BEOGRADSKE NADBISKUPIJE

Sadržaj:
5 Uvodna napomena
7 Uvod
8 Gajenje lekovitog bilja
9 Izbor vrsta i sorti koje će se gajiti
10 Nabavka sadnog materijala
10 Specifičnosti gajenja lekovitog bilja
11 Obrada zemljišta
11 Đubrenje
12 Setva – sadnja
12 Zaštita useva
13 Berba
13 Sušenje
14 Skladištenje
14 Prinos osušenog lekovitog bilja
15 Proizvodnja na malom posedu
15 Zdravstveno ispravan proizvod
16 Čuvanje i transport
16 Anis - pimpinella anisum l.
18 Angelika - angelica archangelika l.
20 Žalfija - salvia officinalis l.
21 Kamilica - chamomila recutita (l.) Rausch
23 Matičnjak - melissae officinalis l.
26 Morač - foeniculum vulgare mill.
28 Neven - calendula officinalis l., Fam. Asteraceae
30 Odoljen - valeriana officinalis l.
32 Origano - origanum heracleoticum l. ( O. Creticum )
34 Peršun - petroselinum sativum hoff.
35 Pitoma nana - mentha piperita l.
37 Timijan - thymus vulgaris l.
40 O partnerima
Uvodna napomena
Priručnik pred vama nastao je kao radni materijal tokom stručne obuke u oblasti
gajenja lekovitog bilja, održane u okviru projekta „Socio-ekonomsko osnaživanje žena
u ruralnim oblastima jugoistočne Srbije“, koji zajednički realizuju Karitas Slovenije,
Caritas Beogradske nadbiskupije i opštine Boljevac, Knjaževac, Aleksinac i Ražanj.
Projekat finansira Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije, a ima za cilj da pomogne
ženama sa sela da, kroz usvajanje novih stručnih znanja i osnovnih preduzetničkih
veština, budu u stanju da od svojih proizvoda i usluga zarade, kako bi bile ekonomski i
društveno snažnije.

Priručnik je sadržajem prilagođen polaznicama obuka, pa je prvenstveno namenjen

početnicima u ovoj oblasti. Nadamo se da ćete u ovom priručniku pronaći potrebne
informacije i neke tražene odgovore, te da će vam biti koristan u vašem daljem radu.

5
Uvod
Lekovite, aromatične i začinske biljke sastavni su deo bogatog biljnog potencijala Srbije.
Povoljni agroekološki uslovi, biodiverzitet, kao i tradicija u sakupljanju i gajenju lekovi-
tog i aromatičnog bilja su komparativna prednost tržišta Srbije. Po biodiverzitetu Srbija
je svrstana u 158 najboljih centara sveta. U bogatoj flori Srbije utvrđeno je više od 700
biljnih vrsti sa lekovitim svojstvima, od kojih se za komercijalnu upotrebu sakuplja oko
280. Samo 50 su gajene vrste, a većina se može gajiti. Iako poslednjih nekoliko godina
proizvodnja organske hrane postaje sve zastupljenija u Srbiji, svest naših potrošača
o značaju upotrebe ovih namirnica još nije razvijena. Cilj organske poljoprivrede je
proizvodnja zdravstveno bezbedne, kvalitetne hrane na ekološki održiv način. Osnovne
komponente sistema organske proizvodnje su izbegavanje upotrebe veštačkih materija
u proizvodnji i promovisanje isključivo prirodnih materija koje se koriste kao đubriva,
pesticidi ili aditivi u proizvodnji i preradi hrane. Organska proizvodnja lekovitog bilja
može biti zasnovana na zemljišnoj parceli koja je udaljena najmanje 50 m od saobraćaj-
nice na kojoj frekvencija vozila nije veca od 100 vozila/h ili 10 vozila/min., odnosno uda-
ljena najmanje 20 m, ako je odvojena živom ogradom ili drugom fizičkom preprekom u
visini od najmanje 1,5 metara. Detaljne informacije o uslovima za ogransku proizvodnju
možete dobiti od poslovnih udruženja i nacionalnih nevladinih organizacija aktivnih u
sektoru organske proizvodnje, koje možete naći u prilogu priručnika. Organsku poljopri-
vredu prati problem nabavke semena i sadnog materijala organskog porekla. U prilogu
priručnika možete naći trenutnu ponudu semena sa cenama. Plasman organskih
proizvoda u Srbiji je trenutno moguć kompanijama koje se bave otkupom, preradom i
plasmanom organskih proizvoda možete naći u priručniku.

Pod pojmom lekovito bilje iz organske poljoprivrede u smislu Zakona o organskoj proi-
zvodnji smatra se:
• sakupljeno lekovito bilje po principima organske poljoprivrede
• neprerađene ili osušene lekovite biljke proizvedene na poljoprivrednim površinama
po principima organske poljoprivrede
• proizvodi od lekovitog bilja višeg stepena prerade dobijene preradom sirovina koje
su proizvedene po principima organske poljoprivrede
Za samoniklo lekovito bilje se smatra da je iz organske proizvodnje, ako je sakupljeno na
jasno ograničenom prostoru, uz poštovanje svih zakonskih odredbi u pogledu sušenja,
skladištenja, etiketiranja i transporta, po principima organske poljoprivrede. Posebno je
važno da se pri tome ne remeti ekološka ravnoteža, odnosno ne ugrožava opstanak poje-
dinih vrsta. Pored zakona o organskoj poljoprivredi, pri sakupljanju samoniklog lekovitog
bilja moraju se uvažiti i odredbe drugih zakonskih i podzakonskih akata koji regulišu

7
ovu materiju u našoj zemlji (Uredba o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje
flore i faune, Zakon o zaštiti prirode).

Gajenje lekovitog bilja

Zanimanje za plantažno gajenje lekovitog i aromatičnog bilja inicirala je potražnja pre-
rađivačke industrije, čiji se krajnji proizvodi temelje na lekovitom i aromatičnom bilju,
kao i potreba za sirovinama ujednačenog kvaliteta i kvantiteta.

Zašto gajenje lekovitog i aromatičnog bilja?

• trend smanjenja broja berača
• nestabilni vremenski uslovi u vreme vegetacije i sabiranja lekovitog bilja (2000-a
izrazito sušno leto, a 2003-e kišovito)
• nestabilne cene samoniklog bilja
Koje su prednosti gajenja lekovitiog i aromatičog bilja?
• dobijanje veće količine biljne sirovine standardnog kvaliteta, posebno kada su
potrebne vede količine ujednačene sirovine za potrebe farmaceutske i njoj srodnih
industrija
• koriste se prednosti već postojeće agrotehnike, tj. mehanizacije, strukture setve,
mera zaštite, dorade i prerade lekovitog bilja; racionalnije se koriste poljoprivredni
zemljišni resursi, jer se koriste i zemljišta lošijeg kvaliteta
• anulira se angažovanje radne snage potrebne za sakupljanje
• ekonomski efekti su veći u poređenju sa gajenjem standardnih kultura; kvalitet
sirovine se lakše može usaglasiti sa farmakološkim standardima
• zaštita resursa ugroženog bilja od prekomerne eksploatacije
• oživljavaju se neiskorišćeni prirodni resursi koji su nepogodni za ostale privredne i
poljoprivredne delatnosti (zemljišta brdsko-planinskog područja, plavna zemljišta,
zemljišta sklona eroziji, teritorije nacionalnih parkova i rezervata prirode)
• mogućnost gajenja vrsta koje inače ne postoje u flori zemlje, i na taj način posredno
smanjenje uvoza
• gajenjem i preradom lekovitog bilja dobijaju se i značajne količine otpadnog
materijala, koji se može koristiti kao prirodno đubrivo u organskoj poljoprivredi
(kompost i različita biodinamička đubriva) ili kao stočna hrana. S obzirom na potre-
be svetskog tržišta, a posebno razvijenog zapadnog tržišta, započela je proizvodnja
biološki čistog lekovitog bilja za kupce organske hrane, tj. proizvoda dobijenih
primenom tehnologije tzv. organske proizvodnje

8
Pri nekontrolisanom iskorišćavanju biljaka iz spontane flore šteta je veća u tome što se
više seku, čupaju ili beru najekspresivniji genotipovi, čime nestaju dominantni genski
oblici iz prirode kod lekovitog i aromatičnog bilja. Organska proizvodnja lekovitog i aro-
matičnog bilja po principima tzv. organske poljoprivrede (primena organskih đubriva,
kontrola korova putem alternativnih mera suzbijanja, uključujući malčiranje, plodored
i druge mere) ima svoju budućnost, posebno u brdsko- planinskim područjima, koja su
ekološki potpuno prihvatljiva za ovakvu vrstu delatnosti i sa druge strane obuhvataju
ključna autohtona staništa najvećeg broja lekovitih i aromatičnih vrsta. Jednom rečju,
gajenje lekovitog i aromatičnog bilja je u potpunosti u skladu sa principima organske
poljoprivrede i održivog ruralnog razvoja.

Izbor vrsta i sorti koje će se gajiti

Postoji veliki broj vrsta među lekovitim i začinskim biljkama koje se mogu gajiti, ali
je najbolje izbor zasnovati na trenutnoj potražnji od strane otkupljivača i prerađivača
lekovitog bilja. Pregled kompanija koje se bave otkupom i / ili preradom lekovitog i
aromatičnog bilja data su u prilogu priručnika. Takođe je bitno izabrati vrste koje su
prilagođene lokalnim klimatskim i zemljišnim uslovima, za koje možemo obezbediti
dovoljan nivo agrotehnike i nivo angažovanja radne snage, kao i kapacitete za sušenje
i lagerovanje. Navešćemo najčešće lekovite i aromatične vrste razvrstane po odnosu
prema najvažnijim faktorima sredine.

U odnosu na vlažnost zemljišta:

• vrste pogodne za suva staništa: grčko seme, čubar, morač, korijander, lavanda,
majoran, gujina trava, lan, timijan, pelin
• vrste pogodne za vlažna staništa: brđanka, odoljen, selen, uskolisna bokvica,
velebilje
U odnosu na nadmorsku visinu:
• vrste podesne za planinske krajeve: brđanka, odoljen, angelika, lincura, kim
• vrste sa širim ekološkim određenjem: kamilica, kim, crni slez, mak, lan, hajdučka
trava
U odnosu na zemljište:
• vrste koje preferiraju humusom bogata zemljišta: odoljen, borago, mirođija, beli
slez, lincura, kim, selen, majoran, matiČnjak, pitoma nana
• vrste pogodne za zemljišta bogata krečom: morač, korijandar, lavanda, majoran,
neven, žalfija, timijan, miloduh
• vrste pogodne za zemljišta siromašna krečom: različak, uskolisna bokvica, vrbovica

9
U odnosu na temperaturu:
• vrste koje su vrlo otporne na niske temperature: odoljen, beli slez, angelika, lincu-
ra, kim
• vrste koje su prilicno otporne na niske temperature: oman, kamilica, razliČak,
lavanda, selen, crni slez, neven, bela slaČica, ehinacea, vrbovica
• vrste koje su srednje otporne na niske temperature: vranilovka, estragon,
morač, lan
• vrste osetljive na niske temperature: bosiljak, čubar, mirođija, majoran, matičnjak.

