuju svojstva materijala ispod navedenih vrednosti.

(2) Celicni elementi koji su galvanizovani mogu se ponovo ispravljati i oblikovati, ako је
to neophodno, da Ы se zadovoljile navedene granice tolerancije.

209
ЕfП 1993-14:
-<, - - 1992
- -

(3) Sve ротЈпе i ivice treba da su bez gresaka koje Ы mogle da uтапје efikasnost
sistem~tttStite povrsina propisanog и Projektnim specifikacijama.

(4) Тrеt>д:q.~vеsti
neophodne standarde и pogledu neravnina nosivih kontaktnih povrsina
preko kojih se prenose racunske sile.

(5) Svakaspecijalna dorada koja se zahteva kod izrezanih оЫша treba da se navede u
Projektnim specifikacijama.

7.5 VEZE ZAVRTNJEVIМA

7.5.1 Коре

(1) Rupe za zavrtnjeve mogu da se izvedu busenjem ili proWjanjem, osim ako nije
dfugacije navedeno.

(2) Busenje rupa moze da se ostvari probijanjem па manji precnik pazatim

razvrtavanjem.

(3) Kada se zahtevaju rupe za upustene zavrtnjeve, ugao upustanja treba da odgovara
standardima za upustene zavrtnjeve kako је navedeno и Referentnom standardu 3,
osim ako nisu navedeni nestandardni upusteni zavrtnjevi.

(4) ТгеЬа оЬгаtliiраzлјu da duЬiла uрu.ftалја

bude dоvо(јлаdа se uk!opig!ava zavrtnja.
Ком ОЈЈО izislatje uрu.ftалје ЈЈесе od dеЬijiле p/1log !ima u vez~ Ргојеktлiт
spec(/ikacijoama treba preciziratipostupak kOJi's!edi

(5) Ovalne rupe mogu da se izvedu ili probijanjem и samo jednoj operaciji, ili mogu da
se formiraju probijanjem ili busenjem dve krиzne rupe, а kompletiraju visoko
kvalitetnim isecanjem plamenom i obradom ivica da Ы se obezbedilo da zavrtanj
moze slobodno da prolazi ро celoj duzini ovalne rupe.

7.5.2 Zazori u rпраша za spojna sredstva

(1) Izuzev kod upasovanih zavrtnjeva, ili kada se zahtevaju rupe sa malim zazorom, ili
predimenzionisane rupe, standardne rupe treba da јтајu sledece normirane zazore:
• lтт za zavrtnjeve М12 i М14,
• 2 тт za zavrtnjeve М16 do М24,
• 3 тт za zavrtnjeve М27 i vecezavrtnjeve.

(2) Mogu se zahtevati i rupe sa manjim zazorima od standardnih rupa.

(3) Rupe sa nominalnim zazorom od 2 тт mogu takode da se zahtevaju i za zavrtnjeve

М12 i М14, pod uslovom da је proracun u saglasnostisa zahtevima izlozenim u
6.5.5(8).

(4) U koliko nisu zahtevani specijalni zazori,zazori za upasovane zavrtnjeve treba da su

oni koji su navedeni и Referentnom standardu 6.

210
 ENV 1993-1-1 : 1992

(5) Predimenzionisane rupe i ovalne rupe mogu da se koriste kod veza otpomih па
proklizavanje samo kada su posebno zahtevane.

(6) Nominalni zazori predimenzionisanih rupa и vezama otpornim па proklizavanje treba

da iznose:
• 3 тт za zavrtanj М12,
• 4 тт za zavrtnjeve М 14 do М 22,
• 6 тт za zavrtanj М 24,
• 8 тт za zavrtanj М 27 i vece zavrtnjeve.

(7) U slucaju predimenzionisanih rupa и spoljnom limu veze otpome па proklizavanje,

treba primeniti kaljene podloske.

(8) Rupe za ankere-zavrtnjeve mogu da budu predimenzionisane rupe sa zazorima koji su

navedeni и Projektnim specifikacijima, pod uslovom da su опе pokrivene pokrivnim
ploCicama odgovarajuCih dimenzija i debljina. Rupe и pokrivnim ploCicama пе treba
da su vece od propisanih.

(9) Nominalne dimenzije kratkih ovalnih rupa za veze otpome па proklizavanje пе treba
da su vece od:
• (d+ 1) mm sa (d+4) тт za zavrtnjeve М 12 do М 14,
• (d+2) mm sa (d+6) тт za zavrtnjeve М 16 do М 22,
• (d+2) тт sa (d+8) тт za zavrtnjeve М 24,
• (d+З) тт sa (d+10) тт za zavrtnjeve М27 i vece,
gde је d nominalni precnik zavrtnja и тт.

(10) Nominalne dimenzije dugackih ovalnih rupa za veze otpome па proklizavanje пе

treba da su vece od:
• (d+ 1) тт sa 2,5 d za zavrtnjeve М 12 i М 14,
• (d+2) тт sa 2,5 d za zavrtnjeve М 16 do М 24,
• (d+З) тт sa 2,5 d za zavrtnjeve М 27 i vece.

(11) Dugacke ovalne rupe и spoljnom limu veze treba da su pokrivene роЫvnim
plocicama odgovarajucih dimenzija i debljina. Rupe и pokrivnim plocicama пе treba
da su vece od standardnih rupa.

(12) Za duge ovalne rupe primenjene и vezama kod kojih se dopustaju pomeranja spoja
treba navesti zahtevane dimenzije. Ovalne rupe и spoljnjem limu treba da su
pokrivene pokrivnim plocicama odgovarajucih dimenzija i debljina.

7.5.3 Zavrtвjevi

(1) Kada se dimenzionisanje zasniva па upotrebi zavrtnjeva kod kojih је deo stabla bez
navoja u ravni smicanja treba navesti odgovarajuce mere tako da uzimajuci и obzir
tolerancije, ni navoj ni izlaz navoja se ne nadu и ravni smicanja.

(2) Zavrtnjevi sa navojima do glave zavrtnja mogu da se koriste, izuzev ako njihova
ugradnja nije zabranjena Projektnim specifikacijama.

211
(3) DuZina'neprednapregnutog zavrtnja, uzimajuCi u obzir tolerancije, treba da је takva
da:
• deo stabla sa navojima izlazi уаn navrtke nakon pritezanja, i
• Ьатеm jedan риn nауој (uz izlaz nауоја ) ostane cisto izmedu navrtke i
dela stabla bez nауоја.

(4) Duzina prednaprenutog zavrtnja, uzimajuci u obzir tolerancije, treba da је takva da:
• deo stabla sa navojima izlazi уаn navrtke nakon pritezanja, i
• barem cetiri риnа nауоја (uz izlaz nауоја) ostanu cisto izmedu navrtke i dela
stabla bez nауоја.

7.5.4 Navrtke

(1) I)od konstrukcija izlozenih vibracijama treba preduzeti mere da ~e izbegne svako
p<>pustanje navrtki.

(2) Kada se kod konshukcija izlоzелih vibractjoma korirte лергеdларгеgnuh· zаvrtлјеV4

лаvrtkе treba da su оsiguгале uret!a;iina za zаklјuсаvалје ili dmgim mеhалiсldm
sredswJina.

(3) Moze se smatrati da su лаvrtkе ргеdларгеgnutih zаvrtлјеvа dovoqno оsiguгале

uоЬiсајешin postupkomрntеzал;О.

7.5.5 Podloske

(1) Podloske se nе zahtevaju kod neprednapregnutih zavrtnjeva lZuzev u sledecim

slucajevima:
• Kosa podloska treba da se koristi kada је povrsina nagnuta vise od 3% u
odnosu па ravan upravnu па osu zavrtnja.
• Podloske treba da se koriste kada је to neophodno shodno zahtevu,
navedenom u Projektnim specifikacijama, kod upotrebe dugackih zavrtnjeva
da Ы se odrzali nауојј zavrtnja izvan ravni smicanja ili izvan upasovane rupe.

(2) Kaljene'podloske treba koristiti kod prednapregnutih zavrtnjeva па sledeCi nасјn:

• Kaljena podloska treba da se primeni ispod glave zavrtnja ili navrtke, ispod
komponente koja se obrce.
• Kaljena podloska treba takode da se primeni ispod komponente koja se nе
obrce (glava zavrtnja ili navrtka) kada је to propisano Projektnim
specifikacij аmа.
• Kaljena kosa podloska koristi se ako је potrebno da se obezbedi da
komponenta koja se obrce nosi u ravni upravnoj па osu zavrtnja.
• Kaljena kosa podloska treba da se primeni ispod komponente zavrtnja koja
se nе obrce kada је ravan spoja nagnuta vise od 30 u odnosu па ravan
upravnu па osu zavrtnja.

7.5.6 Pritezanje zavrtnjeva

(1) Neprednapregnuti zavrtnjevi treba da se pritegnu dovoljno da Ы se obezbedilo

postizanje dovoljnogkontakta izmedu delova koji se spajaju.

212
 ENV 1993-1-1 : 1992

(2) Nijepotтebno pnlezati neprednapregпute zavrtnjevedo neke unapred odretlene vrednosti.

Medutimkao pokozateq'zahtevanopn"tezanje 'геЬа da bude.·
• оnо koje moze da rea/izuje jedan radnik koristeCi иоЬјсајеn k(juc za pritezanj~
ili
• оnо koje se геа/iшје do tacke pn!fh pocetako udamog de/ovanja pnezunatskog
k(juca za pnlezan;"e.

(3) Prednapregnuti zavrtnjevi treba da se pritegnu shodno Referentnom standardu 8. U

Projektnim specifikacijama treba da se navede koja od metoda datih u Referentnom
standardu moze da se primeni.

7.5.7 Kontaktne povrsine otporne па proklizavanje

(1) Kada se zahtevaju posebni uslovi и pogledu tamih povrsina и spojevima zavrtnjevima,
zahtevani uslovi и poledu povrsina treba da se navedu u Projektnim specifikacijama,
videti 6.5.8.3.

(2) Ako se celicni podmetaci koriste u spoju otpomom па proklizavanje, treba da se

obezbedi da su i пјјЬоуе kontaktne povrsine takode pripremljene prema navedenim
uslovima.

7.5.8 Uklapanje kontaktnih povrsina

(1) Ukoliko тапје vrednosti nisunavedene Projektnim specifikacijama, maksimalni zazor

izmedu susednih povrsina и spoju (videti sliku 7.1) пе treba da prede sledece iznose:
• 2 mm kada se koriste neprednapregnuti zavrtnjevi, а
• 1 тт kada se koriste prednapregnuti zavrtnjevi.

: 1:1
.
1:1111:1
. .
1:1
.
:---tШМi -N

Slika 7.1 Maksimalni zazor izmedu susednih povrsina

(2) Kada se koristeprednapregпuh' zavrtn;"ev~ pro;"ektant tтeba da razmotri шimаn;"е u obzir

токисЉ ejekata us/ed nedostataka рп uk/apanju kao altemativuрroрмјЈЈаnјu sman;"enih
'о/егаnејја,

(3) Treba postaviti сеliспе podmetace, kada је potrebno da se obezbedi da zaostali

zazor пе prekoraci zahtevanu granicu.

213
ЕНУ 1993-1"1: .992

(4) l/lco/i/c()lii}ezt/htevono ресо vrednos~ minimolno debIji"no celicnogpodmetoco иеЬо do

imosi'
• 2mm ИllnиЈтоЈn;јт lIslovim~ oko пето izlo.ienosti korozionim lIticо;inщ
• 4тm u spo(jo.fn;im lISlovim~ ili okoposto;i izlo.ienost korozionim lIticojimo.

7.6 ZAVARENE VEZE

(1) Sklapanje .i zavarivanje treba da se tako izvedu da konacne dimenzije budu u

granicama odgovarajucih tolerancija.

(2) Projektne specifikacije treba da sadrze sve pojedinosti koje se odnose па sve
zavarene.veze kod kojih se zahtevaju:
• posebni postupci zavarivanja,
•• posebni nivoi kontrole kvaliteta,
•' - posebni postupci kontrole,
• posebni postupci ispitivanja.

(3) Zavarivanje moze da se izvede па gradilistu, osim ako nije zabranjeno Projektnim
specifikacijama.

(4) Но crte.iimo ЈгеЬо do је josno noznoceno do Ii Sll suceoni Jovovipredvideni koo suceoni
so Рllnот penetrociiom ili koo sllceoni Јорор," so delimicnom реnеЈтосјјот. О slllcojll
suceonih Јороро so delimicnom penetrociiom ЈгеЬо do se novede zohtevono debijiilO
Јоро.

7.7 TOLERANCUE

7.7.1 Vrste tolerancija

(1) "Normalne" tolerancije su osnovne granice odstupanja dimenzija, neophodne da se:

• zadovolje racunske pretpostavke za staticki opterecene konstrukcije,
• definisu prihvatljive tolerancije za konstrukcije zgrada, u odsustvu bilo kojih
drugih zahteva.

(2) "Specijalne" tolerancije su stroze tolerancije neophodne da Ы se zadovoljile racunske

pretpostavke za:
• konstrukcije drugacije od uobicajenih konstrukcija zgrada,

• konstrukcije kod kojih prevladuje zamor.

(3) "Posebne" tolerancije su jos stroze tolerancije neophodne da Ы se zadovoljili

funkcionalni zahtevi pojedinih konstrukcija i1i konstrukcijskih elemenata, i odnose se
па:

• povezivanje drugih noseCih i1i nenoseCih elemenata,

• kuCista za liftove (elevatore),
• staze mostnih diza1ica,
• druge kriterijume kao sto su zazori,
• nivelisanje fasade zgrade.

214
 ENV 1993-1-1 : 1992

7.7.2 Primena tolerancija

(1) Sve vrednosti tolerancija koje su navedene u odeljku 7.7 treba tretirati kao
"normalne" tolerancije.

(2) "Normalne" tolerancije se odnose па konvencionalne prizemne i visespratne celicne

skeletne konstrukcije stambenih, administrativnih, poslovnih i industrijskih zgrada,
izuzev kada su navedene "specijalne" ili "posebne'~ tolerancije.

(3) Sve specijalne ili posebne tolerancije treba da su navedene u Projektnim

specifikacij аmа.

(4) Sve speeija/ne јli posebne 'о/егаnејје /соје se zahtevaju 'геЬа do su pn7cozane па
odgovarajucim ertezima.

7.7.3 Normalne tolerancije pri montazi

(1) Neopterecena сеliспа konstrukcija, ро izvrsenoj montaii, treba da zadovolji

kriterijume navedene u tabeli 7.1 u zahtevanim granicama tolerancija, videti slike
7.2.1 i 7.2.2.

(2) Svaki kriterijum dat u tabeli treba da se razmatra kao poseban zahtev koji treba da
bude zadovoljen nezavisno od svih drugih kriterijuma tolerancija.

(3) Tolerancije pri montaii navedene u tabeli 7.1 odnose se па sledece referentne tacke:
• kod stuba па stvarnu centralnu tackи stuba u svakom ·spratnom пјуои kao i
u stopi stuba, iskljucujuCi lezisne ploce i zavrsne ploce,
• kod grede, па stvarnu centralnu tacku gornje povrsine па оЬа kraja grede,
iskljucujuci krajnje сеопе ploce.

ТаЬеlа 7.1 Normalne tolerancije posle montaie

Кriterijum Dozvoljeno odstupanj~

Odstupanje u rastojanju izmedu susednih ±5mm
stubova
Nagib stuba и ' visespratnoj zgradi izmedu 0,002 h
dva susedna spratna пјуоа gde је h spratna visina
0,0035 LhI пО•5 .
Odstupanje polozaja stuba u visespratnoj gde је L
h ukupna visina od stope stuba do
zgradi па svakom spratnom пјуои, u odnosu
posmatranog spratnog nIуоа, а п broj
па vertikalu koja prolazi kroz predvideno
spratova od stope stuba do posmatranog
mesto stope stuba spratnog пјуоа
Nagib stuba u prizemnoj zgradi (bez mostne 0,0035 h
dizalice) osim stuba portalnog okvira gde је h visina stuba
Nagib stubova portalnog okvira Srednje: 0,002h
(bez mostne dizalice1 Pojedinacno: 0,010 h

215
 Кriterijum Opis Dozvoljeno odstupanje

/
Nagib stuba izmedu
susednih sprat11ih·riivoa ',j L е ~0,OO2 h
,
D
~----i/
[I
Polozaj istuba па bilo kom
spratnom nivou, u odnosu па
vertikalu koja prolazi kroz
е~
0,0035
05
Lh
predvideni polozaj stope П'

stuba

I
Nagib stuba u prizemnoj

(~
zgradi, bez dizalice~ оsпn
stuba portalnog okvira е ~0,OO35 h

Slika 7.2.1 Normalne tolerancije posle montaze - Deo 1

216
 ENV 1993-1-1 : 1992

Кriterijum: Nagib stubova portalnog okvirabez mostne dizalice

Opis:

Dozvoljeno odstupanje:
Nagib pQjedinacnih stubova
е 1 S О,Оlh; е 2 S О,Оlh

Srednji na~ib okvira:

е 1 ;е 2 S О,ОО2Ь gde је е 1 S е2

Slika 7.2.2 Normale tolerancije posle montaie - Deo 2

7.7.4 Тоlепnсјје pri izradi

(1) Normalne tolerancije pri izradi treba da su one normalne tolerancije k~e su za
konstrukcije zgrada navedene u R~ferentnom standardu 6.

(2) Tolerancije u geometriji navedene u tabeli 7.2 su one koje seuzimaju u obzir
prilikom izvodenja proracunskih pravila za posmatrane tipove elemenata. Кada
zakrivljenost јта vecu vrednost, njeno povecanje treba uzeti u obzir pri proracunu.

2]]7
ENV 1993-1... 1, ~ 1992

-,

T.bel.7.2 Tolerancije u geometriji ukljucene u proracunska pravila

Кriterijum Dozvoljena odstupanja

Odstupanje od pravca stuba (Ш drugog ± 0,001 L generalno

pritisnutog elementa) izmedu tacaka koje се ±0,002L za elemente od supljih profila
biti Ьоспо pridriane ро zavrsetku montaZe gde је L rastojanje izmedu Ьоспо pridrzanih
tacaka
Odstupanje od pravca pritisnute nozice ± 0,001 L generalno
grede u odnosu па slabiju osu, izmedu ±0,002L za stapove od supljih profila
tacaka koje се biti Ьоспо pridrzane ро gde је L rastojanje iznedu Ьоспо pridrzanih
zavrsetku 1DontaZe tacaka

7.7.5 Poloiвj .пkеr-zаvrtDjеvа

(1) Tolerancije za odstupanja od polozaja anker-zavrtnjeva treba navesti da Ы se

obezbedilo da se zadovolje granice tolerancija za montaro сеНспе konstrukcije.

(2) Tolerancije za nivoe anker-zavrtnjeva treba navesti da Ы se obezbedilo da se

zadovolje navedene tolerancije s obzirom па sledece kriterijume:
• nivo lezisne рl0се,
• debljina materijala podloge ispod lezisne ploce,
• deo anker-zavrtnja koji ostaje iznad navrtke,
• broj slobodnih navoja ispod navrtke.

(3) Odstupanja u rastojanjima izmedu pojedinih ankera-zavrtnjeva u okviru iste grupe

ankera kod svakog elementa пе treba da prekorace sledece iznose:
• za anker- zavrtnjeve koji su OOsto zaliveni, izmedu centara anker-zavrtnjeva:
±Smm
• za ankere u anker-kutijama, izmedu centara anker-kutija: ± 10 тт.

7.8 KONТROLA 1 ISPITIVANJE

(1) Zahtevi u pogledu kontrole i ispitivanja treba da su oni navedeni u relevantnom

Referentnom ' standardu, za иоЫсајеп nivo kontrole i ispitivanja, osim ako se пе
zahteva specijalna kontrola.

(2) Кriterjjumiza prijem treba da su иоЫсајепј kriterijumi za prijem navedeni u

relevantnom Referentnom standardu, osim ako se пе zahtevaju specijalni kriterijumi.

218
 ENV 1993-1-1: 1992

8 PRORACUN POTPOMOGNUT ISРПIVANЈЕМ

8.1 OSNOVE

(1) Odredbe ovog poglavlja daju uputstva projektantima koji mogu da imaju potrebu da
se oslone па eksperimentalne rezultate.

(2) Kada racunski modeli kojisu raspolozivi nisu dovoljni za pojedinu konstrukciju ili
komponentu konstrukcije, tada jepotrebno obaviti eksperimentalno ispitivanje ciji
rezultati mogu da zamene ili dopune dimenzionisanje proracunom.

(3) Eksperimentalna verifikacija moze takode da se preduzme kada pravila proracuna

data u ovom Evrokodu daju neekonomicne rezultate. Medutim, пе treba izbegavati
pretpostavke па strani sigurnosti u navedenim racunskim modelima (koje su
predvidene da obuhvate nepovoljne racunske uticaje koji nisu eksplicitno razmatrani
u navedenim racunskim modelima).

(4) Planiranje, izvodenje, procenarezultata i elaboriranje opita treba da su u skladu sa

minimalnim zahtevima utvrdenim u ovom poglavlju.

(5) Po.fto uslovi i mogucnosti u pogledu ispitivonjo znotno УОn'rојц postupci ispitivonjo иеЬо
prethodno do se odobre od svih zointeresovonih.

8.2 PROGRAМ ISPIT~ANJA

(1) Eksperimentalni program treba da se zasniva па probnim racunskim modelima, koji

mogu biti nekompletni, аН koji razjaSnjavaju kako jedna ili nekoliko relevantnih
promenljivih utice па ponasanje konstrukcije koja se razmatra, tako da se osnovni
fenomeni adekvatno predskafu. Eksperimentalni program је, dakle, ogranicen
procenom korektivnih relacija koje su uvedene u probnom racunskom modelu.

(2) Лkо se пе raspolaze izglednim racunskim modelom ili ako је oblik loma koji se
ocekuje u ispitivanju krajne nepouzdan, program ispitivanja treba zasnovati па
pratecim pilot-ispitivanjima. ~.

(3) Pre nego,sto se pristupi ispitivanjima, program ispitivanja treba da sаstаvе "рt.юјеktапt i
organizacija koja izvodi ispitivanja. Оп treba da sadrzi predmet ispitivanja i sve
instrukcije i druge Specifikacije neophodne za izbor ili proizvodnju uzoraka, izvodenje
ispitivanja i interpretaciju rezultata ispitivanja.

(4) 7ТеЬо pogledoti informotivniAneks·Y zo uputS/1!O zoрrфгетоnјеprogmmo ispitivonjo.

(5) Program ispitivanja treba da sadrzi sledece tacke:

(а) ОЫт informacija koje se zahtevaju ispitivanjima (tj. zahtevani parametri i

opseg vainosti).

(Ь) Opis svih karakteristika posmatranih elemenata koji mogu da uticu па

ponasanje pri granicnom stanju (npr. oblik elementa, krutost, klasa i kvalitet
 eelika i relevantna svojstva materijala, geometrijskih i konstruktivnih
parametara i njihovih tolerancija, parametri pod uticajem postupaka izrade i
montaZe).

(с) Specifikacije koje se odnose па uzorke (npr. postupci uzimanja uzoraka,

specifikacije za dimenzije, materijal i izrada prototipova, broj kategorija
uzoraka, ogranicenja).

(d) Opis dejstava kojima su izlozeni elementi, da Ы se dobile karakteristike

navedene pod (Ь), (npr. rasporedi opterecenja, slucajevi opterecenja,
kombinacije opterecenja).

(е) Specifikacije u pogledu optereCivanja i uslova spoljasnje sredine pri

ispitivanju (npr. tacke dejstva opterecenja, metode nanosenja opterecenja,
rezimopterecivanja kroz vreme i prostor, temperature). '

(!) Oblici 10mа i probni racunski modeli sa odgovarajucim relevantnim

promenljivim veliCinama, videti 8.2(1) . .

(g) Mere koje obezbeduju izvodenje ispitivanja (ukljucujuCi mere za obezbedenje

dovoljne otpomosti i krutostiuredaja za opterecivanje i oslanjanje, kao i za
obezbedenje prostora za ugibe).

(Ь) Odredivanje tacaka osmatranja i metoda za posmatranje i registrovanje (npr.

promene kroz vreme deformacija, sila,ugiba).

(i) Odredivanje nacina nanosenja optereeenja (kontrola napona, kontrola

deformacija itd.).

(k) Zahtevana tacnost merenja i uredaji za merenje.

(6) Sve informacije koje se odnose па шјmanје uzoraka i1i izradu uzoraka treba da su
zabelezene i prethodna merenja па ovim uzorcima treba da se sprovedu pre nego sto
se zapoCne samo ispitivanje, da Ы se pokazalo da је program ispitivanja primenljiv u
celini, u suprotnom treba ga revidovati.

8~ IZVОВЕNЈЕISРЛПVANЈА

(1) Izvodenje ispitivanja treba poveriti samo organizacijama koje imaju osoblje dovoljno
strucno i iskusno za izradu programa, sprovodenje i obradu rezultata ispitivanja.

(2) Laboratorija za ispitivanje treba da је adekvatno opremljena, а organizacija koja

izvodi ispitivanje treba da obezbedi pazljivo vodenje i elaboriranje svih ispitivanja.

220
 ENV 1993-1-1 : 1,"

8.4 INTERPRETACUA REZULTATA ISPIТIVANJA

(1) Interpretacija rezultata ispitivanja treba da uzme u obzir slucajni karakter svih
podataka.

(2) Il1te!pretoc{jll reZllltoto ispitivol1jo јгеЬо sprovesti koristeCi metod dot 11 Аl1еюu Z) .

8.5 IZVESTAJ о ISPIТIVANJU

(1) Izvestaj о ispitivanju treba da sadrzi sledecu dokuIi1entaciju:

• program ispitivanja (ukljucujuCi eventualne revizije),

• opis i specifikacije za sve uzorke,

• detalje pripreme ispitivanja,

• detalje izvodenja ispitivanja, i

• rezultate ispitivanja koji su neophodni za interpretaciju ispitivanja.

*) U pripremi
ENv 1993-1-1: 1~2

9 ZAМ.OIt:

9.1 OPSТE

9.1.1 OSDove
(1) Сilj proracuna konstrukcije па granicno stanje zamora је da se obezbedi, sa
prihvatljivim stepenom verovatnoce, da njeno ponasanje ostane zadovo~avajuce za
vreme njenog racunskog veka trajanja, tako da se ne moze ocekivati da konstrukcija
dozivi lom usled zamora ili da zahteva sanaciju zbog ostecenja koja su prouzrokovana
zamorom.

(2) ~ahtevani nivo sigurnosti treba da se dobije primenom odgovarajucih parcijalnih

koeficijenatasigurnosti (videti 9.3).

9.1.2 Predmet

(1) Ovopoglavlje prikazuje opstu metodu dokaza па zamor konstrukcija i elemenata

konstmkcija koji su izlozeni уалјасјјата naprezanja, koje se ponavljaju.

(2) Postupak dokaza па zamor pretpostavlja da је konstrukcija i dimenzionisana saglasno

sa uslovima koji se zahtevaju u оуот Evrokodu za druga granicna stanja.

(3) Postupak dokaza па zamor dat u оуот poglavlju moze se primeniti ako su svi
konstrukcioni celici, spojna sredstva i dodatni materijali za zavarivanje u saglasnosti
sa zahtevima navedenim u Poglavlju 3.

9.1.3 Ogranicenja

(1) Za dokaz па zamor, svi nominalni naponi (videti 9.1.5(7» treba da su u granicama
elasticnog ponasanja materijala. Opseg racunskih vrednosti takvih napona ne treba da
prekoraci 1,5 f y za normalne napone ili 1,5fy /Ј3 za smicuce napone.

(2) Otpornosti па zamor navedene u оуот poglavlju primenjuju se па konstrukcije sa

adekvatnom korozionom zastitom, u blagim korozionim sredinama, kao sto su
nоПnаlni atmosferski uslovi (dubina kratera ~ 1тт).

(3) Postupci dokaza па zamor dati u оуот poglavlju primenjuje se samo па konstrukcije .
izlozene temperaturama koje ne prelaze 1500 С.

9.1.4 Slocajevi kada dokaz па zamor пјје potreban

(1) Dokaz па zamor se ро pravilu ne zahteva za konstrukcije u zgradarstvu, izuzev u

sledecim slucajevima:
(а) Elementi koji nose uredaje koji se dizu ili terete koji se kotrljaju;
(Ь) Elementi izlozeni naponskim ciklusima koji se ponavljaju, nastali od
vibrirajucih masina;
(с) Elementi izlozeni oscilacijama koje su izazvane vetrom;
(d) Elementi izlozeni oscilacijama koje su izazvane ljudskom navalom.

222
 ENV 1993-1-1 : 1992

(2) Ne zahteva se dokaz па zamor kada jezadovoljenjedan odsledecihuslova:

а) Najveca nominalnanaponska razlika /).(Ј zadovoljavauslov:
2
YFf ·/).(1<5:26/YMf N /mm (9.1)
Ь) Ukupan Ьтој naponskih cik1usa N zadovoljava uslov:

N <5:2'10 6[ ]3
36/YMf (9.2)
У Ff . /).(1 Е .2
gde је /).(1Е.2 naponska razlika ekvivalentne konstantne amplitude u N / mm 2.
с) Za detalje za koje је propisana granica zamora za konstantnu amplitudu
/).(1о, а najveca naponska razlika (nominalna ili geometrijska, shodno slucaju)
/).(1 zadovoljava uslov: .
у Ff • /).(1 <5: /).(Јо / У Mf (9.3)

9.1.5 De6nicije
(1) Zamor: Ostecenje dela konstrukcije usled postepene propagacije prsline izazvane
varijacijama naprezanja koje se ponavljaju.
(2) Opterecenje koje proozrokoje zamor: Komplet reprezentativnih dogadaja
opterecenja opisan sa polozajima opterecenja, intenzitetima i relativnim
frekvencijama dogadanja.
(3) Dogadaj opterecenja: Definisani sled aplikacije opterecenja па konstrukciju, koji
stvara istorijat naprezanja.
(4) Opterecenje koje proozrokoje zamor ekvivalentne konstantne amplitude:
Uprosceno opterecenje konstantne amplitude koje predstavlja uticaje zamora od
realnih dogadaja opterecenja promenJjive amplitude.
(5) Istorijat naprezanja: Zapis, ili proracun, promene napona u odredenoj tacki
konstrukcije u toku dogadaja opterecenja.
(6) Naponska razlika: Algebarska razlika izmedu dva ekstrema odredenog naponskog
cik1usa koji cini deo istorijata naprezanja (/).(1 = (Jmax - (Jmin ili /).'t = 'tmax -'t min )'
(7) Nominalni пароп: Napon u osnovnom materijalu па mestu potencijalne prsline,
sracunat prema prostoj elesticnoj teoriji otpomosti materijala, bez obuhvatanja svih
efekata koncentracije napona.
(8) Modi6koyani nominalni пароп: Nominalni napon uvecan adekvatnim Mtorom
koncentracije napona, da Ы se uzeo u obzir geometrijski diskontinuitet koji nije
obuhvacen k1asifikacijom odredenog detalja konstruisanja.
(9) Geometrijski пароп: Maksimalni glavni napon u osnovnom materijalu, neposredno
uz ivicu sava, koji uzima u obzir efekte koncentracije napona uSled celokupne
geometrije odredenog detalja konstruisanja, ali iskljucuje lokalne efekte
koncentracije napona usled geometrije sava i diskontinuiteta u savu ' i susednom
osnovnom materijalu.
Napomena: Geometrijski napon је poznat takode kao " napon tople tacke".

(10) Metoda nЮsпi tokn i metoda "R.ezervoarn : Specijalne metode za izradu spektra
naponskih razlika iz datog istorijata naprezanja.

Napomena: One predstavljaju dve verzije iste osnovne metode.

223
(11) Spe"' ~ D.~DSkih rпlјЬ: Histogram frekvencije ројауе svih naponskih razlika
razli~~~tuda, koji је zabelezen ili sracunat za dati dogadaj opterecenja.

(12) Ra.~ski . spektar: Komplet svih spektara naponskih razlika relevantan za dokaz па
zamor, videti sliku 9.1.1.

(13) Naponska razlika ekvivalentne konstantne amplitude: Naponska razlikakoja Ы,

pri kortstantnoj amplitudi proizvela isti vek trajanja па zamor kao i u slucaju spektra
naponske razlike promenljive amplitude, pri Cemu је оуо uporedenje zasnovano па
Miner..ovom sumiranju.

(.14) Мо.!е se smofrofi оdеkvОfлim do se лороnskо rozliko еkvivоlеЛfле kолSfолfле omplifude

оdлоsi ло ulcuрол Ьroј od2 miliоло cikluso лороnskih rozlikoрromеЛјivе оmрliШdе.

Broj ciklusa N
-

Aplicirana naponska razlika дО'

Slika 9.1.1 Racunski spektar

(15) Vek trajaвja па zamor: Ukupan broj ciklusa naponskih promena koji је predviden
da dovodi do loma usled zamora.

(16) Miner-ovo sumiraDje: Linearni proracun kumulativnog ostecenja zasnoyanog па

Pa1mgren-Miner-ovom pravilu.

(17) Granica zamora pri konstantnoj amplitudi: Granicna vrednost naponske razlike
iznad koje је potreban dokaz па zamor.

(18) Кategorija detalja: Кlasa odredenog detalja konstruisanja, zavarenog ili sa

zavrtnjevima, koja odreduje koja kriva otpomosti па zamor treba da se primeni u
dokazu па zamor.

(19) Кrivaotpomosti па zamor: Kvantitativna relacija koja definise lom usled zamora и
zavisnosti od naponske razlike i broja naponskih ciklusa, koja se koristi za dokaz па
zamor kategorije detalja konstruisanja, videti sliku 9.1.2.

224
 ENV 1993-1-1 : 1992

(20) Raсuпski vek . trajanja: Referentni period vrel1lena za koji se zahteva da

konstrukcija funkcionise sigurno sa prihvatljivim stepenom verovatnoce da песе doci
do loma usled prslina izazvanih zamorom.

(21) Rubna grапiса: Granica ispod koje naponske razlike racunskog spektra петајu
uticaja па sracunato kumulativno ostecenje.

Log .1а

m=3
Кriva nosivosti па zamor

llис I-------------~

Granica zamora р i konstantnoj amplitudi

llи
о I--___________-+-_~- - - - _..L. - - - - - - - - - -

1
Rubna granica
ll~r-------------~-~------~--------

LogN

Slika 9.1.2 Кriva nosivosti па zamor

22$
9.1.6 Siвllloli

YFf Parcijalni koeficijent sigumosti za opterecenja koja prouzrokuju

zamor.
Ум! Parcijalni koeficijent sigumosti za otpomost па zamor.
о' mах ' о' mјп Maksimalne i minimalne vrednosti promenljivih napona u
naponskom ciklusu.
/).0' Nominalna naponska razlika (normalni napon).
/).O'D Granica zamora pri konstantnoj amplitudi.
/).O'R Otpornost па zamor (normalni napon).
/).о'с Referentna vrednost otpomosti па zamor za 2 miliona ciklusa
(normalni napon).
/).(ЈЕ Naponska razlika ekvivalentne konstantne ampHtude (normalni
napon).
/).О'Е.2 Naponska razlika ekvivalentne konstantne amplitude (normalni
napon) za 2 miliona ciklusa.
/).0' L Rubna granica .
/).'t Nominalna naponska razlika (smicuCi napon).
/).'t R Otpomost па zamor (smicuCi napon).
/).'t E Naponska razlika ekvivalentne konstantne amplitude (smicuci
napon).
/).'t E .2 Naponska razlika ekvivalentne konstantne amplitude (smicuci
napon) za 2 miliona ciklusa.
/).'t c Referentna vrednost otpornosti па zamor za 2 miliona ciklusa
(smicuCi napon).
m Konstanta nagiba krive otpomosti па zamor, koja ima vrednosti 3
i/ ili 5.
Broj ciklusa naponske razlike /).0' ј.
N Broj (ili ukupni broj) ciklusa naponske razlike.
Broj ciklusa naponske razlike У Ff У Mf /).0' i koji izaziva lom.
Broj ciklusa (2 miliona) za koji је definisana referentna vrednost
otpornosti па zamor.
Broj ciklusa (5 miliona) za koji је definisana granica zamora pri
konstantnoj amplitudi.
Broj ciklusa (100 miliona) za koji је definisana rubna granica.
Logaritam sa osnovom 10.

9.2 OPТERECENJE КОЈЕ PROUZROKUJE ZAМOR

(1) Opterecenje koje prouzrokuje zamor dobice se iz ENV 1991 Evrokoda 1*) i1i iz
drugog relevantnog standarda za opterecenje.

•) U pripremi

226
 ENV 1993-1-1 : 1992

(2) Opterecenje koje se koristi kod dokaza па zamor treba da је karakteristicna vrednost
koja predstavljaja ocekivano korisno opterecenje za zahtevani racunski vek trajanja
konstrukcije sa dovoljnom, definisanom pouzdanoscu.

(3) Opterecenje koje proиzrokuje zamor moze da obuhvati razlicite dogadaje

opterecenja koja su definisana sa kompletnim redosledima optereCivanja
konstrukcije, а svako od ovih је okarakterisano svojom relativnom frekvencijom
pojavljivanja kao i svojom velicinom i geometrijskom pozicijom aplikacije.

(4) Dinamicke uticaje treba иzeti и obzir kada odgovor konstrukcije doprinosi
modifikaciji racunskog spektra.

(5) U nedostatku tacnijih informacija mogu se upotrebiti faktori dinamicke amplifikacije

korisceni и slucaju statickog granicnog stanja.

(6) Uticaj dogadaja opterecenja treba prikazati njegovim istorijatom naprezanja, vidi
9.1.5(5).

(7) Modeli орјегесеnјо Ko;i" se КОnSје zo dolcoz по zomor tokvih KonstmKcijo као .fto su
mostovi i dizolice јгеЬо do obuhvote mоgисе ртотеnе u коrifсеnјц Icoо .fto је porost
soobrocojo ilipromeno frekvenciie opterecivonjo.

(8) Тrebo uzeti uobzir tokve buduceртотеnе Kod Koji"h је neophodno do se dolcoz по zomor
zosnivo по izmerenom irtoriiotu noprezonjo.

(9) l7pro.fcen postupoK ртотосиnо moze do se zosnivo по ekvivolenmom opterecenju које

prouzrokuje zomOl; које zomenjuje uticoje zomoro od Komplemog speKtrO dogodojo
ОрјегеСеnјо.

(10) Ekvivolentno орјегесеnје које prouzrokuje zomor moze do vолто zovirno od dimenziio i
polozojoelemento KonstmKciie.

9.3 PARCUALNI KOEFICUENТI SIGURNOSTI

9.3.1 Opste

(1) Vrednosti parcijalnih koeficijenata sigurnosti koji se koriste treba da su \lsaglasene

izmedu investitora, projektanta i nadleznog javnog organa tako da se па odgovarajuCi
nacin obuhvati:
• pogodnost prilaza za pregled ili popravku kao i za verovatnu frekvenciju
pregleda i odrzavanja,
• posledice loma.

(2) Pregledom тоgи do se otknju prsline usled zomoro рге nесо .ftoројот оре prouzroku;u
o.ftecenje. Тоlco.",pregledје vizuelon osim око u ProjeKtnim specijikociJomo niie dmgociie
novedeno.

Nороmело: Pregled јокот eksplootocl]e se nе zohtevo u EvroKodu 3: пео 1. ~ О, око se

zohtevo, јгеЬо do јеpredmet sporozumo.

227
(3) МоguСlЮsl кеneго/nок /ото bez Ьј/О kolcvih prethodnih upozorenjo nе to/erife se n!pod
Ico/aiidto/(olnostimo.

(4) Te.fkoCe рп/що zo preg/ed ј/!poprovku тоgи Ьјјј tokve do исјnе otkrivonje ј/! sonoctlu
prslilto pro/dicno neizvod(ji"vim. Investitor Ь!" јо иеЬо/о do јто u vidu do Ь!" se ток/е
preduzeliodgovorojuce теге zo obov(jonjepreg/edo.

9.3.2 Pareijalni koefieijenti sigurnosti za optereceвje koje proozrokoje zamor

(1) Uzimajuci u obzir nepouzdanosti u analizi konstrukcuje па zamor, racunske

naponske razlike u postupku dokaza па zamor treba da ukljuce parcijalni koeficijent
sigurnosti У Ff •

(2) P~rcijalni koeficijent sigurnosti У Ff pokriva neizvesnosti pri proceni sledeceg:

• nivoa apliciranog opterecenja,
•. prevodenja ovih opterecenja u napone i naponske razlike,
• odredivanja naponske razlike ekvivalentne geometrijske amplitude iz
r~cunskog spektra naponskih razlika,
• racunskog veka trajanja konstrukcije, i razvoja opterecenja koja prouzrokuju
zamor u okviru tog zahtevanog racunskog veka trajanja konstrukcije.

(3) Oplerecenje koje РГОUZГОlcuје zomor doto u ENV 1991 Evrokod .1') vec obuhvoto
odgovorojucu vrednostporctlo/niog koefictlento sigumosti У Ff.

(4) Osim okontle dmgoa]e utvrdeno u norednim de/ovimo Evrokodo ~ ili u re/evontnom
stondordu zoopterecenJ~ zo opterecenje kо/ё РГОUZГОlcuје zomor moze do se Рninеn!
vrednost У Ff =Пд]

9.3.3 Pareijalni koefieijeoti sigomosti za otpomost па zamor

(1) U postupku dokaza па zamor, а u nameri da se uzmu u obzir sve nepouzdanosti u

pogledu otpornosti па zamor, racunska vrednost otpornosti па zamor treba da se
dobije deljenjem sa parcijalnim koeficijentom sigurnosti YMf.

(2) Koeficijent YMf pokriva neizvesnosti koje se odnose па sledece uticaje:

• format detalja,
• dimenzije, oblik i blizina diskontinuiteta,
• lokalne koncentracije napona usled neizvesnosti pri zavarivanju,
• razlicite procese zavarivanja i metalurske uticaje.

9.3.4 Preporocene vrednosti у м,

(1) Vrednosti preporucene u оуој odredbi pretpostavljaju da su primenjeni postupci

osiguranja kvaliteta, radi obezbedenja usaglasenosti izradenih detalja konstruisanja sa

') U pripremi

228
 ENV 1993-1-1 : 1992

relevantnim zahtevima и pogledu kvaliteta za konstrukcijeizlorenezamoru, kao 8to

su definisani и Referentnom standardu 9, videti normativni Aneks В.

(2) S obzirom па posledice loma, mogu se pojaviti dva sledeca slucaja:

• "Lom-bezbedni" elementi konstrukcije sa umanjenim posledicama loma, tako
da lokalni lom jednog konstrukcijskog elementa ne dovodi do sloma
konstrukcije.
• "Lom-nebezbedni" elementi konstrukcije, gde lokalni lom jednog
konstrukcijskog elementa ubrzo dovodi do sloma konstrukcije.

(3) РгерOlисеnе vrednosliporci;olnog !coejici;"tmlo sigиmosti YMf dole su u tobeli 9.3.1. Ove
vrednosli 'геЬо primeniti!cod otpomosh" по zomor.

(4) Kodo se !cod opterecenjo !соја prollZТOlcuju zomor zo уFf рnтеnјији vrednosli drugoCr/e
odl:1Q], moze do budeРОlгеЬnо odgovoтojucepodesovonje vrednosti у Mf"

ТаЬеlа 9.3.1 Parcijalni koeficijent sigurnosti za otpomost па zamor у Mf

Pregled i pristup "Lom-bezbedni" "Lom-nebezbedni"

elementi elementi
Periodicni pregled *) i
odrzavanje. 11,001 11,251
Pristupacan detalj veze.
PeriodiCni pregled *) i
oddavanje. 11,151 IЫШ
N edovol.ina pristupacnost.
*) Videti 9.3.1(2) 8to se tice pregleda.

9.4 SPEKТRI NAPONA ZA ZAМOR

9.4.1 Proracon паропа

(1) Napone treba odrediti elasticnom ana1izom konstrukcije pod optereceD.jem koje
prouzrokuje zamor. Dinamicki odgovor konstrukcije ili udami efekt treba (azmotriti
onda kada је to potrebno.

9.4.2 Naponska razlika о osnovnom materijalo

(1) U zavisnosti od dokaza па zamor koji se sprovodi, treba odrediti ili nominalne
naponske razlike ili geometrijske naponske razlike.

(2) Pri odredivanju naprezanja kod detalja, treba da se иzmu и obzir naponi izazvani
ekscentricitetom spoja, sekundami naponi usled krиtosti spoja, preraspodela napona
usled izvijanja i "shear lag" efekta, kao i efekata poluge (videti Poglavlje6).

229
9.4.3 Napoвskal'ulika u savovima

(1) U zavarenim spojevima kod kojih se sile prenose delimicnom penetracijom ili
ugaonirn <savovima, sile koje se prenose ро jedinici duzine savatreba da se razloze u
kompon~l1teupravne i paralelne u odnosu па poduznu osu sava.

(2) Naponi u savu usled zamora treba da se uzmu kako sledi:

• normalni пароп О' wupravno па osu sava,
• tangencijalni пароп 't wparalelno sa osom sava.

(3) NaponiO'w i 't w mogu da se dobiju deljenjem odgovarajuCe komponente sile koja se
prenosi ро jedinici duzine sava,sa debljinom sava а.

(4) Mtemativno O'w i 't w mogu da se dobiju koriscenjem metode date, u normativnom
Aneksu М i иzjmajиCj da је:
-2 2)0.5
O'w= ( U.L +'t.1 (9.4)

9.4.4 Raсuпski spektar паропskih razlika

(1) Istorijat паропа usled slucaja opterecenja treba svesti па spektar naponskih razlika
koristeci pouzdanu metodu prebrojavanja ciklusa.

(2) Za pojedini detalj, treba da se prikupi zbir svih spektara naponskih razlika, koji su
prouzrokovani svim dogadajima opterecenja, da Ы se napravio racunskispektar
naponskih razlika koji se koristi u dokazu па zamor.

(3) Яасиnsк!'
spek/ar naponskih тaz!ika za kaтak/ens/ican de/aij' ili е!етеn/ kons/mkcije
moze da se iwede iz is/olijo/a naprezan;o dobzjenog odgovarajuCim ispi/ivanjima ili
numenckim Pos/upcima zasnovanim па /eoliji e!as/icnos/i

(4) Za тnоке рптеnе me/ode ''Icifnog /ока 11 ili 'TezeТJloara ~ za prebro;ovanje naponskih
cik!lIS~ pnlc!adnoје kons/i/i zajedno sa Pa!тgтen-Meneг sumiranjem.

(5) Raz!ici/i e!ementi konstmkc{je тоgи da ,таји raz!ici/e spektтe naponskih raz!tlca.

9.5 POSTUPAКDOКAZA NA ZAМOR

9.5.1 Opste

(1) Dokaz sigurnosti treba da se sprovede :

• ili preko kumulativnog ostecenja, poredenjem proizvedenog ostecenja sa
granicnim ostecenjem,
• ili preko ekvivalentne naponske razlike, koja se poredi sa otpornoscu па
zattlOr za dati broj naponskih ciklusa.

(2) Za pojedinu klasu deta~a konstruisanja naponi koji se razmatraju mogu biti ili
normalni naponi ili smicuCi naponi, ili оЬа.

230
 ENV 1993-1-1 : 1992

(3) Za detalje konstruisanja koji su definisani u tabelama klasifikacijedetalja (tabele

9.8.1 do 9.8.7) koristi se nominalna naponska razlika, videti 9.5.2.

(4) Efekti geometrijskih diskontinuiteta koji nisu deo samog detalja lюпstruisапја takvi
kao rupe, izrezani oblici, povratni uglovi, treba da se obuhvate posebno, ili
specijalnom analizom ili koriscenjem adekvatnih faktora koncentracije паропа, da Ы
se odredila modifikovana nominalna naponska razlika.

(5) Кada se detalj konstruisanja razlikuje od detalja definisanog u klasifikacionim

tabelama, zbog prisustva geometrijskog diskontinuiteta u samom detalju treba
koristiti geometrijsku naponsku razliku, videti 9.5.3.

(6) Za detalje konstruisanja koji nisu obuhvaceni klasifikacionim tabelama treba takode
koristiti geometrijsku naponsku razliku, videti 9.5.3.

9.5.2 Dokaz па zamor zasnovan па пошјпаlпјш naponsk.im razlikama

9.5.2.1 Opterecenje konstantne amplitude

(1) Za opterecenje konstantne amplitude kriterijum dokaza па zamor је:

'YFf ilO" ~ ilO"R / 'YMf (9.5)
gde su:
ilO" nominalna naponska razlika,
ilO"R otpornost па zamor relevantne kategorije detalja (videti 9.8) za ukupan broj
naponskih ciklusa N tokom zahtevanog racunskog veka trajanja.

9.5.2.2 Opterecenje promenljive amplitude

(1) Za opterecenje promenljive amplitude definisano racunskim spektrom, dokaz па

zamor treba da se zasniva па Palmgren-Miner-ovom pravilu kumulativnog ostecenja.

(2) Лkо је maksimalna naponska razlika usled opterecenja promenljive amplitude уеса
od granice zamora konstantne amplitude, tada treba primeniti jednu od sledece dve
metode dokaza па zamor:
а) ~umulativno ostecenje, videti pod (3),
Ь) Ekvivalentna konstantna amplituda, videti pod (7).

(3) Dokaz kumulativnim ostecenjem moze se sprovesti ротоси formule:

(9.6)

gde su:
пј broj ciklusa naponske razlike ilO"j tokom zahtevanog racunskog veka trajanja,
Nј broj ciklusa naponske razlike 'У Pf . 'УMf . ilO"j koji izaziva lom, za relevantnu
kategoriju detalja, videti 9.8.

131
ENV 1993-1..1: 1992

(4) Proracun kumulativnog ostecenja treba da se zasniva па jednoj od sledeCih krivih:

а) krivaotpornosti па zamor sa jednom konstantom nagiba m = 3,
Ь) ыјуа otpornosti па zamor sa dve konstante nagiba (m=3 i m=5), koja se
.mепја па granici zamora pri konstantnoj amplitudi,
с) kriva otpornosti па zamor sa dve konstante nagiba (m=3 i m=5) i rubnom
granicom kod N = 100 miliona ciklusa,
d) и slucaju орisацоm и 9.6.2.2 (2), kriva zamora sa jednom konstantom nagiba
m=5 i rubnom granicom kod N=100 miliona ciklusa.

(5) Slucaj (с) је najop&iJi: Napons!ce razli!ce nize od тЬnе granice mоgи da se zanemare.

(6) Kada se !coristi slucaj (с) sa granicom zamora рп !constantnoj amplimdi ~O'o !cod 5
miliona ci!clus'4 N i moze da se sracuna па sledeCi nасјn:

• а!соје

(9.7)

• а!соје

(9.8)

• а!соје

(9.9)

(7) Za slucaj ekvivalentne konstantne amplitude dokaz па zamor moze da se sprovede

proverom kriterijuma:
(9.10)
gde su:
~O'E naponska razlika ekvivalentne konstantne amplitude koja, za dati broj
ciklusa, dovodi do istog kumulativnog ostecenja kao i racunski spektar;
~O'R otpornost па zamor relevantne kategorije detalja (videti 9.8), za isti broj
ciklusa koji se koristi pri odredivanju ~O'E

(8) Рп· odredivanju ~O'Ei ~crR moze se usvoJiiipretpostav!ca па strani sigumost~ upotrebom
!cnve otpomostina zamor sa jedinstvenom !constantom nagiba т = 3.

(9) Oop.fteniJe, ~a Е moze da se sracuna uzimajuCi u obzir !cnvu otpomosk па zamor sa

dvostm!cim nagibom i тЬnоm granicon; !сао &0је deftnisano па slici 9. /.2

(/0) Altemativn~ do!caz па zamor рп· elcvivalentnoj !constantnoj amplimdi moze da se

sprovedeРГОЈЈегоm specijicnog !cnieri.iuma.·

(9.//)

232
 ENV 1993-1-1 : 1992

gdesu.·
да Е.2 лороnslcn rozliko еkvivоlел/nе kоns/ол/ле omplimde zo 2milioltO CJ1clus~
да с гefeгел/nо vгеdлоs/ Olpomos/i ло zomor zo 2 miliоло сi/clшо zo геlеvол/лu
ko/egonju de/o(j"t1; vide/i 9. 8.

9.5.2.3 Naponske razlike smicucih паропа

(1) Nominalne naponske razlike smicucih napona, д't, treba da se tretiraju slicno kao i
nominalne naponske razlike normalnih napona, ali se koristi samo jedna konstanta
nagiba m=5.

(2) Zo smicuce лорол~ N џ moze do se sгосuлоло sledeCi лоСiл. ·

• okoје 'YFf . д't i ~ д't L / 'YMf:

(9.12)

• okoje
(9.13)

9.5.2.4 КошЫпасјја naponskih razlika normalnih i smicucih паропа

(1) U slucaju kombinacije normalnih i smicucih napona dokaz па zamor treba da uzme u
obzir njihove kombinovane uticaje.

(2) Лkо је ekvivalentna nominalna naponska razlika smicucih napona manja od 15%
ekvivalentne nominalne naponske razlike normalnih napona, uticaji naponskih razlika
smicucih napona mogu da se zanemare.

(3) Za sve lokacije osim onih koje su unutar granica savova, ako se normalni i smicuCi
naponi izazvani istim dogadajem opterecenja mепјаји istovremeno, ili se pravac
maksimalnog g1avnog napona ne mепја znacajno tokom dogadaja opterecenja, moze
se koristiti naponska razlika maksimalnog glavnog napona.

(4) Лkо se па istoj lokaciji, normalni i smicuCi naponi menjaju nezavisno iedan od
drugog, komponente ostecenja za normalne i smicuce napone treba da se odrede
odvojeno koristeci Palmgren-Miner-ovo pravilo, а zatim da se kombinuju koristeCi
kriterijum:

(9.14)

gde su:
D d ,<J = 1:(п i / N ј) za naponske razlike normalnih napona да ј ,
D d 't'=1:(n j /NJ za naponske razlike smicucih napona д't ј •

233
ENV 1993-1-1:: '1992

(5) Kada se koriste naponske razlike ekvivalentne konstantne amplitude, оуај kriterijum
generalnopostaje:

" "(РС '~OE ]3

[ ~OR /Умс
+[ Ун ·~'tE ]5
~'tR /YMf
s; 1 (9.15)

(6) Аltеmohvло, dokoz ла zamor рп еlcPivаlелtлој kоnstалtлој amplitudi mozeda se

sprovedeротоси spесijiслоg Icriterijuma.·

[ УРС . ~0E.2]3 + [УFf . ~'tE.2]5 s;

~OC /Умс ~'tc /YMf
1 (9.16)

(7) Naponske razlike u savovima treba da se odrede kako је propisano u 9.4.3.

Komponente ostecenja za normalne i smicuce napone treba da se odrede odvojeno
primenom Palmgren-Miner-ovog pravila, а zatim da se kombinuju koristeCi
kriterijum:
(9.17)
gde su:
D d ,<J =1:(п i / N Ј za naponske razlike normalnih napona О w definisane u 9.4.3,
Dd,~ =1:(ni /NJ za naponske razlike smicucih napona 't w definisane u 9.4.3.

9.5.3 Dokaz па zamor zasnovan па geometrijskim naponskim razlikama

(1) Geometrijski napon је maksimalni glavni napon u osnovllOm materijalu neposredno

do ivice sava koji obuhvata samo celokupnu geometriju spoja, iskljucujuci uticaje
lokalnih koncentracija napona usled geometrije sava i diskontinuiteta па ivici sava.

(2) Maksimalna vrednost geometrijske naponske razlike treba da se pronade ispitivanjem

razlicitih lokacija па ivici sava oko zavarenog spoja, ili u oblasti koncentracije napona.

(3) Geometrijski naponi mogu da se odrede koriscenjem koeficijenata koncentracije

napona dobijenih iz parametarskih formula u okviru njihovih oblasti vainosti,
analizom konacnim elementima, ili eksperimentalnim modelom.

(4) Dokaz па zamor zasnovan па geometrijskoj naponskoj razlici treba da se tretira slicno
kao dokazi dati u 9.5.2, s tim sto se nominalna naponska razlika zamenjuje sa
geometrijskom naponskom razlikom.

(5) Otpomost па zamor koja se koristi u dokazima zasnovanim па geometrijskim

naponskim razlikama treba odrediti saglasno sa 9.6.3.

9.6 OТPORNOST NA ZAМOR

9.6.1 Opite

(1) Otpomost па zamor za normalne napone definisanaje serijom krivih log~oR -lоgN,
od kojih se svaka рriФепјuје za karakteristicnu kategoriju detalja. Svaka kategorija

234
 ENV 1993-1-1 : 1_

detalja odredena је ЬrојеПlkојiрrеdstаvlја, u N/ПlI)l2, referentnu vrednost dt1 c

otpomosti па zamor za 2 miliona cik1usa, videti sliku. 9.6.1. Vr.ednosti koje se koriste
su zaokruzene vrednosti, koje odgovaraju kategorijama detalja datim u tabeli 9.6.1.

Naponska razlika dt1 (N/mrn 2)

1000

500

Katigorija detalja

~ Granica zamora pri

konstantnoj amplitudi

100

Rubna granica

50

5 5 2 5 5
1if 1d 1~
Broj ciklusa N

Slika 9.6.1 Кrjye otpomosti па zamor za naponske razlike normalnih napona

(2) Кrive otpomosti па zamor za nominalne norma1ne napone definisane su relacijom:

logN=loga-m·lоgdt1R (9.18)
gde su:
dt1 R otpornost па zamor,
N broj ciklusa naponske razlike,
 m konstanta nagiba krive otpornosti па zamor, sa vrednostima 3 i/Ш 5,
log akonstanta koja zavisi od nagiba razmatranog dela krive, videti 9.6.2.1.

(3) Slicne krive otpornosti па zamor koriste se i za smicuce napone, videti sliku 9.6.2 i
tabelu 9.6.2.

1000 Naponska razlika /1<1 (N/mm 2)

500

Kategorija detalja

100

Rubna granica
50

s s 2 s 5
108
Broj ciklusa N

Slika 9.6.2 Кrive otpornosti па zamor za naponske razlike smicucih napona

(4) Кiive se zosnivoju по reprezentohvnim ekspeninentolnim istтoffivon;imo i stogo

obuhvoloju Ulicoje.·
• lolcolni/tlconcentтocl]o nороno usledgeomem]e .fov~
• ve!icinu i obIilcprihvot(jivih dislconhituile/~

236
 ENV 1993-1-1 : 199.2

• provoc nopon~
• zoostole nopon~
• mеtоlш:fkе uslov~
• proces zovon'vonjo iposmpkepoprov(jonjo izvedenog .fov~ u nеldm slucojevimo.

(5) Kada se podaci ispitivanja koriste za odredivanje odgovarajuce kategorije pojedinQg

detalja konstruisanja, vrednost naponske razlike ~O'R koji odgovara vrednosti N od 2
miliona ciklusa treba sracunati sa 75% pouzdanosti intervala 95% verovatnoce
prekoracenja log N, uzimajuCi u obzir standardnu devijaciju i velicinu uzorka. Broj
tacaka sa podacima (ne manje od 10) treba uzeti u obzir u statistickoj analizi.

(6) Treba voditi racuna о cinjenici da su u uzorcima malih dimenzija zaostali naponi
dosta niski. Rezultujuca kriva otpornosti па zamor treba stoga da se koriguje da Ы se
uzeli u obzir uticaji zaostalih napona u konstrukcijama realnih dimenzija.

(7) Муо prihvot(jivih diskontinuiteto deflnison је u Referentnom stondordu Я videti

normoll'vniAneks В.

(8) Razlicite krive otpornosti па zamor date su za:

• Юаsifikоvапе detalje, kod kojih se primenjuje metoda nominalnih naponskih
razlika, videti 9.6.2.
• Neklasifikovane detalje, kod kojih se primenjuje metoda geometrijskih
naponskih razlika, videti 9.6.3.

9.6.2 Кrive otpomosti па zamor za k1asifikovane detalje

9.6.2.1 Кrive otpomosti па zamor za otvorene preseke

(1) Кategorije detalja za razlicite karakteristicne detalje konstruisanja za otvorene

poprecne preseke koriste se kako је dato u 5 sledecih tabela:
Tabela 9.8.1: Nezavareni detalji
Tabela 9.8.2: Zavareni slozeni preseci
Tabela 9.8.3: Poprecni suceoni savovi
Tabela 9.8.4: Zavarene prikljucne veze sa nenoseCim savovima
Tabela 9.8.5: Zavareni spojevi sa nosecim savovima

(2) U tabelama pocev od 9.8.1 nadalje strelice u dijagramima pokazuju lokaciju~ i pravac
napona па koje se odnose odgovarajuce otpornosti па zamor.

(3) Kategorija detalja upotrebljena da naznaCi pojedinu krivu otpornosti па zamor

odgovara referentnoj vrednosti (и N/mm 2) otpornosti па zamorza 2 miliona ciklusa,
~O'c ili ~'tc' shodno razmatranom slucaju.

(4) Кrive otpornosti па zamor za naponske razlike nominalnog normalnog napona za

broj karakteristicne kategorije detalja, date su па slici 9.6.1. Granicazamora pri
konstantnoj amplitudi odgovara otpornosti па zamor za 5 miliona ciklusa, а rubna
granica odgovara otpornosti па zamor za 100 miliona ciklusa.

(5) Odgovarajuce vrednosti za proracun otpornosti па zamor date su u tabeli9.6.1.

ENV 1993-'--1: 1992

Т.ЬеЈа 9.6.1 Numericke vrednosti naponskih razlika normalnih napona za krive

otpomosti па zamor
Naponska razlika Naponska razlika
Kategorija па granici zamora па rubnoj granici
log · а za N < 108
detalja pri konstantnoj
amplitudi (N = 108)
(N = 5.106)
N S5 · 106 N >5 · 106
~O'c [N /mm 2] ~O'o [N /mm 2] ~O'L [N /mm 2]
(m=3) (m=5)
160 12,901 17,036 117 64
140 12,751 16,786 104 57
125 12,601 16,536 93 51
114. 12,451 16,286 83 45
100 12,301 16,036 74 40
90 12,151 15,786 66 36
80 12,001 15,536 59 .32 .
71 11,851 15,286 52 29
63 11,701 15,036 46 26
56 11,551 14,786 41 23
50 11,401 14,536 37 20
45 11,251 14,286 33 18
40 11,101 14,036 29 16
36 10,951 13,786 26 14

(6) Кriveotpomosti па zamor za naponske razlike nominalnog smicuceg napona date su

па slici 9.6.2. One imaju jednu konstantu nagiba m=5. Ove krive nemaju granicu
zarnora pri konstantnoj amplitudi аН se rubna granica kod 100 шiНопа ciklusa
primenjuje kao naponska razlika nominalnog normalnog napona.

(7) Odgovarajuce vrednosti za proracun otpornosti па zamor date su u tabeli 9.6.2.

ТаЬеЈа 9.6.2 Numericke vrednosti naponskih razlika normalnih

napona za krive otpornosti па zamor
Naponska razlika
Kategorija (N = 108)
log а za N < 108
detalja па rubnoj granici
~O'c [N /mm 2] (m=5) ~'tL [N /mm 2]
100 16,301 46
80 15,801 36

(8) Kategorija detalja 100 odnosi se па osnovni materijal, suceone savove sa punom
penetracijom i upasovane zavrtnjeve koji nose па pritisak ро omotacu rupe, а
napregnuti suna smicanje.

238
(9) Kategorijadetalja 80 odnosi se па ugaone savove isuCeone savove sa delimicnom
penetracijom napregnute па smicanje.

9.6.2.2 Кrive otpomosti па zamor za suplje profile

(1) Кrive otpornosti па zamor, koje su date па slici 9.6.1 koristiti zajedno sa detaljima
supljih profila prikazanim u tabeli 9.8.6. Ove krive imaju dve konstante nagiba, m = 3
im = 5.
(2) Кrive otpomosti па zamor koje su date па slici 9.6.3. koristiti zajedno sa detaljima
spojeva supljih profila resetkastih nosaca prikazanim u tabeli 9.8.7. Ove krive lmaJu
samo jedn.u konstantu nagiba m = 5.

1000 Naponska razlika .10' (N/mm 2 )

500

Kategorija deta1ja
100

50
Rubna granica

5 5 2 5 5
lif 1~ lif 108
Bro· ciklusa N
Slika 9.6.3 Кrive otpomosti па zamor za Cvorove resetkastih nosaca od cevi

239
ENV ·1993-1... 1:.992

(3) OdgovarajUee vrednosti za proracun otpornosti па zamor, date su u tabeli 9.6.3.

(4) Debljina ugaonog sava пе treba da је mапја od debljine zida elementa supljeg profila
koga sav vezuje.

ТаЬеlа 9.6.3 Numericke vrednosti za krive otpornosti па zamor za

suplje profile
Naponska razli-
Kategorija log а za N < 108 ka narubnoj
detalja granici
L\O" с [N / mm 2 ] (m=5) 2
L\O"L [N /mm ]

90 16,051 41
I
71 15,551 32
56 15,051 26
50 14,801 23
45 14,551 20
36 14,051 16

(5) Sile u elementima mogu da se analiziraju zanemarujuci uticaj ekscentriciteta i krutosti

Cvorova, pretpostavljajuci da su veze zglobne, ali pod uslovom da su uzeti u
razmatranje uticaji sekundamih momenata savijanja па naponske razlike.

(6) U nedostatku rigorozne naponske analize i modeliranja evora, uticaji sekundarnih

momenata savijanja mogu se uzeti u obzir mnozenjem naponskih razlika usled
aksijalnih sila u elementima sa odgovarajucim koeficijentima па sledeCi паСјп :
• za evorove u resetkastim nosacima od kruznih supljih profila, videti tabelu
9.6.4;
• za evorove u resetkastim nosacima od pravougaonih supljih profila, videti
tabelu 9.6.5.

(7) Za razjasnjenje terminologije koriscene u tabelama 9.6.4 i 9.6.5, videti tabelu 9.8.7.

ТаЬеlа 9.6.4 Koeficijenti kojima se uzimaju u obzir sekundami momenti savijanja

u Cvorovima resetkastih nosaca od kruznih supljih profila

Тјр Cvora Pojasevi Vertikale Dijagonale

Cvorovi sa Kevor 1,5 - 1,3

razmakom NevOf 1,5 1,8 1,4

Cvorovi sa KCvor 1,5 - 1,2

preklopom Nevor 1,5 1,65 1,25

240
 ENV 1993-1-1 : 1992

ТаЬеlа 9.6.5 Koeficijenti kojima se uzimaju u obzir sekundami momenti savijanja

u cvorovima resetkastih nosaca od pravougaonih supljih profila

Тјр Cvora Pojasevi Vertikale Dyagonale

Cvorovi ~a KCvor 1,5 - 1,5

rяzmakоm
NCvor 1,5 2,2 1,6

Cvorovi sa KCvor 1,5 - 1,3

preklopom NCvor 1,5 2,0 1,4

9.6.3. Кrive otpornosti па zamor neklasifikovanih detalja

(1) Dokaz па zamor svih detalja konstruisanja koji nisu obuhvaceni tаЬеlщnа od 9.8.1 do
9.8.7 kao i stapova od supljih profila i cevastih Cvorova sa debljinom zidavecom od
12,5 mm, treba sprovesti koristeci metodu zasnovanu па geometrijskim naponskim
razlikama, datu u 9.5.3.

(2) Кrjye
otpomosti па zamor koje , se koriste kod dokaza па zamor zasnovanog па
geometrijskim naponskim razlikama, treba da su:
а) Za suceone savove sa рипоm penetracyom:
• Kategorija 90, па slici 9.6.1, ako su zadovoljena оЬа kriterijuma
рrihvаЩivоsti, koji se odnose па profil sava i па dozvoljene greske u
zavarivanju;
• Kategorija 71, па slici 9.6.1, ako su zadovoljeni samo kriterijumi
prihvatljivosti s obzirom па dozVoljene greske u zavarivanju.
Ь) Za nosece savove- suceone savove sa delimicnom penetracijom i ugaone
savove:
• Кategorija 36, па slici 9.6.1, ili alternativno kriva otpomosti па zamor
dobijena iz adekvatnih rezultata ispitivanja па zamor.

(3) Za naponske razlike u savovima videti 9.4.3.

9.7 MODIFIКACUE OТPORNOSTI NA ZAМOR

9.7.1 Naponske razlike u nezavarenim ili naponski opustenim detaljima

(1) U nezavarenim detaYima ili naponski opustenim zavarenim deta1jima, efektivna

naponska razlika za dokaz па zamor treba da se odredi sabiranjem zategnutog dela
naponske razlike i 60% pritisnutog dela naponske razlike.

9.7.2 Uticaji debljine

(1) Otpomost па zamor zavisi od debljine osnovnog matertiala u kome potencijalna

prslina moze da se inicira i propagira.

24~
ENV 1993-1..1: 1992

(2) Varijacija otpomosti па zamor sa debljinom treba da se иzтe u obzir kod materijala
debljine уесе od 25 тт, redukujuCi otpomost па zamor prema formuli:
,1cr R .t = ,1cr R (25/ t )0.25 (9.19)
gde је t > 25 тт.

(3) Kada је debljina materijala u detalju konstruisanja manja od 25 тт otpomost па

zamor treba da se uzme kao za debljinu od 25 тт.

(4) Ovu redukciju otpornosti u funkciji debljine treba primeniti samo kod detalja
konstruisanja sa savovima poprecno па pravac normalnih napona.

(5) Kada kategorija detalja u klasifikacionim tabelama уес varira u funkciji debljine, ne
tr~ba primeniti i gore navedenu korekciju s obzirom па debljinu.

