Furijeovi Redovi

15.
FURIJEOVI REDOVI
OSNOVNE QI ENICE
15.1. Furijeov red je, kao i stepeni, posebna vrsta funkcionalnog reda.
Sabirci su umnoxci funkcija oblika sin kx, cos kx, k ∈ N. Osim qiste
radoznalosti, pitaa da li se funkcija osim kao suma stepenog reda moe
predstaviti i kao suma trigonometrijskog reda, postoje i dub i razlozi za
prouqavae Furijeovih redova.
Naime, stepeni red se izlaskom u kompleksni domen moe svesti na tri-
gonometrijski.
Zaista, ako je f (z) = P a z , i z ∈ C, |z| = 1, tada je z = cos t + i sin t, za
+∞
n
n
neko t, pa ako stavimo a = α + iβ dobijamo

n
n=0
n n
(1) ϕ(t) = f (e ) = X(α + iβ )(cos nt + i sin nt)

+∞
it
n n
n=0
+∞
X
= a0 + ((αn + iβn ) cos nt + (−βn + iαn ) sin nt).
Ovo je posebno vano ako je polupreqnik konvergencije stepenog reda jed-

n=1
nak jedan. I opxtije, ako je polupreqnik jednak R, tada se za |z| = R, stepeni

red svodi na red oblika (1), uz dodatak umnoxka R . Upravo tada, za |z| = R
n
Koxi Adamarov stav ne govori nixta o konvergenciji stepenog reda.

Ovo nije jedina motivacija za prouqavae Furijeovih redova. Sam Furije,
zanimao se problemima rexavaa parcijalnih diferencijalnih jednaqina i
tim putem je stigao do potrebe da zadatu funkciju razloi u red qiji su
sabirci trigonometrijske funkcije. Metod se po emu zove Furijeov metod.
Na primeru jednaqine ice koja treperi opisan je u vebau 9.
346
15. FURIJEOVI REDOVI 347
15.2. Ako pretpostavimo da je funkcija f suma nekog trigonometrijskog
reda, odnosno ako je
(2)
+∞
a X 0
f (x) = + a cos nx + b sin nx n n
2 n=0
koeficijente a i b moemo nai mnoeem jednakosti (2) redom sa 1, cos kx,

sin kx i integra eem, koristei pri tome rezultate
n n
sin nx cos mx dx = 0, zbog neparnosti

Z π Z π
1 · sin nx dx =
−π −π
Z π π
1
1 · cos nx dx = sin nx = 0;
(3) −π
Z π
n
Z π
−π
cos(m + n)x + cos(m − n)x
cos nx cos mx dx = dx = 0, m 6= n
−π −π 2
Z π Z π
cos(m − n)x − cos(m + n)x
sin nx sin mx dx = dx = 0, m 6= n,
−π −π 2
odnosno integral proizvoda dve razliqite takve funkcije je nula, i
π π
1 − cos 2nx
Z Z
sin2 nx dx = dx = π
−π −π 2
Z π Zπ
2 1 + cos 2nx
cos nx dx = dx = π
−π −π 2
Opisanim postupkom nalazimo:
Z π
f (x) dx = 2πa0 /2;
(4) Z π
−π
Z π
f (x) cos kx dx = πak ; f (x) sin kx dx = πbk
−π −π
Ako se na poqetku izvoea qinilo suvixno xto smo pisali a /2 umesto

samo a , sada to dobija smisao. Naime, da bismo imali jedinstvenu formulu 0
za sve a-ove.
0
Primedba: Sve ovo ima smisla ako vai , pa celo izvoee

RP PR
nije korektno, ali e nam posluiti kao motivacija.
=
Integrali u (4) imaju smisla kad god je funkcija f apsolutno integra-

bilna u (−π, π), u nesvojstvenom smislu sa moguim nesvojstvenim taqkama
unutar intervala.
15.3. Definicija. Neka je f : R → R 2π-periodiqna funkcija i apso-
lutno integrabilna na [−π, π]. en Furijeov red je
(5)
+∞
a X 0
f (x) ∼ + (a cos kx + b sin kx), k k
2
k=1
gde je
(6)
Z π Z π
1 1
a =k f (x) cos kx dx; b = f (x) sin kx dx.
k
π −π π −π
348 RAVNOMERNA KONVERGENCIJA
Delimiqna suma Furijeovog reda funkcije f je
n
a0 X
Sn (x; f ) = + (ak cos kx + bk sin kx).
2
k=1
Ukoliko nema opasnosti od zabune, pisaemo i S (x) umesto S (x; f ).

Prethodna definicija, data je za 2π-periodiqnu funkciju. Kako se svaka
n n
funkcija definisana na segmentu [−π, π] moe periodiqno produiti, tokom

qitave glave neemo praviti razliku izmeu funkcija definisanih na [−π, π]
i ihovih periodiqnih produea.
S obzirom da je izvoee formula (4) bilo neformalno, mi uopxte ne
znamo da li i na koji naqin S (x; f ) → f (x). Mnogi odgovori na ovo pitae
su iznenaujui. n
15.4. Stav [Dirihleovo

grabilna funkcija na [−π, π].
jezgro]. Neka je f : R → R, apsolutno inte-
a) S (x) = f (t)D (x − t) dt, gde je
Z π
n n
−π
1 sin(n + 1/2)x
Dn (x) = .
2π sin(x/2)
b) D (x) dx = 1.
Z π
n
Funkcija D naziva se Dirihleovo jezgro.

−π
n
Dokaz. a) Imamo:
n
1 X
Sn (x) = a0 + (ak cos kx + bk sin kx) =
2
k=1
Z π n
1 π
Z
1 X
= f (t) dt + f (t) cos kt dt cos kx +
2π −π π −π
k=1
!
1 π
Z
+ f (t) sin kt dt sin kx =
π −π
" n
#
1 π
Z
1 X
= f (t) + (cos kt cos kx + sin kt sin kx) dt =
π −π 2π
k=1
" n
#
1 π
Z
1 X
= f (t) + cos k(x − t) dt,
π −π 2
k=1
odakle je
(7)
" n
#
1 1 X
Dn (x) = + cos kx .
π 2
k=1
Da e,
n n
1 X 1 X x
πDn (x) − = cos kx = cos kx sin =
2 sin(x/2) 2
k=1 k=1
n
1 X 1 1 1
= sin(k + )x − sin(k − )x =
sin(x/2) 2 2 2
k=1

1 1 x sin(n + 1/2)x 1
= sin(n + )x − sin = − .
2 sin(x/2) 2 2 2 sin(x/2) 2
b) Sledi iz (7), jer
n
!
Z π Z π
1 2π X
Dn (x) dx = + cos kx dx = 1.
−π π 2 −π
k=1
15.5. Kompleksni oblik Furijeovog reda. Umesto (5) mnogi pixu

(8) X +∞ X n
inx ikx
f (x) ∼ c e ; S (x) = n c e n k ,
n=−∞ k=−n
pri qemu su koeficijenti c odreeni sak
(9)
Z π
1 −ikt
c = f (t)e
k dt,
2π −π
na osnovu sliqnog zapaaa da je

(
Z π
2π, k = n
eint e−ikt dt = .
−π 0, k=6 n
Pokazaemo da su delimiqni zbirovi redova (5) i (8) jednaki. Iz (9), na

osnovu e = cos kt − i sin kt odmah vidimo
−ikt

(ak − ibk )/2,
 k>0
ck = a0 /2, k=0,

(a−k + ib−k )/2, k < 0

odnosno
a0 = 2c0 , ak = ck + c−k , bk = i(ck − c−k ).
Tada je
n n
X a0 X ikx
ck eikx = ck e + c−k e−ikx =

Sn = +
2
k=−n k=1
n
a0 X
= + [(ck + c−k ) cos kx + i(ck − c−k ) sin kx] ,
2
k=1
xto je i trebalo dokazati.

15.6. Furijeovi redovi na drugim intervalima. Opisali smo xta
je Furijeov red 2π-periodiqne funkcije. Ako je f funkcija periodiqna sa
periodom 2l, onda je smenom x = tl/π moemo svesti na poznat sluqaj. Zaista,
tada je t 7→ f (tl/π) 2π periodiqna, pa moemo napisati en Furijeov red, a
zatim vratiti smenu. Dobija se da je en Furijeov red
(10)
+∞
a0 X nπx nπx
f (x) ∼ + an cos + bn sin ,
2 n=1
l l
gde je
(11)
Z l Z l
1 nπx 1 nπx
a =n f (x) cos dx, b = sin dx.
n
l −l l l l −l
Izvoee se svodi na jednostavnu manipulaciju sa integralima, pa je izostav-

eno.
U sluqaju funkcije na [a, b] lineranom smenom promen ive moemo je
periodiqno pomeriti na interval [−l, l], gde je l = (b − a)/2 i primeniti
prethodne formule. To neemo izvoditi.
Pomenimo jox i da se qesto trai da se funckija definisana na in-
tervalu [0, l] razvije u Furijeov red koji sadri samo sinuse (odnosno samo
kosinuse). To se da uqiniti produavajui funkciju na interval [−π, π] tako
da bude neparna, odnosno parna.
KONVERGENCIJA
TAQKA PO TAQKAFURIJEOVOG REDA
15.7. Stav [Riman Lebegova lema]. Neka je f apsolutno integrabilna
funkcija u intervalu [a, b]. Tada je
i
Z β Z β
lim f (x) sin λx = 0, lim f (x) cos λx = 0,
λ→+∞ α λ→+∞ α
ravnomerno po α, β ∈ [a, b].

Posebno nizovi Furijeovih koeficijenata a , b dati sa (6) tee ka nuli.
n n
Dokaz. 1 sluqaj - f je integrabilna u svojstvenom smislu. Kao prvo

◦
(12)
Z x1
cos λx − cos λx 2
0
≤ . 1
sin λx dx =

x0 λ λ
Neka je ε > 0 dato. Odaberemo δ > 0 tako da za svaku podelu P intervala 0
[a, b] qiji je parametar mai od δ vai S(f ; P ) − S(f ; P ) < ε/2. Podelimo
0 0
interval [α, β] ⊆ [a, b] podelom P : α = x < x < · · · < x = β sa parametrom

maim od δ, i datu podelu proxirimo do podele intervala [a, b] bez uveaa
0 1 n
parametra. Bie S(f ; P) − S(f ; P) ≤ S(f ; P ) − S(f ; P ) < ε/2. Oznaqimo

0 0
,
mk = inf [xk−1 ,xk ] f Ωk = sup[xk−1 ,xk ] f − inf [xk−1 ,xk ] f M = sup[a,b] |f | , . Imamo
Z β n Z
X xk
f (x) sin λx dx = f (x) sin λx dx =
α k=1 xk−1
n Z
X xk n
X Z xk
= (f (x) − mk ) sin λx dx + mk sin λx dx =
k=1 xk−1 k=1 xk−1
= S1 + S2 .
Svaki od ova dva sabirka se oceuje na sledei naqin

n Z Z
X xk β 2M
|S2 | ≤ M sin λx dx = M sin λx dx ≤ ,

xk−1 α λ
k=1
n Z
X xk n
X
|S1 | ≤ Ωk · 1 · dx = Ωk (xk − xk−1 ) = S − S < ε/2,
k=1 xk−1 k=1
pa je
za λ > 4Mε .
Z
β ε 2M
f (x) sin λx dx ≤ + < ε,

2 λ

α
U oceni sabirka S nejednakosti −M ≤ m ≤ M pomnoili smo inte-

gralima sinusa i ondaR prosumirali. 2 k
2 sluqaj. Ako je f (x) dx nesvojstven integral, sa nesvojstvenim taqkama

◦ b
c , . . . , c , onda odaberemo δ > 0 tako da je f (x) sin λx dx < ε/2, a van

a
P R
cj +δ
(c − δ, c + δ) primenimo prvi sluqaj.

1 m j cj −δ
Identiqan dokaz prolazi i ako umesto sin stavimo cos.

S
j j j

Primedba: Jednakost (12) kazuje da je Riman Lebegova lema taqna kada

je f karakteristiqna funkcija intervala. Zbog linearnosti limesa, ona je
taqna i za ihove linearne kombinacije, to jest za deo po deo konstantne
funkcije. Da i deo dokaza zasniva se na aproksimaciji funkcije f deo po
deo konstantnom pomou doeg Darbuovog zbira.
15.8. Stav [Principfunkcija
i apsolutno integrabilna
lokalizacije].
na
Neka je f : R → R 2π-periodiqna
[−π, π]. Tada:!
a) lim S (x) − [f (x + t) + f (x − t)]D (t) dt = 0, za sve δ > 0;

Z δ
n n
b) Ponaxae Furijeovog reda funkcije f u taqki x zavisi samo od vred-

n→+∞ 0
nosti funkcije f u okolini taqke x.