Nabavka sadnog materijala

Pregled dostupnog semena i sadnog materijala lekovitog i aromatičnog bilja je dat u
prilogu priručnika. Seme lekovitog bilja koje se nudi na našem tržištu u najvećem broju
sluČajeva nije hemijski tretirano, pa se može raČunati na saglasnost nadležnog inspek-
tora u skladu sa Zakonom. U prilogu priručnika se nalazi spisak dobavljača semena i
sadnog materijala organskog porekla.

Specifičnosti gajenja lekovitog bilja

Setva, berba i sušenje predstavljaju kod gajenja lekovitog bilja dve veoma
specifične i značajne faze.

Setva
Zbog veoma sitnog semena za najveći broj lekovitih i aromatičnih biljaka, formiranje
zasada bazira se na proizvodnji rasada.

Berba
Vreme berbe potrebno je usaglasiti sa sadržajem aktivnih sastojaka u organima biljke
koji se koristi:
• cvet se bere kad se potpuno otvori, po suvom vremenu
• nadzemni deo se kosi ili se žanje, iznad zemlje u visini do 10-tak cm, takođe po
suvom vremenu
• koren se vadi kada je zamljište umereno vlažno, otresa se i pere
• kod biljnih vrsta kod kojih se kao droga koristi plod ili seme, vrši se jednofazna ili
dvofazna žetva, posle žetve neophodno je doraditi seme u doradnom centru, pri
čemu se uklanjaju žetveni ostaci i ostale primese
Ubrano bilje odvozi se u prevoznom sredstvu bez sabijanja, u prostorije za sušenje, u
najkraćem mogućem roku, da bi se izbegle promene do kojih dolazi usled znojenja i samo-
zagrevanja biljne mase, a koje se manifestuju promenom boje ili netipičnim mirisom.

10
To je znak da je došlo i do promene u hemijskom sastavu. Tako izmenjena droga je u
većini slučajeva je već izgubila na kvalitetu.

Sušenje
Da bi se ubrano bilje lakše osušilo mogu se sprovesti određene mere:
• koren može da se seče po dužini, list de se odvaji od stabljike, koja se inače duže suši
• odvajanje lista može da se radi ručno, trešenjem vilama (nana, matičnjak) ili mašin-
ski, kada je biljka u svežem stanju ili kada je list suv a stabljika i dalje mekana

Nakon sušenja droga se pakuje u slamarice ili natron vreće.

Broj mikroorganizama u ubranom bilju se povećava nakon branja zbog visoke vlage i
povećane temperature, sve dok se biljke ne osuše. Zato je jako bitno da period između
branja i sušenja bilja bude što kraći. Suvo bilje treba zaštititi noću od vlažnog vazduha.
Vlaga iz vazduha može da utiče na povećanje vlage u osušenom bilju i utiče na smanje-
nje kvaliteta.

Obrada zemljišta
Obrada i priprema zemljišta i ostale agrotehničke mere se mnogo ne razlikuju u odnosu
na druge gajene biljne vrste. Pri obradi zemljišta moraju se poštovati opšta načela agro-
tehnike. Na zemljištima lakšeg sastava moguća je redukovana i minimalna obrada. Na
zemljištima težeg sastava mora se primenjivati klasično oranje i druge mere površinske
obrade, što je najbolji način za unošenje stajnjaka. Vrlo je bitno osloboditi zemljište
dugogodišnjih korova.

Đubrenje
Biljke koje se gaje za cvetove iznose prinosom relativno malo, pa se mogu uspešno gajiti
i na manje plodnim zemljištima uz minimalno đubrenje (npr. kamilica). Suprotno tome,
kulture koje imaju visoke zahteve za hranivima (npr. pitoma nana, matičnjak) treba
gajiti na plodnijim zemljištima.

Uopšte, vrste koje se gaje za nadzemni deo i list povoljno reaguju na ishranu azotom (N),
vrste koje se gaje za koren povoljno reaguju na đubrenje kalijumom (K2O), a vrste koje
se gaje za seme i plod pozitivno reagiju na primenu fosfora (P2O5). Ovo je ipak krajnje
uopštena podela i postoje znaČajna odstupanja zbog brojnih specificnosti, o čemu treba
konsultovati stručnjake.

11
U proizvodnji LAB, prateći principe dobre poljoprivredne proizvodnje, dozvoljena je
upotreba mineralnih đubriva, uz značajna ograničenja, jer je potrebno da proizvodnja
LAB obezbedi visok prinos gajenih biljaka, a da se pritom ne kontaminira životna sredi-
na. Preporučeno je da se ne upotrebljavaju brzo delujuća mineralna đubriva hemijskog
porekla, ako želimo organsko gajenje LAB. Zbog toga je vrlo važno pažljivo planirati
plodored i obradu zemljišta. Treba insistirati na đubrenju stajnjakom, kompostiranim
biljnim otpacima i prirodnim organsko biološkim dodacima i đubrivima. Količina đubri-
va koje se dodaje zavisi od karakteristika zemljišta i zahteva gajenja kulture.

U organskoj proizvodnji lekovitog bilja dozvoljena je upotreba đubriva organskog pore-

kla i prirodnih mineralnih đubriva, radi održavanja i poboljšavanja plodnosti zemljišta.

Setva – sadnja
Zbog veoma sitnog semena velikog broja lekovitih i aromatičnih biljaka, samo za mali broj
vrsta se zasad formira direktnom setvom semena. Veći broj lekovitih i aromatičnih kultura
zasniva se proizvodnjom rasada, koji se u pogodnoj fazi rasta rasađuje na stalno mesto,
jer je to daleko sigurnije od direktne setve u polje. Najjeftiniji način proizvodnje rasada
je u letnjem periodu u tzv. otvorenim lejama, odakle se rasad u jesen iste godine ili rano
proleće naredne godine sadi na stalno mesto. Na ovaj način se dobijaju sadnice koje su
vitalne i daju dobre prinose već u prvoj godini i to je najbolji način za sadnju matičnjaka,
timijana, angelike, ehinacee, vranilove trave, origana i valerijane. Postoji i način sadnje
vegetativnim organima (stolonima) kako se sade pitoma nana, kopriva u jesen ili rano
proleće. Jesenja sadnja u našim krajevima daje bolje rezultate nego prolećna.

Biološke osobine lekovitog i aromatičnog bilja:

• jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje vrste (ova osobina određuje vreme setve
odnosno sadnje)
• jednogodišnje vrste (kamilica, slačica, neven, anis, kim, korijandar, bosiljak) poreb-
no je gajiti u plodoredu

Zaštita useva
Po principima dobre proizvođačke prakse u zemljama Evropske unije, vezano za gajenje
lekovitog i aromatičnog bilja: Herbicide i pesticide u lekovitom bilju treba maksimalno
izbegavati, ali ako je primena neophodna, treba ubotrebljavati minimalne doze koje će
dati rezultat u zaštiti biljaka. Biljni proizvodi dobijeni posle upotrebe hemijskih sred-
stava moraju u potpunosti odgovarati zahtevima koji definišu maksimalno dozvoljene
količine rezidua u različitim biljnim produktima.

Pošto je glavni problem u zaštiti lekovitog bilja problem kontrole korova, oni se suzbija-
ju na sledeće načine:

12
 • sve mehaničke metode suzbijanja ( okopavanje, plevljenje, frezerovanje, malčiranje)
• pravilan izbor sorti
• pravilan plodored
• odgovarajuća obrada zemljišta

Berba
Mogu se koristiti sve postojeće mašine uobičajeno ili sa malim adaptacijama. Za vađenje
korena mogu se koristiti mašine za vađenje krompira. Za žetvu lista ili herbe mogu se kori-
stiti obične kosačice. Za zrno ili plod običan kombajn. Cvetovi se ugalvnom beru ručno.

Sušenje
Prirodno sušenje
Sušenje u senci na promaji obezbeđuje minimalan gu-
bitak boje i dobar kvalitet. Ubrano bilje mora biti ravno-
merno raspoređeno na lesama, asurama, daskama ili
mrežama odignutim od poda, uz povremeno prevrtanje.
Najpogodnije prostorije za ovakav vid sušenja su tavani,
šupe i čardaci. Ako se zbog nedostatka lesa i mreža suše-
nje obavlja na podu, sloj koji se suši mora biti što tanji i
prevrtanje se mora izvoditi što je mogude češće. Voditi ra-
čuna da se pri prevrtanju robe ne gazi po bilju koje se suši,
a ako je to neophodno, obavezno koristiti kese kao navla-
ke na nogama. Idealna temperatura sušenja je između 30
i 45oC, bez izlaganja sunčevoj svetlosti. Ako su uslovi su-
šenja loši (slabo provetravanje, niska temperatura, retko
prevrtanje i debeo sloj) dolazi do tamnjenja biljne mase i gubitka na kvalitetu. Prirodno
sušenje je najjeftiniji način sušenja, ali zavisi od vremenskih prilika, jer u slučaju vlažnog
i kišovitog vremena može doći do oštećenja biljnog materijala.

Sušenje u sušarama
Skraćuje vreme sušenja, a podešavanjem temperature, vlažnosti i protoka vazduha,
dobija se vrlo kvalitetan krajnji proizvod. Etarska ulja koja daju specifičnu aromu i ukus
začinskom i lekovitom bilju, kao i vitamin C, dve su najvažnije kvalitetne komponente
koje se u procesu sušenja moraju sačuvati u najvedoj mogućoj meri. Režim sušenja,
uglavnom najviša dozvoljena temperatura vazduha, bitno utiče na degradaciju ovih
materija. Na osnovu dosadašnjih saznanja, vrednosti maksimalne temperature vazduha
tokom procesa sušenja su oko 45oC. Nivo vlažnosti do 10% je prihvatljiv kao siguran

13
nivo za skladištenje suvog lekovitog bilja. Višak vlage je glavni činilac naknadnog pove-
ćanja mikrobiološke kontaminacije čaja. Kada je bilje suvo:

list - kada je suv lomi se pri stiskanju u šaci, ali se ne sme mrviti u prah
stabljika – kada je suva lomi se pri savijanju
koren – kada je suv puca pri savijanju.

