Predikcija stavova prema kockanju na osnovu traženja senzacija,

impulsivnosti i socio-demografskih varijabli

Zorana Bogdanović 552

Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Departman za psihologiju

APSTRAKT
Istraživanje je sprovedeno sa ciljem da se utvrdi mogućnost predikcije stavova prema
kockanju na osnovu dimenzija traženja senzacija, impulsivnog traženja senzacija i socio-
demografskih varijabli. Uzorak je prigodan i sačinjen je od 53 ispitanika (M=23; Ž=30), starosne dobi
od 17 do 54 godine (AS=28,604; SD=8,54). U ovom istraživanju korišćeni su instrumenti Zakerman-
Kalmanov upitnik procene ličnosti – skraćena verzija- ZKPQ-50-CC (Aluja et al., 2006), Skala
stavova prema kockanju ATSG-8 (Attitudes towards gambling scale-8 - Orford et al., 2009), pitanje
samoprocene o zadovoljstvu materijalnim statusom, kao i upitnik o socio-demografskim varijablama.
Rezultati predviđanja stavova prema kockanju pokazali su da model koji sadrži kontrolne varijable
pol, starost, mesto stanovanja, stručnu spremu i pitanje o zadovoljstvu materijalnim statusom, nije
statistički značajan (R2=-0.050; F(5,47)=0.772; p=0.772). Ovo se isto pokazalo i kod drugog modela,
gde su pridodati prediktori dimenzija traženja senzacija (R2= -0.106; F(5,42)=0.755; p=0.878;).

Ključne reči: Traženje senzacija, Impulsivno traženje senzacija, Socio-demografske

varijable, Stavovi prema kockanju.
 TEORIJSKI DEO ISTRAŽIVANJA

Traženje senzacija
Traženje senzacija je osobina ličnosti koja je definisana potragom za iskustvima i
osećajima koji su „raznoliki, novi, intenzivni i složeni“ i spremošću da se preduzmu „fizički,
socijalni, pravni i finansijski rizici radi takvog iskustva“ (Zuckerman, 2009). Ovaj koncept je
na osnovu svojih istraživanja razvio Marvin Zakerman. On je osmislio model osnovnih
dimenzija ličnosti, koje su biološki determisane, poznatiji pod nazivom Alternativni
petofaktorski model ličnosti (AFFM). Dimenzije ovog modela ličnosti su:
 AKTIVITET (ACT) - obuhvata potrebu za opštom aktivnošću, nestrpljivost i
uznemirenost u situacijama u kojima ne postoji mogućnost da se potreba manifestuje,
kao i sklonost ka izazovnim i teškim aktivnostima koje zahtevaju ulaganje energije i
truda.
 AGRESIVNOST- HOSTILNOST (Agg-Host) - obuhvata tendenciju ka verbalnoj
agresivnosti, uvredljivo, neobazrivo ili antisocijalno ponašanje, zluradost i
netrpeljivost prema drugima.
 IMPULSIVNO TRAŽENJE SENZACIJA (ImpSS) – obuhvata sklonost ka uzbuđenju
i nepredvidivim situacijama, potrebu za stalnim promenama i novinama kao i
tendenciju ka impulsivnom ponašanju uz umanjenu sposobnost planiranja akcija.
 NEUROTICIZAM-ANKSIOZNOST (N-Anx) – odnosi se na emocionalnu
uznemirenost, konstantnu napetost, zabrinutost, opsesivnu neodlučnost i osetljivost na
kritiku svake vrste.
 SOCIJABILNOST (Sy) – odnosi se na uživanje u zabavama i velikom broju prijatelja
i na preferenciju da se bude sa drugima, ali i na netoleranciju prema drugima i
sklonost ka usamljeničkim aktivnostima.
Svaka od ovih dimenzija manifestuje se određenim ponašanjem i ima svoju
biohemijsku, neurološku i genetsku osnovu (Zuckerman, 1983). Traženje senzacija se odnosi
na usmerenost ljudi ka novim stimulusima u istraživanju sopstvenog okruženja i značajna je
za adaptaciju na uslove životne sredine. Pokazuje normalnu distribuciju u populaciji. Na
jednom polu nalaze se osobe koje imaju visoko izraženu potrebu za senzacijama (tragači za
senzacijama) a na drugom polu ove dimenzije su osobe sa niskom potrebom za senzacijama
(Zuckerman at al., 1972).
 Visoka potreba za senzacijama povezana je sa učešćem u raznovrsnim intenzivnim
aktivnostima (ekstremni sportovi), traženjem izazova putem uma i čulnih senzacija,
korišćenjem psihostimulanasa, preferiranjem egzotične hrane, putovanjima na neobične
destinacije koje u sebi sadrže duh avanturizma, biranjem uzbudljivih i nekonvencionalnih
zanimanja i aktivnosti (Bratko i Butković, 2004).
Svaki pojedinac ima sebi svojstven nivo pobuđenosti i stimulacije, koji zavise od
konstitucije, starosti, učenja, iskustva, zahteva zadataka (Zuckerman, 2007). Prema
Zakermanu, osobina traženja senzacija ima nekoliko bioloških korelata i karakteriše je visoka
naslednost. Osobe koje traže senzacije definišu se kao one koji stalno traže nove, raznolike i
složene senzacije i spremne su da preuzmu rizik zarad takvih iskustava (Zuckerman, 1984).
Osobama sa izraženijom osobinom traženja senzacija, potrebno je više optimalnog nivoa
uzbuđenja, odnosno bolje se osećaju kada imaju viši nivo aktivnosti u mozgu (norepinefrin i
dopamin sistem). Arauzal teorija o kockanju sugeriše da neizvesnost i monetarni rizik
kockanja pruža viši nivo stimulacije i uzbuđenja kod onih koji imaju izraženu potrebu za
senzacijama (Zuckerman, 1994).
U nekoliko studija je otkriveno da je traženje senzacija bilo veće među osobama koje
imaju problema sa kockanjem (Breen & Zuckerman, 1999; Kuley & Jacobs, 1988). Međutim,
Blaščinski i sar. (1985) dobili su suprotne nalaze, budući da u njihovom uzorku, muškarci
koji su bili svrstani u kategoriju „problematčnih kockara“, nisu imali povišene skorove na
skali traženja senzacija u poređenju sa kontrolnom grupom. Oni su zaključili da takvi
pojedinci nisu nužno tražili senzacije, već su kockanjem pokušavali da izbegnu ili smanje
negativna emocionalna stanja (stanja dosade i usamljenosti).
Postoji mogućnost da je traženje senzacija relevantnije za neke vrste kockanja, ali ne i
za druge, zbog različitih formi koje kockanje podrazumeva (Raylu i Oei, 2002). Prema
Dikersonu (1993) traženje senzacija može biti relevantno za kockare u kazinu i pojedince koji
učestvuju u ilegalnom kockanju. Koventri i Braun (1993) su takođe došli do nalaza da one
osobe koje se klade samo u kladionicama specijalizovanim za trke konja, postižu niže
rezultate na skali traženja senzacija u odnosu na pojedince koji se ne kockaju, u opštoj
populaciji. Međutim, oni pojedinci koji igraju nekoliko različitih vrsta igara u kladionici i u
kazinu, postigli su veći rezultat na skali traženja senzacija u odnosu na opštu populaciju.
Takođe, Anderson i Braun (1984) i Dikerson i sar. (1987) dobili su slične rezultate koji
ukazuju na to da traženje senzacija može uticati na gubitak kontrole kod osobe koja se
redovno kocka.
 Utvrđeno je da osobina traženja senzacija značajno korelira sa bihejvioralnim
namerama za kockanjem (Wolfgang, 1988), učestalošću kockanja (Kuley & Jacobs, 1988),
gubitkom kontrole kod osoba koje se redovno kockaju (Coventry & Hudson, 2001) i
stavovima o kockanju (Breen & Zuckerman, 1999). Takođe, rezultati istraživanja sugerišu da
su klađenje na trke konja (u kladionicama) i slot mašine privlačnije pojedincima sa nisko
izraženom potrebom za senzacijama, dok su kazina i trkačke staze privlačniji osobama sa
visoko izraženom potrebom za senzacijama (Coventry & Constable, 1999). Osim toga,
utvrđeno je da osobe sa izraženijom potrebom za senzacijama imaju u znatno širi opseg
ponašanja u vezi sa kockanjem (McDaniel & Zuckerman, 2003).