Primedba: Drugim reqima, na to da li Furijeov red konvergira (i ako
konvergira na egovu sumu) nema uticaja kako f izgleda negde da e od taqke x.
To deluje pomalo iznenaujue, jer se koeficijenti raqunaju preko integrala
i, prema tome, izmena funkcije direktno mea koeficijente.
Dokaz. a) Imamo:
smena x − t = θ)
Z π
Sn (x) = f (t)Dn (x − t) = (
−π
zbog 2π periodiqnosti)
Z x−π Z π Z 0
=− f (x − θ)Dn (θ) dθ = + = (
x+π 0 −π
jer je D parna)
Z π
= (f (x − θ) + f (x + θ))Dn (θ) dθ = ( n
0
Z δ Z π
= (f (x + θ) + f (x − θ))Dn (θ) dθ + (f (x + θ) + f (x − θ))Dn (θ) dθ.
Tako je
0 δ
Z δ

Sn (x) − (f (x + θ) + f (x − θ))Dn (θ) dθ =

0
Z π

= (f (x + θ) + f (x − θ))Dn (θ) dθ ≤
Zδ π
kad

f (x − θ) + f (x + θ)
≤ sin(n + 1/2)θ dθ → 0, n → +∞,
δ 2π sin(θ/2)
na osnovu Riman Lebegove leme, jer je zbog

f (x−θ)+f (x+θ) |f (x−θ)|+|f (x+θ)|
2π sin(θ/2) ≤
req o apsolutno integrabilnoj funkciji.
2π sin(δ/2)
b) Neposredno sledi iz a).

15.9. Stav [kriterijumi konvergencije I]. Neka je f : R → R 2π-
periodiqna i apsolutno integrabilna funkcija na [−π, π], neka je x ∈ R i
neka postoje f (x−) i f (x+) - leva i desna graniqna vrednost.
a) (Dinijev kriterijum) Ako za neko δ > 0 integral
Z δ
ϕx (t)
dt, ϕx (t) = f (x + t) + f (x − t) − f (x+) − f (x−),
0 t
apsolutno konvergira, tada S (x) → , odnosno ka f (x) u sluqaju da
f (x+)+f (x−)
je f neprekidna u x; n 2
b) (Lipxicov kriterijum) Ako funkcija f u taqki x zadovo ava Lip-

xicov uslov
(13) |f (x ± t) − f (x±)| ≤ Lt , za sve t > 0 i neko 0 < α ≤ 1,
α
tada S (x) → (f (x+) + f (x−))/2;

v) Ako f ima uopxtene izvode u taqki x,
n
0 f (x + h) − f (x+) 0 f (x − h) − f (x−)
f+ (x+) = lim ; f− (x−) = lim ,
h→0+ h h→0+ h
tada S (x) → (f (x+) + f (x−))/2. Posebno to vai za neprekidne funkcije
koje u svakoj taqki imaju levi i desni izvod.
n
Dokaz. Zbog Zprincipa lokalizacije, dovo no je dokazati

δ
f (x+) + f (x−)
lim (f (x + t) + f (x − t))Dn (t) dt = .
n→+∞ 0 2
a) Kako je R π
0
Dn = 1/2 , to je
Z δ
f (x+) + f (x−)
(f (x + t) + f (x − t))Dn (t) dt − =
0 2
Z δ Z π
1 ϕx (t) t
= sin(n + 1/2)t dt + (f (x+) + f (x−)) Dn (t) dt.
2π 0 t sin(t/2) δ
Prvi sabirak tei ka nuli, na osnovu Riman Lebegove leme, jer je t
ograniqena, a ϕ (t)/t apsolutno integrabilna funkcija na [0, δ]. Drugi sabi- sin(t/2)
rak je jednak Z
x
π
1
(f (x + 0) + f (x−)) g(t) sin(n + ) dt,
2
gde je g(t) funkcija jednaka nuli na , odnosno , na [δ, π], dakle
0
ograniqena funkcija, i time integrabilna, pa i on tei ka nuli na osnovu

[0, δ) 1/ sin(t/2)
Riman Lebegove leme.

b) sledi iz a), jer je u tom sluqaju
ϕx (t) f (x + t) − f (x+) f (x − t) − f (x−)
≤ 2L .
t ≤
+
t t t1−α
v) sledi iz b), jer iz egzistencije izvoda sledi Lipxicov uslov (13), uz

α=1 .
Primedba: Ako vai (13) za α > 1, onda se prelaskom na limes, dobija

f ≡ 0, odnosno f je konstantna. Tako Lipxicov uslov ima smisla isk uqivo
0
za α ≤ 1.
15.10. Lema. Neka je h rastua funkcija, definisana u nekoj desnoj oko-
lini nule. Tada je
Z δ
sin λt π
lim h(t) dt = h(0+).
λ→+∞ 0 t 2
Predefinixemo, po potrebi, funkciju h, tako da bude h(0) =
(to ne mea vrednost integrala). Imamo
Dokaz.
h(0+)
Z δ Z δ Z δ
sin λt sin λt sin λt
h(t) dt = (h(t) − h(0)) dt + h(0) dt = I1 + I2 .
t t t
Drugi sabirak se smenom λt = y svodi na Dirihleov integral
0 0 0
Z λδ
sin y π
I2 = h(0) dy → h(0) ,
y 2
dok na drugi primenimo II teoremu o sredoj vrednosti:
0
Z δ Z δ
sin λt sin λt
I2 = (h(t) − h(0)) dt = (h(δ) − h(0)) dt =
0 t ξ t
Z λδ
sin y
= (h(δ) − h(0)) dy → 0,
λξ y
jer je R +∞
0
sin y
y dy konvergentan.
Primedba: Ovde je vano da je ξ > 0, xto druga teorema o sredoj vred-
nosti ne garantuje. Meutim, ako je ξ = 0, tada je
Z δ
sin λt
[h(δ) − h(t)] dt = 0,
0 t
pri qemu je podintegralna funkcija uvek ≥ 0, odatle sledi da je h konstantna

funkcija, to jest da je h(t) ≡ h(0), pa je I identiqki jednak nuli.
I u narednim dokazima emo upotreb avati drugu teoremu o sredoj vred-
2
nosti, za ξ > 0. Obrazloee zaxto ξ ne moe da bude nula neemo ponav a-

ti.
15.11. Stav [Kriterijumi konvergencije II]. Neka je f : R → R 2π-

periodiqna i apsolutno integrabilna funkcija na [−π, π].
a) (ordan Dirihleov kriterijum) Ako je f ograniqene varijacije u (x −
δ, x + δ), za neko δ > 0, tada S (x) → (f (x+) + f (x−))/2;
b) (Dirihleov kriterijum) Ako f ima konaqno mnogo prekida prve vrste,
n
i konaqno mnogo ekstremnih vrednosti, tada S (x) → (f (x+) + f (x−))/2.

(Postojae levog i desnog limesa nije sporno, jer je f ograniqene vari-n
jacije.)
a) Dovo no je dokazati za sluqaj rastue funkcije, jer je svaka
funkcija ograniqene varijacije razlika dve rastue, a preslikvaa f 7→
Dokaz.
S (x, f ) i f 7→ (f (x+) + f (x−))/2 su linearna.

n
Na osnovu prethodne leme imamo
Z δ Z δ
1 t/2 sin(n + 1/2)
f (x + t)Dn (t) dt = f (x + t) dt →
0 π 0 sin(t/2) t
1 π f (x+)
→ f (x+) = ,
π 2 2
jer su funkcije t 7→ f (x + t) i t 7→ t/2

rastue i pozitivne, i lim t/2 =
1. Sliqno je i
sin(t/2) t→0+ sin(t/2)
Z δ
f (x−)
lim f (x − t)Dn (t) dt = .
n→+∞ 0 2
b) sledi iz a), jer takva funkcija ima ograniqenu varijaciju.
15.12. Napomena. Iako se Furijeov red 2π periodiqne funkcije moe

napisati samo pod uslovom da je ona apsolutno integrabilna, do sada nismo
dokazali da Furijeov red konvergira polaznoj funkciji, qak ni pod slabijom
pretpostavkom da je neprekidna. Pored neprekidnosti tu se uvek jav a jox
neki uslov. Te da neki integral konvergira, te neka uopxtena diferencija-
bilnost, te da ima ograniqenu varijaciju itd. Jaqi rezultat nije ni mogue
dokazati, jer je jox 1876. godine di Bua Rejmon konstruisao primer neprekidne
funkcije qiji Furijeov red divergira u pojedinim taqkama. Skica ove kon-
strukcije izloena je u vebaima 5 i 6.
RAVNOMERNA KONVERGENCIJA
FURIJEOVIH REDOVA
Delimiqne sume Furijeovog reda S (x; f ) su neprekidne funkcije kao
konaqna suma neprekidnih. Otuda, ukoliko S (x; f ) ⇒ f (x) neminovno sledi
n
neprekidnost funkcije f . Stoga emo tokom ovog ode ka posmatrati isk u- n
qivo neprekidne funkcije. Zato nee biti izraza (f (x+) + f (x−))/2, ve
jednostavno samo f (x).
U svemu ostalom, pa i u dokazima, tvrea koja se odnose na ravnomernu
konvergenciju Furijeovog reda, potpuno su nalik odgovarajuim tvreima o
obiqnoj, tj. taqka po taqka konvergenciji. Qak imaju ista imena.
U dokazima, meutim, ne moemo da koristimo princip lokalizacije, jer
on utvruje samo obiqnu, a ne i ravnomernu konvergenciju, xto e uqiniti
ihovu tehniqku stranu sloenijom.
15.13. Stav [Kriterijumi ravnomerne konvergencije I]. Neka je f :
R → R 2π periodiqna funkcija, apsolutno integrabilna na [−π, π]. Neka je
jox f neprekidna na [a, b].
a) (Dinijev kriterijum) Ako za neko δ > 0 integral
δ
|ϕx (t)|
Z
dt, ϕx (t) = f (x + t) + f (x − t) − 2f (x),
0 t
konvergira ravnomerno po x ∈ [a, b], tada S (x) ⇒ f (x), po x ∈ [a, b];
b) (Lipxicov kriterijum) Ako za neko δ > 0 funkcija f u [a − δ, b + δ]
n
zadovo ava Lipxicov uslov

(14) |f (x) − f (y)| ≤ L|x − y| , 0 < α ≤ 1, α
tada S (x) ⇒ f (x), po x ∈ [a, b];

v) Ako je f diferencijabilna u [a, b], i |f (x)| ograniqen u [a, b] tada
n
0
S (x) ⇒ f (x), po x ∈ [a, b].

n
Dokaz. a) Imamo:
Z π Z δ Z π
1 ϕx (t) 1 1
Sn (x) − f (x) = sin(n + 1/2)t dt = + = I1 + I2 .
π 0 2 sin(t/2) π 0 π δ
Prvo pokaimo da I ⇒ 0. Naime, funkcija t 7→ je rastua funkcija, 1
pa primenom druge teoreme o sredoj vrednosti nalazimo

2 sin(t/2)
Z ξ Z π
1 1
πI2 = ϕx (t) sin(n + 1/2)t dt + ϕx (t) sin(n + 1/2)t dt.
2 sin(δ/2) δ 2 ξ
Oba integrala u prethodnoj formuli ravnomerno konvergiraju ka nuli (po

x ∈ [a, b]), jer je na primer
Z ξ Z ξ+x
f (x + t) sin(n + 1/2)t dt = f (y) sin(n + 1/2)(y − x) dy,
δ δ+x
pa rezultat sledi posle primene adicione formule i Riman Lebegove leme

(za sin i za cos).
Prelazimo naintegral I . 1

1 δ ϕ (t) t/2
Z
x
|I1 | = sin(n + 1/2)t dt ≤

π 0 t sin(t/2)
Z δ Z δ
1 ϕx (t) t/2
dt ≤ M |ϕx (t)|
≤ · dt < ε/2,
π 0 t sin(t/2) π 0 t
za δ dovo no malo i sve x. (M je gore ograniqee funkcije t 7→ .) t/2
Primedba: U prethodnom rasuivau vaan je redosled biraa. Dakle,

sin(t/2)
za dato ε, prvo odredimo δ, tako da |I | < ε/2, i ono ne zavisi od n! Zatim

naemo dovo no veliko n, tako da |I | < ε/2. Redosled je vaan, jer I , (a time
1
i n ) zavisi od δ! 2 2
b) Iz uslova (14) sledi da je

0
|ϕx (t)| = |f (x + t) + f (x − t) − 2f (x)| ≤ |f (x + t) − f (x)| + |f (x − t) − f (x)| ≤ 2L|t|α ,
pa je |ϕ t(t)| ≤ |t|2L , ravnomerno po x, odakle vai uslov prethodne taqke.

x
v) Poznatom primenom Lagranove teoreme o sredoj vrednosti, iz ogra-

1−α
niqenosti izvoda sledi Lipxicov uslov sa α = 1.
tada
15.14. Lema. Ako je za neko δ > 0 funkcija h monotona u [a − δ, b + δ],
dt = h(x+), ravnomerno po x ∈ [a, b].
Z δ
sin λt
lim h(x + t)
λ→+∞ 0 t
Kao i u dokazu Leme 15.10, po potrebi predefinixemo funkciju

h, tako da bude h(x) = h(x+). Tada
Dokaz.
dt ⇒ h(x+), jer je h ograniqena u [a, b].

