Проклета авлија – Иво Андрић

Припремни истраживачки задаци за разговор о дјелу:

1. Оквирна прича - симболика зимског пејзажа и његова могућа значења (симболика
бјелине и тишине).
Објасни умјетничку улогу лика безименог младића у оквирној причи. Откриј због чега
се аутор опредијелио за приповједање које неће бити искључиво са тачке гледишта фра
Петра па ни у форми првог лица. Какав је умјетнички ефекат постигао оствареним
приповједним поступцима?
Уводни дио завршава реченицом; „Најбоље је ипак пустити човјека да прича
слободно“! –Анализом садржаја романа покажи имплицитне ставове аутора поводом
феномена приче и приповиједања. Прикупи што више аргумената којима ћеш
објаснити потребу фра Петра да у посљедњим данима живота младићу исприча причу
о Авлији, Карађозу, Заиму, Ћамилу и Џем султану. Протумачи у том контексту смисао
романа, али и књижевности?

2. Припреми се да прикажеш и анализираш смисао прстенасте композиције романа.

Које године и у којем прстену казивања су у роману назначене и какав смисао због тога
добија све остало вријеме укључујући и оно у којем ми читамо роман. Истражи
редослијед наратора на почетку романа и упореди га са њиховим одласком из дјела у
завршном поглављу. Како тумачиш овакав композициони поступак?
3. Установи ко све у роману приповиједа. Објасни којим се поступцима ликови
приповједача фокализују. Издвајај конкретне наративне цјелине којима ћеш илустровати
своја запажања о томе када су ликови фокализовани, а када су фокализатори.
4. Проклета авлија - симболичан изглед авлије. Како изгледа Авлија у фра Петровом
сјећању и схватању? Припреми се да опишеш и протумачиш поетски простор Проклете
авлије (прибиљежи све ријечи, синтагме и изразе којима се у тексту она описује)
Прикажи становнике Deposita. Објасни у чему су специфичности варошице, становника
и стражара. Шта симболише Проклета авлија? Анализирај на који начин авлија дјелује
на психу људи. Како се осјећају затвореници и како она мијења њихове личности?
5. Карађоз - Објасни због чега се лик Карађоза уводи у дјело управо након описа изгледа
Авлије. Тумачи сложеност умјетничких поступака којима је лик Карађоза остварен
(биографија, портрет, психогено портретисање). Одреди шта га је учинило добрим
управником рђавог мјеста. Откриј по којем је јунаку добио свој надимак Карађоз (
каква значења се тим именовањем остварује)?
3аузми ставове према Карађозовим гледиштима на кривицу, кривце и невине.
Аргументовано полемиши о његовом ставу: „ да је лакше пустити невиног него
ухватити кривца“! Какву кривицу носе заточеници Авлије? Проклета авлија је прича о
тоталитарним системима власти. Припреми се да говориш о владавини мрака и
неслободи појединца.
Стални/опсесивни мотиви Андрићеве прозе – кривица у друштвеном, индивидуално-
психолошком и метафизичком смислу!
6. На који начин је прича о Џем султану добила централно мјесто у роману? Који
познати библијски мотив се уочава у структури ове приче? Шта универзално у причи о
сукобима Џема и Бајазита сазнајеш о борби за власт, о политици моћника и о нехуманом
односу према вриједним појединцима?
7. Протумачи чиме је дубље мотивисана Ћамилова потреба да преузме Џемов
идентитет. Шта битно изостаје из Ћамиловог живота па то он надокнађује опсесивним
проучавањем Џемове биографије? Шта Ћамил потврђује исказом „Ја сам то“? Спреми
се за дијалоГ о томе у чему Ћамилова и Џемова судбина и карактери наликују, а у чему
су различити. Прикажи како су окрутност судбине, друштвено лицемјерје, људска
глупост и ускогрудост Ћамилову судбину усмјерили ка Авлији, односно ка трагичном
исходу. Размисли о фра Петровом размишљању поводом трагичне Ћамилове судбине.
8. 3апажај, издвој и тумачи паралелизме који се успостављају у сложеном свијету
романа између водећих ликоваињихових судбина? 3бог чега је Ћамил одлучио да
повијест о Џему исприча управо фра Петру? (Проучи литерарне детаље који говоре о
томе како је започео приповиједање, колико дуго и на који начин је казивао). Какву
паралелу уочавамо између ових околности и оних укојима је фратар повијест испричао
младићу? Размисли и коментариши симболику сахаџије фра Петра, човјека који је знао
да покрене и заустави време?

Јован Деретић истиче у ИСТОРИЈИ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ:

Иако различита од великих Андрићевих романа-хроника, Проклета авлија заснива се на
истом искуству и носи исту поруку као и они. То је дужа приповетка или кратки роман
развијен техником прича у причи. У основи дела је сазнање о “дубокој подељености” и
њеном кобном утицају на људске судбине. Посредством неколико наратора испредају
се нити прича о људима из разних средина и епоха и као имагинарни мостови пребацују
се лако и једноставно преко провалија што деле времена, просторе, државе, религије и
повезују судбине људи у подељеном свету. Као парабола о подељености света и
истоветности судбина људских, без обзира на разлике, Проклета авлија израз је
најдубље хуманистичке поруке Иве Андрића, његов духовни тестамент (Деретић 1996:
469).