Skladištenje
Nakon sušenja bilje se pakuje u slamarice ili natron vreće i čuva se zaštićeno od direk-
tnog sunčevog svetla. Napomene: Prostorije u kojima se suši i skladišti bilje moraju
biti zaštićene od štetočina, glodara, insekta, ptica, kućnih ljubimca i drugih domaćih
životinja. Mreže i platna za sušenje se moraju čistiti nakon svakog pojedinačnog sušenja.
Suvo bilje treba zaštititi noću od vlažnog vazduha. Vlaga iz vazduha može da utiče na
povećanje vlage u osušenom bilju i utiče na smanjenje kvaliteta.

Prinos osušenog lekovitog bilja

Sočni i nežni delovi biljaka koji u sirovom stanju sadrže i do 95% vode daju mnogo manji
prinos u suvoj biljci. Taj odnos se kod nekih kreće znatno preko 5:1, što znači da treba
prikupiti više od 5 kg svežeg bilja, da bi se posle sušenja dobio 1 kg.
• cvetovi od: crnog sleza (5-8:1), lavande (8-9:1), gloga (7:1), zove (6-7:1)
• sočni plodovi od: borovnice (7:1), crne ribizle (6:1)

14
Kod drugih biljnih delova je taj odnos obično ispod ili oko 5:1.
• lišće od koprive (5:1), breze i žalfije (4-5:1), nane (5-6:1)
• cvetovi od: kamilice (5:1), lipe (4:1)
• nadzemni deo od: majkine dušice (4:1), kantariona i vranilove (3,5-4:1)
• kora od: krušine (3—4:1),
• koren od: belog sleza (3—4:1), pirevine (2—3:1), valerijane (4-5:1)
• suvi plodovi od: morača, anisa, kima i korijandera daju najveći prinos, odnosno
najmanje gube na težini prilikom sušenja (1, 2—1,5:1). Isti je slučaj i sa raznim seme-
njem kao što su slačica, lan i dr.

Proizvodnja na malom posedu

Ovaj vid proizvodnje je karakterističan za proizvođača koji ne poseduje veliku površinu
zemlje, a poseduje minimum opreme i sopstvenu radnu snagu.
• proizvođač ima manje troškove, jer ne angažuje radnu snagu izvan gazdinstva
• na većoj površini se primenjuje mehanizacija zbog koje treba širi međuredni pro-
stor, pa se biljke sade u ređem sklopu. Mali međuredni prostor daje veći broj redova
i veći broj biljaka, pa po jedinici površine obezbeđuje veći prinos. Potrebno je više
ručnog rada
• dobrim izborom nekoliko biljnih vrsta može se obezbediti planiranje kontinuiranog
radnog angažmana i obezbediti optimalna popunjenost kapaciteta za sušenje.
• u ovom slučaju nije neophodno ulaganje u kapacitete za sušenje, već iskoristiti po-
stojeće objekte ili privremena rešenja, pri čemu se koristi energija sunca i smanjuju
troškovi proizvodnje.
Ovakav vid proizvodnje može ostvariti pristojan profit na malom posedu, veličine
oko 30 ari.

Zdravstveno ispravan proizvod

Da bi se dobio zdravstveno ispravan proizvod, proces gajenja, berbe i obrade bilja mora
se stalno usavršavati. Izvori Salmonelle mogu biti iz prašine, posrestvom samih osoba
koje rukuju robom, iz vode koja se koristi za zalivanje ili pranje, od insekata i iz izme-
ta ptica ili divljih i domaćih životinja. Primena principa dobre proizvođačke prakse i
HACCP-a može da identifikuje načine za poboljšanje higijene i smanjenje mikrobiološke
kontaminacije bilja.

15
Kritične kontrolne tačke smernice za smanjenje mikrobiološke kontaminacije u primar-
noj proizvodnji su:
• odgovarajuća parcela i predhodni način korišćenja parcele
• samo zemljište, kvalitet vode za zalivanje, vrsta đubriva
• domaće i divlje životinje
• otpadne vode sa farmi
• metode navodnjavanja
• kontrola pristupa domaćih i divljih životinja
• kontrola prašine: prskanje pristupnih zemljanih puteva i staza

Čuvanje i transport
Neadekvatno čuvanje lekovitog bilja puno utiče na krajnji kvalitet. Imajte na umu da se
bakterije ne mogu videti golim okom, zato nemojte predpostavljati da je čisto, morate
biti sigurni u to.

Ambalaža mora biti čista i bez ostataka drugih biljaka koje su u nju pre toga pakovane.
Mora se čuvati u suvoj prostoriji, zaštićenoj od insekata, miševa, domaćih životinja i sto-
ke. Takođe nikako ne sme biti u blizini buradi ili kanti sa naftom, sredstvima za zaštitu
bilja ili veštačkog đubriva. Pakovanje bilja obaviti tako da se džak-slamarica može vezati
ili ušiti. Slamarice ne smeju imati otvore veće od 5cm x 5cm na celoj površini, kao i na
delu koji se zatvara ili ušiva. Upakovano bilje ne sme ležati direktno na zemlji. Prilikom
utovara ne vući džakove po zemlji. Upakovano bilje se sme prevoziti samo u čistim pri-
kolicama ili zatvorenim sredstvima. U istom prevoznom sredstvu zajedno sa biljem ne
smeju se prevoziti nafta, sredstva za zaštitu bilja, veštačko đubrivo ili domaće životinje.

Za prevoz ne koristiti prikolice za stajsko đubrivo.

ANIS - Pimpinella anisum L.

Opšti podaci o kulturi
Anis je jednogodišnja zeljasta biljka. Gaji se radi dobijanja plodova. Plod je jajastog
oblika, žuto - sive boje. Sastoji se od dve semenke. Sazreva tokom jula. Vegetacija traje
110 - 120 dana. Plodovi sadrže 2 - 4 % etarskog ulja ( Anisi aetheroleum ). Pored etarskog
ulja u plodovima ima i oko 10 % masnog ulja, belančevina i dr. Etarsko ulje se koristi u
prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. U narodnoj medicini plodovi anisa koriste se
kao sredstvo za poboljšanje varenja i protiv nadimanja.

16
Uslovi uspevanja
Anis je biljka umereno toplog podneblja. Biljke su otporne na dugotrajnu sušu, a naroči-
to u vreme cvetanja i formiranja plodova. Može se gajiti na svim tipovima zemljišta, osim
onih izuzetno teških i podvodnih. Posebno se mora voditi računa da parcele za anis
budu čiste od korova.

Gajenje
Anis se obavezno gaji u plodoredu. Najviše mu odgovaraju strnine i đubrene okopavine
koje ostavljaju zemljište u čistom stanju. Osnovna obrada zemljišta je ista kao i za druge
jare useve. Površinsko - predsetvenoj pripremi zemljišta mora se pokloniti puna pažnja.
Zemljište mora da se usitni i poravna maksimalno.

Razmnožavanje: Anis se razmnožava isključivo semenom i to direktnom setvom. Seje se

vrstačnim sejalicama na rastojanju 40 - 50 cm, a na dubini od 2 - 3 cm. Rastojanje redova
se može podešavati prema raspoloživoj mehanizaciji za međurednu obradu. Količina
semena za setvu 1 ha zavisi od međurednog rastojanja, a za rastojanje 40 - 50 cm treba
12 - 15 kg semena.

Nega useva: Nega se sastoji od prihranjivanja i međurednih okopavanja - kultiviranje.

Prihranjivanje se obavlja azotnim đubrivom u količini od 100 - 150 kg/ha. Okopavanje
i međuredno kultiviranje ima za cilj da parcelu održava u rastresitom i čistom stanju.
Posebno se mora voditi računa o prisustvu korova, jer on može znatno da utiče na sma-
njenje prinosa. Žetva: Plodovi anisa sazrevaju dosta neujednačeno. Usled toga je

17
veoma teško odrediti pravi momenat žetve. U slučaju kada se radi o manjim parcela-
ma, biljke treba sakupiti u manje gomile i ostaviti da plodovi dozru, a potom se obavlja
vršidba. Na većim površinama čeka se da stabljike promene boju od zelene u tamno
- žutu, a plodovi dobiju braon - sivu boju. Žetva se obavlja kombajnom. Vremenski, anis
dospeva za žetvu u drugoj polovini jula ili početkom avgusta. Prinos anisa je dosta kole-
bljiv, zavisno od uslova uspevanja može da da 600 - 1000 kg / ha plodova.

ANGELIKA - Angelica
archangelica L.
Opšti podaci o kulturi
Angelika je dvogodišnja zeljasta biljka koja u prvoj godini daje rozetu, a u drugoj cveto-
nosnu stabljiku. Biljka je krupna i snažna, visoka do 2 m. Koren je žiličast, kratak, debeo,
mesnat, bele i beložute boje.

Uslovi uspevanja
Angelika se gaji radi dobijanja korena, pa najbolje uspeva na dubokim, rastresitim i hu-
musnim zemljištima,T sa povoljnim vodnim i vazdušnim režimom. Najviše joj odgovara-
ju zemljišta pored rečnih tokova, jezera i planinskih potoka.

18
Gajenje
Pripremu zemljišta za angeliku treba započeti odmah posle skidanja preduseva. Zbog
toga se za predusev uzimaju kulture koje rano napuštaju zemljište. Duboka i humusna
aluvijalna zemljišta treba orati na dubini od 35 - 40 cm. Ako se sadi u jesen, onda sa
površinskom obradom zemljišta započinjemo odmah. Ako se sadnja obavlja u proleće,
onda se uzorana površina ostavi u otvorenim brazdama da izmrzne. Rano u proleće
započinjemo sa površinskom obradom zemljišta. Za postizanje dobrog prinosa dovoljno
je ako se u zemljište sa oranjem unese 400 - 500 kg kombinovanog (NPK ) đubriva.

Razmnožavanje: Angelika se razmnožava semenom preko rasada. Na dobro pripre-

mljenom i usitnjenom zemljištu seje se omaške. Za setvu 1 m2 potrebno je 5 - 6 grama
semena, pod uslovom da mu klijavost nije manja od 30 - 40 %. Posle setve seme se pokrije
tankim slojem (1 cm) zgorelog stajnjaka, a zatim povalja. Čim se ovo obavi posejane leje
se pokrivaju asurama, trskom ili nečim sličnim da bi se posejano seme zasenilo i što pre
niklo. Posle 15 - 20 dana seme počinje da niče. Kada mlade biljke dostignu visinu 2 - 3 cm,
leje mogu da se otkriju. Posle otkrivanja leja, rasad se i dalje redovno zaliva kada je to
potrebno. Setvu angelike u hladne leje najbolje je obaviti polovinom jula, jer do jeseni,
uz redovnu negu, rasad postigne optimalnu veličinu za rasađivanje. Proizvedeni rasad
rasađuje se na stalno mesto krajem oktobra ili početkom novembra, što zavisi od mete-
oroloških uslova. Ako se sadnja ne obavi u jesen, prolećnu sadnju treba obaviti što ranije
u proleće i to najkasnije do 20. marta. Na stalno mesto angelika se sadi na rastojanju 70
x 30 cm. Ako se primeni ovakav način sadnje, onda sklop biljaka po hektaru iznosi 47.
600 biljaka. Ovaj broj biljaka na jednom hektaru smatra se optimalnim, jer obezbeđuje
maksimalni prinos ove kulture.