Impulsivnost/ Impulsivno traženje senzacija

Impulsivnost se konceptualizuje kao neuspeh procene rizika ili opasnosti koje su
svojstvene situaciji; delovanje bez promišljanja; nedovoljno umeren odgovor; nemogućnost
planiranja situacije i deficiti u učenju pasivnog izbegavanja (Helmers at al., 1995). Brin i
Zakerman (1999) su u svom eksperimentu istraživali pojam „traganja za gubicima“
(pokušavanje da se vrati već izgubljeni novac, time što će se osoba još više kockati) kod
muških studenata koji su se kockali, u odnosu na impulsivnost, traženje senzacija i stavova i
verovanja o kockanju, koristeći skalu traženja senzacija (ZKPQ). Rezultati su ukazali na to da
su oni pojedinci koji su „tragali za gubicima“ bili impulsivniji, ali nisu imali više rezultate na
ostalim skalama traženja senzacija. Takođe, u ovom istraživanju nije bilo razlike u stavovima
i verovanjima kod onih studenata koji „tragaju za gubicima“ i onih koji to nisu činili.
Međutim, stavovi i verovanja u vezi sa kockanjem pokazali su se kao značajan prediktor
učešća u kockanju. Uprkos tome što su imali mogućnost da uzmu novac (koji su
eksperimentatori nudili za istraživanje) i ne rizikuju u igrama na sreću, oni sa znatno jačim
uverenjima o kockanju, odlučili su da nastave sa igrom.
U istraživanju impulsivnog traženja senzacija i pola u vezi sa interesovanjem i
učešćem u aktivnostima kockanja, subskala impulsivnosnog traženja senzacija (Impss) bila je
značajno povezana sa prijavljenim nivoom interesovanja ispitanika za kockanje, kao i sa
različitim oblicima aktivnosti kockanja u koje su se ispitanici uključivali (McDaniel i
Zuckerman, 2003). Takođe, u ovom istraživanju je pronađena značajna korelacija između
impulsivnosti i igranja lutrije kod muških ispitanika, ali ne i kod ženskih. Nasuprot tome,
igranje slot mašina i klađenje na trke konja u kladionicama su bili u značajnoj korelaciji sa
impulsivnošću kod žena. Međutim, učešće u ovim aktivnostima nije bilo značajnije povezano
sa impulsivnošću kod muškaraca.
U analizi faktora koji utiču na početak kockanja kod mladih, uočene su interakcije
između impulsivnosti i obrazovanja roditelja, kao i impulsivnosti i smanjenih materijalnih
prihoda. Takođe, istraživanjima je uočeno da impulsivnost može biti povezana sa kockarskim
ponašanjem kada su socio ekonomski faktori nepovoljni i da impulsivnost nije važna
determinanta kockanja kod mladih sa višim socioekonomskim statusom (Auger at al., 2010).
Prema istraživanju Limana i saradnika (2013) na uzorku adolescenata, subskala
imulsivnog traženja senzacija je imala značajne odnose sa varijablama upotrebe
nedozvoljenih supstanci i kockanja, dok odnos između traženja senzacija i kockanja nije bio
statistički značajan.