9.7.3 Modifikovane Јајуе otpornosti па zamor

(1) Rezultati ispitivanja za odredene detalje se dobro ne uklapaju u krive otpomosti па

zamor date па slici 9.6.1. Da Ы se izbegao svaki uslov koji nije па strani sigumosti,
ovakvi detalji se svrstavaju u susednu nizu kategoriju detalja od otpomosti па zamor
za 2 miliona ciklusa, osim ako nije naznaceno drugaCije.

(2) Ovi detalji su oznaceni zvezdicom u tabelama 9.8.1 i 9.8.5. Юаsifikасiја ovakvih
detalja moze biti povecana za jednu kategoriju detalja u tabeli· 9.6.1, pod uslovom da
su modifikovane krive otpomosti па zamor usvojene tako da је granica zamora pri
konstantnoj amplitudi иzeta da је jednaka otpomosti па zamor za 10 miliona ciklusa
za m = 3, videti sliku 9.7.1.

(3) Numericke vrednosti potrebne za proracun modifikovanih vrednosti otpomosti па

zamor date su u tabeli 9.7.1.

ТаЬеlа 9.7.1 Numericke vrednosti za modifikovane krive otpornosti па zamor za

p.aponske razlike normalnih napona
N aponska razlika N aponska razlika
Kategorija па granici zamo- па rubnoj granici
loga za N < 108
detalja ra pri
konstantnoj
amplitudi

N ~ 107 N ~ 107 (N = 107) (N=10 8 )

(т=3) (т=5) ,1oo[N /тт 2 ] ,10L [N / тт 2]
(Nominalno)
50* 11,551 14,585 33 21
45* 11,401 14,335 29 18
36* 11,101 13,835 23 15

242
 ENV 1993-1-1 : 1992

2
1000 Naponska razlika L\cr (N/mm )

500

5 5 5 5
108
Broj cik1usa N
I

Slika 9.7.1 Modifikovane krive nosivosti па zamor

9.8 КLASIFIКACIONE TAВELE

(1) Юаsifikасiја detalja konstruisanja prikazanih u tabelama 9.8.1 do 9.8.7 ustanovljcna

је па osnovu паропа duz pravca oznacenog strelicom za potencija1ne prslinepo
povrsini osnovnog materijala, i1i u slucaju prslina u savu, а па osnovu sracunatog
паропа u savu.

(2) Napone treba sracunati koristeci bruto i1i neto presek opterecenog elementa, zavisno
od razmatranog slucaja.

243
N
t .~
ТаЬеlа 9.8.1 Detalji bez zavarivanja - list 1 od 2
Kategorija
DETAUI KONSTRUISANJA OPIS ZAНТEV
i
~
I
detalja "f
Уalјani
Ф
i еkstrndirШ)i ~rQizv:odi
Limovi i pljosnati proizvodi ..!
....
••

~ ~
Ф Valjani profili ФdоФ:
160 Ф Besavne сеуј (videti tabele
~
Ostre ivice, povrsinske greske i
9.8.6 i 9.8.7). nedostatke u valjanju ispraviti
CD Ф Ф brusenjem. I
I

Limovi sec~ni mak~ama ili

~asno

140 @ Masinski gasno seeen ili secen @ Sve vidljive diskontinuitete па

~ makazama materijal bez ivicama treba ukloniti.
@ izbrazdanih linija u povrsini
reza.

Ф Rucno gasno secen materijal ili Ф Naknadnom obradom иklо-

125 materijal sa masinski gasno niti sve diskontinuitete па
seeenim ivicama sa'plitkim i јујсата.
pravilnim linijama u povrsini