Nega useva: U toku godine kultura se okopava prema potrebi, ali se smatra da su dva
okopavanja u toku godine sasvim dovoljna. Za prihranjivanje koristiti 200 - 300 kg/
ha azotnog đubriva. Žetva: Koren angelike se vadi u tehnološkoj zrelosti. Tehnološka
zrelost nastupa krajem vegetacije i onda se u korenu angelike nalazi najveći procenat
eterskog ulja i suvih materija. U našim klimatskim uslovima tehnološka zrelost nastupa
krajem oktobra. Koren angelike se vadi plugom sa koga je skinuta plužna daska. Pre
vađenja, angelika se pokosi do zemlje, a nadzemni delovi izbace sa parcela. Izvađeni
koren se čisti od zemlje i odsecaju preostali zeleni delovi. Sledeća faza je pranje korena.
Izvađeni koren, ma kako da je dobro očišćen, još ima primese zemlje. Zato je neophod-
no da se koren opere.

Prinos suvog korena angelike sa jednog hektara dosta varira i zavisi od zemljišta, klimat-
skih uslova, primenjene agrotehnike i dr. Pravilno gajena angelika daje prinos od 8.000
do 10.000 kg/ha svežeg korena.

19
ŽALFIJA - Salvia officinalis L.
Opšti podaci o kulturi
Žalfija je višegodišnji polužbun koji naraste 50 - 80 cm visine. U kulturi ostaje 5 - 6 godi-
na. Jedna je od najstarijih u medicini korišćenih biljaka. Navode je svi antički medicinski
pisci. Koristi se list ( Salvia filium ) i etarsko ulje (Aetheroleum salviae ). U nadzemnom
delu biljke ima 1 - 2,5 % etarskog ulja, čiji su glavni sastavni delovi tujon
(40 - 60 %), cineol (12 - 15 % ), kamfor (8%), barneol (5 - 7%) i pinen. Biljka sadrži još
3 - 8% tanina, gorke materije, glikozide i smole.

Uslovi uspevanja
Žalfija je toploljubiva biljka koja dobro podnosi sušu. Uspeva na svim tipovima zemljišta,
ali najbolje raste na srednje vezanim terenima koji imaju dobar vazdušni i vodeni kapaci-
tet. Peskovi i suviše vlažna, glinovita, zbijena zemljišta nisu pogodna za gajenje žalfije.

Gajenje
Duboko jesenje oranje je jedna od najvažnijih mera u obradi zemljišta. U proleće se
vrši predsetvena priprema, da bi zemlja bila ravna i sitnomrvičaste strukture. Žalfija je
vrsta koja veoma osiromašuje zemljišta, te se unošenjem đubriva pri osnovnoj obradi
obezbeđuju hranljivi elementi za duži period. Dobro iskorišćava organska i mineralna
đubriva. Stajnjak se unosi u količini od 20 - 30 t/ha prilikom jesenjeg dubokog oranja. U
nedostatku stajnjaka može se đubriti pre zasnivanja zasada (kombinovanim NPK đubri-
vom u količini od 400 - 600 kg/ha ).

Razmnožavanje: Žalfija se može razmnožavati generativno (semenom) i vegetativno

(deljenjem bokora i ređe reznicama). U praksi se najčešće razmnožava setvom semena.
Seme se seje direktno. Za direktnu setvu potrebno je 4 - 6 kg/ha. Iz semena se može
proizvoditi rasad u toplim i hladnim lejama.

Nega useva: Od druge godine se đubri sa 400 kg kombinovanog NPK đubriva po hektaru,
prilikom predzimskog okopavanja. Radi postizanja visokih prinosa treba u proleće dru-
ge godine orezati biljke na 8 - 10 cm visine. Na taj način se ubrzava stvaranje većeg broja
bočnih grana i veća produkcija lista. U borbi protiv korova najčešće se primenjuje samo
okopavanje i međuredno kultiviranje.

Žetva: Kao višegodišnja biljka, u prvoj godini gajenja daje samo jedan otkos i najmanji
prinos. Sa starošću useva prinosi se postepeno povećavaju. Sa površine od 1 hektara
može se dobiti prinos od 4.000 do 6.000 kg suve herbe.

20
KAMILICA - Chamomila
recutita (L.) Rausch.
Opšti podaci o kulturi
Kamilica Chamomila recutita (L.) Rausch. i njena lekovita svojstva poznata su još u starom
veku. I danas se kamilica traži u većoj količini od drugih biljaka. Potražnja ove biljke
u našoj zemlji je tolika da smo od zemlje izvoznika postali uvoznici. Do pre 20 godina
cvet kamilice je dobijan isključivo sakupljanjem od samoniklih divljih biljaka. Upotreba
kamilice je raznovrsna, ne samo u narodnoj nego i u zvaničnoj medicini. Koristi se protiv
upale kože i sluzokože. Pranje glave jakim čajem kamilice pomaže obolelom korenu kose.
Čaj se posebno preporučuje deci kod grčeva i gasova, a kod odraslih se koristi kod upale
želudačne sluznice i dr. Koristi se kao sirovina za proizvodnju etarskog ulja kog u suvim
cvastima ima 0,3 - 1,0 %. Ovo ulje ima primenu u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji. Po
količini etarskog ulja ceni se kvalitet kamilice. Kvalitet etarskog ulja za potrebe kozmetike
ceni se po količini azulena, a za farmaceutiku po količini bisabiolola. Sakupljanje divlje ka-
milice gotovo da je potpuno prestalo. Samonikla kamilica je toliko proređena da se njeno
sakupljalje ne isplati. To je posledica razoravanja utrina i povećane upotrebe herbicida.
Danas se kamilica obezbeđuje skoro isključivo iz plantažne proizvodnje.

21
Uslovi uspevanja
Kamilica se može gajiti na svim tipovima zemljišta. Dobro uspeva i na siromašnim te-
renima. Suviše plodna zemljišta treba izbegavati, jer u takvim uslovima dolazi do jakog
razvoja zelenih delova biljke, a prerasle biljke lako poležu. To sve znatno otežava berbu i
povećava gubitke cvasti.

Gajenje
Obradu zemljišta za setvu kamilice treba obaviti oranjem na dubinu oko20 cm. Predsetve-
noj pripremi mora se posvetiti puna pažnja. Površinski sloj zemljišta mora da bude dobro
usitnjen, poravnat i povaljan.

Razmnožavanje: Setvu kamilice treba obaviti u toku jeseni. Najpovoljnije vreme setve je
kraj avgusta do kraja septembra. Setva se na većoj površini obavlja mašinama koje ravno-
merno raspoređuju seme po površini parcele. Posle setve preporučuje se valjanje, kako
bi seme imalo bolji kontakt sa vlagom. Setva se može obaviti i u proleće, ali je tada veći
rizik u proizvodnji. Pri ovoj setvi biljke dospevaju za berbu kasnije, a mogućnost pojave
korova je znatno veća. Prolećna setva se može obaviti u februaru po snegu ili tek u martu.
Količina semena za setvu jednog hektara zavisi od načina, vremena i kvaliteta semena. Pri
čistoći od 90% i klijavosti od 80% potrebno je 2 kg/ha semena.

22
Pri prolećnoj setvi količinu semena treba povećati za 20 - 25%. U našim uslovima najčešće
se koristi seme izmešano sa izmrvljenim cvetovima. Takav materijal ima u sebi od 30
- 40% semena, a za setvu se upotrebljava oko 10 kg. Kamilica zasejana s jeseni klija
i razvija rozetu lišća i korenov sistem. Tako razvijene biljke prezimljavaju bez ikakvih
oštećenja od niskih temperatura. U proleće, sa prvim sušnim danima nastavlja se razvoj
i krajem aprila i početkom maja biljke razvijaju cvetonosne stabljike.

Nega useva: Nega useva kamilice sastoji se pre svega od navodnjavanja, pri setvi s
jeseni i plevljenja. Prihranjivanje kamilice se ne preporučuje kad je setva obavljena na
zemljištu normalne plodnosti. Unošenje hranljivih materija se primenjuje samo kada
je zemljište izuzetno neplodno. U tom slučaju koristi se kombinovano NPK đubrivo u
količini od 100 - 150 kg/ha. Berba kamilice se obavlja u momentu kada je najveći broj
cvetnih glavica potpuno otvoren. To vremenski pada krajem maja.

Žetva: Branje cvetova obično počinje u ranim jutarnjim časovima i traje sve dok ne
otopli. Na manjim parcelama berba se obavlja ručno “češljevima“, a na većim mašina-
ma. Mašine za berbu su, za tu namenu, adaptirani žitni kombajni. Jedan takav kombajn
može dnevno da obere oko 3 ha. Za berbu postoje i druge mašine koje nisu samohodne,
a njihov učinak je znatno manji, jer im je i manji radni zahvat. Međutim, manji zahvat
ima prednost, jer omogućava preciznije regulisanje visine berbe, što je veoma bitno za
kvalitet obranog cveta. Ubrani matrijal pored cvasti sadrži i delove biljke, stabljike, pe-
teljke, kao i delove drugih biljaka. Odstranjivanje primesa obavlja se rešetanjem na sita,
promera 12 - 16 mm. Ovaj posao se obavlja samo dok je materijal svež. Za proizvodnju
etarskog ulja koristi se materijal direktno sa parcele, bez dorade. Prosečan usev kamilice
daje oko 5.000 kg/ha sveže mase.

MATIČNJAK - Melissae
officinalis L.
Opšti podaci o kulturi
Cenjena, lekovita, mirisna i medonosna biljka samoniklo se javlja u svim krajevima
naše zemlje. Naročito se javlja na obodima listopadnih šuma, pored potoka i ograda.
Poslednjih godina sve više se koristi gajeni matičnjak. Od matičnjaka se koristi list ili ceo
nadzemni deo - za spravljanje čajeva, blagog sedativnog delovanja. Takođe se koristi
kao stedstvo protiv grčeva i bolova organa za varenje, kao i sredstvo protiv gađenja i
povraćanja. Nadzemni deo biljke upotrebljava se za proizvodnju etarskog ulja koje se
koristi u hemijskoj i kozmetičkoj industriji. Ovog ulja u lišću ima od 0,1 - 0,3 %.