Socio-demografski podaci
Smatra se da individualne razlike kao što je potreba za uzbuđenjem imaju uticajnu
ulogu u motivaciji za kockanjem. Grupne razlike su, takođe, važni faktori za interese i
ponašanje u vezi sa kockanjem. U ranijim istraživanjima pronađene su značajne razlike u
polu odnosu na aktivnosti kockanja kao i na stavove prema kockanju. U istraživanju na
uzorku kockara koje se klade na trke konja, muškarci su imali povoljnije stavove prema
kockanju od žena (Chantal at al., 1995). Takođe, u istraživanju stavova prema kockanju na
uzorku studenata, muški ispitanici su imali pozitivnije stavove prema kockanju (Kassinove,
1998).
Razlike u polu su takođe pronađene u preferencijama za određene vrste aktivnosti
kockanja. Na uzoraku studenata, muški ispitanici su imali pozitivnije stavove prema kockanju
u kazinu i klađenju na trke konja od stavova ženskih ispitanica (Kassinove, 1998). Druga
istraživanja sugerišu da žene preferiraju igre na sreću, a muškarci igre koje zahtevaju veštine,
kao i da oni traže više raznolikosti u oblicima kockanja (Delfabbro, 2000). Takođe, utvrđena
je razlika u polu s obzirom na aktivnost kockanja- muški ispitanici su prijavljivali znatno
veći broj aktivnosti vezanih za kockanje (McDaniel & Zuckerman, 2003).
Pored pola, studije su takođe ukazale na da se mlade osobe sa nižim
socioekonomskim statusom češće uključuju u aktivnosti kockanja (Turchi & Derevensky,
2006). Takođe, smanjeni prihodi, stepen obrazovanja i vrsta zanimanja su veći prediktori
kockanja na populaciji odraslih (Welte at al., 2004).
Stavovi prema kockanju
Postoje dokazi da su stavovi osoba prema kockanju dobri prediktori toga koliko se
ljudi uključuju u aktivnosti kockanja i uopšte, kolika je verovatnoća da će imati probleme
vezano za kockanje. Nalazi istraživanja sugerišu da su osobe sa pozitivnijim stavovima
prema kockanju sklonije aktivnosti kockanja i problemima povezanim sa kockanjem (Chiu &
Storm, 2010; Delfabbro at al., 2009; Orford at al., 2009; Wood & Griffiths, 2004).
Istraživači su došli do rezultata da su grupe osoba patoloških kockara i osobe sa
umerenim rizikom od razvijanja ove dijagnoze imale slične stavove prema praćenju trka
konja. Osobe sa dijagnozom patoloških kockara su imale pozitvnije stavove prema lutriji,
kazinu, kao i opšte stavove o kockanju u odnosu na osobe u drugim grupama (Chiu & Storm,
2010).
Ono što bi takođe moglo uticati na pozitvnije stavove o kockanju jesu medijsko
predstavljanje i oglašavanje, što je takođe povezano sa početkom kockanja u ranom uzrastu i
može povećati mogućnost razvoja problema u vezi sa kockanjem (Dickson at al., 2002;
Gupta & Derevensky 1998; Jacobs, 2000; prema Lee, 2012).
U istraživanjima koja su se fokusirala na odrasle, muški ispitanici su uobičajno imali
pozitivnije stavove o kockanju od žena (Taormina, 2009; Chiu & Storm, 2010; Smith at al.,
2011). Takođe, osećaj kontrole nad ishodom kockanja je bio u pozitivnoj korelaciji sa
stavovima prema kockanju (Taormina, 2009). U već pomenutim istraživanjima impulsivnosti
i traženja senzacija rezultati su ukazali na to da su u odnosu na osobe sa nižim skorovima, oni
sa višim skorovima na ovim varijablama imali i pozitivnije stavove o kockanju (Lee, 2012;
Breen & Zuckerman, 1999; McDaniel & Zuckerman, 2003).
Istraživanje stavova prema kockanju kod adolescenata, ukazuje na pozitivnu
povezanost između varijabli traženja senzacija i stavova prema kockanju. Takođe, u ovom
istraživanju je utvrđeno da su varijable poput odobravanja od strane članova porodice i
vršnjaka pokazale snažnu pozitivnu povezanost sa stavovima prema kockanju (Hanss at al.,
2014). Istraživanje Taorimine (2009) ukazuje na to da su mladi (mlađi od 37 godina) imali
pozitivnije stavove prema kockanju, od starijih osoba.
Istraživači britanske studije stavova javnosti prema kockanju došli su do nalaza da su
stavovi britanske javnosti prema kockanju generalno više negativni nego pozitivni. Ispitanici
su bili skloni verovanju da „ljudi imaju pravo da se kockaju kad god žele“ i odbacivanju
potpune zabrane kockanja. Međutim, većina je verovala da je kockanje više štetno nego
korisno za pojedince i da je više štetno nego korisno za društvo (Orford at al., 2009). Takođe,
ova studija je u saglasnosti sa istragom Australijske komisije za produktivnost, čiji nalazi
govore o tome da su u Australiji, mišljenja o kockanju su bila mnogo negativnija nego što se
smatralo (Australian Productivity Commission- APC, 1999; prema Orford at al., 2009).
Prema Volbergu i saradnicima (Volberg at al., 1999, prema Smith at al., 2011), starost
predstavlja tačan prediktor stavova prema kockanju (tolerancija opada sa godinama), dok su
pol i obrazovanje umereno povezani sa stavovima prema kockanju- muškarci i osobe sa
nižim obrazovanjem češće imaju pozitivnije stavove prema kockanju.
Sa stavovima prema kockanju su takođe povezani učestalost kockanja i novac koji
osoba troši na kockanje. Odnosno što je veća učestalost igre i potrošenog novca, to su stavovi
pozitvniji. Kockanje van kontrole ima suprotan efekat, odnosno, što je osoba ima veći
problem sa kockanjem, veća je verovatnoća da će stavovi prema kockanju biti negativniji
(Breen & Zuckerman, 1999).
 METODOLOŠKI DEO ISTRAŽIVANJA

Problem istraživanja
Budući da autorka ovog istraživanja nije naišla na istraživanja koja ispituju doprinos
činioca, koji su predmet ovog istraživanja, na stavove prema kockanju, glavni problem ovog
istraživanja biće ispitivanje da li i u kom stepenu traženje senzacija, impulsvno traženje
senzacija i socio-demografske varijable predviđaju stavove prema kockanju.

