Alkoholi i proteini (belančevine)

Alkoholi su organska jedinjenja koja pored ugljenika i vodonika sadrže

i kiseonik u okviru hidroksilne grupe.

Hidroksilna grupa (-OH) je funkcionalna grupa.

Podela prema broju –OH grupa dele se na:

• Monohidroksilne

• Dvohidroksilne

• Trohidroksilne

• Polihidroksilne

Alkoholi se rastvaraju u vodi zahvaljujući polarnoj hidroksilnoj grupi.

Međutim, s porastom broja ugljenikovih atoma sve teže se rastvaraju
jer je nepolarni deo (alkil grupe) sve veći u odnosu na polarni
(hidroksilne grupe). Sa porastom broja ugljenikovih atoma menja se i
agregatno stanje.

Imena alkohola izvode se od ugljovodonika sa istim brojem

ugljenikovih atoma, ali im se dodaje nastavak -ol.

CH3-OH - metanol (metil-alkohol)

CH3-CH2-OH - etanol (etil-alkohol)

Najvažniji predstavnici

• Metanol

• Etanol

• Izopropanol
 Metanol

Ovo je prvi član homologog niza zasićenih monohidroksilnih alkohola.

Zbog polarne hidroksilne grupe rastvara se u vodi, a i koristi se kao
rastvarač. Metanol je lako pokretna tečnost karakterističnog mirisa,
zapaljiv, tačka kljucanja 65 C, lako je isparljiv (slično benzinu). Ovo
jedinjenje je toksično. U manjoj količini izaziva slepilo, a u većoj smrt
(oko 120cm3). Dobija se iz gasa koji sadrži metan. Može se dobiti
pirolizom uglja i drveta.

Metanol nalazi primenu kao:

• Značajna sirovina za hemijsku industriju

• Gorivo (sve više ga zamenjuje etanol)

• Rastvarač

Etanol

Zahvaljujući polarnoj hidroksilnoj grupi rastvara se u vodi. Etanol je

bezbojna, lako pokretljiva tečnost karakterističnog mirisa. Etanol je
zapaljiv, tačka klučanja 78 oC . Rastvor etanola (70%) koristi se u
medicini kao dezinfekciono sredstvo, pa se ovaj rastvor i naziva
medicinski alkohol. Etanol se kao rastvarač koristi u mnogim
kozmetičkim sredstvima, parfema, boja...

Za industrijsko dobijanje etanola koriste se uglavnom dva postupka:

• Petrohemijski postupak (hidratacija etena)

• Biotehnološki postupak (fermentacija

šećera sa kvascima)

Etanol - Alkoholna pića

 Vrsta pića Sadržaj etanola % (vol)

Pivo 3,5 – 5

Vino 10,5 – 12,5

Žestoka pića 40 – 55

Etanol deluje na centralni nervni sistem kao sredstvo za umirivanje i

opuštanje. Ima različito dejstvo u zavisnosti od doze.

Nivo alkoholau krvi (w/v, %) Tipično ponašanje

0,025 Blaga vrtoglavica, pričljivost

0,05 Euforičnost, glasno pričanje i

smejanje

0,10 Gubitak inhibicije i koordinacije,

dremljivost

0,20 Trovanje, ljutnja, preterane

emocije

0,30 Besvesno stanje

0,40 – 0,50 Koma i smrt

 Proteini (belančevine)

Reč „protein“ vodi poreklo iz starogrčke reči „prôtos“ što znači „prvi“.
Naziv je takav jer su osnovna gradivna komponenta živih bića, a imaju
značajnu ulogu i u svim životnim procesima.

Izgrađeni su od, najčešće, velikog broja amino-kiselina koje se

povezuju peptidnim vezama. Amino-kiselina sadrži tri grupe:

 amino grupu,

 karboksilnu i

 bočnu grupu (radikal ili R-ostatak).

Proteini se mogu podeliti i na proste i složene. Složenost se proverava

hidrolizom. Prosti proteini hidrolizom daju isključivo amino-kiseline, a
složeni i amino-kiseline i neka druga jedinjenja.

Da bi se sintetisali proteini u organizmu potrebne su amino-kiseline.

Neke amino-kiseline organizam životinja i ljudi ne može sam da
sintetiše i unosi ih hranom. Takve amino-kiseline nazivaju se
esencijalnim amino-kiselinama. Ostale amino-kiseline organizam
može sintetisati transformacijom unetih.

Da bi protein obavljao svoju funkciju, mora da ima određenu

strukturu. Ako dođe do gubitka te strukture, protein će izgubiti i svoju
funkciju. To se zove denaturacija. Do denaturacije može da dođe
usled visoke temperature, promene pH vrednosti, ali i delovanjem
drugih supstanci (soli teških metala i organskih rastvarača).

Osim što izgrađuju ćeliju i njene delove, proteini obavljaju i sve

osnovne funkcije u organizmu:

 gradivni (strukturni) proteini daju ćeliji veličinu, oblik i

učestvnuju u ćelijskim pokretima i međusobnom povezivanju
 ćelija; najpoznatiji su keratin (u koži), elastin (u ligamentima) i
kolagen (u tetivama)

 regulatorni proteini, hormoni (grč. hormon = pokrenuti) imaju

ulogu regulatora metabolizma; skoro da nema procesa u
organizmu čoveka koji nije neposredno ili posredno pod
uticajem jednog ili više hormona; izlučuju ih endokrine žlezde u
krv, kojom dospevaju do organa na koji deluju; hormoni po
hemijskom sastavu mogu biti proteini, derivati aminokiselina ili
steroidi

 antitela su zaštitni (odbrambeni) proteini; ona stupaju u reakciju

sa velikim molekulima koji su strani organizmu (antigeni) i
sprečavaju njihovo delovanje; antigen može da bude neka
bakterija, virus ili otrov;

 enzimi su biološki katalizatori; svi enzimi su proteini

Namirnice bogate belančevinama:

 jaja

 surutka, mleko i kiselomlečni proizvodi

 sirevi

 jetra / džigerica

 pivarski i pekarski kvasac

 gljive

 školjkama i ribi

 živinskom mesu, mesu divljači i kunića,

 mesni proizvodi i riblje konzerve

 soja u zrnu, sojino brašno

 kikiriki

 krompir