Z δ
sin λt π
h(x+)
t 2
S druge strane, primenom druge teoreme o sredoj vrednosti, nalazimo
0
Z δ Z δ
sin λt sin λt
(h(x + t) − h(x)) dt = (h(x + δ) − h(x)) dt =
0 t ξ t
Z λδ
sin y
= (h(x + δ) − h(x)) dy ⇒ 0,
λξ y
jer je prvi qinilac ravnomerno ograniqen, a drugi tei ka nuli i ne zavisi
od x. (I ovde vai isto obrazloee zaxto ξ nije nula, kao i u paragrafu
15.10)
15.15. Stav [Kriterijumi ravnomerne konvergencije II]. Neka je

f : R → R 2π -periodiqna i apsolutno integrabilna funkcija na [−π, π].
a) (ordan Dirihleov kriterijum) Ako je f ograniqene varijacije u [a −
δ, b + δ], za neko δ > 0, tada S (x) ⇒ f (x), ravnomerno po x ∈ [a, b];
b) (Dirihleov kriterijum) Ako je f neprekidna i ima konaqno mnogo ek-
n
stremnih vrednosti u [a − δ, b + δ], tada S (x) ⇒ f (x), ravnomerno po x ∈ [a, b].

n
a) Kao i u prethodnom ode ku, dovo no je dokazati za rastuu
funkciju f . Imamo
Dokaz.
Z π
1 t/2 sin(n + 1/2)t
Sn (x) = (f (x + t) + f (x − t)) dt.
π 0 sin(t/2) t
Funkcija t 7→ je rastua, u nuli je jednaka jedan, pa primeujemo drugu

t/2
teoremu o sredoj vrednosti

sin(t/2)
π
1 ξ
Z Z
1 t/2 sin(n + 1/2)t sin(n + 1/2)t
f (x + t) dt = f (x + t) dt+
π 0 sin(t/2) t π 0 t
1 π π f (x + t)
Z
+ sin(n + 1/2)t dt = I1 + I2 .
π2 ξ t
na osnovu Riman Lebegove Leme, jer je |f (x + t)/t| ≤ M/ξ, za t ≥ ξ,

a je konstanta, dakle apsolutno i ravnomerno integrabilna, dok I ⇒
I2 ⇒ 0
, prema prethodnoj lemi.

M/ξ 1
1 π
Na sliqan naqin
π 2 f (x+) = f (x)/2
i
Z π
1 t/2 sin(n + 1/2)t
f (x − t) dt ⇒ f (x)/2.
π 0 sin(t/2) t

15.16. Fejerovo jezgro. Znamo da postoji neprekidna funkcija qiji Fu-

rijeov red divergira u nekolikim taqkama (primer di Bua Rejmona). I vixe,
postoji i neprekidna funkcija qiji Furijeov red konvergira u svakoj taqki,
ali je ta konvergencija neravnomerna. Takav primer konstruisao je Lebeg
1906. U vebaima 5 i 6 moe se nai nexto jednostavnija konstrukcija,
koja potiqe od Fejera.
S druge strane, niz se moe , popraviti\ uzimaem aritmetiqkih sredina
prvih n qlanova. To je tvree poznato iz paragrafa 2.30. Naime, ako niz
(15) x + ··· + x
n
1 n
konvergira ka γ, onda i x konvergira ka γ. Da obratno nije taqno, lako se

vidi posmatrajui x = (−1) . n
n
Ako niz (15) konvergira onda kaemo da polazni niz x konvergira u

n
ezarovom smislu. Od interesa je, dakle, proveriti da li ezarova konver- n
gencija Furijeovog reda donosi nexto vixe.

ezarove sredine Furijeovog reda funkcije f su
(16) C (x; f ) = n1 X S (x; f ) = n1 X f (t)D (x − t) = f (t)F (x − t) dt,
n−1 Z Z n−1 π π
n k n n
k=0 k=0 −π −π
gde je
n−1
1X
Fn (x) = Dk (x)
n
k=0
Funkciju F (x) nazivamo Fejerovo jezgro. Eksplicitan oblik Fejerovog
jezgra dobijamo na sledei naqin
n
n−1
1 X 1 sin(k + 1/2)x
Fn (x) = =
n π 2 sin x/2
k=0
n−1
1 1 X 1 x
= 2 sin(k + )x sin =
2nπ sin x/2 2 2
k=0
n−1
1 X cos kx − cos(k + 1)x
= =
2nπ sin2 x/2 k=0
2
1 1 − cos nx 1 sin2 nx2
= = .
2nπ sin2 x/2 2 2nπ sin2 x2
15.17. Stav. Fejerovo jezgro ima sledee osobine:
a) F (x) ≥ 0;
Z nπ
b) −π
Fn (x) dx = 1 ;
v) , za sve δ > 0.
Z
lim Fn (x) dx = 0
n→+∞ δ≤|x|≤π
a) Oqigledno;
b) Kako je R D (x) dx = 1, to je i
Dokaz.
π
−π k
π n−1 Z
1X π
Z
Fn (x) dx = Dk (x) dx = 1.
−π n −π
k=0
v) Ako je δ ≤ |x| ≤ π onda je 1

sin2 x/2
≤ 1
sin2 δ/2
, pa je
0 ≤ Fn (x) =
1 sin2 nx/2
2
2nπ sin x/2
≤
1
2nπ sin2 δ/2
⇒ 0, ravnomerno po x.

K uqna je osobina a) - pozitivnost Fejerovog jezgra. Ona omoguava da
se dokae da ezarove sredine Furijeovog reda ravnomerno konvergiraju po-
laznoj funkciji. Naravno pod uslovom da je req o neprekidnoj funkciji.
15.18. Teorema [Fejer]. Neka je f : [−π, π] → R neprekidna funkcija,
takva da je f (−π) = f (π). Tada ezarove sredine C Furijeovog reda ravno-
merno konvergiraju ka f (x). n
Funkcija f se moe produiti do 2π-periodiqne funkcije f ∗
koja je, zbog uslova f (−π) = f (π), takoe neprekidna. Da ne komplikujemo

Dokaz.
zapis i to produee emo takoe oznaqavati sa f . Iz (16), posle smene

t ↔ x − t, imamo
Z π

|Cn (x) − f (x)| =
(f (x − t) − f (x))Fn (t) dt ≤
−π
Z Z
≤ |f (x − t) − f (x)|Fn (t) dt + 2M Fn (t) dt = S1 + S2 ,
|t|≤δ δ≤|t|≤π
gde je M ograniqee funkcije f . Prvi sabirak se moe uqiniti maim od ε,
jer je f neprekidna na zatvorenom intervalu, i time ravnomerno neprekidna
(Kantorova teorema), pa postoji δ > 0, takvo da iz |x − y| < δ sledi |f (x) −
f (y)| < ε. Upravo za takvo δ , bie |f (x − t) − f (x)| < ε, kad |t| < δ . Drugi
sabirak, prema prethodnom stavu tei ka nuli, i pri tome ne zavisi od x.
15.19. Zapaaa. 1 Dinijevi i Dirihle-ordanovi uslovi su neu-
◦
poredivi. Na primer, funkcija x sin nije ograniqene varijacije pa ne

2 1
zadovo ava Dirihle-ordanov uslov, ali je diferencijabilna, i stoga zado-

x2
vo avaR Dinijev uslov. S druge strane, funkcija f (x) = je monotona,

1
ali je divergentan integral.

log |x|
f (0+x)
2 K uqna qienica u dokazu Fejerove teoreme je pozitivnost Fejerovog

x
◦
jezgra, odnosno R F = R |F | =R 1. Dirihleovo jezgro nema tu osobinu. Xta-

vixe, moe se pokazati da je |D (x)| dx ∼ C log n, kad n → +∞. Neravno-
n n
π
merna ograniqenost integrala apsolutne vrednosti Dirihleovog jezgra izvor

−π n
je svih problema. Razvojem funkcionalne analize, taqnije primenom Banah-

Xtajnhausovog stava, mogue je na jednostavan naqin dokazati egzistenciju
funkcija koje su konstruisali di Bua Rejmon i Lebeg.
3 U okolini taqaka prekida funkcije f konvergencija Furijeovog reda
◦
mora biti neravnomerna, xto znaqi da se za datu taqnost ε mora uzimati sve
vixe i vixe sabiraka. Ovaj podatak se u inierskom svetu naziva Gibsov
fenomen. Na slici 8, prikazani su grafici delimiqnih suma S , S i S ,
Furijeovog reda funkcije sgn(x). 1 5 21
Slika 8
Inaqe, Gibsov fenomen se moe sresti u svakodnevnom ivotu. Ma kakav
ton, zvuk, koji se prenosi kablom, jeste periodiqna funkcija (napon se izra-
ava u funkciji od vremena). Osnovni period (inieri kau talasna
duina) odreuje visinu tona. Qexe se ona izraava u terminima uqesta-
losti (ili frekvencije) - reciproqna vrednost talasne duine. Xto vixa
uqestalost to vixi ton. Svi kablovi, uk uqujui i digitalne, imaju svoj
frekventni opseg. Zbog pojave koja se zove induktivnost, kablovi ne propux-
taju funkcije qija je frekvencija vea od neke fiksirane i koja zavisi od
tehniqkih karakteristika. U praksi to znaqi da se periodiqni signal, nakon
prolaska kroz kabl pretvara u delimiqnu sumu S svog Furijeovog reda, pri
n
qemu je broj n odreen kvalitetom kabla. Ukoliko na ulazu doe do naglih
skokova napona, na primer, ako zagrebete noktom po mikrofonu, onda je ulazna
funkcija bliska prekidnoj, pa na izlazu, zbog neravnomerne konvergencije do-
bijamo ravu aproksimaciju. Nax sagovornik e pored grebaa quti i blago
krqae. Ono se moe quti i na televizoru, radiu i bilo gde drugde. Osim kr-
qaa, promene u boji tona su takoe prisutne. Digitalna telefonija prenosi
tzv. odbirke, tj. umesto funkcije prenosi enu vrednost u qvorovima. Gustina
qvorova je podexena tako da odgovara frekventnom opsegu govora, koji nije
naroqito veliki. Otuda se dobija aproksimacija koja je dovo no dobra da
razumemo sagovornika, ali dovo no loxa, da svi kaemo , drukqije zvuqix
preko telefona\. Isto vai i za preterano komprimovane mp3 fajlove.
OPERACIJE SA FURIJEOVIM REDOVIMA
Ranije su dokazane teoreme o diferencirau i integraciji redova qlan
po qlan, koji se oslaaju na ravnomernu konvergenciju. Furijeovi redovi,
naalost, ravnomerno konvergiraju pod veoma jakim uslovima. Meutim, in-
tegracija i diferencirae Furijeovih redova moe se opravdati i drugim
metodima, bez obzira na ravnomernu konvergenciju.
15.20. Stav [diferencirae]. Neka je f : [−π, π] → R diferencija-
bilna funkcija i neka je f (−π) = f (π).
a) Ako f (x) ∼ a2 + P (a cos nx + b sin nx), onda je
0
+∞
n=1
n n
(17)
+∞
X
f 0 (x) ∼ (nbn cos nx − nan sin nx).
b) Ako f ispuava neki od uslova iz teorema 15.9 ili 15.11, onda u (17)
n=1
0
vai jednakost.
Imamo
Dokaz.
Z π
a0 (f 0 ) = f 0 (x) dx = f (π) − f (−π) = 0,
−π
π
1 π
Z Z
0 1 0
an (f ) = f (x) cos nx dx = cos nx df (x) =
π −π π −π
1 π
π Z
1
= f (x) cos nx − f (x)(−n sin nx) dx = nbn (f ),

π −π π −π
a takoe i
Z π Z π
1 1
bn (f 0 ) = f 0 (x) sin nx dx = sin nx df (x) =
π −π π −π
1 π
πZ
1
= f (x) sin nx − f (x)n cos nx) dx = −nan (f ).