Značaj istraživanja
Teorijski značaj
Ovo istraživanje može doprineti boljem razumevanju koncepata traženja senzacija i
impulsivnosti u odnosu na stavove prema kockanju. Iako je do sada sproveden veliki broj
istraživanja na temu traženja senzacija, impulsivnosti i kockanja, uglavnom je uzorak ovih
istraživanja bila populacija osoba u velikom riziku od razvijanja zavisnosti kockanja i
patoloških kockara ili opšta populacija gde nisu uzimani u obzir činioci koji su predmet ovog
istraživanja. Takođe, nije ispitivan odnos ovih prediktora u odnosu na stavove prema
kockanju.
Praktičan značaj
Budući da stavovi utiču na ponašanje, ukoliko rezultati istraživanja ukažu na
statistički značajnu povezanost i utvrdi se da su traženje senzacija, impulsivno traženje
senzacija i socio-demografske varijable prediktori stavova prema kockanju, dobijeni podaci
mogu omogućiti bolje poznavanje faktora rizika koji doprinose razvitku zavisnosti od
kockanja, pa tako i mogu biti od pomoći psiholozima i terapeutima u pravljenju radionica
vezano za prevenciju kockanja i osmišljavanju programa prevencije zavisnosti od kockanja.

Ciljevi istraživanja
Opšti cilj
Utvrditi da li osobine traženja senzacija, impulsivnog traženja senzacija i socio-
demografske varijable predstavljaju statistički značajne prediktore stavova prema kockanju.
Specifični ciljevi
1. Utvrditi da li postoji povezanost između traženja senzacija i stavova prema
kockanju.
 2. Utvrditi da li postoji povezanost između subskale impulsivnog traženja
senzacija i stavova prema kockanju.
3. Utvrditi da li postoji povezanost između socio-demografskih varijabli i
stavova prema kockanju.
4. Utvrditi da li je traženje senzacija statistički značajan prediktor stavova prema
kockanju.
5. Utvrditi da li je impulsivno traženje senzacija statistički značajan prediktor
stavova prema kockanju.
6. Utvrditi da li su socio-demografske varijable statistički značajne kao prediktor
stavova prema kockanju.