23
Uslovi uspevanja
Matičnjak za svoje uspevanje zahteva duboko, plodno, rastresito zemljište, neutralne
do slabo kisele reakcije. Teška i suviše vlažna zemljišta ne podnosi. Kao višegodišnja
kultura, matičnjak se ne uključuje u plodored. Na istom zemljištu ostaje 5 - 6 godina.
Najpogodniji predusevi su mu, pre svega, đubrene okopavine i strnine. Ne treba ga
saditi iz lucerke, deteline i drugih višegodišnjih useva i zasada.

Gajenje
Obradu zemljišta treba početi odmah po skidanju prethodnog useva. Ako predusev rano
napušta zemljište, onda obradu treba početi sa ugarenjem na dubinu oko 15 cm. U jesen,
posle prvih kiša, oranje treba obaviti na punu dubinu. Dubina oranja ne treba da bude
manja od 30 cm. Ukoliko je predviđeno da se zasad podiže s jeseni, onda se posle oranja
pristupa površinskoj pripremi zemljišta (tanjiranje, drljanje ... ). Za prolećnu sadnju oranje
se ostavlja da prezimi u otvorenim brazdama, a predsetvena priprema se obavlja pred
sadnju. Za osnovno đubrenje mogu se koristiti kombinovana mineralna ( NPK ) đubriva.
Količina đubriva zavisi od plodnosti zemljišta. Najčešće se koriste u količini 300 - 500 kg/
ha. Unošenje ovog đubriva obavlja se sa predsetvenom pripremom zemljišta.

24
Razmnožavanje: Matičnjak se može razmnožavati deljenjem starijih bokora i proizvod-
njom rasada. U praksi se najviše primenjuje ovaj drugi način. Proizvodnja sadnica se
može obaviti u hladnim ili toplim lejama i plastenicima. Proizvodnja sadnica u hlad-
nim lejama je najjeftinija i najpogodnija. Za hladne leje treba dobro pripremiti plodno
zemljište koje mora da bude sasvim usitnjeno i poravnato. Seme se seje u redove na
rastojanju 15 - 20 cm. Posle setve seme se pokriva slojem (oko 0,5) usitnjenog i prose-
janog zgorelog stajnjaka. Setva se može obaviti omaške po površini leje (širine do 1,2
m), a potom pokriti. Za 1 m2 treba 1 - 2 grama semena. Nicanje semena, zasejanog u
maju ili početkom juna, počinje za 10 - 15 dana. Leje posle setve treba zalivati toliko da
u svakom momentu površina leje bude vlažna. Nega sadnica se sastoji od navodnja-
vanja, plevljenja i prihranjivanja. U toku vegetacije vrhovi sadnica se mogu poseći, što
doprinosi boljem bokorenju. Na ovaj način sa 1 m2 dobija se 250 - 500 komada jakih
sadnica. Rasađivanje se obavlja krajem oktobra i u toku novembra. U toplim lejama
setva se obavlja krajem februara, a na stalno mesto se sadi krajem aprila. Sa 1 m2 tople
leje dobija se do 1.000 komada sadnica. Sadnja matičnjaka na stalno mesto obavlja se
mašinama, sadilicama za povrće. Sadi se u redove na rastojanju 70 cm od reda i 30 cm
između biljaka u redu. Pri ovakvom rastojanju na jednom hektaru imamo 47.000 biljaka.
Međuredno rastojanje omogućuje upotrebu mašina za negu zasada.

Nega useva: Nega zasada se sastoji od međurednog kultiviranja, okopavanja, prihra-

njivanja i navodnjavanja, tamo gde za to postoje uslovi. Međurednim kultiviranjem i
okopavanjem se održava zemljište u čistom, bez korova i u rastresitom stanju. Ovo je
veoma važna mera nege, jer matičnjak ne podnosi tvrdo i sabijeno zemljište. Prihra-
njivanje se obavlja azotnim đubrivom i to u dva navrata. Prvo prihranjivanje se obavlja
pred prvo okopavanje, a ono se primenjuje kada se formiraju redovi prve godine, a
kasnije sa kretanjem vegetacije, početkom aprila. Ovom prilikom se unosi oko 150 kg
azotnog đubriva. Drugo prihranjivanje se obavlja posle prvog otkosa. Tada se unosi oko
200 kg/ha đubriva. U drugoj i narednim godinama gajenja zasad matičnjaka se prihra-
njuje kombinovanim ( NPK ) đubrivom. To se obično čini u rano proleće, uz međuredno
kultiviranje. Ovo đubrenje može se obaviti u toku jeseni. Za osnovno prihranjivanje se
korisi 150 - 200 kg NPK đubriva. Ukoliko postoje uslovi za to, onda zasad treba u toku
leta zalivati, jer će se na taj način obezbediti i treći otkos.

Žetva: Matičnjak se kosi mašinama. Prvi otkos zasada u prvoj godini se dobija krajem
jula. Stari zasadi dospevaju za žetvu prvi put u prvoj polovini juna. Drugi otkos je krajem
jula i početkom avgusta, a treći u drugoj polovini septembra. Sa 1 ha se u prvoj godini
dobija 4.000 – 6.000 kg sirove mase. U drugoj i u narednim godinama matičnjak daje
15 - 20 t/ha, odnosno 4 – 5t suvog nadzemnog dela (herbe).

25
MORAČ - Foeniculum vulgare Mill.
Opšti podaci o kulturi
Morač ili komorač je višegodišnja zeljasta biljka koja se gaji radi dobijanja plodova. Inače
se odlikuje izuzetno snažnim korenovim sistemom iz čije se glave svake godine razvija vedi
broj jakih i uspravnih stabljika. Stabljike su uspravne, razgranate i visoke i preko 2 m. S
proleća biljke prvo razvijaju rozetu snažnih listova, koji su višestruko deljeni, tako da imaju
skoro končast izgled. Stabljike i grane se završavaju složenim cvetovima štitastog izgleda.
U jednoj cvasti može biti 3 - 25 zrakova, a svaki zrak nosi 3 - 10 cvetića. Plod morača se
koristi kao sredstvo za poboljšanje varenja i protiv gasova, a može se koristiti i kao začin.
Koristi ga industrija alkoholnih napitaka. Preradom se dobija etarsko ulje, kojeg u plodovi-
ma ima od 3 - 6 %. Ovo ulje se koristi u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji.

Uslovi uspevanja
Morač je biljka toplih predela, ali uspešno raste i u ravničastim klimatskim uslovima. Po-
red toplote, morač ima velike zahteve i prema svetlu. Za vlagom ima izražene potrebe u
fazi nicanja, dok u periodu razvoja stabljike, veoma dobro podnosi sušu. Takođe dobro
podnosi niske temperature, tako da prezimljava bez oštećenja, osim u ekstremno hlad-
nim zimama. Za gajenje morača treba obezbediti duboko neutralno i ocedno zemljište.
Zabareni tereni nisu pogodni za ovu proizvodnju.

26
Gajenje
Za morač kao višegodišnju kulturu, obradu zemljišta treba obaviti što ranije i što dublje.
Uzorano zemljište prezimljava u otvorenim brazdama. Pred setvu treba obaviti površin-
sku pripremu. U predsetvenu pripremu zemljišta unosi se kombinovano ( NPK ) đubrivo.
Količine ovih đubriva zavise od plodnosti zemljišta, a najčešće je to od 200 - 300 kg/ha.

Razmnožavanje: Setva morača se obavlja širokorednim sejalicama. Seje se u redove čije

rastojenje treba da bude 70 cm. Dubina setve treba da bude 2 - 3 cm. Setvu treba obaviti
početkom aprila, odnosno kada je zemljište dovoljno toplo i oslobođeno suvišne vlage.
Nicanje semena nastupa za 15 - 20 dana. Za setvu 1 ha potrebno je oko 6 - 8 kg semena.
Za uspešnu proizvodnju treba obezbediti 10 - 15 biljaka po dužnom metru.

Nega useva: U prvoj godini gajenja usev morača se mađuredno šparta dva puta. Uz ovo
se mladim biljkama dodaje oba puta po 100 kg azotnog đubriva. Kada se biljke dovoljno
razviju, one pokrivaju međuredni prostor, čime guše korovske biljke. Stari usev se me-
đuredno šparta u početku vegetacije, ali bez prihranjivanja. Specifična mera nege u ovoj
proizvodnji je čišćenje useva od ostataka stabljike posle žetve. Sečenje ovih ostataka se
obavlja posle kombajniranja mašinama za usitnjavanje (tarup) stabljika. U toku jeseni
ili rano s proleća obavlja se međuredno kultiviranje i unošenje kombinovanog ( NPK )
đubriva u količini od 100 - 200 kg/ha. Ovim se unose hranljivi elementi i istovremeno
ubrzava proces razlaganja ostataka stabljika.

Žetva: U proizvodnji morača žetva predstavlja izuzetno važan i odgovoran posao. Ovo
se naročito odnosi na određivanje momenta žetve. Biljke cvetaju sukcesivno, pa je tako
i sazrevanje. Tako se u jednom trenutku na istoj stabljici mogu naći štitovi sa potpuno
zrelim plodovima, zelenim odmetnutim plodovima i štitovima koji su tek u cvetu. Zato
žetvu treba obaviti kada na stabljici ima 50 % potpuno zrelih plodova i oko 30 % plodo-
va u voštanskoj zrelosti. Vremenski to pada, u prvoj godini, u drugoj polovini oktobra,
a za stari usev početkom septembra. U obranoj masi ima dosta plodova i drugih delova
biljke, te se mora odmah prosejati i osušiti. Osušeni plodovi se čuvaju do momenta
destilacije. Neposredno pred destilaciju, plodovi se melju. Od stepena usitnjenosti zavisi
stepen iskorišćenosti. Morač daje prinos plodova od 1.000 - 1.500 kg/ha.

27
NEVEN - Calendula officinalis L.,
fam. Asteraceae
Opšti podaci o kulturi
Neven je poznat još starim narodima od kada se zna za njegova lekovita svojstva. Danas
se gaji kao ukrasna ili lekovita biljka u čitavom svetu. Neven je jednogodišnja, ređe
dvogodišnja biljka. Gajene biljke su visoke 30 - 60 cm. Odlikuje se vretenastim korenom.
Stabljika mu je uspravna, u gornjem delu razgranata. Listovi su po obodu celi ili lučno
nazubljeni. Na vrhovima grana nalaze se cvetne glavice. To je složena cvast koja se
sastoji od cvetne lože i jezičastih, neplodnih i tubastih plodnih cvetova. Tubasti cvetovi
su smešteni u sredini cvetne glavice, a jezičasti koncentrično po obodu u 3 - 4 kruga, a
nove sorte ih imaju znatno više, pa čak i punu cvast. Stabljike u celini i cvetne drške su
krte i lako se lome. Neven cveta od juna pa sve do prvih mrazeva. Cvasti su narandžaste
ili žutonarandžaste boje. Za proizvodnju potrebno je gajiti one sorte koje imaju više
latica na cvastima. Mlade biljke su otporne na mrazeve. Biljke nikle u jesen često mogu
da prezime bez oštećenja. Osušene cvasti nevena imaju oko 0,02 % etarskog ulja i oko 5
% masnog ulja, zatim smole, šedera i drugih jedinjenja. Neven se više upotrebljava u na-
rodnoj, nego u zvaničnoj medicini. U narodu se koristi za zarašćivanje rana i spravljanje
raznih čajeva za mokrenje. Od cvasti se prave ekstrakti koji se koriste za smanjenje viška
holesterola u krvi. U masnom ulju se izrađuje ekstrakt protiv opekotina itd.