π −π π −π
Primedba: Meuqlan u parcijalnoj integraciji u prvom izvoeu anulira
se zbog f (−π) = f (π).
b) Sledi iz Teorema 15.9 i 15.11
15.21. Stav [integracija]. Neka je f : [−π, π] → R apsolutno integra-
bilna funkcija,
+∞
a0 X
f (x) ∼ + (ak cos kx + bk sin kx),
2
k=1
pri qemu nije bitno da li en Furijeov red konvergira ili ne. Tada za sve
α, β ∈ [−π, π] vai
(18)
Z β Z XZ β +∞ β
a 0
f (x) dx = dx + (a cos x + b sin kx) dx. k k
α 2 α α
k=1
Posmatrajmo funkciju F (x) = R (f (t)−a /2) dt, koja se razlikuje

x
od integrala funkcije f za a x/2. Koeficijent a /2 smoR dodali u integral da

Dokaz. 0
0
bi F bila periodiqna; naime, tada je F (π) − F (−π) = f (t) dt − 2πa /2 = 0.

0 0
π
Neka su A , B Furijeovi koeficijenti funkcije F . Tada imamo

−π 0
n n
π π π
Z Z
1 sin nx
πAn = F (x) cos nx dx = F (x) sin nx − dF (x) =
−π n −π −π n
1 π
Z
a0
= − f (x) − sin nx dx =
n −π 2
a0 π
Z
1 1
= − πbn + sin nx dx = − πbn
n 2n −π n
i sliqno π
Z π Z π
1 cos nx
πBn = F (x) sin nx dx = − F (x) cos nx − dF (x) =
−π n −π −π n
1 π
Z
a0
= f (x) − cos nx dx =
n −π 2
Z π
π a0 π
= an (f ) − cos nx dx = an (f ).
n 2n −π n
Meuqlan u parcijalnoj integraciji u drugom izvoeu anulira se zbog jed-
nakosti F (−π) = F (π). Tako imamo
(19) X b +∞
A 0 a k k
F (x) ∼ + − cos kx + sin kx ,
2 k k
k=1
pri qemu jox jedino nismo izraqunali A . U tu svrhu, uvrstimo x = 0 u

posledu formulu, pa kako je F (0) = 0 nalazimo 0
(20)
+∞
A Xb 0 k
= .
2 k
k=1
Dokaimo jox da u (19) vai znak jednakosti. Funkcija F ima ograniqenu

varijaciju, jer je
X Z X xk
Z π
|F (xk ) − F (xk−1 )| ≤ |f (t) − a0 /2| dt ≤ |f (t) − a0 /2| dt,
xk−1 −π
pa moemo primeniti ordan-Dirihleov kriterijum. Tako kombinujui (19)
i (20) nalazimo
+∞ +∞
X bk X bk ak
F (x) = + − cos kx + sin kx ,
k k k
odnosno
k=1 k=1
Z x +∞
a0 X bk ak
f (t) dt − x= (1 − cos kx) + sin kx ,
0 2 k k
a to je upravoR formula (18) u posebnom sluqaju α = 0. Opxtu dobijamo,
k=1
oduzimaem = R − R .β
α
β
0
α
0

Primedba: U dokazu smo koristili teoremu o parcijalnoj integraciji za

Stiltjesov integral, i egovo svoee na Rimanov. Obiqna teorema o parci-
jalnoj integraciji nije dovo na jer pretpostav a neprekidnost funkcije f .
Dokaz se moe izvesti i bez pozivaa na Stiltjesov integral, kao xto je to
uobiqajeno u starijim u
benicima, i to putem Fubinijeve teoreme.
FURIJEOVI REDOVI U UNITARNIM PROSTORIMA
15.22. Jednostavnost formula (6) za izraqunavae Furijeovih koefi-
cijenata, dolazi od osobina (3) da se integrali proizvoda dve funkcije iz
skupa B = {1, cos x, sin x, . . . } anuliraju.
To navodi na pomisao da se jedan deo priqe o Furijeovim redovima moe
preneti i na druge sisteme funkcija koje imaju istu osobinu. Vixe od toga,
koncept Furijeovih redova, moe se apstraktno zasnovati. Naime, integral
proizvoda R f · g ima osobine skalarnog proizvoda, pojma poznatog iz linear-
ne algebre. Stoga emo u ovom ode ku razviti teoriju Furijeovih redova u
apstraktnom okrueu. Naravno samo u najosnovnijem obimu.
15.23. Definicija [Unitarni prostori]. Pre svega, daemo defini-
ciju unitarnog ili predhilbertovog prostora.
Vektorski prostor X (nad po em C) je unitaran ako na emu postoji
funkcija h·, ·i : X × X → C, sa sledeim osobinama:
1 hx, xi ≥ 0 i hx, xi = 0 ako i samo ako je x = 0 (samim tim hx, xi je uvek
◦
realno);
2 hy, xi = hx, yi;
◦
3 hλ x + λ x , yi = λ hx , yi + λ hx , yi (λ , λ komleksni brojevi.
◦
Iz ovih osobina jednostavno se izvodi da je hx, µ y + µ y i = µ hx, y i +

1 1 2 2 1 1 2 2 1 2
µ hx, y i, kao i h0, xi = hx, 0i = 0.

1 1 2 2 1 1
U svakom unitarnom prostoru, preslikavae X 3 x 7→ ||x|| = phx, xi je

2 2
korektno definisano i ima osobine norme. Tako je svaki unitaran prostor

ujedno i normiran vektorski prostor. Obratno nije taqno jer postoje normi-
rani vektorski prostori, gde norma nije uvedena preko skalarnog proizvoda
niti je mogue uvesti je tako (vidi vebae 8). Pomou norme mogue je
definisati metriku, kao xto smo videli ranije, sa d(x, y) = ||x − y||, pa je
svaki unitaran prostor metriqki prostor. Ako je jox kompletan, onda ga
zovemo Hilbertov prostor.
Osnovnu prednost u radu sa unitarnim prostorima u odnosu na normirane
vektorske prostore daje pojam ortogonalnosti vektora. Naime kaemo da je
x⊥y (x ortogonalno na y ) ako je hx, yi. Jasno je da je nula vektor ortogonalan
na svaki drugi vektor.
U sledeem stavu izloiemo najosnovnija svojstva skalarnog proizvoda.
15.24. Stav. U svakom unitarnom prostoru vai
a) ||x + y|| = ||x|| + 2 Re hx, yi + ||y|| ;
2 2 2
b) | hx, yi | ≤ ||x|| ||y|| (Koxi-Xvarcova nejednakost);

v) ako su x , . . . , x meusobno ortogonalni vektori, onda je
1 n
||x + · · · + x || = ||x || + · · · + ||x || (Pitagorina teorema);

1 n
2
1
2
n
2
g) Ako x → x onda hx , yi → hx, yi (neprekidnost skalarnog proizvoda.

n n
Dokaz. a) Iz definicije je
||x + y||2 = hx + y, x + yi = hx, xi + hx, yi + hy, xi + hy, yi =
= ||x||2 + hx, yi + hy, xi + ||y||2 = ||x||2 + 2 Re hx, yi + ||y||2 ;
b) Ako je jedan od vektora x, y jednak nuli, nejednakost je trivijalna. Zato
pretpostavimo x, y 6= 0. Za ma koji skalar λ, zbog a) vai
0 ≤ ||x + λy||2 = ||x||2 + 2 Re λ̄ hx, yi + |λ|2 ||y||2 .
Namestimo zgodno λ, to jest λ = − hy, xi /||y|| , pa dobijamo 2
| hx, yi |2 | hx, yi |2 ||y||2 | hx, yi |2

0 ≤ ||x||2 − 2 + = ||x||2
− ,
||y||2 ||y||4 ||y||2
odakle sledi rezultat;
v) Ako su x i y ortogonalni, onda je hx, yi = 0, pa rezultat, u sluqaju n = 2,
sledi iz taqke a). Opxti sluqaj pomou indukcije;
g) x → x u stvari znaqi ||x − x|| → 0. Na osnovu Koxi-Xvarcove
nejednakosti imamo | hx , yi − hx, yi | = | hx − x, yi | ≤ ||x − x|| ||y|| → 0.
n
n
n
n n
Primedba: Po e skalara se, bezbolno moe zameniti sa R, s tim xto u

osobini 2 , treba ignorisati kompleksno konjugovae. Tada Koxi-Xvarcova
◦
nejednakost omoguava definiciju ugla izmeu dva vektora, jer koliqnik

hx, yi /||x|| ||y|| ∈ [−1, 1], pa se moe proglasiti za kosinus nekog ugla iz [0, π].
No, to nam nee biti potrebno.
15.25. Definicija. Neka je X unitaran prostor i neka je dat sistem
funkcija B = {e , . . . , e , . . . } ⊆ X .
a) Kaemo da je B ortogonalan sistem, ako za j 6= k vai e ⊥e , tj.
1 k
he , e i = 0;
j k
j
b) Kaemo da je B ortonormiran sistem, ako je ortogonalan i za sve k
k
vai ||e || = 1;
v) Neka je x ∈ X , i B ortogonalan sistem. Brojeve hx, e i /||e || nazivamo
k
2
Furijeovim koeficijentima vektora x u odnosu na sistem B. Te koeficijente

k k
oznaqavaemo sa α (x) ili samo α ako nema opasnosti od zabune.

Nada e emo raditi sa ortogonalnim sistemima, uz napomenu da formule
k k
poprimaju jednostavniji oblik ako je sistem jox i ortonormiran.

15.26. Stav. Neka je X unitaran prostor sa skalarnim proizvodom h·, ·i,
i neka je e j = 1, 2, . . . neki ortogonalan sistem u X i neka su α egovi
Furijeovi koeficijenti. Tada vai:
j k
a) Ako su β bilo kakvi kompleksni brojevi, tada je

k
(21) X X n n
||x − β e || ≥ ||x − α e ||. k k k k
k=1 k=1
Drugim reqima n-ta delimiqna suma Furijeovog reda S , je od svih linearnih

kombinacija funkcija iz skupa {e , . . . , e } najblia funkciji f (u metrici n
prostoraP X ). (Ekstremalno svojstvo Furijeovih koeficijenata.) 1 n
b) |α | ||e || ≤ ||x|| - Beselova nejednakost;

k=1
n
k
2
k
2 2
v) Red P |α | ||e || konvergira, i posebno, niz α ||e || tei ka nuli.

+∞
k=1
k
2
k
2
k k
Dokaz. a) Neka je S = P α e . Tada za m ≤ n vai

n
n
k=1 k k
(22) hx − S , e i = hx, e i − X α he , e i = α ||e || − α ||e || = 0,

n
2 2
n m m k k m m m m m
k=1
jer je za k 6= m, he , e iP= 0.
Otuda, ako je T = β e , onda je S − T linearna kombinacija vek-
k m
n
tora e , . . . , e , pa je ortogonalna na x − S . Tako, zbog Pitagorine teoreme

n k=1 k k n n
imamo 1 n n
||x − Tn ||2 = ||(x − Sn ) + (Sn − Tn )||2 = ||x − Sn ||2 + ||Sn − Tn ||2 ≥ ||x − Sn ||2 ;
b) Iz (22) imamo hx − S , S i = 0, pa je n n
||x − Sn ||2 = hx − Sn , x − Sn i = hx − Sn , xi = ||x||2 − hSn , xi

a takoe i
n n n
X X | hx, ek i |2 X
hSn , xi = αk hek , xi = = |αk |2 ||ek ||2 ,
||ek ||2
odakle sledi
k=1 k=1 k=1
(23) X n
2 2 2 2
0 ≤ ||x − S || = ||x|| − |α | ||e || ; n k k
k=1
v) Sledi iz b).
Geometrijskim jezikom, prethodni rezultati se mogu formulisati i tako

xto je S ortogonalna projekcija vektora x na potprostor razapet vektorima
e , . . . , e . Logiqno je, onda, rei da je suma Furijeovog reda (ako postoji)
n
ortogonalna projekcija na potprostor generisan svim vektorima e , j ≥ 1.