Varijable istraživanja
Kriterijumska varijabla
Stavovi prema kockanju- odnose se na samoprocenu pojedinca njegovih verovanja i
stavova prema kockanju.
Prediktorske varijable
Traženje senzacija- odnosi se na potragu za raznolikom, novim, intenzivnim
iskustvima i osećajima i na spremost da se preduzmu fizički, socijalni, pravni i finansijski
rizici radi takvih iskustava. Ovaj model obuhvata 5 subskala: Aktivitet, Agresivnost-
hostilnost, Impulsivno traženje senzacija, Neuroticizam- anksioznost i Socijabilnost.
Impulsivnost- odnosi se na neuspeh da se proceni rizik ili opasnosti koje su svojstvene
situaciji; delovanje bez promišljanja; nedovoljno umeren odgovor; nemogućnost planiranja
situacije i deficiti u učenju pasivnog izbegavanja.
Socio-demografske varijable:
Pol- kategorička (1- muški; 2- ženski)
Starost- numerička
Mesto stanovanja (1- selo; 2- varoš; 3-grad)
Stručna sprema (1- osnovna škola; 2- srednja škola; 3- viša škola; 4- osnovne akademske
studije; 5- master akademske studije; 6-doktorske akademske studije)
Zadovoljstvo materijalnim statusom
Instrumenti istraživanja
Zakerman-Kalmanov upitnik procene ličnosti – skraćena verzija- ZKPQ-50-CC
(Aluja et al., 2006) namenjen je proceni dimenzija ličnosti obuhvaćenih alternativnim
petofaktorskim modelom ličnosti Marvina Zakermana. Utpitnik sadrži ukupno 50 ajtema,
raspoređenih u 5 subskala (Aktivitet, Agresivnost/Hostilnost, Socijabilnost, Impulsivno
traženje senzacija i Neuroticizam/Anksioznost). Svaka od subskala sadrži po 10 stavki sa
binarnim tipom odgovora (tačno- netačno). Subskala Aktivitet- potreba za opštom aktivnošću
i potreba za raznovrsnošću, kao i nestrpljivost (uznemirenost) u situacijama u kojima ne
postoji mogućnost zadovoljenja tih potreba. Jedan deo ajtema se odnosi na sklonost osobe ka
teškim i izazovnim poslovima. Primer stavke: „Ne volim da gubim vreme na sedenje i
opuštanje.“; Subskala Agresivnost/hostilnost- tendencija ka verbalnoj agresivnosti kao i
uvredljivo, neobazrivo i antisocijalno ponašanje, zluradost, osvetoljubivost i nestrpljivost sa
drugima. Primer stavke: „Imam veoma buran temperament.“; Subskala Impulsivno traženje
senzacija- tendencije ka impulsivnom ponašanju, sklonosti ka uzbuđenju i nepredvidljivim
situacijama, nemogućnost planiranja ponašanja i potreba za stalnim novinama i promenama.
Primer stavke: „Ponekad činim luckaste stvari samo radi zabave.“ (Impulsivnost kao
prediktor ovog istraživanja, ispitana je ovom subskalom); Subskala
Neuroticizam/anksioznost- ajtemi se odnose na emocionalnu uznemirenost, zabrinutost,
napetost, strašljivost, opsesivnu neodlučnost i osetljivost na kritiku. Primer stavke: „Često
brinem o stvarima koje drugi ljudi smatraju nevažnim.“; Subskala Socijabilnost- uživanje u
zabavama i velikom broju prijatelja kao i netolerancija na socijalnu izolaciju. Primer stavke:
„Provodim sa prijateljima koliko god mogu više vremena“. Upitnik ima zadovoljavajuću
pouzdanost uz koeficijent unutrašnje konzistencije od 0.75 za Aktivitet, 0.66 za
Agresivnost/hostilnost, 0.72 za Socijabilnost, 0.79 za Impulsivno traženje senzacija i 0.84 za
Neuroticizam/anksioznost (Mitrović, Čolović i Smederevac, 2009).
Skala stavova prema kockanju ATSG-8 (Attitudes towards gambling scale-8: Orford
et al., 2009) namenjena je ispitivanju stavova prema kockanju. Skala sadrži 8 ajtema, koji se
odnose na izjave o stavovima prema kockanju. Primer stavke: „Ljudi bi trebalo da imaju
pravo da se kockaju kada god žele.“ Ispitanici imaju zadatak da na 5-stepenoj skali
Likertovog tipa od 1 (u potpunosti se ne slažem) do 5 (u potpunosti se slažem), procene u
kojoj meri se dati ajtemi odnose na njih. Ukupan rezultat kreće se u rasponu od 8-40 i veći
skor ukazuje na pozitivnije stavove prema kockanju. Za ceo upitnik koeficijent pouzdanost
iznosi je 0.78.
 Upitnik sociodemografskih karakteristika, biće konstruisan za potrebe ovog
istraživanja i njime će biti prikupljeni podaci o polu, starosti, stručnoj spremi, mestu
stanovanja i zadovoljstvu materijalnim statusom (koje će biti operacionalizovano pomoću
jednog pitanja samoprocene koji meri zadovoljstvo ličnim materijalnim primanjima na skali
od 1 do 7).
Hipoteze istraživanja
Opšta hipoteza
Moguće je statistički značajno predvideti stavove prema kockanju na osnovu traženja
senzacija, impulsivnog traženja senzacija i socio-demografskih varijabli.
Specifične hipoteze
1. Postoji značajna povezanost između traženja senzacija i stavova prema
kockanju.
2. Postoji značajna povezanost između subskale impulsivnog traženja senzacija i
stavova prema kockanju.
3. Postoji značajna povezanost između socio-demografskih varijabli i stavova
prema kockanju.
4. Moguće je statistički značajno predvideti stavove prema kockanju na osnovu
traženja senzacija.
5. Moguće je statistički značajno predvideti stavove prema kockanju na osnovu
impulsivnog traženja senzacija.
6. Moguće je statistički značajno predvideti stavove prema kockanju na osnovu
socio-demografskih varijabli.
Uzorak
Uzorak na kome je sprovedeno istraživanje je prigodan. Učestovavlo je 53 ispitanika,
među kojima je bilo 30 ispitanika ženskog pola (56.6%) i 23 ispitanika muškog pola (43.4%).
Starost ispitanika se kreće između 17 godina, koliko ima najmlađi ispitanik, do 54 godine,
koliko ima najstariji ispitanik. Prosečna starost ispitanika iznosi 28.604 godina, dok
standardna devijacija iznosi SD=8.54. Kada je u pitanju mesto stanovanja, 36 ispitanika živi
u gradu (67.9%), 13 je sa sela (24.5%) i samo 4 ispitanika živi u varoši (7.5%). Što se tiče
stručne spreme, 20 ispitanika ima završene Osnovne akademske studije (37.7%), 17
ispitanika Srednju školu (32.1%), 12 Master akademske studije (22.6%) i četvoro ispitanika
je završilo Višu školu (7.5%). U odnosu na zadovoljstvo materijalnim statusom, 39.6%
ispitanika je zadovoljno; 22.6% ispitanika je prilično zadovoljno; po 15.1% ispitanika nije
zadovoljno i niti je zadovoljno niti nije zadovoljno; 3.8% ispitanika je poprilično
nezadovoljno i po 1.9% ispitanika je u potpunosti zadovoljno i u potpunosti nezadovoljno.
Struktura uzoraka u odnosu na ove varijable, prikazana je u tabelama ispod. Popunjavanje
upitnika bilo je anonimno i sprovedeno preko Google Forms aplikacije.
Tabela 1. Struktura uzorka u odnosu na pol i starost
 N Starost N Pol

21 ≥25 30 Ženski

32 ≤25 23 Muški

Tabela 2. Struktura uzorka u odnosu na mesto stanovanja

N Procenti Mesto stanovanja

36 67,9% Grad

13 24,5% Selo

4 7.5% Varoš

Tabela 3. Struktura ispitanika u odnosu na stručnu spremu

N Procenti Stručna sprema

17 32,1% Srednja škola

4 7,5% Viša škola

12 22,6% Master akademske

studije

20 37,7% Osnovne akademske

studije

Tabela 4. Struktura ispitanika u odnosu na zadovoljstvo materijalnim statusom

Procenti Zadovoljstvo materijalnim statusom

1,9% U potpunosti nisam zadovoljan/na

3,8% Poprilično nisam zadovoljan/na

15,1% Nisam zadovoljan/na

15,1% Niti sam zadovoljan/na, niti nisam

39,6% Zadovoljan/na sam

22,6% Poprilično sam zadovoljan/na

1,9% U potpunosti sam zadovoljan/na

Obrada podataka
Podaci će biti obrađeni u IBM SPSS Statistics 22.00. Prilikom obrade podataka biće
primenjeni postupci deskriptivne statistike (AS, SD) i statistike zaključivanja (t-test,
ANOVA, odgovarajući koeficijenti korelacije, hijerarhijsko-regresiona analiza).

