Приказ народне бајке „Зора, Поноћ и Сумрак“

На овај или онај начин, од најнижих до највиших припадника друштава различитих

нација, народне бајке свих врста преносиле су се са колена на колено, са окушљања на
окупљање, и од одласка на спавање до одласка на спавање. Такве бајке, најчешће
одржаване живим усменим приповедањем, касније су бивале забележене и у писаној
форми, а затим и прикупљане у књиге које су настојале да категоришу и начине колекције
таквих прича. Бајку која је предмет овог рада је у једну такву збирку – „Руске бајке“ –
уврстио Александар Афанасјев, а даље је категорисали и анализирали многи други аутори.

Наиме, реч је о бајци „Зора, Поноћ и Сумрак“, а овај назив само је једна од
варијација на њено име који се користи за ову конкретну бајку, у одређеним језичким
подручјима – варијације на исту опстајале су и преносиле се и ван „руске“ области.
Настојећи да прикаже фолклорну књижевну традицију словенских народа, између осталог
фокусирајући се и на руске бајке, Лаима Англикена (2013:125) објашњава да је једна од
најраспрострањенијих руских бајки ( то јест категорија бајки) такозвана „Три краљевства:
Бакарно, Сребрно и Златно“ – а ова је једна од поменутих варијанти бајке коју ћемо даље
представити. Англикена исту сврстава међу такозване „магијске бајке“ које „...чине
велики део репертоара народних бајки многих народа“ (ибид. 125). Даље, она наводи да је
„...људско биће главни лик оваквих бајки. И то, према правилу млада особа: сазрела
довољно за брак, пуна снаге и спремна за живот одраслих.“; такође, она спомиње и да је
једна од суштинских караткеристика овог типа јунак који, настојећи да оствари свој циљ,
превазилази разне изазове и пружа авантуристички карактер делу (ибид. 125).

Главни јунак јесте Зора. Поставка за његова дела, чије тројне и цикличне структуре
јесте део, подвиг је спашавања несталих краљевих кћери, од чијег су спаса наизглед
одустали сви осим краља (оца принцеза) и три младића простог порекла – Зора, Поноћ, и
Сумрак (у српској верзији ове бајке то су Ноћило, Поноћило и Зорило). У питању су три
девојке, однете од стране „олујног ковитлаца ветра“, коју поменута три младића одлазе да
пронађу. Насупрот читавом низу дворјана и људи високог порекла, у овој народној бајци,
они (то јест онај) који поседују јуначке особине да овај подвиг изведу јесу синови
сиромашне удовице, дакле припадници самог „народа“.
 Иако у овој причи нема релативно мало експлицитних и засебних описа јунака, део
њихове племенитости представљен нам је на самом почетку њихове потраге. Ауторка коју
смо претходно навели као извор (ибид. 126) истиче да су „...главни позитивни јунаци
обдарени снагом, мушкошћу, храброшћу, истрајношћу у потрази за својим циљем,
лепотом, непревазиђеном лепотом и бројним другим идеализованим особинама“; када
Зора, Сумрак, и Поноћ краљу објаве своју одлуку, имплицитно су окарактерисани са
неколико од наведених особина. Наиме, пре свега, довољно су храбри и одважни да се
окушају у подухвату за који су сви пре њих сматрали да је малтене немогућ. Затим,
можемо видети њихово достојанство и несебичност из изјаве коју дају краљу као одговор
на питање краља „Шта вам могу понудити за путовање?“ – „Нама ништа није потребно
Государе, али се молимо да не напустиш нашу мајку. Брини се о њој старој и
сиромашној“. Можемо замислити и ситуацију у којој мајка сину чита ову исту бајку, и
кроз њу преноси вредности које ови хероји заступају.

