Ugljenik

Ugljenik je hemijski element koji obelezavamo sa C. Naziv mu potiče

od grčke reči adams, što znači „nepobediv“, jer je najtvrđi mineral u
prirodi. Spada u grupu nemetala, nalazi se u drugoj periodi i IVa grupi
periodnog sistema elemenata. Atomski broj je broj 6. Elektronska
konfiguracija: 2,4. Ugljenik je u prirodi veoma rasprostranjen u vidu
svojih jedinjenja. Ubraja se u biogene elemente i u ljudskom telu je
drugi po zastupljenosti, sa 18%.

Ugljenik u svoim jedinjenjima ima valecu cetiri (IV) ili valencu dva (II).
Jedinjena ugljenika se prema poreklu dela na neorganska i organska.

Ugljenik se u prirodi javlja u dva oblika kao amorfni i kristalni. Amorfni

(necisti) oblici ugljenika su sve vrste uglja, koks i čadj.
Kristalni oblici ugljenika u tri alotropske modifikacije: grafit, dijamant,
fuleren.
Grafit je mekan, tamno sive tj. crne boje, sjajan, dobro provodi
tolotu. Grafit je jedini nemetal u prirodi koji provodi elektricitet.
Koristi se za pravljenje olovaka i elektroda.

Dijamant ima potpuno razlicite osobine u odnosu na grafit, sto je

posledica razlicite strukture tj imaju razlicit nacin povezivanja atoma.
Dijamant je najtvrdji prirodni materijal. Dakle izuzetno je tvrd,
providan je, veoma lepo prelama svetlost i ne provodi električnu
energiju. Koristi se, zbog svoje tvrdoće, za obradu drugih materijala,
stakla, kao i drugog dragog kamenja.
Novije pronajdena alotropska modifikacija ugljenika zove se fuleren,
pronadjen je 1996. Njegov molekul se sastoji od 60 atoma C-60.
Njegovi atomi su povezani tako da podsecaju na fudbalsku loptu jos
se zove i fudbalen. Koristi se za podmazivanje.

Jedinjena ugljenika:
Ugljenik (II) oksid (ugljen-monoksid) - CO

Ugljen (IV) oksid (ugljen-dioksid) – CO2

Ugljen-monoksid
Nastaje nepotpunim sagorevanjem ugljenika:
2C + O2 → 2CO
Spada u neutralne okside odnosno ne gradi kiseline. Ispuštaju ga
fabrički dimnjaci i automobili, a ima ga i u duvanskom dimu. To je
bezbojan gas, bez mirisa i koji se ne rastvara u vodi i ne reaguje sa
njom (neutralan je oksid). Otrovan je, jer potiskuje kiseonik iz
hemoglobina eritrocita. Jedan je od zagađivača životne sredine.

Ugljen-dioksid

Nastaje daljim sagorevanjem ugljen-monokisda:

2CO + O2 → 2CO2

Moze da se dobije i potpunim sagoreevanjem ugljenika:

C + O2 → CO2

Za razliku od ugljenik(II)-oksida, ugljenik(IV)-oksid ne može da reaguje

sa kiseonikom. On ne podržava gorenje.
Rastvara se u vodi, reaguje sa vodom i gradu ugljenu (karbonatnu)
kiselinu - H2CO3.
CO2 + H2O → H2CO3

To je gas bez boje, mirisa i ukusa, nalazi se u vazduhu, sva živa bića ga
ispuštaju procesom disanja, a biljke ga usvajaju tokom fotosinteze.
Industrija je dovela do povećanja njegove koncentracije u vazduhu,
što je zagađivanje, jer je ugljenik(IV)-oksid gas staklene bašte. Koristi
se za gašenje požara jer ne podržava gorenje, a i pošto je teži od
vazduha, prekriva zapaljenu supstancu i ne dozvoljava joj kontakt sa
kiseonikom. Ugljenik-dioksid se u čvrstom stanju naziva suvi led.
Koristi se kao rashladno sredtvo i imitaciju magle u filmskoj industriji.
Koristi se jos i za stvaranje penusavih pica i konzerviranje hrane.