~
reza.
@iф

® - Ispravke пе raditi nava-

rivanjem,
- Prelazne uglove (nagiba< 1:4 )
ili otvore sa vidljivim
nedostacima treba obraditi
brusenjem,
- Na mestu otvora racunski
пароп odrediti preko neto
preseka.
 Tabela 9.8.1 Detalji bez zavarivanja - list 2 od 2
Kategorija
DETAUI KONSТRUISANJA OPIS ZAНГEV
detalja
Veze zavrtnjevima

~~~ ... ~
112
--~ 6
...... ;::;s:::".:. •
®Treba izbegavati nesimetricne
veze sa podvezicom samo sa
®iФ
- Napone sracunati u odnosu па
...
~ ~~
jedne strane ili uzeti u obzir
uticaje od ekscentricnosti pri
proracunu паропа.
bruto presek za veze otporne
па proklizavanje ili u odnosu
па neto presek za sve druge
® Ф veze.
Ф Podvezice па rebru ili па
noCicama.

®Zavrtnjevi ili okrugle sipke sa ®

36* navojima napregnuti па - Napone zatezanja sracunati u

i ~
zatezanje. Kod prednapregnu- odnosu па ispitni presek
tih zavrtnjeva naponska razlika zavrtnja.
u zavrtnju zavisi od nivoa
prednaprezanja i geometrije
® veze.

Zavrtnj~vi nanreinuti па nrosto

иразоvoп zavrtan ј
ili gvo~truko smi~anj~

~
I I ] ® Upasovani zavrtnje\j koji nose ®

~
/
па pritisak ро omotacu rupe - Smicuci naponi sracunati u
100
(т=5) :
-r-""_
I 1..-
Ј I
-+- izradeni od visokokvalitetnog odnosu па povrsinu stabla
eelika kako је definisano u
!"'•"
zavrtnja,
Ј
I
l Poglavlju 3 (zavrtnjevi kva- - Samo upasovani zavrtnjevi koji
~ ®
liteta 8.8 i 10.9). nose па pritisak ро omotacu
rupe su obuhvaeeni ovom
"'"
I

__ kategorijom detalja.
"'"
оо

N "------ - - - - ----

"'"
.~ Videti odredbu 9.7.з
~
~ ~
0\ --
.~
ТаЬеlа 9.8.2 Zavareni preseci - list 1 od 2 ...
!...
Кategorija
detalja
DETAUI KONSTRUISANJA OPIS

Kontinualnipoduzni savovi
ZAНТEV
..
1

.'1 ·.

".,

~ ~
125
Ф SuCeoni kontinualni savovi izvedeni su
obostrano automatskim zavarivanjem.
Kategorija 140moze da se koristi ako је
фiф

- Nije dozvoljeria stop /

start pozicija, ·osim ako
i
specijalnom kontrolom utvrdeno da је popravka izvedena

ф ф poduzni savovi nemaju znacajne od strane specijaliste i

nedostatke. ukoliko је izvrsen
pregled kojim se
potrvduje
ф Automatskim zavarivanjem izvedeni korektnostizvedene

~ ~~
ugaoni savovi. Кrojenje podvezica treba
proveriti koristeCi detalj Ф u tabeli
112 9.8.5.
ф U gaoni ili suceoni savovi izvedeni sa
ф @ obostrano automatskim zavarivanjem
sa stop / start pozicijama.
® Suceoni savovi izvedeni automatski
zavarivanjem samo sa jedne strane sa
potkorenom ploCicom, bez stop / start
popravke.
®
- Кada ovaj detalj sadrzi
stop / start pozicije
koristi se kategorija
100.
I®
- Bitan је vrlo dobar
spoj izmedu nozica i

~
100 pozicija. rebara. Ivice rebra
~
~ obraditi tako da ko-
Ф Ugaoni ili suceoni savovi izvedeni
~.;;;.___'r ~~
~
rena strana sava
rucnim zavarivanjem.
~ omogucava postizanje
® Suceoni ili ugaoni savovi izvedeni samo Iegularne penetracije
® ® sa jedne strane rucno ili automatskim korena bez prekida.
zavarivanjem posebno kod sanducastih
nosaca.
 ТаЬеlа 9.8.2 Zavareni preseci.. - list 2 од 2
Kategorija
DETALJI KONSTRUISANJA OPIS ZAНТEV
detalja
(ј) Popravkaugaonih ili suceonih (ј)

~
savova izvedena rucno ili - Metode popravljanja koje su
100 automatski. adekvatno veriflkovane mogu
да povrate prvobitnu
kategoriju.
Ф
ISl!rekidani I!Qduzni savovi

80 ~J ~:""'J~
® Vezni ili prievrsni savovi koji se
kasnije ne prekrivaju
®
- Isprekidani ugaoni sav sa
~ kontinualnim sav0lll. odnosom g / h < 2,5.
..
®

~
I

® Кrajevi kontinualniђ savova ®

71 kod propusnih rupa. - Propusne rupe пе puniti sa
navarenim metalom.
®
- - - ---- - -- - -

r.tJ

...~
~

~
I

........
~
I

~
--...1
~

~
~
оо

ТаЬеlа 9.8.3 Poprecni suceoni savovi - list 1 od 2

s
100'

Kategorija
DETЛИI KONSTRUISANJA OPIS ZAНТEV
~
1-
detal;a ~
100'
Bez potkQrene 12locice ••
100'
<D Poprecni nastavci limova, <DiФ
pljosnatih proizvoda i valjanih -Detalji <D i Ф mogu preCi u §
112 profila. kategoriju 125 ako је postignut
!з::t-I

~
Ф N astavci nozica limenih по- visok kvalitet zavarivanja i ako је
~
saca pre sklapanja. dokazano da su zadovoljene
~$1/4
~ Ф Poprecni nastavci limova i1i
pljosnatih proizvoda sa
tolerancije iz Referentnog
standarda 9- nivo kvaliteta 3.
Ф Ф Ф promenom sirine i1i debljine u Ф, Ф i Ф
nagibu пе уесет od 1:4 - Svi savovi su poravnati brusenjem
paralelno sa pravcem sile.
® Poprecni nastavci limova i1i ®, Ф i ®
pljosnatih proizvoda. -Visina ispupcenja sava пе treba da
koo zovoreni Ф Poprecni nastavci valjanih је уеса od 10% sirine sava, sa
profila i1i zavarenih limenih blagim prelazima ka povrsini lima.
~
90
tL-.-1 nosaca. - Savovi se izvode u horizontalnom

~
$ O.1b+t:::=t=J
® Poprecni nastavci limova ili polozaju.
~$1/4
~
pljosnatih proizvoda koji те- (ј)

пјаји debljinu u nagibu пе -Visina ispupcenja sava пе treba da

Ф ® ® уесет od 1:4. је уеса od 20% sirine sava.

(ј) Poprecni nastavci limova, <D do (ј)

ь
pljosnatih proizvoda, valjanih -Koristiti па krajevima potkorene
80 ~O.2b~ profila ili limenih nosaca. plocice i potom ih odstraniti, ivice
Нтоуа poravnati brusenjem u

~
pravcu паропа.
- Savove izvesti obostranim zava-
Ф rivanjem.
- _... _--~-----_._._- -- _._-_ .... _ - - ----~ . .. _---
 Т~he.а'••.э Poprecni suceoni savovi - list 2 od 2
~ Юttеg6riја
DETAUI KONSTRUISANJA OPIS ZAНТEV
detalja

I • I ® Suceoni savovi izvedeni za- ®

-
~
36* varivanjem samo sa jedne Bez potkorene plocice.
strane.
®
Sa potkorenom plocicom

71 ugaoni Sav ® Poprecni nastavak. ®i~

I ~, I
~ -
DJE ~
Poprecni suceoni sav sa Ugaoni sav koji vezuje
~ promenom sirine ili debljine potkorenu ploCicu zavrsava se
® ® lima u nagibu ne уесеm od 1:4. па vise od 10 mm od ivice
napregnutog lima.

~ @ Poprecni suceoni sav па stalnoj @

50 potkorenoj plocici. - Ako ugaoni savovi za vezu
® potkorene plocice zavrsavaju
па mапје od 10 mm od ivice
lima, ili kada пе moze da se
garantuje dobra podesenost
- - - ---
dveju ivica. - --

* Videti odredbu 9.7.3

~
18
~.

~
I
18
I
18
••
18
N
~
1.0
~
W
~ ~
с . . ~
ТаЬеlа 9.8.4 Zavarene prikljucne veze sa nenoseCim savovima - list 1 od 2 ~
~

Кategorija ~
detalja
DETAUI KONSTRUISANJA OPIS ZAНТEV ~•
. .:,.
PoduZne veze ••

(/
~
80 LS 50mm
<D Кategorija detalja varira !
~
u zavisnosti od duzine

.::--~
71 150 <L S 100 mm vezeL.

~~- ::s
---...
-:::::

50* L> 100mm

ф------ --
90 1/3~r/w ФCvоmi lim, zavaren za Ф
r> 150mm ivicu lima ili nozice - Blagi prelazni radijus r

~
nosaca. oformljen najpre maSin-
71 1/6 ~ r/w < 1/3 r
skim ili gasnim seeenjem
. Cvomog lima pre
Ф zavarivanja, а potom
45* r/w ~1 /6 brusenjem povrsine sava
u pravcu strelice.
- -

* Videti odredbu 9.7.3

 ТаЬеlа9.8.4 Zavarene prikljucne veze sa nenosecim savovima - list 2 od 2
Kategorija
DЕТАLП KONSTRUISANJA OPIS ZAНГEV
detal·a
Poprecne veze
t
Ф Savovi koji se zavr-
80 t::; 12 mm
~,\f$'Ф Ф
savaju па vise od 10 mm
od ivice ploce.

t ® Vertika1na ukrucenja
zavarena za valjani ili
limeni nosac.
71 t> 12mm Ф Dijafragme sanducastih
nosaca zavarene za
nozicu ili rebro.
®
® Uticaj zavarenih moz-
@
- N aponska razlika treba
da se sracuna koristeCi
glavne паропе ukoliko
se ukrucenje zavrsava па
rebru.

~
danika па osnovni mа-
80 terijal.
®

~
,..
!,..
I

,..
I

,..
••
N
_U1
~
~
~
ы
N

ТаЬеlа 9.8.5 Zavareni spojevi sa noseCim savovima - list 1 od 3

!
~

Кategorija
DETAUI KONSТRUISANJA OPIS ZAНТEy
! I
detalja t;"

Ф
Кrstasti spojevi ..
~
'

~
Sueeoni sav sa punom Ф
71 penetracijom. - Posle kontrole bez dis- !
]~
kontinuiteta koji su izvan

~ ~--
tolerancija iz Referentnog
standarda 9-nivo kvaliteta 3.

CD Ф
- Zahtevaju se dva dokaza па
zamor. Prvi, kada se koren
prsline razvija prema
Ф т-spoj zavaren suCeonim 9.4.3, usvajajuCi kategoriju 36*
savom sa punom pene- za O'w i kategoriju 80 za 't w '
36* tracijom ili zavareni spoj Drugi, kada је prslina kod

I~
ugaonim savom i Т-spoj ivice sava, odredujuCi razliku

ts~ ~--
zavaren suceonim savom sa napona u noseCim limovima,
efikasnom punom pene- kategorija 71.
tracijom kao sto је definisano
Ф па slici 6.6.9 (а). фiф

- Linijsko odstupanje nosecih

limova ne treba da prelazi
15% debljine srednjeg lima.
Preklopni zavareni spojevi
>1 m ф freklopni spoj zavaren Ф
~ zona nap'rezan ја
63 ~ glavne plo~e ugaonim savovima . - Napon u glavnom elementu
Ф sraeunati па osnovu povrsine
. 1/2 ~
naglb =-"
----=-
__ prikazane па skici.
* Videti odredbu 9.7.3
 ТаЬеlа 9.8.5 Zavareni spojevi sa noseCim savovima - list 2 od 3
, Kategorija
DETAUI KONSTRUISANJA OPIS ZAНТEV
deta11a
Preklopni zavareni &pojevi
@) Preklopni spoj zavaren I @)
>lumm ugaonim savom. - Napon treba da se sracuna u
45* preklopnim lamelama.
фi@

- Кrajevi savova treba da su vise od

10 mm od ivice ploee.
ф - Prslina usled smicanja u savu
treba da se verifikuje koristeCi
detali Ф.
t i tc Preklopne lamele па valjanim i
50* ::::;20mm zavarenim nosacima
Ф Zone krajeva jednostrukih ili ф

visestrukih preklopnih - Кada је preklopna lamela sira od

lamela, sa ili bez ceonog nozice potrebno је ceoni sav
t i1i t c sava. pazljivo izbrusiti i odstraniti
36* >20mm Шlјеblјепја.

avovi napre~uti па smicanje

® Kontinualni ugaoni savovi ®
napregnuti па smicanje, kao Naponsku razliku izracunati iz

~
sto su savovi u zavarenom povrSine sava.
nosacu. Za kontinualne
suceone savove sa punom Ф
t!!J
80
m=5 ® ф
penetracijom, napregnute па - Naponsku razliku izracunati iz ~
smicanje, koristiti kategoriju pomine sirine sava, razmatrajuci ~

100. ukupnu dшiпu sava.

Ivice savova su па vise od 10 mm
!•
~
(ј) Preklopni spoj zavaren od ivice ploee. I
~
ue:aonim savom. оо

~
* Videti odredbu 9.7.3
N
(Ја.
~ !
~
~

ТаЬеlа 9.8.5 Zavareni spojevi sa noseCim savovima - list 3 od 3

~
"""
~
Кategorija t,j,a

deta1ia
DETAUI KONSTRUISANJA OPIS ZAНГEV .:.•
""'*
••
"""
\о
80 ® Mozdanik u obliku еера ® ~
т=5 (prslina u savu ili u zoni - SmieuCi napon se sracunava па
® uticaja toplote). osnovu nominalnog
poprecnog preseka тоМа­
nika.

Savovi za vezu trapeznih

ukrueenja i Нта

71 ® U gaoni sav i1i suceoni sav sa ®

punom ili delimiCnom - Za sueeoni sav sa punom

V'
с. •• penetracijom. penetracijom, naponska raz-
lika usled savijanja treba da se
sracuna па osnovu debljine
ukrueenja.

® - Za ugaoni sav ili suceoni sav sa

delimicnom penetracijom,
ugооПl ~oy naponska razlika usled
savijanja treba da se sracuna
па OSilOVU debljine sava, i1i
50 debljine ukrueenja ako је ona
manja.
 ТаЬеlа 9.8.6 Sup~i preseci - list 1 od 2(*)
Kategorija
DETAUI KONSTRUISANJA OPIS ZAНТEV
detalia
Valjani i ekstrudirani proizvodi

~
ф Bezsavni elementi. ф

160 - Ostre ivice i povrsinske пе­

dostatke obraditi brusenjem.
CD
Kontinualni poduzni savovi
Ф Poduzni savovi izvedeni ф

140 automatskim zavarivanjem (za Bez start I stop pozicije i bez

sve druge slucajeve videti tabelu nedostataka izvan tolerancija iz
ф 9.8.2). Referentnog standarda 9 - nivo
kvaliteta 3.
Poprecni suceoni savovi

71
t=Yd h-:--1- ~ со
® Veza suceonim savovima sa cela
dva kruzna suplja preseka.
фi@)

- Ispupcenje sava mапје od 10%

sirine sava, sa blagim prelazima
ф ka povrsini zida cevi.
Savovi se izvode u ravnom
polozaju, kontrolisani su i nisu
@) Veza suceonim savovima sa eela рroпадеni nedostaci јтап to-

56
t=Yd [=I----~
--- ---- о dva pravougaona suplja preseka. lerancije iz Referentnog stan-
darda 9 nivo kvaliteta 3.
- Detalji sa debljinama zidova
CD уесјm od 8 mm mogu se
klasifikovati dve kаtе!юriiе vise.

~
Zavareni spQjevi ф
~
1Т t:w. Ф Кruzni ili pravougaoni suplji NenoseCi savovi.
. .
-----=---
. -----
--------. ~
profil zavaren ugaonim savom za - Sirina preseka paralelna sa
71 L (100 тт
® drugi profil. pravcem паропа ~ 100 mm. Za
sve druge slucajeve, videti tabelu
!•
~

9.8.4 •
~

*(t S 12.5 mm) ~

~
!.Jt !
~
0\

ТаЬеlа 9.8.6 Suplji profili -list 2 od 2(*)

;
~

Кategorija
DETAUI KONSТRUISANJA OPIS ZAНТEV
!
I
~
detalia I
~
Zavareџi nastavci ••

~ t~n~~j о
~

50 ® КruZni suplji preseci, ®iФ !

nastavljeni suCeonim savom па - NoseCi savovi.
® сеопој ploci. - Posle kontrole sava пета
nedostataka izvan tolerancija
iz Referentnog standarda 9
nivo kvaliteta 3.

~ t=n~-~~ []Ј ф Pravougaoni suplji preseci - Detalji sa debljinom zida ve-

45 nastavljeni suceonim savom, сiш od 8 тт treba da se klasi-
па сеопој ploci. fikuju jednu kategoriju vise.
(ј)

~ t=n~~~~ о
® КruZni suplji preseci ®i®
40 nastavljeni па Сеопој ploci -NoseCi savovi.
ugaonim savom. -Debljina zida тапја od 8 тт.
®

~ t=n~~~~ []Ј ® Pravougaoni suplji preseci

36 nastavljeni па Сеопој ploci i
ugaonim savom.
® -
*(t ~12.5 mm)
 Таbelа9.8.7 Cvorovi resetkastih nosaea -list 1 od 2 (т=5)

Кat~gorija DЕТАLП KONSТRUISANJA OPIS ZAНТEy

detalia
Cvor sa razmakom (*)

~Ф
t~0

90 t o /t j ~ 2,0 ~ ф Кruzni suplji preseci,

_. t---·~ ·-~з · - Кi N Cvorovi. =1 че

-~~----- -------
45 t o /t j = 1,0
to
ф

71 t o /t j ~ 2,0 t'O ь.. Ф ф Pravougaoni suplji - о,5.(Ь о -ьЈ:;; g::; l,1'(Ь о -ьЈ
П
-t~=&==j-
preseci, К i N - g ~ 2t o
rq;JJ =r~
Cvorovi. g: razmak
36 t o /t j = 1,0 е: pozitivan ekscentricitet
to

Cvorovi sa preklopom Фi@

Q)
с) - Preklop izmedu 30% i 100%
71 I to/tj~1,4 t~o t'O
~I ~ ф К- Cvorovi.

'-lГl
L________ L
§----з е
-.t~:::--·- ~-·--:~~ .- I

56
t o /t j = 1,0
.
_ . r=---~----=i
.-- .
L

. .-- . .-
~ G;J)J .9. . 1ОО:
р
preklop
t.!I!J
----------
~
~----
е: negativan ekscentricitet
~
-(*) Za meduvrednosti t o / t j koristitilinearnu interpolaciju izmedu пајЫшЬ kategorija detalja
- Uociti да ispuna i pojasevi zahtevaju posebne dokaze па zamor ~t
~
~
•
оо

~
......,Ј
~
w
~ tJ!J
оо
.~
ТаЬеlа 9.8.7 Cvorov:i resetkastih nosaca - Jist 2 od 2 (т=5)
Kategorija
DETAI.JI KONSTRUISANJA OPIS ZAНТEV
!'';""•"'
detalja .

р
Cvorovi sa preklopom (*) I ф do@ .:'"."'

to/tj~l,4 !иа
f .. ф
@ N - Cvorovi
-
-
-
t o ' t j $ 12,5 тm
35°$6 $ 50°
Ь о /t o $ 25
i
71 _. -------7-t----j .- t~0 t~
E . _ .

----------------
_ . _ . ~

~ vы

-
-
d o /t o $ 25
О,4$ЬЈЬ о $I,О

Gr1
l_ _____ L - 0,25$d j /d o $ 1,0
§----ј
-. t~:-...:--=~--=~- .- - Ь о $200 mm

'. ~:J.
- d 0<300
- mm
t o /t j = 1,0
50 L
- -0,5·Ь о $е$0,25·Ь о
-~----j
-. t~:-...:--~...:--=~- .- - -0,5·d o $ е $ 0,25·d o
- Ekscentricitet izvan
rаvш:

$ 0,02· Ь о ili $ 0,02· d o

- U gaoni savovi su
dozvoljeni u elementima
ispune debljine zid<;t ::;8
тт.

- Za debljine zida > 12,5

тт videti odredbu
9.6.3.

-(*) Za meduvrednosti t o / t j koristiti linearnu interpolaciju izmedu najblizih kategorija detalja.

-Uociti da ispuna i pojasevi zahtevaju poseban dokaz па zamor.
 ENV 1993-1-1 : 1992

ANEKS В (NORМAТIVNI)

REFERENТNI STANDARDI
В.l PREDVJ;T

(1) Ovaj deo 1.1 Evrokoda 3 pominje 10 referentnih standarda. Oni defmisu standardeza
proizvode i standarde za izvodenje koji se рriшепјији па сеliспе konstrukcije
koncipirane i proracunate u skladu sa Evrokodom 3: Deo 1.1.

В.2 DEFINICQE

В.2.1. Referentni standard 1: "Zavarljivi konstrokcioni celik"

(1) Evropski standard EN 10025 "Vruce valjani proizvodi od nelegiranih konstrukcionih

celika - Tehnicki uslovi isporuke" samo za kvalitete Fe 360, Fe 430 i Fe 510.

(2) Evropski standard prEN 10113 "Vruce valjani proizvodi od ·zavarljivih sitnozrttih
konstrukcionih celika" samo za kvalitete Fe Е 275 i Fe Е 355.

(3) Za kvalitete Fe Е 420 i Fe Е 460 prema prEN 10113 pogledati Aneks D*).

(4) Evropski standard prEN 10210-1 "Vruce obradeni suplji celicni profili: Deo 1
Tehnicki zahtevi isporuke"*).

(5) Evropski standard prEN 10219-1 "Hladno oblikovani suplji ееliCni profili za
konstrukcije: Deo 1 Nelegirani i sitnozmi celici"*).

(6) Treba obezbediti da је zavarljivost mater~ala dovoljna za zahtevanu svrhu.

(7) Za hladno oblikovane tankozidne elemente i limove pogledati u prENV 1993-1-3

Evrokod 3: Deo 1.3*) .

В.2.2 Referentni standard 2: "Dimenzije profila i limova"

В.2.2.1 Vroce v~ljani profili osim supljih profila жа kODstrokcije

(1) Evronorme za profile navedene u evropskom standardu EN 10025 modifikovane su

па sledeCi nacin:

• iskljucujuci tolerancije,

• ukljucujuCi "odgovarajuce nacionalne standarde" za vruce valjane profile

navedene u Aneksu В standarda EN 10025 (ali iskljucujuCi tolerancije).

(2) Evropski standard EN..... "Vruce valjani U profili sa nagnutim i sa paralelnim

nozicama - Dimenzije i tolerancije" (kada bude raspoloziv).

') U pripremi

259
(3) Evropski standard EN..... "Vruce valjani Т profili - Dimenzije i tolerancije" (kada
bude raspoloziv).

(4) Evropski standard EN ..... "Vruce valjani ispupceni pljosnati s~apovi - Dimenzije i
tolerancije" (kada bude raspoloziv).

(5) Evropski standard EN..... "Vruce valjani 1 i Н profili - Dimenzije i tolerancije" (kada
bude raspol0Ziv).

(6) Evropski standard EN..... "Vruce valjani podeljeni Т profili - Dimenzije i tolerancije"
(kada bude raspoloziv).

(7) Evropski standard EN..... "Vruce valjani ravnokraki raznokraki ugaonici -

Dimenzije" (kada bude raspoloziv) .
•
(8) Intemacionalni standard ISO 657 "Vruce valjani celicni profili": Deo 1 "Ravnokraki
ugaonici" i Deo 2 "Raznokraki ugaonici".

(9) Evropski standard EN..... "Vruce valjane pljosnate, kvadratne i okrugle celicne sipke -
Dimenzije" (kada bude raspoloziv).

(10) Evropski standard EN ..... "Vruce valjane kvadratne celicne sipke - Dimenzije" (kada
bude raspoloziv).

(11) Evropski standard EN..... "Vruce valjane okrugle celicne sipke - Dimenzije" (kada
bude raspoloziv).

8.2.2.2 Vruce valjani suplji profili жа konstrukcije

(1) Evropski standard prEN 10210-2 "Vruce obradeni ceIicni suplji profili: Deo 2
Dimenzije i tolerancije"*).

(2) IntemacionaIni standard ISO 657 "Vruce valjani ceIicni profili": Deo 14 "Vruce
obradeni ceIicni suplji profili za konstrukcije, dimenzije i karakteristike preseka",
kako sIedi:

• izuzev sto ceIik treba daje prema EN 10025.

В.2.2.3 Hladnooblikovani konstrukcioni supJji profili

(1) Evropski standard prEN 10219-2 "Hladno oblikovani ceIicni supljiprofili za

konstrukcije: Deo 2 Dimenzije i tolerancije"*).

(2) Intema<;ionalni standard ISO 4019 "Hladno obradeni ceIicni suplji profiIi za
konstrukcije - Dimenzije i karakteristike preseka".

*) U pripremi

260
 ENV 1993-1-1 : 1992

В.2.2.4 Шаdпо obIikovani profili osim supljih profila zakonstrukcije

(1) Za hladno oblikovane tankozidne elemente i limove pogledati и prENV 1993-1-3

Evrokod 3: Deo 1.3*).

В.2.3 Tolerancije

В.2.3.1 Vl'uce уаЈјапј profili osim supljih profila za konstrukcije

(1) Evropski standard prEN 10034 "1 i Н profili od konstrиkcionogcelika - Tolerancije za

oblik i dimenzije"*).

(2) Evropski standard prEN 10056" Ravnokraki i raznokraki ugaonici od konstrukcionog

celika - Tolerancije za oblik i dimenzije"*).

(3) Evropski standard prEN..... "Vruce valjani U profili sa nagnutim i para1elnim

nozicama - Dimenzije i tolerancije" (kada bude raspoloziv) .

. (4) Evropski standard EN ..... "Vruce valjani Т profili - Dimenzije i tolerancije" (kada
bude raspoloziv).

(5) Evropski standard EN..... "Vruce valjani ispupceni pljosnati stapovi - Dimenzije i
tolerancije" (kada bude raspoloziv).

(6) Evropski standard EN ..... "Vruce valjani podeljeni Т profili - Dimenzije i tolerancije"
(kada bude raspoloziv).

(7) Evropski standard EN ..... "Vruce valjane kvadratne сеНспе sipke ~ Tolerancije" (kada
bude raspoloziv).

(8) Evropski standard EN..... "Vruce valjane okrиgle сеНспе sipke - Tolerancije" (kada
bude raspoloziv).

В.2.3.2 8орlјј profili za konstrukcije

(1) Evropski standard prEN 10210-2 "Vruce obradeni celicni suplji profili Deo 2
Dimenzije i tolerancije"*).

(2) Evropski standard prEN 10219-2 "Hladno oblikovani сеНсni suplji profili za
konstrukcije: Deo 2 Dimenzije i tolerancije"*).

В.2.3.3 Hladno obIikovani profili osim supljih profila za konstrukcije

(1) Za hladno oblikovane tankozidne elemente i limove pogledati prENV 1993-1-3

Evrokod 3: Deo 1.30).

*) U pripremi

261
ENV 1993-1-1: 1992

В.2.3.4 LilDovi i pljosnati proizvodi

(1) Evropski standard EN 10029 "Tolerancije za dimenzije, оЫж i masu vruce valjanih
celicnih limova debljine 3 mm ili vise", za sledece:

• Tolerancije klase А.

(2) Evropski standard EN..... "Zahtevi u pogledu tolerancija za siroke pljosnate prozvode"
(kada bude raspoloziv).

(3) Evropski standard EN..... "Zahtevi u pogledu tolerancija za p~osnate prozvode" (kada
bude raspoloziv).

В.2.4 Referentni standard 3: "Zavrtnjevi, navrtke i podloske"

В.2.4.1 Neprednapregnuti zavtnjevi

(1) Zavrtnjevi prema Evropskim standardima EN24014, EN24016, EN24017 ili EN24018,
navrtke prema EN24032, EN24034 ili ISO 7413, podloske prema ISO 7089, ISO 7090
ili ISO 7091.

(2) Zavrtnjevi prema internacionalnom standardu ISO 7411, navrtke prema ISO 4775,
podloske prema ISO 7415 ili ISO 7416.

(3) Zavrtnjevi prema internacionalnom standardu ISO 7412, navrtke prema ISO 7414,
podloske prema ISO 7415 ili ISO 7416.

В.2.4.2 Prednapregnuti zavtnjevi

(1) Zavrtnjevi prema internacionalnom standardu ISO 7411, navrtke prema ISO 4775,
podloske prema ISO 7415 ili ISO 7416.

В.2.5 Referentni standard 4: "Dodatni lDaterijal za zavarivanje"

(1) Evropski standard EN..... "Dodatni materijal za zavarivanje " (kada bude raspoloziv).

В.2.6 Referentni standard 5: "Zakivci"

(1) Evropski standard EN..... "Zakivci za celicne konstrukcije" (kada bude raspoloziv).

В.2.7 Referentni standardi 6 do 9: "Standardi za izvodenje"

(1) Evropski standard EN..... " Izvodenje celicnih konstrukcija" Deo 1 "Opsta pravila i
pravila za zgrade "*).

В.2.8 Referentni standard 10: "Zastita od korozije"

(1) Evropski standard EN..... "Zastita od korozije" (kada bude raspoloziv).

*) U pripremi

262
 ENV 1993-1-1 : 1992

ANEKS С (INFORМAТIVNI)

PRORACUN NA КRТI LOM

С.l OТPORNOST NA КRТI LOM

(1) Кrti lom se definise kao lom konstrukcijskog elementa bez plasticne deformacije. Na
oblik loma uglavnom uticu sledeCi faktori:

• klasa Cvrstoce celika,

• debljina materijala,
• brzina nanosenja opterecenja,
• najniza eksploataciona temperatura,
• zilavost materijala,
• vrsta konstrukcijskog elementa.

(2) Zahtevani kvalitet celika moze da se odredi uzimajuci u razmatranje gore navedene
faktore. Izbor zavisi od zilavosti materijala kao i od zahteva koji se odnose па
mehaniku loma. Кriterijum se izraiava preko temperature opita pri kojoj udama
energija loma Sarpi V-epruvete ima minimalnu vrednost od 27 dzula.

(3) Postupkom koji sledi odreduje se najniza eksploataciona temperatura za dati kvalitet i
debljinu celika, u zavisnosti od eksploatacionih uslova, brzine nanosenja opterecenja i
posledica loma.

(4) Kvaliteti celika u ovom postupkU odnose se па materijal koji је u saglasnosti sa EN

10025 ili prEN 10113.

(5) Postupolc dot u oJlom Алеksu ле 'теЬо рrimел;iVОh· zo еksрlоо/осiоле 'еmpетоште

ispod -4(}Ј С

С.2 POSТUPAК PRORACUNA

С.2.1 Eksploatacioni oslovi

(1) Definisana su tri nivoa strogosti, koji odgovaraju nivoima napona sracunatim роmоси
karakteristicnih vrednosti dejstava i parcijalnog koeficijenta sigumosti YF = 1,0, па
sledeci nacin:

• Sl:
• ili bez zavarivanja,

• ili zavarena konstrukcija sa lokalnim naponima zatezanja koji ne

prelaze 0,2 granice razvlacenja,

• ili termicka obrada sa potpunim otpustanjem posle zavarivanja, sa

lokalnim naponima zatezanja (ukljucujuci sve geometrijske
koncentracije napona) koji ne prelaze 0,67 granice razvlacenja.

263
ЕНУ 1993-1-1": 1992

• S2: Zavarena konstrukcija sa:

• i1i lokalnim naponima zatezanja u opsegu 0,2-0,67 granice

razvlacenja,

• ili termickom obradom sa otpustanjem zaostalih паропа, sa lokalnim

naponima do dvostruke vrednosti granice razvlacenja.

• S3: Zone koncentracije geometrijski kompleksnih паропа sa:

• ili zavarenom konstrukcijom sa lokalnim naponima zatezanja u

opsegu 0,67-2,0 granice razvlacenja,

• ili termickom obradom otpustanja sa lokalnim паропјта u opsegu

2-3 granice razvlacenja,

аН u svim slucajevima ispod plasticnog loma.

(2) Tabela 3.2 је zasnovana па nivoima паропа S1 i S2.

С.2.2 Впјпа nanosenja opterecenja

(1) Definisane su sledece dve brzine nanosenja opterecenja:

• R1: Normalno staticko ili sporo opterecenje, koje se moze primeniti za

konstrukcije izlozene sopstvenoj tezini, korisnom opterecenju,
opterecenju od vozila, opterecenju od vetra i talasa i opterecenju od
unutrasnjeg transporta.

• R2: Udarno opterecenje, koje se moze primeniti za velike brzine

deformacije, eksplozije ili uslove udara.

(2)· Tabela 3.2 је zasnovana па brzini nanosenja opterecenja R1.

С.2.3 Poslediee lоша

(1) Definisu se sledeca dva uslova:

• С1: Elementi koji nisu kriticni ili spojevi, kod kojih Ы lom Ыо ogranicen
па lokalne efekte bez ozbiljnih posledica (па primer suvisni
elementi).

• С2: Кriticni elementi ili spojevi, kod kojih Ы lokalni lom izazvao potpuno
rusenje konstrukcije sa ozbiljnim posledicama u pogledu zivota ljudi
ili velike materijalne stete.

(2) Tabela 3.2 је zasnovana па uslovu С2.

264
 ENV 1993-1-1 : 1992

С.2.4 Nominalna granica razvlacenja

(1) Nominalna vrednost donje granice razvlacenja f Y1 opada sa debljiriom i moze se

dobiti iz izraza:
f Y1 = fyo -0,25 ·(tlt l )· (fyo /235) (с.1)
gde su: f уа osnovna vrednost f уl (и N / тт 2),
t debljina (и тт),
t 1 = 1 тт.

(2) Osnovna vrednost srednje donje granice razvlacenja f ya (samo za upotrebu u

Aneksu С) moze se odrediti па osnovu tabele с.1.

ТаЬеlа С.l Osnovna vrednost

srednje donje granice razvlacenja

Kvalitet celika Ре360 Ре430 Ре510

f ya (N/mm 2 ) 235 275 355

C.2.S Parametri

(1) Vrednosti konstanti koje treba usvojiti za kategorije S,R i С dobijaju se iz tabele с.2.

ТаЬеlа С.2 Vrednosti konstanti

Kategorija napona S1 S2 S3
ka 0,18 0,18 0,10
kь 0,40 0,15 0,07
kc. 0,03 0,03 0,04
Brzina nanosenja R1 R2
opterecenja
Vrednost k d 10-3 1,0

Posledice loma С1 С2

Vrednost Ус (LQ] ПЈЈ

(2) Detalji u pogledu temperature Тсу pri ispitivanja па zilavost-Sarpi V za standardne
kvalitete celika prema EN 10025 dati su u tabeli с.3.

(3) Relevatni detalji u pogledu temperature Тсу pri ispitivanju па zilavost-Sarpi V za celik
prema prEN 10113 dati su takode u tabeli С.3.

265
ENV 1993-1..1: 1992

Та'. С.3 Temperatura Тcv pri ispitivanju zilavosti-Sarpi V

Specificirane vrednosti Nominalna vrednost

Тсу еС) za koju se
Kvalitet Ispitna Minimalna energija ( Ј )
za debljinu t (тт) moze pretpostaviti da
celika s temperatura
(ОС)
daje 27 Ј za debljinu
obziromna
zilavost t(mm)
>10 >150 ~1501)
>150
~1501) ~2501) ~2501)

EN 10025
В +20 27 23 +20 +25
С О 27 23 +0 +5
D -20 27 23 - 20 -15
DD -20 40 33 - 302) - 252)
pr EN 10113
KG -20 40 33 - 302) - 252)
КТ -50 27 23 - 50 - 45
Napomene:
1. Vrednost treba usaglasiti sa proizvodacem celika za valjane profile рrеmсз
EN 10025 sa nominalnom debljinom preko 100 тт, za celike za stanje
isporuke N prema prEN 10113-2 sa nominalnom debljinom preko 150 тrn
i za celike sa stanjem isporuke ТМ prema pr EN 10113-3 sa nominalnom
debljinom preko 150 тт za duge proizvode ili preko 63 тт za pljosnate
proizvode.
2. Za оуе vrednosti se pretpostavlja da su ekvivalentne energiji Sarpi V od
40 Ј па -20 С, ili 33 Ј па -20 С za celik debljine od 150 тт do 250 тт.
0 0

С.2.6 Proracun

(1) Zahtevana zilavost pri 10ти K 1c se dobija iz:

0.55 0.5
K 1c = [ Ус·(1.] f y1 ·t 11,226 (с.2)
gdeje:

(2) Minimalna eksploataciona temperatura Ттјп se dobija kao:

А
Tmin = 1,4 Тсv +25+..,+(8З-О,08 f y1 )' [ k d ]0.17 (С.З)
gdeje:
~= lOO.(ln.K 1c -8,06)

266
 ENV 1993-1-1 : 1992

ЛNEКS Е (lNFORМAТIVNI)

DUZINA IZVIJANJA PRIТISNUTOG ELEMENTA

Е.l OSNOVE
(1) Duzina izvijanja I pritisnutog elementa је duzina drugacijegslicnog elementa sa
zglobno vezanim krajevima (krajevi stapa imaju spreceno bocno pomeranje аН mogu
slobodno da rotiraju u ravni izvijanja) koji ima istu otpornost па izvijanje.
(2) U nedostatkи boljih podataka, moze se usvojiti па strani sigurnosti teorijska duzina
izvijanja za elasticno kriticno izvijanje.
(3) Ekvivalentna duzina izvijanja moze da se koristi za sprovodenje proracuna otpornosti
па izvijanje elementa izlozenog neravnomernom opterecenju роmосu drugacijeg
slicnog elementa koji је izlozen ravnomemom opterecenju.
(4) Ekvivalentna dиfina izvijanja moze da se takode koristi za sprovodenje proracuna
otpomosti па izvijanje elementa promenljivog preseka preko otpornosti па izvijanje
elementa konstantnog preseka pod slicnim uslovima opterecenja i Qslanjanja.

Е.2 SТUBOVI U SКELEТIМA ZGRADA

(1) Duzina izvijanja Istuba и bocno nepomerljivom skeletu moze se dobiti sa slike Е.2.1 .
(2) Duzina izvijanja Istuba и bocno pomerljivom skeletu moze se dobiti sa slike Е.2.2.
(3) Za teorijske modele prikazane па slici Е.2.3 koeficijenti raspodele lЪ i 112 se dobijaju
роmосu formula:
111 =К С I(K c +К ll +К I2 ) (Е.1)

112 = К С I (К С + К 21 + К 22 ) (Е.2)

gde su: КС koeficijent krutosti stuba I/L,

К јј koeficijent efektivne krutosti grede.
(4) Ovi modeli se mogu usvojiti za proracun kontinualnog stuba, pretpostavljajuCi da је
svako polje stuba optereceno do iste vrednosti odnosa (N I N cr). U opstem slucaju gde
је (N I N cr) promenljivo, ovo dovodi do vrednosti koja је па strani sigumqsti I!L za
vecinu kriticnih dиfina stubova.
(5) Za svako polje kontinualnog stuba, pretpostavka ucinjena и tacki (4) moze se uvesti
koristeCi model prikazan па slici Е.2.4, а koeficijenti raspodele 111 i 112 se dobijaju
ротосu formula:

111 = КС + К 1 (Е.3)
К с +К 1 +K II +K 12
112 = Кс + К2 (ЕА)
К с +К 2 +К 21 +К 22

gde su К 1 i К 2 koeficijenti krutosti susednih polja stuba.

267
ЕНУ 1993-1..1 : 1992

zglob

, ukljestenje
а
- -___ zglob
"h

Slika Е.2.1 Koeficijent duiine izvijanja I!L za stub u bocno nepomerljivom obliku

268
 ENV 1993-1-1 : 1"2

zglob

~II

ukl je§ten је
---8
'12
zglob

Slika Е.2.2 Koeficijent dшiпе izvijanja I!L za stub u Ьоспо pomerljivom obliku

269
ENv 1993-1-1 : 1992

I
N

,,/
Коебсјјеп! raspodele
Ка
",

l Кс

Ка

I~oefiCijent
N
raspodele

(а) Воспо nepomerljivi оЫш

I,,/
N

Koeficijent raspodele ",

КI2

Ка

I~оебс~еп!
N
raspodele

(Ь) Воспо pomerljivi оЫш

Slika Е.2.3 Koeficijent raspodele za stubove

270
(6) Kadagrede nisu opterecene aksjjalnim silama, njihovi ·koeficijenti ,~f~lFt_i;Yne kruto~ti
moguda se odrede pomocu tabele Е.1, pod uslovom da grede ost~ju , u . elasticnoj
oblasti pri racunskim momentima.

ТаЬеlа Е.1 Koeficijenti efektivne krutosti za gredu

Uslovi rotacionog ogranicenja па daljem Koeficijent efektivne krutosti grede К

kпiјu grede (pod uslovom da greda ostaje elasticna)

Ukljestenjе 1,01/L

Zglob 0,751!L
Rotacija kao па bliZem kraju
(dupla krivina) 1,5/fL
Rotacija jednaka, а suprotnog znaka
onoj па bliZem kraju (jednostruka 0,5 I!L
krivina)

Opsti slucaj. Rotacija 8 а па blizem i 8 ь (1+0,5. 8 ь 18Ј·I IL

па daljem kraju

(7) Zo ske/e/e zgrodo so Ье/олskiт теdшргоtniт p/ocoт~ о pod Ш/ОJlот do је /opo/OgIj'o

ske/e/oproJli/no i do је ор/егеселје ГОJlnотето rospode(ien~ obicnoје dOJlo/jno /осnо do
se prelpos/oJli do koejiciien/i e:fek/iJlnih km/os/i iznose koko јеpnlcozono u /оЬе/iЕ.2

ТаЬеlа Е.2 Koeficijenti efektivne krutosti grede u skeletu zgrade sa

betonskim meduspratnim plocama

Uslovi opterecenja grede Nepomerljivi Cvorovi Pomerljivi Cvorovi

Grede neposredno nose betonske
ploce tavanice
1,0 I!L 1,0 I!L
Ostale grede pod direktnim 0,75/fL 1,0 I!L
opterecenjima

Grede opterecene samo momentima 0,5/fL 1,5/fL

паkrajevima

(8) Kod~ zo и/; s/ucoj op/erecenjf4 rocunsld тотеn/ u bi/o kojoj od gredo prekoroCi
Jlrednos/ Wel·fy IYM<V zo gredu /геЬо smo/ro/i do је zg/obno os/onjeno ·u rozmoIronoj
/ockii/i /ockomo.

271
ENV 1993..1-:1. : 1992

(9) Кodo gгedo imo nотiлоlno zglobne vez~ /reba prelpOsfavifi da је zglobno оslоnјело u
razmt/IЛJ1tOј 'ос/с!" ili 'аС/соmo.

(.ЈО) Kado gredo ,"mo polu-hиfe vez~ nјеn /coejicijenf eje/cfivne hиfosfi 'геЬа redu/covafi
sledsf1lenO 'оте.

. / Koeficijent raspodele 111

Кп .-/' KIZ

Stub koji se razmatra Кс

Ка

Koeficijent raspodele "\

Slika Е.2.4 Koeficijenti raspodele za kontinualne stubove

272
 ENV 1993-1-1 : 1992

(11) Kodo su grede izlоzеле ohljo/nim si!omn" л;inоvе Icoejicljeme e.fektivле hulosli tтebo
pri/ogodili slеdswело 'оте. Моgи se korislili fimkclje slоЬilлоsh: Коо ;еdЛОSIОVЛО
ollemolivn" moze se zолетоrili роvесол;е kоejiсljеЛОIО hulosh· usled оhljоlлоg
zоlеzолјn" о ulicoji od ohljo/nog prilisko тоgи se шеli u obzir kоrifсел;ет
oprohimocljo ло SlrолisigumОSh· ko;e su dole ulobe/iE.3.

ТаЬеlа Е.3 Aproksimativne formule za redukovane koeficijente krutosti

greda usled aksijalnog pritiska

Uslovi rotacionog ogranicenja па daJjem Koeficijent efektivne krutosti К

kraju grede (pod uslovom da greda ostaje elasticna)
1,0·[ IL(1-0,4N/N Е)
Ukljestenjе

0,75·[ IL(1-0,4N IN Е)
Zglob

Rotacija kao па ЬШеm kraju

(dupla krivina) 1,5·} IL( 1- 0,2N IN Е)

Rotacija jednaka, а suprotnog znaka

onoj па bliiem kraju (jednostruka 0,5·l/L(1-1,ON IN E )
krivina)
2
U ovoj tabeli N Е = п ВI I L2

(12) Sledeci empirijsld izrnzi se тоgи korisliti kno oprohimoclje ло slrолi sigumosli umesto
vгеdЛОSli ko;e se тоgи oaloti so slikn Е.21 i Е.22

о) Ьосло леротегflivi obIik (sliko Е.21)

1 IL = 0,S+O,14.(rlJ +тъ)+О,ОSS·('lt +тъ)2 (Е.5)

ili оltеmоtivло.·
1+0,14S.(Tlt +Тъ)-0,26S.ТЪ ·тъ Јl
l/ L = -----;-'--~---"'""--~ (Е.б)
[ 2-0,364.(тъ +тъ)-0,247 ·тъ ·1Ъ

(Е.7)

273
ENV 1993-1-1: 1992

ANEKS
1
F(JNFORМATIVNI)
. -

BOCNO TORZIONO IZVUANJE

F.l ELASTICNI КRITICNI MOМENT
F.l.l Osnove
(1) Elasticni kriticni moment za Ьоспо torziono izvijanje grede konstantnog simetricnog
poprecnog preseka sa jednakim nozicama, pri standardnim uslovima oslanjanja па
svakom kraju, opterecene kroz centar smicanja i izlozene ravnomemom momentu
savijanja, dat је kao:

= 1t 2 EI z Гl~+ L2 GI t Ј'5 (Р.1)

M cr L 2
1z п 2 ЕI z
Е
gde su: G = - - -
2(1 +у)
It torzioni moment inercije,
Iw sektorski moment inercije,
Iz moment inercije preseka oko slabije ose inercije,
L duzina grede izmedu Ьоспо pridrzanih tacaka.
(2) Standardni uslovi oslanjanja па svakom kraju su:
• spreceno za Ьоспо pomeranje,
• spreceno za rotaciju oko poduzne ose,
• slobodna rotacija u ravni.
F.l.2 Opsta formola za poprecne preseke simetricne о odnoso па slabijo oso
inercije
(1) U slucaju grede konstantnog poprecnog preseka simetricnog u odnosu па slabiju osu
inercije, za savijanje oko јасе ose inercije, elasticni kriticni moment za Ьоспо torziono
izvijanje dat је opstom formulom:

M cr
п 2
ЕI {[( k Ј 1 (kL)2 GI
=С. (kL); k 1: + 1t EI 2 t
( )21·5 - (C2Z g -СЗZј )}
+ C 2Z g -СЗZј Ј (Р.2)
w z

gde su: СЈ ' С2 i Сз koeficijenti koji zavise od opterecenja i uslova oslanjanja,

kik w koeficijenti efektivne dшiпе,
Zg = z. - Zs

Zj = Zg -о,sЈ(у2 - z2). z·dA II y

А

koordinata tacke gde se nanosi sila,

koordinata centra smicanja.
Zs
Napomena: Za konvencije о znaku videti F.1.2(7) i (8), а za aproksimacijeza Zj
videti Р.1.4(2).

274
 ENV 1993-1-1 : 1992

(2) Koeficijenti efektivne duzine k i kw variraju od 0,5 za puno ukljestenje do 1,0 za prost
oslonac, sa 0,7 zajedan krajukljesten, а drugi slobodan.

(3) Koejicl]ent k odnosi se по оЬпоnје Icrојnј'екpreseko u rovni Оп је onologon odnosu I!L

zoрпјиnип &ор.

(4) Koeficl]ent k w odnosi se па kriv(jenje Icrојnјекpreseko. Okoliko posebnim тегото n{ј'е

spreceno !cnv(j'enje Icrојn;'екpresek~ k w јгеЬошеј!" 1,0.

(5) Vrednosti C 1 , С 2 i С з su date u tabelama Р.1.1 i Р.1.2 za razlicite slucajeve

opterecenja, kao 8to to prikazuje oblik dijagrama momenta savijanja па duiini L
izmedu bocno pridrzanih tacaka. Date su odgovarajuce vrednosti za razlicite
vrednosti k.

(6) Zo slucojeve gde је k = 1Д vrednost С 1 zo bilo koji odпos тотеnојо па kmjevimo ;~

koo &0јеprikozono u tobeliF.l.~ pnoliZno doto izrozom.·

С 1 = 1,88-1,40'l'+0,52'јГ рлсетије (F.3)

(7) Konvencija о znaku za odredivanje Zj' videti sliku Р.1.1, glasi:

• z је pozitivno za pritisnutu nozicu,

• Zj је pozitivno kada је nozica sa уесоm vredno8cu Iz napregnuta па

pritisak u tacki gde је maksimalni moment

(8) Konvencija о znaku za odredivanje Zg glasi:

• za gravitaciona opterecenja Zg је pozitivno za opterecenje naneto iznad
centra smicanja,
• u op8tem slucaju Zg је pozitivno za opterecenja koja deluju kroz centar
smicanja росеу od tacke njihovog nano8enja.

F.1.3 Grede sa konstantnim dvostroko simetricnim poprecnim presekom

(1) Za dvostruko simetricne poprecne preseke Zj = О te је stoga:

(Р.4)

(2) Za opterecenje momentima па krajevima С 2 = О i za poprecna opterecenja naneta u

centar smicanja Zg = О. Za takve slucajeve:

М =С 2El Г(~ Ј.!ж.+ ()2

kL GI 1,5
cr
1t
zl
1 (kL)2 k w 1z 1t 2EI
z
tJ (Р.5)

275
ENv 199з .. :!,.1: 1992

11abelaF.l.1 Vrednosti koeficijenata С 1 , с; i сз za razliCite vrednosti koeficijenta k:

Opterecenie momentima па krajevima
Opterecenje i uslovi Dijagram momenta Koefi- Koeficijenti
oslanjanja sav1JanJa cijent С1 С2 СЗ
k
'Ф= +1
1,0 1,000 1,000

111111111111111111111
0,7 1,000 - 1,113
0,5 1,000 1,144

'Ф= + 3/4
1,0 1,141 0,998

mllllllllllllllllll 0,7
0,5
1,270
1,305
- 1,565
2,283

1/1= + 1/2
1,0 1,323 0,992

mlllllllllllllllm 0,7
0,5
1,473
1,514
- 1,556
2,271

1= + 1/4
1,0 1,563 0,977

П1mтnтттттrтттn 0,7
0,5
1,739
1,788
- 1,531
2,235
'Ф= О
(М 'ФМ) 1,0 1,879 0,939
f t ~ 0,7 2,092 - 1,473
0,5 2,150 2,150
1/1= - 1/4
1,0 2,281 0,855
ПТТттrrrт,,- са::а 0,7 2,538 - 1,340
0,5 2,609 1,957

'Ф= - 1/2
1,0 2,704 0,676
ГГТnТrrn.r.-.. -=C:CU::J 0,7 3,009 - 1,059
0,5 3,093 1,546

1/1= - 3/4
1,0 2,927 0,366
0Тrrrr-rЬ.... 0,7 3,009 - 0,573
-=z:цц:u
0,5 3,093 0,837
1/1= - 1
1,0 2,752 0,000
~ 0,7 3,063 - 0,000
--ч..I..L.llU
0,5 3,149 0,000

276
 " . '.

ENV 1993-1-1 : 1992

(3) Kada је k = k w = 1,0 (prosto oslanjanje па krajevima): .

_ г .
1t 2 EIZl~ L 2 GI t Ј'5
M cr - С 1 L2 1 + 1t 2 EI
Z Z
(F.6)

ТаЬеlа F .1.2 Vrednosti koeficijenata С 1 , С2 i СЗ za razliCite vrednosti koeficijenta k:

Poprecno opterecenje
Opterecenje i uslovi Dijagram momenta Koefi- Koeficijenti
oslanjanja savIJаПЈа cijent
С1 ~ сз
k

W
f t ~ 1,0 1,132 0,459 0,525
0,5 0,972 0,304 0,980

W
~ ~ Iђ.
cc::c:щm:tJ>'
.d1 1,0
0,5
1,285 ' 1,562
0,712 0,652
0,753
1,070

~ • ~
~ 1,0
0,5
1,365
1,010
0,553
0,432
1,730
3,050

Ј/ ГDЪ. .-r11
~ ~ '<ЦЈ)Ј" 1,0
0,5
1,565 . 1,267
0,938 0,715
2,640
4,800

I
1,0 1,046 0,430 1,120
1, I 1,
'Ч1Ј111111I1[JV 0,5 1,010 0,410 1,890
fL
L
а
l
'"
а
I
I а
•
l
.. а
t..L
F.l.4 Grede sa konstantnim jednostruko simetricnim poprecnim presekom i sa
nejednakim nozicama

(1) Za 1 presek sa nejednakim nozicarila:

IW=~f(1-~f)·Iz·h; (F.7)
А _ I fc
gd е su: I-'f-
I fc + I ft
I fc moment inercije pritisnute nozice oko slabije ose inercije preseka,
I ft moment inercije zategnute nozice oko slabije ose inercije preseka,
hs rastojanje izmedu centara smicanja nozica.

277
ENV 1993-1~1.; 1992
: " _ _0_, -.:~ - .Ј

Pritisak

Centar smicanja
Zs
-[------
- ------
у

Teziste

Zatezanje

Centar smicanja

-[-------'
Zs

- ------
у

Zatezanje

Slika F.l.l Konvencija о znaku za odredivanje ~

(2) Моgи se Icom/i/isledece oproksimoc(je zo Zj:

Icodoје ~f > 0,5:

(F.8)

kodoje ~f < 0,5:

Zj = 1,0·(2~f -l) ·h s 12 (F.9)
Zo projile Icod lcojiJr јеpnliSnll/O nozico so oborenim ivicomo.·
Zj =0,8 · (2~f-1)(1+hL Ih)·h.l2 ZO ~f >0,5 (F.10)
zј=1,0·(2~f-l)(l+hL/h)·hs/2 zo ~f<0,5 (F.ll)
gdeје h L vi5'ino оЬогешJr ivico.

278
 ENV 1993-1;.1 : 1992

F.2 VIТКОSТ

F.2.1 Opste

(1) Bezdimenzionalna vitkost I LT za bocno torziono izvijanje dataje izrazom:

(F.12)
0.5
gde su : Л 1 =1t[Е / f
y ] =93,9 Е
0.5
Е = [235/fy ]

~w= 1 za poprecne preseke k1ase 1 i1i k1ase 2,

~w = We1 .y / W p1 . y za poprecne preseke k1ase 3,
1 ~w = Weff .y / W p1 . y za poprecne preseke k1ase 4.

(2) Geometrijska vitkost Л LТ za bocno torziono izvijanje, za sve klase poprecnog preseka,
data је izrazom:
(F.13)

F.2.2 Grede sa k.onstantnim dvostruk.o simetricnim poprecnim presek.om

(1) Za slucajeve gda је Zg =0 (opterecenje momentima па krajevima ""i1i Poprefua

opterecenja koja deluju u centru smicanja) i k =k w =1,0 (prost6 oslanjanje па
krajevima), vrednost лLтsе moze dobiti pomocu izraza:

(F.14)

koja se moze takode napisati u obliku:

л _ L /i LT
(F.15)
LT - (С )0.5[1 + (L / a LT )2 J '2S
1 25,66

(2) Za uobicajeni 1 i1i Н presek (bez oborenih ivica):

I w = Izh; /4 (F.16)

279
ENV 1993-1..1:: ·1992

(3) Zo dvostrи/co simеmсолроргеслipreseJ.; vгеdлоst i LT је doto izrozom:

(F../7)

ili lIZ лezлоtлu oprolcsimoc(ju и obIilcu:

(F../8)

(4) Zo vо(јоле I ili Нprojile kOJi" odgovoroju Reftгелtлоm stолdогdu.4 mоки se kori.rtiti
sledeCi оргоmоlcsitivлi izrozi koji" su ло stroлi sigumosh:"

(F../9)

ili (F.2{))

(5) Zo bllo koji" uоЬiсојелi I ili Нprojil so јеdлоkim лоZiсоmС4slеdесо oprolcsimoc(jo је ло

strom"sigumosh:"

(F.2./)

(6) Slucojeviso k<~{) i/ili k w < 1,0 mоки do se obuhvote kori.rteciizroze:

(F.22)

ili л'LТ = г 1°25 (F.23)

( С )0'5l(~J
1 k
(kL / a
+ 2566
Ј'
LT )2

w '

280
 ENV 1993-1-1: 1"'2

ilizo slondordne ",о(јоnе f i/i Нproji/e.·

(F.24)

i/i (Е25)

ilizo bi/o koji' uobicojen f i/i Нpresek so jednokim noZicomo.·

(Е26)

(7) l&o/iko posebnim mетоmо nije spreceno kni;(jenjepresek~ k w trebo uzeh' do је jednoko
lЈЈ.

(8) S/ucojevi so poprecnim oplerecenjem koje de/uje iznod cenlro smicолјо (Zg > 0,0) ili
iSpod сеnио smiconjo (Zg < 0,0) mоgи do se obuhvole korifcenjem izrozo.·

(F.27)

i1i altemativno:

(F.28)

281
 ili za standardne valjane 1 ili Н profile:

(F.29)

ш altemativno:

(F.30)

ш za bilo koji uobicajeni 1 Ш Hprofil sa jednakim nozicama:

Лr.т = (С 1 )O"{[(~J _1[kL I i ]2 +(2Ch2Z J-r>Ј.' _2Ch2z }О"

(F.3I)
z g g

.
k
w
+ 20 h I tf . S S

282
 ENV 1993-1-1 : 1992

ANEKS Ј (NORМAТIVNI)

VEZE GREDA-STUB
Ј.l OBLASTPRIМENE

Ј.l.l Тјроп veza

(Z) Ovај aneks daje pravila za рптеnи za ртотасиn veza gтeda-s~ sledecipniteipe da!e и
delu 6.9.

(2) Pretpos!aviji1 se da su igreda i stub I јliН preseka.

(3) Pretpostaviji1 se daје greda vеzала za лоzicи stuba.

(4) Троуј оЬиhvаселih veza sирпкаzалiла sliciJ.Z.~a !osu.·

• Zаvагеле v~z~'
• Veze zavrtnjevima sa сеолоm plocom saprepustom/
• Veze zavrtnjevima sa сеолоm plocom bezргерш!а.

(5) ЛеЬто stuba moze da bude:

• Sa иkruсел;iinа и лivои оЬе лоzicе gred~'
• Sa иhuселjimа и лivоијеdле nozice gred~'
• Bez иkmсел;i1 и лivои nozica grede.

(6) Pored tog~ геЬro stuba moze do se о;оса sa.·

• D(;i1gonalnim uhucenjiin~'
• Dodatnom lamelom па геЬт.

(7) Kod veza zavrtnjevlin~ лоzicе stubo тоgu da se ојосајиротоси kолtrо-рlоСtl.

(8) Da!e su me!ode za odret1ivanje sledecih /carakterirllKo veze greda-stub:

• Моmел/ло olpomosl,'
• Rо/аеiола krutosl,'
• Кораејје! rotae(;e.

Ј.l.2 Dmgi tipovi veza

(Z) Me/ode do/e и оуот Алеksи тоgu /akoae da se рrimеле kod veza gтedo~gredt1.

(2) Odreaeni delovi ОУЙ metoda тоgu takoae da se рrimеле ла геlеvалtле delove dmgih
'роуа veza.

(3) Ova pravila zaрrimели ле odлоsе se ла veze и kojimoје greda vezal1tl zOl'ebrostubo.

(4) Ovа pravila za рптеnи ле tтeba da seрпmеnјији по elemente so preseeimo rl1zlicitim od

I iliH presekn.

283
ЕНУ 1993-1...1: 1992

• •

А
r

Ukruceno Neukruceno
(а) Zavarene veze

r I
- - - ~

- - - ~

.. .. ...
- - - ~

А
r r
Ukruceno Neukruceno
(Ь) Veze zavrtnjevima sa ceonom plocom sa prepustom
А А
r r

- - - ~

А
- -
- .-
....

А
-
. t-

- • r-
""i"'

r r
Ukruceno Neukruceno
(с) Veze zavrtnjevima sa ceonom plocom bez prepusta

Slika Ј.l.1 Veze greda-stub

Ј.2 ZAVARENE VEZE GREDA -SТUВ

Ј.2.1 Моmепtпа оtроrпоst

(Ј) Мотелlло otpomosl ZОllогеле lleze zOllisi od"

• оtpоmОSlizолеZОlеzолјо (llЮеliЈ.23)
• оtpоmОSlizолеpriliskn (llideliJ.24),
• оtpоmоslizолеsтicолјо (llideliJ.25).

284
 ENV 1993-1-1 : 1992

Ј.2.2 Dodatne lашеlе па rebru

(.1) LJodo/no /оте/о па геЬщ vide/is!ilcu /.2~ moze do se kons/i do biseроуесо/о otpomos/
геЬто s/ubo па,'
• zo/ezonj~ vide/i /.23.4
• pntiso!t; videk/.24.~
• smiconj~ vide/iJ.25.1.

(2) Kvo/i/e/ ce/iko dodo/ne /оте/е па геЬт /геЬо do је s!icon kvo!tte/u ce/iko stubo,

(3) Stiino Ь s /геЬо do је /оЬо do "оуоу!" ko;iinoје vezono dodo/no /оте/о dose.zu do poce/ko
ugoonog zoob(jenj~ vide/i s!ilcu /.21.

(4) LJufino /s trebo do је /оЬо do dodo/no /оте/о па геЬт и ce!ini polcnvo e.fekllvnu .fIпnи
геЬто nopregпu/og па zo/ezonje i паpntiso!t; vide/i s/ilcu /.21.

(5) LJeb(jino t s nе /геЬо do је тоnјо od deb(jine геЬто stubo t wc'

(6) Dodotno /оте/о па геЬт (геЬо do је zovoreno "оуотро се/от obtinu (ушеll' s!tlcu /.2.1).
Sovovi trebo do ,"тоји deb(jinu а kojo se odreduje па s/edeCi nocin,'
(а) kodo је dodo/no /оте/о па геЬт ро/геЬnо do Ь!" se роуесо/о otpomos/ геЬто па
smiconje i!i паpntisolc:

(/Ј)

(Ь) kodo је dodotno !оте/а па геЬт polrebno do Ь; se роуесо/о nostvos/ геЬто па

zo/ezonj~ vide/i/.2 3.2(4):

• poduzni suceoni.fovovi'
а ~ ts (/.2)
• poprecni savovi i poduzni ugaoni savovi:
а ~ts /..[2 (/.3)

(7) Kodo .finiш Ь s dodo/ne /оте/е па геЬт pre/ozi 40 ' Е . t s trebo konsk/i red сер "оуоуо i!i .
zovrtnjevo da Ь; se obezbedi/o provi/no sorodnjo izmedu dodotne /оте/еnо геЬт i геЬто
stub~ videll's/iku /.22 Тreba do su zodovo/jeni s/edeCi us/ovi'
е 1 $40·E·t s
е 2 $40·E·t s
р $40·E·t s
d o ~ts
gde su.' е1 krojnje ros/ojonje тp~
е2 iv;cno ros/ojonje тp~
р rozmok тp~
d precnik тp~
0.5
Е= [ 2З5/fу ]

285 '
ENV 1"3..1-1 : 1992

/,,///. ~~. ~~. ~. ~~~.

~ ~
, ~
,..~
, beff.t
, ~
""1"- ~
~ -'- ~
~
~ 1$ "1"-
-.- ~
~ ,..~
~
~
~
beff.c ,..~
,
~
~
, ~ .,
"' "' "",%

А
r

(а) Izgled

(Ь) Poprecni presek sa poduznim ugщ>nim savovima

-
(с) Рор~есni presek sa poduznim suceonim savovima

Slika Ј.2.1 Dodatna lamela па rebru

286
 ENV '1 993-1-1: 1992

. Slika Ј .2.2 Raspored сер savova Ш zаvrЩјеvа za dodatnu lamelu па rebru

Ј.2.3 Otpomost zone zatezanja

Ј.2.3.1 Neukrucena пожјса stuba

(1) Racunska otpomost neukrucene nozice stuba z"zlozene роргесnој sili zatezanja (videti
sliku /.23) data је sledecim formulama:

• za stub va(janog I iliHprofila

(/.4)

рпсеmије (L5)

287
ENV 1993-1..1: 1992

• za stub zavarenog 1 ili Н preseka :

Ft .Rd = [f
Yb ·f
.tfb{t wc +2·.[2 .аЈ+7 yc ·t~c Ј/умо (Ј.6)

рn·Сетије (Ј.7)

(2) Spoj 'геЬа uhufih· ako racunska otpomosf F1•Rd dobtiena ргета izrazima dafim pod (1)
nе zadovoijova s/edeCi ш/оv:
Ft .Rd ~ 0,7 . fyb . tfb . ЬјЬ / Умо (Ј.8)

gdeје Ь љ .finiю nоосе grede.

(3) Savovi koji spa;oju nozicu grede sa smbom 'геЬа da su dimenzionisani s obzirom па
liflZVojplU/e rt1cuns!ce olpomosti nozice grede f yb • tfb . ЬјЬ / У мо·

I
i -~- - ~
r-----~t----~I
-

288
 ENV 1993-1-1 : 1992

Ј.2.3.2 Neokruceno rebro stoba

(1) Rocunsko otpomos/ neuhucenog геЬго slllbo izlozenog роргееnој si/iZOlez(1Лјо d% је

izrozom.·

(Ј.9)

(2) Оzovorenoj vez~ ejek/ivno sinno геЬго slllb~ vюе/i sliku /.2~ d% је sledecim izrozimo:

• zo slllb vo(jonog I јliНprojilo:

b eff =t љ +2·..fi·a b +5(tfc +rJ (Ј.10)

• za stub zavarenog 1 ili Н preseka:

b eff =t љ +2·..fi·a b +5(t fc +..fi.aJ (Ј.11)

(3) Neuhuceno геЬго slllbo moze do se ојосоротоси dodo/ne lomele по геЬщ vюе/i /.22

(4) Восиns!со otpomos/ по zo/ezonje геЬго slllbo so dodotnom !omelom soglosno so /.22
zovisi od deb(jine podzdnih sovovo kojimoје vezono dodo/no lomelo no геЬщ vюеti /.22
(6)(Ь). Eftk/ivno sirino геЬго t w.eff moze do se uzme по sledeCi nоаn ..

• kodo su podzdni sovovi suceoni so deb(jinom а ~ t s /odo је..

• so jednom dodo/nom lomelom по геЬт:
t w •eff = 1,5·t wc (Ј.12)

• sa dodatnim lamelama па оЬе strane rebra:

t w .eff = 2,0· t wc (Ј.13)

• kada su poduini savovi ugaoni savovi sa debljinom а ~ t s I.Ј2Ј /odo је јli zo

jednu ilizo dve dodo/ne lomele по геЬт:
(Ј.14)

Ј.2.3.3 Ukruceni stob

(1) Rocunsko otpomos/ uhucenog slllbo izlozenog роргесnој sili zOleztmjo је noјтоnје
jedno!co rocunskoj otpomosti nozice gred~ pod uslovom do uhucenjo ispunjovoju
sledece zoh/eve.·
о. Deb(jinouhucenjo nе trebo doје тоnјо od deb(jine nozicegred~·
Ь. Ako је k1!oli/e/ celiko ukmcenjo тоnјј od onog u gred~ /odo trebo /okotle
proven"ti uhucenjo u pogledu рпјето poprecnih silo koje deluju prelco nozico
gred~·

с. Sovovi izmetlu uhucenjo i nozico slllbo /геЬо do su dimenzionisoni do prihvo/e

роргесnе sile koje deluju preko nozico gred~·

d Sovovi izmetlu uhucenjo i геЬго slllbo trebo do su dimenzionisoni do p!ihvofe

sile koje se unose u геЬro slllbo iz nолсо grede.

289
El'(V 1993-1..1: 1992

Ј.2.4 Otpornost zопе pritiska

Ј.2.4.1 Nеukruсепо I'ebro stuba

(.1) Rа.zuлskа otpomost ла gлјеселје леukmселоg геЬга stuba iz/оzелоg роргеслој sili
pnhska data је izrazom.·

(/..15)

рn'сетије (/..16)

gde је cr n.Ed таksiта/лi лоnnа/лi ларол pntiska u геЬт stuba us/ed аks(ја/ле si/e i
SllvijОлја.

(2) иzаvагелој vez~ efektivла .fiгiла геЬга stub~ videh"s/iku /.2~ dataје s/edecim izrazima:

• za stub vа(јолоg I ,"liНproji/a.·

(/..10)

• za stub zavarenog 1 ili Н preseka:

(/..1.1)

(3) Pored toga јгеЬа dokazati, koristeCi 5. 7.~ otpomost геЬга stuba ла stuЬлi obIik
izЬосаvалј~ kao лојерnкаzало ла s/ici/.2 4.

(4) Восло pomer(jivi оыtK izЬосаvаЛјО рn1саzал ла slici /.24(Ь) иеЬа лоnnа/ло spreCiti
kолstmkllvлiт тегата.

(5) Nеukmсело геЬго stuba moze da se Ојосаротоси dodatne /ате/е ла геЬт sag/asno sa
/.22

(6) Рг," sгасuлаvаnјu racunske otpomosti па gnjecenje геЬга stuba sa dоdаtлот Ioте/оm
efekllvла dеЬ(јlла геЬга moze da se uzme da је јеdлаkа ~5 t wc kada је pndodata јеdла
dоdаtла/ате/а ,"li4 О t wc kada su dodatne /ате/еpostav(jene sa оЬе strane геЬга.

Ј .2.4.2 Ukruсепо rebro stuba

(.1) Racunska otpomost uhuселоg геЬга stuba iz/оzелоgроргесnој silipritiska је лајтаnје

јеdлаkа гасuлskој otpomosti лоziсе gred~ pod us/ovom da иhисеnјО zadovo(jovaju
zahteve лаvеdеnе u /.23.3(.1).

290
 ENV 1993-1-1 : 1992

(а) Bocno nepomerljiv oblik

(Ь) Bocno pomerljiv oblik

Slib Ј.2.4 Stubni oblici izbocavanja neukrucenog rebra

Ј.2.5 Otpomost zone smicaвja

Ј.2.5.1 Neokrueeni рапеl rebra stoba

(1) RocunskaрlОShёnо o!pomosf по smiconje neuhucenogponelo rebro stuba izlo.ienog sili

smiconjo (videfi sliku /.25) dafoје izrozom:
[f
V pJ.Rd = yc . А v f.ЈЗ']t у мо (/.17)

gdeје А v povr.fina smiconjo smbo dafo u 5. 4. 6(2).

(2) Pored 'OK~ око је potrebno, иеЬо do se proven· o!pomosf по izboCavanje smiconjem
videfi 5. 4. 6 (7).

(.1) Neuhuceno геЬго smbo mo.ie da se ојосороmоСи dodafne lamele saghsno sa/.22

291
(4) Pn· smСШ1(lJl(lлјu госuлskе otpomo.1ti ло .1micолје ролеlо геЬто .10 dоdоtлоm lоmеlощ
лјеgОJlОРОJlr.fiло smicолјо А v mo.ie do .1e УJlесо .10 Ь s • t wc. Не trebo dolje ИJlеСОJlОј," А v
oko .1udodotле lоmеlе РО.1tОJl(јеле .10 оЬе .1trоле геЬто.

Slika Ј.2.5 Neukruceni panel rebra stuba izlozen sili smicanja

Ј .2.5.2 Ukruceni рапеl rebra stuba

(.1) Kodo .1e koriste diјоgолоlло ukmселјо геЬто (Jlideti .1liku /.26) do Ь'" .1e РОJlесоlо
otpomo.1t ло smicолје геЬто .1tub~ лјih trebo toko dimелziолisоti do РПnJlОје .1ile
zоtеZОЛјО i.1ilepntisko koje suргелеtе ло stubpreko ло.iicо grede.

(2) SOJloJli izmedu ukmселјо i ло.iicо .1tubo јгеЬо do su dimелziолisолi do pnnJlote .1ile u
ukruСеЛјiinо.

(3) SOJloJli izmedu ukruселјо i геЬто .1tubo 'геЬо do .1epo.1motroju koo лоmiлоlлi.fОJlОJli

292
 ENV 1993-1-1 : 1992

Slika Ј.2.6 Paneli rebra stuba sa dijagonalnim ukrucenjima

293
E8v 1993-1':1: 1992

Ј.2.6 Rotaciona krutost

(Ј) Rо/осiоlЮ hutos/ ZOJlorene Jleze gтedo-s/ub moze do se srocunoротоси izrazo:

(ЈЈ8)

gde su S ј sekon/no hu/os/ u odnosu по odreaeni тотеn/ Мu Jlezi (м ::; м Rd),

kj koejicijen/ hu/os/izo komponen/u ~
Fj silo u komponen/i i Jleze usled тотеn/о ~ од nе тоnјо od Fj .Rd / 1,5Ј
Fj .Rd rocunsko otpomos/ komponen/e i Jleze.

(2) Kod nеиhисеnе zOJlorene Jlez~ koejicl]en/ /c/U/os/i k j /геЬо ше/i so sledecim
Jlrednos/imo.·
ЛеЬто stub~ zono smiconjo k I = 0,24
ЛеЬто stub~ zono zo/ezonjo k 2 = 0,8
ЛеЬто stub~ zono pri/isko k 3 = 0,8

(3) Zo SJlolcu иhисеnи kотроnеn/ц releJlon/ni koejicijen/ k/U/os/i k j /геЬо uze/i do је

beskonocno Jlelila:

(4) ZOJloreno Jlezo kod kojeје теЬто stubo uk/Uceno i u zonizo/ezonjo i u zonipntisko moze
da se smotro koo hи/о Jlezo (JlI'de/i 6. 4.22).

Ј.2.7 Kapacitet rotacije

(Ј) Неиhисеnо zOJloreno Jlezo grede-s/u~ ртотосиnо/о u soglosnosksoproJlilimo zoрптеnи

do/im u ОJlот оnеksц moze do se smo/ro do ,"то kopoct'te/ r%cije ФСd od ~OJ5
rodijono.

(2) Рофиnо офото ZOJloreno Jlezo gтedo-stub moze do se smotro do ,"то odekll%n
kopoci/e/ то/осуе zo ploskcnu onolizu .

(3) ZOJloreno vezo gтedo-s/ub kod kojeје zo тотеn/nи otpomos/ merodoJlno otpomos/ zone
smiconjo moze do se smo/ro do ,"то odekll%n kopoclte/ r%cije zo plos/icnu onolizu.

(4) ZOJloreno Jlezo gтedo-stub kod koje је s/ub uk/Ucen i u zoni zo/ezonjo i u zoni pri/isko
moze do se smo/ro do ,"то odekll%n kopoclte/ т%cl]e zo plos/icnu onolizu cok i oko
nijeрофиnо офото.

(5) ZOJloreno Jlezo gтedo-stub kod koje је stub иhисеn u zoni zo/ezonjo од nije иhисеn u
zoni pri/isko moze do se smo/ro do ,"то odekll%n r%cioni kopoci/e/ zo рlоsllёnu
onolizu.

294
 ENV 1993-1-1 : 1992

(6) о slucaju zavarene veze gтeda-stub kod !соје је stub uhucen и zonipriliJ'/co a!i шј'е
uhucen и zoni za/ezanj~ kada zo тотеn/nи otpomos/ niie тerodovno otpomos/ zone
sтicanj~ videhjJOd (3) ~ /copaci/e/ ro/aciie Ф Cd тoze do se odredi iz i.zroza.·

(.119)

Ј.3 VEZE GREDA-SТUВ SA ZAПТNJEVIМA

Ј.3.1 Ogranicenja

(1) Оdelu /.3рптеnјији se sledeca ogтanicenja:

• Zo sve veze grede-stub sa zavrtnjeviтo pretpos/avgo se do imoји soтo ро 2
zovrtnjO и svo!coт redu zavrtnjev~'
• Pretpos/avgo se da deo ргерш/о сеоnе ploce so ргерш/от imo soтo jedon red
zavrtnjevo~'
• Pretpos/avgo se do deoргерш/а сеоnеploce saргерш/от nije и/cтucen.

(2) .Delovi тe/oda /соје su do/e и ode!j/cu /.3 тоgи /a!cot!e da se primene no relevan/ne
delove dmgih /ipova vezo.

(3) Predvitlena ro/aciona hu/os/рп gтanicnoт s/onju upotrebglvostiје dovo!jno /ос!Щ do!c
јеpredvitlena ro/aciona /cтu/os/pn'gтanicnom s/onju nosivosh' nilo и nekim slucojevil1tll.

Ј.3.2 Momentna otpomost

(1) Мотеnhю otpomos/ veze gтeda-stub so zavrtnjevima zoviJ'i od:

• Otpomos/izone za/ezanj~ vide/i/.3.~'
• Otpomoslizoneрnfislщ videh·/.3.~·
• Otpomostizone smiconj~ vide/i/.3.6.

(2) lzuzev /со!со је da/o pod (3) тoтentna otpomos/ veze greda-stub moze da se dobije
kori.fcenjeт postup/co /.3. 1.

(3) Momentna otpomos/ veze gтeda-stub so zovrtnjevimo za који se zahlevo do је роtpШ10

офота vez~ moze /a!cot!e do se odredi !coris/eCipostupa!c /.3. 1. ili ol/emotiv~o !coris/eci
postupak.J.3.2

295
ENV 1993.. 1-1: 1992

PostupakJ.3.1 List 1

Momentna otpomost veze greda-stub sa zavrtnjevima - plasticna .raspodela sila u

zavrtnjevima

(1) Odrediti potencijalnu otpomost nozice stuba u zoni zatezanja, videti Ј.3.4.1. do
Ј.3.4.3.

(2) Odrediti potencijalnu otpornost сеопе ploce grede u zoni zatezanja, vidi Ј.3.4.4.

(З) KoristeCi vrednosti dobijene u koracima (1) i (2), dolazi se do efektivne otpornosti za
svaki pojedinacni red zavrtnjeva u zoni zatezanja, videti Ј.3.4.5.
I

(4) Izuzev u slucaju potpuno otporne veze, ako racunska vrednost efektivne otpomosti za
syaki pojedinacni red zavrtnjeva prelazi 1,8B t .Rd , gde је B t .Rd dato u Ј.3.З(З),рrоmепiti
dimenzionisanje veze (па primer koriscenjem jacih z~vrtnjeva), osim ako se moze
pokazati da се efektivna otpomost tog reda zavrtnjeva biti izostavljena (ili
redukovana ispod 1,8 Bt .Rd ) U koraku (10).

(5) Iz koraka (З), odrediti ukupnu efektivnu otpomost svih redova zavrtnjeva u
zategnutoj zoni.

(б) Odrediti otpornost rebra stuba u zoni zatezanja, videti Ј.3.4.б do Ј.3.4:7.

(7) Odrediti otpomost rebra stuba u zoni pritiska, videti Ј.3.5.

(8) Odrediti otpornost rebra stuba u zoni smicanja, videti Ј.З.б.

(9) Usvojiti пајmапји od racunskih vrednosti dobijenih u koracima (5) do (8) kao
otpornost najslabije zone.

(10) Ako је ukupna efektivna otpomost redova zavrtnjeva u zoni zatezanja dobijena u
koraku (5) veca od otpomosti najslabije zone dobijene u koraku (9), redukovati је
izostavljanjem ili иmапјепјеm efektivnih otpomosti uzastopnih redova zavrtnjeva,
pocinjuci sa redom najbliZem centru pritiska, dok efektivna otpomost preostalih
redova zavrtnjeva nije jednaka nosivosti najslabije zone.

(11) Usvojiti redukovanu zonu zatezanja koja sadrzi samo опе redove zavrtnjeva koji
ostaju ро zavrsnom koraku (10).

(12) Ponovo proveriti otpornost rebra stuba u redukovanoj zoni zatezanja, videti Ј.3.4.б do
Ј.З.4.7.

(13) Ako је vrednost dobijena u koraku (12) mапја od опе ukupne efektivne otpornosti
redova zavrtnjeva u redukovanoj zoni zatezanja, usvojiti је kao novu vrednost
otpomosti najslabije zone i vratiti se u korak (10).

(14) Proveriti otpornost zone zatezanja rebra grede u blizini сеопе ploce grede па isti
nacin kao za rebro stuba,korak (12).

29б
 ENV 1993-1-1: 1992

Postupak Ј .3.1. list 2

(15) Лkоје vrednost dobijena u koraku (14) тапја od ukupne efektivne otpornosti redova
zavrtnjeva u redukovanoj zoni zatezanja, usvojiti kao novu vrednost otpornost
najslabije zone i vratiti se u korak (10).

(16) Odrediti racunsku vrednost momentne otpornosti veze MRd zasilOvanu па redovima
zavrtnjeva u redukovanoj zoni zatezanja, iz izraza:
M Rd = 1:[Fti .Rd .Ь ј ] (Ј.20)

gde su: Ftj .Rd racunska vrednost efektivne otpomosti pojedinacnog reda zavrtnjeva
1 Ьј odstojanje od tog reda zavrtnjeva do centra otpornosti zone pritiska.

(17) Proveriti da 1i otpomost savova izmedu nozice grede i сеопе рl0се zadovoljava
Ј.3.4.4(6).

297
· ENv 1993..1..1: 1992

Pestupak Ј.3.2 Listl

Momeotoa otporвost vezegreda-stob - raspodela sila о zavrtojevima proporciooaloo

ra8tojaDjo od ceatra pritiska

(1) Usvojiti raspodelu sila u zavrtnjevima u kojoj је otpomost svakog pojedinacnog reda
zavrtrijeva u zoni zatezanja proporcijalna rastojanju centra otpornosti zone pritiska, а
maksima1na sila ро redu zavrtnjeva је 2,0 Bt . Rd , gde је Bt .Rd dato u Ј.з.з (З).

(2) Koriscenjem vrednosti iz koraka (1), odrediti ukupnu efektivnu otpomost svih redova
zavrtnjeva u zoni zatezanja.

(З) Odrediti otpomost rebra stuba u zoni zatezanja, videti Ј.3.4.6 do Ј.3.4.7.

(4) Odrediti otpornost rebra stuba u zoni pritiska, videti Ј.З.5.

(5) Odrediti otpomost rebra stuba u zoni smicanja, videti Ј.3.6.

(6) Usvojiti пајmапји od racunskih vrednosti dobijenih u koracima (2) do (5) kao
otpomost najslabije zone.

(7) Ako је ukupna efektivna otpomost svih redova zavrtnjeva u zoni zatezanja dobijena u
koraku (2) veca od otpomosti najslabije zone dobijene u koraku (6), proporcionalno
redukovati silu u svakom pojedinacnom redu zavrtnjeva tako da је ukupna sila za sve
redove zavrtnjeva jednaka otpomosti najslabije zone.

(8) Za nozicu stuba, obezbediti da zbir sila redova zavrtnjeva iz koraka (7) za SVaku grupu
redova zavrtnjeva (Ш za sve redove zavrtnjeva za neukrucenu nozicu) пе prelazi
2M pl .Rd / m za relevantnu efektivnu dшiпu nozice stuba iz Ј.З.4.1 Ш Ј.З.4.3, gde su
M pl .Rd i m definisani u Ј.3.3(З).

(9) Ako пјје zadovo~en uslov iz koraka (8), proporcionalno redukovati silu u svakom
pojedinacnon redu zavrtnjeva .

(10) Za noZicu stuba, osigurati da maksimalna sila ро redu zavrtnjeva iz koraka (9) u bilo
kom redu zavrtnjeva koji пјје susedan ukrucenju stuba пе prelazi 2M pl .Rd za efektivnu
dшiпu nozice stuba koja је jednaka manјој vrednosti od 4m + 1,25· е ili 2mn, gde је е .
definisano u Ј.З.3(З).

(11) Ako пјје zadovolj.en uslov iz koraka (10), proporcionalno redukukovati silu u svakom
pojedinacnom redu zavrtnjeva.

(12) za сеопи plocu grede, osigurati da zbir sila u redovima zavrtnjeva iz koraka (11) za
SVaku grupu redova zavrtnjeva пе prelazi 2M pl .Rd /m za relevantnu efektivnu duzinu
сеопе рlосе iz Ј.З.4.4, koristeci relevantne vrednosti od M pl .Rd i m za сеопи plocu.

298
 Ет 1993-1-1: 1992

Postupak Ј .3.2 List 2 ·

(13) Ako nije zadovoljen uslov iz koraka (12), proporcionalno redukovati silu и svakom
pojedinacnom redu zavrtnjeva .

(14) Za сеопu plocu zavarene grede, osigurati да maksimalna sila ро redu zavrtnjeva iz
koraka (13) и bilo kom redu zavrtnjeva koji nije susedan ukrucenju ili nozici spojenoj
sa сеопоm plocom grede, пе prelazi 2M pl .Rd l m za efektivnu duzinu сеопе ploce
jednakoj mапјој од vrednosti 4 m + 1,25 е ili 2 1tn1.

(15) Ako nije zadovoljen uslov iz koraka (14), proporcionalno redukovati si1u и svakom
pojedinacnom redu zavrtnjeva.

(16) Za rebro stuba, osigurati да maksimalna si1a ро redu zavrtnjeva iz koraka (15) и bilo
kom redu zavrtnjeva koji nije susedan ukrucenju stuba пе prelazi otpomost rebra
stuba и zoni zatezanja, vidieti Ј.3.4.6, za efektivnu sirinu rebra stuba jednakoj
efektivnoj duzini nozice stuba iz koraka (10).

(17) Ako nije zadovoljen uslov iz koraka (16), proporcionalno redukovati silu и svakom
pojedinacnom redu zavrtnjeva.

(18) Proveriti otpomost zone zatezanja rebra grede и blizini сеопе ploce па isti nacin kao
za rebro stuba, videti Ј.3.4.6 до Ј.3.4.7, uzimajuCi и obzir i сеliпu svake grupe redova
zavrtnjeva kao i kritican pojedinacni red zavrtnjeva iz koraka (14).

(19) Ako nije zadovoljen uslov iz koraka (18), proporcionalno redukovati silu и svakom
pojedinacnom redu zavrtnjeva.

(20) Odrediti racunsku vrednost momentne otpornosti veze M Rd iz izraza:

Lh~
M Rd = Ftl .Rd ~ (Ј.21)
I

gde su: racunska vrednost efektivne otpornosti reda zavrtnjeva koji

је najudaljeniji од centra otpomosti zone pritiska,
rastojanje од najudaljenijeg reda zavrtnjeva до centra
otpomosti zone pritiska i
rastojanje од bilo kog reda zavrtnjeva до centra otpomosti
zone pritiska.

299
ENV 1993-1-1:'1"2

Ј.3.3 ЕЫУalеDtпi Т-еlеВlеDt

(1) OlpOmosl nnzolezonje nozice slubo i сеоnе р/осе grede dobilo se prelco elcvivo/enlnog
т-e/emenllz,videh"s/iIcu /.3.1.

(2) Zo olpOmosl Т-е/етеnlо moze bilimerodovno:

• olpOmosl nozic~
• olpOmosl zovrlnjev~
• olpOmosl теЬго i
• o!pomosl sovovo геЬго-nолс~ и s/ucoju zovorenog т- e/emenlO"

(3) Rocunslca otpomosl пп zOlezonje nozice Т-е/етеnlо 'геЬо "о se uzme "о је jednnlca
nnјтоnјој vrednosh"zo hi тоgисо oblilco /отоpn7cozonih по s/ici/.3.21caIco s/edi"

Oblik IOВla 1: РО!рШlОp/oshjilcocijo noЛсе."

4M pl .Rd
F1.Rd =--=--- (/.22)
rn

Oblik IOВla 2: Lom zOvrlnjevo sop/oshjilcacijom nozice."

F _ 2M pl .Rd +n·1:B 1.Rd
t.Rd - rn+п
(/.23) .

Oblik IOВla 3: Somo /от zovrlnjevo""

Ft .Rd = 1:в t.Rd (/.24)

(/.25)

B t .Rd rocunslca o!pomos/ по zo/ezonjejednog sldopo zovr/onj-р/оС~

dobiienn iz6.5.5(~

m t . Rd ulcupno vrednosl zo sve zOVrfnjeve и Т-е/етеn/ц

п = e min рn" сетије п ~ 1,25т

о /~ т i е supn1cozoni по s/ici/.3.1.

(4) Zovisnosl izmetlu geomeIriie veze i obIilco /ото pn1cozono је по s/ici /.3.Ј; gde su
uvedene sledece oznolce."

~= 4M pl .Rd
rn ·1:B t .Rd

л=n/т

300
 ENV 1993-1-1 : 1992

~ ~

~ ~

~ ~

, 8lika Ј.3.1 Dimenzije T-elementa

301
 Modelloma Momentni dijagram

Sila od efekta Sila od efekta

poluge poluge

t F /2l + l t '\l7 '\[1

Q I
t Q Ft /2 + Q Q

Oblik loта 1: Potpuna plastifikacija

Kontaktna
sila

'\7 V
t f
Q
Q F = 2Мр! + nIВ!
t т+п

Oblik Јота 2: Lom zavrtnja sa

plastifikacijom nozice

t
Л
Гt

ф Ф

~
В
~
! Bt

Oblik loma 3: Lom zavrtnja

Slib Ј.3.2 Oblici loma noiice Т-elementa

302
 ENVI993-1-'l : 1992

Model 3
- - - - - - - - - - - - - - - --=="""~-----

2л
1 + 2л

(з
2л
1 + 2л

л=п/m

SlikaJ.3.3 Uticaj geometrije veze па oblik loma nozice T-elementa

Ј.3.4 Nosivost zone zatezanja

Ј.3.4.1 Neukrucena nozica stuba

(.1) Zona za/ezanjd neuklUcene nozice slllba /геЬа da se posmatra da de/uje kao senja
ekviva/en/nih Т-е/етеnа/а sa ulcupnom dzdinom koja је jednaka ulcupnoj e.fek/ivnoj
dzdini 'Ll eff rasporeda /in(ja p/as/(fikac(je zavrtnjeva u za/egпu/oj zoni vez~ kao &0 је
pnKazanona s/ici/.3. 4.

(2) E.fek/ivna dzdina /eff za svaki red zavrtnjeva иеЬа da se иzте da је jednaka nајтаnјој od
s/edeCih vrednos/i shodno do/iCJiom s/ucaju.·

а) za unutra.fnje zavrtnjeve:

leff.a =р (vide/i s/ilcu /.3. 4(0)) (/.26)

leff.a = 4m + 1,25е (vide/i s/ilcu /.3. 4(Ь)) (/.27)

leff.a = 2mn (vide/is/ilcu /.3. 4(с)) (/.28)

Ь) za Ьајnје zavrtnjeve:

leff .b = О,5р + 2m +О,625е (videb"sItKu /.3.4(0)) (/.29)

leff.b = 4m + 1,25е (vide/isItKu /.3.4(Ь)) (/.30)
leff.b = 2пm (videb"slt1cu/.3.4(c)) (/.3.1)

303
ENV 1993-t~1:1"2

(3) Кoda IЮl1nоlni noроn pritisko <т n.Ed U nozici stubo us!ed oksljo!ne si!e i тотеnјО
sOllrJonjo u sшЬu рге!ozј" 180 NЛnm 2 по mestu zone zotezonj~ тоgисо redukcljo
Гt1cunske тотеntnе otpomosti nozice stubo trebo do se иzmе u obzir mnozenjem
lIredпosti M pl .Rd u /.3.3(3) so redukcionim kоejiсlj"t?Лtоm k r koji" se dobljo по s!edeCi
noсin:
• kodojecr n.Ed ~ 180N /mm 2 :
kr =l
•
(/.32)

gde su <т n.Ed i f y u N / mm 2

(4) ObIik !ото i moksimo!no potencljo!no rocunsko otpomost јгеЬо do se odredi

posmotrojuCi S1Ie redolle ZOllrlnjello u zoni zоtеzоЛјО koo jedinSl1lenu gmpu kOjo de!uje
zojedno u jednom ek1lillo!entnom Т-е!еmеntu.

(5) Zo 01lU noтеnи, zo ek1lwo!entni Т-е!етеn! se pretpostoll(jo do је u rOllnotezi so dlUgim

s!icnim T--е!етеnјОт. Мinimo!nu lIrednost е zo nozicu stubo i!i сеоnи р!оси grede јгеЬо
kOlutitiрn· odretlwonju п о!ј" sl1lomo lIrednost е zo nozicu stubo јгеЬо do se koтistiрп
odretlillonju !eff"

(6) Sl1lomo ejeklillno rocunsko otpomost zo S1Ioki red ZOllrlnjell~ uzimOjUCI u obzir
kompotibilnost so zonom zotezonjo сеоnе р!осе gred~ иеЬо do se odredi koo ло је
орйоnо u /..Ј. 4. 5.

304
 р р

(а) Kombinovani raspored linija plastifikacija za grupu zavrtnjeva

(Ь) Zasebni raspored linija plastifikacija za zavrtnjeve

@ @ @
@ @ @
(с) KruZne linije plastifikacije oko svakog zavrtnja

Slika Ј.3.4 Raspored linija plastifikacija za neukrucenu nozicu

305
Ј.3.4.2 No.iea stiaba аа kODtra-рlоёаmа

(1) НоВсо sшЬо mo.fe do se ојосо dodovonjem nezovorenih kOnfro-рlоео koo &0 је
prikazono ло slici/.3.5-

(2) Siriлo konfrtJ-рlоее Ььр nе trebo do је тоnјо od rostojonjo od ivice no.fice do pocetlco
zoo!J(jenjo noже ui икооnog sovo.

(3) LJиfiлo konfrtJ-рlоее nе 'геЬо do је тиnјо od иkиpne ејеМЈЈnе dиZine rosporedo liш]о
ploshJikocijeZOJlrfnjevo u zоtеgnшој zoni ЈЈае i frebo do је tokvo do seрмо Ьогет 2d
preko zodлјеg ZOJlrfnjo по SJlokom Ьоји.

(4) RосШ1S1co otpomost ло zotezonje no.fice sшЬо ојосоnе so kOnfro-р/осоm~ trebo do se

иzme Icoo лојтоnјо vrednost od /П. тоgисо obIiko 'ото (videti /..1.3(3)) по sledeci
Лист:

О/ЈШ .11111 Ј: Роtpuлоplosttftlcocijo no.fice i UnUfrosnjegpodmetoco.·

F _ 4M p1 .Rd +2M bP .Rd

t.Rd - m (/.33)

О/ЈШ .11111 2: Lom ZOVrfnjevo sopfostijilcocljom somo nоОсе.·

F _ 2M pl .Rd +n1:B t.Rd

t.Rd - m+n (/.23)

Lom somo zOVrfnjevo

Ft.Rd = 1:В t.Rd (/.24)

gdeje: Mbp.Rd rocunsko тотеntnо otpomost kOnfro-рlосе doto izrozom :

(/.25)

306
 / м
Kontra ploca

Kontra ploca

Slika Ј.3.5 Nozica stuba sa kontra-plocama u zoni zatezanja

Ј.3.4.3 Ukrucena nozicastuba

(1) Zono zOlezonjo uhuсеnе nozice stubo trebo do se posmolrt1 do deluje Icoo senJo
ekvivolenmih т- elemenlo so ulшрnоm dиZinom /соја је jedl1tllco u1шрnој e:fehivnoj
duzini rosporedo linijo plOShjilcocije zovrtnjevo и zoni zolezonjo, Icoo ло је оznосеnо l1tl
slici/.3. 6.

307
(2) Efrldiwta du.fiлo leff zo svoki red ZOllrhtjevo ~bo do se zшne do је јеt:lлoko лојmon;"ој
odsledeeih wгdпosh·shodno dohcnom s/ucoju.·

(о) ZI/ Zl/lIrhtjeve do иhuceltJo:

leff .• = ат (/.35)
leff .• = 2mn (/.28)

(Ь) zooslole Ш1ufrtJ.fnје ZOllrhtjeve.·

leff.b =Р (/.36)
leff.b = 4m + 1,25е (/.30)

leff.b = 2mn (/.3.1)

(с) zo osm/e wiCne ZOllrhtjeve.·

leff.c = О,5р+2m +О,625е (/.37)
leff.c = 4m + 1,25е (/.38)
leff.c = 2mn (/.39)

gde se odлos а dobi;o so slike Ј.3. 7.

(3) кoda nOmttlmi лороn plilisko С1 п . Ес! u noшЈ" slUbo us/ed olai;ome si/e i momenlo
sOIli;onJo u slubuрге/ozi .180 Nlтт 2 ло meslu zone zolezonjo, Irebopninemfi redulccioni
koejicljenl k r koo u Ј.3. 4..1(3).

(4) Gl7lpe redollo ZOllrhtjello so svoke slrone иhucenjo lrebo ~h"'Oli koo odllojene
ekvwolelllne Fe/emellle koji se prelclopoju. ObIik /ото i molaimomo роlеllсi;о/ло
rtJClll1SКo otpomosl lrebo do se odrediposebllo zo svolat lokvu grupu redollo ZOllrhtjevo.

(.5) zo Iu лотеllU svold ekvillo/ellflli Fe/emenlo Irebopretposfollih· do је u rOllllolezi so

dl7lgiт snclliт Fe/emelllom. Мinimo!ло JlТ(!dпOSf е zo lIozicu slubo јД сеОllи р/о(и
grede trebo do se korirliрn· odredillollju п од sl1l011Ю IIredпosf е zo 1I0пси slubo lrebo do
se korirfipn· odretli1loltJilleff.

(6) Sl1l011Ю efeklillllo rocullSko otpomosl zo svoki гео ZOllrhtjelltl, иzjтojиcl u obzir
koтJНIfibilлOSI so ZOIlOm zOlezollJo сеОllер/оее grede, ~bo do se odredi koko је ориоnо
иЈ.3.4.5.

(7) lIkrиcelljO ~bo do zodollo(je zohleve ЛОllеdеne u Ј.23.3(.I).

308
 ENVI99-34-1: 1992

,
Ј r--

ј
+ +
+ +
{
t-
~

+ + -• + +
ј

.1..-

l.e.l.m.1 + +
~
+ + i-

р
~
+ +
~
+ + -i-

Р
ј
'---
+ + + +
....
1. e.l.m.1
,..

(а) Ukrueena noZica stuba (Ь) Ekvivalentni Т- elementi

Slika Ј.3.6 Efektivne duiine nozica ekvivalentnih Т-elemenata koja pretstavJjaju

ukrueenu nozicu stuba

309
 1.4
21f
6
5.5
5
4.75
4.5
4.45
..---_..._-....-----.--.,..-+--т-т--t---r..,...--м-r--r----,
.. ех

1.3 1----f--4----I-+-+--+-+-r-++--+++--I----I
f 1.2 ~-+-+---I-+-+--t-+-i-t--t--t+t--'r----t

1.1 I---+-+---I-+-+--t-+-++~-н-~I-----t

1.0 I---+-+---I-+-+--+-+-++-+--+;+-I-----t

0.9 I---+-+---I-+-+--+-+--t+-+--+-н-I-----t

0.8 I---+-+---I-+-+--++--++-+-+-++-r----t
1 \
0.7 I-----+----I--+--+-\ *-\--н,---+l\---Јн--++\\\+-----1
0.6 t---+-~~\:-t-t---ft-I\---t+-+-~-н-\~--t
0.5 I----+----+--+----r~--т-\~\~\t-+--+r~\---t
0.4 ~-+--+-~\ft-,\~I\-ч-I\-т-t-\'\Т-i~
~ ~t___t___I__I__~~~~-т-'\fo--Il\.r-fr-
\l\~' ~4.5

0.1
"'~~4.75
...... ~~5
........ r-- 6
~~_~~__~__~~_~_~~21f
о 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9
- ....~- Л1

'\
1\1
тЈ
= т,+ е F==+:::::tl==+:::::t
+ +
=;..
'\ та
1\2:11: т,+ е

SUb Ј.3.7 Vrednosti koeficijenta а za ukrucene 110zice stuba

310
Ј.3.4.4 Сеопа рЈоса

(1) Zono zofezonjo сеоnе ploee gгede frebo do se posmofro do deluje Iazo sertio
elcvivolenfnih Felemenofo so .ulcupnom du.finom koјо је jednolaz ulшpnој ejelctivnoj
drdini rosporedo lil1ljo plosfijilazcrj"e ZOVrfnjevoll zOfegnufoj zon~ -Iazlco је pnКozono по
slici/.3.8.

(2) E/elctivno du.fino lеСС - zo svokired zOVrfnjevo trebo dose uzmе. do је jednolaz l1(Jjinonjoj
odsledecih vrednosfi shodno dohcnom slu{oju.·

(о) zo ZOVrfnjeve so spogne sfrone zofegnufe nozice gгede:

leff.a = О,5Ь р (/.40)
leff.a = O,5w+2m x +О,625е х (/.41)
leff.a = 4m х + 1,25е х (/.42)
leff.a = 2mn х (/.43)

(Ь) zopnli redZOVrfnjevo irpodzofegnufe nozice grede.·

leff.b = ат (/.44)
leff.b = 2mn (/.31)

(С) zo dmge unufrosnje zovrfnjeve.·

leff.c =р (/.45)
leff.c = 4m + 1,25е (/.38)
leff.c = 2mn (/.39)

(d) zo dmge wrcne zOVrfnjeve

leff.d = О,5р +2m +О,625е (/.4б)
leff.d = 4m + 1,25е (/.47)
leff.d = 2mn (/.48)
gde se koejicIjcnf а dobIjo so sli/ce /.3. 7.

(3) Отре redovo zovrfn;cvo so svoke sfrone uhucen;o povezonih so сеоnоm plocom trebo
trehroh' Iazo odvo;cne elcvivolenfne Felemente koД se ртеНороји. Kod сеолih ploeo so
ргерШјОn; ктре redovo zovrfn;cvo iznod i irpod zofegnufe nолсе gгede tгebo fokode
frehroh' Коо odvo;cne еlcvwоlёnfnе FelemeiZle 'koji" se preldapoju. ObIifc. lomt1 i
mohimolnopofencljolno rt1cunslaz otpomosf trebo do se odredeposebno zo svolcu fOlcvu
ктри redovo ZOVrfn;Cvo. . . .

(4) Zo fII nоmеnи svo/(i elcvwolenfni Felenienf trebopretposfovifi do;сu rovnpte,Zi so dmgim
slrcnim Felemenfom. Мinimo!no vrednosf е zo сеоnи plocu ilinoZicu ,sfllbo frebo do se
korish'pfi odredwonju п oli sfJlomo vrednoste zo сеоnu plocu trebo '(јо se koJ.irtipn·
odredivonju 1eff'

(5)SfJlomo ejektivno rocunslaz офоmОSfZО svold red zovrfnjep~иzinmjuci u obzir

Iconipofibilnost so zonom zofezonjo i10же sfllb~ trebo do se odredi IcoIcdJc ориоnо u
/.3.1.5.

311
 , *)
·1
е-Е
rn. .· + + ј[[1ЕЈ
11.....------. "Ј'

l.e:1 m·l. ј

~ + + + +
р

ј
~ + + + +
р

- + + + +
' - - - " -_ _.&..1-_ _-1

1 1 1. е .1.m.1
Prepust Deo izmedu nozica

(а) Ceona рюса (Ь) Ekvivalentni Т- element

Ј·
ь.
., ~ .
, 1118.,

(~__ ~+ Ј ~
~
+ ~
~
+
~јIШ
+ ...... __
IL __ + .-JI + +
*) . Transformacija prepusta u ekvivalentni Т- element

S.fb Ј.3.8 Efektivne duZine nozica ekviva1entnih Т-elemenata koji predstavljaju

Ceonuplocu

312
 ENV 1993-1-1 : 1992

(о) по ЬЈ" se osigurolo do .fovovi izmedu лоzicе grede i сеоле рlосе јmoји dovо(iлi kopocilel
de:foпnocii~ олi trebo do su dimелziолirолi do prihvole ulicoje od тотелlо /соДје
јеdло/с толјој od sledece dve vгеdлоsli'

• госuлs/сiрlosliслi тотелl otpomosligrede М pJ.Rd Ј

• 'у pUIO госилsko тоmелtло otpomosl veze.

gdeје.' 'у =~ 4 zo uhuсели /сОЛShU/ссiiц

(/.49)

ili 'у =~ 7 zo леиhuсели /солstm/cсiји,

(/.5(})

Ј.3.4.5 Efektivna otpomost redova zavrtnjeva

(.1) Мо/csimolлoРОlелсljоlno roсилsko otpomosl лоzicе smbo о op.ftem sliJCoju л/ј'е irlO koo
mo/csimоlлоРОlелсiјоlло roсилsko otpomosl сеолеploee grede.

(2) по ЬЈ" se odredilo swomo roclU1Sko otpomosl zоле ZОlеzолјо, trebo do se dobiie
/сотроliЬi/лorospodelo silo и redu zоvrlлјеvо Ј u /сојој zo SJ/o/ci red zоvrlлјеv~ pOSlo;i"
гоvлоlеzо izmedu лјihоvih dорriлоsо госилs/сiт otpomoslimo лоZiсе smbo i сеоле ploce
grede.

(3) Еft/clivле госилs/сеotpomosli zo SJ/o/ci ројеdiлослi red ZОVrlлјеЈ/О trebo dobih'

/соrifселјеm posmpko /.3.3.

(4) Moze se pretposlovili do efe/сIWЛО roсилsko otpomosl zo SJ/o/ci red zоvrlлјеЈ/О deluje и
lеZifлој liшјi'lоg redo zоVrlлјеvо,

Ј.3.4.6 Neukroceno rebro stuba

(.1) ROClU1Sko otpomosl леuhuселоg геЬго smbo izlоzелоg роргеслој sili ZОlеzолјо dolo је
/oпnulom:

(/.9)

(2) и vezi so zоvrlлјеЈ/iт~ efe!ctwло .firiло zоlеgлиlоg геЬго

smbo ,trebo do se иzme do је
јеdлоko ulcuрлој efe!ctwлој du.!iлi rosporedo liл/ј'о plostfli/cocije ZОVrlлјеЈ/О и zоlеgлиlој
zолi vez~ dоЬiiеле iz /.3. 4.1.

(3) Nеиlcmсело геЬro smbo moze do se ојосо ротоеи dodotле Iomele ло геЬт sоglosло so
/.22, vшеli/.23.2(4),

Ј.3.4. 7Ukroceno rebro stuba

(.1) Rосилsko otpomosl иlcmселоg геЬго smbo izlоzелоgроргеслојsiliZl1lezoлјо лојmoлјеје

јеdлоko госилs/сој otpomosli лоzicе gred~ pod uslovom do uhuселјо zodovouo1ll1ju
zohleve лоvеdеле и /.23.3(.1).

313
ЕНУ 1993-1;'1 : 1992

P"siupakJ.3.3
Еf,ktivпе racaaslte оtроrпоsti redova zапtцјеvа

(1) Ponovo sracunati potencijalnu racunsku otpomost nozice stuba, sukcesivno

izostavljajuci najniZi red zavrtnjeva. Za ukrucenu nozicu stuba ponovo sracunati
potencijalnu racunsku otpomost posebno za svaku relevantnu grupu redova
zavrtnjeva.

(2) Ponovo sracunati potencijalnu racunsku otpomost svake grupe redova zavrtnjeva u
ceonoj ploci grede, sukcesivno izostavljajuci najniZi red zavrtnjeva.

(3) tlvesti redukciju nosivosti usled izostavljanja reda zavrtnjevau koraku (1) i (2) kao
doprinos tog reda ukupnoj potencijalnojracunskoj otpomosti noziceili ceone ploee.

(4) za svaki red zavrtnjeva, odrediti razliku zmedu potencijalne racunske otpomosti
noZice stuba i Ceone ploee grede, dobijenih u koraku (3).

(5) PocevSi od najviseg reda zavrtnjeva, preraspodeliti vrednosti otpomosti iz koraka (3)
dabi se minimiziralerazlike pronadene u koraku (4), pod uslovom:

• da је otpomost preraspodeljena samo u okviru iste grupe redova zavrtnjeva

(tj. noZicu ili ukrucenje),

• da је otpomost za bilo koji pojedinacni red zavrtnjeva ogranieena па onu

koja је dobijena koriseenjem efektivne dnZine 4 m + 1,25 е ili 21tm,
merodavna manja vrednost.

(6) Redukovati vrednost iz koraka (5) da Ы se dobila ravnoteza izmedu racunskih

otpomosti nozice stuba i ceone ploce grede.

(7) Usvojiti vrednosti otpomosti iz koraka (6) kao efektivne racunske otpomosti za
pojedinacne redove zavrtnjeva.

314
Ј.3.5 Nosivost жопе pritiska

Ј.3.5.1 Neukruceno rebro stuba

(/) Rocunsko olpomosl ло gпјеселје леuhuселоg теЬго stubo iz/оzелоg роргеслој si/i
prilisko doloје izrozom:
Fc .Rd = fyc . t wc [ 1,25- О,5'Умо . O"N .Ed / fyc]' b eff / 'Умо (/./5)
рпсетuје
(/./6)
gdeje: O"n .Ed mоksimо/лi лоrmо/лiлорол prilirko и теЬт stubo ш/еd оhljо/ле
si/e i sоvljОлјо.

(2) Kod vezn so zОVrfлјevim~ eftklivло .!iriло рrilisлulоg теЬго slubn dato је s/edecim
izrozimo..

• zo slub vо(јолоg I i/iпproji/o:

b eff =t fb +2.fi.a p +2t p +5(ttc +rJ
(/.5/)

• zo stub ZОЈ!огелоg I i/iHpreseko.~

b eff =t fb +2.fi.a p +2t p +5(ttc +.Ј2.аЈ (/.52)

(3) Pored lоко olpomosl теЬго stubo ло stuЬлi obIik izЬОСОЈ!олј~ koko је prikozono ntJ s/ici
Ј.2 (treboproverili koristeCi 5. 7.5.

(4) Восло ротег(;јјЈјobIilc рrikozол ло s/ici Ј.24(Ь) trebn лопno/ло do se spreci

konstmklivлim meromo.

(5) Nеuhuсело геЬго stubo moze do se ОјОСО ротосu dodolne /оте/е ло теЬт sоg/оsло so
Ј.24 рЮеlјЈ.24Ј(6).

Ј.3.5.2 Ukrвсепо rebro stuba

(/) Rocuns!cti otpomost uhuселоg теЬго stubo iz/оzелоg роргеслој si/ipn/irko је nојmoЛје
јеdлоko rocunskoj Olpomosli лоzicе stub~ pod ш/оvоm dn uhucel1jo zndovo(;ovnju
ш/оvе лnvеdеле и Ј.23.3(/).

Ј.3.6 Otpornost жопе smicanja

Ј.3.6.1 Neukruceni рапе) rebra stuba

(1) Rocunsko Р/ОSliсло otpomosl ло smicnЛје леuhuCелogроле/о rebro stubo iz/оzелog si/i
smicnЛјО (videli s/iIш Ј.2 5) dolnје izrozom:

Vpl .Rd = [fyc . A v /.ЈЗ] / 'Умо (/./7)

gdeје А v роvr.!iло smicОЛјО stubo dolO и 5. 4. 6(2).

315
(2) Pored logOIrebt1 proverili otpomosl ло izЬоеоvолје sтicолјел; videh' 5. 4. 6(7),

(3) НеиhиCело мЬro stubo mo.ie dt1 se ојосо роmoси dodolne юте!е Лt1 геЬru Si1glosлo so
/.2.2.

(4) SmсШlt1vолје mСШlSlcе otpomosli ло sтicолје роле!о геЬт so dodt1lnom !оте!оn;

лјegovо роvг.fiлt1 sтicолјо А vmo.ie dt1 se иресо zo Ь s ,t wc' Не tтebo dodolnoрореСОРОIi
А v оko se dodqlne юте!е Лt1 геЬrupOSlov(joju so оЬе slrt1ле геЬго. .

Ј.3.6.2 Ukrв&Bi р.веl rebra вШЬ.

(1) f(Odt1 se korirle di;оgоЛt11ло uhuсеЛјО геЬго (videh' s!iIш /.2. 6) dt1 ЬЈ" se роресот
otpomosl мЬт slUbo Лt1 sтiсолј~ оЛt1 lrebo do su dimел.ziолisоЛt1 do рпЛVОlе si!e
41{Щ/Л/О i.fileprilisКo koје seрreлo.rе Лt1 stubротоСи ло.iicо gredo.

(2) SovoJli izmetlu иhuCеЛјО i ло.iicо stubo lrebo dt1 su dimеnziолisолi dt1 pгiltpole si!e и
uhuселјiлш,

(3) SOllOvi izmetlu uhuсеЛјО i геЬт stubolrebo dt1 se lrelirqjulcoo лотiлt1!лi

Ј.3.7 RotacioB. kratost

(1) .RоlосioЛt1
hulosl сеоле р!оее su zovrlnjevimo и vezi gredo-S(llb mo.ie dt1 se рпь!iZло
SrtIсШlt1hјюmoeu izrazo.'

(.7.53)

gdesu:

sј selconlnt1lcrulOSllcOjO odgovoroрosеЬлот тотелlU Мprirulnom

u РШ (м ~ M Rd ),
м Rd mСШlSId moтелl оtponюsli pa~

hI Гl/SIОјолје odplVog redt1 zovrlnjevo ispodzоlеgлulе ло.iicе gred~ do селlrо

otpomos~ zолерrilislщ izиzevlcttlcoје лl1ZЛt1селоpod (8),

ЏI koгеkcioлi koejiclj'ел~ РШЬ' (.5) i (6) isp~

kj koejiсlj'еЛIIcruIOSh'zolcоmpоnелlU ~ рйеli (2) do (4),
Рј sih u koтролеЛh' i рае lIS!ed тотелlо А(
Fj •Rd mсШlSКо otpomosl koтРОhелlе i рае.

ZокоmponеЛlе 2 do 6 .vгеdлosl Рј ле lrebo dt1 se zшпе тОЛјО odFj .Rd /~5.

316
 J!jN'V 1"3-1-1: 1992

(2) l/neиhucenoj vezizo IcoejicrJenfe k i krиtosfi tгebo иzefisos/edecim vredпosfimo:

пеЬro stub~ zono smiconjo.· k1= ~24

Rebrosfub~ zonozofezonjo: k 2 = ~8

пеЬro sfub~ zonopnlirlco.· kз = ~8

3
Nozico sfub~ zono zOfezonjo.· k 4 = t2fc
4m ·t wc

ZOVrfnjev~ zono zOfezonjo:

3
рпсетије k6 >
-
te
2
4m ·t wc

gdeје lь korirno dиZino ZOVrfnj~ kojo moze do se иzme do је jednQlco zohfevonoj

duiini (deb(jino mOfenjolopluspodlo.fke) pluspo/ovinozbiro рйinе glove
zovrfnjo i virine nOVrf~

о Л2 је, dejinirono по s/ici/.3. 7.

(3) Кodo sfub "то ukrucenje и zonizofezonjo fodo јСо·

3
рп сетије k 4 ~ ~fC
4m ·t wc

(4) zo Ьilо /соји drugu ukrucenu /conponenlЦ relevontni Icoejicijenf krиtosh· tгe!xl но. se иzme
,

do iлtо bes/conocnu vrednosf..

(5) Zo i = .1, 2 ili 3 korekcioni koejicr]enf fli tгebo иzefi doјеjednok .1.

(6) Zo i = ~ 5 i/i 6 korekcionikoejicr]enffrebo do seodredipomocu izrazo:

11 -
h 1 ·FI.Rd
,..,1-
M Rd

gdeје F1.Rd silo и plYOm redu ZOVrfnjevo irpod zofegпufe nozice gred~/coJo odgovoro
prorocunskoj momenfnoj olpomosti, MRd~ izиzeJ! Icoо .fto је noznt1ceno
pod(8).

З~7
(7) ' Kod VezeSII сеолот рlоеот so prepllSlon; тоlосюло hulos/ Sје ZОSЛОVОI1l1I111 ргерllsШ
сеоле рlоее trebo /o!cOtle do se sгосило, о ЈЈесо od vгеdлоs/i Sј ili Sје /rebo do se lISJIoji
koo то/осiоло hu/os/ veze.

(8) pri srtJсШltlJlолји Sје ГОSlојолје h 1

/rebo теnn od redo ZОVrlлјevо иргерusш сеоnерlосе
do сел/rtJ otpomostizолерnlisщ о F"Rd trebo do se uzme do је jednoko sili и /от redu
ZOVrlлјevо !сојо odgovoro М Rd • Koejiciien/ hulosti k 6 /rebouzeti do izпosi'

gdeје т х dejiлisоnо 1111 sliciЈ.3.8

(9) Vezo so сеоnот рlосот so zovrhijevil11l/ moze do se smo/ro do је !ст/о vezo kodo su
zodovo!iel1l1 оЬо sledecouslovo:

(о) Stub il11l/ uhucenjol1l1 геЬт i и %оn!"zOlezonjlI i и zoniрri/isщ'

(Ь) Моmenhю olpomoslse odretluje !corifcenjemроsшрko Ј.3.2

Ј.3.8 RotacioDi kapacitet

(.1) Vezo gredo-slUb so ZОVrlлјevimо и !сојОј/е zo momentnu olpomos/ тегоdоvло olpomos/

zone sлticоnјl1j moze do seprelposlovi do јто odekvotni rOlocioni kopocile/ zo plos/icnu
OI1l1/im.

(2) Vezo gredo-sшЬ so ZОVrlлјevimо и !сојОј/е zo momentnu olpomosl merodovno olpomos/

zоле ZQ/еZОЛј~ moze do seprelpos/ovi do јто оdеkvОlОЛ го/осюni Icopoci/e/ zo p/osticnu
ol1l1lizu о!со је odekvolon kopoci/e/ dejonnociierospolozivро сеl(Јј zonl zо/еZОЛј~ bilo и
nолсi sшЬо јli и ceonojplocigrede.

(3) Кгi/еriјшn do/ pod (2) moze do se prelpoSlovi do је zodovo!ien ok~ zo svoki red
ZOJlr/лјeill1j zo olpomos/ Ьогет јеdле !сотроnеЛlе (nолсе s/ubo ili сеоnе рlосе grede) је
теrodovол obIik lото ~ vide/i Ј.3.3. Ovoj шlОЈЈ је zodovoij'en ok~ zo svo!ci red
ZОVrlлЈev~ 01111 kотроnел/о koja dOj'e тоnји vгеdлоs/ ~ /o!cotle zodovoijovo i kri/enjilm.·

~< 2л (Ј.54)
- 1+2л.

gdesu ~ iл. dejiлisоniи Ј.3.3(4);

318
 ENV 1993-1-1 : 1992

(4) Akoје merodovon obIik /ото 2 ~ &0је oko тоnјо vrednos/~ zodovo(iovo ш/оу:

(/.55)

lodo lcopocilel rOlocije Ф Cd moze do se dob{je iz:

106-4· R
Ф , .... а (/.56)
Cd = l'3'Ь 1

gdeје: h 1 roslojonje (и тт) odplVog redo zovrlnjevo ispod zOlegпule nozice grede
do centro otpomosh'zonepnlisk~ iшzеу koo &0је nшnосеnо u (5h

о ~cr је vrednosl ~ zo kompo"enlll so тоnјот vrednoscu Ft .Rd I1:B t .Rd (уйеЬ'

/.3.3(4)).

(5) Кriterijume dole pod (2) i (4) lokotle primel1lli kod vezo soceonom р/оеот so
prepUSlOm, pod ш/оуот do Icrojprepuslo р/осе јто dovogni kopocilel dej'om1oclj'e. 0110
moze do se pretposlovi do је zodovogeno oko је merodovon oblik /ото .1 zo ргеРШI
сеоnе р/оСе. Kod veze so сеоnоm р/осот so prepUSIOm, rtlSlojOnje h 1 u izrozи (/.$6)
'геЬо menli od redo ZOVrlnjCvO u prepuslll сеоnер/осе do centro otpomosh'zoneрnlislщ
од ЬојргершltJр/оее trebo do se isldjucipn' odretlivonju ~ cr'

(6) AIco vezo nije Idosiftlcovono lcoo рофиnо офото (Icoo .{Io је dejiпisol1o u 6.4.3.2) lOdo
тоnјо vrednosl ~ nе trebo dopretle~8.

3!19
ANEKS К (NORМAТIVNI)

VEZE S1JPLJIВ PROFILA u RESETКASТIМ NOSACIМA

Ll OPSТE

(1) Ovoj oneks doje delo(jno РГОllНО zo odredillonje slolicldh otpomosh· rOllons!dh С1l0ro1l0 u
re.felkoslim /constmkcijomo koje su socinjene od РГО1l0g00nЩ Icndnih ili k1Iodгotnih
.fuрgiЛрrojiщ јli /соmЬinО1l0nО od.fupgm i od О!JIогеmл proji/o.

(2) SIonc!ce otpomosli С1l0ro1l0 su izrdene u jimkcljl moksimolnih roczms!dh oksljolnih

otpomдSh·.floPOllO irрШ1е.

(3) 0,,0 pГIJlIilo lIde ko/co zo lIтсе obrotlene .fupgeprojile koo .floје dejinirono u delu 3.22
lii1co izo hlodno obIikollone .fupgeprofile koo.ftoје dejinirono u delu 3.23.

(4) Nominolllll gronico rtlZ1Ilocenjo lIтсе obrotlenih .fupgm projilo i nominolllll gronico
rtlZ1Ilocenjo osnollnog mtlleri;olo hlodло оЫikО1l0mл .fupgm projilo nе trebo do prelozi
355Н/mтг.

(5) Zohlevi doh·u ,ось· б.1а1treЬо do Ьшlu zodollogeni

(о) Nominolnu debglnu zЮО1l0 .fupgmprojilo trebo окгоnјсili lIIl minimiиn 45mm.

(7) Ноminolпo dеЬgiло zюо pojosnog .flopone иеЬо do је lIесо od 25 mm osim о/со nии
ргеdшеlеposebne mеге kojlmtlје osigrиono do su S1Iojs!JIo mOleri;illo оdеk1l0Ьюро celoj
debgmi

(8) Porci;olni koejicljenl sigumosnzo otpomosl С1l0ГО иеЬо шеli do iznosi·

'YMj=1LIJ

Ко2 DEFINICQE

(1) О01l0m Аneksц ГО1l0nSld Cvor re.felkosle konstmkclje pretklollgollezu izmetlu e/emenolo
kojllde u jednoj irloj ГОllnј ikojlpnIenS!JIenoprenose oksi;olne sile.

(2) Rozmok g se dejinife koo roslojonj~ mегеnо du! spОјле strone pOjOSO Ј izmetlu illico
susednih elemenolo ириn~ lIidelislilcu К1 (о).

(3) Ргеlc/ор Л оv se dejinife koo (q/p) х 100%, koo.ftoјеpn1cozono по sliciK1 (Ь).

(4) Simboli korifceni u lobelomtl 01l0К0 Anekso su dejinironi u К9.

320
 ENV 1993-1-1 : 1992

preldop Лf1f=f~] х 100"

_V_
1-
~==- - --= ===

(а) Definicija razmaka (Ь) Definicija preklopa

Slika К.l Cvorovi sa razmakom i Cvorovi sa preklopom

L3. POLJE PRIМENE

(.1) РгоуЛо dolo и оуот Ane!csu se mogu korislili somo око su zodovogeni svis/edeCi Ш/ОР!'

(о) Poprecnipreseci e/emenolo trebo do pripodoju k/osi.l ilik/osi~'

(Ь) Ug/ovi izmeau pojosevo i e/emenolo ирunе koo i izmeaususednih e/emenolo
ирunе nе IгеЬо do su тоnД od 3tJ>/

(с) Мотеnп ш/еd e!cscenfncilelo тоgи do se zonemoreрn' sгосunovолјu otpomosh'

Суото., pod ш/оvот do su e!cscenfricileli и okvim s/edeCih groлicо.'

• -0,55 d o :о:;; е :о:;; 0,25 do (K.lo)

• -0,55 Ь о :о:;; е :о:;; 0,25 Ь о (K.lb)
gdesu: е e!cscenfricilel ko;ije dejinison по s/iciK~
do .finitopojoso .fIOpo.,
hо visinopojoso .flOpo и rovni re.felkoslog nosoco.

(2) Е/етеnп koji se SШhСU и суот trebo do imoju /cro;eve оЬгоtlеле ло lokov лоCin do obIik
n;i'hovogpoprecnogpreseko oslone nерroтеn;еn.

(3) Kod Cvorovo so rozmokon; rozmok izmeau e/emenolo ирипе nе trebo do bude mол;i' od
(t 1 + t 2 ), do bise obezbedio odekvolon proslor zofoпniron;e zodovogovojucih .fovovo.

(4) Kod суотоуо so ргек/ороn; ргек/ор IгеЬо do Ьшlе dovogon do se obeibedi оdеkvо/lЮ
теашоЬnо vezo e/emenolo ириnе zo prenos smicon;o so;ednog по dmgi е/етеnl Ирunе.

(5) Кodo e/emenli ирипе, коД se рок/ороји imoju roz/icile debgiite, е/етелI тоn;е debijine
IгеЬо do preldopi е/етеnl уесе debgi'ne.

321
ENV 1993-1..1': 1992

(6) Kodo sие/етелh' isриле ko;i' se preldopoju od ce/iko roz/icitih kvo/itot~ е/етелt so
лiZОh1Gд1t1iciJm IШV/оселјо /rebo do prek/opi е/етелt sOllifom gтолicот гоw/оселјо,

е=О
-f -* - .E~iicl.
" /

"
-f - .~,x·---+I· Е~Пicl. / -е

-f .,.......v~/-+I E~H
+е

Slika К.2 Ekscentricitet Cvorova .

Ко4 RAtUNSКA ANALIZA

(1) .Rospode/o оksrjо/лih si/o u re.fetkos/om лоsосu mo.ie do se odredi ло ОSЛОllU

prelposfollke do su е/етелti zg/оЬло llеzолi u clloТOllimo.

(2) Selcundomi тотелti u C1l0T01l1in~ izоwолi s/J!omlin flеksiошin hutoSlIino C1l0TOll~

тоgu se zолетоn'ti, pod Ш/О1l0т do

• geomehijo C1l0TO је u okvim opsego 1l0.iлоsti nOllеdелоg u /оЬе/ото К 6..i' к 7.1

'i/iK8.1 i
• оdлоs sistетле dzdine i llisiле е/етело/ои ГОllлi лоsосо лrjе тол;i' od'

• 12zopojosellt;
• 24zo е/етелtе isриле.

(3) ЕksселtriСl'tеti ko;i' os/oju u gтолicото do/im u ode(jlcu K~ тоgu do se zолетоге.

(4) zoРГОllеп- 1111 zomor llideh'Pog/Ollije 9.

LS SAVOVI

(1) Kod ZОllогелih C1l0T01l0 Ј llezoро prolli/u /геЬо do se iz1ledeро се/оkuрлот obimu .fup/jeg
pгoji/opomoeu suсеолоg .f01l~ ugоолоg .10110 i/i л;i'hОllе kombil1l1crj'e. Medlihin, kod
C1l0ТOll0 so dеlIiniслiт prek/opom леmoро/геЬе do se Z01l0ri sоlcпј;елi deo lleze.

322
 ENV1993-1-1 : 1"2

(2) Rосuлs/со olpomosl sovo ро јеdiлici duliле obiтo ро РТОЈЈЛи ле lrеЬо

do је moлјо od
госuлslcе оlpоmОSliло ZОlеzолјероргеслоgргеsе/со е/етелlоројеdiлici duliле obimo.

(3) РОlrеЬло dеЬg'iло sovo lrеЬо do se оdгеdishоdло 6. 6.5.

(4) Клrеriјuт dol pod (2) bice zоdоvоgел olco dеЬ(јiло ugоолоg sovo zodovog'ovo s/edece
ш/оvе.·

• zo ce/ilcргето ЕНЈ(}()25.·
• zoFe360: a/t ~ 0,84 а. (К20)
• zoFe430: a/t~0,87 а. (К2Ь)
• zoFe5JO: a/t ~ 1,01 а. (К2с)

• zo ce/ilcртеторгЕН ЈОЈЈ3:
• zoFeE275.· a/t~0,91 а. (K2d)
• zoFeE355.· a/t~ 1,05 а. (К2е)

Kodo је 'УМј =1,1 i 'YMw =1,25, vгеdЛОSf а. је јеdло/со ~(J. l/ртоlivлоm а. lrebo do se
odredi iz izrozo .'
1,1 'YMw
а.=-.-- (КЗ)
'УМј 1,25

(5) КлrеrijllЛ1 pod (2) se mozeргелеЬгеgлUЬ'/соdо тОЛје diтелztjе sovo токи do se doko.fu
/colco u pog/edu olpomos4 lolco u pog/edu diformoclj'o /соросnеto i/ili ТОlосioлоg
/copoclrelo.
, ,