REZULTATI ISTRAŽIVANJA
Rezultati deskriptivne analize, Chronbachov koeficijent pouzdanosti za svaku
subskalu i korelacije svih prediktorskih varijabli prikazani su u Tabeli 5. Svaka subskala
imala je zadovoljavajuću pouzdanost i varijable koje su korišćene u ovom istraživanju, ne
pokazuju značajnije odstupanje od normalne distribucije (±2), zbog čega je opravdano
nastaviti dalje sa korišćenjem parametrijskih tehnika. Što se korelacija tiče, primećujemo da
niske statistički značajne korelacije između dimenzija traženja senzacija postoje samo između
dimenzija: agresivnost/hostilnost i impulsivnog traženja senzacija; socijabilnosti i
impulsivnog traženja senzacija; neroticizma i socijabilnosti. Subskale neuroticizam i
socijabilnost imaju međusobno negativnu statistički značajnu korelaciju.
Tabela 5. Prosečne vrednosti, pouzdanost pojedinačnih subskala i interkoleracija
između ispitivanih varijabli.
1 2 3 4 5 6
1 Aktivitet 1 -.005 .037 .153 .040 -.123
2Agresivnost/
1 .383** .123 .012 -.192
Hostilnost
3 Impulsivno 1 -.054 .351* -.042
traženje senzacija
4 Neuroticizam/ 1 -.374** -.076
anksioznost
5 Socijabilnost 1 -.040

6 Stavovi prema 1
kockanju
Min 1.00 1.10 1.00 1.00 1.00 1.00
Max 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 4.38
AS 1.52 1.61 1.51 1.54 1.53 2.21
 SD .25 .22 .27 .31 .24 .88
Skjunis -.58 -.38 -.06 -.37 -.15 1.04
Kurtozis -.87 -.38 -.88 -1.22 -.82 .00
α .70 .70 .75 .86 .70 .76
**p<.01. *p<.05

Rezultati povezanosti na osnovu Pirsonovog koeficijenta korelacije stavova prema

kockanju sa dimenzijama traženja senzacija, prikazani su u tabeli ispod.

Tabela 6. Povezanost između prediktorskih i kriterijumske varijable

Pirsonov koeficijent korelacije Stavovi prema Stat. značajnost
kockanju
Aktivitet -.123 .380
Agresivnost/ hostilnost -.192 .169
Impulsivno traženje senzacija -.042 .765
Neuroticizam/ anksioznost -.076 .588
Socijabilnost -.040 .774
Pol -.204 .144
Starost .021 .881
Mesto stanovanja .090 .524
Stručna sprema .020 .887
Zadovoljstvo ekonomskim statusom -.051 .715
*p<.05

Na osnovu rezultata možemo videti da ne postoji ni jedna statistički značajna

povezanost između prediktorkskih varijabli traženja senzacija (među njima i prediktorske
varijable impulsivnosti- impulsivnog traženja senzacija), socio- demografskih varijabli (pol,
starost, mesto stanovanja, stručna sprema i zadovoljstvo ekonomskim statusom) i
kriterijumske varijable stavova prema kockanju.
Rezultati hijerarhijsko regresione analize, u kojoj je proveravano da li je moguće
predvideti stavove prema kockanju na osnovu traženja senzacija, impulsivnog traženja
senzacija i socio-demografskih varijabli, prikazani su u tabeli ispod.
Tabela 7. Hijerarhijska regresija stavova prema kockanju
 Kriterijumska varijabla: Stavovi prema kockanju
Prediktori β p Sažetak modela
Pol -.20 .170
2 R2= -0.050; F(5,47)=0.772; p=0.772;
Starost -.01 .905
8
Mesto stanovanja .07 .586
9
Stručna sprema -.01 .937
2
Zadovoljstvo ekonomskim statusom -.06 .670
2
Pol -.22 .208
5
Starost -.05 .730 R2= -0.106; F(5,42)=0.755; p=0.878;
8
Mesto stanovanja .09 .580
0
Stručna sprema .02 .887
3
Zadvoljstvo ekonomskim statusom -.02 .887
2
Aktivitet -.07 .658
1
Agresivnost/ hostilnost -.20 .262
4
Impulsivno traženje senzacija .13 .479
1
Neuroticizam/ anksioznost -.11 .522
6
Socijabilnost -.03 .845
5

U Tabeli 7. su prikazani rezultati hijerarhijske regresije sa kriterijumom stavova

prema kockanju. Prvi model, sa fiksiranim kontrolnim (socio- demografskim) varijablama
pol, starost, mesto stanovanja, stručna sprema, zadovoljstvo ekonomskim statusom nije
statistički značajan (F(5,47)=0.772; p=0.772). U drugom modelu dodate su dimenzije traženja
senzacija (među njima i prediktor impulsivno traženje senzacija), ali i ovaj model se takođe
pokazao kao statistički neznačajan (F(5,42)=0.755; p=0.878).