1 n
Postav a se prirodno pitae: Da li je taj potprostor jednak celom X ili j
postoje neke funkcije koje tu nisu? Odgovor zavisi od ortogonalnog sistema

i okarakterisan je sledeim tvreem:
15.27. Teorema. Neka je X unitaran prostor, e , j ≥ 1 neki ortogonalan
sistem. j
a) Sledei uslovi su meusobno ekvivalentni:

(i ) Skup svih linearnih kombinacija vektora e je svuda gust u x. j
(ii ) Za svako x ∈ X , red P α e konvergira ka x u normi prostora X , to

+∞
k k
jest k=1
n
X hx, ek i
||x − Sn || = ||x − ek || → 0;
||ek ||2
(iii ) Vai
k=1
(Parsevalova jednakost);
+∞ +∞
X X | hx, ek i |2
||x||2 = |αk |2 ||ek ||2 =
||ek ||2
(iv ) Za svako x, y ∈ X vai hS , yi → hx, yi;

k=1 k=1
b) Svaki od prethodnih uslova povlaqi

n
(v ) Za sve x ∈ X , iz hx, e i = 0 za sve k ≥ 1 sledi x = 0,

a ako je X kompletan, onda vai i obratna implikacija.
k
a) (ii) ⇒ (i) je oqigledno;

⇒ (ii) Neka je ε > 0 dato. Tada postoji konaqna linearna kombinacija
Dokaz.
β e baznih vektora, takva da je ||x − T || < ε. Zbog ekstremalnog

(i)P
n0
svojstva Furijeovih koeficijenata (21), onda je i ||x − S || < ε, a kako je niz

T =
n0 k=1 k k n0
||x − S || (zbog (23)) opadajui, to sledi rezultat;

n0
(ii) ⇔ (iii) sledi iz formule (23);

n
(ii) ⇒ (iv) Neposredno sledi iz neprekidnosti skalarnog proizvoda;

(iv) ⇒ (ii) Iz (22) imamo hx − S , S i = 0, pa je ||x−S || = hx − S , xi → 0, 2
primenom uslova (iii) na y = x; n n n n
b) (iii) ⇒ (v) Ako je hx, e i = 0, onda je na osnovu (ii), ||x|| = 0, tj. x = 0; 2
(v) ⇒ (ii) Sada pretpostav amo da je X kompletan. Prvo dokaimo da

k
red P α e konvergira. Imamo, na osnovu ortogonalnosti

+∞
k=1
k k
* m m
+ m
X X X
αk ek , αk ek = |αk |2 ||ek ||2 < ε,
za dovo no velike m, n, jer je posledi izraz ostatak konvergentnog reda.

k=n+1 k=n+1 k=n+1
Stoga je niz delimiqnoh suma naxeg reda Koxijev, pa je i konvergentan, jer je

X kompletan.
Uoqimo vektor +∞
X
y =x− αk ek .
Zbog ortogonalnosti sistema e i neprekidnosti skalarnog proivoda, za sve

k=1
m imamo k
+∞
X
hy, em i = hx, em i − αk hek , em i = hx, em i − αm ||em ||2 = 0.
k=1
Otuda je y = 0, odnosno vai (ii).
POTPUNOST TRIGONOMETRIJSKOG SISTEMA

Zak uqci prethodnog ode ka vae u opxtem sluqaju. U ovom ode ku
primeniemo ih na trigonometrijske Furijeove redove.
15.28. Definicija. Definixemo skup
R [a, b] = {f : [a, b] → C | |f (x)| integrabilna},
2 2
i skalarni proizvod h·, ·i : R [a, b] × R [a, b] sa

2 2
(24)
Z b
hf, gi = f (x)g(x) dx.
Osobine 2 i 3 skalarnog proizvoda se jednostavno proveravaju. Meutim,

a
◦ ◦
postoji problem, doduxe otkloiv, u tomeR xto osobina 1 skalarnog proizvoda

◦
nije ispuena. Naime, moe biti da je |f (x)| dx = 0, a da pri tome f ne

b 2
bude identiqki jednaka nuli. Na primer, funkcija koja se razlikuje od nule

a
u konaqno mnogo taqaka.p To za posledicu ima to da preslikavae d, dato

sa d(f, g) = ||f − g|| = hf − g, f − gi nije metrika ve pseudometrika. Kao
i u sluqaju pseudometriqkih prostora, ovaj problem se rexava prelaskom na
koliqniqki skup koji se dobija kada se osnovni poseqe po zgodno odabranoj
relaciji ekvivalencije.
Kaemo da su f i g ekvivalentne i pixemo f ∼ g, ako je R |f (x) − b
g(x)| dx = 0. Sasvim je jednostavno dokazati da je ∼ jedna relacija ekvi-

a
2
valencije. Nije texko ni izvesti da se ta relacija slae sa operacijama

sabiraa vektora, mnoea vektora skalarom i skalarnog mnoea, odnosno
da vai:
f ∼ f1 ∧ g ∼ g1 ⇒ f + g ∼ f1 + g1 , λf ∼ λf1 , hf, gi = hf1 , g1 i ,
xto omoguuje da se na koliqniqkom skupu
R2 [a, b] := R2 [a, b]/ ∼
na korektan naqin uvedu operacije +, · i h·, ·i, odnosno struktura unitarnog
prostora.
Ostaje jox da se proveri da je integral u (24) uvek konvergentan. Sigurno
je sve u redu ako umesto skupa R[a, b] posmatramo egov podskup (zapravo vek-
torski potprostor) koji se sastoji isk uqivo od ograniqenih funkcija. Tada
e Rnas Koxi-Xvarcova nejednakost primeena na funkcije |f | i |g| uveriti da
je |f g| ≤ |f | |g| , i to na ma kom intervalu. I sada je problem rexen,
qR R
2 2
jer je desna strana poslede nejednakosti ograniqena, onda kada f, g ∈ R [a, b]. 2
Elementi skupa R su, dakako, klase ekvivalentnih funkcija i trebalo

2
bi da ih oznaqavamo sa [f ]. Meutim, mi emo i pored toga pisati prosto

f , umesto [f ], jer u naxem sluqaju jedan predstavnik klase govori sve o celoj
klasi.
Konvergenciju u metriqkom prostoru R [a, b] nazivamo srede kvadratna
2
konvergencija. Dakle niz f srede kvadratno konvergira ka f ako i samo

ako R |f − f | → 0.
n
b 2
a n
15.29. Stav. Neka su date funkcije s (x) = sin nx, c (x) = cos nx, c (x) ≡
. Sistem funkcija B = {1, c , s , . . . , c , s , . . . } je ortogonalan sistem u
√ n n 0
prostoru R [−π, π]. I vixe norma svake funkcije iz tog skupa jednaka je √π.
1/ 2 1 1 n n
2
Dokaz.Zaista,( relacije (6) se mogu zapisati

(
kao
π, m = n π, m = n
hcm , cn i = hsm , sn i = hcm , sn i = 0,
0, m 6= n 6 n
0, m =
xto je dovo no za dokaz.
15.30. Stav. Neka f ∈ R [−π, π] i f (x) ∼ + P a cos kx + b sin kx.

2 a0
2
+∞
k k
a) Vae jednakosti a = hf, c i, a = hf, c i, b = hf, s i; 1

√ 1
k=1
1
b) Ako su c i d bilo kakvi kompleksni brojevi, tada je

0 π 2 0 k π k k π k
k k
n
X n
X
||f − (c0 + (ck cos kx + dk sin kx)|| ≥ ||f − (a0 /2 + ak cos kx + bk sin kx)||.
Drugim reqima n-ta delimiqna suma Furijeovog reda S , je od svih linearnih

k=1 k=1
kombinacija funkcija iz skupa B najblia funkciji f (u srede kvadratnoj n
metrici). P
v) |a | /2 + (|a | + |b | ) ≤ R |f (x)| dx - Beselova nejednakost;
0
2
k=1
n
k
2
k
2 1
π
π
−π
2
g) Red P (|a | + |b | ) konvergira, i posebno, nizovi a , b tee ka nuli.

k=1
+∞
k
2
k
2
k k
Primenimo Stav 15.26 na ortogonalan sistem {c , s | n ≥ 1, m ≥

0} opisan u prethodnom Stavu.
Dokaz. n m

Kao i u opxtem sluqaju, prethodni rezultati se mogu geometrijski tuma-

qiti tako xto je S ortogonalna projekcija funkcije f na potprostor razapet
funkcijama c , c , s , . . . , c , s .n
15.31. Teorema [potpunost

0 1 1
trigonometrijskog sistema]. Neka je f ∈
n n
R [−π, π] i f ∼ a /2 + a cos kx + b sin kx.

+∞
2
P
0 k k
a) Skup svih trigonometrijskih polinoma, odnosno konaqnih linearnih

k=1
kombinacija funkcija iz B je svuda gust u R [−π, π]; 2
b) S (x; f ) konvergira srede kvadratno ka f , to jest ||f − S || → 0;

v) Vai
n n
|a | + |b | (Parsevalova jednakost);
π 2 +∞
|a |
Z
1 2
X 0 2 2
|f (x)| dx = + k k
π −π 2
k=1
g) Ako je g ∈ R [−π, π], onda 2

R
S (x)g(x) dx →
R
f (x)g(x) dx;
π π
d) Ako je g ∈ R [−π, π] i g = g cos kx = g sin kx = 0, onda je R |g| = 0,

−π n −π
2 2
R R R
odnosno g je nula vektor u koliqniqkom prostoru R . 2
a) 1 -korak. Pre svega dokaimo da ravnomerna konvergencija

◦
neprekidnih funkcija povlaqi sredekvadratnu. Za neprekidnu funkciju f

Dokaz.
imamo: sZ s 2
π π √
Z
||f || = |f (x)|2 dx ≤ max |f (t)| dx = 2π max |f (t)|.
−π −π −π≤t≤π −π≤t≤π
Ako niz neprekidnih funkcija f ravnomerno konvergira ka f , onda

n
max |fn (t) − f (t)| → 0,

−π≤t≤π
pa, prema prethodnoj nejednakosti ||f − f || → 0.

2 korak. Za datu, kvadratno integrabilnu funkciju f i za proizvo no
n
◦
ε > 0, postoji neprekidna funkcija f , takva da je ||f − f || < ε.

Zaista, ako je f ograniqena onda f dobijamo kao dao po deo linearnu
0 0
funkciju spajajui taqke (x , f (x )) gde su x podeone taqke podele P , takve

0
da je S(P) − S(P) < ε /2M , gde je M gore ograniqee funkcije |f |. Zaista,

k k k
2
tada e za ma koje t ∈ [x , x ] biti k−1 k
|f (t) − f0 (t)|2 ≤ 2M |f (t) − f0 (t)| ≤ 2M,

odnosno Z xk
|f (t) − f0 (t)|2 ≤ 2M Ω[xk−1 ,xk ] f · (xk − xk−1 ),
xk−1
xto kada prosumiramo postaje ||f − f || ≤ 2M (S − S) < ε . 2 2
Ako je f kvadratno integrabilna u nesvojstvenom smislu sa nesvojstvenim

0
taqkama c , . . . c , tada postoje dovo ne male okoline U taqaka c , takve da je

|f | < ε /4. Ako je fˆ = f van skupova U , a na U jednaka nuli, onda je
1 n j j
2 2
PR
fˆ ograniqena i ||f − fˆ|| ≤ ε/2. Prethodni sluqaj primenimo na funkciju fˆ.

Uj j j
Posledi korak. Prema Fejerovoj teoremi, postoji niz trigonometrijskih

polinoma T (x) stepena taqno n, takav da T ⇒ f . Tada, prema prvom koraku,
i ||T − f || → 0, pa je za dovo no veliko n Otuda
n 0
n n 0
||Tn − f || ≤ ||Tn − f0 || + ||f0 − f || < ε/2 + ε/2 = ε;

b)-d) Sve ostale taqke slede iz a) i Stava 15.27
15.32. Zapaaa. 1 Trigonometrijski red se lepo, qak prelepo ponaxa

◦
u odnosu na srede kvadratnu konvergenciju, dakle uvek konvergira polaznoj

funkciji. Xto se tiqe obiqne (taqka po taqka) i ravnomerne konvergencije,
kako smo videli, trigonometrijski Furijeov red se opire svakom lepom za-
k uqku. Dokazali smo da ravnomerna konvergencija povlaqi i obiqnu i sred-
e kvadratnu, a da obiqna ne povlaqi ravnomernu. U vebau 10 data je skica
dokaza da su srede kvadratna i obiqna konvergencija neuporedive, to jest da
nijedna od ih ne povlaqi onu drugu. Time, jasno, iz srede kvadratne ne
sledi ravnomerna.
2 Moe se dokazati (a za to videti vebae 28), da prostor R [−π, π] =
◦ 2
R [−π, π]/ ∼ nije kompletan metriqki prostor, xto u da im razmatraima

2
moe da napravi probleme. Kao xto je poznato, on se moe dopuniti do kom-

pletnog metriqkog prostora. Meutim to proxiree je skup klasa meusobno
ekvivalentnih Koxijevih nizova u R , dakle objekata sa kojima nije prijatno
2
raditi. Mnogo bi lepxe bilo da se R nekako utopi u kompletan metriqki2

prostor qiji su elementi funkcije. Takva potreba moe biti ostvarena uko-
liko se umesto Rimanovog uzme Lebegov integral, ali to ve izlazi iz okvira
klasiqne analize.
3 Opxte rezultate primenili smo samo u jednom sluqaju - na konkre-
◦
tan unitaran prostor R [−π, π], i konkretan ortogonalan sistem funkcija.