к.6 ZAVARENI ёvOROVI IZМEBU КRUZNIВ SUPLЛН PROFILA

(Ј) Rосuлslcе vгеdЛОSli шшlrоsлјih оkstj'о/лih

silo, /colco u е/еmeЛlimo isрuле lolco i u
pOj'osevimo, рп grолiслот Slолјu лоswоsli ле lrеЬо do prelcoroce геСШlSlcе olpomosli
е/етелоlо, оdгеdеле shоdлq РОК/ОЈЈ(ји 5.

(2) RoсШlSIce vгеdлоsli uлulro.fлјih оkstj'оlлih si/o u е/етелlimо isрuлерпgmлiслоm Slолјu

лоsiVОSli lolcode ле lrebo doprelcoroce лi rtlсuлslcе olpomosli СЈ;ОТОЈЈО.

(3) Pod ш/оvот do је кеотеmј'о СЈЈОТОЈЈО u okllilU opsego vaZлоsli dOlog u looe/i К6. ~
госuлslcе OlpomOSli СЈ;ОТОЈЈО lrеЬо odredlri lcоrifсеЛјет formu/o dolih u lobeliK 6.2

(4) Zo СЈ;ОТОЈЈе izvол opsego vо.!лоsЬ· dolog u lobeli К6.Ј lтеЬо sprovesb' dеlоg'лtjil rtlсШlSIш
оло/izu. 0110 оло/izо lolcode lrеЬо do ште u obzir sеlcuлdоmе тотелlе u cvoтovimo
Icoji'suргоu.zтоlcovолiflеksiолот huloscu СЈЈОТОЈЈО.

З2З
 ТаЬеI. )(,6.;1 Opseg vaZnosti za zavarene Cvorove izmedu kruZnih supljih profila

0,2 ~~~ 1,0

do

5~~~25
2t j
5~~~25
2t o

5~~~20 za х- Cvorove
2t o
л. оv ~
25%
g~tl +t 2

L7 ZAVARENI CvOROVI IZМEBU ELEМENATA ISPUNE SUPLJEG

PRESIJЏ 1 I'OЈЛSЕУА КVADRAТNOG ILI PRAVOUGAONOG SUPLJEG
PRESEКA

L7.1 Opste

(1) Яосиnsке Jlrednosti unutro.fnjih oksljo/nih si/o, КОКО u e/ementimo мриnе Јоко i u
pojost!JIimo,pri gгonicnom- stonju nosivosti nе trebo doprelcoroce госшrsке otpomosh"
е/етеnoЈо odretlene shodno РОК/ОJlии 5.

(2) Rосшrsке Jlrednosti unutro.fnjih oksljo/nih si/o u e/ementimo Mpиn~ рпgгошсnom ston;u
nosivostitokotle ле trebodapreKoroce rocunslce otpomosti СЈЈОГОJlО.

L7.2 EleDleDti ispoDe kvadratDog јlј kroZDOg preseka i pojasevi kvadratDog

preseka

(1) Pod US/ОJlот do је geometnjo СЈЈОГОJlО u okviru opsego JloZnosti dotog u tobeli К7..4
rocUl1Ske otpomosti СJlоroJlО ЈгеЬо odrediti Kori.fcenjem !oпnи/o do/ih u ЈоЬе/!" К 7.2

(2) Zo CJJoГOJle iZ1lon opsego Jloznosti dotog u ЈоЬе/!" К 7.1pog/edoh" odredbu К 7.3.

324
 ENV 1993-1-1 : 1992

ТаЬеlа К.6.2 Racunske otpomosti zavarenih Cvorova izmedu kruznih supljih profila

Tip Cvora Racunska otpomost (i=l ili 2)

Ti У Cvorovi Plastifikacija pojasa
t~/
Ny~ N 1.Rd ~ f",l: (28+14 2 ~2)y0.2k [~]
~
• 8" р
sш 1 "(Мј
d,
-~ - -Т" / ~- ~
Х Cvorovi Plastifikacija pojasa
t~/
Ny~ N ~ џ: 5,2 k [~]
~ dl 1.Rd sin8 1 (1-0,81~) р "(Мј

~
-t - -Ј - -.!Ј- / 0,

0/ ~
к i N Cvorovi sa razmakom ili preklopom Plastifikacija pojasa
'~tl ~~/ џ:(
N 1.Rd =-.-- 1,8+ 10,2 d1/d o )kpk g[1,1]
-
~ "NI 9 Ny ~ sш8 1 "(Мј
dl ~-rr~~ d2 N - sin8 1 N

~
,- -
01' / 02 2.Rd - • 8 1.Rd

-t - /, , -.!Ј-
-
/
/
sш 2

/ "-
Т, У i Х Cvorovi i Серanје smicanjem

f", 1t d . 1 +sin,e; и' 1]

к,N i КТ Cvorovi sa razmakom
N 'Rd -- J3t
1. 3 о 1 2 sш . 2 е ј "(Мј
Када је d j ~do- 2t o
Funkcije
k p = 1,0 za np~ О (zatezanje )
k p = 1-0,3П р (1+п р ) za Пр > О (pritisak)
pri сеmuје kp ~ 1,0

Г 0,024 "(1.2 1
k g -- "(o.2l 1+ 1 +e{O.5.g/t o -Џ3) Ј (videti slikи К.3)

325
 5.0

k, 1= 25
4.0
1= 2 5
1 = 20
1 = 17.5
3.0
1 = 15
1 = 12.5
1 = 10
2.0

1.0

0.0
-12 -8 -4 о 4 12

Cvorovi sa reklopom Cvorovi sa razmakom

Vrednosti koeficijenta k g

326
 ,- -,'

ТаЬеlаК- 7.1 Opseg vaZnosti za zavarene Cvorove izmedu elemenata ispune kruZnog ili kvadratnog supljeg preseka i pojaseva
kvadratI!Og supljeg preseka*
Parametri Cvora ( i = 1 ili 2, ј = prekloI>ljeni element ispune)
-Ь
ј '1' 1d-
1
j
-
Ьј 1
'1' 1d -j ЬО
--
Ь 1 +Ь 2 1 Ь ј- 1
'1' 1 , tj
-
Тip Cvora ЬО do tj tj to 2Ь 1 Ьј tj Razmakili
preklop
Pritisak Zatezanie
0,25 ~ ~ ~ 0,85 10~~~35
Т,У ili Х Cvor ЬО to

~~0,1+0,01~ ~~1,25 rк ...[.~0,5 (l-~)

KCvorsa ЬО to tj Vfyi ЬО
ramakom
~~0,35 Ь ј ~35 15~.bO~35 0,6 ~ Ь 1 + Ь 2 ~ 1,3 pri cemuje
ЬО
i Ь ј ~35 tj to 2Ь I
N Cvorsa
tj ; ~ 1,5 (l-~)
о

razmakom i g~tl +t 2
Kevorsa
preklopom
~~0,25
ЬО
~~1,1 rк ~~40 .!i~ 1,0 ~~0,75
tj Ьј 25% ~ л. оv ~ 100%
tj Vfyi to
N Cvorsa
preklopom

КruZni stap
0,4~~~0,8
ЬО
dj ~ 1,5 rк dj ~50
Isto kao gore pri cemu se Ь ј zamenjuje sa d j
tj Vfyi tj
i~une
*) Napomena: Izvan ovih parametarskih opsega, otpomost Cvora se moze odrediti kao za Cvor sa pojasem kvadratnog preseka, videti
odredbu К. 7.3 ~
<
i...
I

...••
I

~.
...
-.Ј
!
ENV 1993-1~1 . : 1992
Т.ИЈа к.7.2 Raeunske otpomosti zavarenih Cvorova izmedu elemenata ispune kvadrat-
nog ili kruZnog supljeg preseka i pojaseva kvadratnih supljih preseka
Tip Cvora Racunska otpomost
(ј=l ili 2; ј = preklopljепј stap ispune)
Т, у i Х Cvorovi Plastifikacija spojne strane pojasa ~~0,85

~~' N, ~
Ь, N IRd : џ; [~+4(H)O']k.[~]
r'/, е. (1-~) SlO 81 SlO 81 'У Мј

- - - - /
_/- -- -
~
I
if lJLj
Кi N Cvorovi sa razmakom Plastifikacija spojne strane pojasa ~~ 1,0

~ t t2 ~
~~h1t ~~
а . " '/'~e2 NI.Rd : 8,9. џ; [Ь,2+Ь,] o"k[~]
8 Ь 'У п
-~--~---- ~ . SlO 1 о 'УМј

/
/ "-
1-!41 ,
Кi N Cvorovi sa preklopom *) Efektivna sirina 25% ~ Л оv < 50%

У ~~ N j.Rd = fyitЈЛ оv · (2h j -4t) / 50+ b eff + ье.оЈ· [1,1/ 'УмЈ

~(>Јњ н.
t
'.t( Efektivna sirina 50% ~ Л оv . < 80%

e,~el =fyitJ2h j -4t j + b eff + ье.оЈ· [1,1/ 'УМј]

_ _ / 'i.,__ ј _ -Щd N j.Rd

/
/ "- , lJLj EfektivIia sirina л оv ;::: 80%

N j.Rd =fyitJ2h j -4t j + Ьј + ье.оЈ· [1,1/ 'УМј]

Ispune kruZnog preseka Pomnoziti gore date otpomosti sa Щ4.
Zameniti ы
i h l sa d l i zameniti Ь 2 i h 2 sa d 2 •
Funkcije
za п ~ О (zatezanje): k n = 1,0 za п;::: О (pritisak): k n = 1,3 -0,4п / ~ аН k n ~ 1,0
10 fyot o . 10 fyjt j .
b eff = ·--Ь ј аl1 b eff ~ Ьј Ь е . оу =--·_·Ь ј аlt Ь е . оу ~bj
Ь о /t o fyjt j Ь ј It j fyjt j

*)
Potrebno је kontrolisati samo preklopni element ispune. Efikasnost preklopljenog
elementa ispine (tj. racunska otpomost Cvora podeljena sa racunskom plasticnom
otpomoscu ispune) treba uzeti da nije уеса od efikasnosti preklopnog elementa
ispune.

328
 ENV 1993-1-1: 1992

К. 7.3 Pravougaoni preseci

(1) Racunske otpomosti Cvorova izmedu pravougaonih supljih preseka, kao i Cvorova
izmedu .kvadratnih supljih preseka izvan opsega vaznosti tabele К. 7.1, treba da su
zasnovane па sledecim kriterijumima:

(а) Lom plastifikacijom spojne strane pojasa ili poprecnog preseka pojasa;
(Ь) Zacetakprsline koji dovodi do odvajanja elementa ispune od pojasa (серanје
smicanjem);
(с) Prsline u savovima ili elementima ispune (efektivna sirina);
(d) Ulubljenje ili lokalno izbocavanje bocnih zidova pojasa ispod pritisnutog
elementa ispune;
(е) Lokalno izbocavanje u pritisnutim zonama elementa;
(!) Lom smicanjem pojasa.

(2) Slika КА (а) do (!) ilustruje oblike loma zavisno od kriterijumima (а) do (!) koji su
dati pod (1).

Кos. ZAVARENI CvOROVI IZМEBU ELEМENATA ISPUNE OD SUPLJEG

PRESEКA 1 POJASA 1 ILI Н PRESEКA

(1) Racunske vrednosti unutrasnjih aksijalnih sila, u elementima ispune i u pojasevima,

pri granicnom stanju nosivosti ne treba da prekorace racunskeotpomosti elemenata
koji su odredene shodno Poglavlju 5.

(2) Kod Cvorova sa razmakom, racunske otpomosti pojaseva, kod kojih је uzeta uobzir
smicuca sila koja se prenosi izmedu elemenata ispune preko pojaseva, treba da se
odrede shodno 5.4.9, zanemarujuci propratne sekundame momente, па sledeCi nacin:
• kada је VSd I Vpl .Rd S: 0,5: N O.Rd = fyOA o I 'Умо (К.4)
• kadaje VSd/Vpl.Rd>0,5 pricemuje VSd/Vpl.RdS:l .0:
N o .Rd =fyO[ Ао -А)2Vsd IVpl .Rd -lУ}'Умо (К.5)
(3) Racunske vrednosti unutrasnjih aksijalnih sila u elementima ispune, pri graniCnom
stanju nosivosti takode ne treba da prekorace racunske otpomosti spojeva.

(4) Pod uslovom da је geometrija Cvorova u okviru opsega vaZnosti ·da~og u tabeli К.8.1,
racunske otpomosti Cvorova treba odrediti koristeCi formule date и. tabeli К.8.2.

(5) Za Cvorove izvan okvira opsega vrednosti datog u tabeli К.8.1 treba sprovesti
detaljniju analizu. Ova analiza takode treba da uzme u obzir i sekundame momente u
Cvorovima izazvane fleksionom krutoscu Cvorova.

329
 ----[-§-)--§Ј-- (Ь)

(о)

(е)

....:;::...-.__._._. -_.-
-_.- ._.__.--;:""
(ђ

Slika 1t.4 Oblici loma - pravougaoni prese.ci

ззо
 Т.....i'. .д Opseg vaZnosti za zavarene Cvorove izmedu elemenata ispune supljeg preseka i pojaseva 1 ili Н preseka

Parametri Cvorova ( i = 1 ili 2, ј = preklopljeni element ispune)

~ Ьј dw ~ Ь Ь
-ј , -ј , -j
d
Тјр Cvora Ьј Ьј tw to tj tj tj
Pritisak Zatezanje
d.,; l,2ЈЕ
o,5~~~2,o tw f yo
х- Cvor Ьј
1
d w ~400 mm Ь;t ';1.1~
f
~~35
tj
j yj

Т- Cvor ~=1 О d'';1.5JE ~,;o.75JE ~';1.1~ Ь ј ~35

у- Cvor Ь.I ' tw f yO t f tj
o yO tj fyi

N- Cvor sa razmakom
o,5~~~2,o Ь.
b~ ~O,75
1
d; ';1.5~ ~~50
К- Cvor sa preklopom Ьј dw ~400 mm tj
I tj fyi
N- Cvor sa_pr~klopom .

t.!IId

~
1"'"

!I
1"'"
I
1"'"
оо

1"'"
~
(,џ
..... IW
ENV 1993-1... 1: 1992

'tabela LS.2 Racunske otpornosti zavarenih Cvorova izmedu elemenata ispune supljeg
preseka i pojaseva 1 ili Н )reseka
Тip Cvora Racunska otpornost (i=l, 2; j=preklopljeni stap)
Т, у i Х Cvorovi Plastifikacija rebra pojasa

.~'1
fyotwb w [ ]
N,.Rd = . 1,1IYMj
sш8,
~I Nt
Efektivna sirina
/. е,
N I.Rd = 2fy, t, b eff [ 1,11 УМј]
- 1- - - 7'- - -1 - ~ ~ }t.
/
t. Щ
/
Кi N Cvorovi sa razmakom Stabilnost rebra pojasa
fyotwb w[ ] Ne zahteva se kontrola
1,11 УМј
~ t t2 ~ N j.Rd = .
sш8,
efektivne sirine ako је:

(;y<i
ь1
N. :Jt N~~Ь2 Efektivna sirina
g I t f ~ 20 - 28 ~

el~'Z~~
'"
N j.Rd = 2fYltrbeff[ 1, l/УМј]
~$1,0-0,ОЗ 'у i
O,75Sd./d z SI,33 zaCHS

-1---'/:---1- ~~} 0,75 S Ь. I Ь 2 S 1,33 za RHS

" /
t, \J!!.-I
/
" Smicanje pojasa
fyoA y [ ]
N j.Rd = ЈЗ . 1,11 У Мј
З sш 8,

Кi N cvorovi sa preklopom *) Efektivna sirina 25% ~ л. оу < 50%

N j.Rd = fyit j [л.оу . (2h ј -4t j) / 50+ b eff + Ь е . оу ][ 1,1/ УМј]

У t ~~ Efektivna sirina 50% ~л.оу <80%
1,."(JN. N
y ',,( N j.Rd = fyjt j[2h j -4t j + b eff + Ь е . оу ][ 1, 1IYMj]
el~e2 Efektivna sirina л. оу ~ 80%

1- - / ~,- -,- ~ ~}ho N j.Rd =fyjt j[2h j -4t j +Ь ј +b e.oy J[I,1IYMj]

/ / "\. " t, \J!!.-I
Funkcije
{ Ь w = h ј I sin вј + 5 . (t f + r)
RHS: Ау = Ао -(l-a)· bet f +(tw +2r)· t f
b w$2t j + 10·(t f +r)

{Ь О = dJ sin6, +5·(1, +r)

CHS: zaRHS: 0"= [11 (1 + 4g 2 I Зt:)]о.5
b w $ 2t; + 10·(t f +r)

za CHS ispunu: 0"=0

10 f . t .
Ь
е . ОУ
= _ _ .2!. . -2... Ь i аН Ь < Ьi
е.ОУ -

b eff =t w +2r+7(fyo Ifyi)·t f аН Ь еСС $Ь ј bj/t j fyi t j

*)
Potrebno је kontrolisati samo preklopni element ispune. Efikasnost preklopljenog elementa
ispune (tj. otpornost Cvora podeljena sa racunskom plasticnom otpornoscu elementa ispune) treba
uzeti da nije veca od efikasnosti preklopnog elementa ispune ..

332
 EIW 1993-1-1 : 1992

к.9 SIМВОLI KORISCENI U TAJlELAМA

Аi povr.finopopгecnogpгeseko .flopo i
Ау smiСUСilРOJlr.fiлtlpojoso

Е mоdulеloSliСЛОSli celiko
Ni оlCJ'iјоlлtl silo и еlеmелtu i

N j.Rd rocunsko olpomosl СУОГО zo olcsijolnu silu и еlеmелtu i

а dеЬ(jiло ugоолog .fovo

Ьј spо(јло .firiло elemenlo !cJIodro/nog iliprovougoonog .fup(jegpreseko (i=0,1 ili 2)

Ь eff e.feklivno Лпnо zo уеzи еlеmеЛlО isрuле sopojosom
Ь е.оу e.felctivлtl .firiло zo уеzиргеldорлоg iргеldор(јелоg еlеmеЛlО isРШ1е
Ьw e.feklivло .fiгiло геЬгоpojoso

dj ргеслik hиZnoc .fup(jegpreseko еlеmеmЛlО i (ј=0,1 ili 2)

dw visiло геЬгоpojoso 1 rliH preseko

е elcscenlricilelcvoro
f yj rocunsko vгеdлоsIgrолicе гоzvloселјо еlеmеЛlО i (ј=0,1 ili 2)
g rozmok izmedu еlеmеЛОlО isрuле Кrli N CJIоro
hi spо(јло visiлоpreselco, еlеmеЛОlО i (ј = 0,1, ili 2)

1 сеlоЬroјлi iлdеlcs koji ОZЛОСОVО elеmеЛIU сvощ i=O se odлosi ЛОpojo~ О i = 1 i

2 ЛО elemenle isРUЛе. Kod СУоroуо so dvo еlеmеЛIО isрШ1~ i =1 оЬiсло
ОZnОСОУОрrilisЛЏ/~ О i = 2 zolegпlJli еlеl11еЛI isРUЛе.

I,Ј сеlоЬroјлi indelcsikoji respelctivno оznoсоvојuргеldорлi iргеldор(јелi еlеmелl

isрuле

kg,kp kоejiсiјеЛli dejinisолi и lоЬеliК6.2

kn kоejiсr]елl dejinisол ulobeliК 7.2

п =ao/fyO
Пр = ар /fyo
ro роluргеслik zооЬ(јелјоpojoso 1 ш·н preseko

tj dеЬ(jiло zюо еlеmеЛIО i (ј=0,1 ili 2)

tf dеЬ(jiло ло.zicе 1 iliHpreseko

tw dеЬ(jiло геЬго 1 rn·H preseko

а kоejiсr]еЛI koji odreduje e.fekIivЛОSI no.zicepojoso zo smiсолје

~ srednjo vгеdЛОSlоdnosо precniko ili.firiлеpojoso i еlеmеЛIО isрuле
d) d) +d 2
-,
Ь) .1. Ь) + Ь 2 ]
, - 11 --'---"-
[d 2d o ЬО 2Ь о
o

'у оdлоs .fiгiле iliргеслikо i dvosl!Uke debuiize zюоpojoso

-do1·1·1Ь-о]
[ 2t 2t
o o

333
 е U/IUhrl.fn;i' ugоо izтetlиројosnок моро i Jlпpo мриnе i (i =1 ili 2)
л. оу pie,tlop izrafen u ргосеntimo ( л. оу = (q/p ) 100% )
0'0 mtzA;simolninoponpn'tislco uројosи Cvor~ usled ohlj'olne slle i momenlo
sov{jonjo.
qр vmdnOSlO'o so iskljucenjem noроno usled horizonlolnih komponenlisilo и
еlетеntimo мриnе kod 'ок СJlОГО

CHS skrocenico zo ''huini Јuрl;iјл-еsеk"

RНS skroCenico ZI1 "рГОJlоисооnЈ" Jupl;ipresek~ kojo tokotle obuhJloIo i kvodrolni

.fup1;1presek.

к, N, Т, Х, У, i КТ su skrocenice zo IфОJlе CvOTOJlO ko;i'suрrikozолi ло sliciK5.

Kevorovi Nevor Tevor

Icrevor Xevorovi Yevor

Slika к.s Tipovi evorova

ЗЗ4
 ENVl993-1-1: 1992

ANEKS L (NORМATIVNI)

PRORACUNSTOPASTUBOVA
L. 1 LEZISNE PLOCE
(1) 5mbovi /теЬо do sodde odeКvotne сеlјсnе lezifneрlосе do Ьј se sileрriШko u рпшnи/im
delovimo smbo rospodelile prelco nosece povr.fine /olco do Icon/olc/nipri/isolc nе prelozi
госиnslcu olpomos/ f j spojo (тоl/его i Ье/оnо ).

(2) Мотел/по olpomos/ ffi Rd ро jedinici dzdine liлiје plt/ShJi/cocij~ /со/со u рпlиnи/ој zолi
/о/со i u zo/egnu/ojzon~ /геЬо do iznosi'

2
-- t ·fу
т Rd (L.J)
б'Умо

(3) Sile /соје se ргелоsе u /ете(ј

iz рntisnUhЛ delovo smbo trebo da sерЛ!lpоs/оvе do su
гоvлотеmо гоspоdе(јеле ро lezifnojploc~ koо &0 је рn'kozоло l1IJ slici L.J(о). Pn'tiso/c
по rezulmjucu nosecu povr.finu ле /геЬо do prelozi /con/aldiiu olpomos/ f j spojo, о
dodo/no noseco .finizo с nе /теЬо doргеЈе vгеdлоs/:

1·5 f
с= { З.fј~УМоЈ (L.2)

gdeје: / - dеЬ(jiло сеlјсnе lе.!ifлеploC~

f y - gronico rozvlocenjo mo/еnјоlо сеlјспе lеШnерlоСе.

(4) AIcoјертерш/ lеzifлерlосе mOnji' od с, e.felclivno nosecopovr.fil1lJ trebo do se lISVOji' ko/со

јеpri/cozono по sliciL.1(b).
(5) Alcoјергерш/ lеzifлерlосе veci od с, dodolni deo ртерш/о trebo zoltemon'4 vide/i slilcu
L.1(c).
(6) КОЛlо/с/ло olpomos/ spojo f j trebo do se odredipomocufonnule.·
f j = ~j' k j ·fcd (L.3)
gde su.· ~ј - /соеftсfјел/ spOjO /coji'se moze шеЬ'!соо 2/3pod шlорот do
/coro/cferislicno
cvгstoco тоltегошЈе тОnјО od 0,2 kom/ctеrisliсле cVГSfoee nosivos/i
Ьеfоло /етеЬ'о, о do debiji'no тоl/его шЈе veco od 0,2 nојmonје .firiле
сеlјсnе leiZifлерlоСе.
kј - .fo/c/or Iconcentrocije
f cd - госиns/со vrednost cvгstoce порпшо/с befons/cog сшizdm doto izrozom.·

f Cd = f Ck /Ус

pri сети su: f Ck - karakteristicna Cvrstoca па pritisak betonskog ci1indra odredena

и saglasnosti sa ENV 1992-1-1 Evrokod 2: Deo 1.1,
УС parcijalni koeficijent sigumosti za svojstva materija1a betona dat и
-

Evrokodu 2: Deo 1.1.

335
 ~CC Noseca povrsina

:S;;C
~E г
L L..-_ _ _~~~~.и"~1'j'--_-_-_-_-_-_---Ј-+--
Ova povrsina nije ukljucena
Unosecu povrsinu

(а) Opsti slucaj

w
(Ь) МаН prepust (с) Veliki prepust

Slika L.l Pritisnuta povrsina ispod lezisne ploce

ЗЗ6
 ENV 1993-1-1 : 1992

(7) Faktor koncentracije k ј moze da se uzme da је jednak 1,0 ili iznosi:

(L.4)

gde su: а i Ь dimenzije lezi8ne ploce, а

а 1 i Ь 1 dimenzije efektivne povr8ine, kao 8to је dato па slici L.2.

(8) Za а 1 treba иzeti nајтаnјu od sledeCih vrednosti:

• а, =a+2a r (L.5a)
• а, =5 а (L.5b)
• а, =а+Ь (L.5c)
• а, =5 Ь, alil~ (L.5d)
(9) Za Ь 1 treba иzeti nајтаnјu od sledecih vrednosti:
• Ь 1 = b+2b r (L.6a)
• Ь, =5Ь (L.6b)
• Ь 1 =Ь+Ь (L.6c)
• Ь, = 5 а\ ali Ь Ј ~ Ь (L.6d)
(10) Кada је stopa stuba postavljena па betonsku plocu, treba иzeti и obzir otpomost па
savijanje i otpomost па proboj betonske ploce.

,.... lezisna ploca

I

PRESEK h betonski temelj

о.

1-

:Е
OSNOVA D Ь1

'-

I о.
Iо I
Slika L.2 Stopa stuba

зз7
(1) Anker ZllJll'lnjevi trebo do se loko ргогасиnоји da su u slonju do PnnVOle ulicoje
ТОСШlSIdh oplerecenja. Оn!" lГeba da obezbede otpomosl по zolezonje us/ed si/o odizonjo i
momenOlosovJjOnja.

(2) Oko/iko nми obezbedeni nikokviposebni e/emenli zo pгihvolonje smiconjo.. koo .flo su
bIok i/i.flaposh· mo.fdonic~ treba pokozali i/i do је otpomosl па smiconje anker zavГhljeva
i/i otpomosl по lГenje /еШnер/осе dovo(jno da prenese госиnsш smicucu sllu.

(.Ј) ћiрютосunu si/o zOlezOnjO u олkeг zоvrlлјеvimо ш/еd momenala savi!onjo.. kгok si/a
lГebo do se иzmе do nЈј'е veCi od rosIOjOnjO izmedu le.fifla nosece povr.fine по prilisnuloj
s/тoni i le.fifto gгupe аnkeг ZaVГlnj'ev~ uzinшјuCi u obziг 'о/егоnсЈј'е p%.fOjO ankera
ZIl,VГlnj'evo.

(4) RI1Czmsko otpomosl anker zavгlnj'evo treba da se odredi koko ј'е dolo u 6.5.5.

(5) АлkегZOllгhlj'elle 'геЬо onkerolloh' u leme(jpomoCu.·

• Iшke (s/iko L..J(o)) i/i
• ankerp/ocice 'ро navгlke (s/iko L.3(b)) i/i
• nekog dmgog prildodnog e/emenla zo rospode/u oplerecenjO ugгodenog u belO~
i/i
• nekog dmgog sislemo odekvamo ispilonog i odobrenog od slГone prOj'eklon/~
IdJj'enlo i nod/e.fnog OIкоnо.

(6) АлkеГО1l0Лј'е ол!сег Zt1VГlnjevo 'геЬа izvr.fih· shodno re/alivnim odredbamo soddanim u
ENV1992-1-1 Evrokod 2' Deo 1.1.

(7) Kodo se оn/cеЮVОnј'е anker ZOVгlnjeva vr.fipreko /cuk~ du.iino onkerovonjo treba da ј'е
dovo(jno do spreci gubilak рnјОnјОnјО рге p/aslifikocJj'e onker ZaVгlnjevo. Du.iina
опkеЮllаnјО trebo da se sтocuno ргеmа re/evanmim odredbamo Evrokoda 2 Ovakov tip
оn!сего";аnјО nе 'геЬо korislili kod anker zоvrlлј'еvа sa specijiciгonom gгanicom
rozv/ocenjo vecom od.1()()НAnт 2.

(8) Koda se on!cerovanj'e onker ZOVгlnjeva vr.fi prelco onker p/ocice 'ра novгlke tli nekog
dmgog e/emenlo za rospode/u oplereCenjo.. nе treba иzеЬ' u obzir dopn'nos рnјОnјОnјО.
Celokцpno si/o treba do seprenesepreko e/emenla za raspode/u oplereCenjO.

ЗЗ8
 ENV 1993-1-1 : 1992

п::n
(11 IIJ
11
11
11
11
. Lefisna ploca
': :' ~ Malter

U
Betonski tещеlј

L
-d
• . ~

'--- I
r

(а) Kuka (Ь) Anker plocica-navrtka

Slika L.3 Ankerovanje

339
ЕНУ 1993--1·1 -: 1992

ANEKS М (NOJlМATIVNI)
v v
ALТЕRNАТПNIМЕТОDZАРRОRAСUNUGАОNIПSАVОVА

(1) Otpomost икаоnок sava moze da se dokaze.s/edecom metodom, kao а/јетајјуа metodi
datoju 6.6.5.3

(2) о' оуој metod4 si/e koje se prenose ро jedinici duiine sava se raz/a.zu па komponente
koje suрага/е/nе i!i иртоуnе u odnosu па poduinu osu sava i koje su u гауn! i!i иргауnе
па merodavnu гауаn sava.

(3) .Pretpostav(ja se гауnоmета тospode/a nароnа ро preseku u merodavnoj гауn! sava., sto
c!ovodi do nопnа/nй nароnа i smicuCih nароnа koji su pnKazani па s/ici М1 sa
s/er/eCim oznakama.·
(ј .1 - noпna!ni noроn иргауаn па merodavnu гауаn sava.,
(ј JI - norma!ni noроnрага/е!оn sa osom sava.,
1'.1 - smicucil1opon (и merodavnoj ravnisava) иртоуаn па osu sava.,

l' 11 - smlёuсi nороn (и merodavnoj ravnisava) рага/е/аn sa osom sava.

(4) Hoпna/n," noроn (ј II~ рага/е/аn sa osom sava., se nе uzima u obzirрп dokazu otpomosti
sava.

(5) Otpomost lIgaonog sava Ысе dovo(jna ako su zadovo(jena s/edeca dva ю'/оvа:
[oi +3 ('t~ +'tiI)Г'S ::; f /(~wI'MW)
u
(М1)

gdesu f u i~w definisaniu 6.6.5.3.

Slika М.l Naponi и merodavnoj ravni ugaonog sava

340
 ENVl993-1-1 : 1992

ANEKS У (INFORМATIVNI)
,
UPUSТVA ZA ISPIТIVANJA OPТERECENJEM

У.l OPSTE

(1) Ispitivanje se moze preduzeti u sledeCim slucajevima:

(а) racunski modeli navedeni u Poglavljima 4 i 6 nisu dovoljni za pojedine
konstrukcije ili komponente konstrukcije ili mogu da dovedu do
neekonomicnih rezultata{videti dole navedena ispitivanja (1) i (2»;
(Ь) racunska otpomost komponente ili konstrukcije treba da se utvrdi па osnovu
poznavanja пјепе granicne otpornosti (videti dole navedeno ispitivanje (3»;
(с) zahteva se potvrda konsistentnosti proizvodnje komponenata ili .konstrukcija
koje su prvobitno potvrdene ispitivanjem (videti dole . navedeno ispitivanje
(4»;
(d) treba utvrditi stvarno ponaSanje postojeCe · konstrukcije posto је ПЈепа
otpornost dovedena u pitanje (videti dole navedeno ispitivanje (1».

(2) Da Ы se odgovorilo ovim situacijama predvidaju su cetiri tipa ispitivanja:

(i) ispitivanje prihvat1jivosti za potvrdu opsteg ponasanja konstrukcije (videti

У.4.1);
(ii) ispitivanje otpomosti па zahtevana granicna opterecenja (videti У.4.2);
(Ш) ispitivanje па lom za odredivanje granicne otpornosti i oblika loma (videti
У.4.3);
(iv) kontrolno ispitivanje za utvrdivanje konzistentnosti proizvodnje (videti
У.4.4).

(3) Ovi postupci ispitivanja se predvidaju samo za celicne konstrukcije.

(4) Zo h/odno obIi/collone ce/icne /imolle i е/етеnlе Tozvijeni su stoпdoTdni posmpci

ispilillonjo nOllediu ENV1993-1-3ElITO/cod 3: пео 1..1').

(5) Zo spregпule ce/icno-belons/ce /conShU/ccije щЬо pogledoti ENVj994-1-1 ElITO/cod 4:

~) ,
пео1.1 .

(6) Ovim aneksom nije obuhvaceno ispitivanje modela izlozenih opterecenjima koja se
ponavljaju zbog kojih Ы zamor mogao postati merodavan kriterijum
dimenzionisanja.

У.2 USLOVI ISPIТIVANJA

(1) Oprema za ispitivanje treba da је tako koncipirana da siste.m za nanosenje

opterecenja adekvatno simulira intenzitet i raspodelu opterecenja i dopusta da se
uzorak ponasa па nacin koji odgovara eksploatacionim uslovima.

*) U pripremi

341
ENv 1993-1rl: 1~2

(2) l/zomlclrebo леsmеlоло do se dej'onnife pod орlегеСелјеm. Oslolli и pogledu Ьослih i

IOIzioлilr оgroлiселјОIreЬО do
odgolloroju олimо и elcYploolocij'i

(3) Treba voditi racuna da se izbegnu slucajni ekscentriciteti u tackama nanosenja

ispitnih opterecenja i па mestima oslonaca.

(4) Optereeenja i pomeranja treba da se izmere 8to је moguce preciznije. Sistem za

nanosenje opterecenja treba da је u stanju da prati pomeranja uzorka bez prekida ili
spreeavanja istog.

(5) Роmеmлјо иеЬо merili и dОllо(јлоm Ьтоји 'осоko gde su 0110 znосојло izтоzело do Ь!' se
obezbedilo odгеdillолје mоlcYimоlле IlгеdлоslZ: Red llеliCiле lo!cJ;ih роmеголјо 'геЬо
илоргеdрrocелili. Тrebo obezbediti dOllo(jo llelilce opsege zo роmеголјо iz1lол еlОSliсле
О~/щ'IZ:

(6) l/ neldт slucojellimo moze se uIcozoh' pOlrebo zo оdгеdillолје iлlеnzilеlо лороло и

uzоrlш. То se moze !сЈ;оlilоtillЛО prikozoliроmоси htih prellloko ili !сЈ;ОЛlilОli1lЛО odredili
mегелјem diIolocijo. То!сЈ;е podol/ce иеЬо rozmotroh' koо dopuns/ce и оdлоsи ло
SJleukuplloРОllоsолје /сојеје odredело пп ОSЛОllи dej'onnocijo.

У.3 OPSТl POSТUPCI ISPIТIVЛNЈА

(1) Kada sopstvena tezina uzorka пе predstavlja stvarno stalno opterecenje u

eksploataciji, tu razliku treba uzeti u obzir pri proracunu ispitnih optereeenja koja se
nanose.

(2) Pre svakog ispitivanja, moze se naneti, а zatim ukloniti preliminarno opterecenje
(koje пе prelazi karakteristiCne vrednosti relevantnih opterecenja), u cilju naleganja
ispitnog uzorka па opremu za ispitivanje.

(3) Opterecenje treba nanositi u nizu pravilnih prirastaja (пе тапје od 5) u pravilnim
interva1ima u svakoj fazi. Treba obezbediti dovoljno vremena izmedu svaka dva
prira8taja da Ы uzorci dostigli stacionarnu ravnotezu. Nakon svakog prirastaja uzorak
treba pazIjivo ispitati u cilju otkrivanja znakova preloma, plasticnih deformacija ili
gubitka stabilnosti.

(4) Тrebo /соnslол/nо registrOIl0h' ZОllisлоsl izmedu орlегеселјо i glОllлоg роmеголјо. Kodo
0110 ZОllisлоslpokozuje znосојли леlinеоmОSl lrebo smол;i'tiрriГОSlоје орlегеСелјо.

(5) Nakon dostizanja maksimalnog optei'ecenja pri ispitivanju prihvatljivosti ili pri
ispitivanju otpornosti, ovo opterecenje treba odrZati sa konstantnom vrednoscu
пајтапје 1 sat. Ocitavanja opterecenja i pomeranja treba vrsiti u intervalima od 15
minuta, а opterecenje treba odrzavati па konstantnoj vrednosti sve dok se пе javi
znacajno povecanje pomeranja tokom perioda od 15 minuta, а nakon пајтапје
jednog sata.

(6) Rasterecenje treba izvrsiti sa pravilnim umanjenjima, sa ocitavanjima pomerenja u

svakoj fazikao i nakon potpunog rasterecenja uzorka.

342
 ENV 1993-1-1 : 1992

(7) Kada se rezultati ispitivanja koriste za utvrdivanje ili potvrdivanje poD.aSanja slicnih
konstrukcija ili komponenti, treba odrediti relevantna svojstvaprimenjenog celika
ротоси ispitivanja isecenih uzoraka, u cilju poredenja rezultata ispitivanja izvrsenih
па razlicitim uzorcima ili obavljenih u razlicito vreme.

(8) Epmvete /геЬо јli иесј iz istih proft/o јli /imov~ ј/ј izvodi/i iz nep/ost(/icironih de/ovo
uzorko pos/e ispi/ivonjo.

У.4 SPECIFICNI POSTUPCI ISPIТIVANJA

У.4.1 Ispitivanje prihvatljivosti

(1) Ovo ispitivanJe је predvideno kao ispitivanje bez razaranja za potvrdivanje ponasanja
konstrukcije. Za prihvatanje, konstrukcija ili komponenta treba da је sposobna da
podnese ispitno opterecenje , dato pod (3).

(2) Treba imati u vidu da takvo opterecenje kada se nanosi па odredene konstrukcije
moze izazvati trajne lokalne deformacije. Takvi efekti па znace obavezno i lom
konstrukcije prilikom ispitivanja prihvatljivosti, ali sa mogucnoscu njegove pojave
treba se pomiriti pre ispitivanja.

(3) мрјјnО ор/егесеnје u ispi/ivonju pnnvo/(jivos/i /rebo doје.·

• ш х (stvomo sopstveno /ezino kojoјеprisu/no /okom ispitivonjo~
• Ш х (preos/% stolno ор/етесеnје) i
• 11,251 х (promen(jivo ОрјегеСеnјо).

(4) Ispitni иzorak treba da zadovolji sledece kriterijume:

(а) treba da pokafe u osnovi linearno ponasanje pod ispitnim opterecenjem,
(Ь) nakon uklanjanja opterecenja,zaostalo pomeranje пе treba da prede 20%
maksimalno registrovanog tokom ispitivanja.

(5) Лkо uslovi dati pod (4) nisu zadovoljeni, ispitivanje se moze ponoviti samo jedanput.
Pri drugom nanosenju ispitnog opterecenja ispitni иzorak treba da pokaze u osnovi
linearno ponasanje, а novo zaostal0 pomeranje пе treba da prede 10% od
maksimalno registrovanog za vreme drugogispitivanja.

У.4.2 Ispitivanje otpornosti

(1) Ispitivanje otpornosti se koristi za potvrdivanje sracunate otpornostikonstrukcije ili

komponente.

(2) Kada veCi broj elemenata treba konstruisati prema istom konceptu i proracunu, а
jedan ili vise prototipova se ispituje radi potvrdivanja njihove otpornosti, ostali se
mogu prihvatiti bez daljeg ispitivanja, pod uslovom da su slicni prototipu u svim
relevantnim ,aspektima, videti У .4.4.

(3) Рге izvodenjo ispitivonjo otpomosti uzorok prethodno јгеЬо do se pod",Jgne ispi/ivonju
Pnnvo/(jivos/i i do istizodovo(ji koko је ориоnо u У.4.1

343
E$V 1993-1.. 1; ltп

(4) Ispitno. opterecenje za ispitivanje otpomosti treba da је zasnovano па sracunatom

racunskomopterecenju za granicno stanje nosivosti, kao sto је dato u Poglavlju 2, za
merodavnu kombinaciju stalnih i promenljivih dejstava.

(5) Otpomost sklopa pri ispitivanju zavisice od svojstava materijala. Stvarne vrednosti
granica razvlacenja svih celicnih materijala u sklopu treba odrediti ispitivanjima па
epruvetama.

(6) Osrednjenu vrednost granice razvlacenja fyт' dobijenu па osnovu takvih ispitivanja,
treba odrediti uzimajuci u obzir vaZnost svakog elementa u ispitnom uzorku.

(7) Ispitno opterecenje testa Ftest .s (ukljucujuci sopstvenu tezinu) treba odrediti iz izraza:

(У.1)

gde је FSd.ull racunsko opterecenje za granicno stanje nosivosti.

(8) Pri оушоm opterecenju ne treba da dode do loma usled gubitka stabilnosti ili
razaranjabilo kog dela uzorka.

(9) Nakon rasterecenja, pomeranje treba da se smanji пајmапје za 20%.

У.4.3 IspitivaDje па Још

(1) Сilјispitivanja па lom Је odredivanje racunske otpornosti iz stvarne granicne

otpomosti.

(2) Jedino se па osnovu ispitivanja па lom mogu odrediti stvami oblik loma iotpomost
uzorka. Кako se uzorak пе predvida za dalju upotrebu moze biti od koristi da se
dobije i ova dodatna informacija posle ispitivanja otpomosti.

(3) l7 'оm slucoju poze(jno је јо.! sprovesti ci/dus opterecenjo zo ispitivonjo pnnvot(jwosti i
olpomosti ТтеЬо proceniti осе/cfl;оnи gronicnu olpomost !соо osnov zo ovolcvo
иртЈЈОnјо.

(4) ртс ispitivonjo ло 'оn; lIZоro!сprethodno иеЬо do zodovo(ji" ispi/ivonje olpomosti !соје је
ориоnо и У.4.2 Kodo se proceni gronicno olpomos~ nјеnи vrednost иеЬо preispi/oti и
svetluроnшоnјо lIZог!сорn' ispitivnju otpomosti

(5) Tokom ispitivanja па lom, opterecenje prvo treba nanositi u priraStajima do ispitnog
opterecenja za ispitivanje otpomosti, kako је navedeno u У.4.2. Naredne prirastaje
opterecenja zatim treba odrediti iz razmatranja krive opterecenje-pomeranje za
najznacajnije pomeranje.

(6) Ispitno opterecenje pri granicnoj otpomosti F,esl .R se odreduje kao опо opterecenje
pri kome uzorak nije sposoban da podnese dalja povecanja opterecenja.

(7) .pri ОЈЈоm

opterecenju, verovotno се doci doројОЈЈе izrozene иојnе defonnoclj~ о и nеldm
slucojevimo ОЈЈО izrozeno de.fonnocljo moze do predodredi Icrој ispitivonjo.

344
 ENVI993-1-1 : 1"2

(8) Treba sprovesti пајтапје tri ispitivanja па поminа1по identicnim uzorcima.

(9) Лkо је odstupanje rezultata bilo kog pojedinacnog ispitivanja u odnosu od srednju
vrednost dobijenu iz rezultata svih ispitivanja vece od 10%, treba izvrSiti пајтапје sest
ispitivanja. Racunska otpomost FRd utom slucaju treba da se odredi prema
statistickoj metodi datoj u Aneksu Z*) .

(10) Kada odstupanje od srednje vrednosti пе prelazi 10%, racunska otpomost moze da
se odredi prema tackama (11) do (14).

(11) Pod uslovom da је duktilni tip loma, racunska otpomost FRd moze da se odredi iz
izraza:
F Rd = 0,9 Ftest.R.min (fy / fyт) / 'Ум! (У.2)
gde su: F јиј .
R . тlD
· шinimа1ni rezultat ispitivanj· а,
f ym srednja vrednost granice razvlacenja, videti У.4.2.(6)

(12) U slucaju iznenadnog ("krtog") prekidnog tipa loma, racunska otpomost moze da se
odredi iz izraza:
F Rd = 0,9 Ftest .R.min (fy /fum ) / 'Ум! (У.3)
gde је f um srednja vrednost Cvrstoce па zatezanje, odredena analogno kao fyт'
videti У.4.2(6).

(13) U slucaju iznenadnog ("krtog") tipa loma usled gubitka stabilnosti, racunska
otpomost treba da se odredi iz izraza:
(У.4)

(14) U slucaju duktilnog tipa loma usled gubitka stabilnosti, kada se relevantna vitkost л.
moze pouzdano proceniti, racunska otpomost moze (kao a1temativa za (11» da se
odredi iz izraza:

(У.5)

gde је: Х redukcioni koeficijent za relevantnu krivu izvijanja (vidieti 5.5.1) i

Хт vrednost Х za granicu razvlacenja fyт.

У.4.4 КоппоЈпо ispitivanje

(1) Kada se komponenta ili konstruktivni sklop projektuju па osnovu ispitivanja

otpomosti ili ispitivanja па lom kao sto је opisano u У.4.2 i У.4.3 i obavlja se
proizvodnja takvih elemenata, potrebno је iz proizvodne serije, па slucajan nacin,
izabrati odgovarajuci broj uzoraka (пе тanј! od dva) .

•) U pripremi

345
ENV 1993-1..1 ': 1992

(2) Uzorketreba pafljivo pregledati da Ы se obezbedilo da su oni slicni sa prototipom u

svakompogledu. Narocitu paznju treba posvetiti sledecem:
(а) dimenzijama komponenti i veza;
(ь) tplerancijama i kvalitetu izvodenja;
(с) kvalitetu upotrebljenog celika, uz proveru па osnovu sertifikata celicane.

(3) Kada nije moguce utvrditi bilo odstupanja ili efekte odstupanja od prototipa, treba
sprovesti ispitivanje prihvatljivosti kao kontrolno ispitivanje.

(4) U оуоmkontrolnom ispitivanju, pomeranja treba meriti па istim mestima kao i kod
ispitivanja prihvatljivosti prototipa. Maksimalno izmereno pomeranje ne treba da
prede 120% pomeranja zabelezenog tokom ispitivanja prihvatljivosti prototipa, а
zaostalo pomeranje ne treba da bude уесе od 105% od onog koje j~ registrovano za
prototip.

У.4.5 Ispitivaвje za odredivaвje funkcija otpornosti i faktora modela

(1) Funkcije otpornosti i faktori modela mogu da se izvedu iz rezultata odgovarajucih

serija ispitivanja па lom.

(2) Racunske vrednosti otpornosti treba odrediti prema postupku izvodenja datom u
Aneksu ZO).

У.4.6 Drugi postupci ispitivanja

(1) Za odredene komponente konstrukcija dati su specificni postupci ispitivanja u

odgovarajueem Aneksu Evrokoda ili standardima za proizvode.

(2) То su poglo1/ilo sledeCislucoje1/t:·

• irpili1/onjo elemenl-stub zo hlodno obIiko1/oneproji/~

• irpihvonjo koejictienlo 'геnјо zo 1/eze so z01/rlnje1/imo Olpomim поproklizo1/onj~
• irpihvonjopoluhutih 1/ezo i
• irpili1/onjo mozdoniko по smiconje zo spregnule kOnSlmkctie.

(3) Slicni specificni postupci, koji su u skladu sa principima datim u Poglavlju 8 i koji su
kompatibilni sa smernicama datim u оуоm Aneksu, mogu se ustanoviti uz postignutu
saglasnost izmedu investitora, projektanta i nadleznog organa.

О)
U pripremi

346
EVROPSКISTANDARD EN 10025
EUROPдISCНE NORM Mart 1990
EUROPEANSTANDARD +Аl
NORME EUROP ЕNNБ Avgust 1993

DK 669.14.018.291-122.4-4: 620.1

ЮјuCnе reci: gvozdeni i eeliCni proizvodi, konstrukcioni eelik, nelegirani eelik, termicke obrade, klasa kvaliteta,
oznacavanje, zahtevi, hemijski sastav, mehanicko ispitivanje, kontrola, obelezavanje

VRUCE VAUANI PROIZVODI

OD NELEGIRANIВ KONSТRUКCIONIВ CELIКA*)
Tehnicki uslovi isporuke
(sadrzi Izmenu А1: 1993)

WARМGEWALZTE ERZEllGNISSE
AllS llNLEGIERTENBAllSTAнLEN
Technifche Liejerbedingungen
(enlhaItAizdemngA1: 1993)

Ovaj Evropski standard ukljucujuci i Izmenu А1 usvojen је od strane Evropskog komiteta za standardizaciju
(CEN), dana 10. 08. 1993. godine.
Clanice CEN-a su se obavezale da ispune poslovnik CEN/CENELEC ро kojme su utvrdeni i uslovi pod kojitna
оуајEvropski standard dobija status nacionalnog standarda bez ikakvih izmena.
Spiskovi aktuelnih nacionalnih standarda sa svojim bibliografskim podacima mogu se па zahtev dobiti u
sekretarijatu CEN-a ili kod svake clanice CEN-a.
Ovaj Evropski standard ukljufujuCi i Izmenu А1 postoji u tri sluzbena izdanja (па nemackom, engleskom i
francuskom jeziku). Izdanje па nekom jeziku, koje predstavlja prevod uraden па jeziku clanice CEN-a za koji је
оnа sama odgovoma, а о kojem је izvestila Centralni sekretarijat, ima isti status kao i zvaniCna izdanja.

CIanice CEN-a su nacionalni Instituti za standardizaciju Belgije, Danske, Nemacke, Finske, Francuske, Grcke,
Irske, Islanda, ltаНје, Luksemburga, Holandije, Norveske, Austrije, Portugala, Svedske, Svajcarske, Spanije i
Ujedinjenog Кraljevstva.

CEN
ЕVRОРSЮ KOMIТET ZA STANDARDIZACIJU
ElIТopaisches Komilee filr Ноrmunк
Eиropeon СоmmШее/ог Sloпdordizotion
ComileEuиropeen de Nomzolisotion
Centralni sekretarijat: rue de Stassart 36, В-1050 Briissel

*) Prevod nemackog izdanja (nаротеnа struCnih redaktora)

 EN10025

sлоltШ EN 10025
Strana

Predgovor 354

1 ObIast рпшепе 355

2 l!(ormativna ukazivanja 355

2.1 Qpsti uslovi isporuke 356
2.2 Standardi za nominalne dimenzije i granicna odstupanja 356
2.3 Standardi za ispitivanja 357

3 De6nicije 358

4 РocIасј za паrпсјуаnjе 358

4.1 Opste 358
4.2 Dopunski zahtevi 359

5 Dimenzije, masa i granicna odstupanja 359

5.1 Dimenzije i granicna odstupanja 359
5.2 Masa 359

, Podela па vrste; oznaeavanje 359

6.1 Vrste celika i grupe kvaliteta 359
6.2 Oznacavanje 359

7 Tehnicki zahtevi 361

7.1 Postupci topljenja celika 361
7.2 Stanje isporuke 361
7.3 . Hemijski sastav 362
7.4 Mehanicke osobine. 363
7.5 Tehnoloske osobine 364
7.6 Obrada povrsina 366

8 Ispitivanje 366
8.1 Opste 366
8.2 Specificna ispitivanja 366
8.3 Podloge za ispitivanje 367
804 Ispitne jedinice 367
8.5 Dokaz hemijskog sastava 367
8.6 Mehanicka ispitivanja 367
8.7 Primenjeni postupci ispitivanja 369
8.8 Ponovna ispitivanja i ponovljeni uzorci za ispitivanja 370
8.9 Unutrasnje greske 370
8:10 Potvrde о ispitivanjima 370

353
EN10025

9· ОЬеlеЬуааје pljosnatih i stapastih proizvoda 3"

10 Reldamacije 370

11 Dopunsld zahtevi " 371

11.1 Za sve proizvode 371
11.2 Za pljosnate prowode 371
11.3 Za stapaste proizvode 372
11.4 Za poluproizvode 372

Dodatak А (normativan)Polozaj uzoraka i epruveta

(videti Evronormu 18) 381
Dodata~ В (intormativan)Spisak referentnih.Evronormi sa
odgovarajucim nacionalnim standardima 384
Dodatak "С (informativan)Spisak ranijih oznaka uporedivih ce1ika 386

Predgovor

Ovaj Evropski standard doneo је ECISSrrC 10 "Opsti konstrukcioni celici - standardi

kva1iteta", ciji sekretarijat vodi NNI.

Ovaj dokument koji је doneo Sekretarijat ECISSrrC 10 prhvata tekst поrше EN 10025 : 1990
u tekstu Izmene А1 : 1993. oVа Izmena izradeI1:a је па zahtev CENrrC 121 "Zavarivanje" i
CENrrC 135 '!Oblast celicnih konstrukcija'i.Takode su ugradene i поуе oznake prema EN
10021, Delovi 1 i 2, ECISS Saopstenje IC 10 i prema korekciji od jula 1991.

Ovaj Evropski standard treba da dobije status nacionalnog standarda, ili objavljivanjem
identicnog teksta, ili ukazom najda1je do februara 1994, а odgovarajuCi naciona1ni standardi
treba da budu i povuceni najda1je оо februara 1994. godine.

Shodno poslovniku CEN/CENELEC-a, sledece zemlje su se obavezaleda preuzmu оуај

Evropski standard:

Belgija, Danska, Nemacka, Finska, Francuska, Grcka, Irska, Island, Italija, Luksemburg,
Holandija, Norveska, Austrija, Portugal, Svedska, Svajcarska, Spanija i Ujedinjeno
Кraljevstvo.

354
 EN10025

1 ObIast primene

1.1 Ovaj Evropski standard saddi zahteve za pljosnate i stapaste proizvode od vruee valjanih
nelegiranih osnovnih i kva1itetnih celika, vrsta i kva1itetnih grupa prema tabelama 2 i 3
(hemijski sastav), kao i prema ' tabelama 5 i 6 (mehanicke osobine) u иоЫсајепот stanju
isporиke prema 7.2.
Celici prema ovom Evropskom standardu odredeni su (uz ogranicenja ,prema 7.5.1) za
primenu pri temperaturi okoline u konstrukcijskim el~mentima izvedenim zavarivanjem
zakivcima i zavrtnjevima.
Оni nisu predvideni za termicku obradu, sa izuzetkom proizvoda u stanju isporиke N.
Dozvoljeno је zarenje radi otpustanja паропа. Celici u stanju isporuke N posle isporuke mogu
da budu normalizovani i toplo obradivani (videti Poglavlje 3).

PRIМEDBA 1: Primena poluproizvoda za izradu gotovih proizvoda od valjanog

celika pri narucivanju treba prema ovom Evropskom stапdardч. da se posebno
dogovori. Pritom su moguCi i posebni dogovori u pogledu hemijskog sastava, u
okviru granicnih vrednosti utvrdenih tabelom 2.

PRIМEDBA 2: Kod odredenih vrsta celika i oblika prozvoda moze se kod

naruCivanja dogovoriti i podobnost za posebnu primenu, (videti 7.5.3, 7.5.4 i
tabelu 7).

1.2 Ovaj Evropski standard пе vaii za proizvode sa prevlakama kao i za proizv9de od celika
za opstu сеliспи konstrukciju, za koje postoje drџge Evronorme ili Evropski standard, npr:

P?luproizvodi za kovanje od opstih konstrиkcionih celika, (videti Evronormu 30);

zavarljivi sitnozmi konstrukcioni celici, (videti EN 10113 Deo 1 do Deo 3);
celici otpomi па koroziju, (videti EN 10155);
limovi i siroki pljosnati proizvodi od poboljsanih sitnozmih konstrиkcionih celika
podobnih za zavarivanje, (videti prEN 10137 Deo 1 do Deo 31) );
pljosnati proizvodi od celika sa visokom grапicщп razvlacenja za hladnu obradu -
siroki 'pljosnati proizvodi, limovi i trake (videti prEN 101491»;
brodski сеliсј, obicni i visokovredne vrste, (videti Evnormu 156);
vruce.izradeni suplji profili, (videti EN 10210-1).

2 Normativna ukazivanja

Ovaj Evropski standard sadrzi preko datiranih i nedatiranih ukazivanja zakljucke iz drugih
publikacija. Ova normativna ukazivanja citirana su па odgovarajucim mestima u tekstu, dok su
publikacije kasnije navedene. U stroga ukazivanja spadaju kasniJe izmene i usaglasavanja ovih
publikacija samo uz ovaj Evropski standard, ukoliko su iste preradene izmenama ili preradom.
Kod nedatiranih ukazivanja vaii poslednje izdanje odgovarajucih publikacija.

l)'Frenutno је јо!; u vidu predloga

355
EINI0025

2.1 Opstioslovi isporoke

EN 10020 Odredivanje ројmоуа za podelu celika

EN 10021 Opsti tehnicki uslovi isporuke za celik i celicne proizvode
EN 10027-1 Sistemi oznacavanja celika - Deo 1: Skracenice, glavni
simboli
EN 10027-2 Sistemi oznacavanja celika - Deo 2: Numericki sistem
EN 10079 Odredivanje ројmоуа za сеliспе proizvode
EN 10163 Uslovi isporuke u pogledu obrade povrsina vruce valjanih
сеliспЉ proizvoda (limovi, siroki pljosnati proizvodi i profili).
Deo 1: Opsti zahtevi .
Deo 2: Limovi i siroki pljosnati proizvodi.
I
Deo 3: Profili
EN 10164 Celicni proizvodi sa poboljsanim osobinama za obradu
upravno па povrsinu proizvoda - tehnicki uslovi isporuke
EN 10204 Metalni proizvodi - vrste potvrda о ispitivanju
prEN 10052 1) Ројmоуј toplotne obrade gvozdenih materijala
Evronorma 162 Hladno oblikovani profili - tehnicki uslovi isporuke
(1981) 2)
Evronorma 168 Sadrzaj potvrda о ispitivanju materijala za celicne proizvode
(1986) 2)
Evronorma- Sitnozrni celici podobni za zavarivanje - uputi za obradu,
Saopstenje br 2 posebno za zavarivanje
(1983) 2)
ECISS-Saopstenje Sistemi oznacavanja celika - dopunski simboli za skracenice
IC 10

2.2 Standardi za пошјпаlпе dimenzije i granicna odstupanja

EN 10029 Vruce уа]јапј celicni lim debljine jednake ili уесе od 3 mm -

granicna odstupanja dimenzija, tolerancije oblika, dopustena
odstupanja u tezini
EN 10051 Kontinualni vruce valjani lim i traka bez prevlake od
nelegiranih i legiranih celika - granicna odstupanja dimenzija
i tolerancije oblika
prEN 100241) I profili sa nagnutim unutrasnjim povrsinama nozica -
granicna odstupanja dimenzija i tolerancije oblika
prEN 10034 1) I profili i U profili od celika - granicna odstupanja dimenzija
i tolerancije oblika
prEN 100481) Vruce valjane сеНспе trake - granicna odstupanja dimenzija i
tolerancije oblika

1) Trenutno јо!; Predlog.

2) Do svog preinacenja u Evropske standarde, mogu se primenjivati pomenute Evronorme ili odgovarajuCi
пасјопаlпј standardi, prema spisku datom u Dodatku В, uz odgovarajuce Evropske standarde.

356
 ENI0025

prEN 10055 1) Vruce valjani jednakokraki Т profil sa zaobljenim ivicama i

prelazima - granicna odstupanja mera i tolerancije oblika
prEN 10056-2 1) Ravnokraki i raznokraki ugaonici od celika
Deo 2: Granicna odstupanja dimenzija i tolerancije oblika
prEN 10067 1) Vruce valjane ispupceni pljosnati stapovi- granicna
odstupanja dimenzija i tolerancije oblika
Evronorma 17 Valjana iica od obicnih nelegiranih celika za vucenje -
(1970) 2) dimenzije i dozvoljena odstupanja
Evronorma 19 IРЕ nosaci, 1 nosaci sa paralelnim povrsinama noiica
(1957) 2)
Еvrопщmа24 Uski 1 nosaci, U nosaCi - dozvoljena odstupanja
(1962) 2)3)
Evronorma 53 Vruce valjani siroki 1 nosaci (nosaci sa sirokim noiicama)sa
(1962) 2) paralelnim povrsinama nozica
Evronorma 54 Vruce valjani сеНспј mali U profili
(1980) 2)
Evronorma 56 Vruce valjani celicni ravnokraki ugaonici, sa zaobljenim
(1977) 2) 4) lVlcama
Evronorma 57 Vruce valjani сеНспј raznokokraki ugaonici, sa zaobljenim
(1978) 2)4) ivicama
Evronorma 58 Vruce valjani сеНспј pljosnati proizvodi za opstu primenu
(1978) 2)
Evronorma 59 Vruce valjani сеliспј cetvrtasti suplji proizvodi za opstu
(1978) 2) primenu
Evronorma 60 Vruce valjani celicni okrugli suplji proizvodi za opstu
(1979) 2) prlmenu
Evronorma 61 Vruce valjani сеliспј sestougaoni suplji proizvodi
(1982) 2)
Evronorma 65 Vruce valjani сеliспј okrugli suplji proizvodi za zavrtnjeve i
(1980) 2) zakivke
Evronorma 66 Vruce valjani сеliспј poluokrugli i pljosnato poluokrugli
(1967) 2) suplji proizvodi
Evronorma 91 Vruce valjani сеliспј siroki _pljosnati proizvodi -- dozvoljena
(1981) 2) odstupanja dimenzija, oblika i tezine

2.3 Standardi жа ispitivanja

EN 10002-1 Metalni materijali; ispitivanje zatezanjem - Deo -1:- Postupak

ispitivanja (pri sobnoj tempereturi)
EN 10045-1 Metalni materijali - ispitivanje udarom ро SarpUu - Deo 1:
Postupak ispitivanja

1) Trenutno jos Predlog.

2) Do ovog preinacenja u Evropske standarde, mogu se primenjivati navedene Evronorme ili odgovarajuce
nacionalne поrше prema spisku u Dodatku В uz odgovarajuce Evropske standarde.
3) Evronorma 24 navedena је zbog podataka о U profilu.
4) EVronorme 56 i 57 su navedene zbog nominalnih dimenzija navedenih u njima.

З57
E.r,10025

Evronorma 18 Prijem i priprema uzoraka i epruveta od celika i celicnih

(1979) 2) proizvoda
Evronorma 103 Mikroskopsko odredivanje velicine zma ferita i austenita kod
(1971) 2) celika
ISO 2566/1 (1984) Celik - Konverzija vrednosti izduzenja - Deo 1: .Ugljenicni i
niskolegirani ceHci

3 Definicije

Prilikom primene ovog Evropskog standarda vaze sledece definicije:

3.1 Nelegirani osnovni i kvalitetni celici: videti EN 10020.

3.2 Strucni izrazitoplotne obrade: videti prEN 10052.

3.3 Stapasti proizvodi *) , pljosnati proizvodi (Нт, traka, vruca siroka traka i siroki pljosnati
proizvodi) kao i poluproizvodi:videti EN 10079.

3.4 Normalizaciono valjanje: postupak valjanja sa zavrsnom obradom и· odredenom

temperatumom opsegu koji vodi takvom stanju materijala koje је ekvivalenino
normalizacionom zarenju, tako da su zadrzane potrebne vrednosti mehanickih osobina.
Skracena oZl1aka za ovakvo stanje isporuke је N.

PRIMEDBA: U medunarodnoj literaturi nailazi se па izraz "controlled rоШпg"

kako za normalizaciono va1janje,tako i za termomehanicko valjanje. S obzirom па
razlicitu upotrebljivost proizvoda ipak је potrebno razdvojiti ova dva izraza.

4 Podaci za narucivanje

4.1 Opste
Naruci1ac pri1ikom narucivanja treba da navede sledece:
а) pojedinosti о оЫШu proizvoda ikoHcini za isporuku,
Ь) poziv па ovaj Evropski standard;
с) nomina1ne dimenzije i granicna odstupanja (videti 5.1),
d) vrstu celika i kvalitetnu grupu (videti tabele 2 i 5),
е) da li proizvode treba podvrgnuti ispitivanju ј, ako se zahteva ispitivanje, dati
naznaku vrste ispitivanja i potvrde о ispitivanju (videti 8.12),
f) da 1i kod proizvoda od celika kvalitetne grup~ JR i vrsta Е295 , Е335 i Е360,
ispitivanje mehanickih osobina treb.a sprovesti prema proizvodima ili prema sar.zama
(videti 8.3.1).
Ukoliko naruci1ac nije posebno naveo podatke pod а), Ь), с) i d), potrebno је da se
isporucilac obrati naruciocu sa dodatnim upitima.

2) Do ovog preinaeenja u Evropske standarde, mogu se primenjivati navadene Evronorme Ш odgovarajuCe

nacionalne norme prema spisku u Dodatku В uz odgovarajuCe Evropske standarde.
*) Doslovni prevod izvomogterminaje" dugacki proizvodi" (napomena struCnih redaktora).

358
 ENloe25

4.2 Doponski zahtevi

u Poglavlju 11 naveden је citav niz dopunskih zahteva. U slucaju da narucilacne upotrebi ni

jedan od njih, а narudibina пе sadrii nikakve odgovaraju6e navode, onda se proizvodi
isporucuju prema osnovnim zahtevima oveg standarda.

5 Dimenzoje, masa i granicna odstopanja

5.1 Dimenzije i granicna odstopanja

Dimenzije i granicna odstupanja treba da odgovaraju vrednostima datim u Evropskim

standardima i Evronorma-ma (videti 2.2).

5.2 Masa

Za iznalaienje teorijske mase uuzima se gustina od 7,85 kg!dm 3•

6Рodеlа па vrste; oznacavanje

6.1 Vrste сеlјЬ i gmpe kvaliteta

bvaj Evropski standard saddi vrste celika S185, S235, S275, S355, Е295, Е335 i Е360, (videti
tabelu 5), koje se razlikuju ро svojim mehanickim osobinama.
Vrste celika S235 i S275 mogu biti isporucivane u kvalitetnim grupama JR, Ја, Ј2 i К2. Vrsta
celika S355 isporuciva је u kvalitetnim grupama JR, Ја, Ј2 i К2. Kod proizvoda щl vrsta celika
S235 i S275 kvalitetne grupe Ј2 postoji razlika izmedu J2G3 i J2G4. Kod proizvoda od vrste
celika S355 kvalitetnih grupa Ј2 i к2 postoji razlika izmedu J2G3 i J2G4, kao i izmedu К2G3 i
К2G4.

Pojedine grupe kvaliteta medusobno se razlikuju u pogledu zavarljivosti i u pogledu zahteva

za udarnu iilavost (videti 75.1).
Vrste celika S185, Е295, Е335 i Е360 kao i vrste celika S235, S275 i S355 kvalitetne~grupe JR
su osnovni celici, ukoliko nisu postavljeni nikakvi zahtevi u pogledu podobnosti za hladnu
obradu.
Kod vrsti kvalitetnih grupa Ја, J2G3, J2G4, К2G3 i К2G4 radi se о kvalitetnim celicima.

6.2 Oznaeavanje

6.2.1 Skraceni nazivi za vrste celika ро ovom Evropskom standardu sacinjeni su prenia
EN 10027-1 i ECISS-Saopstenju IС10, а brojevi materijala su prema EN 10027-2.
PRIMEDBA: Spisak ranijih nacionalnih oznaka uporedivih celika, kao i ranijih
oznaka prema EN 10025: 1990 dat је u Dodatku С, tabela С.1.

359
Eђfl0025

Tabela 1: Stanje isporoke

Vrste(Qelika i Stanje isporuke.

grupe kvaliteta
Pljosnati proizvodi Stapasti proizvodi
S185 Prema dogovoru 1) 3) Prema dogovoru 1) 3)
S235JR, S235JO Prema dogovoru 1) 3) Prema dogovoru 1) 3)
S275JR, S275JO
S355JR, S355JO
S235J2G3 ' N Prema dogovoru 1) 3)
S275J2G3
S355J!G3, S355К2G3
S235J2G4 Prema izboru Prema izboru
S275J2G4 proizvodaca2) proizvodaca 2)
S355J2G4, S355К2G4
Е295, Е335, Е360
Prema dogovoru 1) 3) Prema dogovoru 1) 3)
1) Ukoliko prilikom narucivanja nista nije dogovoreno, stanje isporuke је
prepusteno isporuciocu.
2) Stanje isporuke је prepusteno isporuciocu.
3) Ukoliko је stanje isporuke N naruceno i isporuceno, onda to treba da bude
navedeno u potvrdi о ispitivanju.

6.2.2 Oznacavanje је sprovedeno ро sledecem redosledu:

broj ovog Evropskog standarda (EN 10025),

karakteristicno slovo S,
karakteristicni broj za najmanju vrednost granice razvlacenja pri debljinama S; 16 mm u
N/mm2,
oznaka za kvalitetnu grupu (videti 6.1), s obzirom па zavarJjivost i energiju udara,
shodno slucaju (kod vrste celika S235JR) oznaka za nacin dezoksidacije (а1) za
"neumiren"(FU) i1i (G2) za "neumiren nije dozvoljen" (FN) (videti 7.1.3),
shodno slucaju karakteristicno slovo С za podobnost za posebne svrhe primene (videti
tabelu 7),
shodno slucaju naznaka "+ N" , kada se proizvodi isporucuju u stanju N (videti 3.4 i
tabelu 1). (Nije potrebno kod pljosnatih proizvoda od celika kvalitetnih grupa J2G3 i
К2аз).

PRIMER:
CelikEN 10025 - S355JOC.

360
 ENI0025

7 Tehnicki zahtevi

7.1 Postupci topljeвja сеlјЬ

7.1.1 Postupak topljenja celika prepusten је proizvodacu. Ukoliko је dogovore:po

prilikom narucivanja, postupak topljenja celika se saopstava proizvodacu, izuzev kod vrste
celika 8185.
Dopunski zahtev 1.
Kod vrsta eelika kvalitetnih grupa ЈО, J2G3, J2G4, К2G3 i К2G4 moze se dogovoriti odredeni
postupak topljenja.
Dopunski zahtev 2.

7.1.2 Nacin dezoksidacije treba da odgovara navodima iz tabele 2. Za vrstu celika

8235JR пасјп dezoksidacije se moze propisati.
Dopunski zahtev 3.

7.1.3 Nacin dezoksidacije se oznacava prema sledecem:

ostavljeno slobodno: prema izboru proizvodaca,

FU neumireni celik,
FN neumireni celik пјје dozvoljen,
FF potpuno umiren eelik sa dovoljnim sadrzajem elemenata za
vezivanje azota (npr. пајтanје 0,020% Al). Ukoliko se
рriшепјији drugi elementi, onda ovo treba navesti u potvrdi
о ispitivanju.

7.2 Staвje isporuke

7.2.1 Opste

Ukoliko se zahteva potvrda о ispitivanju (videti 8.1.2), aproizvodi se narucuju i isporucuju u

stanju isporuke N, onda to treba navesti u potvrdi.

7.2.2 Pljosnati proizvodi

7.2.2.1 Ukoliko пјје drugacije dogovoreno, stanje isporuke pljosnatih proizvoda od celika
8185, Е295, Е335 i Е360 kao i od celika 8235, 8275 i 8355 kvalitetnih grupa JR i Ја, ostaje
prepusteno proizvodacu (videti 7.4.1).
Dopunski zahtev 17.

7.2.2.2 Pljosnati proizvodi od celika kvalitetnih grupa J2G3 i К2G3 isporucuju se u

normalizovanom stanju postignutom zarenjem, ili u odgovarajucem ekvivaJentIlOm stanju
postignutom normalizacionim valjanjem u smislu definicije date pod 3.4 .

7 ..2~.3 Kod pljosnatih proizvoda od celika kvalitetnih grupa J2G4 i К2G4 stanje isporuke
osta.jeprepusteno proizvodacu.

361
ENlOO2S

7.2.3 Stapasti proizvodi

7.2.3.1 Ukoliko nije drugacije dogovoreno, stanje isporuke stapastih proizvoda od celika
S185, Б295, Е335 i Е360 kao i od eelika S235, S275 i S355 kvalitetnih grupa JR, ЈО, J2G3 i
К2G3 ostaje prepusteno proizvodacu.

Dopunski zahtev 22.

7.2.3.2 Kod stapastih proizvoda od celika kvalitetnih grupa J2G4 i К2G4 stanje isporuke
ostaje prepusteno proizvodacu.

7.3 Bemijski sastav

7.3.1 Hemijski sastav prema analizi sarze treba da odgovara vrednostima iz tabele 2.
Gomje granicne vrednosti za апаlizц sarze navedene su u tabeli 3.

7.3.2 Kod vrsta celika S235JR, S235JO, S235J2G3, S235J2G4, S355JO, S355J2G3,
S355J2G4, S355К2G3 i S355К2G4 mogu se prilikom пзruсivапја dogovoriti sledeCi dopunski
zahtevi u pogledu hemijskog sastava:
- sadrzaj ЬаПа od 0,25% do 0,40%.
Dopunski zahtev 4.

7.3.3 Pri1ikom narucivanja mogu se dogovoriti sledeCi dopUnski zahtevi:

7.3.3.1 Najvisa vrednost ekvivalenta ugljenika (СБV) prema analizi sarze saglasno tabeli
4. Бkvivаlепt ugljenika odreduje se prema formuli:

СБV = С + Mn!6 + (Cr+Mo+V)/5 + (Ni+Cu)/15

Ukoliko је dogovorena najvisa vrednost ekvivalenta ugljenika, sadrzaj elemenata koji figurisu
u formuli treba da se navede u potvrdi о ispitivanju.
Dopunski zahtev 5.

7.3.3.2 Kod vrsta celika S355JO, S355J2G3, S355J2G4, S355К2G3 i S355К2G4 podaci о
sadrzaju hroma, bakra, molibdena, nik1a, niоЫјита, titana i vanadijuma (analiza sarze) daju
se u potvrdi о ispitivanju.
Dopunski zahtev 6.

7.3.3.3 Kod vrsta celika S355JO, S355J2G3, S355J2G4, S355К2G3 i S355К2G4, pri
debljinama s; 30 тт ogranicava se sadrzaj ugljenika па maksimum 0,18% u analizi sarze i
maksimum 0,20% u ana1izi proizvoda, ako proizvodi sadrze vise od 0,02% Nb i1i 0,02% Ti ili
0,03% V u analizi sarze, ili vise od 0,03% Nb ili 0,04% Ti i1i 0,05% V u analizi proizvoda.
Dopunski zahtev 7.

362
 EN10025

7.4 Mehanicke osobine

7.4.1 Opste

7.4.1.1 Mehanicke osobine u stanju isporuke prema 7.2 i kod uzoraka i ispitivanja prema
Poglavlju 8 treba da odgovaraju zahtevima prema tabelama 5 i 6.

7.4.1.2 Za proizvode koji su naruceni i isporuceni u normalizovanom stanju postignutom

zarenjem ili u поrщаlizасiопо izvaljanom stanju vaZe mehanicke osobine prema tabelama 5 i
6, kako za stanje isporuke, tako i za normalizaciju posle isporuke.
Kod valjane zice vaZe mehanicke osobine prema tabelama 5 i 6 za normalizovane epruvete.

PRIMEDBA: Zarenje radi otpustanja паропа pri temperaturama visim od 5800

С ili u trajanju dnZem od 1ћ moze da dovede do smanjenja meh.anickih osobina.
Ako obradivac namerava da zari proizvode radi smanjenja паропа па visim
temperaturama Ш uduzem vremenskom trajanju, onda Ы pri narucivanju bilo
potrebno' dogovoriti пајmапје vrednosti mehanickih osobina posle takvog
tretmana.

7.4.1.3 Kod pljosnatih proizvoda kao debljina vaZi пшјvnа debljina, а kod stapastih
proizvoda sa neravnomemim presekom nazivna debljina dela iz koga se vade uzorci (videti
DodatakA).

7.4.1.4 za pljosnate proizvode od celika kvalitetnih grupa J2G3 i К2G3 kQji su isporuceni
u valjanom stanju, а kod obradivaca normalizovani, uzorke treba normalizovati. Rezultati
dobijeni па normalizovanim epruvetama treba da odgovaraju zahtevima ovog Evropskog
standarda.

PRIMEDBA: Rezultati ovih ispitivanja пе reprezentuju osobine . isporucenih

proizvoda. Oni su, medutim, karakteristicni za osobine koje se mogu postici
pravilno sprovedenom normalizaciom.

7.4.2 Ispitivanje udarom ро Sarpiju

7.4.2.1 Ako nazivne debljine proizvoda nisu dovoljne za izradu uobicajenih epruveta za
ispitivanje udarom ро Sarpiju, onda treba iZvaditi epruvete mапје sirine (videti 8.6.3.3), а
zadrZati vrednosti energije udara sa slike 1.
Za proizvode nazivne debljine ~ 6 mт пе mogu se zahtevati ispitivanja udarom.

7.4.2.2 Kod proizvoda od celika kvalitetnih grupa J2G3, J2G4, К2G3 i К2G4 sa
debljinama <6 mm velicina zma ferita treba da iznose ~ 6; dokaz sledi premaEvronormi 103,
ako је оп nalozen prilikom narucivanja.
Dopunski zahtev 8.

7.4.2.3 Ako se primenjuje aluminijum kao sredstvo za usitnjenje zma, onda se mqze
smatrati da su zahtevi za velicinom zma ispunjeni kad sadrZaj u analizi sarZe iznosi пајman.је

3~З
ENI0025

0,020% Alukupno ili najmanje 0,015% Alslobodno' U оуоm slucaju dokaz уеlјсјпе zrna П1Је
potreban.

7.4.2.4 Vrednosti energije udara kod proizvoda od celika kvalitetne grupe JR dokazuju se
ispitivanjem samo onda kad је to dogovoreno prilikom narucivanja.
Dopunski zahtev 9.

7.4.3 Poboljsana deformaciona svojstva upravno па povrsinu proizvoda

Na odgovarajuCi zahtev prilikom narucivanja proizvodi od celika kvalitetnih grupa Ј203,

Ј204, К203 i К204 treba da odgovaraju zahtevima u pogledu osobina u pravcu debljine
prema EN 10164.
Dopunski'zahtev 10.

7.5 Tehnoloske osobine

7.5.1 Podobnost za zavarivanje

7.5.1.1 СеНсј prema оуоm Evropskom standardu пеmаји пеоgrашсепu podobnost za

zavarivanje razlicitim postupcima, posto ponasanje jednog celika za vreme i posle zavarivanja
nezavisi samo od materijala, уес i od dimenzija i oblika konstrukcije kao i od uslova izrade i
rada.

7.5.1.2 Za celike vrsta S185, Е295, Е335 i Е360 nisu navedeni nikakvi podaci о podobnosti
za zavarivanje posto se za пјЉ пе postavlaju zahtevi u pogledu hemijskog sastava.

7.5.1.3 Сеliсј kvalitetnih grupa JR, ЈО, Ј203, Ј204, К203 i К204 pogodni su generalno
za zavarivanje svim postupcima.
Podobnost za zavarivanje poboljsava se kod svake grupe росеу od kvalitetne grupe JR do
grupe К2.
Kod vrste celika S235JR treba dati prednost umirenim сеНсјmа u odnosu па neumirene,
naroCito ako se pri zavarivanju mogu naceti zone segregacije.

PRIMEDBA 1: Porastom debljine proizvoda i porastom cvrstoce, nastanak

hladnih prslina u zavarenoj zoni postaje glavna opasnost. Nastanak hladnih prslina .
prouzrokovan је sadejstvom sledecihuticajnih faktora:
sadrzajem slobodnog vodonika u zavaru,
krtim strukturama u zoni uticaja toplote,
visokim koncentracijama паропа zatezanja u zavarenoj vezi.

PRIMEDBA 2: Iz Preporuka, npr. iz Evronorme - Saopstenja br. 25) ili iz

relevantnih nacionalnih standarda mogu se паб podesni uslovi zavarivanja i
razlicite oblasti zavarivanja celika u zavisnosti od debljine proizvoda, primenjene
linijske energije, zahteva za element konstrukcije, utroska elektrode, postupka
zavarivanja i osobina zavara.

5) Preinacice se u EN 1011 "Preporuke za elektrolucno zavarivanje feritnih celika".

364
 ENI0025

7.5.2 Podobnost za oblikovanje u toplom stanju

Zahteve za oblikovanje u toplom stanju posle isporuke, prema tabelama 5 i 6, treba da ispune
samo proizvodi koji su naruceni i isporuceni u normalizovanom stanju ili su normalizaciono
valjani (videti 7.4.1.2).

7.5.3 Podobnost za oblikovanje u h1adnom stanju

Vrste celika kod kojih se zahteva podobnost za hladno oblikovanje, treba prilikom narucivanja
oznaciti slovom С (videti 6.2.2).

7.5.3.1 Podobnost za hladno savijanje, abkantovanje, izradu nozica ili porubnica па hladno
Prema odgovarajucem dogovoru prilikom naruCivanja se traka i siroki pljosnati proizvod
nazivnih debljina $; 20 mm, mogu isporuciti sa podobnoscu za hladno savijanje, abkantovanje,
izradu nozica ili porubnica па hladno, bez stvaranja prslina pri najmanjim vrednostima
poluprecnika savijanja prema tabeli 8. Vrste celika i kvalitetne grupe celika koje dolaze u
obzir za ovu namenu date su tabelom 7.
Dopunski zahtev 18.

7.5.3.2 Profilisanje valjanjem

Prema dogovoru prilikom narucivanja Нт i traka nazivne debljine $; 8 mm mogu se isporuciti

sa podobnosct1 za izradu hladno oblikovanih profila putem profilisanja valjanjem (npr. prema
Evronormi 162). Qva podobnost vaZi za poluprecnike savijanja navedene utabeli 9. Vrste
celika i kvalitetne grupe celika koje dolaze u obzir za ovu namenu date su tabelom 7.
Dopunski zahtev 19.

PRIMEDBA: Sve vrste celika podobne za profilisanje valjanjem pogodne su i za

izradu hladno oblikovanih kvadratnih i pravougaonih supljih profila.

7.5.3.3 Vucenje stapova

Prema dogovoru prilikom narucivanja mogu se isporuciti stapovi koji su podobni za vucenje.
Vrste celika i kvalitetne grupe celika koje dolaze u obzir za ovu namenu date su tabelom 7.
Dopunski zahtev 23.

7.5.4 Posebni zahtevi

Pri1ikom narucivanja moze se dogovoriti podobnost proizvoda za toplo cinkovanje Ш

emajliranje, kao i odgovarajuci zahtevi kvaliteta.
Dopunski zahtev 11.

Prema dogovoru, prilikom odgovarajuceg naruCivanja, teski profili treba da su podobni za

poduzno rasecanje.
Dopunski zahtev 24.

365
ЕНlОО25

7.6 Obrada ропiiпа

7.6.1 Тrab

Odgovarajucom obradom povrsine пј jedna od vrsta celika predvidenih za рлтепи пе sme biti
ostecena рп pravilnoj obradi trake.

7.6..2 Lim, siroki pljosnati proizvodi i profili

Za nesavrsenost povrsine kao i za popravku glacanjem i/i1i zavarivanjem vaii EN -10163 Deo 1
doDeo 3.

8 IspiJivaцje

8.1 Opste

8.1.1 Proizvodi se mogu isporuciti sa ispitivanjem u sk1adu sa zahtevima ovog

Evropskog standarda.

8.1.2 Ukoliko se zeli neko ispitivanje naruci1ac treba da pri narudZbini navede sledeee
podatke:
- vrstu ispitivanja (specificno i1i nespecificno ispitivanje, videti EN 10021),
- vrstu potvrde о ispitivanju (videti 8.10), videti 4.1 е) i dopunski zahtev 12.
Za proizvode od vrste celika S185 dolazi u obzir samo jedno nespecificno ispitivanje.

8.1.3 Specificna ispitivanja treba sprovesti shodno navedenom u 8.2 do 8.9.

8.1.4 Ukoliko pri narucivanju пјје drugacije dogovoreno,- ispitivan.ja stanja povrsina i
dimenzija sprovodi proizvodac.
Dopunski' zahtev 13.

8.2 Specificna ispitivanja

8.2.1 Ukoliko se zahteva potvrda о specificnom ispitivanju u svakom slucaju treba

sprove~ti:
ispitivanje zatezanjem kod svih proizvoda;
ispitivanje utrosene energije udara kod svih proizvoda od celika kvalitetriih grupa
ЈО, J2G3, J2G4, К2G3 i К2G4.

8.2.2 Pri narucivanju mogu se dodatno dogovoriti sledeca ispitivanja:

а) Ispitivanje utrosene energije udara kod svih proizvoda od celika kvalitetne grupe JR
(videti 7.4.2.4). .
Dopuns1d zahtev 9.
Ь) Analiza proizvoda kad su proizvodi isporuceni posle topljenja (videti 8.5.2).
Dopunski zahtev 15.

366
 ENI0025

8.3 Podloge za ispitivaвje

8.3.1 Dokaz m'ehanickih osobina treba sprovesti па sledeCi nacin:

shodno navodima pri naruCivanju, prema sadama ili prema proizvodima, kod
celika kvalitetnih grupa JR, kao i kod vrsta celika E29S, Е335 i Е360.
Dopunski zahtev 14,
- prema sadama kod celika kvalitetnih gщра ЈО, Ј2аз, Ј2а4, К2аз i К2а4.

8.3.2 Кad је pri narucivanju dogovoreno ispitivanje prema proizvodima, proizvodac

moze da sprovede ispitivanje ро sopstvenom nahodenju prema sarzama, ukoliko se proizvodi
isporueuju ро sarzama.

8.4 Ispitne jedinice*)

8.4.1 Ispitne jedinice treba da su od proizvoda iste vrste celika, istog ob1ika proizvoda i
istog podrucja debljine, sa granicom razvlacenja koja odgovara tabeli 5. Mase ispitnih jedinica
iznose:
kod ispitivanja ро proizvodima**): 20 t ili manje delimicne koliCine,
kod ispitivanja ро sarzama: 40 t ili manje delimicne kolicine,
60 t i1i manje delimicne kolicine kod teskih profila mase > 100 kglm.

8.4.2 Кad је to pri narucivanju nalozeno, kod pljosnatih proizvoda od eelika kva1itetnih
grupa Ј2аз, Ј2а4, К2аз i К2а4 treba sprovesti ispitivanje ili samo utrosene energije udara,
ili utrosene energije udara i svojstava kod ispitivanja zatezanjem za svaku izvaljanu tablu, ili za
svaki izvaljani kotur.
Dopunski zahtev 20.

8.5 Dokaz hemijskog sastava

8.5.1 Za svaku pojed~nacnu sarzu, za koju је sprovedena ana1iza sше, vaZe one
vrednosti koje su saopsetene od proizvodaca..

8.5.2 Anаlizа sarze se radi samo onda ako је to nalozeno pri narucivanju. Narucilac
treba da da broj epruveta kao i elemente koji se ispituju.
DQPunski zahtev 15.

8.6 МеЬапјсIш ispitivaвja

,8.6.1 Broj DZoraka

Iz svake ispitne jedinice treba uzeti sledece uzorke:

jedan uzorak za izradu epruve~a za ispitivanje zatezanjem (videti 8.2..1),

') Skup proizvoda koji је predviden za ispitivanje pretstavlja ispitnu jedinicu (nаротеnа struCnih redaktora).
'0) CeHci su od razlicitih sarZi (nаротеnа strucnih redaktora).

367
ENl0025

jedan uzorak za izradu sest epruveta za ispitivanje udarom ро Sarpiju, za ispitivanje

celika kva1itetnih grupa ЈО, Ј2О3, Ј2О4, К2О3 i К2О4; kod odgovarajuce porudzbine QVO
takode vafi i za ispitivanje eelika kvalitetne grupe JR (videti 8.2.1 i 8.2.2а).

8.6.2 Poloia,i uzoraka (videti Dodatak А)

Uzorke treba uzeti od najdebljeg proizvoda ispitne jedinice izuzev kod pljosnatih proizvoda
od celika kva1itetnih grupa Ј2О3 i К2О3 kod kojih se uzorci mogu uzeti od proizvoljnog
proizvoda ispitne jedinice.

8.6.2.1 Od limџ, siroke trake i sirokog pljosnatog proizvoda uzorci se uzimaju tako da
epruvete leze pribliZno па sredini rastojanja izшеди poduZne ivice i poduZne ose proizvoda.
Od sirqke trake i valjane zice uzorak treba uzeti па odredenom rastojanju od kraja kotura i1i
prstena.
Od trake « 600 тт sirine) uzorak treba uzeti па rastojanju od jedne treCine sirine trake
mereno od ivice i па odredenom rastojanju od kraja kotura.

8.6.•2.2 Za stapaste proizvode vafe zakljucci iz Evronorme 18 (videti Dodatak А).

8.6.2.3 Kada је kod poluproizvoda prilikom narucivanja pored hemijskog sastava nalozeno
i ispitivanje mehanickih osobina, uzorci sa duZinom strane i1i precnikom ~ 20 тт, izraduju se
toplim oblikovanjem iz punog preseka proizvoda, а jos se i norma1izuju.
Dopunski zahtev 27.

8.6.3 Uzilllanje i izrada eproveta

8.6.3.1 Opste
Vafe odredbe iz Evronorme 18 (videti Dodatak А).

8.6.3.2 Epnivete za ispitivanje zatezanjem

Vafe odredbe iz EN 10002-1.
Ne smeju se primenjivati neproporcionalne epruvete, dok u sudskim slucajevima treba
primeniti proporcionalne epruvete sa теmош duZinom
'L o = 5,65'А (videti 8.7.2.1).
Kod pljosnatih proizvoda nazivne debljine < 3 тт epruvete treba da imaju теmи duZinu
1.0 = 80 тm i sirinu 20 mm (oblik epruvete 2 prema EN 10002-1, Dodatak А).
Kod stapova se uobicajeno primenjuju okrugle epruvete; dopusten,i su, medutim, i drugaciji ,
oblici epruveta (videti EN 10002-1).

8.6.3.3 Epruvete za ispitivanje udarom ро Sarpiju

Epruvete treba uzimati paralelno sa glavnim pravcem valjanja. Epruvete se obraduju 1
pripremaju prem~ EN 10045-1. Dopunski vafe sledeci zahtevi:

368
 ENI002S

а) Kod nazivnih debljina > 12 тт treba standardneepruvete (10 ptm х 10 тт) tako
izraditi, da је jedna strana udaljena od valjane povrsine ne vise od 2 тт.
Ь) Kod nazivnih debljina ::;; 12 mm, pri upotrebi epruveta manje sirine,sirina epruvete
treba da iznosi najmanje 5 шт.

8.6.3.4 Epruvete za ispitivanje hemijskog sastava

Za izradu epruveta za analizu proizvoda vazi Evronorma 18.

8.7 Primenjeni postupci ispitivanja

8.7.1 Hemijski sastav

Za ispitivanje hemijskog sastava u sudskim slucajevima treba primeniti odgovarajuce
Evropske standarde ili Evronorme (videti takode fusnotu 2 uz poglavlje 2).

8.7.2 Mehanicke osobine

Mehanicka ispitivanja treba sprovesti па temperaturama koje su izmedu 10 0 С i 35 0 С, ukoliko
za ispitivanje udarom ро Sarpiju nije utvrdena ispitna temperatura.

8.7.2.1 Ispitivanje zatezanjem

Ispitivanje zatezanjem se sprovodi prema EN 10002-1.

Као granicu razvlacenja utvrdenu tabelom 5 treba odrediti gornju granicurazvlaeenja R eH •

Kod neizrazene granice razvlacenja treba odrediti 0,2%-granicu izdшепја (RpO,2) ili ukupno
izduzenje (Rt 0,5); u sudskim slucajevima treba odrediti 0,2%-granicu izduzenja (RpO,2)'
Kada se za proizvode debljine > 3 шт primenjuje neproporcionalna epruvetaza ispitivanje
zatezanjem, tada utvrdenu vrednost izduzenja pri lomu treba preracunati, prema tabelama za
preracunavanje iz ISO 2566/1, па vaZecu vrednost sa mernom duzinom od L o = 5,65· .JS; .

8.7.2.2 Ispitivanje udarom ро Sarpiju

Ispitivanje udarompo Sarpiju sprovodi se prema EN 10045-1.
Srednja vrednost od rezultata ispitivanja treba da odgovara utvrdenim zahtevima. Ispod
utvrdene najmanje srednje vrednosti dopusteno је da se nade samo jedna pojedinacna
vrednost, а i опа treba da iznosi najmanje 70% оуе vrednosti.
U sledecim slucajevima treba uzeti i ispitati tri dopunske epruvete iz uzoraka prema 8.6.1:
ako је srednja vrednost od tri epruvete ispod utvrdene najmanje srednje vrednosti,
ako su zahtevi za пајтапји srednju vrednost ispunjeni, аН dve pojedinacnevrednosti su
ispod utvrdene najmanje srednje vrednosti,
ako је jedna pojedinacna vrednost шапја od 70% utvrdene najmanje srednje vrednosti.
Srednja vrednost dobijena iz svih sest opita пе sme da bude шапја od utvrdene пајmапје
srednje vrednosti. Od sest pojedinacnih vrednosti najvise dve smeju da budu ispod utvrdene
najmanje srednje vrednosti, а samo jedna sme da bude manja od 70% utvrdene najmanje
srednje vrednosti.

369
ЕНl0025

8.8 Ропоvва ispitivanja i ропоУlјепј uzorci za ispitivanja

za sva ponovna ispitivanja iponovljene uzorke za ispitivanja vaii EN 10021.

Код trake i vaYane zice ponovna ispitivanja treba sprovesti па vracenim koturovima posle
odstranjivanja dopunskog odsecka proizvoda од тах 20 т, да Ы se uk1onio uticaj kraja
namotaja.

8.9 Unutrasnje greske

Za ispitivanje s obzirom па unutrasnje greske vaii EN 10021.

8.10 Potvrde О ispitivanjima

8.10.1 .Za vrstu celika S185 dolazi u obzir izdavanje једпе potvrde proizvodaca i to samo
prema odgovarajucem dogovoru pri1ikom narucivanja.

8.10.2 Za sve ostale vrste celika, pri1ikom narucivanja, treba dogovoriti izdavanje јеdnе од
potvrda о ispitivanjima prema EN 10204. U ovim potvrdama obuhvacene su grupe podataka .
А, В i Z, kao i karakteristicni brojevi CQ1 do- С03, С10 do С13, С40 до С43 i С71 до С92,
prema Evronormi 168. '
Videti 4.1 е) i Dopunski zahtev 12.

9 Oznake pljosnatih i stapastih proizvoda

9.1 Ukoliko narucivanjem nije drugacije dogovoreno, proizvode treba obeleziti Ьојот,
zigom, nalepnicom i1i okacenom plocicom, sa sledeCim podacima:
skraeenicom za vrstu ceHka (npr. S275JO),
brojem sarze (ukoliko је ispitivanje prema sarzama), _
imenom i1i karakteristicnim znakom proizvodaca.
Dopunski zahtev 16.

9.2 Oznacavanje se nanosi ро izboru proizvodaca u blizini jednog kraja svakog komada
proizvoda, i1i па сео пој povrsini.

9.3 Lake proizvode dopusteno је isporucivati u krutim ' sveznjevima. U ovakvom slucaju
oznacavanje se postize okacenom plocicom, postavljenom па svezanj i1i па gomji komad '
sveznja.

10 Reldamacije

Za rek1amacije posle isporuke i za obradu vaii EN 10021.

370
 EN1002S

11 Dopnnski zahtevi (videti 4.2)

11.1 Za sve proizvode

1) Naznaka о postupku topljenja celika, izuzev kod vrste celika S185 (videti
7.1.1).
2) Zahtev za poseban postupak topljenja kod celika kvalitetnih grupa ЈО, J2G3,
J2G4, К2G3 i К2G4 (videti 7.1.1).
3) Propis za posebnan nacin dezoksidacije kod vrste celika S235JR (videti 7.1.2).
4) Zahtev za sadrzaj bakra od 0,25% do 0,40% (videti 7.3.2).
5) Najveca vrednost ekvivalenta ugljenika prema tabeli 4 za celike S235, S275 i
S355 (videti 7.3.3.1).
6) Podatak о sadrzaju dopunskih hemijskih elemenata u potvrdi о ispitivanju
kod celika S355 (videti 7.3.3.2).
7) Najveca vrednost od 0,18% С u analizi sarze kod vrsta celika S355JO, 5355Ј2
i S355К2, pri debljinama::; 30 mm (videti 7.3.3.3).
8) Dokaz velicine zrna kod proizvoda nazivne debljine < 6 mm kod celika
kvalitetnih grupa Ј2аз, Ј2а4, К2аз i К2а4 (videti 7.4.2.2).
9) Ispitivanje utrosene energije udara kod celika kvalitetne grupe JR (videti
7.4.2.4, 8.2.2а i tabelu 6)
10) Zahtevi u pogledu osobina u pravcu debljine materijala prema EN 10164 kod
proizvoda od celika kvalitetnih grupa Ј2аз, Ј2а4, К2аз i К2а4 (videti
7.4.3).
11) Zahtevi u pogledu podobnost celika za topl0 cinkovanje i1i emajliranje (videti
7.5.4).
12) Ispitivanje proizvoda i, kod zahtevanog ispitivanja, naznaka vrste ispitivanja i
zahtevane potvrde о ispitivanju (videti 4.1 е) i 8.1.2).
13) Ispitivanje stanja povrsina i dimenzija, ро zelji narucioca u pogonu
proizvodaca (videti 8.1.4).
14) Ispitivanje mehanickih osobina ро sarzama ili ро proizvodima kod celika
kvalitetne grupe JR, kao i kod vrsta celika Е295, Е335 i Е360 (videti 4.1 f) i
8.3.1).
15) Sprovodenje analize proizvoda sa podacima о broju ispitivanja i elementima
kpji se dokazuju (videti 8.5.2).
16) Moguca posebna vrsta oznacavanja (videti odeljak 9.2).

11.2 Za pljosnate proizvode

17) Zahtevano stanje isporuke N kod proizvoda od vrsta celika S185, Е295, Е335
i Е360, kao i od ce1ika S235, S275 i S355 kvalitetnih grupa JR i ЈО (videti
7.2.2.1)
18) Isporuka sa podobnoscu za hladno savijanje, abkantovanje, izradu nozica ili
porubnica па hladno kod lima, trake i sirokog pljosnatog celika nazivne
debljine::; 20 mm (videti 7.5.3.1)
19) Samo kod lima i trake: isporuka sa podobnoscu za izradu hladno oblikovanih
profila nazivne debljine ::; 8 mm sa poluprecnicima savijanja prema tabeli 9
(videti 75.3.2)

371
 20) Sprovod'et!jё/ispitivanja udarom ро Sarpiju ili ispitivanja udarom i ispitivanje
zаtеzanјещ kod svake izvaljane table ili svakog kotura kod pljosnatih
proizvddaodtelika kvaIitetne grupe J2G3 (videti 8.4.2).
21) Primena.okrugle epruvete za ispitivanje zatezanjem sa nazivцom debljinom
~ 30 mm(Videtisliku А.3).

11.3 Za stapaste proizvode

22) Zahtevano stanje isporuke N kod proizvoda od vrsta celika S185, Е295, Е335
i Е360, kao i od celika S235, S275 i S355 kvalitetnih grupa JR i ЈО (videti
7.2.3.1).
23) Samo kod stapova: isporuka sa podobnoscu za vucenje (videti 7.5.3.3).
24) Zah~evi za podobnosti za poduzno rasecanje kod teskih profila (videti 7.5.4).
25) Samo kod profila: najveci sadrzaj ugljenika kod nazivnih debljina > 100 тт
(vid~titabele 2 i 3).
26) Najmanje vrednosti udarne zilavosti kod profila u nazivnimdebljinama > 100
тт (videti tabelu 6).

11.4 Za poluproizvode

27) Moguce ispitivanje poluproizvoda (videti 8.6.2.3).

372
 EN1OO25

ТаЬеЈа 2: Hemijski sastav prema anaJizi јапе za pljosnate iitapastepl'Oizvode

Vrsta celika - oznaka Udeo u masi u тах %

С
prema prema Nacin Vrsta Nazivne debljine
EN 10027-1 EN10027-2 dezoksi- celika4) proizvoda [тт]
i dacije *)
> 16 > 405) N2)3)
ECISS Ie 10 ~ 16 Мп Si Р S
~40
S185 6) 1.0035 Slob. BS - - - - - - - -
S23SJR б) 1.0037 Slob. BS 0,17 0,20 - 1,40 - 0,045 0,045 0,009
S235JRG1 6) 1.0036 FU BS 0,17 0,20 - 1,40 - 0,045 0,045 0,007
S235JRG2 1.0038 FN BS ·0,17 0,17 0,20 1,40 - 0,045 0,045 0,009
S235JO 1.0114 FN QS 0,17 0,17 0,17 1,40 - 0,040 0,040 0,009
S235J2G3 1.0116 рр QS 0,17 0,17 0,17 1,40 - 0,035 0,035 -
S23SJ2G4 1.0117 рр QS 0,17 0,17 0,17 1,40 - 0,035 0,035 -
S275JR 1.0044 FN BS 0,21 0,21 0,22 1,50 - 0,045 0,045 0,009
S275JO 1.0143 FN QS 0,18 0,18 0,187) 1,50 - 0,040 0,040 0,009
S275J2G3 1.0144 рр QS 0,18 0,18 0,187) 1,50 - 0,035 0,035 -
S27SJ2G4 1.0145 рр QS " 0,18 0,18 0,187) 1,50 - 0,035 0,035 -
S355JR 1.0045 FN BS 0,24 0,24 0,24 1,60 0,55 0,045 0,045 0,009
S355JO 8) 1.0553 FN QS 0,20 0,209) 0,22 1,60 0,55 0,040 0,040 0,009
S355J2G3 8) 1.0570 рр QS 0,20 0,209) 0,22 1,60 0,55 0,035 0,035 -
S355J2G4 8) 1.0577 рр QS 0,20 0,209) 0,22 1,60 0,55 \ 0,035 0,035 -
S355К2G3 8 ) 1.0595 рр QS 0,20 0,209) 0,22 1,60 0,55 -0;035 0,035 -
S355К2G4 8 ) 1.0596 рр QS 0,20 0,209) 0,22 1,60 0,55 0,035 0,035 -
Е295 1.0050 FN BS - - - - - 0,045 0,045 0,009
Е335 1.0060 FN BS - - - - - 0,045 0,045 0,009
Е360 1.0070 FN BS - - - - - 0,045 0,045 0,009
1)
Videti 7.3
2) Navedenevrednosti dopusteno је prekoraciti ako se па svakih 0,001 % N, najvisavrednost sadrzaja fosfora
smanji za 0,005%; sadnaj azota pri tome пе sme da prekoraci vrednost od 0,012% u analizi sane.
3) NajviSa vrednost sadnaja azota пе vazi ako celik sadrzi ukupno пајтапје 0,02% aluminijuma, ili dovoljno
drugih elemenata koji vezuju azot. Elemente koji vezuju azot treba navesti u potvrdi о ispitivanju.
4) BS: osnovni celik; QS: kvalitetni celik
5) Kod profila sa nazivnom debljinom > 100 тт sadrzaj ugljenika treba dogovoriti.
Dopunski zahtev 25.
6) Isporucivo samo u nazivnim debljinama ~ 25 тт.
7) Maksimalno 0,20 % С pri nazivnim debljinama > 150 тт.
8) Videti 7.3.3.2 i 7.3.3.3.
9) Maksimalno 0,22 % С pri nazivnim debljinama > 30 тт i kod vrsta eelika podobnih za profilisanje
valjanjem (videti 7.5.3.2).

*) Slob. - ostavljeno slobodno, FU - neumireni eelik, FN - neumireni celik niје dozvoljen,

рр - potpuno umiren celik; videti 7.1.3 (паротепа strucnih redaktora)

313
ENI002S

ТаЬеlа 3: BeвUjski sastav prema analizi proizvoda shodno осЬ"ооЬаша datim utabele 21)

Vrsta celka - oznaka Udeo u masi u тах %

е
prema prema Nacin Vrsta Nazivne debljine pro-
EN 10027-1 EN dezoksi- celika4) izvoda [тт]
i 10027-2 dacije
> 16 > 405) N2)З)
EeISS Ie 10 ::;; 16 Мп Si Р S
::;;40
S185 6) 1.0035 Slob. BS - - - - - - - -
S235JR 6) 1.0037 Slob. BS 0,21 0,25 - 1,50 - 0,055 0,055 0,011
S235JRG1 6) 1.0036 FU BS 0,21 0,25 - 1,50 - 0,055 0,055 0,009
S235JRG2 1.0038 FN BS 0,19 0,19 0,23 1,50 - 0,055 0,055 0,011
S235JO 1.0114 FN QS 0,19 0,19 0,19 1,50 - 0,050 0,050 0,011
S235J2G3 f 1.0116 FF QS 0,19 0,19 0,19 1,50 - 0,045 0,045 -
S235J2G4 1.0117 FF QS 0,19 0,19 0,19 1,50 - 0,045 0,045 -
S275JR 1.0044 FN BS 0,24 0,24 0,25 1,60 - 0,055 0,055 0,011
S275JO 1.0143 FN QS 0,21 0,21 0,217) 1,60 - 0,050 0,050 0,011
S275J2G3 1.0144 FF QS 0,21 0,21 0,217) 1,60 - 0,045 0,045 -
S275J2G4 1.0145 FF QS 0,21 0,21 0,217) 1,60 - 0,045 0,045 -
S355JR 1.0045 FN BS 0,27 0,27 0,27 1,70 0,60 0,055 0,055 0,011
S355JO 8) 1.0553 FN QS 0,23 0,239) 0,24 1,70 0,60 0,050 0,050 0,011
S355J2G3 8) 1.0570 FF QS 0,23 0,239) 0,24 1,70 0,60 0,045 0,045 -
S355J2G4 8) 1.0577 FF QS 0,23 0,239) 0,24 1,70 0,60 0,045 0,045 -
S355К2G3 8 ) 1.0595 FF QS 0,23 0,239) 0,24 1,70 0,60 0,045 0,045 -
S355К2G4 8 ) 1.0596 FF QS 0,23 0,239) 0,24 1,70 0,60 0,045 0,045 -
Е295 1.0050 FN BS - - - - - 0,055 0,055 0,011
Е335 1.0060 FN BS - - - - - 0,055 0,055 0,011
Е360 1.0070 FN BS - - - - - 0,055 0,055 0,011
1)
Videti 7.3
2) Navedene vre"dnosti dopusteno је prekoraCiti ako se па svakih 0,001 % N, najvisa vrednost sadciaja fosfora
smanji za 0,005%; sadrzaj azota pri tome пе sme da prekoraCi vrednost od 0,014% u ana1izi sacie.
3) Najvisa vrednost sadrzaja azota пе vazi ako celik sadrzi ukupno пајтапје 0,02% aluminijuma, ili dovoljno
drugih elemenata koji vezuju azot. Elemente koji vezuju azot treba navesti u potvrdi о ispitivanju.
4) BS: osnovni celik; QS: kvalitetni celik
5) Kod profila sa nazivnom debljinom > 100 тт sadrzaj ug~enika treba dogovoriti.
Dopunski zahtev 25.
6) Isporucivo samo u nazivnim debljinama ::;; 25 тт.
7) Maksimalno 0,20 % е pri nazivnim debljinama > 150 тт.
8) Videti 7.3.3.2 i 7.3.3.3.
9) Maksimalno 0,24 % е pri nazivnim debljinama > 30 тт i kod vrsta celika podobnih za profilisanje
valjanjem (videti 7.5.3.2).

*) Slob. - ostavljeno slobodno, FU - neumireni celik, FN - neumireni celik пјје dozvoljen,

FF - potpuno umiren celik; videti 7.1.3 (паротепа strucnih redaktora)

374
 ENI0025

ТаЬеlЈ4: Najviia vrednost ekvivalenta ugJjenika (CEV) prema analizi sarze,

ukoliko је to dogovoreno рп narucivanju.
Dopunski zahtev 5
....

Yista celika - oznaka Ekvivalent ugljenika u

· pi'el11a prema mах%
EN10027-1 EN10027-2 NaCin dezo- Vrsta za nazivne debljine
i ksidacije celika 1) [mm]
ECISS IC 10 s; 40 > 40 > 150
s; 150 s; 250
S235JR 2) 1.0037 Slob. BS 0,35 - -
S235JRGP) 1.0036 FU BS 0,35 - -
S235JRG2 1.0038 FN BS 0,35 0,38 0,40
S235JO 1.0114 FN QS 0,35 0,38 0,40
S235J2G3 1.0116 FF QS 0,35 0,38 0,40
S235J2G4 1.0117 FF QS 0,35 0,38 0,40
S275JR 1.0044 FN BS 0,40 0,42 0,44
S275JO 1.0143 FN QS 0,40 0,42 0,44
S275J2G3 1.0144 FF QS 0,40 0,42 0,44
S275J2G4 1.0145 FF QS 0,40 0,42 0,44
S355JR 1.0045 FN BS 0,45 0,47 0,49
S355JO 1.0553 FN QS 0,45 0,47 0,49
S355J2G3 1.0570 FF QS 0,45 0,47 0,49
S355J2G4 1.0577 FF QS 0,45 0,47 0,49
S355К2G3 1.0595 FF QS 0,45 0,47 0,49
S355К2G4 1.0596 FF QS 0,45 0,47 0,49
1) BS: osnovni celik; QS: kvalitetni celik
2) Isporucivo samo u nazi~im debljinama s; 25 тт .

*) Slob. - ostavljeno slobodno, FU - neumireni celi'k, FN - neumireni celik nije dozvoljen,

FF - potpuno umiren celik; videti 7.1.3 (паротепа strucnih redaktora)

375
ENl002S

ТаЬеlа 5: Mellanieke· osobine pljosnatih i stapastih proizvoda

Granicarazvlacenja R еи [N Imm 2 ], min 1) Cvrstoca па zatezanje

Vrsta celka - oznaka za nazivne debljine [тт] R m [N/mm 2]
za nazivne debljine [тт}
prema
EN 10027-1 prema Nacin Vrsta
i EN 10027-2 dezoksi- celika >16 >16 >63 >80 >100 >150 >200 ~ 3 >100 >150
ECISS IC 10 dacije ~16 ~40 ~63 ~80 ~100 ~150 ~200 ~250 <3 ~100 ~150 g50
310 290
S185 З) 1.0035 Slob. BS 185 175 - - - - - - do do - -
540 510
S235JR З) 1.0037 Sl. BS 235 225 - - - - - - - -
S235ЈRG1 З) 1.0036 FU BS 235 225 - - - - - - - -
S235JRG2 t 1.0038 FN BS 235 225 215 215 215 195 185 175 '380 340
S235JO 1.0114 FN QS 235 225 215 215 215 195 185 -175 do do 340 320
S235J2G3 1.0116 рр QS 235 225 215 215 215 195 185 175 510 470 do do
S235J2G4 1.0117 рр QS 235 225 215 215 215 195 185 175 470 470
S275JR 1.0044 FN BS
S275JO 1.0143 FN QS 275 265 255 245 235 225 215 205 430 410 400 380
S275J2G3 1.0144 рр QS do do do do
S275J2G4 1.0145 рр QS 580 560 540 540
S355JR 1.0045 FN BS
S355JO 1.0553 FN QS 510 490 470 450
S355J2G3 1.0570 рр QS 355 345 335 325 315 295 285 275 do do do do
S355J2G4 1.0577 рр QS 680 630 630 630
S355К2G3 1.0595 рр QS
S355К2G4 1.0596 рр QS
490 470 450 440
Е295 4 ) 1.0050 FN BS 295 285 275 265 255 do do 245 235
do do225
660 610 610 610
590 570 550 540
Е335 4 ) 1.0060 FN BS 335 325 315 305 295 275 265 255 do do do do
770 710 710 710
690 670 650 640
Е360 4 ) 1.0070 FN BS 360 355 345 335 325 305 295 285 do do do do
900 830 830 830
1) Vrednosti u tabeli za ispitivanje zatezanjem vaze za poduzne epruvete (/), а kod trake, lima i sirokog
pljosnatog celika u sirinama;:: 600 тт za poprecne probe (/) .
2) BS: osnovni celik; QS: kvalitetni celik.
3) Isporucivo samo u nazivnim debljinama ~ 25 тт .
4) Оуе vrste celike obicno ne dolaze u obzir za profilisane proizvode (1, U, L).

*) Slob. - ostavljeno slobodno, FU - neumireni celik, FN - neumireni celik nije dozvoljen,

FF - potpuno umiren celik; videti 7.1.3 (Napomena strucnih redaktora)

(Sledi nastavak tabele 5)

376
 ENI0025

Mehanicke osobine pljosnatih i stapastih proizvoda

Izduzenje pri lomu u min %1) Izduzenje pri lomu min%l)

Vrsta . c~lka - oznaka
L(J= 80 mm L(J:;:: 5,65 " So
za nazivne debljine [mm] za nazivne debljine [mm]
1.
prema prema Nacin Vrsta Polozaj
EN 10027-1 EN10027-2 dezoksi- celika2) epruvete1) >1 >1,5 >2 >2,5 >3 >40 ~ 63 >ioo >150
i dacije S;1 S;1,5 S;2 S;2,5 S;3 S;40 S;63 S;100 S;150 S;250
ECISSIC 10
S185 3) 1.0035 Slob. BS
I 10 11 12 13 14 18 - - - -
f 8 9 10 11 12 16 - - - -
S235JR 3) 1.0037 Slob. BS
S235JRG1 3) 1.0036 FU BS
S235JRG2 1.0038 FN BS I 17 18 19 20 21 26 25 24 22 21
S235JO 1.0114 FN QS f 15 16 17 18 19 24 23 22 22 21
S235J2G3 1.0116 FF QS
S235J2G4 1.0117 FF QS
S275JR 1.0044 FN BS
S27510 1.0143 FN QS I 14 15 16 17 18 22 21 20 18 17
S275J2G3 1.0144 FF QS f 12 13 14 15 16 20 19 18 18 17
S275J2G4 1.0145 FF QS
S355JR 1.0045 FN BS
S355JO 1.0553 FN QS
S355J2G3 1.0570 FF QS I 14 15 16 17 18 22 21 20 18 17
S355J2G4 1.0577 FF QS f 12 13 14 15 16 20 19 18 18 17
S355К2G3 1.0595 FF QS
S355К2G4 1.0596 FF QS
I 12 13 14 15 16 20 19 18 16 15
Е295 4 ) 1.0050 FN BS f 10 11 12 13 14 18 17 16 15 14

I 8 9 10 11 12 16 15 14 12 11
Е335 4 ) 1.0060 FN BS
f 6 7 8 9 10 14 13 12 11 10
I 4 5 6 7 8 11 10 9 8 7
Е360 4 ) 1.0070 FN BS
f 3 4 5 6 7 10 9 8 7 6
1) Vrednosti u tabeli za ispitivanje zatezanjem vaze za poduzne epruvete (/), а kod trake, lima i sirokog
pljosnatog eelika u sirinama ~ 600 тт za poprecne probe (t) .
2) BS: osnovni celik; QS: kvalitetni celik.
3) Isporucivo samo u nazivnim debljinama ::;; 25 тт .
4) Ovе vrste eelike оЫCnо пе dolaze u obzir za profilisane proizvode (1, U, L).

*) Slob. - ostavljeno slobodno, FU - neumireni celik, FN - neumireni celik nije dozvoljen,

рр - potpuno umiren celik; videti 7.1.3 (Napomena strucnih redaktora)

377
ENl0025

ТаЬеlа 6: Еае'" u.dara (poduzne epruvete sa V zarezom) pljosnatih i stapastih

рroЈп_а 1)

Energija udara, [Ј], min

Oznaka vrste celika za nazivnu debIjinu [mm]
prema prema
EN 10027-1 EN 10027-2 Vrsta Vrsta Temperatura > 10 > 150
i dezoksida- celika ос s; 150 ј) s; 250 ј)
ECJSS ЈС 10 ciie
S185 '+) 1.0035 Sl. BS - - -
S235JR '<).о) 1.0037 Sl. BS 20 27 -
S235JRG14) :Ј) 1.0036 FU BS 20 27 -
S235JRG2 :Ј) 1.0038 FN BS 20 27 23
S235JO 1.0114 FN QS О 27 23
S235J2G3 1.0116 FF QS -20 27 23
S235J2G4 1.0117 FF QS -20 27 23
S275JR 1.0044 FN BS 20 27 23
S275JO 1.0143 FN QS О 27 23
S275J2G3 1.0144 FF QS -20 27 23
S275J2G4 1.0145 FF QS -20 27 23
S355JR l.(Ю45 FN BS 20 27 23
S355JO 1.0553 FN QS о 27 23
S355J2G3 1.0570 FF QS -20 27 23
S355J2G4 1.0577 FF QS -20 27 23
S355К2G3 1.0595 FF QS -20 40 33
S355К2G4 1.0596 FF QS -20 40 33
Е295 1.0050 FN BS - - -
Е335 1.0060 FN BS - - -
Е360 1.0070 FN BS - - -
1) Za epruvete sa manjom sirinom vaze vrednosti prema slici 1.
2) BS: osnoytli eelik; QS: kvalitetni celik.
З) Kod profila sa nazivnom debljinom > 100 шт vrednosti treba posebno dogovoriti.
Dodatni uslov 28
4) Isporucivo samo u nazivnim debljinama ~ 25 шш .
5) Energija udara proizvoda od celika kvalitetne grupe JR ispituje se samo u slucaju dogovora
prilikom narucivanja.
Dopunski zahtev 9.

*) Slob. - ostavljeno slobodno, FU - neumireni eelik, FN - neumireni celik nije dozvoljen,

FF - potpuno umiren celik; videti 7.1.3 (Napomena strucnih redaktora)

378
 ENI0025

ТаЬеlа 7: Tehnoloske osobine

Oznaka vrste celika Podobnost za
prema prema
EN 10027-1 EN 10027-2 Vrsta abkan- profiJisanje hladno
i celika tovanje valjanjem vucenje
ECISS IC 10
S235JRC 1.0120 QS Х х х

S235JRG1C 1.0121 QS Х х х

S235JRG2C 1.0122 QS Х х х

S235JOC 1.0115 QS х х х

S235J2G3C 1.0118 QS Х х х

S235J2G4C 1.0119 QS Х х х

S275JRC 1.0128 QS х х х

S275JOC 1.0140 QS Х х х

S275J2G3C 1.0141 QS Х х х

S275J2G4C 1.0142 QS Х х х

S355JRC 1.0551 QS - - х

S355JO С 1.0554 QS Х х х

S355J2G3C 1.0569 QS х х х

S355J2G4C 1.0579 QS Х х х

S355К2G3С 1.0593 QS х х х

S355К2G4С 1.0594 QS Х х х

Е295С 1.0533 QS - - х

E335GC 1.0543 QS - - х

E360GC 1.0633 QS - - х

1) QS: kvalitetni celik prema EN 10020.

ТаЬеlа 8: Najmanji poluprecnik savijanja kod abkantovanja pljosnatih proizvoda

Oznaka vrste celika Preporuceni najmanji unutrasnji poluprecnik savijanja za nazivne debljine
[mm]
prema prema Pravac
EN 10027-1 EN savijene >1 >1,5 >2,5 >3 >4 >5 >6 >7 >8 >10 >12 >14 >16 >18
i 10027-2 ivice ~1,5
~2,5 ~3 ' ~4 ~5 ~6 ~7 ~8 ~1O ~12 ~14 ~16 ~18 ~20
ECISS IC 10
S235JRC 1.0120
S235JRG1C 1.0121
S235JRG2C 1.0122 I 1,6 2,5 3 5 6 8 10 12 16 20 25 28 36 40
S235JOC 1.0115 I 1,6 2,5 3 6 8 10 12 16 20 25 28 32 40 45
S235J2G3C 1.0118
S235J2G4C 1.0119
S275JRC 1.0128
S275JOC 1.0140 t 2 3 4 5 8 10 12 16 20 25 28 32 40 45
S275J2G3C 1.0141 I 2 3 4 6 10 12 16 20 25 32 36 40 45' 50
S275J2G4C 1.0142
S355JO С 1.0554
S355J2G3C 1.0569 t 2,5 4 5 6 8 10 12 16 20 25 32 36 45 50
S355J2G4C 1.0579 I 2,5 4 5 8 10 12 16 20 25 32 36 40 50 63
S355К2G3С 1.0593
S355К2G4С 1.0594
1) / : poprecno па pravac valjanja
I : paralelno pravcu valjanja

379
ENi!0025

ТаЬеlа 9: P~O,!,~,I!i~, valjanjem pljosnatih proizvoda

ОznаХа vrste eelika Preporuceni najmanji unutrasnji poluprecnik

savijanja za nazivne debljine [mm] 1)
prema prema
EN 10027-1 EN 10027-2
i s s; 6 mm 6mm < sS;8mm
ECISSIC 10
S2З5ЈRС 1.0120
S2З5ЈRG1С 1.0121
S235JRG2C 1.0122 1s 1,5 s
S235JOC 1.0115
S235J2G3C 1.0118
S235J2G4C 1.0119
S275JRC 1.0128
S275JOC 1.0140 1,5 s 2s
S275J2G3C 1.0141
S275J2G4C 1.0142
S355JO С 1.0554
S35SJ2G3C 1.0569
S355J2G4C 1.0579 2s 2,5 s
S35SК2G3С 1.0593
S35SК2G4С 1.0594
1) Vrednosti vaze za ugao savijanja S; 900

Energija
udara [Ј]
41
39
37 /
35
33 /
31
29 /
27
25 / /
v ../
23
/ /'
21
v /
19
17 /
15 /'
13
V
5 б 7 8 9 10
Sirina epruvete [mm]

Slika 1: Najmanja vrednost energije udara [Ј] pri ispitivanju epruvete

sa ostrim zarezom,·sirine izmedju 5 тт i 10 тт.

380
 ENI00Z5

DODATAК А (normativan)

Polozaj ozoraka i eproveta (videti EVRONORMU 18)

Ovај Dodatak vafi za sledece grupe proizvoda:

nosaci, ugaonici, stapasti proizvodi: U, Т i Z (videti sliku А.1);
stapovi i zice (uk1jucujuci valjanu zicu), (videti sliku А.2);
pljosnati proizvodi, (videti sliku А.3).

JI/3L 2/3_ :
I I

2/3 1 1/3 Ј 1) I
I I

1) I

1) Preina odgovarajucem dogovoru uzorak takode moze -d a se izvadi i iz rebra i to па oko 1/4 ukupne visine.
2) Уадеnје epruveta iz uzoraka izvodi se prema podacima sa slike А.3. Kod profila sa nagnutim povrsinama
nozica, nagnuta strana se moze obraditi do postizania paralelnih povrsina.

Slika А.l: Nosaci, ogaonici, U, Т i Z profili

381
ENl8825

Grupa Epruvete Proizvodi sa okruglim Proizvodi sa pravougaonim

eelika resekom resekom

d<25 1) d>25 2)

Epruveteza
ispitivanje
zatezanjem
_з=

I ь I
~~~~~~ ~~~~~~-l
СеНсј za 2/3 1'/31
celicne
konstrukcije d>16 ' Ь;.Ј2
I