Uslovi uspevanja
Uspevanje ke uslovnljeno toplom klimom. U našim uslovima sa nastankom vrućeg i su-
vog perioda ubrzano cveta. Sa pojavom prvih kiša se regeneriše. Zemljište: Neven treba
sejati na zemljištu normalnih fizičko-hemijskih karakteristika. Ne podnosi teška i vlažna
tla, kao ni isprana kisela zemljišta siromašna biljnim hranivima.

Gajenje
Kao jednogodišnja kultura obavezno se gaji u plodoredu. Najpogodniji predusevi za
neven su jednogodišnje mahunarke (grašak, pasulj, grahorica), zatim đubrene okopa-
vine i strnine. Neven kao predusev za druge kulture je vrlo pogodan, jer rano napušta
zemljište. Naročito je pogodan za vrste koje se seju ili sade s jeseni. Osnovna obrada
zemljišta se obavlja kao i za druge kulture. Ipak se mora naglasiti da se oranje treba
obaviti u jesen, na punu dubinu. Predsetvena priprema se obavlja s proleća pred samu
setvu. Neven vrlo povoljno reaguje na đubrenje. U cilju postizanja boljeg cvetanja

28
posebnu pažnju treba obratiti na fosfor. Smatra se da je na zemljištu prosečne plodnosti
za normalan razvoj nevena potrebno 120 - 150 kg/ha N, oko 100 kg/ha P2O5 i 80 kg/ha
K2O. Đubrenje fosforom i kalijumom se obavlja pred tanjiranje i drljanje, odnosno pred
predsetvenu pripremu zemljišta.

Razmnožavanje: Neven se u baštenskoj proizvodnji razmnožava preko rasada. U širokoj

proizvodnji neven se isključivo razmnožava direktnom setvom semena. Setva nevena
se obavlja mašinama. Seje se u redove na rastojanju 50 - 60 cm, a redovi su neprekidni.
Dubina setve treba da bude oko 3 cm. Treba ga sejati u vreme prvih prolećnih radova,
odnosno krajem marta i početkom aprila. Za setvu 1 ha potrebno je 6 - 8 kg semena.
Posle setve površinu treba povaljati. U našim klimatskim uslovima seme niče za 10 - 15
dana, zavisno od temperature zemljišta.

Nega useva: Nega kulture nevena je slična nezi drugih jednogodišnjih useva i sastoji
se od međurednog kultiviranja, prihranjivanja i navodnjavanja. Okopavanje u toku
vegetacije treba redovno obavljati, kako bi se sprečila pojava korova i zemljište održalo
u rastresitom stanju. Prvo međuredno kultiviranje se obavlja posle formiranja redova, a
ostala po potrebi. Prihranjivanje se izvodi kada biljke razviju 2 - 3 stalna lista, kako bi se
ubrzao razvoj biljaka. Za to je najbolje koristiti azotno đubrivo KAN 27 % N u količini od
100 do 200 kg/ha. Prvo prihranjivanje se obavlja sa prvim međurednim kultiviranjem, a
drugo 15 - 20 dana kasnije. Navodnjavanje se primenjuje samo u slučajevima dugotraj-
ne i jake suše. Utvrđeno je da navodnjavanje krajem jula i početkom avgusta produžava
sezonu cvetanja.

29
Žetva: Berbu nevena treba početi kada biljke imaju dovoljno otvorenih cvasti. Cvetanje
počinje još u toku juna, a sa berbom se počinje krajem juna. S obzirom da neven cveta
neprekidno, berba se obavlja 4 - 5 puta, odnosno u intervalima svakih 10 - 15 dana. U
kontinentalnim krajevima neven se bere do polovine avgusta, a posle jesenjih kiša ili
navodnjavanja berba može da se nastavi sve do prvih mrazeva. Ubrane cvasti se nose
na sušenje ili se sa njih odmah skidaju latice. Cvasti nevena se mogu sušiti prirodnim
putem ili u sušarama. Prirodno sušenje se mora obaviti u sasvim tankom sloju u promaj-
nom prostoru. Ukoliko se u jednom sloju nađu 2 - 3 cvasti jedna preko druge, vrlo brzo
može da dođe do kvarenja robe. Zato sušenje treba obaviti što brže. Sušenje u termič-
kim sušarama se obavlja na temperaturi do 50oC . Za 1 kg suvih potrebno je 5 - 6 kg
sveže cvasti. Osušene cvasti treba da imaju narandžastu boju i da budu bez drški. Neven
daje prinos od 1000 - 2000 kg/ha suvih cvasti.

ODOLJEN - Valeriana officinalis L.

Opšti podaci o kulturi
Odoljen je bila veoma cenjena lekovita biljka još u starom veku. Naziv valeriana sreće
se u IX veku, ali se ne zna poreklo reči. Naš naziv valerijane - odoljen, ukazuje na njenu
lekovitost, jer odoleva svakoj bolesti. Od odoljena se koristi koren koji se upotrebljava u
službenoj i narodnoj medicini u obliku čaja za umirenje ili pak za proizvodnju tinktura i
etarskog ulja. Kvalitet odoljena meri se količinom i kvalitetom etarskog ulja u korenu ( ak-
tivna materija ). Procenat ulja je najčešće od 0,1 do 1%, pa sve do 2,5 %, a najviše ga ima
u momentu mirovanja biljke. Koristi se u medicini, parfimeriji, proizvodnji sapuna i dr.

Uslovi uspevanja
Odoljen, samonikli odnosno divlji, raste pored ravničarskih reka, kanala, vlažnih livada,
po obodu vlažnih šuma, pored planinskih jezera i potoka. Najčešće su to rastresita hu-
musna i dovoljno vlažna i kisela zemljišta. Koren odoljena namenjen prometu ili preradi
dobija se isključivo iz njivske proizvodnje.

Gajenje
Pripremu zemljišta za sadnju treba obaviti blagovremeno na dubini od 30 - 40 cm. Sa
predsetvenom pripremom unosi se 300 - 400 kg/ha kombinovanog ( NPK ) đubriva.

Razmnožavanje: Seme odoljena u ravničarskim predelima Vojvodine i Pomoravlja dos-

peva za berbu polovinom juna. Dobro razvijeno jedro i krupno seme u godini sazrevanja
ima klijavost oko 90 %. Seme koje se čuva do proleća naredne godine gubi klijavost,

30
zavisno od načina čuvanja i do 60 %. Zato treba nastojati da se za proizvodnju sadnica
upotrebi seme neposredno posle berbe, a to znači da se uskladi vreme proizvodnje
semena i sadnica. Za proizvodnju je najbolje da se setva semena obavlja u hladne leje
i to od 25. jula do 5. avgusta. U tom slučaju sadnice dospevaju za rasađivanje krajem
oktobra. Proizvodnja sadnica se obavlja u lejama na plodnom i dobro pripremljenom
zemljištu. Površinski sloj zemljišta mora da bude usitnjen i ravan. Seme se seje po povr-
šini leja, a zatim valjkom pritiska radi što boljeg kontakta sa vlažnom zemljom. Za 1m2
potrebno je 3 - 4 grama semena. Ukoliko seme ima normalnu klijavost (80 - 90 %), onda
količina semena može biti 2 - 3 puta manja, jer 1000 semenki teži 0,5 - 0,7 grama. Setva
u lejama može se obaviti omaške ili u redove na rastojanju od 10 - 20 cm. U ravničar-
skim krajevima sadnja na stalno mesto se obavlja u drugoj polovini oktobra ili tokom
novembra, pa i kasnije, ukoliko to vremenski uslovi dopuste. Sadnja može da se obavi i
rano u proleće. Na manjim parcelama sadnja se obavlja ručno, a kada su u pitanju veće
površine - sadilicama. Sadi se u redove na rastojanju 60 - 70 cm između redova i 25 - 30
cm između biljaka u redu. Pri rastojanju od 60 x 25 cm imamo 66.600 biljaka. Pri rastoja-
nju od 70 x 25 cm imamo 57.100 biljaka po hektaru.

Nega useva: Nega zasada odoljena se sastoji od okopavanja i prihranjivanja. Prihranjiva-

nje se obavlja sa 200 - 300 kg/ha azotnog đubriva pri međurednom okopavanju.

Žetva: Vađenje korena valerijane obavlja se u jesen tj. na kraju vegetacije. Vremenski
to pada u drugoj polovini oktobra. Iz izvađenih busenova odstranjuje se zemlja i zeleni
delovi. Da bi se zemlja što bolje odstranila, rizom treba iseći na 4 - 8 delova. Ovako pri-
premljen koren se grubo pere. Detaljno pranje se obavlja pred fino seckanje za destilaci-
ju. Ukoliko vremenske prilike onemoguće vađenje korena u jesen, onda se to čini u rano
proleće, ali obavezno pre kretanja vegetacije. Prinos odoljena sa 1 ha u ravničarskim
uslovima gajenja je 8 - 12 tona sirovog korena ili 8 - 12 kg etarskog ulja.

31
ORIGANO - Origanum
heracleoticum L. ( O. creticum )
Opšti podaci o kulturi
Dve su osnovne biljne vrste origana, koje uspevaju na području Srbije. Prva je Origanum
vulgare L. subsp. vulgare ili Vranilovka (Vranilova trava ili „plavi“ origano – zbog plavih
cvetova). Od vranilove trave se proizvodi ulje za kozmetičke potrebe i to najčešće kao
dodatak uljima za masažu. Ova biljka je izvanredan antiseptik. Koristi se u vidu čajeva –
kao lekovita biljka. Kao začin se ne koristi, sem izuzetno, kao surogat pravom origanu.
Ova biljka u Srbiji raste kao samonikla, ali se i gaji. Najviše joj odgovaraju brdsko-planin-
ski predeli, mada se može naći i u na terenima niže nadmorske visine. Druga biljna vrsta
je Origanum heracleoticum L. (origano ili „beli“ origano, zbog belih cvetova).