DISKUSIJA
Glavni cilj ovog istraživanja bio je ispitati da li su traženje senzacija, impulsivnost i
socio-demografske varijable statistički značajni prediktori stavova prema kockanju. Pored
toga, ispitivana je povezanost stavova prema kockanju i varijabli traženja senzacija,
impulsivnosti i socio-demografskih varijabli.
 Korelaciona analiza pokazuje da postoje statistički značajne niske pozitivne korelacije
između dimenzija traženja senzacija na subskalama agresivnost/hostilnost i impulsivnog
traženja senzacija i između subskala socijabilnosti i impulsivnog traženja senzacija. Subskale
neuroticizam i socijabilnost imaju statistički značajnu, nisku negativnu korelaciju.
Na osnovu rezultata dobijenih hijerarhijsko regresionom analizom može se zaključiti
da ni jedna hipoteza ovog istraživanja nije potvrđena, odnosno da dimenzije traženja
senzacija, impulsivnog traženja senzacija i socio-demografske varijable nisu statistički
značajni prediktori stavova prema kockanju, te da se sve hipoteze mogu odbaciti.
Dobijeni rezultati su delimično u skladu sa istraživanjima u kojima je otkriveno da je
traženje senzacija bilo veće među osobama koje imaju problema sa kockanjem (Breen &
Zuckerman, 1999; Kuley & Jacobs, 1988), s obzirom na to da uzorak ovog istraživanja nije
bio sačinjen od pojedinaca sa problemima kockanja, te sa tim u vezi nije ni dobijena
pozitivna korelacija između varijabli traženja senzacija i stavova prema kockanju.
Takođe, rezultati su samo delimično u skladu sa istraživanjem Limana i saradnika
(2013) na uzorku adolescenata, u kome je osobina imulsivnosti imala značajne odnose sa
varijablama upotrebe nedozvoljenih supstanci i kockanja, dok odnos između traženja
senzacija i kockanja nije bio statistički značajan. S tim u vezi, treba napomenuti, da je u
pomenutom, za razliku od ovog istraživanja, naglasak bio stavljen na aktivnosti kockanja, a
ne na stavove prema kockanju.
Rezulati nisu u skladu sa postojećim istraživanjima u kojima su pronađene značajne
razlike u polu, u odnosu na aktivnosti kockanja i u odnosu na stavove prema kockanju, na
uzorku pojedinaca koji se redovno klade (Chantal et al., 1995). Ovo se može dovesti u vezu
sa tim da je moguće da se grupne razlike nisu statistički značajne i ne uočavaju se na uzorku
koji je sačinjen od ispitanika koji se ne klade redovno. Rezultati nisu u skladu sa
istraživanjem stavova prema kockanju na uzorku studenata Kazinove (1998) u kome su
muški ispitanici imali pozitivnije stavove prema kockanju, međutim postoji mogućnost da
neusklađenost nastaje zbog veličine uzorka ovog istraživanja.
Prethodna istraživanja su se mahom fokusirala na uzorke ispitanika koji se klade
(Breen & Zuckerman, 1999; Chiu & Storm, 2010) i sa tim u vezi, moguće je da zbog
različitog uzorka nisu ni pronađena preklapanja u rezultatima.
Iako postojeće teorijske pretpostavke delimično govore o međusobnoj povezanosti
ovih fenomena, na osnovu navedenih podataka ovog istraživanja, zaključujemo da takva
povezanost među ovim fenomenima nije potvrđena, jer su početne pretpostavke opovrgnute
rezultatima. Takođe, treba napomenuti i da autorka ovog istraživanja nije naišla na
istraživanja koja ispituju upravo doprinos činioca, koji su predmet ovog istraživanja, na
stavove prema kockanju. Osim toga, u prethodnim istraživanjima su korišćeni drugačiji
instrumenti za ispitivanje kontrukata, što takođe može uticati na dobijene rezultate.
I na kraju treba napomenuti da napomenuti da je uzorak ovog istraživanja bio sačinjen
od osoba za koje nije potvrđeno da su uključene u aktivnosti kockanja, što je i mana ovog
istraživanja. Predlog za buduća istraživanja je da se pored stavova prema kockanju, istraže i
aktivnosti kockanja ispitanika, učestalost kockanja, dodatne osobine ličnosti, kao i da uzorak
bude sačinjen podjednako od osoba koje se uključuju u aktivnosti kockanja i onih koji to ne
čine. Sve ovo bi moglo uticati na stavove prema kockanju, a budući bi istraživači dobili
potpunije i preciznije rezultate. Osim toga, predlog bi bio i da uzorak bude veći, jer je u ovom
istraživanju sačinjen od samo 53 ispitanika, a to itekako utiče na značajnost samih rezultata.

ZAKLJUČAK
Namera ovog istraživanja je bila utvrditi da li su stavovi prema kockanju povezani sa
traženjem senzacija, impulsivnim traženjem senzacija i socio-demografskim varijablama.
Pretpostavke istraživanja su se odnosile na predikciju dimenzija stavova prema
kockanju na osnovu traženja senzacija, impulsivnog traženja senzacija i socio-demografsih
varijabli. Međutim, i pored očekivane povezanosti ovih fenomena, rezultati to nisu pokazali.
Što se nedostataka ovog istraživanja tiče, korišćen je prigodan uzorak koji čine
ispitanici opšte populacije. Takođe, nije ispitana aktivnost kockanja ispitanika, učestalost
kockanja, dodatne osobine ličnosti što su dimenzije koja bi, ukoliko bi bile kontrolisane,
mogle dati različite rezultate. Takođe, na nepostojanje statistički značajnih rezultata u
istraživanju je uticala i veličina uzorka, koji je bio mali i činilo ga je 53 ispitanika.
Na osnovu svih navedenih podataka, predlog budućim istraživačima koji žele da se
bave ispitivanjem ovih fenomena jeste da se usmere na nalaženje većeg uzorka koji bi bio
podeljen na pojedince koje se uključuju u aktivnosti kockanja i one koje to ne čine, imajući u
vidu koje vrste prediktora mogu uticati stavove prema kockanju kod populacije koju
istražuju. Pored toga, predlog je da se pored aktivnosti kockanja istraže i učestalost kockanja,
kao i dodatne osobine ličnosti.
 LITERATURA

