Nešić Mihajlo I-6

Četvrti pismeni zadatak iz srpskog jezika i književnosti

Ljudi prolaze dela ostaju

Umetničko delo podstice želja da se iskažu misli,

pogledi i stavovi o svetu, čoveku, životu. Umetnik
ostvaruje uvek neki moralni, politički ili umetnički cilj, ali i
želju da izrazi protest, nezadovoljstvo ili razočarenje.
Predmet umetnosti su čovek, priroda i društvo, sve ono
sto nazivamo stvarnost. I nauka se ovim bavi, ali ona
tome prilazi objektivno, proucava činjenice, tačno i
precizno, niti šta dodaje niti sta oduzima. Književnost
slobodno koristi činjenice stvarnosti, uz pomoć
stvaralačke mašte odstupa ili dogradjuje stvarnost. Bez
razvijene mašte nema dobrog pisca. Mašta služi da se
stvore uverljive situacije, slike i likovi.
Družeći se sa knjigom vekovima, društvo postaje
bolje, lepše…Veliki su njegovi odjeci u dušama čitalaca.
Književnost razvija kod čitalaca estetska osećanja. U prvi
plan umetnosti reči izbija i dobro, kao najbitnije pitanje.
Slikajući pozitivne primere i negativne pojave, književnost
pruža čoveku mogućnost da sagleda sebe i svet oko sebe
i da se odredi prema onome što je negativno i
nemoralno. Naš jedini dobitnik Nobelove nagrade Ivo
Andrić rekao je da pisac i književno delo ne služe ničemu
ako ne služe čoveku i čovečnosti.
Ono što je svakodnevno, što cini ljudski život, prolazno je,
kratkoveko. Ono što ostaje i traje, što nadživljava i pisca,
jeste delo, sva životna zadovoljstva prolaze i zaboravljaju
se, a delo ostaje da svedoči o umetniku i vremenu. Pisac
fizički nestaje, ali duhovno živi svojim delom. Na kraju bih
opet citirao Ivu Andrića koji je mladim ljudima
poručio: ,,Na temeljima životne stvarnosti i razuma
podižite zgradu života, ali ostavite uvek jedan prozor u
predelu umetnosti,, .Ona je vrlo važna čoveku. Kao što je
svakom jelu neophodno malo soli medju prstima da mu
da ukus i da ga sačuva od kvarenja. Umetnost ne kvari
čoveka nego ga opljemenjuje i uzdiže, čini jačim u
životnoj borbi. Sa knjigom je i dobro lepše i zlo lakše.
Svaki čovek je stvaralac, makar on stvarao u kamenu ili
kao pisac; makar on čistio gradske ulice od napadalog
snega ili predavao o knjizevnosti ili astronomiju
studentima; da, svako moze biti stvaralac. Stvaralac je
onaj koji nešto sa ljubavlju radi, koji predlaže ideju,
razborito misli i razborito radi.