Ova biljka je sitnija od vranilovke i ima beo cvet. Sadrži znatno više esencijalnih ulja,
pa je i izraženijeg mirisa, nego vranilovka. Najviše se koristi kao začin (osušeni delovi
biljke se melju i dodaju hrani), ali se iz njega dobija i ulje, koje predstavlja značajan
sastojak više lekova koji se, naročito, koriste protiv bolesti mokraćnih puteva. Nalazi se i
kao sastojak u određenim čajnim mešavinama. Na području Srbije se ne pojavljuje kao
samonikli. Gaji se na nižim nadmorskim visinama.

32
Gajenje
Za veću proizvodnju preporučuje se proizvodnja sadnica u hladnim lejama, jer je to
najpogodniji i najjeftiniji način obezbeđenja sadnica. U ovom slučaju setva se obavlja u
maju. Na dobro pripremljenom, usitnjenom i poravnatom zemljištu seje se seme u redove
na rastojanju 20 - 30 cm. Ovo rastojanje se podešava tako da omogućuje negu međured-
nog prostora. S obzirom da je seme vrlo sitno ( 1000 semenki 0,05 - 0,01 ) seje se plitko,
najviše do 0,5 cm. Setva se može obaviti i u hladne leje, širine do 1,2 m. Posejano seme se
pokriva tankim slojem posejanog humusa ili zgorelog stajnjaka. Leje treba zalivati manjim
količinama vode, ali da u svako doba površinski sloj bude vlažan. Posle nicanja, zalivanje
se smanjuje, kako bi klijanci što bolje razvili korenov sistem. Kada biljke razvijaju dva ili
više pari stalnih listova zalivanje se obavlja po potrebi. Rasadnik se tokom leta redovno
plevi, po potrebi prihrani 1 - 2 puta. U rasadniku biljke će se razvijati polegnuto, a ređe će
se razvijati uspravne stabljike. Do jeseni biljke ostaju u rastilu, sve do momenta sadnje. Za
1ha treba obezbediti leje od 150 - 200 m2. Zemljište za sadnju origana treba orati odmah
po skidanju prethodnog useva. Ako su to bile strnine, onda se u toku leta vrši ugarenje.
Duboko oranje se obavlja na dubini od 30 - 40 cm. Predsetvena priprema se obavlja pred
sadnju, a ona se sastoji od ravnanja i usitnjavanja površinskog sloja. Osnovno đubrenje
obavlja se sa predsetvenom pripremom i unošenjem NPK đubriva u količini od oko 300
kg/ha. Ovo đubrenje se ponavlja svake godine u poznu jesen ili rano proleće. Sadnja ori-
gana se obavlja u toku jeseni - u toku druge polovine oktobra. To je vreme kada u zemljištu
ima dovoljno vlage, a temperature su dovoljno visoke da se zasađene biljke prime.

Sadnja se obavlja ručno ili mašinama za sadnju povrća. Sadi se u redove na rastojanju od
70 cm i oko 30 cm između biljaka u redu. To znači da na jednom hektaru imamo 47.600
biljaka. Međuredno rastojanje se može podešavati prema raspoloživoj mehanizaciji za
negu zasada.

Nega useva: Zasad origana na istom zemljištu ostaje 4 - 5 godina, pa se zato njegovoj nezi
mora posvetiti puna pažnja. Međuredno kultiviranje se obavlja u više navrata, zavisno od
stepena zakorovljenosti i sabijenosti zemljišta. Za prihranjivanje se koristi azotno đubrivo
u količini 150 - 300 kg/ha, zavisno od plodnosti zemljišta. Origano povoljno reaguje na na-
vodnjavanje, a naročito ako se ono obavlja posle prvog otkosa, odnosno u julu i avgustu.
Navodnjavanjem se obezbeđuje visok prinos u drugom otkosu.

Žetva: Origano se bere dva puta u toku godine. Žetva se obavlja mašinama, kada su bilj-
ke u fazi pred cvetanje. Žetva se obavlja po lepom i suvom vremenu. Pokošena masa se
ostavlja na parceli da dobro provene, a potom se destiliše. Origano u prvoj godini daje
prinos sirovog nadzemnog dela 2.500 - 4.000 kg/ha, a u drugoj i narednim godinama
prinos iznosi 8.000 - 10.000 kg/ha.

33
PERŠUN - Petroselinum
sativum Hoff.
Opšti podaci o kulturi
Peršun je dvogodišnja biljka iz porodice štitonoša. Postoji veliki broj varijeteta i formi
koje se gaje, ali najvažnija su dva varijeteta i to: korenaš ( P. s. var. tuberosum Thell. )
i lišćar ( P. s. var. foliosum Thell. ). U našoj zemlji peršun korenaš se gaji kao povrće, a
lišćar kao začinska, aromatična i lekovita biljka. Lišće i seme peršuna se koristi u izradi
diuretičnih čajeva i za dobijanje etarskog ulja. Ulje se koristi u farmaceutskoj i prehram-
benoj industriji. Peršun kao kultura se koristi dve godine. U prvoj godini razvija rozetu
lišća koje se bere u više navrata. U drugoj godini razvija cvetonosno stablo i donosi
plodove. Svaki plod se sastoji od dve semenke. Plodovi se koriste u izradi čajeva, a i kao
sirovina za proizvodnju etarskog ulja. Etarskog ulja ima najviše u plodovima, 3 - 7%.
Koren peršuna se takođe može koristiti za proizvodnju ulja, a ima ga oko 0,1%.

Uslovi uspevanja
Peršun je biljka umerenog podneblja. Ne podnosi dugotrajnu sušu, a prema visokim tem-
peraturama je znatno otporniji. Za klijanje semena dovoljna mu je temperatura od 2 - 3 oC,
a to omogućuje ranu setvu. Na mrazeve je otporan, te normalno prezimljuje na parceli. Za
gajenje peršuna potrebno je obezbediti plodno, rastresito, pravo baštensko zemljište.

34
Gajenje
Razmnožavanje: Peršun se razmnožava semenom i to direktnom setvom. Setva se obav-
lja na dobro pripremljenom i poravnatom zemljištu, na međurednom rastojanju od 25
cm sejalicama za pšenicu, tako što se zatvori svaka druga baterija.

Dubina setve treba da bude 1 - 2 cm. Setva se obavlja u prvoj nedelji poljskih radova, a
najkasnije do kraja marta. Nicanje nastupa za 15 - 20 dana. Za setvu 1 ha potrebno je 8
- 12 kg semena. Ukoliko se peršun gaji isključivo radi proizvodnje etarskog ulja, setva se
može obaviti krajem avgusta, ali tada se mora obezbediti navodnjavanje. U tom slučaju
biljke će se dovoljno razviti i ojačati da uspešno prezime i naredne godine donesu seme.
Nega useva: Nega useva peršuna se sastoji u okopavanju, kultiviranju, prihranjivanju i
navodnjavanju.

Žetva: Berba lišća se obavlja čim biljke razviju 10 - 15 listova, što vremenski pada u
drugoj polovini maja ili početkom juna. Broj berbi lišća u prvoj godini gajenja zavisi od
obezbeđenja vlage. U suvom ratarenju lišće se bere 3 - 4 puta, a u uslovima navodnjava-
nja i do 6 puta. Obrano lišće se suši u termičkim sušarama, uz prethodno pranje. Za 1 kg
suvog lišća potrebno je 8 - 10 kg svežeg. U drugoj godini gajenja može se obaviti jedna
berba lišća i to pre nego što počne razvoj cvetonosnih stabljika, početkom maja. Posle
ove berbe nastavlja se sa primenom mera nege.

Kada se proizvodi etarsko ulje, onda se to čini iz čitavog nadzemnog dela i to u fazi kada
su plodovi delimično sazreli (u voštanoj zrelosti) na prvim štitovima, a istovremeno na
biljci ima zelenih plodova, pa čak i štitova na cvetu. To vremenski pada u toku avgusta.
U prvoj godini peršun daje prinos od 2.500 - 4.000 kg/ha suvog lišća. U drugoj godini
daje 20.000 - 25.000 kg/ha sirove mase ( stabljika, lišća, cvasti i plodova). Iz nadzemnog
dela (herba) destilacijom u drugoj godini dobija se 50 - 70 kg/ha etarskog ulja.

PITOMA NANA - Mentha piperita L.

Opšti podaci o kulturi
Pitoma nana se gaji radi dobijanja lišća koje se u narodu najčešće koristi za pripravljanje
čaja. U preradi od nane se dobija etarsko ulje. Ulje se koristi u prehrambenoj i hemij-
skoj industriji (u proizvodnji bombona, žvakaćih guma, sredstava za higijenu, pasta za
zube...). Čaj od nane - mente povoljno deluje na organe za varenje i osveženje daha.
Pitoma nana, čiji je zvaničan naziv Mentha piperita L. je višegodišnja biljka. U našoj
zemlji se gaji 1 - 3 godine na istoj parceli, posle čega je treba presaditi. Stabljika joj je
razgranata i naraste 80 - 100 cm. Cveta u toku jula kada se i bere.

35
Razmnožava se isključivo podzemnim izdancima (stolonima) koje narod naziva žilama.
Prava pitoma nana se ne razmnožava semenom, jer je to hibrid nastao višestrukim
ukrštanjem drugih vrsta nane.

Uslovi uspevanja
Nana se gaji u širokom arealu. Nema velike zahteve prema toploti, ali niske temperature
ne podnosi. Ne podnosi dugotrajnu sušu, jer biljke razvijaju mnoštvo podzemnih stabala
- stolona, a slab korenov sistem se nalazi uglavnom u površinskom sloju zemljišta.

U pogledu zemljišta najviše joj odgovaraju rastresita i plodna, baštenska zemljišta. Naj-
bolji predusevi za nanu su đubrene okopavine koje rano napuštaju zemljište i ostavljaju
plodno i rastresito zemljište bez korova.

Gajenje
Obradu zemljišta treba obaviti kao i za druge ratarske kulture, što dublje i što ranije.
Predsetvena priprema zemljišta obavlja se u toku jeseni, a površinski sloj treba porav-
nati i potom otvoriti brazde dubine oko 20 cm. Rastojanje između brazdi je 70 cm. Po
otvaranju brazda, po površini zemljišta rastura se kombinovano mineralno NPK đubrivo
u količini od 200 - 400 kg/ha.

36
Razmnožavanje: Pripremu sadnica - stolona za sadnju treba obaviti neposredno pred
sadnju. Stolone za razmnožavanje treba uzimati od jednogodišnje kulture. Vađenje se
obavlja plugom bez daske ili vadilicama za krompir. Izvađeni stoloni se čiste od zemlje
i ostataka nadzemnih delova. Sadnju nane treba obaviti u toku jeseni i to po prvim
jesenjim kišama i to kada je zemljište dovoljno vlažno. Ukoliko se sadi s proleća treba je
obaviti što je moguće ranije. Za sadnju jednog hektara treba obezbediti oko 1.500 -2.500
kg stolona, što dosta zavisi od njihovog kvaliteta. Ukoliko uslovi rada ne dozvoljavaju
dobru pripremu stolona, količinu treba povećati srazmerno količini primesa.