Epruvete za
ispitivanje
udarompo
Sarpiju

1) Kod proizvoda malih dimenzija, (d ili Ь ::; 25 шш), trebao Ы da se primeni za epruvetu, ako је moguCe,
neobradeni uzorak.
2) Kod proizvoda precnika ili debljine ::; 40 шш, epruveta se moze izvaditi ро izboru proizvodaca:
- i1i izvaditi Љ kako odgovara vaZeCim pravi1ima za precnik i1i debljinu ::; 40 шш
- i1i izvaditi јЬ sa mesta blizeg sredistu, kao sto је pokazano па slicio
3) Kod proizvoda za okruglim presekom, poduzna osa zareza treba da је priblizno u pravcu jednog precnika,
dok kod roizvoda sa ravou aonim resekom ista treba da Ое u ravna па siru valoanu

Slika А.2: Stapovi i јјсе (ukljucujuci i уаljапо јјсо)

382
 ENl0025

Vrsta Debljina Polozaj poduine ose Rastojanje epruvete оо gomje уаlјапе

epruvete proizvoda epruvete pri sirini povrsine
proizvoda od [тт]
< 600тт ~600тт

~30
~ [
;;:;;j:an. ротј••
)
~30 f
Epruvete za
ispitivanje poduzno poprecno
zatezanjem Gornja valjana povclina

> 30 >30 !( ~)Щ~

Gornja valjanapovclina

Epruvete za
ispitivanje
udarompo
Sarpiju
> 12 poduino poduino
> 12 t( l7д] l7д] l7д]
,
$2

~
1) U svim delikatnim ili sudskim slucajevima, kod epruveta iz proizvoda debljine ~ 3 тт, пiеrnа duiina
treba da iznosi Lo = 5,65...Ј So.
Medutim, ро pravilu, iz razloga jednostavnije izrade, dopustene su i epruvete sa konstantnom теrnот
duzinom. Petpostavljeno је pritom da se vrednosti tako odredenih izduZenja .pri Iomu па оујт
epruvetama mogu preracunati koristeCi priznati odnos (videti npr. ISO 2566 - preracunavanje
vrednosti izduzenja pri lomu).
Kod proizvoda debljih od 30 тт moze se, prema dogovoru, primeniti i okrugla epruveta.
Dopunski zahtev 21.
2) Poduzna osa zareza treba uvek da је upravna па valjanu povrsinu proizvoda.

Slika А.3: Pljosnati proizvodi

383
ENjlOO2S

DQDATAК В (informativan)

Spisak refereDtDib EVRONORМI sa odgovarajucim аасјоааlајш staDdardima

Do svog preinacenja u Evropske standarde mogu se koristiti prema tabeli 6, ili navedene
Evronorme, ili odgovarajuci nacionalni standardi.

Tabela B.l: EVRONORМE i odgovarajuci Dacionalni standardi

OdgovarajuCi nacionalni standard
Ujedinjeno
EVRONORMA Nemacka Francuska Spanija НаНја
Кraljevstvo
17 DIN 59110 NF А 45-051 - UNE36-089 UNI5598
18 - NF А03 011 BS 4360 UNE36-300 UNI-EU 18
UNE36-400
19 DIN 1025 Т5 NF А45 205 - UNE36-526 UNI5398
24 DINI025 Т1 NF А45 210 BS4 UNE36-521 UNI5679
DIN 1026 UNE36-522 UNI5680
53 DIN 1025 т2 NF А45 201 BS4 UNE36-527 UNI5397
DIN 1025 т3 UNE36-528
DIN 1О25Т4 UNE36-529
54 DIN 1026 NFA45 007 BS4 UNE36-525 UNI-EU 54
56 DIN 1028 NFA45 0091) BS 4848 UNE36-531 UNI-EU 56
57 DIN 1029 NF А45 0101) BS 4848 UNE36-532 UNI-EU 57
58 DIN1017T1 NF А45 0051) BS 4360 UNE36-543 UNI-EU 58
59 DIN 1014Т1 NF А45 0041) BS4360 UNE36-542 UNI-EU 59
60 DIN 1013Т1 NF А45 00з1) BS 4360 UNE36-541 UNI-EU60
61 DIN 1015 NF А45 0061) BS970 UNE36-547 UNI7061
65 DIN 59130 NF А45 0751) BS 3111 UNE36-546 UNI7356
66 DIN 1018 - - UNI6630
91 DIN 59200 NF А46 012 BS 4360 - UNI-EU 91
103 DIN 50601 NF А04102 BS 4490 UNE 7-280 -
162 DIN 17118 NFA37101 BS 2994 UNE36-570 UNI7344
DIN 59413
168 - NF А03116 BS4360 UNE36-800 UNI-EU 168
EU-Saopstenje SEW088 NFA36 000 BS 5135 - -
1) U pogledu granicnih odstupanja dimenzija vaZe jos i NF А 45 001 i NF А 45 101.

(Sledi nastavak tabele В1)

384
 ENI002S

ТаЬеlа В.l (nastavak): EVRONORМE i odgovarajuci пасјопаlпј staDdardi

OdgovarajuCi nacionalni standard

Belgija Portugal Norve~ka
EVRONORMA Svedska Austrija
NBN NP- NS
17 524 330 - - -
18 А 03-001 2451 SS 11 0120 - 10005
SS 11 01 05 -
19 533 2116 SS 212740 м 3262 10006
24 632-01 - SS 2127 25 м 3261 911
SS212735
53 633 2117 SS 2127 50 - 1907
SS 2127 51 1908
SS 2127 52
54 А 24-204 338 - м 3260 -
56 А 24-201 335 SS 212711 м 3246 1903
57 А 24-202 336 SS 212712 м 3247 1904
58 А 34-201 - SS 212150 м 3230 1902
59 А 34-202 333+334 SS 2127 25 м 3226 1901
60 А 34-203 331 SS 2125 02 м 3221 1900
61 А 34-204 - - м 3237/ -
/М3228
65 А 24-206 - - м 3223 -
66 - - - - -
91 А 43-301 - SS 212150 м 3231 -
103 А 14-101 1787 - - -
162 А 02-002 - - м 3316 -
168 - - SS 11 оо 12 - -
EU-Saopstenje - - SS 06 4025 - -

385
ENl002S

DODATAК С (informativan)

Spisak ппјјјЬ oznaka nporedivih сеlјЬ

ТаЬеlа С.l: Spisak ranijih oznaka uporedivih сеlјЬ

Oznaka vrste eelika Uporedive ranije oznake

prema prema
EN 10027-1 EN 10027-2 EN 10025: Nemacka Francuska Ujedinjeno Spanija Нalјја
i 1990 Кraljevstvo
ECISSICI0
S185 1.0035 Fe 310-0 St33 А33 А 310-0 Fe320
S235JR 1.0037 Fe360B St 37-2 Е 24-2 Fe360B
S235JRG1 1.0036 Fe 360 BFU USt 37-2 AE235B-FU
S235JRG2 1.0038 Fe360BFN RSt 37-2 40В AE235B-FN
S235JO 1.0114 Fe 360 С St37-3 U Е 24-3 40С АЕ235 С Fe360 С
S235J2G3 1.0116 Fe360 D1 St 37-3 N Е 24-4 40D AE235D Fe 360 D
S235J2G4 1.0117 Fe 360 D2 -
S275JR 1.0044 Fe 430 В St44-2 Е 28-2 43В АЕ275В Fe430B
S275JO 1.0143 Fe430C St44-3 U Е 28-3 43С АЕ275 С Fe430C
S275J2G3 1.0144 Fe430 D1 St44-3 N Е 28-4 43D AE275D Fe430D
S275J2G4 1.0145 Fe 430 D2 -
S355JR 1.0045 Fe 510 В - Е 36-2 50В АЕ355 В Fe 510 В
S355JO 1.0553 Fe510C St52-3 U Е 36-3 50С АЕ355 С Fe510C
S355J2G3 1.0570 Fe 510 D1 St52-3 N 50D AE355D Fe510D
S355J2G4 1.0577 Fe510 D2 -
S355К2G3 1.0595 Fe 510 DD1 - Е 36-4 50DD
S355К2G4 1.0596 Fe510 DD2 -
Е295 1.0050 Fe490-2 St 50-2 А 50-2 А 490 Fe490
Е335 1.0060 Fe 590-2 St 60-2 А 60-2 А590 Fe590
Е360 1.0070 Fe 690-2 St 70-2 А 70-2 А 690 Fe690

(Sledi nastavak tabele Сl)

386
 ENlOO25

ТаЬеЈа C.l (nastavak): Spisak ranijih oznaka oporedivih ceJika

Oznaka vrste ceIika Uporedive ranije oznake

prema prema
EN 10027-1 EN 10027-2 EN 10025: Belgija Portugal Svedska Austr~a Norveska
i 1990
ECISSIC 10
S185 1.0035 Fe 310-0 А 320 Fe310-D 13 оо-оо St320
S235JR 1.0037 Fe360B АЕ235-В Fe 360 В 1311-00 NS 12120
S235JRG1 1.0036 Fe360BFU USt 360 В NS 12122
S235JRG2 1.0038 Fe360BFN 1312-00 RSt360B NS 12123
S235JO 1.0114 Fe 360 С АЕ235-С Fe 360 С St 360 С NS 12124
St 360 СЕ
S235J2G3 1.0116 Fe 360 D1 AE235-D Fe 360 D St360 D NS 12124
S235J2G4 1.0117 Fe360D2
S275JR 1.0044 Fe430B АЕ255-В Fe430B 1412-00 St 430 В NS 12142
S275JO 1.0143 Fe 430 С АЕ255-С Fe430 С St 430 С NS 12143
St430CE
S275J2G3 1.0144 Fe430Dl AE255-D Fe430D 1414-00 St430 D NS 12143
S275J2G4 1.0145 Fe 430 D2 1414-01
S355JR 1.0045 Fe 510 В АЕ355-В Fe510B
S355JO 1.0553 Fe510C АЕ355-С Fe510C St510 С NS 12153
S355J2G3 1.0570 Fe510D1 AE355-D Fe510D St510 D NS 12153
S355J2G4 1.0577 Fe510D2
S355K2G3 1.0595 Fe510DDl AE355-DD Fe510DD
S355К2G4 1.0596 Fe 510 DD2
Е295 1.0050 Fe49O-2 А 490-2 Fe 490-2 1550-00 St490
1550-01
Е335 1.0060 Fe 590-2 А 590-2 Fe 590-2 1650-00 St590
1650-01
Е360 1.0070 Fe 690-2 А 690-2 Fe 690-2 1655-00 St690
1655-01

387
 NADUК

NADUK

NACIONALNI DOKUMENT ZA PRIMENU

EVROKODA 3 U UJEDINJENOM КRALJEVSТVU SA ENV 1993-1-1: 1992
NATIONALAPPLICATION.DOCUMENT
FОЛ USE IN ТНЕ ик МТНЕНУ.1993-.1-.1: .1992

NACIONALNI PREDGOVOR ZA ENV 1993-1-1

Ova publikacija obuhvata englesku verziju ENV 1993-1-1: 1992 Evrokod 3: Proracun eelicnih konstrukcija Deo
1.1: Opsta pravila i pravila za zgrade, kako је objavljeno od strane Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN)
i Nacionalni dokument za primenu (NAD) koji treba da se koristi uz ENV kod proracuna zgrada koje se
konstruisu u Ujedinjenom Кraljevstvu (UK).

ENV 1993-1-1: 1992 је rezultat programskog rada koji је sponzorisan od strane Evrops:ke komisije da Ы se stavio
па raspolaganje zajednicki komplet pravila za proracun zgrada i drugih gradevinskih objekata.

ENV је stavljen па raspolaganje za privremenu primenu, ра nema status Evropskog standarda. СНј је da se
iskoristi steeeno iskustvo za modifikaciju ENV tako da se usvoji kao Evropski standard.

Vrednosti odredenih parametara u ENV Evrokodovima treba da se utvrde od strane clanica CEN-a tako da se
udovolji zahtevima nacionalnih propisa. Ovi parametri su u ENV obelezeni sa С::Ј .

Svrha NAD.a је da se daju bitne informacije, narocito u odnosu па sigumost, kako Ы se omogucilo korisoonje
ENV pri proraeunu zgrada koje se konstruisu u UK NAD јта nadredeni polozaj u odnosu па odgovarajuCe
odredbe date u ENV.

U okviru pravila za ~grade 1991, odobreni dokument А 1992, (objavljen u decembru 1991) рrihvаtа:щNV 1993-1-
1: 1992 kao svojevrsne smernice, koje se koriste zajedno sa NAD, za proracun zgrada.

Uskladenost sa ENV 1993-1-1: 1992 i sa NAD sama ро sebi пе daje postedu od pravnih obaveza.

Korisnici ovog dokumenta se pozivaju da daju komentare па njegov tehnicki sadrzaj, pristupacnost рлтепеј sve
dvosmislenosti i nepravilnosti. Ovi komentari се se uzeti u obzir prilikom pripreme UK nacionalnog odgovora
CEN-u da li ENV da preraste u EN.

Komentari treba da se salju pismeno па adresu BSI, 2 Park Street, London W1A 2BS navodeci referentni
dokument, relevantnu odredbu ј, ako је moguce, predlozenu reviziju u roku od 2 godine od izdavanja ovog
dokumenta.

391
NADUК

SЛnRZAJ NADUК

Nacionalni dok:olDent za prilDenu

Uvod
1. Oblast primene 393
2. Referenee 393
3. Pareijalnikoefieijenti sigurnosti, kombinaeioni koefieijenti i druge vrednosti 393
4. Propisi za opterecenja 396
5. Refe\'entni standardi 397
6. Dodatne preporuke 401

ТаЬеlе

1. Pareijalni koefieijenti sigurnosti ('У koefieijenti) 394

2. Pareijalni koefieijenti sigurnosti za оtропiоst па zamor 395
3. Kombinaeioni koeficijenti ('" koefieijenti) 396
4. Kombinaeioni koeficijenti za izuzetna opterecenja 396
5. Referentni standard 1.Zavarljivi konstrukeioni celiei 397
6. Referentni standard 2. Dimenzije profila i limova: toleraneije 397
7. Referentni standard 2. Dimenzije profila i limova 398
8. Referentni standard 3. Zavrtnjevi, navrtke i podloske: neprednapregnuti 399
zavrtnjevi 400
9. Referentni standard 3. Zavrtnjevi, navrtke i podloske: prednapregnuti zavrtnjevi 400
10. Referentni standard 4. Dodatni materijali za zavarivanje 400
11. Referentni standard 5. Zakivei 400
12. Referentni standardi 6 do 9. Standardi za izvodenje 400
13. Referentni standard 10. Zastita od korozije 401
14. Neposredno referentni potporni standardi 403
15. Maksimalna debljina za staticki opterecene elemente konstrukeije

AnеЬј

А (normativni) Opste preporuke za eelovitost konstrukeije 407

В (normativni) Pravila za primenu za stubove u prostom uoblicenju 410

Spisak: referenci 411

392
 NADUК

NАСIОNALNIDОКUМЕNТZАРRUИENU

Uvod

Оуај nacionalni dolrument za primenu (NAD) pripremljen је pod rukovodstvom Tehnickog

sektora Odbora za zgradarstvo i gradevinarstvo. SaCinjen је па osnovu:

а) razmatrailja teksta ENV 1993-1-1 : 1992,

Ь) parametarskog uporedivanja sa BS 5950, sa prateCim standardima sa podacima
ispitivanja,
с) probnih proracuna.

1. ObIast primene

Оуај NAD рrШа informacije da Ы se omogucilo koriscenje ENV 1993-1-1 : 1992 (Еез: Deo
1.1) za proracun zgrada koje se grade u UK

2. Reference

2.1 Normativne reference

Оуај normativni dokument za primenu obuhvata, preko referenci, odredbe iz specificnih

izdanja drugih publikacija. Оуе normativne reference su citirane u odgovarajucim tackama
teksta, а publikacije su navedene u listi referenci datoj па kraju ovog NAD-a. Naredne
dopune ili izmene svake od оујћ publikacija primenjuju se па оуај Nacionalni dokument za
primenu samo ako su опе u оуај ukljucene inoviranjem ili revizijom.

2.2 Informativne reference

Оуај Nacionalni dokument za primenu odnosi se i па druge publikacije koje pruzaJu

informacije ili daju uputstva. Izdanja ovih publikacija raspolozivih u momentu izlaska ovog
standarda navedene su u listi referenci datoj па kraju ovog NAD-a, ali tu listu treba dopuniti
novijim izdanjima.

3. Parcijalni koeficijenti sigurnosti, kombinacioni koeficijenti i druge vrednosti

а) Vrednosti za parcijalne koeficijente sigurnosti ('у) treba da su опе koje su date u

tabelama 1 i 2 ovog NAD-a.
Ь) Vrednosti kombinacionih koeficijenata ("') treba da su опе koje su date u tabelama 3 i 4
ovogNAD-а.
с) Vrednost redukcionog koeficijenta ('" vec) treba da se uzme da је jednaka 0,7.

393
NADUК

ТаЬеlа 1. l'arci,jahai koefiсijеиti sigurиоsti (оу kоеfiсijеиti)

Referenca u Definic~a Simbol Uslov Vrednost

Ее3: Deo 1-1 Еез UK
2.3.2.2 (1) Parcijalni koeficijenti 'УА lzuzetno 1,00 1,05
sigumosti za izuzetna
dejstva

2.3.2.2 (3) Parcijalni koeficijenti 'YGA Povoljno 1,00 0.90

sigumosti za sta1na
YGA
dejstva u izuzetnoj Nepovoljno 1,00 1.05
proracunskoj situaciji

2.3.3.1 (1) Parcijalni koeficijenti у G.inf Povoljno 1,00 1,00

sigumosti za stalna YG.sup
dejstva Nepovoljno 1,35 1,35

2.3.3.1 (1) Parcijalni koeficijenti у Q.inf Povoljno 0,00 0,00

sigumosti za У Q.sup
promenljivo dejstvo уQ.sup Nepovoljno 1,50 1,50

Dva ili vise kombinovano 1,50 1,50

2.3.3.1 (3) Parcija1ni koeficijenti YG,inf Povoljni deo 1,10 1,10

sigumosti za stalno УG,sup
dejstvo уG,inf Nepovoljni deo 1,35 1,35

Povoljni i nepovoljni delovi 1,00 1,00

5.1.1 Parcijalni koeficijenti УМО Otpomost poprecnih preseka 1,10 1,05

sigumosti za eelik klase 1, 2 ili 3
'YМI
Otpomost poprecnih preseka 1,10 1,05
klase 4

Ум! Otpomost elementa па 1,10 1,05

izvijanje
УМ2
Otpornost neto preseka kod 1,25 1,20
rupa za zavrtnjeve

6.1.1 Parcijalni koeficijenti 'Умь Zavrtnjevi 1,25 1,35

sigumosti za veze 'YMr
Zakivci 1,25 1,35
УМр
Cepovi 1,25 1,З5
'YMw

Savovi 1,25 1,35

394
 NADUК

ТаЬеlа 1. Parcijalni koeficijenti sigomosti (у ~oeficijenti) (лastоvоk)

Referenca u Definicija Simbol Uslov Vrednost

ЕС3: Deo 1-1 ЕС3 UK
6.5.8.1 Parcijalni koeficijenti YMs.u]! Granicno stanje nosivosti 1,25 1,20
sigurnosti za otpornost у MS.ser
па proklizavanje Granicno stanje 1,10 1,35
upotrebljivosti
YMs.u]!
Granicno stanje nosivosti sa 1,40 1,35
predimenzionisanim i ovalnim
rupama

9.3.2 Parcijalni koeficijenti YFf Zamor opterecenje 1,00 1,00

sigumosti za zamor
opterecenje

9.3.4 Parcijalni koeficijenti YMf Otpornost па zamor - Videti

sigumosti za otpornost tabelu 2
nazamor

с.2.5 'у koeficijent za krti lот УСl С1 1,00 .[,00

с.2.5 'у koeficijent za krti lот УС2 С2 Fe 430 ili 1,50 1,20
Fe Е 275
Fe 510 ili 1,50 1,10
FeE355

Sve druge 1,50 1,50

vrste

К1 Parcijalni koeficijent УМј Veze supljih preseka kod 1,10 1,05

sigurnosti za otpornost resetkastih nosaca
Cvora

Tabela 2. Parcijalni koeficijenti sigomosti za otpomost

nazamor
Pregled i pristup 'Lom-bezbedne' 'Lom-nebezbedne'
komponente komponente
Periodican pregled i
odrzavanje. Pristupacan 1,0 1,0
detalj spoja
Periodican pregled i
odrzavanje. Slaba 1,0 1,0
pristupacanost
Videti 9.3.1(2) ЕС3: Deo 1.1 u pogledupregleda

395
NADUK

1'a_la 3. КошЫпасјопј koeficijenti ('1/ koeficijenti)

Promenljivo dejstvo 1) '1'0 '1'1 '1'2
Кorisna Stambene zgrade 0,5 0,4 0,2
podna Poslovne zgr. i skladista 0,7 0,6 0,3
optereeenja Parkiralista 0,7 0,7 0,6
()Pteteeenja od vetra 0,7 0,2 О
Promenljiva krovna opterecenja ) 2 0,7 0,2 О
Optereeenja I-V,,;,,·.;;.er;;.:t.;:.:ik~a.;:.:ln.;:.:a=---_ _ _~
od Horizontalna 0,7 0,6 0,3
dizalica 3) 0,9 (vertikalna +
horizontalna)
1) Za koriscenje ЕС3: Deo 1.1 ove cetiri kategorije
promenljivih dejstava treba da se tretiraju kao odvojena i
nezavisna promenljiva dejstva.
2) Lokalno nagomilavanje snega па krovovima treba da se
tretira kao izuzetno dejstvo (videti 6.1.1с)
3) Najgora Od tri navedene alternative treba da se tretira kao
ledno jedino promenljivo dejstvo.

Tabela 4. КошЫпасјопј koeficijenti za izuzetna

opterecenja

'1'1 ili '1'2

Promenljivo dejstvo za upotrebu и А.3 i А.4
Korisna Stambene zgrade 0,351)
podna Poslovne zgrade 0,351)
opterecenja Skladista 1,00
ParkiraliSta 0,351)
Optereeenja od vetra2) 0,35
Promen1jiva krovna oPterecenja 0,35
Opterecenja Vertikalna 1,00
od dizalica3) Horizontalna 0,00
1) Kada је promenljivo dejstvo povremene ili kvazistalne
prirode, koeficijent '1' treba da se uzme da је jednak 1,0.
2) Puna vrednost dobijena iz СРЗ: Poglavlje У: Deo 2: 1972
treba da se pomnozi sa 0,35.
3) Vrednosti date и tabeli pretpostavljene su za slucaj
stacionirane dizalice. Vertikalno optereeenje, za koje se
primenjuje kombinacioni koeficijent, је vrednost statickog
optereeenja.