2
Primeri drukqijih unitarnih prostora, odnosno skalarnih proizvoda dobi-

jaju se upotrebom tzv. teinske funkcije. Naime, ako je w : [a, b] → R pozi-
tivna funkcija (w(x) ≥ 0), onda je skalarni proizvod
Z b
hf, gi = f (x)g(x)w(x) dx,
korektno definisan na prostoru

a
konvergira},
Z b
2
R ([a, b], w) = {f : [a, b] → R | |f (x)|2 w(x) dx
uz neizbeno seqee po relaciji ekvivalencije.

a
O svemu ovome videti vixe u vebaima 29, 30, 31.

FURIJEOV INTEGRAL
15.33. Furijeov red ima smisla ako je f periodiqna funkcija, ili pak
definisana na konaqnom segmentu [−π, π]. Ista priqa moe se spriqati i kada
se interval [−π, π] zameni intervalom [−l, l] (ili ma kojim drugim konaqnim
intervalom), kao xto je to opisano u paragrafu 15.6. Meutim, problem na-
staje ako elimo da razvijemo u Furijeov red neku neperiodiqnu funkciju na
qitavom domenu, to jest na R.
Ideja je da prevaziemo problem tako xto emo funkciju razviti u Fu-
rijeov red na [−l, l], a zatim poveavati l, odnosno pustiti limes kad l → +∞.
Furijeov red neperiodiqne funkcije na intervalu [−l, l] je dat formulama
(10) i (11) paragrafa 15.6, pa posle malo raquna dobijamo
l ∞ l
kπ(x − t)
Z Z
1 1X
f (x) ∼ f (t) dt + f (t) cos dt =
2l −l l −l l
k=1
∞
Z l !
1 X kπ(x − t) 1
= f (t) + cos dt
−l 2 l l
k=1
Podintegralna funkcija, na neki naqin, liqi na integralnu sumu. Naime,

ako uzmemo podeone taqke λ = kπ/l, onda je λ −λ = π/l, a u podintegralnoj
funkciji uoqavamo vrednost funkcije g(λ) = cos λ(x − t), odnosno
k k k−1
+∞
!
l
λk − λk−1
Z
g(λ0 ) X
f (x) ∼ f (t) + g(λk ) dt.
−l 2 π
k=1
Kada l → +∞, posledi izraz (tako oqekujemo) priblino e biti jednak

f (t)A(x − t) dt, gde je A(x) =
Z +∞ Z +∞
1
cos λx dλ.
π −∞ 0
Da im raspisivaem adicione formule nalazimo da je
Z +∞ Z +∞
A(x − t) = f (t) cos λx cos λt dλ + f (t) sin λx sin λt dλ.
0 0
Tako ima smisla sledea definicija

15.34. Definicija. Neka je f : R → R apsolutno integrabilna (na
(−∞, +∞)) funkcija. en Furijeov integral je
Z +∞
f (x) ∼ [a(λ) cos λx + b(λ) sin λx] dλ,
0
gde je
(25)
Z +∞ Z +∞
1 1
a(λ) = f (t) cos λt dt, b(λ) = f (t) sin λt dt.
π −∞ π −∞
15.35. Stav [Dinijev kriterijum]. Neka je f apsolutno integrabilna

na (−∞, +∞) funkcija.
a) Ako konvergira integral
+∞
|f (x + θ) + f (x − θ) − f (x+) − f (x−)|
Z
dθ,
0 θ
onda je
(26)
Z +∞
f (x+) + f (x−)
[a(λ) cos λx + b(λ) sin λx] dλ = ;
0 2
b) Ako f zadovo ava Lipxicov uslov u taqki x, onda vai (26);

v) Ako f ima uopxtene izvode u taqki x onda vai (26).
a) Ako je F (x) = (1/π) R (a(λ) cos λx+b(λ) sin λx) dλ , delimiqni
M
integral\, onda koristei (25) imamo

Dokaz. M 0
Z M Z +∞
πFM (x) = f (t) cos λ(x − t) dt dλ =
0 −∞
(zbog aps. konv.)

Z M Z +∞
= f (x + θ) cos λθ dθ dλ =
0 −∞
Z +∞ Z M
(27)
= f (x + θ) cos λθ dλ dθ =
−∞ 0
(smena θ ↔ −θ)
Z 0 Z M Z +∞ Z M
= + =
−∞ 0 0 0
Z +∞ Z M
= (f (x + θ) + f (x − θ)) cos λθ dλ dθ =
0 0
Z +∞
sin M θ
= (f (x + θ) + f (x − θ)) dθ.
0 θ
Otuda je, zbog ,
Z +∞
sin M θ π
dθ =
0 θ 2
(28) FM (x) −
f (x+) + f (x−)
2
=
Z +∞
1 f (x + θ) + f (x − θ) − f (x+) − f (x−)
= sin M θ dθ,
π 0 θ
a posledi integral tei ka nuli na osnovu Riman Lebegove leme.
Primedba: Istina, Riman Lebegova lema je dokazana za integral po konaq-
nom intervalu [α, β], ali pa ivim prouqavaem enog dokaza, moemo us-
tanoviti da vai i za (0, +∞). Zaista, zbog apsolutne integrabilnosti
R
<
+∞
ε, a → 0 (tehnika koju smo koristili u dokazu RL Leme za sluqaj nesvo-

η
R η
jstvenog integrala);
0
b) Zbog apsolutne integrabilnosti funkcije f , integral

+∞
|f (x + θ) + f (x − θ) − f (x+) − f (x−)|
Z
dθ
θ
je svakako konvergentan, a iz Lipxicovog uslova u taqki sledi
δ
x
|f (x + θ) − f (x+)| ≤ L|θ|α , |f (x − θ) − f (x−)| ≤ L|θ|α ,
pa je konvergentan i , pa sledi Dinijev uslov;
Rδ
v) Iz egzistencije uopxtenih izvoda sledi Lipxicov uslov uz α = 1, xto

0
smo ve videli u Stavu 15.9.

15.36. Stav [Dirihle-ordanov kriterijum]. Ako je f apsolutno
integrabilna i ograniqene varijacije u nekoj okolini taqke x, tada vai
(26).
Integral u (28) podelimo na dva dela R + R . Drugi integral δ +∞
tei ka nuli na osnovu Riman Lebegove leme. U prvom razdvojimo podint-

Dokaz.
0 δ
gralnu funkciju na dva dela

δ δ δ
f (x + θ) − f (x+) f (x − θ) − f (x−)
Z Z Z
= sin M θ dθ + sin M θ dθ = I1 + I2 .
θ θ
Primenom druge teoreme o sredoj vrednosti nalazimo
0 0 0
δ δ
f (x + θ) − f (x+)
Z Z
sin M θ
I1 = sin M θ dθ = (f (x + δ) − f (x+)) dθ → 0,
θ θ
jer je Dirihleov integral konvergentan. Sliqno i za I .
0 ξ
2
Ako se Furijeov integral prebaci u kompleksan oblik dobija se Furijeova

transformacija.
15.37. Definicija [Furijeova transformacija]. Neka je f : R → C
apsolutno integrabilna funkcija (tj. R |f (t)| dt < +∞). ena Furijeova
+∞
transformacija je funkcija fˆ data Zsa

−∞
(29)
+∞
1
fˆ(λ) = √ f (t)e dλ. −iλt
2π
Oqigledno je req o apsolutno konvergentnom integralu.
−∞
Uzimajui u obzir formule (25) nalazimo da je
r
π
fˆ(λ) = (a(λ) − ib(λ)).
2
15.38. Stav [formula inverzije]. Neka je f : R → C apsolutno inte-
grabilna funkcija, koja ispuava u svakoj taqki bilo Dinijeve, bilo Diri-
hle-ordanove uslove. Tada je
(30)
Z +M
1
f (x) = √ lim fˆ(λ)e dλ. iλx
2π M →+∞ −M
Poslede se moe zapisati i kao

Z +∞
1
f (x) = √ fˆ(λ)eiλx dλ,
2π −∞
ali samo pod uslovom da integral Rkonvergira, Rxto ne mora da bude taqno.
Naime, moe se dogoditi da lim i lim M
ne postoje, ali da usled
0
skraivaa nekog neintegrabilnog neparnog sabirka u funkciji f , postoji

M →+∞ 0 M →+∞ −M
lim
MR
M →+∞ −M
.
Fromulu inverzije dokazaemo samo za sluqaj funkcije sa vred-
nostima u R. To je dovo no, jer u protivnom moemo izvrxiti razlagae
Dokaz.
f = g + ih, g = Re f , h = Im f . Funkcije g i h zadovo avaju iste uslove (Dini,

Dirihle-ordan) kao i f , a obe strane u formuli (30) su linearne. Dakle,
pretpostavimo da je f (x) ∈ R za sve x.
Oznaqimo sa a(λ) i b(λ) Furijeove koeficijente funkcije f . Prema pre-
thodna dva Stava, f se moe predstaviti preko svog Furijeovog integrala, pa
imamo Z +∞
f (x) = [a(λ) cos λx + b(λ) sin λx] dλ =
0
Z +∞
= Re(a(λ) − ib(λ))eiλx dλ =
0
Z +∞
1
(a(λ) − ib(λ))eiλx dλ + (a(λ) + ib(λ))e−iλx dλ.

=
2
U drugi integral uvrstimo smenu λ ↔ −λ, i iskoristimo qienicu da je a(λ)
0
parna, a b(λ) neparna funkcija, pa dobijamo

Z +∞ Z −∞
1 iλx iλx
f (x) = (a(λ) − ib(λ))e dλ − (a(λ) − ib(λ))e dλ =
2 0 0
Z +∞
1
= (a(λ) − ib(λ))eiλx dλ =
2 −∞
Z +∞
1
= √ fˆ(λ)eiλx dλ,
2π −∞
pri qemu je posledi integral dobijen kao M →+∞

R0 RM
lim ( −M + 0 ) .
15.39. Stav. a) Neka je f : R → C n-puta diferencijabilna funkcija,
takva da su f , f ,... f apsolutno integrabilne funkcije. Tada je
0 (n)
(n) (λ) = (iλ)n fˆ(λ);

fd
b) Neka je f : R → C funkcija, takva da su f (x) i x f (x) apsolutno n
integrabilne, i neka je e(x) = x. Tada je fˆ n-puta diferencijabilna i vai

n f (λ) = in
dn ˆ
ed f (λ).
dλn
a) Indukcijom po n. Za n = 1 postoje i fˆ i fˆ .
Pokaimo, najpre da je lim f (x) = 0. Zbog f (x) = f (0) + R f (t) dt i
Dokaz. 0
x 0
integrabilnosti funkcije f , navedeni limes postoji. Ako on nije nula, ve

x→±∞ 0
0
recimo A > 0, onda je za x > M f (x) ≥ A − ε, pa f nije integrabilna. Kon-

tradikcija
Sada izvodimo traenu formulu parcijalnom integracijom
√ Z +∞
2π fb0 (λ) = f 0 (t)e−iλt dt =
−∞
+∞
Z +∞ √
= f (t)e−iλt −∞ − f (t)(−iλ)e−iλt dt = iλ 2π fˆ(λ)
−∞
Korak n ⇒ n + 1. Primenimo prethodni sluqaj na funkciju f , i dobi- (n)
jamo
f\ (λ) = iλfd (λ) = iλ(iλ) fˆ(λ);
(n+1) (n) n
b) Isto indukcijom po n. Za n = 1 postoje fˆ i efc, i rezultat dobijamo

primenom diferenciraa parametarskog integrala (Stav 14.13).
Korak n − 1 ⇒ n. Iz nejednakosti aritmetiqke i geometrijske sredine
je |x| = p1 · |x| · · · · · |x| ≤
n−1 n , pa je apsolutno konvergentan i
n 1+(n−1)|x|n
integral funkcije x f (x). Sada primenimo prethodni sluqaj na funkciju

n
n
n−1
xn−1
f (x).
15.40. Zapaaa. 1 Osobina Furijeove transformacije da izvod pret-
◦
vara u mnoee nezavisnom promeivom izuzetno je primeiva u diferenci-

jalnim jednaqinama. O tome videti vebaa 32, 33.
2 Analogon ParsevaloveZjednakosti za Furijeov
◦
integral je Planxarelo-
va teorema, koja tvrdi da je |f (x)| dx.
Z +∞ +∞
|fˆ(λ)| dλ = 2 2
−∞ −∞
VEBA A
1. Ako f parna funkcija, dokazati daZje
π
2
bn = 0; an = f (t) cos nt dt;
π 0
a ako je neparna, onda je Z π
2
an = 0; bn = f (t) sin nt dt.
π 0
2. Razvojem funkcije f (x) = x u Furijeov red dokazati da je za −π ≤ x ≤ π,
2
+∞
π 2 X 4 · (−1)n
x2 = + cos nx;
3 n=1
n
Dokazati jednakosti
+∞ +∞
X 1 π2 X 1 π2
2
= 2
=
n=1
n 6 n=1
(2n + 1) 8
+∞ +∞
X (−1)n π2 X 1 π2
2
=− 4
=
n=1
n 12 n=1
n 90
3. a) Razvojem funkcije cos ax (|a| < 1), dokazati da za −π ≤ x ≤ π vredi