Aluja, A., Rossier, J., Garcia, L.F., Angleitner, A., Kuhlman, M., & Zuckerman, M. (2006).
A cross-cultural shortened form of the ZKPQ (ZKPQ-50-cc) adapted to English,
French, German, and Spanish languages. Personality and Individual Differences, 41,
619-628.
Anderson, G., & Brown, R. I. F. (1987a). Classical and operant paradigms in the management
of compulsive gamblers. Behavioral Psychotherapy, 15, 111–122.
Auger, N., Lo, E., Cantinotti, M., & O'Loughlin, J. (2010). Impulsivity and socio‐economic
status interact to increase the risk of gambling onset among youth. Addiction, 105(12),
2176-2183.
Blaszczynski, A., Buhrich, N., & McConaghy, N. (1985). Pathological gamblers, heroin
addicts and controls compared on the EPQ Addiction Scale. British Journal of
Addiction, 80, 315–319.
Bratko, D., i Butković, A. (2004). Pet velikih faktora ličnosti i predviđanje traženja
uzbuđenja kod adolescenata i njihovih roditelja. Suvremena psihologija, 7(1).
Breen, R. B., & Zuckerman, M. (1999). ’Chasing’ in gambling behavior: personality and
cognitive determinants. Personality and Individual Differences, 27, 1097–1111
Chantal, Y., Vallernad, R. J., & Vallieres, E. F. (1995). Motivation and gambling
involvement. Journal of Psychology, 135(6), 755–763.
Chiu, J., & Storm, L. (2010). Personality, perceived luck and gambling attitudes as predictors
of gambling involvement. Journal of Gambling Studies, 26(2), 205-227.
Coventry, K. R., & Brown, R. I. F. (1993). Sensation-seeking, gambling and gambling
addictions. Addictions, 88, 541–554.
Coventry, K. R., & Constable, B. (1999). Gender differences, physiological arousal and the
role of winning in fruit machine gamblers. Addiction, 96, 871–879.
Coventry, K. R., & Hudson, J. (2001). Physiological arousal and sensation seeking in female
fruit machine gamblers. Addiction, 94(3), 425–430.
Delfabbro, P. (2000). Gender differences in Australian gambling: a critical summary of
sociological and psychological research. Australian Journal of Social Issues, 35(2),
145–156.
Delfabbro, P., Lambos, C., King, D., & Puglies, S. (2009). Knowledge and beliefs about
gambling in Australian secondary school students and their implications for education
 strategies. Journal of Gambling Studies, 25, 523– 539. doi:10.1007/s10899-009-9141-
0
Dickerson, M. G. (1993). Internal and external determinants of persistent gambling: problems
in generalising from one form of gambling to another. Journal of Gambling Studies, 9
(3), 225–245.
Dickerson, M., Hinchy, J., & Fabre, J. (1987). Chasing, arousal and sensation-seeking in off-
course gamblers. British Journal of Addiction, 82, 673–680.
Hanss, D., Mentzoni, R. A., Delfabbro, P., Myrseth, H., & Pallesen, S. (2014). Attitudes
toward gambling among adolescents. International Gambling Studies, 14(3), 505-519.
doi:10.1080/14459795.2014.969754
Helmers, K. F., Young, S. N., & Pihl, R. O. (1995). Assessment of measures of impulsivity in
healthy male volunteers. Personality and Individual Differences, 19, 927-935.
Kassinove, J. I. (1998). Development of the gambling attitude scales: preliminary findings.
Journal of Clinical Psychology, 54(6), 763–771.
Kuley, N. B., & Jacobs, D. F. (1988). The relationship between dissociative-like experiences
and sensation-seeking among social and problem gamblers. Journal of Gambling
Behavior, 4, 197– 207.
Kuley, N. B., & Jacobs, D. F. (1988). The relationship between dissociative-like experiences
and sensation seeking among social and problem gamblers. Journal of Gambling
Behavior, 4(3), 197–207.
Lee, H.-S. (2012). Predicting and understanding undergraduate students’ intentions to gamble
in a casino using an extended model of the Theory of Reasoned Action and the
Theory of Planned Behavior. Journal of Gambling Studies, 29, 269–288.
doi:10.1007/s10899-012-302-4
Leeman, R. F., Hoff, R. A., Krishnan-Sarin, S., Patock-Peckham, J. A., & Potenza, M. N.
(2014). Impulsivity, sensation-seeking, and part-time job status in relation to
substance use and gambling in adolescents. Journal of Adolescent Health, 54(4), 460-
466.
McDaniel, S. R., & Zuckerman, M. (2003). The relationship of impulsive sensation seeking
and gender to interest and participation in gambling activities. Personality and
Individual Differences, 35, 1385–1400. doi:10.1016/S0191-8869(02)00357-4
Mitrović, D., Čolović, P., & Smederevac, S. (2009). Evaluation of Zuckerman-Kuhlman
Personality Questionnaire-50-CC in Serbian culture, Primenjena psihologija, 2, 217-
230.
Orford, J., Griffiths, M., Wardle, H., Sproston, K., & Erens, B. (2009). Negative public
attitudes towards gambling: Findings from the 2007 British Gambling Prevalence
Survey using a new attitude scale. International Gambling Studies, 9, 39–54.
doi:10.1080/14459790802652217
Raylu, N., & Oei, T. P. S. (2002). Pathological gambling: A comprehensive review. Clinical
Psychology Review, 22, 1009–1061
Smith, G. J., Schopflocher, D. P., el-Guebaly, N., Casey, D. M., Hodgins, D. C., Williams, R.
J., & Wood, R. (2011). Community attitudes toward legalised gambling in Alberta.
International Gambling Studies, 11, 57–79. doi:10.1080/14459795.2010.550306
Taormina, R. J. (2009). Social and personality correlates of gambling attitudes and behavior
among Chinese residents of Macau. Journal of Social and Personal Relationships, 26,
1047–1071. doi:10.1177/0265407509347935
Turchi, R. M., & Derevensky, J. L. (2006). Youth gambling: not a safe bet. Current opinion
in pediatrics, 18(4), 454-458.
Welte, J. W., Barnes, G. M., Wieczorek, W. F., Tidwell, M. C. O., & Parker, J. C. (2004).
Risk factors for pathological gambling. Addictive behaviors, 29(2), 323-335.
Wolfgang, A. K. (1988). Gambling as a function of gender and sensation seeking. Journal of
Gambling Behavior, 4(2), 71–77.
Wood, R. T. A., & Griffiths, M. D. (2004). Adolescent lottery and scratchcard players: Do
their attitudes influence their gambling behaviour?. Journal of Adolescence, 27, 467–
475. doi:10.1016/j.adolescence.2003.12.003
Zuckerman, M. (1983). Biological bases of sensation seeking, impulsivity and
anxiety. Lawrence Erlbaum Assoc Incorporated.
Zuckerman, M. (1984). Sensation seeking: a comparative approach to a human trait.
Behavioral and Brain Sciences, 7, 413-471.
Zuckerman, M. (1994). Behavioral expressions and biosocial bases of sensation seeking.
Cambridge University Press.
Zuckerman, M. (2007). The Sensation seeking scale V (SSS-V): Still reliable and valid.
Personality and Individual Differences, 43, 1303-1305.
Zuckerman, M. (2009). Chapter 31: Sensation seeking. Handbook of Individual Differences
in Social behavior, 455–465. 
Zuckerman, M., Bone, R. M., Neary, R., Mangelsdorf, D., & Brustman, B. (1972). What is
the sensation seeker? Personality trait and experience correlates of the Sensation
Seeking Scale. Journal of Consulting and Clinical Psychology, 39, 308-321.