4. Propisi za opterecenja

Koriste se sledeCi propisi za opterecenja:

BS 648: 1964 Spisa!c 'едnа gradellins!cih matenjtz!a
BS 6399: Opterecen;tz za zgrade
BS 6399 : Deo 1 : 1984 Propisiza sta!na i!cOlisna opterecen;tz
BS 6399: Deo 3: 1988 Ртори!" zapromen!;iva!crollna opterecen;tz
СР3: Propisiza osnollnepodat!ce zaртотасZln zgrada
СР3 : Poglavlje V : Opterecen;tz
Deo 2: 1972 Opterecen;tz od lIеlrа

396
 NADUК

Pri koriscenju ovih dokumenata zajedno sa ЕС3: Deo 1.1 treba uociti sledece modifikacije:
а) Korisna podna opterecenja zgrade treba da se tretiraju kao promenljivo dejstvo za koje
se primenjuju redukcioni koeficijenti dati u BS 6399 : Deo 1 : 1984.
Ь) Opterecenje od vetra treba da se uzme da је jednako 90% od vrednosti koja se dobija iz
СР3 : Poglavlje V : Deo 2 : 1972.

s. Rеfеrепtпi staпdаrdi
Potpomi standardi koji treba da se koriste, ukljucujuci specifikacije za materijale i standarde
za izvodenje, nabrojani suu tabelama 5 do 14.

ТаЬеlа s. Referentni standard .1.

ZaTarljivi kопstrпkсiопi celici
Predmet ЕС3: Deo 1.1 UKpotpomi
poziva se па standard
Vruce valjani EN 10025 BSEN 10025
i BS 4360
prEN 10113 BSEN 10113
i BS4360
prEN 10210-1 BS4360
Hladno prEN 10219-1 BS 6363
oblikovani

ТаЬеlа 7. Referentni standard 2.

Dimenzije profila i liшота: tolerancije
Predmet ЕСЗ: Deo 1.1 UKpotporni
роиуа se па standard
Vruee ушјаni prEN 10034 BS4
profili osim l)rEN 10056 BS 4848 : Deo 4
supljih profila EN ..... BS4
za konstrukcije (В.2.3.1(3»
EN ..... BS4
(В.2.3. 1(4))
EN ..... BS 4848 : Deo 5
{В.2.3.1(5»
EN ..... BS4
(В.2.3.1(6»
EN ..... BS4360
(В.2.3.1(7))
EN ..... BS 4360
(В.2.3. 1(8))
Suplji profili J~rEN 10210-2 BS 4848 : Deo 2
za konstrukcije pr EN 10219-2 BS 6363
EN 10029 BSEN 10029
Limovi i pljosnati EN ..... BS4360
proizvodi (В.2.3.4(2) )
EN ..... BS 4360
(В.2.3.4(3»

397
NADUК

ТаЬеlа 6. RefereBtBi staBdard 2.

DimeBzije profila ј limova

Predmet Еез: Deo 1.1 UKpotpomi

poziva se па standard
Vruce уаlјаni EN 10025 BS EN 10025
profili osim EN ..... ВS4
supljih profila (В.2.2.1(2))
za konstrukcije EN ..... BS4
(В.2.2.1(3))
EN ..... BS 4848 : Deo 5
(В.2.2.1(4))
EN ..... BS4
(В.2.2.1(5) )
EN ..... BS4
(В.2.2.1(6))
EN ..... BS 4848 : Deo 4
(В.2.2.1(7))
ISO 657: ISO 657:
Delovi 1 i 2 Delovi 1 i 2
EN ..... BS 4360
(В.2.2.1(9))
EN ..... BS 4360
(В.2.2.1(10))
EN ..... BS 4360
(В.2.2.1(11))
VruCe valjani prEN 10210: BS 4848 : Deo 2
suplji profili za Оео2
konstrukciie ISO 657: Deo 14 ISO 657 : Deo 14
Hladno obradeni prEN 10219-2 : BS6363
suplji profili za Deo2
konstrukciie ISO 4019 ISO 4019

398
 NADUК

ТаЬеlа 8. Rеfеrепtпi staпdаrd 3.

Zапtпjеvi, папtkе i podloske:
перrеdпарrеgпоti zапtDjеvi

Predmet Еез: Deol.l UKpotpomi

poziva se па standard
Zavrtnjevi EN24014 BS EN24014,
BS 3692,
BS4190,
BS 4933
EN24016 BS EN24016,
BS 3692,
BS 4190,
BS 4933
EN24017 BSEN24017,
BS 3692,
BS 4190,
BS 4933
EN24018 BS EN 24018,
BS 3692,
BS 4190,
BS 4933
ISO 7411 BS4395
ISO 7412 BS 4395
Navrtke EN24032 BS EN24032,
BS 3692,
BS 4190
EN24034 BSEN24034,
BS 3692,
BS4190
ISO 7413 BS 3692,
BS 4190
ISO 4775 BS 4395
ISO 7414 BS 4395
Podloske ISO 7089 ISO 7089
BS4320
ISO 7090 ISO 7090
BS4320
ISO 7091 ISO 7091
BS4320
ISO 7415 ISO 7415
ISO 7416 ISO 7416

399
 Tabela 9. RefereDtDi staDdard 3.
Zavrtвjeтi, Davrtke i podloske:
predDapregвuti zavrtвjevi

Predmet Еез: Deo 1.1 UKpotporni

poziva se па standard
Zavrtnjevi ISO 7411 BS 4395:
Delovi 1 i 2
Navrtke ISO 4775 BS 4395:
Delovi 1 i 2
ISO 7415 BS4395 :
Podloske Delovi 1 i 2
ISO 7416 BS 4395:
Delovi 1 i 2

Tabela 10. RefereDtDi staDdard 4.

Dоdаtпi materijali za zavarivaвje

ЕС3: Deo 1.1 UKpotporni

poziva se па standard
EN ..... BS 639, BS 2901, BS 2926,
(В.2.5(1)) BS 4105, BS 4165 i BS 7084

Tabela 11. RefereDtDi staDdard 5.

Zakivci
Еез: Deo 1.1 UKpotpomi·
poziva se па standard
EN ..... BS4620
(В.2.6(1))

Tabela 12. RеfеrепtDi staпdаrdi 6 do 9.

Stапdаrdizaizvоdевје

Еез: Deo 1.1 UKpotpomi

poziva se па standard
EN ..... BS 5950: Deo 2
(В.2.7(1)) BS 4604 : Delovi 1 i 2
BS 5135, BS 5531

Tabela 13. Rеfеreпtпi stапdаrd 10.

Zastita od korozije
ЕС3: Deo 1.1 UKpotporni
poziva se па standard
EN ..... BS 5493
(В.2.8(1))

400
 NADUK

Tabela 14. Neposredno referentni potporni stапdаrdi

Еез: Deo 1.1 UKpotporni

~oziva se па standard
ISO 8930 ISO 8930
ISO 6707 : Deo 1 ISO 6707 : Deo 1
prEN 10025 BSEN 10025
~rEN 10113 BSEN 10113
EN ..... BS 5135
(6.6. 1(2)}

6. Dodatne preporuke

6.1 Smemice za ЕС3 : Deo 1.1

Napomena: Kada se proracun obavlja saglasno sa ЕС3 : Deo 1.1 tada treba slediti 6.1.1 do
6.1.6.

6.1.1 Poglavlje 2. Osnove proracuna

а) Odredbo2./(2)

Kons/mkctjs!ctz сеliло. U Aneksu А su data pravila proracuna za obezbedenje konstrukcijske

сеlinе uz ogranicenje uticaja od izuzetnog ostecenja.

Ь) Odredbo 2223

Tempero/lIrtz. Kada је pri proracunu konstrukcije potrebno uzeti u obzir promene

temperature moze se pretpostaviti da u UK prosecna temperatura unutar сеliсnе konstrukcije
varira od -5 С do + 35 с. Aktuelni opseg, medutim zavisi od lokacije, tipa i nатеnе
0 0

konstrukcije; te stoga mogu biti neophodna specijalna razmatranja za konstrukcije u drugim

uslovima.

с) Odredbo23.22

Izиzе/ло proroclInS!ctz siШосijо. Kada se vrsi proracun za izuzetnu situaciju, u tabeli 2.1 ЕС3 :
Deo 1.1 vrednosti "'1' "'2 i А k treba odrediti iz Aneksa А.

Napomena: Vrednosti "'1 i '112 date su takode u tabeli 4.

Izuzetno opterecenje А (34 kN/m , videti А4) treba pomnoziti sa koeficijentom 'у koji iznosi
1,05.

Koeficijent 'у treba uzeti da iznosi 1,05, izuzev kada se stalno opterecenje razmatra tako da se
sastoji od nepovoljnih i povoljnih delova; u tom slucaju povoljni deo treba da se pomnozi sa
koeficijentom 'у jednakim 0,9, а nepovoljni deo treba da se pomnozi sa koeficijentom 'у
jednakim 1,05.

401
NIADUК

d) Odredbo25

Olpomost по pozor. Dok se ne izda ENV 1993-1-2 (Evrokod 3 : Deo 1.2), treba koristiti BS
5950: Deo 8: 1990.

6.1.2 Poglavlje 3. Materijali

а) Odredbo 3.2

Celici klase А nisu obuhvaceni u ЕС3 : Deo 1.1. Oni nisu ukljuceni ni u usaglaseni tekst EN
10025 i samo se pojavljuju u Aneksu D, BS EN 10025 : 1990.

Za vrem~ dok se u UK praksi ne istisne klasa А sa neispitanom klasom В, klasa А moze da se

koristi do maksimalne debljine date u tabeli 15, а za uslove i temperature koje su date u tabeli
15. Ipak, ako se uslovi to1iko razlikuju da је potrebno pozvati se па Aneks С, ЕС3 : Deo 1.1,
tada celike klase А ne treba koristiti.

Preporuke iz ove odredbe se ne primenjuju па lezisne ploce od celika kvaliteta Ре 430А, koje
su izlozene samo pritisku. Lezisne ploce od celika kvaliteta Ре 430А koje па temelj prenose
momente savijanja ne treba da imaju debljine vece od granicnih debljina za celik Ре 430А iz
tabele 15.

Ь) Odredbo 3.223

Moksimolno dеьqiЛа. Maksimalna debljina ne treba da ima vecu vrednost od one koja је data
u tabeli 15. Kada је celik izlozen temperaturama razlicitim od onih koje su date ili kada
primenjena vrsta celika ili debljina nije obuhvacena tabelom 15, tada Aneks С, ЕС3: Ьео 1.1
moze da se koristi sa koeficijentom 'у с za uslov С2; koji iznosi 1,2 za celik Ре 430 i Ре Е 275,
odnosno 1,1 za celik Ре 510 i Ре Е 355, а 1,5 za sve druge vrste celika.

Opterecenjo nosoco dizalico. Za nosace diza1ica pri normalnoj primeni udeo opterecenja koji
se koristi u proracunima za krti lom treba da se uzme kao К1 (videti с.2.2 u Еез: De,p 1.1)

6.1.3 Poglavlje 5. Granicno stanje nosivosti

(а) Tobela5.2/

U kontinualnom uoblicenju, sa elasticnom globalnom analizom, nije potrebno da su krute

veze i potpuno Cvrste veze.

Slicno, u kontinualnom oblicenju sa krutom plasticnom globalnom analizom, potpuno evrste

veze nije potrebno da su krute (ali videti takode 6.4.3.2(3) u ЕС3 : Deo 1.)

U kruto-plasticnoj globalnoj analizi, kada potpuno cvrste veze nisu potrebne da prihvate
unutrasnje sile i momente, mogu da se uvedu delimicno Cvrste veze pod uslovom da su one
udaljene od lokacija plasticnih zglobova.

402
 NADUК

Т.Ьеlа 15. MakвiDaalвe debJjiDe z8 stati~ki opterecene

еlешепtе kOnltrukcija
Dimenzije u milimetrima
Maksimalna debljina za пајniZu eksploatacionu
tem~eraturu
-5 С
0
Vrsta eelika i kvalitet : UnutraSnja -15 0 С: Spo]jna
S1 1) S2 S1 S2
BS EN 100252)

Ре430А 50 25 30 15
Ре430В 120 32 81 23
Ре430С 250 82 235 57
Ре 430 D 250 250 250 150

Ре510А 40 20 25 12
Ре 510 В 60 20 43 13
Ре510С 150 43 115 31
Fe510D 250 117 250 79
Ре510 DJ)3) 250 168 250 142

вs EN .1011з4)

Ре Е 275 KOS) 250 250 250 250

Ре Е 275 КТ 250 250 250 250

РеЕ355 KOS) 250 168 250 142

Ре Е 355 КТ 250 250 250 250
1) Uslovi eksploatacije:
S1: ili nezavareni
ili napregnuti па pritisak
S2: kada su zavareni, napregnuti па zatezanje
U оЬа slueaja оуа tabela pretpostavlja brzinu пanо~епја optererenja R1 i
posledice uslova loma С2 koji је definisan u Aneksu с, ЕС3 : Deo 1.1.
2) Za уа1јапе profile debljine vere od 100 mш, minimalna energija Sarpi V -
epruvete navedena u BS EN 10025 је 'predmet sporazuma. Za debljine do
150 mш, potrebna је minimalna vrednost od 27 Ј pri relevantnoj
specificiranoj temperaturi ispitivanja; minimalna vrednost od 23 Ј pri
relevantnoj specificiranoj temperaturi ispitivanja ропеЬпа је za debljine
od 150 do 500 mш.
3) za vrstu eelika Ре 510 DD saglasno sa BS EN 1025, vrednost specificirane
minimalne energije Sarpi V - epruvete је 40 Ј pri -20 0 С, ~to pretpostavlja i
ekvivalentnu vrednost od 27 Ј pri -зо с о

4) za eelike uslova isporuke N, saglasno sa BS EN 10113-3 debljine iznad

150 mm za druge proizvode i debljine ispod 63 mm za pljosnate
proizvode, minimalna energija Sarpi V - epruvete, navedena u BS EN
10113-1 је predmet sporazuma. Za debJjine do 150 тт ропеЬпа је
тiniтalnа Vl'ednost od 27 Ј, а minimаlnа vrednost 2з Ј ропеЬпа је za
dobljine od 150 do 250 mш. Temperatura ispitivanja treba da bude -зоо с
za eelik kvaliteta KG а -50 С za eelik kvaliteta кт.
0

5) za eelik kvaliteta KG saglasno sa BS EN 10113-1, specificirane minimа1пе

vrednosti energije Sarpi V - epruvete silaze па 40 Ј pri -200 с, ~to
pretpostavlja ekvivalentnu vrednost od 27 Ј pri -зо с. о

403
HAВUК

Ь) Odredbo.5.2.3.4

SlUboviiproslom uobliCenju. Dok ne izade izdanje aneksa Н, Еез: Deo 1.1 primena pravila za
proracun stubova u prostom uoblicenju data је u aneksu В ovog NAD-a.

с) Odredbo .5. 4.8

Као altemativna formula u 5.4.8, Еез : Deo 1.1, moze da se koristi teorijski redukovan
plasticni otpomi moment popreCnog preseka uz prisustvo aksija1nih sila.

Napomena. Formule ovih vrednosti date su u nekom delu tabela karakteristika, koje su
komercijalno raspolozive od strane proizvodaca i isporucioca ce1icnih proizvoda.

d) Odredbo .5.5../

Moksimolno vil/cost. Vrednost л. ne treba da prede sledece:

1) za elemente koji nose optereeenja koja nisu opterecenja od vetra 180;

2) za elemente koji nose samo sopstvenu tezinu i opterecenje od vetra 250;
3) za svaki element koji normalno deluje kao zatega ali је izlozen i
obmutom naprezanju koje proizilazi od dejstva vetra 350.

Za element sa vitkoscu vecom od 180 treba da se proveri ugib od sopstvene tezine koristeci
metod dat u 4.7.3.2, BS 5950: Deo 1 : 1990.

пиZino izvijonjo. dato upustvo u Еез : Deo 1.1, treba koristiti normalne efektivne
Кada niје
du.zine za stapkoje su date u 4.7.2, BS5950: Deo 1: 1990.

е) Odredbo .5..5.2

Кофс(јеnl ejёkfivne dufine

1) Kada se sracunava elasticni kriticni moment moze se koristiti vrednost k (videti aneks Р,
Еез : Deo 1.1) manja od 0,7 samo za erement za koji moze da se poka.ze da krutost elementa
u vezi i primenjene veze opravdaju jednu takvu vrednost. U мт drugim slucajevima vrednost
kne treba da se uzme daje manja od 0,7.

2) Za uobicajene uslove delovanja opterecenja kada smernice nisu date u Еез : Deo 1.1, treba
koristiti preporuke date u 4.3.5, BS 5950 : Deo 1 : 1990 za odredivanje vrednosti kza efektivne
du.zine greda i konzola pri uobicajenim uslovima delovanja opterecenja. Efektivna du.zina, L E ,
koja va.zi u BS 5950: Deo 1 : 1990 jeekvivalentnasa terminom ICL koji se koristi u aneksu Р,
Еез : Deo 1.1. Za destabilizujuce opterecenje videti dole Polozojoplerecenjo.

Polozoj орlегеСеnјо. Za opterecenja iznad ili ispod centra smicanja treba koristiti koeficijente
efektivne du.zine date gore pod 1) i 2), zajedno sa odgovarajucom vrednoscu Zg.

404
 NAD·UК

Мотел/ла otpomos/ ла iz1Iljолје zt1 ројеdiласле ugаолikе. Momentna otpomost izvijanja za

pojedinacne ugaonike treba da se uzme iz 4.3.8, BS 5950: Deo 1 : 1990.

t) Odredba 5.5. 4

Za proracun pridrzanih elemenata sa nepridrzanom pritisnutom nozicom treba koristiti

Dodatak G, BS 5950 : Deo 1 : 1990.

g) Odredba5.7.6

Ргогасuл diiаgолаlлil;zategnutih i tOlziолih ukmcenja. 4.5.6, 4.5.7 i 4.5.8, BS 5950: Deo 1:1990
treba koristiti za proracun dijagonalnih, zategnutih i torzionih ukrucenja, respektivIlO.
Oslonacka ukrucenja treba proracunati saglasno sa Еез : Deo 1.1.

6.1.4. Poglavlje 6. Veze izloiene statickom opterecenjo

а) Odredba 6. 4.3.2

Кada se uzimaju u obzir efekti ојасапја proveravanjem da li је racunska otpomost potpuno

otpome veze barem 1,2 puta veca od racunske plasticne otpornosti elemenata, za zavrtnjeve
napregnute па zatezanje treba uzeti da vrednost 'Умь iznosi 1,2.

Rotacioni kapacitet veze neposredno uz vutu nije potrebno proveravati pod uslovom da је
veza u stanjuda prihvati maksimalne momente i sile, koji Ы nastali u slucaju kada Ы jedan Ш
vise plasticnih zglobova lociranih u elementima bili ojacani usled relevantnih elemenata koji
imaju aktuelnu granicu razvlacenja jednaku 1,2 puta specificirana vrednost.

Ь) Odredba 6.5.5

Otpomos/lezifta. Vrednosti za nosivost lezista date u tabeli 6.5.3, Еез : Deo 1.1. mogu da
dovedu do vecih deformacijama u spojevima od onih koji se normalno prihvataju u UK.
Ukoliko takva deformacija nije prihvatljiva, naponi u lezistu па osnovnom materijalu treba
da se ogranice па 0,85· (f + f
u y
) / 'УМЬ •

с) Odredba6.5.8.1 (3)

Kombinacija opterecenja za granicno stanje upotrebljivosti treba da se uzme kao retka

kombinacija definisana u 2.3.4. (2), Еез : Deo 1.1.

d) Odredba 6.5.8.2

Sila prednaprezanja za visokovredne zavrtnjeve koji su u skladu sa BS 4395 : Deo 1 : 1969 i BS

4395: Deo 2: 1969, sa kontrolisanim pritezanjem saglasno sa BS 4604: Deo 1: 1970 i BS 4604
: Deo 2 : 1970, racunska sila prednaprezanja Fp.Cd ' koja se koristi u proracunima treba da је
опа koja је data u BS 4604 : Deo 1 : 1970 i BS 4604 : Deo 2: 1970.

405
NADUК

е) Odredbo 6.5.8.4

Spojna sredstva saglasno sa BS 4395 : Deo 2 : 1969 пе treba da su izlozena spolja apliciranom
zatezanju.

f) Odredbo 6. 6. 4 (7)

.Dukti/nost Savovi treba da se proracunaju za рипи racunsku otpornost najslabijeg

10'110.
elementa, koja nije 80% od racunske otpornosti.

g) Odredbo 6.6.5.2

.DebI;ino .{оJlО. Debljina sava пе treba da se uzme veca od 0,7 puta stranice sava (videti sliku
6.6.6, Еез : Deo 1.1).

h) Odredbo 6.6.8 (5)

SOJloJli zo J1ezll. Odredba 6.6.8 (5) u Еез : Deo 1.1 pretpostavlja da је aksijalna sila N Sd u Нmи
jednaka njegovoj otpornosti, zasnovanoj па efektivnoj sirini Ь eff' U praksi, kada је aksijalna
sila mапја od ove otpornosti, savovi treba da imaju racunsku otpornost ро jedinici dшiпе
jednaku N Sd / Ь eff' pod uslovom da se ista veliCina sava proteze duz рипе sirine Нmа.

6.1.5 PoglavJje 9. ZaDlor

а) Odredbo 9.1.2

Op.fte. Za konstrukcije koje nose dizalice treba pogledati BS 2.5.7.3 : Deo 1 : 1983, BS 466 :
1984, BS 2573 : Deo 2 : 1980, kao i publikacije proizvodaca za detalje u pogledu opterecenja i
frekvence.

6.1.6 AnеЬ L. Stope stubova

а) Odredbo L . .1

.DeblJiito. Debljina leZisne ploce пе treba da је mапја od debljine nozice stuba koji ova nosi.

Le.iifno otpomost. Kada se sracunava lezisna otpornost spoja fj' koeficijent Ус' treba uzeti da
iznosi 1,5.

6..2. Preporuke za predDlete koji nisu оЬоЬуасепј u Еез: Deo 1.1

6.2.1 Proracun roinjaca

Као alternativa opstim pravilima u Еез : Deo 1.1 roznjace mogu da se proracunaju
koriscenjem empirijskih pravila koja su dati u BS 5950: Deo 1 : 1990.

406
 NADUК

6.2.2 Опоп u rebrima

Dok ne izade izdanje aneksa N, ЕСЗ proracun greda sa otvorima и rebrima, izиzev onih
оt\югаkoja se zahtevaju za spojna sredstva, treba da је и saglasnosti sa 4.1.5, BS 5950: Deo 1:
1990.

6.2.3 Sanducasti stubovi

Sanducasti stubovi i grede mogu da se proracunavaju koriscenjem pravila koja su data и 4.14,
BS 5950 : Deo 1 : 1990.

6.2.4 Ekscentricno vezani T-preseci i U-preseci

а) OpSIe. Svi ekscentricno vezani elementi treba da se proracunavaju и

saglasnosti sa
principima datim и 6.5.2.З (1) i 6.6.10 (1), ЕСЗ : Deo 1.1. Sledeca pravila za primenu
zadovoljavaju ove principe za ekscentricno vezane T-preseke i U-preseke.

Ь) Otpomost по zotezonje. Otpomost па

zatezanje elemenata moze da se odredi saglasno sa
5.4.3, ЕСЗ : Deo 1.1 pod uslovom da se efektivna neto povrsina poprecnog preseka Anet
odreduje iz sledecih preporuka.
Za pojedinacne Т-preseke koji su vezani samo preko rebra efektivna neto povrsina Anet treba
da se uzme kao efektivna neto povrsina dela preseka koji se vezuje plus polovina povrsine
ostalih delova preseka.

с) Otpomost по izvijonje. Otpornost elemenata па izvijanje moze se odrediti и saglasnosti sa

5.5.1, ЕСЗ : Deo 1.1 pod uslovom da је vitkost л. odredena iz sledeCih preporuka.

1) Pojedinacni U-preseci. Za pojedinacni U-presek koji је vezan samo preko njegovog rebra
veza treba da bude sa dva ili vise redova simetricno postavljenih spojnih sredstava ili sa
ekvivalentnim savom, а vitkost za izvijanje oko slabije ose treba da se odredi iz 4.7.10.4, BS
5950 : Deo 1 : 1990.
2) Pojedinacni T-preseci. Za pojedinacni T-presek koji је vezan samo preko svoje nozice veza
treba da bude sa dva ili vise redova simetricno postavljenih spojnih sredstava ili sa
ekvivalentnim savom, а vitkost za izvijanje oko ose paralelne nozici treba da эе odredi iz
4.7.10.5, BS 5950 : Deo 1 : 1990.

ANEKS А (normativni)

Opste preporuke za celovitost konstrukcije

А.1 Uvod

Sve konstrukcije treba da se proracunaju koristeCi principe date и 2.1, ЕСЗ : Deo 1.1. Ovaj
aneks daje pravila za primenu koja zadovoljavaju principe celovitosti konstrukcije date и 2.1
(2) ЕС : Deo 1.1. Ova pravila za primenu primenjuju se па zgrade. U skladu sa tim moze se
pretpostaviti da је prihvatljiva sustinska permanentna deformacija elemenata injihovih veza.

407
NADUК

А.2 Sile u zategaDla

А.2.1 Preporuke жа sve zgrade

Svaki skelet zgrade treba da је efektivno povezan па svakom spratnom nivou. Svi stubovi
treba da su efektivno pridrzani u dva pravca, aproksimativno pod pravim uglovima, па svakom
glavnom spratnom ili krovnom nivou koji one nose.

Ov~o ankerovanje moze da se obezbedi ili gredama ili zategnutim elementima. Kada је
moguce ono treba da se rasporedi u kontinualnim linijama, prakticno sto blize stubovima i
svakoj ivici. Kodpovratnih uglova spoljna zatega treba da se ankeruje u celicnu skeletnu
konstrukciju.

Zatege mogu da buduili celicni stapovi ili celicna armatura koja је ubetonirana ili uzidana,
pod uslovo.m da su ovi ispravno ankerisani u celicnoj skeletnoj konstrukciju.

Celicni elementi koji su predvideni za druge svrhe mogu se koristiti i kao zatege. Kada se oni
proveravaju kao zatege druga opterecenja mogu da se ignorisu. Grede koje su proracunate da
nose podno i1i krovno opterecenje Ысе u opstem slucaju pogodne, pod uslovom da su njihove
veze па krajevima sposobne da prihvate zatezanje.

Sve zatege i njihove veze па krajevima treba da su standardne jacine srazmerno sa

konstrukcijom ciji su one deo, а treba da imaju racunsku otpornost па zatezanje ne manju od
75 kN па spratnim nivoima ili 40 kN па krovnom nivou.

Zatege se ne zahtevaju па krovnom nivou kada celicna konstrukcija pored obloge koja nije
tefa od 0,7 kN/m 2 nosi samo krovna opterecenja.

Kada zgrada јта dilatacione spojnice, svaka sekcija izmedu dilatacionih spojnica treba da se
razmatra kao odvojena zgrada s obzirom па ovu odredbu.

А.2.2. Dodatвe ,preporuke жа visoke visespratne zgrade

Lokalna ili nacionalna regulativa mogu da uslove da se proracun svih visespratnih zgrada vrsi
tako da se izuzetna ostecenja lokalizuju.

Za zgrade sa celicnim skeletom koje zadovoljavaju preporuke А.2.1 moze se pretpostaviti da

su u skladu sa оујт zahtevom, ukoliko је ispunjeno pet dodatnih dole datih uslova.

Visoka visespratna zgrada za koju se zahteva da se proracunava tako da se lokalizuje izuzetno

ostecenje аlј koja ne zadovoljava ovih pet dodatnih uslova treba da se proveri kako је
preporuceno u А.3.

а)Spregovi Spregovi Ш zidovi platna treba da se tako raspodele ро zgradi da nema bitnog dela
konstrukcijskog skeleta koji nije jedinstveno oslonjen па jednu ravan spregova u svakom
pravcu.

408
 NADUК

Ь) PoveziJlanje zo/egamo. Zatege opisane u А.2.1

treba da se postave u kontinualnim linijama,
gdegod је to prakticno izvodljivo, kroz svaki spratni i krovni nivo u dvapravcapriblizno pod
pravim uglovima. Оуе i druge veze treba da se provere za sledece racunske sile zatezanja, koje
nije potrebno razmatrati kao dodatak drugim silama.

1) Generalno. 0,5 W f • St . L а za sve unutrasnje zatege i 0,25 W f . St . L а za ivicne zatege ali ne

manje od 75 kN za spratne nivoe ili 40 kN па krovnom nivou, gde su:
W f - sveukupno faktorisano stalno i korisno opterecenje ро jedinicnoj povrsini sprata ili krova.

St - srednji poprecni razmak zatega,

L а - пајуесе rastojanje u pravcu zatege izmedu centara susednih linija nosecih stubova, okvira
ili zidova.

2) Na periferiji. Zatege koje ankeruju stubove па periferiji sprata ili krova treba da se provere
za uticaje vece od:
- sile date pod stavkom Ь) 1) i
- 1% racunskog vertikalnog opterecenja u stubu па tom nivou.

с) S/uboJlt: Svi nastavci stubova treba da su u stanju da prihvate racunsku silu zatezanja пе
mапји od dve trecine racunskog vertikalnog opterecenja koji deluje па stub iz spratnog nivoa
koji је sledeCi ispod nastavka.

Kada se celicna skeletna konstrukcija пе izvodi kao kontinualna konstrukcija barem u jednom
pravcu, stubovi treba da produ kroz svaku vezu greda-stub.

d) CeloJlitost. Svaka greda koja nosi stub treba da se proveri zajedno sa elementima па koje se
stub oslanja, za lokalizaciju ostecenja kao sto se preporucuje u А.з.

е) Meduspro/ne jedinice. Kada se koriste prefabrikovane betonske ili druge teske meduspratne
ili krovne jedinice, опе treba da se efektivno ankeruju u pravcu njihovog raspona bilo jedna sa
drugom preko oslonca ili direktno u njihove oslonce, kao sto se preporucuje u BS 8110 :
Deo 1 : 1985 i BS 8110: Deo 2: 1985.

А.З Lokalizacija ostecenja

Pri izuzetnom granicnom stanju, kada se preporucuje u А.2, efekat uklanjanja Ъilo kog
pojedinacnog stuba ili grede koja nosi stub treba da se proceni za svaki sprat zgrade redoIh.
Kada Ы uklanjanje jednog od ovih elemenata rezultiralo rusenjem bilo koje povrsine vece od
70 m 2 ш 15% povrsine sprata, оуај element treba proracunati kao kljucnielement, kako је to
preporuceno u А.4.

u оуојproveri odgovarajuca vrednost ср uobicajenog opterecenja od vetra i uobicajenog

korisnog opterecenja treba da se razmatra zajedno sa stalnim opterecenjem, izuzev u slucaju
zgrada koje se koriste pretezno za skladista, ili gde је konstantno optereeenje dugotrajne
prirode, kada treba koristiti рипо korisno opterecenje. Kombinacioni koeficijenti, '1') i za "'2'
izuzetna opterecenja dati su u tabeli 4. Koficijent 'у GA treba da se uzme . da је jednak 1,05,
izuzevgde se stalno opterecenje razmatra da se sastoji od nepovoljnih i povoljnih delova, u

409
НЛDUК

kom slucajupovoljni deo treba pomnoziti sa koeficijentom 'у аА jednakim 0,9 а nepovoljnideo
tteba da sepomnozi sa koeficijentom 'у аА jednakim 1,05.

А.4 Proracun kljucnih elemenata

Кljucni elementi su pojedinaeni elementi konstrukcije koji nose podnu ili krovnu povrsinu
vecu od 70 m 2 ili 15% povrsine sprata.

Svaki drugi ceHeni element ili druga konstrukcijska komponenta koja obezbeduje Ьоепо
pridciavanje koje је vitalno za stabilnost kljuenog elementa treba takode da se proraeuna kao
kljucni element za isto izuzetno opterecenje.

Kada se и А.3 preporucuje da se element proracunava kao kljucni element, izuzetno

opterecenje A k treba da se izabere јmајuсј и vidu znacaj kljucnog elementa i posledice loma, а
treba da пјје mапје od 34 kN/m 2. Izuzetno opterecenje, A k treba da se pomnozi sa
koeficijentom 'у А jednakim 1,05.

Izuzetna opterecenja treba da se nanesu па elemente iz odgovarajuCih pravaca zajedno sa

reakcijama od drugih komponenata zgrade k-oje su povezane sa elementom i koje su izlozene
istom opterecenju аН i ogranieenom па granienu nosivost ovih komponenti ili njihovih veza.

Prilikom proraeuna za izuzetnu situaciju element treba da se proracuna za izuzetno

opterecenje и kombinaciji sa stalnim i korisnim opterecenjima (videti 2.3.2.2(2), Еез : Deo
1.1). Kombinacioni kooeficijenti koji se koriste sa opterecenjima dati su и tabeli 4.

ANEKS В (normativni)

Pravila za primenu za stubove u prostom ооblјсепјо

B.I0pste

Pravila za primenu data od В.2 do В.5 primenjuju se па stubove и konstrukcijama prostog

uoblicenja, а патепјепа su kao pravila za primenu za koriscenje и okviru UK.

В.2 Sema opterecenja

Semu opterecenja оЫспо пјје potrebno razmatrati и prostom uоЫјеепјu. Medutim, пе

uravnotezeno opterecenje usled varijacija raspona ili aktuelno opterecenje treba da se иzme u
obzir.

В.З Duiina јпјјавја stuba

Pod uslovom da su normalni momenti, koji su dobijeni kako је opisano и В.5, jedini aplicirani
momenti, geometrijska vitkost stuba л'LТ treba da se odredi iz Aneksa Р, ЕС3: Deo 1.1 sa
koeficijentom С 1 koji se uzima da је jednak 1,0.

410
 NADUК

В.4 Ekscentriteti

Ekscentritet reakcija па krajevima grede i1i drugih opterecenja, treba da budekako sledi:

а) Za gredu koja је oslonjena па zavrsnu plocu glave stuba opterecenje treba da se uzme kao
da deluje па strani stuba, ili па ivici podmetaca ka rasponu grede, ako se koristi podmetac.

Ь) Za krovnu resetku oslonjenu па zavrsnu plocu glave stuba ekcentricitet moze da se

zanemari, pod uslovom da se koriste proste veze koje ne razvijaju znacajne momente koji
stetno uticu па konstrukciju.

с) U svim drugim slucajevima opterecenje treba da se uzme kao da deluje па rastojanju od

strane celicnog stuba prema rasponu grede jednakom 100 тт, ili u centru sirine krutog
oslanjanja, sta daje veci ekscentritet.

B.S Neoravnotezeno optereceDje

Kada su stubovi izlozeni neuravnotezenim opterecenjem, oni treba da se proracunaju za

rezultirajuce momente. U visespratnim zgradama gde su stubovi efektivno kontinualni па
svakom spratnom nivou, neto moment па jednom пјуои treba da se podeli izmedu dufine
stubova iznad i ispod tog пјуоа u odnosu koeficijenta krutosti, (I!L), svake dufine.

Momenti usled ekscentriciteta dati u В.4 treba da se pretpostave da nemaju uticaja па nivoima
iznad i ispod пјуоа па kome se oni ap1iciraju.

SPISAК REFERENCI (videti odeljak 2)

NORМAТIVNE REFERENCE

BSI роЫјIшсјје standarda

Britanska institucija za standarde, London

BS 466: 1984 Tehn;ck; ш/оv; zo somohodne mos/ne dizoh'ce i dizo/ice zo

BS 648: 1964
BS 2573:
BS 2573 : Deo 1 : 1983
BS 2573: Deo 2: 1980
BS 4395:
BS 4395: Deo 1 : 1969
BS 4395: Deo 2: 1969
BS 4604:
op.ftu ироиеЬи
Spirok /едnо grotlevinskih то/епјо/о
Ртоу;/о zoртотосиn dizo/ico
Tehn;ck; ш/оv; zo k/оsi/ikосiјц d;menz;onironje ;prorocunske
kri/eпjume zo kons/mkc;je
Tehn;ch· ш/оv; zo k/оsi/ikосtjц d;menz;onironje i ртотосиn
mehonizomo
Tehn;ch· ш/оv; zo virokovredne prednopregnule zovnnjeve i
pripodojuce novnke ;pod/o.fke zo ;nZenjerske konslmkctje
Op.f/o k/oso
Zovnnjev; ; nt1vnke vife Idose ; pod/o.fke op.f/e klo.s:e
Tehn;ck; ш/оv; zo komcenje virokovrednih prednopregnulih
zovrtпjevo исе/;сn;т konstmkctjomo. Metricke seri;e

4i1
NADUK

BS 4604: Оео 1 : 1970: Op.ffo Idoso

BS 4604 : Deo 2 : 1970: V!.fo !doso (роrolе/ло slobIo ZOJlrlnjo)
BS 595{): Жmеnо celicnih kOnSllUkcijo и zgтodors/l!lI
BS 5950: ОеО 1: 1990 Ргорм!" zo рroroсиn и proslom i konlinuolnom kOnSllUisonju.·
Jlтсе Jlo(joniprojili
BS 5950: Оео 8 : 1990 Ргорм!" zoргогосиn otpomoslinopozor
BS 6399 Oplerecenje zo zgтode
BS 6399 : Оео 1 : 1984 Proрм!" zo slolno i korisno oplerecenjo
BS 6399·: Оео 1 : 1988 Proрм!" zoргоmеnДJlО oplerecenjo ЬОJlОJlО
BS 8110 : Pninеnо belOnO и kOnSlrukciJomo
BS 8110: Оео 1: 1985 Propisizoprorocun iiZJIodenje
BS 8110: Оео 2: 1985 Propisizoposebneokolnosli
СР 3 : Ргорм!"ZO OSI1OJlnepodolke zoргогосиn zgтodo
СР3: Poglavlje У: 1972 OplerecenjO
СР3 : Poglavlje V : Оео 2 OplerecenjO od Jletro

INFORМAТIVNE REFERENCE

BSI PubIikacije standarda

Britanska institucija za standarde, London

BS4: Celicniprojilizo kOnSlrukciJe

BS 4: Оео 1: 1980: Tehnicki usloJlizo Jlтсе JlotJoneprojile
BS 639: 1986: Tehnicki usloJlizo obIozene ugtJenicne i ugtJenik-
mОnКОnОJlе celicne elektrode zo тсnо elelctrolucno
zOJlonvonje
BS 2901: .DodolnimOleriJol- stjJke i.fice zo 'исnо zOJlonvonjepod
zoshtom goso
BS 2901: Оео 1 : 1983 Fenmi celici
BS 2901: Оео 2: 1990 Tehnicki usloJlizo nerdojuce celilce
BS 2901: рео 3: 1990 Tehnicki usloJlizo Ьоlcoг i Ьоlcoте 'еgиге
BS 2901: Оео 4: 1990 Tehnicld usloJlizo oluminiJum i o/uminiJumslce /еgиге i
mognezijumoJle /еgиге
BS 2901 : Оео 5 : 1990 Tehnicki us/oJlizo nјlcoli 'еgиге niklo
BS 2926 : 1984 Tehniclci us/oJlizo hrom celicne i hrom-nik/ се/јсnе elelctrode zo
тсnо e/elctro/ucno zOJlonvonje
BS 3692: 1967 Tehniclci us/ovizo ISOmehickiprecizne hеhоgоno/ле
ZOJlrlnjeJl~ somorezne zOJlrlnjeJle јnОJlrlЈсе. Melnclce
jedinice
BS 4105: 1990 Tehnicki usloJlizo induslriJski 'есn!" ugtJendiohid
BS 4165 : 1984 Tehnicki Ш/ОJlјzo elelctrodne zice i lopiletJe zo
zOJlonvonjepodzoslilom proslco ugtJenicnog celilco i
celilco srednje CJlгsloce по zolezonje
BS 4190: 1967 Теhшёki us/oJlizo ISO mehicke сте hehogonolne
zOJlrlnjeJl~ somorezne zOJlrlnjeve јnОJlrllcе.

412

BS 4320 : 1968
вs 4360 : 1990
BS 4620 : 1970
BS 4848:
BS 4848: Deo 4: 1972
BS 4848: Deo 5: 1980
BS 4933 :. 1973
BS 5135: 1984
BS 5493: 1977
BS 5531 : 1988
BS 5950:
BS 5950: Deo2: 1992
BS 5950: Deo 3
BS 5950: Odeljak 3.1:1990 Propisizoргогосиn prostih i/соntinШЈlnih spregпutih
BS 5950: Deo 4: 1982
BS 5950: Deo 5: 1987
BS 5950: Deo 7: 1992
BS 6363 : 1983
BS 7084: 1989
BS EN 10025: 1990
BS EN 10029 : 1991
BSEN 10113:
BS EN 10113-1 : 1992
BS EN 10113-2 : 1992
BS EN 10113-3 : 1992
BS EN 24014 : 1992:
BS EN 24016 : 1992
BS EN 24017: 1992
BS EN 24018: 1992
NADUК
Tehnicld uslovizo тetolnepodlollce zo oplteiitZenjenlce
nоmеnе. Меtnёlcе serije
Tehnicld uslovi zo zovorlji.ve lconShulccione celike
Tehniclci uslovizo zolavlce zo орlје inZenjeI'Ylcenomene
Vmce vo(joni celicniprojilizo Iconshulccije
Rovnolcrolci i roznolcrolci ugoonici
P(josnotiproizvodi
Tehnicla' uslovizo ISO mеtnёlcе zo zovrtnjeve so
poluupultenim i upu.ftenim glovomo i zovrtnjeve so
heksogonolnim novrtlcomo
Теhшёla' uslovizo 'исnо zovorivonje ug(jenicnih i uggenilc -
mongonovih celilco
Propisizo zo.ftitne оnЬкоголоnеpremoze gvozdenih i
celicnih kOnShukcljo
Propisizo zoltituрп montozislceleto zo konshu/cclje
Мmеnе celicnih IcOnShu/ccljo и zgrodontvu
Теhшёlci uslovizo motenjo/~ proizvodnju i mоntош'
утсе vogoniprojili
Ргогосиn и spregnutom lconShuisonju
gredo
Propisizoргогосиn tovonico soprojilisonim сеliсшin
limovimo
Propisizoprorocun hlоdло obIi/covonihprojilo
Теhшёld uslovizo moterljole i izrodu: hlodno obIi/covoni
projili
Tehniclci uslovizo zovorene hlodno оЬnкоуоnе lupge
projile zo /conShukclje
Tehniclci uslovizo иggешёnе i ug(jenilc- mongonove
сеnёnе elektrode zo zovonvon;e so cevostim jezgrom
Tehnic/ci uslovizo утсе vogoneproizvode odnelegironih
/conShu/ccionih сеnко i tеhшё/сi uslovi nјйоуе ispomJce
Теhшёld uslovizo toleronclje иpogledu dimeпzlj'o, oblilco i
mose zo утсе vogone сеnёnе limove
Vmce vogoniproizvodi и zovorgivim sitnozmim
lconShulccionim celicimo
ОрIЬ' uslovizo isроmlш
Uslovizo isроmlш normolizovonih celi/co
Uslovizo isроmlш tеrmоmеhошёla'h vogonih cen'lco
Zovrtnjevi so heksogonolnim glovomo. Proizvodne /close
AiD.
Zovrlnjevi so heksogonolnim glovomo. Proizvod.f1t/ /сlшо
С
Somoreznizovrtn;eviso heksogonolnim glovomo.
Proizvodne Idose А iD.
SomoreznizOVrlnjevi so heksogonolnim glovoma.
Proizvodno /closo С
413
NA.DUК

BS EN 24032: 1992 SeSfоugооле ЛОllrfkе" shlL Proiz1lоdле Нosе А iB

BS EN 24034 : 1992 SеSfоugооле Л01lrfkе. Proiz1lоdло !doso С

РоЫЈЬејје .ISO·staDdarda

Medunarodna organizacija za standardizaciju (ISO), Zeneva

ISO 657-1: 1989 Vmce 1I0(јолi сеliслiрroР!" - .Deo 2· JedNtlicokro!d ugоолici

- .Dimелziје
ISO 657-2: 1989 Vmce 1I0(јолi сеliслiprojili - .Deo 2· ЯоznоЬою ugоолici
- .Dimел.ziје
ISO 657-14: 1982 Vmce 1I0(јолi сеliслiрroР!" - .Deo 14: Vmce оЬгоdелi
sup!Jiprojili - .DimеЛZl]е ikorokfenSfilcepreselco
ISO 4019 : 1982 Нlоdло оЬгоdелi сеliслisuр!Јiрrojilizо kолshиlcсi;ё -
.Dimелztје i IcorokfenSliIcepreselco
ISO 6707-1 : 1989 ZgrodoJ:rf1lo igrode1lil1tlГSf1lo - Rеслik - .Deo L· Opsfi
fermim·
ISO 7089: 1983 RОllлеpodlo.fke - Nоrmоlле serije - Ргоiz1lоdло Нosо А
ISO 7091: 1983 RОllлеpodloske - Ноrmоlne sen]e - Ргоiz1l0dлt1ldosо С
ISO 7415: 1984 RОllлеpodloske zo lIisоkОllгеdле z01lrfnje1le zo
kолshиlcсi;е, Оf1lгdЛUfе i 1co!Ј(ше
ISO 7416 : 1984 RОllлеpodloske so оЬогелim illicomo" оf1lгdлufе i lco!Jime ~ zo
lIisоkОllгеdле zOllrfnje1le zo kОЛShиkсi;е
ISO 8930 : 1987 Ор.ffЈрnitсIjJlроиzdОЛОSh· kОЛSfmkсilо - Jpisok
еlc1lwоlелtлih 'еrmino

414
 NADG

NADG
Nemacki komitet za celicne konstrukcije
SМERNICE ZA PRIМENU DIN V ENV 1993 Deo 1-1:
EVROKOD 3 Dimenzionisanje i konstruisanje celicnih konstrukcija
Deo 1-1: Opsta pravila za dimenzionisanje, dimenzionisanje п visokogradnji
11/93Smernice DASt 103
Nacionalni dоkпmепt za рrimепп (NAD)

Deutschen AиsschujJрг Stohlbou

RICHTLINIE ZURANJfIENDUNG VONDIN V ENVI993 Teil I-I:
EUROCODE 3 Bemessung undКоnstmktiол Ј!ОЛ S/оhIЬоu/ел
Teil I-I.·Аllgеmеiле Веmеssuлgsгеgе/~ Веmеssuлgsгеgеlл.fiiг dел Hochbou
I I/93 DАS/-Rich/liлiе I03
NоtiолоlеsАnwелdungsdоlcumеn/ (NAD)

Pretbodne парошепе *)

DIN V ENV 1993-1-1 sadrzi opsta pravila za dimenzionisanje gradevinskih objekata od eelika. Osim toga оп
sadrzi i pravila za konstrukcije zgrada u okvirima uobieajene visokogradnje. Оп vaii takode i za posebne vrste
konstrukcija i elemente konstrukcija za koje su pripremljeni naredni delovi Evrokoda 3, kao i za elemente
konstrukcija koji nisu pretezno staticki optereceni. Za ove poslednje, odredbe DIN V ENV 1993-1-1 nisu
potpuno dovoljne. U takvim slucajevima, u pogledu eventualno neophodnih dodatnih pravila potrebna је
saglasnost nadleZnih organa gradevinskih sluibi.

Treba primenjivati standarde i tehnicku regulativu koji se navode u narednom tekstu, Inaee, kombinacija delova
standarda DIN 18800/11.90, kao i Smernica DASt sa Evrokodom 3 nije dozvoljena (zabrana mesanj~.

Za povezivanje delova objekta, koji sami za sebe predstavljaju jedan zatvoren sistem, а proracunati su prema
razliCitim konceptima sigurnosti i dimenzionisanja, potrebno је primeniti odeljak 1.3 ovih Smernica.

DIN ENV 1993-1-1 sadrzi stamparske greske. Spisak stamparskih gresaka prilozen је u Dodatku F ovih
Smemica.

*) Napomena strucnih redaktora:

U ovom NAD-u su naslovi pojedinih poglavlja, odeljaka i tacaka (па koje se odnose петасю komentari) па
srpskom jeziku formulisani istovetno kao u integralnom tekstu Evrokoda 3 koji је па srpslci jezik preveden sa
izvorne engleske verzije, uz koriseenje francuske verzije. Medutim, sam tekst ovog NAIJ-adatje u doslovnom
prevodu sa nemackog jezika. Stoga se ovde odslikava odredena razlika koja postojiizmedu ројешniЬ
nemackih strucnih termina i izvornih engleskih termina, tj. odgovarajucih nasih struCnib termina sadrzanih u
tekstu Evrokoda 3, koji su usvojeni koristeCi pretezno izvorne engleske termine.

419
NADG

о Predgovor

0.5 Specificnosti ovog predstandarda

0.5.3 Koneept referentnih standarda (pogledati попnаtivпi Dodatak В)

Refer~ntni standardi koji va.ze и Nemackoj, prikupljeni su и Dodatku А ovih

SП1еrniса.

0.5.4 Zavarljivi konstrukeioni сеlјеј

Za proizvode od celika Ре 510, pridrzavajuCi se odredbi iz DIN EN 10025 za

elemente С, Si, Mn, Р, S, Al, В, Cr, Си, Мо, Ni, Nb, Тј i У, potrebno је ispitati i
navesti sadrzaj hemijskog sastava prema analizi sarze (videti odeljak 3.2). "Umesto
navoda stvamih sadrzaja elemenata Nb, Ti i У, dovoljno је ispitivanjem potvrditi
da su u analizi sarze utvrdene sledece najvece vrednosti: Nb: 0,02%, Тј: 0,02%,
У: 0,03%.

Celici koji imaju hemijski sastav и okviru propisnih granica, i koji su и saglasnosti i
sa svim ostaHm odredbama koje vaze za ce1ik Ре 510 prema DIN EN 10025, sa
najvisim sadrzajem niobijuma 0,05 %, titana 0,05 % i vanadijuma 0,10 %, П10gи
da se primene ukoliko saddaj ugljenika ne prelazi 0,18 % za nominalne debljine
do 30 тт. Ogranicenje sadrzaja ugljenika va.zi takode i kada samo jedan od
navedenih elemenata prekoracuje donju granicnu vrednost.

Kod zavarenih elemenata konstrukcija, za proizvode od celika Ре 510 и dokumentu

о рпјеmи ovih treba navesti podatke о gore predstavljenim hemijskim
еlеmепtiП1а.

1 UVOD

1.1 ObIast primene

1.1.1 ObIast primene Evrokoda 3

(Stav (4): pogledati ENV 1998 Evrokod 8)

ЕЖ 1998 Evrokod 8 jos uvek nije па raspolaganju. Va.ze DIN 4149 Deo 1 i
DIN 4149 Deo 1 А (promena seizmicke karte).

(Stav (5): pogledati ENV 1991 Evrokod 1)

ENV 1991 Evrokod 1 jos uvek nije па raspolaganju. Vaze odredbe standarda
DIN 1055.

1.2 Razlike izmedu prineipa i pravila za primenu

Utvrdena pravila se и pogledu formulacija vrednuju tako sto su:

• obavezujuCi utvrdena pravila и obliku naredbi, zabrana i principa (osnovna
pravila);

420
 NADG

• neobavezujuCi utvrdena pravila u obliku preporuka, kao 1 dozvola pod

konkretno opisanim uslovima;
• objasnjenja u obliku primera, uputstava, skica i slika.

1.3 Pretpostavke

U drzavama clanicama Evropske unije postoje razliCiti zahtevi u pogledu bitnih

zastitnih ciljeva. Kada u tekstu koji sledi dolazi do odstupanja u odnosu па
vrednosti utvrdene prema DIN V ENV 1993-1-1 onda su takve numericke
vrednosti oznacene sa С=Ј ,а to је stoga da Ы se zadrzao dosadasnji nemacki
korisnicki nivo, i da se DIN V ENV 1993-1-1 prilagodi nemackim potrebama.
Inace vrednosti date u DIN V ENV 1993-1-1 ostaju nepromenjene.

Prilikom proracuna naprezanja tla ili naprezanja elemenata konstrukcije koji ne

odgovaraju konceptu dokaza prema Evrokodu, treba uzeti u obzir prelaz па isti sa
koncepta dimenzionisanja (npr. prema DIN-standardu) koji је uzet kao osnova
(U tom smislu moze se primeniti odeljak 1 Smernica za primenu DIN
18800/11.90). Potrebno је pri tome, prema pravilima koja slede u nastavku teksta,
racunske vrednosti statickih uticaja za granicno stanje nosivosti, podeliti sa
odgovarajucim najnepovoljnijim parcijalnim koeficijentom sigumosti, аН najmanje
sa 'YF =1,35. Ovo takode vazi i za dokaze nosivosti elemenata konstrukcija па
dejstvo pozara prema DIN 4102 Deo 4, kada је trajanje pozame otpornosti
zavisno od opterecenja.

2 OSNOVE PRORACUNA

2.2 Definicije i k1asifikacije

2.2.2 Dejstva

2.2.2.2 Кarakteristicne vrednosti dejstva

Као karakteristicne vrednosti dejstva u osnovi vaie vrednosti date u DIN

standardima za primenu, posebno u standardima serije DIN 1055, а shodno
slucaju, i vrednosti utvrdene priznatim dopunama i smernicama.

Za dejstva koja nisu ili nisu potpuno navedena u standardima, ili standardima u
drugim uredbama nadzomih sluzbi, treba odrediti odgovarajuce karakteristicne
vrednosti u dogovoru sa nadzomom sluibom.
Uz DIN 1055 Deo 4, izdanje 08.86 ( u vezi sa promenom А1 od 06.87 i ispravkom
stamparskih gresaka), navedeno је sledece:
• Poslednji stav u odeljku 3.3 ne treba primenjivati, dok napomene uz odeljak
3.3 ostaju u vaznosti,
• Poglavlje 4 ne treba primenjivati.
Napomena: Сјm predstandard DIN V 1055, Deo 40 (opterecenje vetrom)
bude prihvacen od strane nadzornih sluzbi za proracune }>о DIN V ENV
1993 Deo 1-1, to се biti objavljeno u Saopstenjima Nemackog institutaza
gradevinsku tehniku.

421
NADG

• Poglavlje 5 (razmatranje istovremenog delovanja vetra i snega) iz DIN 1055,

Deo 5/06.75 (sneg i opterecenje ledom) пе trebaprimenjivati.

2.2.2.3 Reprezentativne vrednosti promenljivih dejstava

(Stav (4): Pogledati ENV 1991. Vaii tabela R1 Evrokoda 1).

ТаЬеlа Rl: КотЫпасјопј koeficijenti "'ј

КотЫпасјопј
Dejstva koeficijenti
"'О "'1 "'2
Pokretna opterecenja па tavanicama:

1 Stambene prostorije, sluZbene prostorije, prodajni prostor 0,7 0,5 0,3

do 50 т 2 ,hodnici, ba1koni, bolnice
Prostorije gde se okupljaju ljudi:
2 garaie i zgrade parkiralista, sportska vezbalista, tribine, 0,8 0,8 0,5
skolski hodnici, biblioteke, arhive
3 Izlozbeni i prodajni~rostor, tr~ovine i robne kuce 0,8 0,8 0,8
4 Opterecenje vetrom 0,6 0,5 О

5 Opterecemje snegom 0,7 0,2 О

6 Sva ostala opterecenja 0,8 0,7 0,5

2.2.3 Svojstva materijala

2.2.3.2 Racunske vrednosti

(Stav (3))
Prema propisima nadzorne sluzbe potrebno је primeniti racunske vrednosti
otpornosti preseka R d, koje se odreduju eksperimentalno, uz saglasnost najvisih
nadzomihsluZbi.

2.2.5 Dispozicije opterecenja i slucajevi opterecenja

Videtitacku 2.2.2.2

2.3 Proracunski zahtevi

2.3.2 Granicna stanja nosivosti

2.3.2.2 КошЫпасјје dejstava

(Tabela2:1, izrazi (2.9) i (2.10))

Vaie koeficijenti "'ј iz tabele R1.

422
 NADG

(Stav (2))
Vrednosti parcijalnih koeficijenata sigumosti treba uzeti iz tacke 2.3.3.1.
Ukoliko se sprovodi dokaz prema izrazu (2.9) onda vrednosti kombinacionih
koeficijenata treba uzeti iz tabele R1.
Za dokaze nosivosti prema izrazu (2.10) treba uzeti vrednosti kombinacionih
koeficijenata iz kolona 3 i 4 tabele R1, а zajedno sa 'у GЛ =1,0.

2.3.2.4 Dokaz staticke ravnoteze

U pogledu dokaza sigurnosti polozaja treba dodatno uzeti u obzir pravila iz DIN
18800 Deo 1.

2.3.3 Parcijalni koeficijenti sigurnosti za granicna stanja nosivosti

2.3.3.1 Parcijalni koeficijenti sigurnosti za dejstvana konstrukcije zgrada

(Stav (4))
"Vektorsko naprezanje" znaci npr. zajednicko delovanje normalne sile i momenta
savijanja.

(Stav (5))
Prilikom primene pravila u kojima se pravi razlika izmedu slucajeva opterecenja Н
i HZ, vaZe sledeca pribliZna poredenja:
- slucaj opterecenja Н 1) odgovara uslovu (2.11),
- slucaj opterecenja HZ 2) odgovara uslovu (2.12).

2.5 Otpornost па pozar

VaZe standardi serije DIN 4102.

3 МAТERUALI

3.2 Konstrukcioni сеlјсј

Za sve primenjene celicne proizvode treba priloziti sertifikate prema DIN 50049.
Za zavarene konstrukcije od celika Fe 360 В, Fe 360 BFU, Fe 360 BFN, Fe 360 С,
Fe 360 D1 i Fe 360 D2 i za elemente konstrukcija manjeg znacaja moze se odustati
od ovog stava ukoliko su naprezanja odredena prema elasticnom postupku
proracuna. Ukoliko su naprezanja odredena prema plasticnom postupku
proracuna, onda svojstva materijala treba dokazati prilaganjem sertifikata о
ispitivanju barem u proizvodnom pogonu. Za lim i siroki pljosnati proizvod u
zavarenim elementima konstrukcija sa debljinama vecim od 30 тт, koji su u zoni
zavarenih savova napregnuti па zatezanje, treba izvrsiti probu savijanja navara
prema "Stahl-Eisen-Priifblatt 1390", а odgovarajuCi sertifikato prijemu priloziti.

1) Slucaj opterecenja Н obuhvata osnovna opterecenja (napomena strucnih redaktora).

2) Slucaj optereeenja HZ obuhvata osnovna i dopunska opterecenja (napomena strucnih redaktora).

4123
NADG

3.2.1 ObIast vaznosti

(Stav (3); videti dodatak D)

Dodatak Dje u pripremi.
Vaze dozvole DIBt i DASt Ri 011 "Visokovredni, pogodni za zavarivanje, sitnozrni
eelici StE 460 i StE 690, primena u celicnim konstrukcijama".

3.2.2 Svojstva уrпсе уаlјапјћ сеlјЬ

3.2.2.1 NOlDinalne vrednosti

(Tabela 3.1)
Кljиc za oznake u EN 10027, Deo 1 i brojevi materijala prema :EN 10 027 Deo 2
nalaze se u tabeli R2. (Da Ы se olaksalo snalafenje pridodate su i ranije nemacke
oznake.)

Hereov pritisak

u okviru DIN V ENV 1993-1-1 пе mogu se naci nikakve karakteristicne vrednosti

za proracun granicnog pritiska ро Hercu za lezista. Do objavljivanja utvrdenih
pravi1a za konstrukcije u okviru drugih odredbi preporucuje se da se koriste
vrednosti iz tabele R3. One su dobijene preracunavanjem iz DIN 18800 Deo 1
(izdanje 03.81).

ТаЬеlа КЗ: Karakteristicne vrednosti za proracun grашспоg pritiska prema

Hercu O'H ,Rd = O'H ,k / 'Ум gde su vre<;lnosti
2
O'H ,k [N/mm ] utvrdene za
leziste sa пе vise od dva valjka.
О'н k [N/mm
2
Materijal ]

1 St37 800
2 St 52, GS-52 1000
3 C35N 950

3.2.2.3 Zilavost па lош

(Stav (3); pogledati Dodatak D)

Videti odeljak 3.2.1.

(Stav (4); pogledati Dodatak С)

Izborvrste eelika prema svrhi primene i podobnosti za zavarivanje moze se izvrsiti
takode i prema Smernicama DASt Ri-009 "Preporuke za izbor kvalitetnih grupa
celika za zavarene сеliспе konstrukcije".

424
 NADG

ТаЬеlа Ю: Izbor vrste celika

1 2 3 4
DINVENV EN 10027 Deo 1 EN 10027 Deo 2 Ranije oznake u
1993-1-1 Oznake Materijal br. Nemackoj
EN 10025
1 Ре 360 В S 235 JR 1.0037 St 37 - 2
2 Ре 360 BFU S 235 JR а1 1.0036 U St 37 - 2
3 Fe360BFN S 235 JR а2 1.0038 RSt 37 - 2
4 Ре360 С S 235 ЈО 1.0114 St 37 - 3U
5 Ре360 D1 S 235 Ј2 аз 1.0116 St 37 - 3N
6 Fe360D2 S 235 Ј2 а4 1.0117 -
7 Ре 430 В S275 JR 1.0044 St 44 - 2
8 Ре430 С S 275 ЈО 1.0143 St 44 - 3U
9 Ре 430D1 S 275 Ј2 аз 1.0144 St 44 - 3N
10 Ре 430 D2 S 275Ј2а4 1.0145 -
11 Ре 510 В S 355 JR 1.0045 -
12 Ре510С S 355 ЈО 1.0553 St 52 - 3U
13 Ре510 D1 S 355 Ј2 аз 1.0570 St52 - 3N
14 Fe510D2 S 355 Ј2 а4 1.0577 -
15 Ре 510 DD1 S 355 К1 аз 1.0595 -
16 Fe510DD2 S 355 к2 а4 1.0596 -
prEN 10113
17 Ре Е 275 ка S275M 1.8818 -
S275N 1.0490 StE 285
18 РеЕ 275 кт S275 ML 1.8819 -
S275NL 1.0491 TStE 285
19 РеЕ355ка S355M 1.8823 BStE355TM
S355N 1.0545 StE 355
20 РеЕ355 кт S 355 ML 1.8834 BTStE355TM
S 355 NL 1.0546 TStE 355

3.2.3 Svojstva materijala za h1adno obIikovane celike

(Stav (1); videti i ENV 1993-1-1: Evrokod 3 Deo 1)

Deo 1-3 је u pripremi.
Za odredivanje svojstava materijala hladno oblikovanih konstrukcjjskih elemenata
vaze Smernice DASt Ri 016 "Dimenzionisanje i konstruktivno oblikovanje
konstrukcija od tankozidnih hladno oblikovanih elemenata".

3.3 Spojna sredstva

3.3.2 Zavrtnjevi, navrtke i podloske

Kod zavrtnjeva klasa cvrstoce 8.8 i 10.9, kao i za navrtke klasa Cvrstoce 8 i 10,
kvalitet treba dokazivati kontinualno preko pisanih dokumenata proizvodaca,tj.
treba da su ispunjeni svi zahtevi u pogledu mehanickih svojstava, kvaliteta

425
NADG

povrsina, dimenzija i ponasanja pri pritezanju. Sve оуо treba dokazati izmedu
ostaJog i predocenim sertifikatom о kvalitetu prema DIN 50049. Zavrtnjevi drugih
k1asa evrstoce i zakivke treba ispitati prema DIN ISO 898 Deo 1 i Deo 2. Pri1ikom
primene pocinkovanih zavrtnjeva mogu se primenjivati samo kompletne garniture
(zavrtnjevi, navrtke i podloske) jednog proizvodaca.

3.3.2.1 Oplte

(Stav (3) i tabela 3.3)

Dopustene su samo k1ase Cvrstoce zavrtnjeva 4.6, 5.6, 8.8 i 10.9. Pregled
odgovarajucih standarda za oblik i tolerancije sadrzan је u tabeli R4 za zavrtnjeve
koji nisu prednapregnuti, а u tabeli R5 za prednapregnute zavrtnjeve.

3.3.2.2 Рrеdпарrеgпuti zаvrtпјеvi

(Pogledati pod visokovredni zavrtnjevi)

Visokovredni zavrtnjevi su zavrtnjevi cija је klasa Cvrstoce пајmапје 8.8.

3.3.3 Ostali tipovi рrеdпарrеgпutih sројпih sredstava

(Pogledati pod "visokovredan")

Videti пароmепе u tacki 3.3.2.2.

3.3.5 Dodаtпi materijal za zаvаrivапје

Mogu se primenjivati samo dodatni i роmоспј materijali za zavarivanje koji su

dopusteni prema "Okvirnim uslovima za odobrenje dodatnih i роmоспЉ materijala
za zavarivanje u oblasti gradevinskog nadzora".

426
 NADG

ТаЬеlа R4: Veze sa zavrtnjevima koji nisu prednapregnuti

1 2 3 4
Кlasa N avrtke 2) 3)
Zavrtnjevi 1) Podloske
cvrstoce
1 4.6 EN 24016 EN 24034 (pg С) IS0 7089
EN24018 (FK4zad > М 16 (Кlasa 140 НV)
FK5 za d S М16) IS0 7091
2 5.6 EN 24014 EN 24034 (pg С) (Кlasa 100 НУ)
EN24017 (РК 5 za sve d)
3 8.8 EN 24014 EN24032 IS0 7089
EN24017 (РК 8 za pg А do М 16 (Кlasa 200 НУ)
i pg В za vece od М 16 IS0 7090
(Кlasa 200 НV)
-
4 prEN 781 prEN 780 (pg В) prEN 784
(РК 8 za М12 Sd SM36) (HRC 35-45)
prEN785
(HRC 35-45)
5 10.9 EN 24014 EN24032 prEN784
EN24017 (РК 10 za pg А do М 16 (HRC 35-45)
i pg В za vece od М 16)
EN24033
(РК 10 za pg А do М 16
i pg В za vece od М 16)
-
6 prEN781 prEN 780 (pg В) prEN785
(РК 10 za М12 sd SM36) (HRC 35-45)
-
7 prEN781 prEN 783 (pg В) prEN785
(РК10 za М12 Sd SM36) (HRC 35-45)
1)
Zavrtnjevi klasa Cvrstoce 5.6 do zakljucno 10.9 mogu se izradivati takode sa
merama i tolerancijama prema IS0 4016.
2)
Кriterijumza kombinovanje videti u tabeli 1 IS0 898-2.
Skracenica "pg"oznacava "kvalitet proizvoda".
3)
Za klase Cvrstoce (РК) 8.8 i 10.9 navrtke se rilOgu izradivatitakode sa
dimenzijama i tolerancijama prema IS0 4034.

427
NADG

ТаЬеlа ИS: Veze sa prednapregnutim zavrtnjevima

1 2 3 4
Юаsа Navrtke2)
Zavrtnjevi Podloske
Cvrstoce
zavrtnja
3 8.8 EN 240141) EN24032 ISO 7090
EN24017 (FK 8 za pg А do М16 (Юаsа 200 НV)
i pg В za vece od М 16)
-4 prEN781 prEN 780 (pg В) prEN784
(FK 8 za М12 ~d ~M36) (HRC 35-45)
prEN 785
(HRC 35-45)
6 10.9 prEN 781 prEN 780 (pgB) prEN784
(FK 10 za М12 ~d ~M36) (HRC 35-45)
prEN785
(HRC 35-45)
1) Zavrtnjevi klasa cvrstoce 5.6 do zakljucno 10.9 mogu se izradivati sa
dimenzijama i tolencijama prema ISO 4016.
2) Кriterijum za kombinovanje videti u tabeli 1 ISO 898-2. Skracenica "pg"
oznacava "kvalitet proizvoda".

Zavrtnjeve prema DIN 7990, upasovane zavrtnjeve prema DIN 7968 i

zavrtnjeve sa upustenom glavom prema DIN 7969 treba primenjivati sa
navrtkama prema DIN 555 ј, shodno potrebi, sa podloskama prema DIN
7989 ili sa kosim podloskama prema DIN 434,odnosno DIN 435.
Zavrtnjeve prema DIN 6914 i upasovane zavrtnjeve prema DIN 7999 treba
primenjivati sa navrtkama prema DIN 6915 i podloskama prema DIN 6916 i
DIN 6918.
Kod visokovrednih zavrtnjeva podloske su postavljene obostrano, i ispod
glave zavrtnja, i ispod navrtke.
Ukoliko se visokovredni zavrtanj primenjuje kao obican, (bez planskog
prednaprezanja), i ako је zazor u rupi 2 тт, onda treba postaviti podlosku
ispod glave zavrtnja.
Povrsina konstruktivnog elementa шt koji se zavrtanj oslanja ne moze biti
nagnuta vise od 2% u odnosu па oslonacku povrsinu glave zavrtnja i navrtke.
Napomena 1: Pod zavrtnjevima koji nisu planski prednapregnuti
podrazumevaju se zavrtnjevi, odnosno veze, koji su prema
uobicajenoj praksi u montaii pritegnuti bez kontrole
momenta pritezanja.
Napomena 2: VeCi nagibi mogu se izravnati, npr. umetanjem kosih
podloski.