+∞
cos ax 1 X (−1)n 2a
− =− cos nx;
sin aπ aπ n=1
n2 − a2
+∞ !
a2
b) Dokazati da je log a = log C ;
sin aπ Y
1− 2
n=1
n
+∞
x2
v) Izvesti Ojlerovo razlagae sinusa sin x = x 1− 2 2 ;
Y
n=1
π n
g) Izraqunati zbirove P α2 −n 2 i za α ∈/ Z.
+∞ +∞
P (−1)n
1
α2 −n2
n=1 n=1
4. Dokazati jednakosti
+∞
x X cos nx
− log 2 sin =
2 n=1
n
+∞
π−x sin nx
za
X
= , − π < x < π.
2 n=1
n
5. Dati su sledei trigonometrijski polinomi

k k
+
X cos(p + j)x −
X cos(p − j)x
Cp,k (x) = ; Cp,k (x) = ;
j=1
j j=1
j
k k
+
X sin(p + j)x −
X sin(p − j)x
Sp,k (x) = ; Sp,k (x) = .
j=1
j j=1
j
a) Dokazati nejednakosti
± ± 1
Cp,k (x) , Sp,k (x) ≤ ;
sin(ε/2)
b) Dokazati da je Cm+n,n
−
(0) > log n i Sm+n,n
−
(π/(m + n)) > log n − 1.
6. Neka je − +
Pm,n (x) = Cm+n,n (x) − Cm+n,n (x)
− +
Qm,n (x) = Sm+n,n (x) − Sm+n,n (x),
gde su C ± , S ± trigonometrijski polinomi iz prethodnog zadatka.
a) Dokazati da postoji (apsolutna) konstanta M , takva da je
|Pm,n (x)|, |Qm,n (x)| ≤ M ;
b) Neka je
+∞
X
Φ(x) = αk Pmk ,nk (x)
(31) k=1
+∞
X
Ψ(x) = αk Qmk ,nk (x),
k=1
gde su mk , nk nizovi prirodnih brojeva, a αk realnih brojeva, takvi da je mk+1 >

mk + 2nk , i αk log nk → +∞.
Dokazati da redovi u (31) ravnomerno konvergiraju, i da su Φ i Ψ neprekidne
funkcije;
b) Dokazati da Furijeov red funkcije Φ divergira za x = 0;
v) Dokazati da Furijeov red funkcije Ψ konvergira za sve x, ali da je konver-
gencija neravnomerna.
[Uputstvo: Furijeovi redovi datih funkcija se dobijaju od redova (31), raspi-
sivaem qlanova.]
7. Ako je f ∈ C k (R) 2π-periodiqna funkcija, tada je an , bn = O(1/nk ). Ako je f
ograniqene varijacije, tada je an , bn = O(1/n).
8. a) Ako je H unitaran prostor onda je
(32) ||x + y||2 + ||x − y||2 = 2(||x||2 + ||y||2 );
b) Primerom pokazati da (32) ne vai u prostoru Rk sa normom ||x||p =

, za p 6= 2.
P 1/p
k p
j=1 |xj |
9. Kretae zice koja treperi duine π sa fiksiranim krajevima, poqetnim

poloajem g i poqetnom brzinom h opisano je funkcijom u = u(x, t) gde je t vreme,
x ∈ [0, π] taqka na ici, a u odstupae od ravnotenog poloaja. Funkcija u
zadovo ava jednaqine:

∂2u ∂2u
= a2 2


2



 ∂t ∂x
(33)
u(0, t) = u(π, t) = 0




 u(x, 0) = g(x)


 ∂u
(x, 0) = h(x)


∂t
a) Ako u ima razdvojene promen ive, to jest u(x, t) = X(x)T (t) pokazati da
funkcija X zadovo ava Xturm-Ljuvilov problem
X 00 (x) = λX(x)
(
(34) X(0) = X(π) = 0;
√
b)√Ako se zna da je opxte rexee jednaqine X 00 = λX dato sa X(x) = √A cos −λx+
B sin −λx (A, B konstante), ako je λ > 0, odnosno X(x) = Ae + Be− λx , za λ < 0,
√
λx
dokazati da su sva rexea problema (34) data sa

X(x) = A sin nx;
v) Ako se pretopstavi da je rexee problema (33) oblika P Tn (t) sin nx, for-
+∞
malnim diferenciraem pokazati da funkcije Tn zadovo avaju Koxijev problem

n=1
 00 2 2
 Tn (t) + a n Tn (t)
(35)

Tn (0) = bn (g)

Tn0 (0) = bn (h),

gde su bn (g), bn (h) Furijeovi koeficijenti funkcija g i h (odnosno ihovih nepar-

nih produea);
g) Rexiti problem (35), i napisati formalno rexee problema (33) u obliku
reda. (Furijeov metod).
10. a) Dat je niz funkcija fn : [0, 1] → [0, 1] dat sa fn (t) = √n za 0 < t < 1/n,
i fn (t) = 0 inaqe. Dokazati da fn → 0 taqka po taqka, ali da fn 9 0 u srede
kvadratnoj metrici;
b) Neka je gn,k (x) karakteristiqna funkcija intervala ((k − 1)/n, k/n], za n ≥ 1
i k = 1, 2, . . . , n, i neka je niz fn dobijen reaem funkcija gn,k u sledeem poretku
g1,1 , g2,1 , g2,2 , g3,1 , g3,2 , g3,3 , . . .
Dokazati da fn → 0 u srede kvadratnoj metrici, ali ne i obiqno (taqka po taqka).

11. Napisati Furijeov red funkcije f (t) = 21 (sgn(cos t) + sgn(sin t)), izraqunati
egov zbir i P (−1) , P sin(2n+1)t , P sin(2n+1) .
+∞ +∞ n +∞
2n+1 2n+1 2n+1
n=0 n=0 n=0
12. Neka je f parna, na [0, 2π] integrabilna funkcija sa periodom

: R → R
2π , ak cos kt en Furijeov red i f (π − t) = −f (t) za t ∈ R. Dokazati da je
+∞
1
P
a
+
2 0
k=1
ak = π2 (1−(−1)k ) 0 f (t) cos kt dt za k = 0, 1, 2, . . . , π 2 /4−t2 = π8 +∞
R π/2 P n cos(2n+1)t
n=0 (−1) (2n+1) 3
za |t| ≤ π/2 i izraqunati n .

+∞
P 1
6
n=1
13. Neka je Furijeov red integrabilne funkcije f : R → R sa pe-

+∞
P
sin kt
riodom 2π i osobinom f (−t) = −f (t) = f (π − t) za t ∈ R. Dokazati: a) bk =
k=1
(1 + (−1)k ) π2 0 f (t) sin kt dt za k = 1, 2, . . . ; b) cos t = π8 , za 0 < t < π i

R π/2 +∞
P n sin nt
4n −1 2
k=1
izraqunati .
+∞
sin 8n
P
4n2 −1
n=1
14. Razviti funkciju f (t) = | arcsin(sin t)| u Furijeov red. Izraqunati egov
zbir i sume , .
+∞ +∞
P sin(2k+1) P 1
(2k+1)3 k6
k=0 k=1
15. Neka je λ 6= 0 realan broj. a) Izraqunati zbir Furijeovog reda 2π peri-

odiqne funkcije fλ : R → R, fλ (t) = πeλt za 0 < t < 2π; b) Izraqunati .
+∞
1
P
k2 +λ2
k=1
16. Dokazati da je za sve x ∈ [0, 2π].

+∞
cos nx 1 π x
P
4n2 −1
= 2
− 4
sin 2
n=1
17. Koristei Furijeov red funkcije x sin x na intervalu [−π, π] izraqunati
i sin nt.
+∞ +∞
P (−1)n P (−1)n n
n2 −1 n2 −1
n=2 n=1
18. a) Napisati Furijeov red funkcije f (t) = (−1) 3|t|

[ π ]
i izraqunati egov
zbir; b) Izraqunati , .
+∞ +∞
1 1
P P
(3k+1)2 (3k+2)2
k=1 k=1
19. Napisati Furijeov red funkcije arctg(tg(t/2)) pa izraqunati zbirove

+∞ +∞ 2
sin nx cos ny sin nx
za 0 < x, y < π.
X X
(−1)n , ,
n=1
n n=1
n
20. Dokazati da je , za |t| ia ∈ R, a 6= 0, pa

+∞
π ch at 1 cos nt
P
2a sh aπ
= 2a2
+ a2 +n2
≤ π
n=1
izraqunati .
+∞
(−1)n cos nt
P
n2
n=1
21. Neka je α ∈ R, fα : R → R 2π periodiqna funkcija, i g 2π-periodiqna

integrabilna na [−π, π], fα (t) = sin αt, |t| ≤ π. a) Napisati Furijeov red funkcije
fα i izraqunati egov zbir; b) Izraqunati lim π1 −π fα (t)g(t) dt.
Rπ
α→+∞
22. Dokazati da je π sgn(cos t) = 4 P cos(2n+1)t za sve t ∈ R pa izraqunati

+∞
(−1)n
2n+1
n=0
za |t| ≤ π, , .
+∞ +∞ +∞
P (−1)n P 1
P 1
(2n+1)2
sin(2n + 1)t (2n+1)4 n4
n=0 n=0 n=1
23. Neka je 0 ≤ α ≤ π i f
α 2π periodiqna funkcija na R, fα (x) = 2x + |x − α| −
za |x| < π i fα (x) = 0 za |x| = π. a) Napisati Furijeov red funkcije fα ; b)
|x + α|
Izraqunati P (−1)n−1 sinnxnx i P sinnxnx 2 za 0 < x < π.
+∞ +∞
n=1 n=1
24. Neka je 0 < h < π i Φ (t) = h

π
4h
(1+sgn(cos t−cos h)) t ∈ R za . Napisati Furi-
jeov red funkcije Φh pa izraqunati a) , b) i 01 log(1+x) dx.
+∞
P sin nh 2 R 1 |x−sin n| R
nh −1 n2
dx x
n=1
25. a) Dokazati 1
+ cos 2x + cos 4x + · · · + cos 2kx = sin(2k+1)x , cos x + cos 3x + · · · +
; b) Pokazati da se funkcije Sm (x) = sinsinmx mogu dodefinisati
2 2 sin x
sin 2kx
cos(2k − 1)x =
u 0 taqkama oblika kπ tako da budu neprekidne. 0U tom sluqaju pokazati i da su
2 sin x x
Sm (x) neprekidne, kao i da vai |Sm (x)| ≤ m, |Sm (x)| ≤ m2 za sve x ∈ (−∞, +∞)
i m = 1, 2, . . . ; v) Pokazati da su funkcije f (x) = P am Sm (x), |a| < 1 i f 0 (x)
+∞
neprekidne i funkciju f (x) razviti u Furijeov red.

m=1
26. Odrediti funkciju(

ϕ : (0, +∞) → R iz jednaqina 0 ϕ(y) cos xy dy = 1+x
R +∞ 1
, 2
(π/2) sin x, 0 ≤ x < π