Nega useva: U toku vegetacije nane primenjuju se sledeće mere nege : međuredno kulti-
viranje, okopavanje, prihranjivanje i eventualno navodnjavanje. Međuredno kultiviranje
i okopavanje obezbeđuju održavanje zemljišta u rastresitom stanju i čistom od korova.
Ove mere nege su značajne u proizvodnji nane jer ona ne podnosi sabijeno zemljište.
Prihranjivanje se obavlja unošenjem azotnog đubriva u 2 - 3 navrata, sa po 100 - 200 kg/
ha. Navodnjavanjem obezbeđujemo uslove za razvoj nane u letnjem periodu, odnosno
formiranje drugog otkosa.

Žetva: Nana za žetvu dospeva u toku juna. Berbu treba obaviti u vreme početnog cveta-
nja biljaka. Žetvu treba obavljati po lepom i suvom vremenu. Pokošena masa se ostavlja
nekoliko sati da dobro provene, pa se potom destiliše.

Obnavljanje zasada nane se vrši na taj nečin što se u toku jeseni zasad jednostavno pre-
ore. Na ovaj način zemljište se čini rastresitim, a znatan deo stolona će stradati tokom
zime. Stoloni koji ostaju u zemlji će prezimeti u dovoljnoj količini da obezbede ne samo
normalan sklop biljaka, nego čak i gušći nego što je potebno. Na ovaj način zasad nane
treba obnavljati na svake 2 -3 godine, što zavisi od kvaliteta zemljišta. Sa jednog hektara
dobija se 8.000 - 12.000 kg sirovog nadzemnog dela, a od ove količine sirovine dobija se
35 - 45 kg etarskog ulja.

TIMIJAN - Thymus vulgaris L.

Opšti podaci o kulturi
Timijan je višegodišnja biljka iz porodice usnatica, koja u kulturi ostaje 4 - 5 godina. Ova
vrsta je veoma slična majčinoj dušici, ali se od nje razlikuje po tome što ima uspravne i
razgranate stabljike. Gaji se radi dobijanja nadzemnog dela (Thymi herba) ili radi lišća
(Thymi folium). Koristi se kao začin u prehrambenoj industriji, a u narodnoj medicini
kao lekoviti čaj. Iz cele biljke se dobija etarsko ulje kojeg ima od 0,5 do 2,5 %. Pored ulja,
biljka sadrži tanine, smole i druge materije. Etarsko ulje se dobija destilacijom pomoću
vodene pare, a koristi se u kozmetičkoj, začinskoj i farmaceutskoj industriji. Za destilaci-
ju se upotrebljavaju sveže biljke u cvetu.

37
Uslovi uspevanja
Timijan uspeva na svim tipovima zmljišta, ali mu , kao i svim drugim kulturama, najviše
odgovaraju plodna i rastresita. Otporan je prema niskim temperaturama. U uslovima
dugotrajne suše povoljno reaguje na navodnjavanje. Sečenje dobro podnosi, ali ne kao
nana i matičnjak, jer ima slabiji koren.

Gajenje
Zemljište za sadnju timijana mora biti dobro pripremljeno. Potrebno je da bude uzo-
rano, a površinski sloj usitnjen i dobro poravnat. U toku pripreme zemljišta za sadnju
potrebno je uneti kombinovanog đubriva u količini od 400 kg/ha.

Razmnožavanje: Timijan se razmnožava semenom preko rasada ili deljenjem starih

bokora. Deljenje starih bokora se obavlja neposredno pred rasađivanje. Proizvodnja
rasada se najčešće obavlja u hladnim lejama. Seme se može sejati od proleća pa sve do
jula. S obzirom da je seme vrlo sitno treba ga sejati po površini. Ukoliko je setva ranija,
utoliko je proizvodnja sadnica jednostavnija i lakša. Ukoliko se setva obavlja u toku juna
ili jula, leje treba zaštititi od brzog gubljenja vlage iz površinskog sloja. Za proizvodnju
sadnica za 1 ha potrebno je do 0,5 kg semena. Timijan se sadi u redove na rastojanju 50 -
60 cm,a rastojanje između biljaka u redu treba da bude oko 25 - 30 cm.

38
Kao i za sve ostale višegodišnje kulture najpogodnija je jesenja sadnja, mada se može
saditi preko cele zime, pa sve do polovine marta.

Nega useva: Nega zasada timijana sastoji se u okopavanju, međurednom kultiviranju,

prihranjivanju i eventualnom navodnjavanju. Prihranjivanje se obavlja u dva navrata
sa oko 200 kg/ha azotnog đubriva. Prvi put se to čini pred prvo okopavanje, a drugi put
posle prve berbe. Žetva: Prva berba se obavlja u drugoj polovini juna, a druga krajem
avgusta i početkom seprembra. Od timijana se u obe žetve dobija 6 - 8 t/ha sveže mase
ili 2 - 3 t/ha suve mase.

39
Partneri

Karitas Slovenije je krovna organizacija mreže Karitasa u Sloveniji i obuhvata šest bisku-
pijskih Karitasa, 463 župska Karitasa i dve ustanove posebne namene (u kojima se pruža
pomoć ženama u nevolji i pomaže zavisnicima o psihoaktivnim supstancama). U 2017.
godini u mreži Karitasa Slovenije je angažovano skoro 11.000 volontera, koji su ukupno
imali 548.000 sata volonterskog rada.

U 2017. godini Karitas Slovenije pomogao je ljudima u potrebi u svim delovima Slovenije.
Materijalnu pomoć je dobilo:
• 77.367 osoba u sklopu pomoći pojedincima i porodicama u potrebi
• 11.829 starih osoba
• 1.439 beskućnika
• 4.249 migranata

Pored opštih humanitarnih programa, mreža biskupijskih i župskih Karitasa u Sloveniji

ima i socijalne programe pomoći zavisnicima, domove za samohrane majke, ambulante
za beskućnike i programe pomoći žrtvama trgovine ljudima.
Karitas Slovenije aktivan je i na području međunarodne razvojne pomoći u jugoistočnoj
Evropi i Africi. Prioritet delovanja Karitasa Slovenije u državama Afrike (Ruanda, Burundi,
Malavi, Centralnoafrička Republika, Madagaskar) su obezbeđivanje vode i hrane, škol-
stvo, zdravstvo, preventiva protiv malarije, AIDS, podrška siromašnima, briga za decu i
omladinu sa invaliditetom i njihovo radno osposobljavanje.
Na području jugoistočne Evrope, a u saradnji sa lokalnim partnerima, Karitas Slovenije
podržava humanitarne i razvojne projekte usmerene na pomoć ljudima u nevolji. Pored
Srbije, takvi projekti se implementiraju u Makedoniji, BiH i Albaniji. U saradnji sa Razvoj-
nom agencijom i Ministarstvom spoljnih poslova Republike Slovenije, Karitas Slovenije
podržava i višegodišnje projekte razvojne saradnje na području zaštite životne sredine,
aktivnog građanstva i psihosocijalne podrške u zemljama jugoistočne Evrope.

www.karitas.si

40
Republika Slovenija putem međunarodne razvojne saradnje daje doprinos uravnoteže-
nom i pravičnijem globalnom razvoju i preuzima zajedničku odgovornost za iskorenjiva-
nje siromaštva i postizanje održivog razvoja. Od 2004. godine Republika Slovenija je zva-
nični donator razvojne pomoći. Kao odgovoran i aktivan član međunarodne zajednice
učestvuje u kreiranju politika i mera za rešavanje globalnih razvojnih izazova i doprinosi
trajnoj, pravičnoj, inkluzivnoj, bezbednoj i uspešnoj budućnosti za sve.
Putem međunarodne humanitarne pomoći izražava svoju solidarnost sa pogođenim ze-
mljama i pojedincima koji se suočavaju sa vanrednim situacijama, izazvanim prirodnim i
drugim nepogodama velikih razmera ili oružanog sukoba.

Rezolucija o međunarodnoj razvojnoj saradnji Republike Slovenije (ReMRSHP) iz 2017.

godine opredeljuje zapadni Balkan kao prioritetno geografsko područje u okviru me-
đunarodne razvojne saradnje (MRS) RS, zajedno sa evropskim susedstvom i podsahar-
skom Afrikom. Opšti tematski prioriteti MRS u okviru navedene rezolucije su promocija
miroljubivih i inkluzivnih društava, sa fokusom na dobro upravljanje, jednake moguć-
nosti, uključujući rodnu ravnopravnost i kvalitetno obrazovanje; borba protiv klimatskih
promena, sa naglaskom na održivo upravljanje prirodnim i energetskim resursima.

Ti prioriteti su osnova za planiranje aktivnosti po pojedinim zemljama i regionu. Kroz

ove projekte, MRS Slovenije takođe pomaže podizanju nivoa tehničke osposobljenosti
službenika ciljnih zemalja, naročito u pogledu usklađivanja zakonodavstva sa zakono-
davstvom EU u postupcima približavanja članstvu.

U 2016. godini Slovenija je izdvojila ukupno 73,57 miliona EUR oficijelne razvojne pomoći,
od kojih je 48.33 miliona multilateralno i 25.24 miliona bilateralno. Najviše pomoći Slo-
venija je u 2016. godini usmerila regionu zapadnog Balkana, odnosno 13.07 milion EUR
ili 60%. Podržani su bili, pre svega, ekološki infrastrukturni projekti, projekti u oblasti do-
brog upravljanja i obezbeđenja tehničke pomoći zemljama Zapadnog Balkana na putu
ka Evropskoj uniji. Među projektima koje sprovode slovenačke nevladine organizacije
istaknuti su projekti u oblasti poboljšanja položaja žena, psiho-socijalne pomoći deci i
projekti u oblasti zaštite životne sredine, sa naglaskom na održivo upravljanje vodama.

Više informacija o razvojnoj pomoći Republike Slovenije dostupno je na sajtu:

http://www.mzz.gov.si/si/zunanja_politika_in_mednarodno_pravo/
mednarodno_razvojno_sodelovanje_in_huma nitarna_pomoc/

41
Izdavač:
Caritas Beogradske nadbiskupije
Višegradska 23, 11000 Beograd
+381 11 404 69 41
secretariat@caritas-beograd.org.rs

Autor priručnika i realizator obuke:

Udruženje za lekovito bilje „Dr Jovan Tucakov“ u saradnji
sa Centrom za društveni i ekonomski razvoj

Štampa:
Caritas Valjevo

Tiraž:
100 komada

Beograd, maj 2018.