428
 NADG

4 GRANICNO STANJE UРОТREВLЛVОSТI

4.2 1Jgibi

4.2.1 Zahtevi

(Stav (1): obratiti se nadleznim sluzbama)

Zahtevi u pogledu upotrebljivosti prema Poglavlju 4 najpre su stvar investitora,
odnosno buduceg korisnika objekta i inzenjera - projektanta odgovornog za
koncipiranje gradevinskog objekta.

Ako је zbog zastite javnih interesa potrebno ucesce nadleZnih sluibi, onda se pod
"nadleznim sluibama" podrazumevaju sluzbe merodavne za izdavanje dozvole za
gradnju, dakle uopste, nize nadzorne sluzbe koje se pridrzavaju utvrdenih pravila
ро zakonima.

4.3 Dinamicki efekti

4.3.1 Oscilacije pobudene vetrom

(Stav (3): pogledati ENV 1991 Evrokod 1)

ENV 1991 Evrokod 1 jos nije па raspolaganju.
Granicni kriterijum videti u DIN 1055 Deo 4/08.86, odeljak 2.1. Uporediti takode
Dodatak А uz DIN 4131, odnosno Dodatak А uz DIN 4133 za poprecne oscilacije.

5 GRANICNO STANJE NOSIVOSТI

U Dodatku Е ovih smernica prilozen је spisak koriscenih terminavezanih za

granicnu nosivost.

5.1 Osnove

5.1.8 Zamor

(Stav (3): pogledati ENV 1993-1-3 Evrokod 3 Deo 1-3)

Deo 1-3 је u pripremi.
Uput: U nemackoj regulativi, u opstem slucaju koristi se rec ;"radna evrstoca"
umesto zamor.

5.2 Proracun statickih uticaja

5.2.1 Proracun konstmkcije

5.2.1.4 Plasticna globalna analiza

Videti Dodatak D ovih Smernica.

429
NADG

5.2.2 Proracunske pretpostavke

5.2.2.3 KODtinualno воЫјсепје 1 )

Pod ovim naslovom podrazumevaju se kontinualne i okvirne konstrukcije sa

nedeformabilnim vezama i Cvorovima, koje se и elasticnoj oblasti mogu modelirati
kao krиte па saviJanje i stoga imaju kontinualnu elasticnu liniju.

Kod kontinualnih nosaca sracunatih ро elasticnoj teoriji, deformabilna veza se ne

sme iskljuciti kao veza koja nema punu nosivost.

Kod kontinualnih nosaca sracunatih postupkom plasticnih zglobova prvog reda

deformabilne veze se mogu izvesti i kao delimicno nosece иkoliko se priproracunu
sila и presecima uzima и obzir njihova otpornost i ukoliko imaju dovoljni kapacitet
rotacije preseka.

5.2.2.4 Polukontinualno воЫјсепје 2 )

Pod ovim naslovom podrazumevaju se kontinualne i okvirne konstrukcije kod kojih

nastaju planske deformacije veza i Cvorova и elasticnoj oblasti, tako da dolazi do
izvijanja sa deformacijama od savijanja.

5.2.3 Konstrukcijski sistemi

(Tacke 5.2.3.4,5.2.3.5 i 5.2.3.6: pogledati Dodatak Н)

Dodatak Н jos nije па raspolaganju.
Dodatak В ovih Smernica sadrzi ono па sta se ukazuje (videti tabelu В).

5.2.4 Uzimanje imperfekcija u obzir

5.2.4.3 Nesavrsenosti skeleta

(Stav (1»
Primena jednacine (5.2) za odredivanje imperfekcija ogranicena је па zgrade
uobicajene visokogradnje.

5.2.5 Stabilnost па Ьоспо pomerljivost

5.2.5.2 К1asifikacija skeleta па Ьоепо pomerljive i Ьоспо nepomerljive 3 )

(Stav (1»
Stav (1) treba dopuniti sledecim pravilom:

1) Оуај naslov doslovno preveden sa nemackog glasi: Kontinualni nosaCi i okvirni nosaci kruti па savijanje
(napomena strucnih redaktora).
2) Оуај naslov doslovno preveden sa nemackog glasi: Kontinualni nosaci i okvirni nosaci mею па savijanje
(napomena strucnih redaktora).
3) Оуај naslov doslovno preveden sa nemackog glasi: Podela па bocno meke i bocno krиte konstrukcije
(napomena strucnih redaktora).

430
 NADG

Konstrukcija se moze svrstati u bocno krute ako su zапеmаrlјivо ; щаlе dopunske

unutrasnje sile nastale pomeranjem Cvorova. Qvo se moze proceniti роmоси
kriterijuma (5.5) i (5.6).

(Stav (4»
Prilikom primene kriterijuma (5.6) i pri odredivanju pojedinacnih parametara (о,
Н, У), dejstva usled imperfekcija konstrukcije temeljno uzeti u obzir.

5.2.6.2 Еlаstiспа апаlizа Ьоспо pomerljivih skeleta1 )

(Stav (1) i (4»

Imperfekcije prema 5.2.4.3(1), jednaCina (5.2) vaie za bocnomeke konstrukcije
samo ako је vsdNcr :::;; 0,25. U slucaju kada је VsdNcr > 0,25 moze se racunati sa
prethodno pomenutim imperfekcijama ako se istovremeno i krutost Е! smanji za
10%.

5.2.6.3 Рlаstiспа апаlizа Ьоспо pomerJjivih skeleta 2 )

(Stav (1) i (4»

Imperfekcije prema 5.2.4.3(1), jednacina (5.2) vaze za bocno meke konstrukcije
samo ako је VsdNcr :::;; 0,20. U slucaju ako је VsdNcr > 0,20 moze se racunati sa
prethodnopomenutim imperfekcijama ako se istovremeno i krutost Е! smanji za
10%.

5.3 Кlasifikacija рорrеспih preseka

5.3.4 Zahtevi koje treba da isрппе poprecni preseci za еlаstiспп glоЬаlпп апаlizп

(Stav (4): pogledati ENV 1993-1-3 Evrokoda 3 Deo 1-3)

Deo 1-3 је u pripremi.
Vaie DASt Ri 016 "Dimenzionisanje i konstruktivno oblikovanje konstrukcija od
hladno oblikovanih elemenata", tacka 4.3.1, element 405

(Stav (5): pogledati ENV 1994-1-1 Evrokod 4 Deo 1-1)

ENV' 1994-1-1 postoji u engleskom izdanju. Nemacko izdanje (DIN V ENV 1994
Deo 1-1) је u pripremi.

5.3.6 Uticaji рорrеспih sila koje delnjn па rebra

(Stav (3): pogledati ENV 1993-2 Evrokod 3 Deo 2)

Deo 2 jos uvek nije па raspolaganju.
Vaze DASt Ri 015 "NosaCi sa tankim rebrima", odeljak 6.2, element 605.

1) Ovaj naslov doslovno preveden sa nemackog glasi: Elasticna analiza boeno mekih konstrukcija
(napomena strucnih redaktora).
2) Ovaj naslov doslovno preveden sa nemackog glasi: Elasticna analiza bocno krutih konstrukcija
(napomena struCnih redaktora).

431
NADG

5.4 Otporaost poprecnih preseka

5.4.2 Кarakteristike poprecnih preseka

5.4.2.3 "Sbear lag" efekti 1 )

(Stav (3): pogledati ENV 1993-1-3 Evrokod 3 Deo 1-3, odnosno ENV 1993-2
Evrokod 3 Deo 2)
Deo 1-3 i Deo 2 nisu jos па raspolaganju.
Deformacija od smicanja moze se uzeti u obzir ро DIN 18809, poglavlje 3 i prema
DASt Ri 016 "Dimenzionisanje i konstruktivno oblikovanje konstrukcija od
tankozidnih ћladno oblikovanih etemenata", tacka 3.9.2.

5.4.4 Pritisak

(Stav (4»
Rec "izvijanje" је opsti osnovni ројаm koji oznacava gubitak stabilnosti pritisnutih
elemenata konstrukcije, gde se podrazumeva fleksiono izvijanje, torziono izvijanje i
fleksiono-torziono izvijanje.

5.4.6 SDlicanje

(Stav (7»
Navedene vrednosti va,ze za ploce sa obostrano oslonjenim ivicama. Kod ploca sa
jednostrano oslonjenim ivicama, (npr. nozica I-profila pod transverzalnom silom
Уу) treba uzeti smanjene vrednosti.

5.4.8 Savijanje i аЬјјаlпа sila

5.4.8.1 Poprecni preseci k1ase 1 i 2

(Stav (2»
Pod limom se ovde podrazumeva pravougaoni presek.

5.4.8.3 Poprecni preseci k1ase 4

(Stav (2»
Uslov (5.40) пе uzima u obzir delovanje eventualno postojecih takozvanih паропа
usled krivljenja preseka. Оуо videti u DASt Ri 016 "Dimenzionisanje i
konstruktivno oblikovanje konstrukcija od tankozidnih ћladno oblikovanih
elemenata", odeljak 3.11, element 359i tacka 4.3.8, element 416.

1) Ovaj naslov doslovno preveden sa nemackog glasi: SadejstvиjuCe sirine

(паротепа strucnih redaktora).

432
 NADG

5.5 Otpornost elemenata па јпјјаnjе

5.5.1 Pritisnuti elementi

5.5.1.1 Otpomost па јпјјаnjе

(Stav (3): pogledati ENV 1993-1-3 Evrokod 3 Deo 1-3)

Dokaz stabilnosti za torziono izvijanje i fleksiono-torziono izvijanje kod cistog

pritiska treba sprovesti prema DIN 18800/11.90 Deo 2, tacka 3.2.2, element 306, ili
prema Smernicama DASt Ri 016 "Dimenzionisanje i konstruktivno oblikovanje
konstrukcija odtankozidnih h1adno oblikovanih elemenata", tacka 4.5.2.2, element
438.

5.5.1.3 Elementi promenljivog poprecnog preseka

(Stav (4),(5) i slika 5.5.1)

Uvek vaZi 'Ум) = 1,10.

5.5.1.4 F1eksiono јпijаnjе

(Stav (4»
Hladno oblikovani suplji profi1i mogu da se primene samo kada је njihova izrada
podvrgnuta nadleznom nadzoru. U nedostatku odgovarajucih propisa о izradi
mogu se primeniti pravila Smernica DASt Ri 016 "Dimenzionisanje i konstruktivno
oblikovanje konstrukcija od tankozidnih h1adno oblikovanih elemenata",
Poglavlje 9.

(Slika 5.5.2)
Za opite vazi: Izvestaji о ispitivanju treba da sadrze podatke koji se odnose па
сilј ispitivanja, program, uredaje, sprovodenje i iskoriscenje ispitivanja, sve to u
formi koja dozvoljava procenu opita i omogucava nezavisno ponavljanje.opita.

5.5.2 Воспо torziono јпijапје greda

Navedena utvrdena pravi1a ne obuhvataju slucaj planske torzije.

(Stav 8)
Pretpostavlja se da је pritisnuti pojas pridrzan protiv bocnog izvijanja.

5.5.3 Savijanje i аЬјјаlпо zatezanje

(Stav (2): 'l'уес = 0,8)

Vrednost iznosi 'l'уес = 0,8. Medutim, ukazuje se daje u tacki2.3.3.1(4) уес utvrden
isti koeficijent redukcije. Pritom se ne misli па dvostruku primenu.

433
NADG

5.5.4 SavijaDje i aksijalni pritisak

Pravila utvrdena u оуот odeljku пе vaie ukoliko postoji planska torzija.

Za specijalan slucaj "Jednoosno savijanje Му i normalna sila N" vaii:

(1) Za konstrukcijske elemente klase 1 i klase 2, koji su optereceni jednoosnim

savijanjem i normalnom silom, potrebno је ispuniti sledece kriterijume:
N
_ _--=sd'--_+k
М y.Sd ~ 1
Х у ' А .fy Iум! у Wp!.y ·fy Iум!

(2) Za konstrukcijske elemente poprecnih preseka klase 1 i klase 2, koji su

optereceni savijanjem sa torzijom, potrebno је i~puniti sledeCi kriterijum:
N М
--~sd~-+kLТ y.Sd ~ 1
Xz' А ·fy Iум! YLT' Wp!.y ·fy Iум!

(3) Za poprecne preseke klase 3 i klase 4 potrebno је uslove date pod tackama
5.5.4 (3) do (6) modifikovati i primeniti analogno prethodnim stavovima
(1) i (2).

Za poseban slucaj "Jednoosno savijanje Му i normalna sila N" vaZi odgovarajuce,

gde treba zameniti indekse у sa z i z sa у.

(Stav (5) i (6))

Dokazi su dopusteni samo kada је uticaj deformacija od smicanja u pogledu
izbocavanja zanemarljivo mali. Оуо se smatra ispunjenim ako su ispunjeni sledeCi
uslovi:
't Sd ~ 0,2· f y I Ум!
't Sd ~ 0,2· 't cr I Ум!
'tcr = kriticni пароп izbocavanja ploce smicanjem.

5.6 Otpomost па izbocavanje smicaDjem

5.6.2 Metode proracona

(Stav (2) i stav (7): pogledati ENV 1993-2 Evrokod 3 Deo 2)

Deo 2 jos nije па raspolaganju.
Dokaz stabilnosti па izbocavanje moze se alternativno sprovesti prema DIN 18802
Deo 3. Dokaz stabilnosti па izbocavanje vertikalnih limova sa роdшпim
ukrucenjima treba sprovesti prema DIN 18800 Deo 3.

434
 NADG

5.6.7 Interakcija izme4u smicuce sile, momenta savijanja i aksijalBe sile

5.6.7.2 Prosta postkriticna metoda

(Stav (4) i slika 5.6.4 (а))

Bliza objasnjenja mogu se паб u literaturi [8].

5.7 Otpornost rebra па poprecne sile1 )

5.7.2 Sirina krutog oSlanjanja 2 )

(Stav (3))
Sirina rasprostiranja opterecenja Ss kod poprecnih preseka klase 2 (klasifikacija
prema cistom savijanju), moze se odrediti sa pretpostavkom da se opterecenje
rasprostire pod nagibom 1:2,5. Qva pretpostavka va.zi za valjane 1- i H-profile.
Stav "kod slobodno naslaganih profila rasprostiranje opterecenja se ne moze
pretpostaviti", otpada. Rasprostiranje opterecenja kod slobodno naslaganih profila,
medutim, treba dokazati.
Dopunska literatura: [7].

5.8 Resetkaste konstrukcije

5.8.1 Opste

(Stav (4): pogledati ENV 1993-3 Evrokod 3 Deo 3)

Deo 3 је u pripremi.

6 VEZE IZLOZENE STATICKOM OPТERECENJU

6.1 Osnove

6.1.3 Otpornost veza

(Stav (3))
Za opite va.zi: Izvestaji о ispitivanju treba da sadrze podatke koji se odnose па
cilj ispitivanja, program, uredaje, sprovodenje i iskoriscenje ispitivanja, sve to u
formi koja dozvoljava procenu opita i omogucava nezavisno ponavljanje opita.

6.3 Spojevi napregnuti па smicanje i izloieni vibracijama i/ili alternativnim

opterecenjma

(Stav (1))
Primenu injektiranih zavrtnjeva treba da dozvoli nadzoma sluzba.

1) Ovaj naslov doslovno preveden sa nemackog jezika glasi: Dokaz stabilnosti rebra pod popreCnim
opterecenjem (паротепа strucnih redaktora).
2) Ovaj naslov doslovno preveden sa nemackog jezika glasi: Sirina rasprostiranja optereeenja
(паротепа strucnih redaktora).

435
NADG

6.5 Vezesa жатnjеујша, жаюусјша i сероујша

Videti tak.ode i odeljak 3.3.2.

6.5.2 SlabJjenje preseka roраша жа zavrtnjeve i zakivke

6.5.2.2 Racunska granicna otpomost па smicanje

Primena prevelikih rupa za zavrtnjeve i ovalnih rupa u vezama nosecih elemenata

konstrukcije zahteva dozvolu nadzome sluZbe.

6.5.5 Racunska otpomost жауппјеуа

(Stav (4»
Prilikom odredivanja granicne nosivosti zavrtnjeva па proboj u opstem slucaju
treba sprovesti dva proracuna (za glavu zavrtnja i navrtku). Od proracuna se moze
odustati ukoliko је ispunjen sledeei uslov:
~~0,5 .d
gde је d = precnik zavrtnja, (vaZi za d:c:;; 36 тт).
Napomena: U оЫсајепој visokogradnji пе dolazi do proboja veza.

6.5.8 Visokovredni жаупnjеуј u уежаша otpornim па proklizavanje

6.5.8.1 Otpornost па proklizavanje

(Stav (4): pogledati prevelike rupe za zavrtnjeve i ovalne rupe)

Рптепа prevelikih rupa za zavrtnjeve i ovalnih rupa u vezama nosecih elemenata
konstrukcije zahteva dozvolu nadzorne sluZbe.

6.5.8.2 Prednaprezanja

Granicna sila prednaprezanja Fp,Cd odreduje se iz DIN 18800 Deo 7, tabela 1,

kolona 2.

6.5.12 Spojnasredstva koja prolaze пож podmetace

Ovaj odeljak sadrzi pravila dimenzionisanja za dokaz paketa limova srednje

debljine.

6.6 Zavarene уеже

Videti takode tacku 3.3.5.

436
 NADG

6.6.1 Opste

(Stav (2): postupci zavarivanja)

Vafi prEN 24 063 "Zavarivanje, tvrdo lemljenje, meko lemljenje i spojnicko
lemljenje metala, lista postupaka i standardni brojevi sa crtacko predstavljanje",
(ISO 4063: 1990).

(Stav (2): pogledati ENV 1993-1-3 Evrokod 3 Deo 1-3)

Deo 1-3 је u pripremi.
Vafe Smernice DASt Ri 016 "Dimenzionisanje i konstruktivno oblikovanje
konstrukcija od tankozidnih hladno oblikovanih elemenata", ode~ak 7.5.

6.6.2 Geometrija i dimenzije

6.6.2.1 Vrste zavarenih savova

(Stav (1) do (4) i tabela 6.6.1)

Odobrenje nadzome slшЬе potrebno је za sledece vrste zavarenih savova kod
nosecih konstrukcijskih elemenata: kod ugaonih savova па pravougaonim supljim
profilima i kod сер Savova..

Zavarivanje сероуа

Za zavarivanje cepova trenutno пе postoje pravila u DIN V ENV 1993-1-1. Vafi

stoga DIN 18800 Deo 1/11.90, tacka 835.

6.6.2.5 Сер savovi

Videti tacku 6.6.2.1.

6.6.2.6 Ugaoni savovi па supljim profilima

Videti tacku 6.6.2.1.

6.6.3 Lamelamo серапје

(Stavovi (1) do (2»

Prilikom ocenjivanja opasnosti od nastajanja lamelarnog серапја mogu se koristiti
Smemice DASt Ri-014 "Preporuke za izbegavanje lamelarnog серапја kod
zavarenih konstrukcija od konstrukcionih celika".

6.6.7 Racunska otpornost сер savova

Ovaj odeljak пе treba primenjivati.

437
NADG

6.1 Нibl'idne veze

Ukoliko se u istom prikljucku ili nastavku primenjuju razlicita spojna sredstva,

onda treba paziti па medusobnu pomirljivost deformacija.

Zajednicko prenosenje sile moze se pretpostaviti kod:

• zakivaka i upasovanih zavrtnjeva ili

• veza па trenje sa upasovanim zavrtnjevima i zavarenih veza ili
• zavarenih savova u jednom ili u оЬа pojasa i zakivaka ili upasovanih zavrtnjeva
u svim preostalim delovima preseka, pri naprezanju pretezno od momenta
savijanja МУ.

Granicne vrednosti sila dobijaju se u оујm slucajevima sabiranjem granicnih sila

'pojedinih spojnih sredstava.

"SL" veze i "SLУ" veze treba da se primene da zajednicki sudeluju u prenosenju sila
sa "SLP","SLVP", "GVP" i zavarenim vezama. 1 )

6.9 Veze greda-stub

(Slike 6.9)
Slike 6.9.2, 6.9.4, 6.9.5, 6.9.6 i 6.9.7 па sledeCim stranama, zamenjuju odgovarajuce
slike iz DIN V ENV 1993-1-1.

6.9.7 Sracunavanje pojedinih svojstava

6.9.7.3 Kapacitet rotacije

(Stav (1))
Za opite vazi: Izvestaji о ispitivanjima treba da sadrze podatke koji se odnose па
сПј ispitivanja, program, uredaje, sprovodenje i iskoriscenje ispitivanja, sve to u
formi koja dozvoljava procenu opita i omogucava nezavisno ponavljanje opita.

6.11 Stopestubova

6.11.3 Pravila za primenu

(Stav (1))
Pravila u Dodatku 1 su informativnog karaktera.

1) Napomena strucnih redaktora:

"SL" veze - veze koje rade па smicanje i па pritisak ро omotacu rupe
"SLУ" veze - veze sa visokovrednim zavrtnjevima koje rade па smicanje i па pritisak ро omotacu rupe
"SLP" veze - veze sa visokovrednim upasovanim zavrtnjevima koje rade па smicanje i па pritisak ро
omotacu rupe.
"GVP" veze -veze sa visokovrednim upasovanim zavrtnjevima koje rade па trenje.

438
 NADG

u
М ..

Tacna nelineama karakteristika

moment - rotacija

~----------------------------------------------------------~--ф

М ..

Altemativna aproksimativna
bilineama karakteristika
moment - rotacija

L -_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ -.ф

u
М ..

Trilineama altemativna
aproksimativna karakteristika
moment - rotacija

L -____________________________________________________________ ~ __ ф

Slika 6.9.2 Geneza aproksimativnih karakteristika moment - rotacija

439
N.«\DG

lnicijalno
proklizavanje ili
nedostatak
kontakta

ф
ФCd

(а) Realna karakteristika moment-rotacija

м
Rd

~~--+-------------------~------- ф
ф init Ф cd
(Ь) Racunska karakteristika moment-rotacija

Slika 6.9.4 Karakteristika moment - rotacija sa inicijalnom zglobnom rotacijom

440
 NADG

м
Rd

м
Sd
/
/
/
/
/
/

s. (sekantna krutost)
Ј

L -_ _ _ _ _ _ ~ ______________________ ..
~ ф

(а) Nelinearna karakteristika

м
Rd

м
Sd

s. (sekantna krutost)
Ј

(Ь) Trilinearna karakteristika

м
Rd

s. (sekantna krutost)
Ј

ф
(е) Вiliпеarnа karakteristika

Slika 6.9.5 Rotaciona krutost Sj

441
NADG

M Rd

M Sd.1

8'1
Ј·

ф
ф Cd
М

M Rd

M Sd.2 -- --- ---- - . -

/'
/
/
/
/
/

8'2
Ј·

Ф
Ф Cd
М

/
/
MSd.3 • - - - - - - - - - - /'
/
/
/

8·з
Ј·

~ _ _ _ _ _ _L -_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ ~"ф

Slika 6.9.6 Zavisnost rotacione krutosti od apliciranog momenta

442
 NADG

м
Rd

~----------------------~---.- ф

(а) Nelinearna karakteristika

м
Rd

~---------------------------.- ф

(Ь) Bilinearna karakteristika

Slika 6.9.7 Кapacitet rotacije ФСd

443
N.t\D G

7 IZRADA 1 МОNТлZA

7.5 Veze жаупвјеујша

7.5.2 Zazori u rпраша жа spojna sredstva

(Stavovi (5) do (12))

Velike rupe i ovalne rupe nisu dopustene kod veza па trenje.
7.6 Zavarene уеже

Pri zavarivanju u hladno oblikovanim zonama vazi:

Ukoliko se zavaruje u hladno oblikovanim zonama, ukljucujuCi tu i susedne zone

sirine 5t, treba se pridrzavati granicnih vrednosti r/t prema tabeli R6.
Meduvrednosti vrsta 1 do 5 mogu se linearno interpolovati.

Ukoliko su hladno oblikovani delovi pre zavarivanja zareni do normalizacije, nije

potrebno pridrzavati se vrednosti datih tabelom R6.

ТаЬеlа R.6: Granicne vrednosti (r/t) za zavarivanje u hladno oblikovanim

zonama

1 2 3
maxt fmml min (r/t)
1
2
50
24
10
3 й/~!
3 12 2 .-
4 8 1,5 ,,
r
5
6
4*)
< 4 *)
1
1 {' • I

.) Za konstrukcijske elemente od celika Fe 360 С, Fe 360 D1 i Fe 360 D2 ovu

vrednost treba povecati па 6 тт.

8 PRORACUN POTPOMOGNUT ISPITIVANJEM

Prema propisima gradevinskog nadzora, za primenu vrednosti racunske otpomosti

R d koja је odredena eksperimentalnim putem, potrebno је dobiti saglasnost
najvisih nadzornih vlasti.

8.4 Interpretacija rezultata ispitivanja

(Stav (2))
Dodatak Z је u pripremi.

444
 NADG

9 ZAМOR

Qvo poglavlje sadrzi opste odredbe za dokaz Cvrstoce па zamor konstrukcija koje
nisu podvrgnute pretezno mimom opterecenju.
Vrednosti cvrstoce па zamor koje su ovde navedene mogu se primeniti и vezi sa
dimenzionisanjem nosaca dizalica prema DIN 4132, иkoliko se vodi racuna о
odredbama Dodatka С ovih smernica.

AnеЬј oz DIN V ENV 1993-1-1

в Referentni standardi Videti tacku 0.5.3 DIN V ENV 193-1-1,

odnosno Dodatak А ovih Smemica.
с Proracon па Пtј Још Mogu se takode primenjivati DASt Ri 009
"Peporиke za izbor kvalitetne grupe celika za
zavarene celicne konstrukcije".
Е Doiina јпјјаnjа pritisnotog Dopunska literatura [4],[5].
еlешепаtа Primedba: Suprotno literaturi па nemackom
jeziku generalno је и DIN V ENV 1993 dиzina
izvijanja oznacena sa I umesto sa Sk'
F Воспо torziono јпiјапје Dopunska literatura [6].
Ј Veze greda-stob Altemativni postupci se takode mogu
primeniti.
к Veze Аорlјћ profila о Pravila utvrdena и okviru DIN 18808
rеsеtlшstiш поsасiша zamenjena su i prosirena и dodatku К.
L Proracon stopa stobova Dodatak L nјје normativnog vec informativnog
karaktera.
М A1temativni шеtоd za proracon Bez primedbi.
ogaonih savova
у Upotstva za ispitivanja Prema proplslma nadzora potrebna Је
орtеrесепјеш saglasnost najvisih nadzornih slиzbi.
У.l Opste.
(Stav (4): pogledati ENV 1993-1-3 Deo 1-3 је и pripremi.
Evrokod 3 Deo 1-3)
(Stav (5): pogledati ENV 1994-1-1 ENV 1994-1-1 prilozen је и engleskom izdanju.
Evrokod 4 Deo 1-1) Nemacko izdanje (DIN V ENV 1994 Deo 1-1)
је и pripremi.

У.4 Specificni postopci ispitivanja

У.4.3 Ispitivanje па Још
(Stav (9): pogledati Dodatak Z) Dodatak Z је и pripremi.
У.4.5 Ispitivanje za odredivanje fonk-
сјја otpornosti i faktora шоdеЈа
(Stav (2): pogledati Dodatak Z) Dodatak Z је и pripremi.

445
NADG

Dodatno potrebne dopone uz DIN V ENV 1993-1-1

Naredne teme nisu.predmet DIN V ENV 1993 Deo 1-1. U nastavku teksta se stoga navodi
nekoliko potrebnih ukazivanja:

1 Dizalice i nosaci dizalica Deo 6 ENV 1993 jos uvek nije objavljen.
Vaii DIN 15018 i DIN 4132 zajedno sa Dodatkom С
ovih Smernica.

2 ZategDoti еlешепti (ozad) Deo 2 ENV 1993 jos uvek nije objavljen.
Vaii DIN 18 800 Deo 1, poglavlje 9.

3 Diшt:пziопisавје okastog Deo 2 ENV 1993 jos uvek nije objavljen.

stapa Vaii DIN 18 800 Deo 1, odeljak 8.3.

4 Otvori urebru Dodatak N ENV 1993-1-1 jos uvek nije objavljen.

Vaie Smemice DASt Ri 015 "Nosaci sa vitkim rebrom",
poglavlje 5.

5 Izbocavaвje Ijuski Deo 4 ENV 1993 jos uvek nije objavljen.

Vazi DIN 18 800 Deo 4.

6 Visokovredni сеlјсј Dodatak D ENV 1993-1-1 jos uvek nije objavljen.

Vaie dozvole IfВt i Smemice DASt Ri 011
"Visokovredni sitnozrni celici pogodni za zavarivanje StE
460 i StE 690, primena za celicne konstrukcije".

7 Torвjevi, jarboli, diшвјасi Deo 4 ENV 1993 jos uvek nije objavljen.
Vaie DIN 4131 i DIN 4133.

446
 NADG

DodatakA

Referentni standardi

Ukoliko u desnoj koloni пе postoje nikakve naznake, onda postoje odgovarajuCi standardi u
nemackom izdanju pod istim brojem standarda.

В.2 Definicije

В.2.1 Referentni standard 1: "Zavarljivi konstrukcioni celici"

(1) EN 10025 DIN EN 10025

(2) EN 10 113 DIN EN 10 113 Deo 1 do Deo 3.
(3) Ре Е 420 i Ре Е 460 Vafe dozvole IfВt i Smernice DASt Ri 011 "Visokovredni
sitnozrni zavarljivi konstrukcioni ce1ici StE 460 i StE 690,
primena za celicne konstrukcije".
(4) prEN 10210-1 prEN 10210-1 jos uvek nije па raspolaganju.
Vafe sledeci DIN standard: DIN 2448, DIN 2458, DIN 59410.
(5) prEN 10219-1 prEN 10219-1 jos uvek nije па raspolaganju.
Vazi sledeCi DIN standard: DIN 59411.
(6) Videti tacku 0.5.4.
(7) prEN 1993-1-1 DASt Ri 016 "Dimenzionisanje i konstrukcijsko oblikovanje
konstrukcija od hladno oblikovanih elemenata"

В.2.2 Referentni standard 2: "Dimenzije profila i limova"

В.2.2.1 Vruce valjani profili

(1) EN 10025 DINEN 10025

(2)
(3) DIN 1024
(4) DIN 1017 Deo 1
(5) DIN 1025 Deo 1 do Deo 5
(6) DIN 59051
(7) DIN 1028 i DIN 1029
(8) ISO 657 Nevafi.
(9) DIN 1013 Deo 1,DIN 1014 Deo 1 i DIN 1017 Deo 1
(10) Videti (9).
(11) Videti (9).

447
NADG

В.2.2.2 Vruee уаЈјапј јорljј profili

(1) prEN 10210-1 Videti В.2.1 (4).

(2) ISO 657 Deo 14 NevaZi.

В.2.2.3 Юаdпо obIikovani Аорljј profili

(1) prEN 10219-1 Videti В.2.1 (5).

(2) ISO 4019

В.2.2.4 Hladno obIikovani profili, osim јорljјЬ profila

(1) Videti В.2.1 (7).

В.2.3 Tolerancije

В.2.3.1 Vruce уаljапј profili, osim јорljјЬ profila

(1) EN 10034
(2) EN 10056
(3) do (8) Videti В.2.2.1.

В.2.3.2 Suplji profili za konstrukcije

(1) prEN 10 210-2 Videti В.2.1 (4).

(2) prEN 10219-2 Videti В.2.1 (5).

В.2.3.2 Hladno obIikovani profili, osim АорljјЬ profila

(1) Videti В.2.1 (7).

В.2.3.4 Limovi i pljosnati proizvodi

(1) prEN 10219

(2) DIN 59200
(3) Videti В.2.2.1 (4)

В.2.4 Grupa referentnib standarda 3: "Zavrtnjevi, navrtke i podloske"

Treba primenjivati zavrtnjeve klasa evrstoce 4.6, 5.6, 8.8 i 10.9 prema DIN ISO 898 Deo 1,
odgovarajuce navrtke klasa Cvrstoce 4,5, 8 i 10 prema DIN ISO 898 Deo 2 i podloske cija је
Cvrstoca najmanje jednaka CvrstoCi zavrtnjeva.

Zavrtnjevi prema DIN 7990, upasovani zavrtnjevi prema DIN 7968 i zavrtnjevi sa upustenom
glavom prema DIN 7969 treba da se primenjuju sa navrtkama prema DIN 555 Ј, уес prema

448
 NADG

potrebi, sa podloskama prema DIN 7989 Ш sa podloskama za izravnanje prema DIN 434
odnosno prema DIN 435. Zavrtnjevi prema DIN 6914 i upasovani zavrtnjevi prema DIN
7999 treba da se primenjuju sa navrtkama prema DIN 6915 i podloskama prema DIN 6916 do
DIN 6918.

В.2.4.1 Neprednapregnoti zavrtojevi

Videtitabelu R.4.

В.2.4.2 Prednapregnoti zavrtojevi

Videti tabelu R.5.

B.2.S Grupa referentnib standarda 4: "Dodatni materijal za zavarivanje"

Mogu se primenjivati samo dodatni i pomocni materijali za zavarivanje dozvoljeni prema

"Okvimim uslovima za odobrenje dodatnog i pomocnog materijala za zavarivanje iz oblasti
gradevinskog nadzora".

В.2.6 Referentni standard 5: "Zakivci"

Za zakovane veze treba primenjivati zakivke sa poluokruglom glavom prema DIN 124 i1i
zakivke sa upustenom glavomprema DIN 302.
Treba primenjivatizakivke od celika USt 36 i RSt 38 prema DIN 17111.

В.2.7 Referentni standardi 6 do 9: "Standardi za izvodenje"

DIN 18800 Deo 7,

DIN 18801 sa odgovarajucim smemicama.

В.2.8 Grupa referentnib standarda 10: "Zastita od korozije"

Namazi i/i1i prevlake prema standardima DIN 55928.

Katodna zastita 'Od korozije

Izbor pogodnih nerdajucih celika, (isti nisu pogodni npr u sredinama koje sadrze hlor i
hlorovodonik; uz ovo uporediti opste dozvole gradevinskog nadzora za nerdajuce Celike).

Obavijanje pogodnim materijalima.

449
NADG

DooatakB
U .narednoj.tabeH .Вl zabelezeni su i objasnjeni ројmоуј za modele, sisteme i veze koji su
primenjeni u odeljku 5 . Navedene su i engleske oznake.

Tabela Bl: Pojmovi

1 2 I 3
Nemacki termin Engleski termin*) I ОЬјasnjenjе

1. Razlikovanje mOdela (primer: kontinualni nosac)

1 Gelenl<tragwerke simple framing
.LS. А ~ ~
Zglobne konShUkcije prosto иоblјсеnй
2 Biegeweiche Durchlauf- semi-continuos )ii(. elasti-na rotaciona opruga
und Rahmentragwerke framing
Kontinuolne i okvime polukontinualno .LS. ~ ~ ~
kbпstrukciiemeke па savijanje иоblИеnје
3 Biegesteife 'Durcblauf- continuos framing
ипд Rahmentragwerke kontinualno
Kontinua/ne i okvime uоыtеnјеe .LS. ::zs:: ::zs: ~
konshиlcctJl! krиte па sаvtJоnй
11. Razlikovanje рпша sistemu
4 unverschieblich braced Sistem koji је Ьоспо nepomerljivo pridrzan
nеротегШуј ukmceni (spregom, betonskim jezgrom i sl. )
5 verschieblich unbraced Sistem koji пјје Ьоспо nepomerljivo
рomегЩvi neukmceni pridrzan
6 seitenweich sway Prema proracunu ро teoriji 1. reda provera
bocnomeki Ьосnоротег(јјуј i kontrola:
ako је VNcr > 0,1 (Ьоспо meko), potreban
је proracun ро teoriji 2. reda
7 seitensteif non-sway ako је VNcr ~ 0,1 (Ьоспо kruto), dovoljan
bocnokmh' Ьосnо nepomerqi'vi јеproracun ро teoriji 1. reda
111. Deformabilnost veza
(Кriterijumi kod elasticnog proracuna statickih uticaja)
8 gelenkig pinned Роуоlјап ugao rotacije bez otpora pri
zglobna zglobna rotaciji pod pretpostavkom dovoljnog
kapaciteta rotacije
9 verformbar semi·rigid Primetan uticaj па krutost konstrukcije
dejOrmabi/na polukmta
10 unvetmformbar rigict Neprimetan uticaj па krutost konstrukcije
nedqormabilna kmta
IV. Cvrstoca veza
(Кriterijumi kod plasticnog proracuna statickih uticaja)
11 geleпkig pinned Kada је granicni moment veze шапјј od
zglobne zglobne 25% granicnog momenta spoljnih
elemenata Mrd ~ 0,25 M o l.Rd
12 teiltragfahig partial strenght Cvrstoca izmedu zglobne i veze sa рипош
dеlimlёnо nosive dеlimlёnо офоте nosivoscu (plasticni zglob u vezi)
13 volltragfahig fuH strenght Nema plasticnog zgloba u vezi
рофunо nosive рофиnо Офоте

14 Kod plasticnog proracuna statickih uticaja ро teoriji 2. reda, klasifikacija veza se obavlja prema III i
IV.

*) Engleski termini su izvorni termini koji u navedenim srpskim prevodima figurisu u tekstu Evrokoda 3
(парошепа strucnih redaktora).

450
 NADG

DodatakC

Ispitivanje Cvrstoce па zamor nosaca dizalica

(1) Pravila utvrdena u narednom tekstu mogu da se primenjuju u vezi sa DIN 4132, ako је
potrebno da dokaz Cvrstoce nazamor bude zasnovan па Poglavlju 9 Evrokoda 3.

(2) Oeekivani kolektivi napona mogu ·da budu pribliZno tacno pridruZeni idea1izovanim
kolektivima napona. Idea1izovani kolektivi napona odredeni su najvecim i najmanjim
graniCnim vrednostima razlika napona АО'..п i AO'aaiв i preko pribliZne raspodele kao
jedne od Gausovih normalnih raspodela, videti sliku С1.

(3) Grupe naprezanja, preko kojih su rangirani nosaci dizalica, navedene su u tabeli С1.

Tabela Сl: Grupe naprezanja prema ukupnom broju naponskih ciklusa i kolektivima napona
Kolektiv N1 N2 N3 N4
napona
Ukupan broj vise od 2·104 vise od 2·105 vise od 6·105 vise od 2·106
predvidenih do 2·105 do 6·105 do 2·106
ciklusa napona
Povremenai Redovna Redovna Redovna
neredovna upotreba kod upotreba kod upotreba kod
upotreba sa rada sa neprekidnog teskog
dugim prekidima rada neprekidnog
intervalima rada
mirovanja
Kolektiv Grupa naprezanja
паропа

So vrlo lak В1 В2 В3 В4
S1 1ak В2 В3 В4 В5
S2 srednji В3 В4 В5 В6
Sз tеzak в4 В5 В6 В6

(4) Maksimalni opseg varijacije паропа АО'mах (АО'mах=тах о' - min 0') moze da Se odredi iz
uticajnih linija.

(5) Dinamicki koeficijent se dobija iz tabele 1, DIN 4132.

(6) Dokaz па zamor sprovodi se prema sledecem:

Za вопваlве варове:
'УFf • ф. Л· АО'тах ~ АО'с . 'УMf

gde su:
'YFf parcija1ni koeficijent sigumosti za opterecenje pri zamoru (videti (8),
Ф dinamicki koeficijent (videti tabelu 1, DIN 4132),
л koeficijent redukcije koji zavisi od grupe naprezanja (videti (7)),

451
NADG

АО'т;џ maksimalni opseg varijacije nароnа,

АО'с granicna vrednost Cvrstoce па zamor pri 2 тШоnа promena
opterecenja (videti tabele 9.8.1 do 9.8.7 ЕС 3),
YMf
parcijalni koeficijent sigumosti za Cvrstocu па zamor (videti (9».

za s ...iC!uce варове:

gde su:
YFf parcijalni koeficijent sigumosti za opterecenje pri zamoru (videti (8»,
ф dinamicki koeficijent (videti tabelu 1, DIN 4132),
л. koeficijent redukcije koji zavisi od grupe naprezanja (videti (7»,
A'tmax maksimalni opseg kolebanja smicuCih nароnа,
A'tc granicna vrednost Cvrstoce па zamor pri 2 miliona promena
opterecenja (videti tabele 9.8.1 do 9.8.7 ЕС 3),
YMf parcijalni koeficijent sigumosti za Cvrstocu па zamor (videti (9».

(7) Za razlicite grupe naprezanja vaie koeficijenti redukcije iz tabele С2 za opseg varijacije
nароnа АО'тах, odnosno A'tmax •

(8) Ршсјјalnј koeficijent sigumosti Ун za opterecenje pri zamoru moze se pretpostaviti kao
YFf = 1,00.

(9) Parcijalnikoeficijent sigumosti 'у Mf za opterecenje pri zamoru moze se pretpostaviti kao
YMf= 1,00.

~
l1u max.

5 3/3
-.,.~ _ -- t---1-5~

~ r-s. ~
.............
2/3
ј ....... ".
50 ~
1/3
~
.311 '\ о
о 1/6 2/6 3/6 4/6 5/6 6/6

~~

Slika С1: Idealizovani kolektiv nароnа

ТаЬеlа С2: Koeficijent redukcije л.

Grupa naprezan_1a В1 В2 В3 В4 В5 В6
za nоrmаlnе nароnе АО' 0,147 0,215 0,316 0,464 0,681 1,0
za smicuce nароnе A't 0,316 0,398 0,501 0,631 0,794 1,0

452
 NADG

(10) Obuhvatanje sekundamih паропа savijanja resetki

Sekundame паропе savijanja usled prikljuCnih ekscentriciteta i deformacija treba uzeti u

obzir kod iznalaienja opsega varijacije паропа preko pogodnih pretpostavki za unosenje
opterecenja i uzimanja u obzir krutosti cvorova.

Moze se odustati od tacnijeg racunanja sekundamih momenata savijanja, ukoliko su pri

proracunu (uproscenom, sprovedenom па osnovu pretpostavke о zglobnim Cvorovima
resetke), uzeta u obzir delovanja sekundamih momenata savijanja preko odgovarajuCih
koeficijenta иуесапја i koje treba pomnoziti opsezima varijacije паропа koji su sracunati
uprosceno.

Za resetkaste konstrukcije sa zavarenim Cvorovima od supljih profila koeficijenti

роуесапја se mogu pretpostaviti prema tabelama 9.6.4, odnosno 9.6.5 Evrokoda 3
Deo 1.

Za resetkaste konstrukcije od drugih profila mogu se koristiti koeficijenti prema tabeli 2

DIN 4132.

453
NADG

DodatakD

ТаЬеlа Dl: Postupci dokaza pri proracunu konstrukcija

Proracun statickih uticaja Sd
Elasticniproracun
konstrukcije
Юаsе preseka
Odredivanje otpornosti preseka Rd (podela prema tabeli 5.3.1
DIN V ENV 1993-1-1)
- elasticno, sa redukovanom efektivnom
sirinom usled lokalnog izbocavanja Юаsа4

- elastiCno, рипо sadejstvo preseka do

dostizanja granice razvlacenja u Юаsа3

П
najnepovoljnijem vlaknu

- plasticno, blokovi паропа u ravnotezi па

nivou granice razvlacenja ро preseku Юаsа2

Plasticni proracun - plasticno, blokovi паропа u ravnotezi па

konstrukcije nivou granice razvlaeenja ро preseku Юаsа 1

(videtitabelu D2)

ТаЬеlа D2: Postupci kod plasticnog proracuna konstrukcije

Podela Metoda Objasnjenje

nemacki termin engleski termin*)
Proracun sa krutim FlieBgelenkverfahren, rigid-plastic - elasticna deformacija kon-
telima Theorie 1. Ordnung Кm/o -р!osЬсnо strukcije пета znacaja za
Me/odo plos/icnih .zglоЬощ ravnotezno stanje i moze se

п
/еоnја ./. redo stoga zanemariti
- plasticne deformacije, pret-
postavljene kao koncentrisane
u plasticnim zglobovima

Elasticno-plasticni FlieBgelenkverfahren, elastic-perfectly - elasticna deformacija kon-

proracun Theorie 2. Ordnung plastic strukcije od znacaja za
(elastic-plastic) Me/odo ploshcnih .zglоЬощ eloshcno- ravnotezno stanje te se stoga
/еоnја 2. redo ldeolno plos/icno пе sme zanemariti

- plasticne deformacije, pret-

п
postavljene kao koncentrisane '
u plasticnim zglobovima

FlieBzonenverfahren elasto-plastic - elasticna deformacija eleme-

Ме/odО ploshcnih .zono elos/o -ploshcno nata konstrukcije od znacaja
za ravnotezno stanje te se
stoga пе moze zanemariti

- plasticne deformacije, pret-

postavljene u plastificiranim
zonama

*) Engleski termini su izvorni terminikoji u navedenim srpskim prevodima figurisu u tekstu Evrokoda 3
(пароmепа strucnih redaktora).

454
 NADG

DodatakE

u tabeli Е1 prikazani su ројmоуј koji se koriste za otpornost preseka 1 konstrukcijskih

elemenata, kao i veza i spojeva.

ТаЬеlа Еl: Pregled ројmоуа koji se koriste u DIN V ENV 1993-1-1

1. Otpornost preseka
Pojmovi*) Videti tacku
Granicna sila zatezanja preseka 5.4.3
plasticna granicna sila zatezanja bruto preseka 5.4.3
graniCna sila zatezanja neto preseka 5.4.3, 6.5.2.3
Granicna sila priti~ka preseka 5.4.4
plasticna granicna sila pritiska bruto-preseka 5.4.4
granicna sila pritiska efektivnog preseka 5.4.4
Granicni moment preseka 5.4.5
plasticni granicni moment 5.4.5
plasticni granicni moment 5.4.5
granicni moment efektivnog preseka 5.4.5
granicni moment neto-preseka 5.4.5
Plasticna granicna transverzalna sila 5.4.6
Granicna vrednost па lom smicanjem 6.5.2.2
Redukovani granicni moment usled transverzalne sile 5.4.7
Redukovani granicni moment usled normalne sile 5.4.8
Redukovani granicni moment usled transverzalne i normalne sile 5.4.9
2. Оtiюrпоst elemenata konstrokcije
Ројmоуј Videti tacku
Granicna vrednost па izvijanje 5.5.1
Granicna vrednost па fleksiono-torziono izvijanje 5.5.2
Granicna vrednost па izbocavanje smicanjem 5.6
Granicna vrednost plasticnog tecenja 5.7.3
Granicna vrednost па ulubljenje rebra 5.7.4
Granicna vrednost izbocavanja polja u сеНni 5.7.5

") Napomena strucnih redaktora:

Pojh1ovi u ovoj tabeli su dati kao doslovno prevedeni nemacki termini koji se koriste u nemackoj verziji
E'Vrokoda 3. Terminoloski su navedeni pojmovi u tekstu Evrokoda 3 па srpskom jeziku obradeni sagl~sno
izVornoj verziji Evrokoda 3 па engleskom jeziku (uz koriscenje francuske verzije Evrokoda 3). Stoga se 0'1 isti
pojmovi u odredenoj meri terminoloski razlikuju, te se u nesto drugaCijim terminoloskim оМјсјmа pojavfjuju
u okvirusrpskog prevoda Evrokoda 3. '

455
NADG

Tabela Еl: Pregled primenjenih ројтоуа u DIN V ENV 1993-1-1 (Nastavak)

3. Otpornost veza i prikljucaka
Pojmovi*) Videti tacku
Granicna sila smicanja 6.5.5, 6.5.6,
6.5.7,6.5.13
Granicna sila pritiska ро omotacu rupe 6.5.5, 6.5.6,
6.5.7,6.5.13
Granicna sila zatezanja 6.5.5, 6.5.6,
6.5.7,6.5.13
Granicna sila proklizavanja 6.5.8
Granicna sila ugaonog sava 6.6.6
Granicna sila suceonog sava 6.6.6
Granicna sila сер sava 6.6.7
Granicni moment veze greda- stub 6.9.3,6.9.6.3
Kapacitet rotacije 6.9.5,6.9.7.3
Oblikovna cvrstoca spojeva supljih profila u obliku granicnih sila 6.10
4. Zamor
Pojmovi Videti tacku
Cvrstoca па zamor 9.6

Dodatak F**)

Pregled stamparskih gresaka u DIN V ENV 1993 Deo 1-1:

izdanje od aprila 1993. (nemacko izdanje ENV 1993-1-1:1992).

*) Napomena strucnih redaktora:

Pojmovi u оуој tabeli su dati kao doslovno prevedeni nemacki termini koji se koriste u nemackoj verziji
Evrokoda 3. Terminoloski su navedeni pojmovi u tekstu Evrokoda 3 па srpskom jeziku obradeni saglasno
izvornoj verziji Evrokoda 3 па engleskomjeziku (uz koriscenje francuske verzije Evrokoda 3). Stoga se ovi isti
pojmovi u odredenoj meri terminoloski razlikuju, te se u nesto drugaCijim terminoloskim оЫјсјта pojavljuju
u okviru srpskog prevoda Evrokoda 3.
**) Ne prevodi se jer је bez znacaja (пароmепа strucnih redaktora).

456
 NADG

Citirani standardi i druge podloge *) izdanje

DIN 124 Zakivci sa poluokruglom glavom, nazivni precnik 10 do 36 7.77.

тт

DIN 302 Zakivci sa upustenom glavom, nazivni precnik 10 do 36 тт 7.77.

DIN 434 Podloske, cetvorougaone, klinastog oblika za U-nosace 4.90.
DIN 435 Podloske, eetvorougaone, klinastog oblika za I-nosace 12.89
DIN 555 Sestougaone navrtke, navoji М 5 do М 100 х 6; klasa 10.87
proizvoda С
DIN 1013 Deo1 Stapasti celik; vruee valjani okrugli celik za opstu primenu,
mere, dopustena odstupanja u merama i obliku 11.76.
DIN 1013 Deo2 Stapasti celik; vruce valjani okrugli celik za posebnu primenu,
mere, dopustena odstupanja u merama i obliku 11.76.
DIN 1014 Deo1 Stapasti celik; vruce valjani cetvrtasti celik za opstu primenu,
mere, dopustena odstupanja u merama i obliku 7.78.
DIN 1017 Deo1 Vruce valjani pljosnati celik 4.67.
DIN 1017 Deo2 Vruce valjani pljosnati celik 3.64.
DIN 1024 Stapasti celik; vruce valjani obloivicni T-celik; mere, tezine,
dopustena odstupanja, staticke vrednosti 3.82.
DIN 1025 Deo1 Profilni celik; vruce valjani I-nosaci; uski I-nоsаCi, I-nosaci,
mere, tezine, dopustena odstupanja, staticke vrednosti 10.63.
DIN 1025 Deo2 Profilni eelik; vruce valjani I-nosaci; siroki I-nosaci, IPB- i IВ­
nosaci, mere, tezine, dopustena odstupanja, staticke vrednosti 10.63.
DIN 1025 Deo3 Profilni celik; vruce valjani I-nosaci; siroki I-nosaci, laka
izvedba, IPBl-nоsаCi, mere, tezine, dopustena odstupanja, 10.63.
staticke vrednosti
DIN 1025 Deo4 Profilni celik; vruce valjani I-nosaci; siroki I-nosaci, ojacana
izvedba, IPBv-nоsаCi, mere, tezine, dopustena odstupanja, 10.63.
staticke vrednosti
DIN 1025 Deo5 Profilni celik; vruce valjani I-nosaci; I-nosaci srednje sirine,
IPE-nosaci, mere, tezine, dopustena odstupanja, staticke 5.65.
vrednosti
DIN 1028 lednakokraki ugaonici 10.76.
DIN 1029 Raznokraki ugaonici 7.78.
DIN 1055 Deo1 Opterecenja objekata; skladisteni materijal, gradevinski
materijali i konstrukcijski delovi 7.78.
DIN 1055 Deo3 Opterecenja objekata; pokretna opterecenja 6.71.
DIN 1055 Deo4 Opterecenja u visokogadnji; pokretna opterecenja,
opterecenje vetrom 8.86.
DIN 1055 Deo5 Opterecenja objekata; pokretna opterecenja, opterecenje
snegom, optereeenje ledom 6.ђ.
DIN 2448 Besavne celicne сеуј; mere, duzinske mase 2.81.
DIN 2458 Zavarene celicne cevi 2.81.
DIN 4102 Deo1 Ponasanje pri pozaru gradevinskih materijala i
konstrukcijskih delova; gradevinski materijali, pojmovi, 5.81.
zahtevi i ispitivanja
DIN 4102 Deo2 Ponasanje pri pozaru gradevinskih materijala i
konstrukcijskih delova; konstrukcijski delovi, pojmovi, zahtevi 9.77.
i ispitivanja
DIN 4102 Deo3 Ponasanje pri pozaru gradevinskih materijala i
konstrukcijskih delova; pozami zidovi i nenoseCi spoljni 9.77.
zidovi, pojmovi, zahtevi, ispitivanja

*) Nazivi standarda i smemica su dati sa doslovno prevedenim nemackim terminima

(napomena strucnih redaktora).

4157
NADG

DIN 4102 Deo4 Ponasanje pri pozaru gradevinskih materijala i

konstrukcijskih delova; pregled i primena klasifikovanih
gradevinskih materijala, konstrukcijskih delova i specijalnih 3.81.
delova konstrukcija
DIN 4131 Nosece konstrukcije antena 11.91.
DIN 4132 Кranske staze, сеНспе konstrukcije, osnove proracuna,
konstrukcijsko oblikovanje i izvodenje 2.81 .
DIN 4133 Dimnjaci od eelika 11.91 .
DIN 4149 Deo 1 Objekti u nemackim trusnim podrucjima; opterecenja;
dimenzionisanje i izvodenje иоЫсајепе visokogradnje 4.81.
DIN 4149 DeolA Objekti u петасют trusnim podrucjima; izmena 1; seizmicka
karta
DIN 6914 Sestougaoni zavrtnjevi sa velikim otvorom kljuCa,
visokovredni zavrtnjevi u celicnim konstrukcijama 10.89.
DIN 6915 Sestougaoni zavrtnjevi sa velikim otvorom kljuca, za veze sa
visokovrednim zavrtnjevima u celicnim konstrukcijama 10.89.
DIN 6916 Podloske, okrugle, za visokovredne zavrtnjeve u celicnim
konstrukcijama 10.89.
DIN 6917 Podloske, cetvrtaste, u obliku klina za visokovredne
zavrtnjeve па I-рrofШmа u celicnim konstrukcijama 10.89.
DIN 6918 Podloske, eetvrtaste, u obliku podmetaca za visokovredne
zavrtnjeve па U-profilima u ееНсniт konstrukcijama 3.79.
DIN 7968 Sestougaoni upasovani zavrtnjevi, bez navrtke ili sa
sestougaonom navrtkom za celicne konstrukcije 10.89.
DIN 7969 Sestougaoni zavrtnjevi sa prorezom, bez navrtke ili sa
sestougaonom navrtkom za сеНспе konstrukcije 10.89.
DIN 7989 Podloske za ееНспе konstrukcije 7.74.
DIN 7990 Sestougaoni zavrtnjevi sa sestougaonom navrtkom za сеНспе
konstrukcije 10.89.
DIN 7999 Sestougaoni upasovani zavrtnjevi i velikim otvprom kljuca,
visokovredni, u celicnim konstrukcijama 12.83.
DIN 15018 Deo1 Кranovi; osnove сеНспЉ konstrukcija, proracun 11.84.
DIN 15018 Deo2 Кranovi; osnove konstruktivnog oblikovanja, proracun 11.84.
DIN 17111 Niskougljenicni, nelegirani сеНсј za zavrtnjeve, navrtke i
zakivke; tehnicki uslovi isporuke 9.80.
DIN 18800 Оео 1 СеНспе konstrukcije, dimenzionisanje i konstruisanje 11.90.
DIN 18800 Оео2 Celicne konstrukcije, slucajevi stabilnosti, izvijanje stapova i
stapastih konstrukcija 11.90.
DIN 18800 Deo3 СеНспе konstrukcije, slucajevi stabilnosti, izbocavanje ploca
11.90.
DIN 18800 Deo4 Celicne konstrukcije, slucajevi stabilnosti, izbocavanje ljuski
11.90.
DIN 18800 Deo7 Celicne konstrukcije, izrada, dokazi podobnosti za zavarivanje
5.83.
DIN 18801 СеНспе konstrukcije u visokogradnji, dimenzionisanje,
konstruisanje, izrada 9.83.
DIN 18808 СеНспе konstrukcije, konstrukcije од supljih profila род
pretezno mirnim optereeenjem 10.84.
DIN 18809 СеНспј drumski mostovi, dimenzionisanje, konstruisanje, 9.87
izrada
DIN 50049 Potvrda о ispitivanju materijala 8.86.
DIN 55928 Deol Zastita од korozije сеНспЉ konstrukcija premazima i prev- 11.76.
lakama; opste
DIN 55928 Deo2 Zastita од korozije сеНспЉ konstrukcija premazima i prev- 10.79.
~akama; ispravno konstruktivno oblikovanje
DIN 59051 Stapasti celik; vruce valjani ostroivicni T-celik; mere, tezine,
dopustena odstupanja 8.81 .

458
 NADG

DIN 59200 Pljosnati proizvodi od celika; vruce valjane siroke trake;

mere, dopustena odstupanja u merama, obliku i tezini 10.75.
DIN 59410 Suplji profili za сеНспе konstrukcije, vruce izradene kvad-
ratne i pravougaone cevi; mere, tezina, dopustena odstu-
рапја, staticke vrednosti 5.74.
DIN 59411 Suplji profili za сеНспе konstrukcije, hladno izradene kvad-
ratne i pravougaone cevi; mere, tezina, dopustena odstu-
рапја, staticke vrednosti 7.78.
prEN 780 Sestougaone navrtke za veze sa visokovrednim zavrtnjevima
u eelicnim konstrukcijama, sa velikim otvorom k1juea; k1asa
proizvoda В; klase Cvrstoce 8 i 10 1992.
prEN 781 Sestougaon zavrtnji za veze sa visokovrednim zavrtnjevima
u celicnim konstrukcijama, sa velikim otvorom kljuca,
(duzina 'navoja prema ISO 888); klasa proizvoda В; klase
Cvrstoce 8.8 i 10.9 1992.
prEN 783 Sestougaone navrtke za veze sa visokovrednim zavrtnjevima
u ееНсniт konstrukcijama, sa velikim otvorom k1juca; tip 1;
klasa proizvoda В; klasa evrstoee 10 1992.
prEN 784 Pljosnate podloske; otvrdnute i otpustene za veze sa visoko-
vrednim zavrtnjevimau ееНспјт konstrukcijama 1992.
prEN 785 Pljosnate podloske sa fazom; otvrdnute i otpustene za veze sa
visokovrednim zavrtnjevima u ееliспјm konstrukcijama 1992.
DINVENV 1993 Evrokod 3; dimenzionisanje i konstruisanje celicnih
konstrukcija 4.93.
DINVENV 1994 Evrokod 4; dimenzionisanje i konstruisanje spregnutih
konstrukcija 94.
DINEN1oo25 Vruee valjani proizvodi od nelegiranih gradevinskih eelika,
tehnicki uslovi za isporuku 1.91.
(Nemacko izdanje EN 10025, 1990.)
prEN 10027 Deo1 Sistemi oznaka za eelike; skracenice, glavni simboli 1992.
prEN 10027 Deo2 Sistemi oznaka za celike; numericki sistem 1992.
prEN 10113 Deo1 Vruce valjani proizvodi od sitnozmih eelika pogodnih za
zavarivanje; opsti uslovi isporuke 1990.
prEN 10113 Deo2 Vruee valjani proizvodi od sitnozmih celika pogodnih za
zavarivanje; opsti uslovi isporuke za normalizovane eelike 1990.
prEN 10113 Deo3 Vruce valjani proizvodi od sitnozmih celika pogodnih za
zavarivanje; opsti uslovi isporuke za termomehanicki valjane
celike 1990.
prEN 10210 Deo1 Vruce izradeni suplji profili za сеНспе konstrukcije od nele-
giranih gradevinskih eelika i od sitnozmih celika; tehnicki
uslovi isporuke 1990.
prEN 10210 Deo2 Vruee izradeni suplji profili za celicne konstrukcije od nele-
giranih gradevinskih celika i od sitnozmih celika; mere, gra-
niCna odstupanja od mera i staticke vrednosti 1992.
prEN 10219 Deo1 Hladno шадепј suplji profili za ееНспе konstrukcije od nele-
giranih gradevinskih celika i od sitnozrnih celika; tehnicki
uslovi isporuke 1992.
prEN 10219 Deo2 Нladno izradeni suplji profili za celicne konstrukcije od nele-
giranih gradevinskih eelika i od sitnozrnih celika; mere, gra-
пјспа odstupanja od mera i staticke vrednosti 1992.
EN 24014 Sestougaoni zavrtnjevi sa stablom; klase proizvoda А i В (ISO
4014: 1988) 1991.
EN 24016 Sestougaoni zavrtnjevi sa stablom; k1ase proizvoda С
(ISO 4016: 1988) 1990.
EN 24017 Sestougaoni zavrtnjevi sa navojima do glave zavrtnja; klase
proizvoda А i В (ISO 4017: 1988) 1991.
EN 24018 Sestougaoni zavrtnjevi sa navojima do glave zavrtnja; klasa
proizvoda С (ISO 4018: 1988) 1991.

459
NADG

EN 24032 Sestougaone navrtke, tip 1; klase proizvoda А i В (ISO 4032:

1986) 1991.
EN 24033 Sestougaone navrtke, tip 2; klase proizvoda А i В (ISO 4033:
1979) 1991.
DIN 24034 Sestougaone navrtke; klasa proizvoda С (ISO 4034: 1986) 1991.
prEN 24063 Zavarivanje, tvrdo lemljenje, meko limljenje i lemljenje u fu-
gama metala; lista postupaka i uredenih brojeva za crtacko
predstavljanje (ISO 4063: 1990) 1992.
DIN IS0 898 Оео 1 Mehanicke osobine spojnih sredstava; zavrtnjevi (identicno sa
DIN EN 20898) 4.92.
о IN 150 898 Оео 2 Mehanicke osoblne spojnih sredstava; navrtke sa utvrde-
пјт ispitnim sHama 3.81.
150 4016 (Videti EN 24016)
150 4034 (Videti EN 24034)
ISO 4063 (Videti EN 24063)
IS0 1089 Ravne podloske; normalni red; klasa proizvoda А 1983.
IS0 7090 Ravne podloske; pridriane; normalni red; klasa proizvoda А 1983.
IS0 7091 Ravne podloske; normalni red; klasa proizvoda С 1983.
DASt Ri-009 Preporuke za izbor kvalitetne grupe celika za zavarene
eelicne konstrukcije 4.73.
DASt Ri-011 Visokovredni sitnozrni eelici pogodni za zavarivanje St Е 460
i St Е 690, primena za ееliCnе konstrukcije 2.88.
DASt Ri-014 Preporuke za izbegavanje lamelamog серапја u zavarenim
konstrukcijama od gradevinskog celika 1.81.
DASt Ri-015 Nosaci sa vitkim rebrom 7.90.
DASt Ri-016 Dimenzionisanje i konstruktivno oblikovanje konstrukcija од
hladno oblikovanih elemenata 7.88.

Literatura

[1] Lindner,J. und Gietzelt R.: Zweiachsige Biegung und Langskraft - ein erganzender
Bemessungsvorschlag, Stahlbau 54 (1985), S. 265-271.

[2] Rubin,H.: Beul-Кnick-Problem eines Stabes unter Druck und Biegung,

Stahlbau 55 (1986), S. 79-86.

[3] Rubin,H.: Naherungsweise Bestimmung der Кnicklangen und Кnicklasten

von Rahmen nach DIN 18800 ТеН 2, Stahlbau 58 (1989), S. 103-
109.

[ 4] Roik,K und Кindmann,R.: Das Ersatzstabvervahren Tragsicherheitsnach - weise fiir

Stabwerke bei einachsiger Biegung und Normalkraft, Stahlbau 51
(1982), S. 137-145.

[5] Ramm,W. und Uhlmann,W.: Zur Anpassung des StаЫIШitsпасhwеisе fiir mehrteilige
Druckstiibe ап das europaische Nachweiskonzept, Stahlbau 50
(1981), S. 161-172.

[6] Lindner,J.: StabiIisierung von Вiegetragern durch Drehbettung - ејпе

Юаrstеlluпg, Stahlbau 56 (1987), S. 365-373.

[7] Eggert,H. und Kauschke,W.: Lager јт Bauwesen, Wilhelm Ernst und Sohn.

[8] ECCS - Techn. Working Group 8.3: Behaviour апд Design of Steel plated structures, No. 44, 1986.

[9] ECCS - Тесhn. Working Group 8.1/8.2: Analysis and Design of Steel Frames with semi-rigid joints, No. 67,
1992.

[10) ECCS - АС 5: Essentials of Eurocode 3 - Design Manual for Steel Structures in

Building, No. 65, 1991.

460
 NADF

NADF

FrancDska komisija CNCMet - BNCM

NACIONALNI DOKUМENТ ZA PRIМENU EVROKODA 3
Commision FTt1nft1ise СНСМе/ - ВНСМ
ЛОСОМЕНТЛ ADAPTATIONNATIONALE.DE L "ЕСЗ

НАРОМЕНА1) :

Fголсuski лосiоло/лi dоlaunелt %0 рninелu (НАД fr. ОАН) Evrokodo 3 ЈЈТ/О је оЫmon i oblilcovon је 'О/СО do su
пeposredno u somom tehtu Evrolcodo 3 nјеКОЈЈе pojedine odredbe pгoglo.fene пevoZecim (o.znoko I) i %отеnјеnе so
novofonnu/isonim dopunjene ipobogsone omondmonimo (omoko А) i komemorifoпe (omoko С). TokotIe su i
komp/etniAnehiB i Кstоvgелi ЈЈОn voZлоsti i%оmеЛјелisо лоvim олеhimo ВВ '"кк

Dolde u iлtеgгo/лојfrолсuskoј velZiji" izdoлјо Evгolcod 3: Оео 1.1 (ЕНУ 1993-1~1.· 1992 Р; izdonје Froncus!cog
udrufenjo %0 stoпdordizociju - АРНОВ od decembro 1992. godine). је pored .fronCUSkog prevodo so engle.rkog
ongmo/nog tehto Evrolcodo 3 inkoроriгол i НАО - .fto zoјеdnо predstovgo ehperimento/ni .fronсusЈс!" stondord
Р 22-311 koji"je лt1ZJlОЛ EC3-ОАн.

SоЬziюm ло toko ЈЈе/Љ· оЫт ovoko koлсipiroлоg НАО-о, о linojuCi u ЈЈИи ogгomёen Ьюј shrlno ЈсоД лom је ло
rospo/ogonju, ovde se do;e somo:

• SizddojEC3-DАN
• Nосiоло/лiргеdgоvог%0 ЕНУ1993-1-1
• Dodotok - ТоРе/е so vrednosflinoрогс1јо/лih koejic1jenoto sigиmosti
• Алеh ВВ - Re.feгелtлistоndoгdi (NОnnOfli;лiоnеh kojizomenjuje АпеЬ В Evгolcodo 3)

1) Napomena strucnih redaktora

465
NЛDF

Standard

АР NACIONALNI PREDGOVOR ZA ENV 1993-1-1 Р 22-311-0

АР.1 UVOD Р 22-311-0

АР.2 OPSTA PREZENТACIJA ЕС3 - DAN Р 22-311-0

АР.2.1 RazliCiti ci1jevi ЕС3 - DAN Р 22-311-0
АР.2.2 Razlicite vrste tekstovaEC3 - DAN Р 22-311-0

АР.3 UGOVORNI КARAКТER ЕС3 - DAN Р 22-311-0

АР.3.1 Propisni status odredbi Р 22-311-0
АР.3.2 Tretman referentnih standarda Р 22-311-0

АР.4 MODALlТETI PRIMENE Р 22-311-0

АР .4.1 Oblast primene Р 22-311-0
АР .4.2 U govomi modaliteti Р 22-311-0
АР.4.3 Modaliteti eksperimentalnogkoriscenja Р 22-311-0

Zastitna strana ENV 1993-1-1 Р 22-311-0

Opsti sadrzaj EC3-DAN Р 22-311-0

о PREDGOVOR Р 22-311-0
1 UVOD Р 22-311-1
2 OSNOVEPRORACUNA Р 22-311-2
3 МATERIJAU Р 22-311-3
4 GRANICNA STANJA UPOTREBUIVOSTI Р 22-311-4
5 GRANICNA STANJA NOSIVOSTI Р 22-311-5
6 VEZE POD SТАТIСЮМ OPТERECENJEM Р 22-311-6
7 IZRADAIMONТ.AZA Р 22-311-7
8 PRORACUN POТPOMOGNUT ISPITIVЛNЈЕМ Р 22-311-8
9 ZAМOR Р 22-311-9
В+ВВ REFERENТNENORME Р 22-311-В
С PRORACUN NA КRTI LOM Р 22-311-С
Е DUZINA IZVIJANJA PRITISNUTOG ELEMENТA Р 22-311-Е
F BOCNO-TORZIONO IZVIJANJE Р 22-311-F
Ј VEZE GREDA-SТUB Р 22-311-Ј
К + кк VEZE SUPJLIH PROFlLA U RESETKASTIM
NOSACIMA Р 22-311-К
L PRORACUNSTOPASТUBOVA Р 22-311-L
М ALТERNATIVNI METOD ZA PRORACUN
UGAONIH SAУОУА Р 22-311-М
У UPUTSТVА ZA ISPITIVЛNЈА OPТERECENJEM Р 22-311-У

466
 NADF

'АР NACIONALNI PREDGOVOR ZA ENV 1993-1-1 (EVROKOD3:DEO 1.1)

АР.l UVOD

Sadasnji eksperimentalni francuski standard; nazvan ЕСЗ-DAN, u integralnom obliku

reprodukuje ENV 199З-1-1 (tj. Evrokod З - Deo 1.1, skraceno ЕСЗ) koji је kao
privremeni evropski standard (ENV) odobren 24. apri1a 1992. godine od strane
Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN).