.
R +∞
0
ϕ(y) sin xy dy =
0, x≥π
( (
27. Funkcije f (x) = 1,
0,
|x| < 1
|x| ≥ 1
, i g(x) =
e−x ,
0,
x>0
x≤0
predstaviti pomou
Furijeovog integrala.
28. Neka su fn,k : [0, 1] → R, karakteristiqne funkcije intervala ((2k − 1)/2n −
1/4n , (2k − 1)/2n + 1/4n ) , n ≥ 1, 1 ≤ k ≤ 2n−1 .
2n−1
a) Pokazati da je niz delimiqnih suma reda P n P fn,k Koxijev niz u pros-
+∞
n=1 k=1
toru R2 [0, 1]. [Uputstvo: pokazati da Pn Pk ||nfn,k ||2 konvergira.]
b) Pokazati da dati niz nije konvergentan (u srede kvadratnoj metrici). [Upu-
tstvo: Pretpostaviti suprotno, da postoji f ∈ R2 [0, 1] enmlimes. Ako su c1 , . . . , cm
ene nesvojstvenePtaqke, onda f mora biti ograniqena van ∪j=1 (cj −δ, cj +δ). Oceniti
zatim normu ||f − n≤N fn,k || koristei qienicu da je skup {(2k −1)/2n } svuda gust
u (0, 1).]
29. Neka je −∞ ≤ a < b ≤ +∞ i w : (a, b) → R pozitivnaR lokalno integrabilna
funkcija. Dokazati da je skup R((a, b), w) = {f : (a, b) → C| ab |f (x)|2 w(x) dx < +∞}
(integtral moe mati i nesvojstvene taqke unutar (a, b)) vektorski prostor, kao i
da je preslikavae Z b
hf, gi = f (x)g(x)w(x) dx
a
skalarni proizvod na R2 ((a, b), w) = R2 ((a, b), w)/ ∼, gde je ∼ pogodno odabrana
relacija ekvivalencije.
30. a) Pokazati 2da je sistem−xLagerovih polinoma Ln (x) = en! dxd (e−x xn ) orto-
x n
n
normiran sistem u R ((0, +∞), e );

b) Pokazati da je sistem Ermitovih polinoma Hn (x) = (−1)n ex dxd (e−x ) orto-
2 n
n
2
gonalan sistem u R2 ((−bb, +∞), e−x ); 2
v) Pokazati da je sistem Qebixev evih polinoma Tn (x) = cos(n arccos x) orto-

gonalan sistem u R2 ((−1, 1), √1−x
1
);
2
g) Pokazati da je sistem Leandrovih polinoma Pn (x) = n!21 dxd (1 − x2 ) orto-

n
n
n
gonalan u R2 (−1, 1).

31. Neka je sa uλ oznaqeno rexee diferencijalne jednaqine
−u00 + qu = λu u(a) = u(b) = 0.
Dokazati da je za λ 6= µ, uλ ⊥uµ u prostoru R2 [a, b].
32. Neka je funkcija y integrabilna na R zajedno sa prva dva svoja izvoda,
zadovo ava diferencijalnu jednaqinu ay00 + by0 + cy = f , gde su a, b, c ∈ R i f inte-
grabilna na R funkcija. Dokazati da ena Furijeova transformacija ŷ zadovo ava
algebrasku jednaqinu (−aλ2 + ibλ + c)ŷ = fˆ.
33. Prostirae toplote u ici beskonaqne duine opisano je parcijalnom
diferencijalnom jednaqinom drugog reda
∂u ∂2u
= k 2,
∂t ∂x
gde je k > 0 konstanta, u(t, x) temeperatura u trenutku t ≥ 0, na poloaju x ∈ R. Zna
se jox da je u(t, ±∞) = 0, kao i da je poqetna temperatura u(0, t) = ϕ(x).
a) Dokazati da Furijeova transformacija û (po x) zadovo ava obiqnu diferen-
cijalnu jednaqinu:
û0t (t, λ) = −kλ2 û(t, λ);
b) Dokazati da je posleda jednaqina ekvivalentna sa
2
(ekλ û)0t = 0;
v) Koristei poqetni uslov rexiti rexiti datu jednaqinu.

Furijeovi Redovi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Furijeovi Redovi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

15.

neko t, pa ako stavimo a = α + iβ dobijamo

(1) ϕ(t) = f (e ) = X(α + iβ )(cos nt + i sin nt)

Ovo je posebno vano ako je polupreqnik konvergencije stepenog reda jed-

nak jedan. I opxtije, ako je polupreqnik jednak R, tada se za |z| = R, stepeni

Koxi Adamarov stav ne govori nixta o konvergenciji stepenog reda.

koeficijente a i b moemo nai mnoeem jednakosti (2) redom sa 1, cos kx,

sin nx cos mx dx = 0, zbog neparnosti

Ako se na poqetku izvoea qinilo suvixno xto smo pisali a /2 umesto

Primedba: Sve ovo ima smisla ako vai , pa celo izvoee

Integrali u (4) imaju smisla kad god je funkcija f apsolutno integra-

Ukoliko nema opasnosti od zabune, pisaemo i S (x) umesto S (x; f ).

funkcija definisana na segmentu [−π, π] moe periodiqno produiti, tokom

15.4. Stav [Dirihleovo

Funkcija D naziva se Dirihleovo jezgro.

15.5. Kompleksni oblik Furijeovog reda. Umesto (5) mnogi pixu

pri qemu su koeficijenti c odreeni sak

na osnovu sliqnog zapaaa da je

Pokazaemo da su delimiqni zbirovi redova (5) i (8) jednaki. Iz (9), na

xto je i trebalo dokazati.

Izvoee se svodi na jednostavnu manipulaciju sa integralima, pa je izostav-

ravnomerno po α, β ∈ [a, b].

Dokaz. 1 sluqaj - f je integrabilna u svojstvenom smislu. Kao prvo

Neka je ε > 0 dato. Odaberemo δ > 0 tako da za svaku podelu P intervala 0

interval [α, β] ⊆ [a, b] podelom P : α = x < x < · · · < x = β sa parametrom

parametra. Bie S(f ; P) − S(f ; P) ≤ S(f ; P ) − S(f ; P ) < ε/2. Oznaqimo

Svaki od ova dva sabirka se oceuje na sledei naqin

U oceni sabirka S nejednakosti −M ≤ m ≤ M pomnoili smo inte-

2 sluqaj. Ako je f (x) dx nesvojstven integral, sa nesvojstvenim taqkama

c , . . . , c , onda odaberemo δ > 0 tako da je f (x) sin λx dx < ε/2, a van

(c − δ, c + δ) primenimo prvi sluqaj.

Identiqan dokaz prolazi i ako umesto sin stavimo cos.

Primedba: Jednakost (12) kazuje da je Riman Lebegova lema taqna kada

a) lim S (x) − [f (x + t) + f (x − t)]D (t) dt = 0, za sve δ > 0;

b) Ponaxae Furijeovog reda funkcije f u taqki x zavisi samo od vred-

nosti funkcije f u okolini taqke x.

na osnovu Riman Lebegove leme, jer je zbog

b) Neposredno sledi iz a).

b) (Lipxicov kriterijum) Ako funkcija f u taqki x zadovo ava Lip-

tada S (x) → (f (x+) + f (x−))/2;

Dokaz. Zbog Zprincipa lokalizacije, dovo no je dokazati

Prvi sabirak tei ka nuli, na osnovu Riman Lebegove leme, jer je t

ograniqena funkcija, i time integrabilna, pa i on tei ka nuli na osnovu

Riman Lebegove leme.

v) sledi iz b), jer iz egzistencije izvoda sledi Lipxicov uslov (13), uz

Primedba: Ako vai (13) za α > 1, onda se prelaskom na limes, dobija

pri qemu je podintegralna funkcija uvek ≥ 0, odatle sledi da je h konstantna

nosti, za ξ > 0. Obrazloee zaxto ξ ne moe da bude nula neemo ponav a-

15.11. Stav [Kriterijumi konvergencije II]. Neka je f : R → R 2π-

i konaqno mnogo ekstremnih vrednosti, tada S (x) → (f (x+) + f (x−))/2.

S (x, f ) i f 7→ (f (x+) + f (x−))/2 su linearna.

jer su funkcije t 7→ f (x + t) i t 7→ t/2

15.12. Napomena. Iako se Furijeov red 2π periodiqne funkcije moe

neprekidnost funkcije f . Stoga emo tokom ovog ode ka posmatrati isk u- n

zadovo ava Lipxicov uslov

tada S (x) ⇒ f (x), po x ∈ [a, b];

S (x) ⇒ f (x), po x ∈ [a, b].

Prvo pokaimo da I ⇒ 0. Naime, funkcija t 7→ je rastua funkcija, 1

pa primenom druge teoreme o sredoj vrednosti nalazimo

Oba integrala u prethodnoj formuli ravnomerno konvergiraju ka nuli (po

pa rezultat sledi posle primene adicione formule i Riman Lebegove leme

za δ dovo no malo i sve x. (M je gore ograniqee funkcije t 7→ .) t/2

Primedba: U prethodnom rasuivau vaan je redosled biraa. Dakle,

Ovo je posebno vano ako je polupreqnik konvergencije stepenog reda jed-

koeficijente a i b moemo nai mnoeem jednakosti (2) redom sa 1, cos kx,

Ako se na poqetku izvoea qinilo suvixno xto smo pisali a /2 umesto

Primedba: Sve ovo ima smisla ako vai , pa celo izvoee

Ukoliko nema opasnosti od zabune, pisaemo i S (x) umesto S (x; f ).

funkcija definisana na segmentu [−π, π] moe periodiqno produiti, tokom

pri qemu su koeficijenti c odreeni sak

na osnovu sliqnog zapaaa da je

Pokazaemo da su delimiqni zbirovi redova (5) i (8) jednaki. Iz (9), na

Izvoee se svodi na jednostavnu manipulaciju sa integralima, pa je izostav-

parametra. Bie S(f ; P) − S(f ; P) ≤ S(f ; P ) − S(f ; P ) < ε/2. Oznaqimo

Svaki od ova dva sabirka se oceuje na sledei naqin

U oceni sabirka S nejednakosti −M ≤ m ≤ M pomnoili smo inte-

b) Ponaxae Furijeovog reda funkcije f u taqki x zavisi samo od vred-

Prvi sabirak tei ka nuli, na osnovu Riman Lebegove leme, jer je t

ograniqena funkcija, i time integrabilna, pa i on tei ka nuli na osnovu

Primedba: Ako vai (13) za α > 1, onda se prelaskom na limes, dobija

nosti, za ξ > 0. Obrazloee zaxto ξ ne moe da bude nula neemo ponav a-

15.12. Napomena. Iako se Furijeov red 2π periodiqne funkcije moe

neprekidnost funkcije f . Stoga emo tokom ovog ode ka posmatrati isk u- n

Prvo pokaimo da I ⇒ 0. Naime, funkcija t 7→ je rastua funkcija, 1

pa primenom druge teoreme o sredoj vrednosti nalazimo

za δ dovo no malo i sve x. (M je gore ograniqee funkcije t 7→ .) t/2

Primedba: U prethodnom rasuivau vaan je redosled biraa. Dakle,

pa je |ϕ t(t)| ≤ |t|2L , ravnomerno po x, odakle vai uslov prethodne taqke.

v) Poznatom primenom Lagranove teoreme o sredoj vrednosti, iz ogra-

Funkcija t 7→ je rastua, u nuli je jednaka jedan, pa primeujemo drugu

teoremu o sredoj vrednosti

Ako niz (15) konvergira onda kaemo da polazni niz x konvergira u

ezarovom smislu. Od interesa je, dakle, proveriti da li ezarova konver- n

Funkcija f se moe produiti do 2π-periodiqne funkcije f ∗

koja je, zbog uslova f (−π) = f (π), takoe neprekidna. Da ne komplikujemo

zapis i to produee emo takoe oznaqavati sa f . Iz (16), posle smene

zadovo ava Dirihle-ordanov uslov, ali je diferencijabilna, i stoga zado-

2 K uqna qienica u dokazu Fejerove teoreme je pozitivnost Fejerovog

Dokaimo jox da u (19) vai znak jednakosti. Funkcija F ima ograniqenu

U svakom unitarnom prostoru, preslikavae X 3 x 7→ ||x|| = phx, xi je

Primedba: Po e skalara se, bezbolno moe zameniti sa R, s tim xto u

nejednakost omoguava definiciju ugla izmeu dva vektora, jer koliqnik

oznaqavaemo sa α (x) ili samo α ako nema opasnosti od zabune.

v) Red P |α | ||e || konvergira, i posebno, niz α ||e || tei ka nuli.

Dokaz. a) Neka je S = P α e . Tada za m ≤ n vai

Postav a se prirodno pitae: Da li je taj potprostor jednak celom X ili j

a) Sledei uslovi su meusobno ekvivalentni:

(iv ) Za svako x, y ∈ X vai hS , yi → hx, yi;