Трећег месеца три брата стижу до првог представника њиховом контрастном лику
„маленом старчићу са дугом брадом“. Као што је потребан јунак, исто тако прича не може
функционисати без ликова који представља свет зла, или како Англикена наводи
„...заједљивих, љутих, окрутних, незахвалних ликова: људи или натприродних
створења...“ (ибид. 126) (у овом случају то је „змија“). Он се налази испред колибе крај
које су овце испред које младићи застају да одморе на, испоставиће се, три ноћи, и једини
је лик за кога је дат, мање-више, конкретан опис физичког изгледа; он је низак старчић, са
брадом дужом но пто је он сам висок. Лик оваквог физичког изгледа, који наводи читаоца
да претпостави његову физичку слабост и неспособност, успева да далеко физички
надмаши двојицу „снажних, моћних“ јунака; прве ноћи када старац безмало убије Сумрак,
најстаријег брата, а потом и потврди своју моћ друге ноћи исто учинивши када и Ноћ,
други по старости, такође покуша да спреми једну од старчевих оваца за јело, остварује се
и имплицира утисак несварног и натприродног, постоји контраст између физички и
природно претпостављеног и резултата који следи, те знамо да није реч о обичном
старчићу.

Међутим, као што је случај у великој већини архетипних прича о добру и злу, лик
који представља добро односи победу на крају, и то у овом случају (и многим другим!)
најмлађи од три брата, Зора. Фројд у свом есеју о 3 ковчега (бакарном, сребрном и
златном), заснивајући своју анализу на проблематици „Млетачког трговца“ Виљема
Шекспира (1958:292) говори о „астрололошком“ миту, и спомиње друге примере бајки у
којима се појављују тројица мушкараца, разликовани старошћу, који су оличења Сунца,
Месеца, и Звезда (зорњаче). У овом есеју, додуше говорећи о доношењу одлука и врлини,
говори да је најчешће најмлађи (и онај који представља јутро) управо тај младић који
преузима централну улогу. Проблематика којом се он бави залази дубље у психоанализу,
што није предмет овог рада, међутим битно је поменути да се мотиви који се кроз ову
наизглед просту бајку провлаче сматрају дубоко устоличеним у људску психу, и везују за
неке од најпримарнијих психолошких моптива као што су живот и смрт. Такође, премда
можда очигледно у овој бајци, он напомиње да три ковчега (аналогна са три краљевства у
нашем случају) заправо представљају (избор између) три жене, где бакар односно најтиша
жена симболише смрт, односно живот.

С тим у виду, као и другим примерима у којима се сусрећемо са тројством ликова

или избора, интересантно је што у овој бајци не постоји претерано значајна
дискриминација између бронзе, сребра и злата, осим редоследа у коме се јављају (прво
бакар последње злато) и броја глава чувара (прво 3 на послетку 12); ни једном краљевству,
нити и једној девојци се не придаје посебна врлина и значај, а једини који је истакнут, и на
крају проглашен као главни владар краљевства, од стране претходног краља (пресрећног
због враћених кћери), јесте Зора кога експлицитно ништа не истиче осим веће снаге.
Додуше, управо у првом подземном краљевству на које младић наилази, бакарном, Зора
добија „Воду Снаге“ која му, можда, омогућава да се суочи и порази и остале чуваре. Ту је
и „Вода Сна“ коју прва принцеза сипа старцу/троглавом створењу у пиће, омогућивши
Зори да му одсече главу. Англикена овакве „магијске предмете“ (напитке) описује као
веома карактеристичне и честе у народним бајкама овог типа, истичући и уобичајеност
надреалног и помоћ тих предмета у превазилажењу било које препреке (2003:125).

Као што је евидентно из претходно споменутих информација, прича има срећан

крај. Младићи (идеализовани прикази снаге и храбрости) жене се принцезама
(идеализованим приказима женствености и лепоте), и добро односи победу над злом.
Премда је ова бајка релативно кратка, и не каже превише тога експлицитно, она је пуна
народне симболике, не само словенских народа, већ и општих људских карактеристика
које су се кроз време вредновале и бивале забележене у разним изворима, па и народним
бајкама овог типа. Ова бајка представља и плодно тле за контрастивну анализу ње и
других бајки сличног типа, или варијација на исту, као и анализу књижевних дела које јој
претходе и настају

Извори:

1. Anglickienė, Laima. Slavic Folklore: DIDACTICAL GUIDELINES. Kaunas: Vytautas

Magnus University, Faculty of Humanities, Department of Cultural Studies and
Ethnology. 2013.
2. Freud, Sigmund. (1913f). Das Motiv der Kästchenwahl. Imago 2, 257-266; GW, 10, 24-
37; The theme of the three caskets. SE, 12: 291-301.