Оуај eksperimentalni francuski standard, osim toga, sadrzi i nacionalna

prilagodavanja Evrokodu З koja objedinjena obrazuju Nacionalni dokument za
primenu - NAD (па francuskom skraceno: DAN).

Delovi ЕСЗ koje NAD пе stavlja уап vaZnosti i razliciti segmenti iz NAD-a koji
dopunjavaju odredbe ЕСЗ па koje se odnose, obrazuju eksperimenta1ni francuski
standard sa nacionalnom primenom ЕСЗ u strogom smislu ovog termina.

АР.2 OPSTA PREZENTACQA EC3-DAN

АР.2.1 Razliciti сјlјеуј EC3-DAN

Preko ЕСЗ-DAN ostvaruje se vise ciljeva:

а) Da se па
zahtev CEN-a, donese francuska prosirena verzija ЕСЗ koja је
патепјепа frankofonskim zemljam'a.

Ь) Da se izloze nacionalna prilagodavanja uz ЕСЗ koja, jednim delom, daju

objasnjenja za primenu ЕСЗ u toku eksperimentalne faze, а da se sa druge
strane uoblice primedbe koje се Francuska izneti kada se bude postavljalo
pitanje prerastanja ЕСЗ u evropski standard (EN).

с) Da se preciziraju vrednosti koeficijenata sigurnosti, сјје utvrdivanje је u

domenu organa vlasti svake zemlje clanice (videti paragraf 0.4 (1)
Predgovora): uz eventualne korekcije uokvirenih vrednosti iz ЕСЗ. Dodatak
Poglavlja 2 rekapitulira оуе vrednosti(parcijalne kоеficiјецtе sigurnosti 'у i
koeficijente 'Vi koji se odnose па reprezentativna dejstva).

d) Da se izvrsi recenzija normativnih tekstova па koje se odnosi eksperimentalni

francuski standard i preciziraju modaliteti primene standarda ili nacionalnih
referentnih propisa iz razloga sto su ovi zasebni u okviru ЕСЗ.

е) Da se јаvnјт ili privatnim investitorima dostave elementi standarda za

koncipiranje i dokaz konstrukcija, koji treba da је ugovomo u primeni,
narocito ро Smernicama 71/З05/СЕЕ (ukljucujuci amandmane) za
koordinaciju procedura javnih trzista radova i Smernica 89/106/СЕЕ koje se
odnose па pribliZavanje zakonodavnih, regulativnih i administrativnih
oaredbi drzava clanica u pogledu gradevinskih proizvoda.

467
NADF

АР.2.2 Razliiite vrste teksta EC3.DAN

Ostvarenje ovih razlicitih ciljeva uslovljava да se u jedinstvenom dokumentu donesu

tri posve raz1icita teksta:

а) Svi delovi Еез koji nisu osenceni tretiraju se kao Eksperimentalni francuski
standard u strogom smislu nacionalne primene Еез.

Ь) NAD obuhvata uokvirene zone koje su obelezene sa indeksima "1", "А", ili "е"
kao i uokvirene vrednosti u Еез koje nisu proglasene nevaZecim (pogledati
АР.З.1).

с) Francuski prevod originalne verzjje је sve ono 8to nije uokvireno i obelezeno
sa indeksima, ukljucujuCi i osencene zone.

АР.3 UGOVORNI КAКAКТER EC3·DAN

Ugovomi karakter ЕеЗ-DAN proizilazi iz dve vrste mera.

АР .3.1 Propisni status odredbi

Propisni status је dodeljen celokupnom nacionalnom prilagodavanju. Repertoar i
kodifikacija ovih statusa odgovara evropskim propisima (videti tabelu АР.1).

ТаЬеlаАР.l Propisni statusi пасјопаlпјћ prilagoctavanja

Tipologija Тipografija

- PRINCIP Prava slova,

Normalni slog
- РRЛVILO ZA PRIMENU liolik slovo,
Nonnolnislog
-KOMENTAR Prava slova,
sitan slog

Karakter nacionalnog prilagodavanja prema odredbi evropskog standarda па koju se

odnosi, takode је kodificiran (videti tabelu АР.2).

ТаЬеlаАР.2 Nacin delovanja nacionalnih prilagoctavanja

Тipologija Tipografija

- PONISTENJE VлZNОSТI 1 sa oseneenim delom propisa

ЕСЗ koji se proglasava
nevazeCim
-AМANDMAN А

-KOMENTAR С

Prema ovoj konvenciji, uokvirene vrednosti Еез koje nisu stavljene van vaznosti treba
да se smatraju sastavnim delom NAD-a.

468
 NADF

u nastavku је dat ilustrativni primer diferencirane vrste teksta iz ЕСЗ..DAN.

6.6.7 Proracunska otpornost сер savova

(1) Racunska otpornost Fw.Rd cep'sava (videti 6.6.2.5) treba da se uzme da је
jednakafvw•d • А w' gde је f vw.d racunska otpornost sava па smicanje, data u
6.6.5.3(4).
(2) Za efektivnu povrsip.u А w Сер sava treba uzeti povrsinu rupe.

(3) Savovi u rupi (videti 6.6.2.3) trebada se razmatraju kao ugaoni savovi.
Tekst ЕСЗ
Racunska otpornost sava u rupi treba da se odredi shodno 6.6.5.
6.6.8 Spojevi sa neukrncenim nozicama
(1) U т-spoju kod koga se spaja lim sa neukrucenom nozicom 1, Н ili ј
sanducastog preseka, treba uzeti u proracunu redukovanu efektivnu sirinu
kako za osnovni materijal tako i za savove; videti 6.6.10.

(l)С Кoncept efektivne sirine odnosi se saтo па otpomost liта i njegovih savova, za lim koji је }
napregnut па zatezanje ili pritisak (bez opasnosti od lokalnog izboeavanja liта u poslednjem NAD Komentar
slueaju).

(2) Zo IiIiHproji!, eftktillnO Лпnо ь moze se odredih'iz' -', izrozo:

b~ = '. + 2т + 7', pti сетије 'Ь.. S:t. +2т +7(': I џ ·а } ,

gdesu:
Tekst ЕСЗ sa
fу gтonico rfJZ1l/ocenjo e/emento
osencenim delom
fyp gтonico ГfJZII/ocenjo /imo koji se stavlja van
vaZnosti.
(2)А
NAD Amandman
} па 6.6.8(2)

(2)1 Proриоnо gomjo gтonico zo b.11 .fonnи/иоno u Оllој odredbi StOllijO se IIОn 1
lIo.fnosh· i zomenjuje se so dllo s/edeco Ш/ОIIО u pog/edu оtpоmоsй ро
eftlctillnojЛnјll:'
- so jedne stron~ otpomost ро eftktillnoj Лnп!" nе иеЬо do је lIесо od NAD Proglasenje
оtpоmоsй nozice по /olco/no sOllljonj~ ЛО se moze nopisoti:
formu1eJ.z odredbe
6.6.8(2) nevazecom
i пјепа zamena
- so dtuge s~ 0110 офотos! nе щЬо doje lIесо od оtpоmosй теЬro proji/o
по /OIcoUIO zotezonje (i/ipritisok) kome dopnitosi odret!eno sOllljonje nozice
(kOjO је roz/icito od оле prethodno nOJledene). S time u JleZ4 роиеЬnо је
pOZ'/lOh"se nоАnеЬ Ј (Jlideh"J.23.2 '"Ј.2 4.1).

(3) Akoје b.11 тоnје od ~ 7риtориnо тео/nо .finito, spoj щьо do se иhиь: } ТеkstЕСЗ
~----------------------------------------------------~

469
NADF

АР.3.2 ТRВТМAN REFERENTNIH STANDARDA

Zbomik referentnih standarda је dat u Aneksu ВВ (kojim је zamenjen ponisteni

Aneks В) EC3-DAN. Оуај Aneks predstavlja Evropske standarde koji su trenutno
узZеб ili su u pripremi (leva strana) i nacionalne standarde (desna strana) koji ih
zamenjuju dok su ovi prvi jos u pripremi. Datum koji se predvida za izdavanje
buduCih evropskih standarda је dat kao indikativan, dajuCi letimican pregled па
postojanost i ritam razvoja celine. U nastavku naslova odredenih nacionalnih
standarda delu "naslova" Aneksa ВВ sa italik slovima је pridodat broj odredbi koje, u
okviru NAD-a, cine referencu navedenom nacionalnom standardu uz izabrana
ogranicenja (specificne odredbe, amandmani, parcijalne reference sve dok је veza
"evropski standard-nacionalni standard" neodredena i nejednoznacna).

U okviru primene eksperimentalnog standarda, valja se osloniti па popisane

standarde u desnom delu Aneksa ВВ. U odsustvu evropskih standarda treba se
pozvati па ono sto је bitno u nacionalnim standardima. Ne smatra se da је potrebno
da se svaki put ЕСЗ poziva па neki standard (evropski ili ISO), tj. da se navede u
samom tekstu NAD-a ekvivalentni nacionalni standard. Na korisniku је da ОУО
pronade u Aneksu ВВ u tekstu koji ide sleva па desno. Dole su date dve ilustracije
pozivanja па francuske standarde, sa propratnim komentarima.

В.2 Referentni standard 2: DIMENZIJE PROFILA 1 LIMOVА

EVROPSКI STANDARDI КОЛ SU ОВЈАVUENI ILI SU U PRIPREMI STANDARDI КОЛ SE PRIMENJUJU SA ENV
Oznaka Nas10v Datum Oznaka Nas10v
objav1jivanja
EN 10219 (:е1јепе cevi - savni sup1ji h1adno oblikovani 06/94 NF А 49-541 Се1јспе cevi - savni sup1ji h1adno
profili za konstrukcije oblikovani profili za konstrukcije
Deo 1: Tehnicki us10vi isporuke Dimenzije-Tehnicki us10vi isporuke
Deo 2: Dimenzije i to1erancije

Komentar: Evropski standard EN 10219 је u pripremi i trebalo Ы da se objavi u јипи 1994. god. U
ocekivanju njegovog objavljivanja, potrebno је pozvati se па ekvivalentni francuski standard NF А 49-
541.

А.4 STANDARDI ZA PROJEKTOVANJE VEZA

EVROPSКI STANDARDI КОЛ SU OВJAVUENI ILI SU U PRIPREMI STANDARDI КОЛ SE PRIМENJUJU SA ENV
Oznaka Nas10v Oznaka Naslov

Veze zavrtnjeva sa kontrolisanim

pritezanjem
- Konstruktivno oblikovanje i provera
veza
(pozvati se uz ogranicenje па
6.5.3(2)С, 6.5.9(2)с i 6.9.8(3)А)

Komentar: Nacionalna prilagodavanja 6.5.3(2)С, 6.5.9(2)С i 6.9.8(3)А пе Cine reference za francuski

standard NF Р 22-460 u celokupnom оЫmи, vec samo za delove 7, 8 i 9 ovog standarda.

470
 NADF

АР.4 MODALIТETI PRIMENE

АР .4.1 ObIast primene

Oblast primene EC3-DAN obuhvata konstruisanje celicnih zgrada. Uz oprezno

koriscenje od strane projektanta, тОСЈсе se pristupiti njegovom korigovanju i
poboljsavanju.

Za primene u ovoj oblasti, pozeljno је konsultovati Komisiju za standardizaciju

metalnih konstrukcija (CNCM6t) Ustanove za standardizaciju metalnih konstrukcija
(BNCM) pod upravom CTICM (Oblast St Paul-BPl-78470 ST REMY - LES -
CHEVREUSE).

АР.4.2 Ugovorni modaliteti

Sadasnji eksperimentalni standard kao ugovorni standard primenljiv је samo u okviru

javnog ili privatnog trzista, ako se tamo eksplicitno pojavljuje kao referenca:

za javna trzista, u Svesci posebnih administrativnih odredbi u pogledu clana 2 -

gde се se u spisku ugovorno zakljucenih opstih delova navesti eksperimentalni
francuski standardi, kao i u pogledu clana 10 - koji се oznaciti odgovarajuce
odstupanje иСјпјепо u Svesci opstih tehnickih odredbi,

za privatna trzista, u posebnim dokumentima trzista koja se definisu u standardu

NF Р 03-001, septembar 1991 (Sveska posebnih administrativnih odredbi, Sveska
specijalnih odredbi, Sveska posebnih tehnickih odredbi).

АР.4.3 Modaliteti eksperimentalnog koriscenja

ENV 1993-1-1 је odobren od strane CEN-a 24. aprila 1992. godine.

U toku eksperimentalnog perioda od tri godine, zemlje clanice CEN-a imace da

izaberu izmedu dve opcije: ili da se produzi status ENV za jos jedan period od tri
godine ili da se proglasi status evropskog standarda (EN).

Izvesno је da се se ova odluka doneti zavisno od revizije standarda.

S tim u vezi, korisnici sadasnjeg eksperimentalnog standarda su pozvani da podnesu

svoje primedbe, ро mogucnosti uz predlog amandmana, па adresu AFNOR (Tour
Europe - Cedex 7 - 92049 PARIS LA DEFENSE), odakle се se proslediti BNCM-u.

Evolucija пасјопаlпјЬ prilago4avanja

Nije iskljuceno da se eksperimentalnim koriscenjen EC3-DAN razotkriju odredeni

problemi koji se odnose па primenljivost dokumenta, vrseCi time uticaj па CNCM6t
da se formulisu amandmani ili da se donesu dopune vec donesenim nacionalnim
prilagodavanjima, ako se proceni da su опе neophodne. U slucaju poteskoca, Ысе
potrebno obratiti se AFNOR-u ili BNCM-u.

4171
NADF

DODATAК1)

TAВELE SA PREGLEDNO DAТIМ VREDNOSТIМA

РARСUALNШ KOEFICUENATA SIGURNOSТI
KOJI SE NALAZE U OVOM DOKUМENТU

Ovaj dodatak Poglavlju 2 treba tretirati kao integralni deo nacionalnih prilagodavanja sa
statusom komentara, posto su samo, и vidu sinteze па nacionalnom nivou, rekapitulirane sve
uokvirene vrednosti iz ENV 1993-1-1. Tabele ne obuhvataju pregledno samo opsteparcijalne
koeficijente sigumosti koji se odnose па dejstva, vec i koeficijente 'I'ј koji se odnose па
prateca ~omenljiva dejstva.

11. KOEFICUENТI KOJI SE ODNOSE НА DEJSТVА

ТаЬеlа 1. Vrednosti parcijalnih koeficijenata sigurnosti 'У F

Vrednosti
Referenca Dejstvo Simbol Oblast primene
uEC3 ENV 1993-1-1 EC3-DAN

2.3.3.1(1) Stalno dejstvo 'У G.inf Ako је dejstvo povoljno 1,0 1,0

'У G.suP Ako је dejs. nepovoljno 1,35 1,35

2.3.3.1(3) Stalno dejstvo 'У G.inf Za povoljni deo 1,1 1,1

(sastavljeno iz 2
dela) 'У G.sup Za nepovoljni deo 1,35 1,35

2.3.2.2(3) Stцlno dejstvo 'УаА Izuzetna situacija 1,0 1,0

2.3.3.1(1) Promenljivo dejstvo 'У Q.inf Ako је dejstvo povoljno О О

'У Q .suP Ako је dejs. nepovoljno 1,5 1,5

2.3.3.1(2) Promenljivo dejstvo 'YQA Izuzetna situacija 1,0 1,0

Zamor optereeenje
9.3.2(4) 'Ун 1,0 1,0
-

1) Ovaj dodatak је pridodat Poglavlj\i 2 u okviru francuske verzije Evrokoda 3 (napomena strucnih redaktora).

472
 NADF

ТаЬеlа 2. Vrednosti koeficijenata 'lfl za prateca promenljiva dejstva

Vrednosti
Referenca Promenljivo Simbol Moda1iteti primene
иЕС3 dejstvo ENV 1993-1-1 EC3-DAN

О,87х vrednost iz
2.2.2.3(4) Korisno optereeenje Za kombinaciju dejstava Referenca u
"'О ENV 1991-2
NF Р 06-001
za Cesto dejstvo Evrokod 1 Vrednost iz
"'. Za kvazistalno dejstvo
NFP06-001
Vrednost iz
"'2 NF Р 06-001

2.2.2.3(4) Vetar Za kombinaciju dejstava 0,67

"'О Referenca u
Za cesto dejstvo ENV 1991-2 0,2
"'1 Evrokod 1
za kvazistalno dejstvo О
"'2
О,87х vrednost iz
2.2.2.3(4) Sneg Za kombinaciju dejstava
"'О Referenca u
DТU06-006

Za Cesto dejstvo ENV 1991-2 Vrednost iz

"'1 Evrokod 1 DТU06-006

Za kvazistalno dejstvo Vrednost iz

"'2 DТU06-006

2.2.2.3(4) Temperatura Za kombinaciju dejstava 0,53

"'О Referenca u
Za eesto dejstvo ENV 1991-2 0,5
"'. za kvazistalno dejstvo
Evrokod 1
О
"'2

4'173
 NADF

/2. КОЕFIСIJEНПКОЛ SE ODNOSE NA OТPORNOST

Tabela 1. Vred.osti parcijalnih koeficijenata sigurnosti za otpornost 'У м

Vrednosti
Referenca Dejstvo Simbol Oblast primene
иЕС3 ENV 1993-1-1 ЕС3-ОЛN

5.1.1(2) Otpornost preseka - Otpornost preseka:

'Умо • Юasе 1, 2Ш3 1,1 1,0 Ш 1,1
'Ум I • Юаsе 4 1,1 1,1
'УМ2 - Otpomost neto 1,25 1,25
preseka

5.1.1(2) Otpornost 'Ум I - Otpomostna 1,1 1,1

elemenata gubitak stabilnosti

'Умь Veze sa zavrtnjevima:

6.1.1(2) Otpornost veza
- otpornost па smicanje 1,25 1,25
- otpomost па zatezanje 1,25 1,50

'YMr
Veze Sa zakivcima 1,25 1,25
'Умр Otpornost zgIoba 1,25 1,25
'YMw Zavarene veze
• Ре 360 1,25 1,25
1,25 1,30
• Ре 430 1,25 1,35
• Ре 510
К1 Otpornost supljih profila 'YМl/ 1 ,1 1,0
'УМј

6.5.8.1(3) Otpornost 'YMs,ult - pri GSN 1) 1,25 1,10

visokovrednih
'YMs ,ult - pri GSN, sa
1,40 1,25
zavrtnjeva па predimenzionisanim i
proklizavanje ovalnim rupama
1,10 1,20
'YMs,ser - pri GSU 2)

9.3.4(4) Otpomost па zamor

- "Lom-bezbedni "
1,00 do 1,25 1,00 do 1,15
'YMf elementi
- "Lom-nebezbedni"
1,25 do 1,35 1,25 do 1.35
elementi
Koeficijent za - Sopstvena tezina 1,00 1,00
У.4.1(3) -
probno opterecenje
- Ostala stalna 1,15 1,00
opterecenja
- Promenljiva 1,25 1,00
opterecenja

1) GSN - granicno stanje nosivosti (пароmепа strucnih redaktora)

2) GSU - granicno stanje upotrebljivosti (пароmепа strucnih redaktora)

474
 NADF

1з. OSTALI KOEFICQENTI

Tabela 4. Ostali koeficijenti

Vrednosti
Referenca Definicija Simbol Oblast primene
uEC3 koeficijenta ENV 1993-1-1 EC3-DAN
Воспо izvijanje za
2.3.3.1(4) Koeficijent
redukcije vektorskog 'l'уес savijanje + zatezanje 0,8 0,8
uticaja bez korelacije

С.2.5 Koeficijent Posledica ро lom:

sigumosti па krti 'Ус • uslov С1 1,0 1,0
lom
• uslov С2 1,5 1,5

4175
NADF

ANEKSBB (Normativni - zamenjuje ANEКS В koji se stavlja уап vaznosti)

Referentni sta..dardi

AneksHse,proglasava nevazecim i zamenjuje se Aneksom ВВ.

Tabele Aneksa ВВ prikazuju:

• па levoj strani, evropske standarde koji su trenutno vazeCi ili su u pripremi,

• па desnoj strani uporedno sa evropskim standardima u pripremi, nacionalne
standarde i druge dokumente koji ih privremeno zamenjuju i koji treba da se koriste,
u celini ili delimicno, sa ovim eksperimentalnim standardom.

Datum koji је predviden za objavljivanje buducih evropskih standarda dat је u

indikativnom obliku, dajuCi па taj nacin pregled u pogledu kortsistentnosti i ritma
razvoja celine.

Radi lakSeg koriscenja, dati su naslovi razlicitih tabela.

А - STANDARDI "KONCEPCIJA"
А.1 - Standardi о principima
А.2 - Standardi za dejstva
А.3 - Standardi о koncepciji spojeva
А.4 - Ostalistandardi о koncepciji

В - STANDARDI "PRQIZVODI"
В.1 - Referentni standard 1
В.2 - Referentni standard 2
В.3 - Referentni standard З
В.4 - Referentni standard 4
В.5 - Referentni standard 5
В.6 ~ Referentni standard 10:
Zavarljivi konstrukcioni сеНсј
Dimenzije profila i limova
Zavrtnjevi, navrtke i podloske
Dodatni materijali za zavarivanje
Zakivci
Zastita od korozije

С - STANDARDI "IZVOI>ENJE"
с.1 - Referentni standardi 6, 7, 8 i 9: Standardi za izvodenje veza
с.2 - Referentni standardi 6, 7, 8 i 9: Standardi za izvodenje zavarivanja
с.з - Referentni standardi 6, 7, 8 i 9: Ostali standardi za izvodenje

D - STANDARDI "ISPITIVЛNЈА 1 KONТROLA"

UPOZORENJE

Zbornik referentnihstandarda u ovom Aneksu је podlozan promenama u onoj meri

koliko se standardi kontinualno objavljuju. Ovaj Aneks ВВ Ы dakle trebalo da bude
predmet redovnog objavljivanja. Korisnik Ы trebalo shodno tome da bude u kontaktu sa
AFNOR ili BNCM da Ы se upoznao sa njihovim objavljivanjima.

476
 [A~:SТANDARDI "KONCEPCUA"

A.l - STANDARDI О PRINCIPIМA

-- - --
EVROPSКI STANDARDI КОЛ SU ОВЈАVUENI ILI SU U PRIPREMI STANDARDI КОЛ SE PRIMENJUJU SA ENV
Datum
Oznaka Naslov Oznaka Naslov
objavljivanja
ENV 1991-1-1 Osnove proracuna i dejstva па konstrukcije 04/1994 ISO 2934 Opsti principi pouzdanosti konstrukcija
Evrokod 1 Deo 1: Osnove proracuna

ENV 1991-1-1 Osnove proracuna i dejstva па konstrukcije 04/1994

Evrokod 1 Deo 1 - Aneks 14: Dokaz ispitivanjem

RCM3/1967 Preporuke za proracun i izvodenje nosaca mostnih

RCM4/1970 dizalica (CfICM - Casopis: Construction МеtаШquе
RCM 1/1973 br. 3/1967, br. 4/1970, br. 1/1973)

Р 06-007 Opsti principi pouzdanosti konstrukcija

- Spisak ekvivalnetnih termina

Р 00-001 Zgradarstvo - Gradevinarstvo - Recnik:

Deo 1: Opsti termini

NFX02-006 Medunarodni sistem jedinica - Opis i pravila za

primenu - Vrste slozenica i podslozenica

Х 02-004 Imena i simboli jedinica mere sistema medunarodnih

jedinica (SI)

~
:ј
~
"!II!J
..ј::>..
-....) 2:
~
оо

А.2 - STANDARDI ZA DEjSТVА

~

EVROPSКI STANDARDI КОЛ SU ОВЈАVUENI ILI SU U PRIPREMI STANDARDI КОЛ SE PRIMENJUJU SAENV
Datum
Oznaka Nasloy Oznaka Naslov
оЬјavliivaniа
ENV 1991-2 Osnove proracuna i dejstva па konstrukcije
Evrokod 1 Deo 2: Gravitaciona, lrorisna, izuzetna dejstva, dejstva
okoline i dejstva prilikom izvodenja

- Gustina gradevinskih materijala i uskladistenih 04/1994 NFP06-004 Osnove proracuna konstrukcija - Stalna i
materijala eksploataciona gravitaciona optereeenja

- Gravitaciona opterecenja 04/1994

- Korisna optereeenja па podovima i krovovima Upripremi NFP 06-001 Osnove proracuna konstrukcija - Eksploataciona
optereeenja zgrada

- Optereeenje od snega 04/1994 DTU06-006 Dejstva snega па konstrukciju - Pravila N 84

- Opterecenja od leda

- Opterecenja od vetra (dinamicka i staticka) 04/1994 DTUP06-002 Pravila koja definisu uticaje od snega i od vetra па
konstrukcije i aneksi - Pravila NV 65
- Temperaturna dejstva U pripremi

- Optereeenja i deformacije koje deluju tokom Upripremi

izvodenja

- Izuzetna dejstva U pripremi

- Dejstva usled struja i talasa U pripremi

- Pritisak tla i vode U pripremi

 А.2 - STANDARDI ZA DEJSТVА (nastavak)

EVROPSКI STANDARDI КОЛ SU ОВЈАVUENI ILI SU U PRIPREMI STANDARDI КОЛ SE PRIMENJUJU SA ENV
Datum
Oznaka Naslov Oznaka Naslov
оЬјavljivanjа
ENV 1991-3 Osnove proracuna i dejstva па konstrukcije - Deo 3: 04/1994
Evrokod 1 Saobracajna dejstva Ш~ mostovima

- Drumski saobracaj
- Pesacki i biciklisticki saobracaj
- Zeleznicki saobracaj

ENV 1991-4 Osnove proracuna i dejstva па konstrukcije - Deo 4: 12/93 Р 22-630 Metalne konstrukcije - Celicni silosi - Proracun dejstava
Evrokod 1 Dejstva па silose i rezervoare u ееНјата

ENV1991-5 Osnove proracuna i dejstva па konstrukcije - Deo 5: U pripremi RCM3/1967 Preporuke za proracun i izvodenje nosaca mostnih
Evrokod 1 Dejstva izazvana dizalicama i masinama dizalica - Deo 1:
Optereeenja koja se razmatraju i odredivanje
naprezanja
(СГIСМ - Casopis: Construction Metallique br.
3/1967)

ENV 1991-10 Osnove proracuna i dejstva па konstrukcije - Deo 10: 12/93 DТUP92-702 Pravila FA - Proracunska metoda predvidanja
Evrokod 1 Izuzetna dejstva usled pozara ponasanja konstrukcija od eelika pri pozaru - Aneks:
Metodologija karakterizacije proizvoda za zastitu

~
-....1
\о
~
~
~ ~
~
А.З - STANDARDI О КОNСЕРСШ SPOJEVA ~

EVROPSКI STANDARDI КОЛ SU ОВЈАVUENI ILI SU U PRIPREMI STANDARDI КОЛ SEPRlМENJUJU SA ENV
Datum
Oznaka Naslov Oznaka Naslov
objavljivanja
NFP22-250 Zavareni spojevi krпZniЬ supljih profila sa ukrajanjem pri
presecanju - Koncepcija i provera veza

NFP 22-251 Zavareni spojevi kruZnih supljih profila sa ukrajanjem

pri presecanju - Detalji konstruisanja

Р 22-252 Zavareni spojevi kruznih supljih profila sa ukrajanjem

pri presecanju - (Dopune standarda NF Р 22-250 i
NF Р 22-251)

NF Р 22-255 Zavareni spojevi okruglih ili pravougaonih supljih profila I

sa profilima tipa 1 ili Н - Koncepcija i prOYere

NFP22-258 Zavareni spojevi supljih profila sa pravougaonim supljim

profilima izlozenih statickom optreeenju - Koncepcija i
provera

NFP22-460 Veze zavrtnjevima sa kontrolisanim pritezanjem - Detalji

konstruisanja i provera veza (Pogledati ogranicenja u
6.5.3 (2)С, 6.5.9 (2)С i 6.9.8 (3) А)

NFP22470 Zavarene veze - Detalji konstruisanja i dokazi savova

 А.4 - OSTALI STANDARDI О KONCEPCUI

EVROPSКI STANDARDI КОЛ SU ОВЈАVUENI ILI SU U PRIPREMI STANDARDI КОЛ SE PRIМENJUJU SA ENV
Datum
Oznaka Naslov Oznaka Naslov
оЬјavljivanjа
NFP 22-615 Metalne konstrukcije - Nosaci mostnih dizalica -
Deformacije pri eksploatacijii tolerancije
(pog/edoli оgrолiселјо u 4.22 (.1) А i 4.22 (4) А)

Preporuke za proracun i јтодеnје nosaca mostnih

dizalica (CТICM)
RCM4/1970 Deo 2: Naponi i provera stabilnosti
(Casopis: Construction Metallique br.4/1970)
RCM 1/1973 Deo 3: Detalji konstruisanja
(Casopis: Construction Metallique br. 1/1973)

ENV 1992-1-1
Evrokod 2
I Proraeun betonskih konstrukcija - Deo 1.1: Opsta pravila
i pravila za zgrade
Objavljeno ENV 1992-1-1
Evrokod2
Proracun betonskih konstrukcija - Deo 1.1: Opsta
pravila i pravila za zgrade

ENV 1993-1-2 I Proracun celicnih konstrukcija - Otpornost па dejstvo 94 Odgovarajuce specifikacije koje su precizirane u
pozara posebnim trzisnim dokumentima

ENV 1993-1-3 I Proracun celicnih konstrukcija - Deo 1.3: Таnki hladno 93 OdgovarajuCe specifikacije koje su precizirane u
oblikovani elementi - Dugacki proizvodi i pljosnati posebnim trzisnim dokumentima
proizvodi

ENV 1993-2 I Proracun celicnih konstrukcija - Пео 2: Mostovi i Нmеnе 95 OdgovarajuCe specifi.kacqe koje su precizirane u
konstrukcije posebnim triisnim dokumentima

ENV 1993-3 I Proracun eelicnih konstrukcija - Deo 3: Тоrnјеуј, jarboli i 94 OdgovarajuCe specifikacije koje su. precizirane u
dimnjaci posebnim triisnim dokumentima

~
.......
=
I'!!j
~ I в - STANDARDI "PROIZVODI"
!
~
В.l - Referentni standard 1 : ZAVARLJIVI KONSТRUКCIONLCELICI
-

EVROPSKlSТANDARDI КОJI SU ОВЈАVЏENI ILI SU UPRIPREMI STANDARDI КОЛ SЕРRIМЕNЩЩS.А ENV

Datum
Oznaka Naslov Oznaka Naslov
objavljivanja
CELICI ZA VRUCE V ALJANJE
EN 10025 Vruee valjani proizvodi od nelegiranih konstrukcionih Objavljeno NFENlOO25 Vruee va1jani proizvOOi оо nelegiranih
eelika - Tehnieki uslovi isporuke konstrukcionih eelika - Теhniею uslovi isporuke

EN 10027-1 Sistemi obelezavanja eelika - Deo 1: Obelezavanje Objavljeno NF EN 10027-1 Sistemi obelezavanja eelika - Deo 1: Obelezavanje
simbolima; Osnovni simboli simbolima; osnovni simboli

EN 10027-2 Sistem obelezavanja eelika - Deo 2: Numericki simboli Objavljeno NFEN 10027-2 Sistemi obelezavanja eelika - Deo 2: Numericki
simbo1i

EN 10029 Vruee valjani ееНеni limovi, debljine jednake ili veee od Objavljeno NFENloo29 Vruee va1jani eeliCni limovi debljine jednake ili veee
3mш - Tolerancije u pogledu dimenzija, obIika i mase оо 3 тт - Tolerancije u pogledu diшеnziја, oblika i I

mase
,

EN 10113-1 Vruce valjani proizvodi od zavarljivih sitnozmih 02/93 NF EN 10113-1 Vruee va1jani proizvodi оо zavarljivih sitnozmih
konstrukcionih eelika - Deo 1: Opsti uslovi isporuke konstrukcionih eelika - Deo 1: OpSi:i uslovi isporuke .

Vruce va1jani proizvodi od zavarljivih sitnozrnih

EN 10113-2 Vruee valjani proizvodi od zavarljivih sitnozrnih 02/93 NF EN 10113-2 konstrukcionih eelika - Deo 2: Uslovi isporuke
konstrukcionih eelika - Deo 2: Uslovi isporuke standardizovanih eelika
standardizovanih eelika
Vruee va1jani proizvodi od zavarljivih sitnozmih
EN 10113-3 Vruee valjani proizvodi оо zavarljivih sitnozrnih 02/93 NF EN 10113-3 konstrukcionih eeHka - Deo 3: Uslovi isporuke
konstrukcionih eelika - Deo 3: Uslovi isporuke eelika koji eelika koji su dobijeni termomehanickim valjanjem
su dobijeni termomehanickim valjanjem
 В.• - Referentni standard 1 : ZAVARLЛVI KONSТRUKCIONI CELICI (nastavak)
ЕVRОРSЮ STANDARDI КОЛ SU ОВЈАVUENI ILI SU U PRIPREМI STANDARDI КQЛ SE PRIMENJUJU SA ENV
Oznaka Naslov
Datum
Oznaka Naslov I
objavljivanja
CELICI ZA VRUCE VЛLJЛNЈЕ (nastavak)
EN 10163-1 Uslovi isporuke koji se odnose па stanje poVIiina vruee Objavljeno NF EN 10163-1 Uslovi шроrпkе koji se odnose па stanje povrsina vruee
valjanih eelicnih liщovа, sirokih pljosnatih proizvoda i valjanih ee!icnih liщоvа, sirokih pljosnatih proizvoda i
profila - Оео 1: Opste profila - Оео 1: Opste
EN 10163-2 Uslovi isporuke koji se odnose па stanje povrsina vruce Objavljeno NF EN 10163-2 Uslovi isporuke koji se odnose па stanje poVIiina vruee
valjanih eelicnih liщоvа, sirokih pljosnatih proizvoda i valjanih eelicnih liщоvа, sirokih pljosnatih proizvoda i
profila - Оео 2: Uщоvi i siroki pljosnati proizvodi profila - Оео 2: Liщоvi i siroki pljosnati proizvodi
EN 10163-3 Uslovi isporuke koji se odnose па stanje poVIiina vru6e Uslovi isporuke koji se'odnose па stanje poVIiina vruee
valjanih eeliCnih liщоvа, sirokih pljosnatih proizvoda i Objavljeno NF EN 10163-3 valjanih eelicnih liщоvа, sirokih pljosnatih proizvoda i
profila - Оео 3: Profili profila - Оео 3: Profili
Proizvodi сте щеtаlurgiје - Pljosnati liщоvi
NFA36-270
Konstrukcioni eelici sa роЬоlјsапощ otpomoscu па
EN 10155 Konstrukcioni celici эа роЬоlјsапощ otpomosCu па 93 NF А 35-502 аtщоsfеrsku koroziju - Tanki, srednji i debeli limovi,
atmosfersku koroziju - Tehnicki uslovi isporuke sir6ki pljosnati proizvodi, trgovacki profili i nosaci
Vruce valjane trake za obradu od nelegiranih теюћ
NF А 36-102 eelika
Limovi za zavarene konstrukcije od eelika sa visokom
NF А 36-201 granicom razvlaeenja - Vrste i kvaliteti
Umovi za zavarene konstrukcije od eelika sa visokom
NFA36-204 granicom razvlaeenja isporueeni u obradenom stanju -
Vrste i kvaliteti
Nosaci i profili za zavarene konstrukcije od eelika sa
NF A35~504 visokom graniсощ razvlaeenja - Vrste i kvaliteti
Limovi i siroki pljosnati proizvodisa garantovanim.
EN 10164 Konstrukcioni eelici sa poboljsanim deformacionim 93 NF А 36-202 svojstvima u pravcu upravnom па povrsinu

~
karakteristikama u pravcu uрrаvnощ па poVIiinu
proizvoda
&
t.J.)
li.I.S
~

~ . ~.
В.1 - Referentni standard 1 : ZAVARLJIVI KONSТRUКCIONI CELCI (nastavak) I!I:I
.-

EVROPSKl STANDARDI КОЛ SU ОВЈАVlJENI ILI SU U PRIPREMI STANDARDI КОЛ SE PRlМENJUJU SA ENV
Datum
Oznaka Naslov Oznaka Naslov
оЬјavljivanjа
CELICI ZA HlADNO OBLIKOVЛNЈЕ
EN 10025 (videti gore) Objavljeno NFEN1oo25 (videti gore)

EN 10113-1 (videti gore) 02/93 NF EN 10113-1 (videti gore)

EN 10113-2 (videti gore) 02/93 NF EN 10113-2 (videti gore)
EN 10113-3 (videti gore) 02/93 NF EN 10113-3 (videti gore)

EN 10142 Kontinualni limovi i trake za bladno oblikovanje od Objavljeno NFEN10142 Kontinualni limovi i trake za bladno oblikovanje od
toplo pocinkovanih теюЬ eelika - Tehnicki uslovi toplo pocinkovanih теюЬ eelika - Tehnicki uslovi
isporuke isporuke

EN 10147 Kontinualni limovi i trake od toplo pocinkovanih Objavljeno NFEN 10147 Kontinualni limovi i trake od toplo pocinkovanih
nelegiranih konstrukcionih eelika, - Tehnicki uslovi nelegiranih konstrukcionih eelika - Tehnicki uslovi
isporuke isporuke

EN 10130 Hladno valjani pljosnati proizvodi od mekog eelika za Objavljeno NFEN10130 Нladno valjani pljosnati proizvodi od mekog eelika za
bladno vueenje ili presavijanje - Tehnicki uslovi isporuke bladno vueenje ili presavijanje - Tehnicki uslovi
isporuke

NF А 36-301 Kontinualno vruee valjani ееНCni limovi i trake za

bladno vueenje ili presavijanje

NF А 36-231 Vrure valjani pljosnati proizvodi za bladno

oblikovanje оо mikrolegiranih zavarljivih eelika sa
Visokom granicom razvlaeenja - Vrste i kvaliteti

NF А 36-232 Hladno valjani pljosnati proizvodi za bladno

oblikovanje mikrolegiranih,zavarljivih eelika sa
visokom granicom razvlaeenja - Vrste i kvaliteti
 В.2 - Referentni standard 2 : DlМENZUE PROFILA 1 LIМOVA

EVROPSКI STANDARDI КОЛ SU ОВЈАVUENI ILI SU U PRIPREMI STANDARDI КОЛ SE PRIМENJUJU SA ENV
Datum
Oznaka Naslov Oznaka Naslov
objavljivanja
DIMENZIJE: VRUCE VAL.ТЛNI PROFILI, OSIM SUPLIH PROFlI.A ZA KONSТRUKCIJE
EU 19-57 Nosaci IPE - Nosaci sa paralelnim nozicama Nije u pripr. NF А 45-205 Nosaci IPE - Nosaci sa para1elnim nozicama - Dimenzije

EU 53-62 Nosaci sa ~irokim nozicama sa paralelnim stranama Nije u pripr. NFA45-201 Nosaci sa ~irokim nozicama sa para1elnim stranama-
Dimenzije

EU 54-80 Vruce valjani mali ceHcni U profili Nije u pripr. NF А 45-007 Vruee valjani сеliCni mali U profili - Dimenzije i
tolerancije

EU 55-80 Vruee valjani Т profili sa jednakim kracima i zaobljenim Nije u pripr. NF А 45-008 Vruee va1jani Т profili sa jednakim ili nejednakim
uglovima kracima i zaobljenim uglovima - Dimenzije

EU 56-77 Vruee valjani ravnokokrakiugaonici sa zaobljenim Nije u pripr. NFA45-009 Vruee valjani ravnokokraki ugaonici sa zaobljenim
uglovima uglovima - Dimenzije

EU 57-78 Vruce va1jani raznokraki ugaonici sa zaobljenim Nije u pripr. NF А 45-010 Vruee va1jani raznokraki ugaonici sa zaobljenim
uglovima uglovima - Dimenzije

NF А 45-202 U profili sa nagnutim stranama (UPN) - Dimenzije

NF А 45-209 Nosaci IPN - Dimenzije

NF А 45-255 Vruee va1jani profili сте metalurgije - Profili UAP

(nozice sa paralelnim stranama)

~ ~
l'J!j
~

~
оо
0\

l'J!j
В.2 - Referentni standard 2: DIМENZUE PROFILA 1 LIМOVA.(nastavak)

EVROPSКI STANDARDI КОЛ SU ОВЈАVUENI ILI SU U PRIPREMI STANDARDI КОЛ SE PRIMENJUJU SA ENV
Datum
Oznaka Naslov Oznaka Naslov
objavljivanja
DIMENZUE: VRUCE VAlJANI SUPUI PROFILI ZA KONSTRUKCIJE
EN 10210 Vruee obradeni suplji profili za konstrukcije od 06/94 NF А 49-501 Celicne cevi - BezSavni i1i savni suplji profi1i za
nelegiranih sitnozrnih konstrukcionih eelika - Deo 1: konstrukcije bladno obradeni
Tehnicki uslovi isporuke - Deo 2: Tolerancije, dimenzije i
karakteristike profi1a NF А 49-542 Celicne cevi - Pocinkovane cevi za metalne konstrukcije
kruZnog, kvadratnog i1i pravougaonog preseka, podnZno
zavarene - Dimenzije - Tehnicki uslovi isporuke
DIMENZIJE: НLADNO OBRADENI SUPUI PROFILI ZA KONSTRUKClJE
EN 10219 Нladno oblikovani suplji profili za konstrukcije od 06/94 NF А 49-541 Celicne cevi - Savni suplji profili za konstrukc~e bladno
nelegiranih sitnozrnih eelika - Deo 1: Tehnicki uslovi obradeni - Dimenzije - Tehnicki uslovi isporuke
isporuke - Deo 2: Tolerancije, dimenzije i karakteristike
profila Celicne cevi - Pocinkovane cevi za meta1ne konstrukcije
NF А 49-542 kruZnog, kvadratnog i1i pravougaonog preseka, podnZno
zavarene - Dimenzije - Tehnicki uslovi isporuke
DIMENZIJE: HLADNO OBLIKOVANI PROFILI, OSIM SUPUIH PROFILA ZA KONSТRUKCIJE
Nema Nema I

TOLERANCIJE: VRUCE VAlJANI PROFILI, OSIM SUPUIH PROFILA ZA KONSTRUKCIJE

EU24-62 Standardni nosaci i U profi1i - Tolerancije valjanja Nije u prip. NF А 45-210 Standardni nosaci i U profi1i - Tolerancije valjanja

EN 10034 Proizvodi crne metalurgije - Nosaci 1 i Н od 94*) NF А 45-211 Nosaci sa sirokim nozicama paralelnih strana
konstrukcionih eelika - Tolerancije oblika i dimenzija
NF А 45-206 Vruce valjani IPE nosaci - Tolerancije valjanja
•

*) Evronorma (EU) је u toku preobraiaja u Evropski standard (EN) - Navedeni datum је orijentacioni datum transformacije EU u EN
 В.2 - Referentni standard 2 : DIМENZUE PROFILA 1 LIМOVA (nastavak)

EVROPSКI STANDARDI КОЛ SU ОВЈАVlJENI ILI SU U PRIPREMI STANDARDI КОЛ SE PRIMENJUJU SA ENV
Datum
Oznaka Naslov Oznaka Naslov
оЬјavljivanjа
DIMENZUE: VRU~E VALJANI PROFILI, OSIM ~UPUIH PROFlLA ZA KONSTRUKCUE
NF А 45-007 Утсе valjani sipkasti U proizvodi - Dimenzije i
tolerancije

Sipkasti proizvodi i1i trgovacki profili opste upotrebe -

NF А 45-001
Tolerancije valjanja
DIMENZUE: SUPUI PROFILI ZA KONSTRUKCUE
EN 10210 Suplji profili za konstrukcije toplo obradeni od sitnozmih 06/94 NF А 49-501 Celicne cevi - Bezsavni ili savni suplji profili za
nelegiranih konstrukcionih celika - Deo 1: Tehnicki konstrukcije toplo obradeni - Dimenzije - Tehnicki uslovi
uslovi isporuke - Deo 2: Tolerancije, dimenzije i isporuke
karakteristike profila

EN 10219 Нladno oblikovani suplji profili od sitnozmih nalegiranih 06/94 NF А 49-541 Celicne cevi - Savni suplji profili za konstrukcije hladno
eelika za konstrukcije - Deo 1: obraeeni - Dimenziie - Tehnicki uslovi isporuke
DIMENZUE: НLADNO OBLIKOVЛNI PROFILI, OSIM SUPUIH PROFILA ZA KONSTRUKCUE
EN 10113 Нladno valjani pljosnati proizvodi za vueenje i Objavljeno NFEN 10131 Нladno valjani pljosnati proizvodi za vucenje i
presovanje, nepresvuceni, od mekih celika i od celika sa presovanje, nepresvueeni, od mekih celika i od celika sa
visokom granicom razvlaeenja - Tolerancije u pogledu visokom granicom razvlacenja - Tolerancije u pogledu
dimenzija i oblika dimenzija i oblika

NF А 37-101 Нladno oblikovani ееНCni profili za uobicajenu upotrebu

~
~
~
~

~
оо
оо

l'J!j
В.2 - Referentni standard 2 : DIМENZUE PROFILA 1 LIMOVA (nastavak)
- - _ .. -

EVROPSКI STANDARDI кал su ОВЈАVUENI ILI SUU PRIPREMI STANDARDI КОЛ SE PRlМENJUJU SAENV
Datum
Oznaka Naslov Oznaka Naslov
objavljjvanla
TOLERANCUE: LIMOVI lРUОSNАП PROIZVODI
EN 10029 Нladno уаlјanieelieni limovi debljine jednake i1i уеее od Objavljeno NFEN 10029 Нladno va1jani eelieni limovi debljine jednake ili уеее od
3 mm - Tolerancije u pogledu dimenzija, oblika i mше 3 mm - Tolerancije u pogledu dimenzija, oblika i mше -
(za debljine koristiti klase А, В ili С)

EN 10048 Vruee va1jane trake - Tolerancije u pogledu dimenzija i 03/94 NFA46-1oo Vruee valjane trake - Tolerancije u pogledu dimenzija
oblika

EN 10051 Kontinualni vruee valjani limovi i siroke trake i Objavljeno NFEN10051 Kontinualni vruee valjani limovi i siroke trake i
rascepljene siroke trake od legiranih i nelegiranih eelika, rascepljene siroke trake od legiranih i nelegiranih eelika,
sa specificiranom minimalnom granicom razvlaeenja - sa specificiranom minimalnom granicom razvlaeenja -
Tolerancije u pogledu dimenzija i oblika Tolerancije u pogledu dimenzija i oblika

EU 91-81*) Vruee valjani siroki pljosnati proizvodi - Tolerancije u Nije u prip. NF А 46-012 Siroki pljosnati proizvodi - Tolerancije valjanja
pogledu dimenzija, oblika i mase

EN 10143 Pocinkovani kontinualni eelieni limovi, trake, sipkasti 12/94 NF А 46-323 Pocinkovani kontinualni eelieni limovi, trake, sipkasti
proizvodi- Dimenzije i tolerancije proizvodi- Dimenzije i tolerancije
*) Evronorma (EU) је u toku preobraZaja u Evropski standard (EN) - Navedeni datum је orijentacioni datum transformacije EU u EN
 В.3 оо Rеfеrепtпi staпdаrd 3 : ZAVRTNJEVI, NAVRТКE 1 PODLOSКE

ЕVRОРSЮ STANDARDI КОЛ SU ОВЈАVUENI ILI SU U PRIPREMI STANDARDI КОЛ SE PRIМENJUJU SA ENV
Datum
Oznaka Naslov Oznaka Naslov
objavljivanja
NEPREDNAPREGNUТI ZAVRТNJEVI
EN20225 Spojna sredstva - Zavrtnjevi, samorezni zavrtnjevi i Objavljeno NF EN 20225 Spojna sredstva - Zavrtnjevi, samorezni zavrtnjevi i
navrtke - Simboli i obelezavanje dimenzija navrtke - Simboli i obelezavanje dimenzija

EN 20898-1 Mehanicke karakteristike spojnih sredstava Objavljeno NF EN 20898-1 Mehanicke karakteristike spojnih sredstava
Deo 1: Zavrtnjevi i samorezni zavrtnjevi Deo 1: Zavrtnjevi i samorezni zavrtnjevi

EN 20898-2 Mehanicke karakteristike spojnih sredstava Objavljeno NF EN 20898-2 Mehanicke karakteristike spojnih sredstava - Оео 2:
Deo 2: Navrtke sa specificiranim ispitnim opterecenjem Navrtke sa specificiranim opitnim opterecenjem

EN24014 Spojna sredstva - Zavrtnjevi sa sestougaonom glavom ОЬјауljепо NFEN24014 Spojna sredstva - Zavrtnjevi sa sestougaonom glavom
delimicno sa navojima - Proizvodne klase А i В delimicno sa navojima - Proizvodne klase А i В

EN24016 Spojna sredstva - Zavrtnjevi sa sestougaonom glavom Objavljeno NFEN24016 Spojna sredstva - Zavrtnjevi sa sestougaonom glavom
delimicno sa пауојiша - Proizvodna klasa С delimicno sa navojima - Proizvodna klasa С

EN24017 Spojna sredstva - Zavrtnjevi sa sestougaonom glavom u Objavljeno NFEN24017 Spojna sredstva - Zavrtnjevi sa sestougaonom glavom
potpunosti sa navojima - Proizvodne klase А i В u potpunosti sa navojima - Proizvodne klase А i В

EN24018 Spojna sredstva - Zavrtnjevi sa sestougaonom glavom u Objavljeno NFEN24018 Spojna sredstva - Zavrtnjevi sa sestougaonom glavom
potpunosti sa navojima - Proizvodna klasa С u potpunosti sa navojima - Proizvodna klasa С

EN24032 Spojna sredstva - Sestougaone podloske, stil1- Objavljeno NFEN24032 Spojna sredstva - Sestougaone podloske, stil1-
Proizvodne klase А i В Proizvodne klase А i В

EN24034 Spojna sredstva - Sestougaone podloske - Proizvodna Objavljeno NFEN24034 Spojna sredstva - Sestougaone podloske - Proizvodna
klasa С klasa С

EN24035 Spojna sredstva - Sestougaone podloske - Proizvodne Objavljeno NFEN24035 Spojna sredstva - Sestougaone podloske - Proizvodne

~
\о
klaseAiB klaseAi В
I
~
~
.р..

~
~
'-Ј
ВоЗ - Referentni standard 3 : ZAVRТNJEVI, NAПТКЕ 1 PODLOSКE (n8stavak)

EVROPSКI STANDARDJ КОЛ SU ОВЈАVUENI ЈИ SU U PRIPREМI STANDARDJ КОЛ SE PRIМENJUJU SA ENV

Datum
Oznaka Naslov Oznaka Naslov
objavljivanja
NEPREDNAPREGNU11 ZAVRТNJEVI (nastavak)
EN493 Spojna sredstva - Povrsinski nedostaci - Navrtke Objavljeno NF EN 493 Spojna sredstva - PovrSinski nedostaci - Navrtke

EN26157-1 Spojna sredstva - Povrsinski nedostaci - Deo 1: Zavrtnjevi Objavljeno NF EN 26157-1 Spojna sredstva - PovrSinski nedostaci - Deo 1:
i samorezni zavrtnjevi za opstu upotrebu Zavrtnjevi i samorezni zavrtnjevi za opStu upotrebu

EN27089-1 Ravne podloske - Normalna serija - Proizvodna klasa А - 94 NFE25-514 Ravne podloske - Proizvodna klasa А
Deo 1: Кlasa tvrdoee 160 нv

EN27089-2 Ravne podloske - Normalna serija - Proizvodna klasa А - 94

Deo 2: Кlasa tvrdoee 300 НУ

EN27091 Ravne podloske - Normalna serija - Proizvodna klasa С 94 NFE25-513 Ravne podloske - Proizvodna klasa С

EN 27413 Toplo pocinkovane sestougaone podloske za metalne 93

konstrukcije (poveeani navoji), still - Proizvodne klase А
i В - Кlase evrstoee 5, 6 i 8

EN27417 Toplo pocinkovane sestougaone podloske za metalne 93

konstrukcije (povecani navoji), stil 2 - Proizvodna klasa А

NF Е 25-100-0 Spojna sredstva - Standard za familiju zavrtnjeva za

metale - Smernice za konseenje normativnih
dokumenata

Е 25-400-0 Spojna sredstva - Standardi za familiju navrtki -

Smernice za koriseenje normativnih dokumenata
 В.3 Referntni standard 3: ZAVRTNJEVI, NAVR.ТКE 1 PODLOSКE (nastavak)
- - -

EVROPSКI STANDARDI КОЛ SU ОВЈАVUENI ILI SU U PRIPREMI STANDARDI КОЛ SE PRIМENJUJU SA ENV
Datum
Oznaka Naslov Oznaka Naslov
objavljivanja
PREDNAPREGNUTI ZAVRТNJEVI
EN780 Sestougaone navrtke za metalne konstrukcije za 93 NF Е 27-701 Zavrtnjevi sa kontrolisanim pritezanjem predvideni kod
kontrolisano pritezanje - Proizvodna k1asa В - Юаsе izvodenja metalnih konstrukcija - Tehnicke specifJ.kacije -
CvrstoCe 8 i 10 Uslovi za narudZbu, kontrolu i isporџku

EN781 Zavrtnjevi za metalne konstrukcije sa sestougaonom 93 NFE27-702 Izrada zavrtnjeva sa kontrolisanim pritezanjem,
glavom sa kontrolisanim pritezanjem, (dufina navoja predvidenih za izvodenje metalnih konstrukcija -
saglasno sa ISO 888) - Proizvodna k1asa С - Юasе Ispitivanje podobnosti zavrtnjeva za primenu
CvrstoCe 8.8 i 10.9

EN782 Zavrtnjevi za metalne konstrukcije sa sestougaonom 93 NF Е 27-711 Izrada zavrtnjeva sa kontrolisanim pritezanjem
glavom sa kontrolisanim pritezanjem, (skracena duzina predvidenih za izvodenja metalnih konstrukcija -
navoja) - Proizvodna klasa С - Юаsе CvrstoCe 8.8 i 10.9 Dimenzije i toleran~ije

EN783 Sestougaone navrtke za metalne konstrukcije, stil1 - 93

Proizvodna k1asa В - Юаsа Cvrstoce 10

EN784 Кalјепе i otpustene ravne podloske za metalne 93

konstrukcije za zavrtnjeve sa kontrolisapim pritezanjem

EN785 Кaljene i otpustene ravne podloske za metalne 93

konstrukcije sa zaobljenim јујсата za zavrtnjeve sa
kontrolisanim pritezanjem

~
1-"
~
I!!j
..(::i.

~I'!!J
\о
N

В.4 - Rеfеrепtпi staпdаrd 4 : DODATNI PROIZVODI ZA ZAVARIVЛNЈЕ

EVROPSКI STANDARDI КОЛ SU ОВЈАVUENI ILI SU U PRIPREMI STANDARDI КОЛ SE РRIМЕNЮ.ru SAENV
Datum
Oznaka Naslov Oznaka Naslov
objavljivanja
А 81-010 Zavarivanje i tehnika spajanja - Gas i gasnemeSavine za
zavarivanje pod gasom i pod zaStitnom atmosferom -
Юаsifikасiја - Simboli - Obelezavanje

NF А 81-300 Dodatni proizvodi - Elektrode za ruCno elektrolucno

zavarivanje

NF А 81-301 Oblozene metalne elektrode za elektrolucno zavarivanje

eelika i legura - Dimenzionalne karakteristike -
Geometrijska i fIZicka ispitivanja - Kondicioniranje i
markiranje

NF А 81-302 Oblozene metalne elektrode za rucno elektrolucno

zavarivanje nelegiranih ili slabo legiranih eelika -
Mehanicka, geometrijska i fIZicka ispitivanja

NF А 81-309 Oblozene metalne elektrode za ruCno elektrolucno

zavarivanje nelegiranih ili slabo legiranih eelika -
Dodatni proizvodi
 В.4 - Referentni standard 4 : DODATNI PROIZVODI ZA ZAVAlUVЛNЈЕ (nastavak)

ЕVRОРSЮ STANDARDI КОЛ SU ОВЈАVUENIILI SU UPRIPREMI STANDARDI КОЛ SE PRIMENJUJU SA ENV

Datum
Oznaka Naslov Oznaka Naslov
objavljivanja
NF A81~310 Ћ~e elektrode masivne ogoljene ili omotane za lucno
zavarivanje sa ili bez gasne zaStite ~ Precnici zica

NF A81~31l Meta1ne zicane elektrode, masivne ogoljene za luCno

zavarivanje pod zastitom gasa sa kojima se nanosi
nelegirani ili slabo legirani meta1 ~ Simboli ~ Dodatni
proizvodi

NF A81~312 Meta1ne Zieane elektrode, masivne оgоlјеџ.е za lucno I

zavarivanje pod zaStitom gasa sa kojima se nanosi I

nelegirani ili slabo legirani metal ~ Hemijska analiza ~
Mehanicka, geometrijska i fizicka ispitivanja

NF A81~316 Metalne zicane elektrode, masivne ogoljene za luCno

zavarivanje pod praskom, sa kojirna se nanosi nelegirani
eelik ili eelik sa та1јт sadrZajem dodatnih elemenata ~
Simboli - Specifikacije

NF А 81-319 Prasak za elektrolucno zavarivanje - Simboli

NF А 81-322 Parovi meta1izovanih elektroda, masivnih ogoljenih, za

elektroluCno zavarivanje pod praSkomsa kojima se
nanosi nelegirani eelik ili eelik koji sadrZi та1е kolicine
dodatnih elemenata - Simboli - Specifikacije - Ispitivanja

~ =
I'I!J
~
В.4 - Referentni standard 4 : DODATNI PROIZVODI ZA ZAVARIVЛNЈЕ (nastavak)
t
l\II!j

ЕVRОРSЮ STANDARDI КОЛ SU OBJAVUENI ILI SU U PRIPREMI STANDARDI КОЛ SE PRIМEN.f{J.f(JSA.. ENV
Datum
Oznaka Naslov Oznaka Naslov
objavljivanja
NF А 81-340 Oblozenemetalne elektrode za тroо elekttblnCno
zavarivanje sa kojima se nanosi metal sa visokom
granicom razvlaeenja - Simboli - dodatni proizvodi

NF А 81-341 Oblozene metalne elektrode za тroо elektrolucno

zavarivanje sa kojima se nanosi meta1 sa visokom
granicom razvlaeenja - Mehanicka ispitivanja - Hemijska
analiza - Geometrijska i fizicka ispitivanja

А 81-350 Presvueene ogoljene zice sa kojima se nanosi nelegirani

eelik - Simboli - Specifikacije - Рлјет

А 81-351 Presvueene ogoljene исе sa kojima se nanosi nelegirani

eelik - Ispitivanja

А 81-352 Presvueene ogoljene исе sa kojima se nanosi eelik sa

visokom granicom razvlaeenja - Simboli - Specifikacije -
Prijem
I
I

А 81-353 Presvueene ogoljene zice sa kojima se nanosi eelik sa I

visokom granicom razvlaeenja - Ispitivanja

I

А 81-356 Presvueene ogoljene zice sa kojima se nanosi eelik za I

upotrebu па visokim temperaturama - Simboli -

I
Specifikacije - Prijem

А 81-357 Presvueene ogoljene zice sa kojima se nanosi celik za

upotrebu рл nisЮПl temperaturama - Ispitivanja
 B.S - Referentni standard 5 : ZAКIVCI
EVROPSКI STANDARDI КОЛ SU ОВЈАVUENI ILI SU U PRIPREMI STANDARDI КОЛ SE PRIМENJUJU SA ENV
I
I
Datum
Oznaka Naslov Oznaka Naslov I

objavljivanja I
I
NFE 27-156 Zakivci sa kruZnom glavom predvideni za izvodenje
meta1nih konstrukcija I

В.б - Referentni standard 10 : ZASТITA О» KOROZUE

EVROPSКI STANDARDI КОЛ SU ОВЈАVUENI ILI SU U PRIPREMI STANDARDI КОЛ SE PRIМENJUJU SA ENV

Datum
Oznaka Naslov Oznaka Naslov
оЬјavljivanjа
NF А 35-511 Granulirani proizvodi i Ьоје koji se proizvode
automatskim putem

NF А 91-010 Meta1ne prevlake i obrada povrsine meta1a-

Terminologija - Кlasifikacija - Simboli

А 91-011 Metalne prevlake - Konvencionalne oznake za uslove

primene

NF А 91-121 Metalne prevlake - Galvanizacija potapanjem u

rastopljeni cink (topl0 cinkovanje) - Proizvodi izradeni
od gvoZda, eelika, livenog gvozda

А 91-122 Proizvodi izradeni od topl0 pocinkovanog eelika -

Preporuke koje se odnose па koncepciju i upotrebu
cinkovanih proizvoda

А 35-512 Preporuke u pogledu koriseenja i primene сјnkоуaniЬ

proizvoda i Ьоја automatskim putem

C.C.TG Sveska opstih tehnickih odredbi, broj 56: Zastita

~
Sveska br. 56 gradevinskih objekata od korozije - Javna tdista radova

~ "!!ј
~ I с - NORМE "IZVOВENJE"
~
'!!Ј
С.l - Refereotoi staodardi 6, 7, 8 i 9 : STANDARDI ZA IZVOВENJE VEZA

ЕVRОРSЮ STANDARDI КОЛ SU ОВЈАVUENI ILI SU U PRIPREMI STANDARDI КОЛ SE PRIМENJUJU SA ENV
Datum
Oznaka Naslov Oznaka Naslov
objavljivanja
EN ..... Izvodenje eelicnih konstrukcija - Deo 1: Opsta pravila i 10/92 NF Р 22-411 Metalne konstrukcije - Veze sa zakivcima - Izvodenje
pravila za zgrade veza
(Nacrt podnet od strane Tehnickog komiteta CENffC
135)
NF Р 22-431 Metalne konstrukcije - Veze sa neprednapregnutim
zavrtnjevima - Izvodenje veza

NFP22-462 Metalne konstrukcije - Veze zavrtnjevima sa

kontrolisanim pritezanjem - Mehanicka obrada i
priprema spojeva

NFP22-463 Metalne konstrukcije - Veze zavrtnjevima sa

kontrolisanim pritezanjem - Izvodenje veza

NF Р 22-464 Metalne konstrukcije - Veze zavrtnjevima sa

kontrolisanim pritezanjem - Redosled postavljanja
zavrtnjeva

NFP22-466 Metalne konstrukcije - Veze zavrtnjevima sa

kontrolisanim pritezanjem - Metode pritezanja i kontrole
zavrtnjeva

NF Р 22-468 Metalne konstrukcije - Veze zavrtnjevima sa

kontrolisanim pritezanjem - Pritezanje kontrolisanim
obrtanjem navrtke - Odredivanje obrtnog ugla

NF Р 22-469 Metalne konstrukcije - Veze zavrtnjevima sa

kontrolisanim pritezanjem - BaZdarenje dinamo-
metriiskih kliueeva
 C.l • Referentni standardi 6,7,8 i 9 : STANDARDI ZA IZVODENJE VEZA (nastavak)

EVROPSКI STANDARDI КОЛ SU ОВЈАVLJENI ILI SU U PRIPREMI STANDARDI КОЛ SE PRIMENJUJU SA ENV
Datum
Oznaka Naslov Oznaka Naslov
objavljivanja
EN ..... Izvodenje eelicnih konstrukcija - Deo 1: Opsta pravila i 10/92 NF Р 22-471 Metalne konstrukcije - Zavarene veze - Izrada
pravila za zgrade
(NtJcrtрodле/ ods/rtJле Tehnickog /comite/tJ СЕNlТС 1.15)
NF Р 22-472 Metalne konstrukcije - Zavarene veze - Кlasifikacija
operativnih postupaka zavarivanja

NFP22-473 Metalne konstrukcije - Zavarene veze - Opseg kontrola

bez razaranja

..ј::..
\с)
......:Ј
~
~
.ј::>.

~
\D
ос

~
С.2 - Referentni standardi 6,7,8 i 9: STANDARDI ZA IZVODENJEZAVARIVANJA

EVROPSКI STANDARDI кол SU ОВЈАVUENI ILI SU U PRIPREMI STANDARDI кал SE PRIMENJUJU SAENV
Oznaka Datum
Naslov Oznaka Naslov
оЬјavljivanjа
EN ..... Izvodenje celicnih konstrukcije - Deo 1: Opsta pravila i 10/92 NF Р 22-471 Metalne konstrukcije - Zavarene veze - Izrada
pravila za zgrade
(Наспpodnet od strane TehniCkog komiteta СЕН/ТС 135) NF Р 22-472 Metalne konstrukcije - Zavarene veze - Kvalifikacija
operativnih postupaka zavarivanja
Ispitivanje osposobljenosti zavarivaca - Zavarivanje
EN 287-1 stapanjem - Deo 1: Celici NFP 22-473 Metalne konstrukcije - Zavarene veze - Opseg kontrola !

bez razaranja
Opis i vrednovanje operativnog naCina zavarivanja za
EN 288-1 metalne materijale - Deo 1: Opsta pravila za zavarivanje NF EN 287-1 Ispitivanje osposobljenosti zavarivaca - Zavarivanje
stapanjem stapanjem - Deo 1: Celici

Opis i vrednovanje operativnog naCina zavarivanja za NF EN 288-1 Opis i vrednovanje operativnog nacina zavarivanja za
EN 288-2 metalne materijale - Deo 2: Opis operativnog naCina metalne materijale - Deo 1: Opsta pravila za zavarivanje
zavarivanja za lucno zavarivanje stapanjem

Opis i vrednovanje operativnog naCina zavarivanja za
EN 288-3 metalne materijale - Deo З: Ispitivanje vrednovanja
operativnog nacina zavarivanja za elektrolucno
zavarivanje
NFEN288-2 Opis i vrednovan.je operativnog nacina zavarivanja za
metalne materijale - Deo 2: Opis operativnog naCina
zavarivanja za lucno zavarivanje
NFEN 288-3 Opis i vrednovanje operativnog nacina zavarivanja za
metalne materijale - Deo 3: Ispitivanje vrednovanja
operativnog naCina zavarivanja za elektrolucno
zavarivanje
 с.з - Referentni standardi 6,7,8 i 9: OSTALI STANDARDI ZA IZVODENJE
---------------- -

EVROPSКI STANDARDI КОЛ SU ОВЈАVUENI ILI SU U PRIPREMI STANDARDI КОЛ SE PRIMENJUJU SA ENV
11

Datum
Oznaka Naslov Oznaka Naslov
objavljivanja
EN ..... Izvodenje сеliспЉ konstrukcija - Оео 1: Opsta pravila i 10/92 NFP 22-615 Metalne konstrukcije - NosaCi mostnih dizalica -
pravila za zgrade Deformacije u eksploataciji i tolerancije
(НОСr/podnet odstтone Tehnickog komiteto СЕН/ТС Ј.Ј5)
NFP 22-800 Metalne konstrukcije - Priprema delova u radionici
I
I
DTU Р 22-201 Radovi u metalnim konstrukcijama zgrada - Celicne
konstrukcije - Sveska opterecenja i Sveska specijalnih
odredbi (DTU 32.1)
Kontinualni limovi i eelicne trake za hladno obIikovanje
EN 10142 od toplo pocinkovanih mekih celika - Tehnicki uslovi Objavljeno NF EN 10142 Kontinualni limovi i сеliспе trake za hladno oblikovanje
isporuke od topl0 pocinkovanih mekih celika - Tehnicki uslovi
isporuke
Kontinualni limovi i сеliспе trake za oblikovanje od toplo
EN 10147 pocinkovanih nelegiranih konstrukcionih celika - ОЬјауlјепо NFEN 10147 Kontinualni limovi i celicne trake od topl0
I Tehnicki uslovi isporuke pocinkovanih nelegiranih konstrukcionih celika -

I Tehnicki uslovi isporuke

~
~.
~
"!!.s
8 I D - SТANDARDI "ISPIТIVANJE 1 KONTROLA"
~
~
D.l - STANDARDI ZA ISPIТIVANJA

ЕVRОРSЮ STANDARDI КОЛ SU ОВЈАVLJENI ILI SU U PRIPREMI STANDARDI КОЛ SEPRIMENJЏJU SA ENV
Datum
Oznaka Naslov Oznaka Naslov
objavljivanja
NF Р 22-461 Metalne konstrukcije - Veze zavrtnjevima sa
kontrolisanim pritezanjem - Pritezanje kontrolisanim
obrtanjem navrtke - Odredivanje konvencionalnog
koeficijenta trenja

NF Е 25-005 Spojna sredstva - Metode ispitivanja

NFE27-702 Izrada zavrtnjeva sa kontrolisanim pritezanjem

predvidenih za izvodenje metalnih konstrukcija -
Ispitivanje vrednovanjei za primenu zavrtnjeva
I

RCM 1/1973 Preporuke za proracun i izvodenje nosaea mostnih I

dizalica
Оео 3: Konstruktivna oblikovanja
Aneks 1: Uslovi stabilnosti nosaca dizalica pri ispitivanju
mostnih dizalica
(CГICM - Casopis: Construction M6tallique br.
1/1973)