1.

UVOD

Elektronska pošta (Elektronic mail ili E-mail) je jedan od servisa Interneta. Preko
njega je omogućeno slanje i primanje informacija (dokumentacije) na poznate adrese iz
bilo kog dela sveta u bilo kom trenutku. Internet je, kao što je već poznato, globalna
mreža kompjuterskih mreža koja funkcioniše na osnovu određenih protokola. Korisnik
mora posedovati sledeće tehničke elemente: računar, modem, telefon i odgovarajuće
predznanje. Veza se ostvaruje preko provajdera - organizacije koja zakupljuje
komunikacione kanale i iznajmljuje ih korisnicima uz određenu nadoknadu. Internet
pruža usluge preko svojih servisa: E-mail, News, Gopher, Archie, World Wide Web...
Elektronsku poštu možemo nazvati osnovom osnova Interneta. Ako ni zbog čega
drugog, onda zbog toga što je ta svetska mreža počela baš od elektronske pošte. I
danas je više od polovine svih korisnika na Internetu zbog elektronske pošte.

1
 2. PROGRAM OUTLOOK EXSPRESS ZA ELEKTONSKU POŠTU

Outlook Exspess je program za primanje i slanje elektronske pošte i on je zapravo

smanjena verzija programa Microsoft Outlook. Program Outlook Exspress možemo
pokrenuti na tri načina:

- Klikom na izbor → Start → Programs →Outlook Express

- dva puta kliknemo na ikonu Outlook Expressa na radnoj površini

- kliknemo na ikonu Outlook Expressa na traci Lunch Quick

Prozor Outlook Expressa je ispod alatne trake podeljen na dva dela. U levom
delu nalazi se traka Outlooka ( Outlook Bar ) sa listom kataloga koje program sadrži, a u
desnom delu sadržaj označenog kataloga. Katalog Inbox sadrži svu pristiglu elektronsku
poštu, katalog Outbox sadrži elektronsku poštu koja će se naknadno slati primaocima,
katalog Sent Items sadrži poštu koja je već upućena primaocima, a katalog Deleted
Items sadrži izbrisane stavke. U katalogu Drafts nalaze se nedovršene poruke koje još
treba urediti pre slanja. Da bi videli sadržaj određenog kataloga, potrebno je kliknuti na
njegovu ikonu. Kada otvorimo katalog Inbox, desni deo prozora biti će podeljen u dva
dela. U gornjem delu nalazi se spisak pristigle pošte, a u donjem delu možemo videti
sadržaj označene poruke. Iz jednog kataloga u drugi prelazimo klikom na ikonu
kataloga, ili kliknemo na dugme sa imenom otvorenog kataloga ispod alatne linije, kako
bi se otvorio spisak kataloga u kojem zatim kliknemo na željeni katalog. Ako spisak
kataloga želimo učvrstiti u prozoru, tada kliknemo na dzgme sa spajalicom na vrhu
spiska, a ako spisak želimo ukloniti, kliknemo na dugme Close.

Izgled prozora Outlook Expressa možemo prilagoditi sopstvenim potrebama tako

da u izboru – View izaberemo naredbu – Layout. U dijaloškom okviru Window Layout
Properties određujemo izgled prozora. U polju Basic određujemo koje će se trake
nalaziti u prozoru tako što ispred njihovog imena postavimo potvrdnu kvačicu. U polju
Preview Pane ( okno ogledala ) određujemo da li će se ono nalaziti u prozoru i gde i da li
će sadržati zaglavlje. Kada prilagodimo izgled prozora kliknemo na dugme – OK.

2.1.NAČIN SLANJA I PRIMANJA ELEKRONSKE POŠTE

2.1.1. Način slanja

Da bi poslali elekronsku poštu, prvo moramo napisati poruku tako što u prozoru
programa Outlook Expess:

- kliknemo na dugme → New Mail

- kliknemo na izbor → File → New → Mail Message

- kliknemo na izbor → Message → New Message

2
Bez obzira koji način izaberemo uvek se pojavljuje isti prozor New Message.

- U polje To upišemo e – mail adresu primaoca.

- U polje Cc možemo upisati adrese na koje želimo da pošaljemo kopije poruke.

- U polje Subject upisujemo kratak opis poruke.

Slika- Primer poruke kojoj je pridružen attachment

Zatim kliknemo na donji okvir ili pritisnemo dirku Tab i upišemo tekst poruke. Pomoću
trake iznad okvira možemo urediti tekst. Ako uz poruku želimo da pošaljemo prilog, tada
kliknemo na dugme → Attach ili kliknemo na izbor→ Insert →File Attachment.
Otvoriće se dijaloški okvir Isert Attachment gde je prvo potrebno otvoriti katalog u
kojem se datoteka nalazi, zatim dva puta kliknuti na ime datoteke ili označiti datoteku
klikom na nju, a zatim kliknuti na dugme→ Attach. U gornjem delu prozora New
Message pojaviće se novi red Attach sa nazivom dodate datoteke. Uz jednu poruku
možemo poslati više priloga. Ako poruku želomo da pošeljemo odmah, kliknemo na
dugme → Send, a ako je želimo poslati kasnije sa ostalim porukama, kliknemo na izbor
→File →Send Later. Otvoriće se dijaloški okvir Send Mail koji nas obavještava da će
porukabiti pridodata ostalom porukama za slanje u katalogu Outbox. Kliknemo na
dugme → OK.

Kasnije u prozoru Outlook Expessa možemo kliknuti na dugme → Send and

Receive da bi istovremeno poslali i primili poštu, ili kliknuti na strelicu pored dugmeta
Send and Receive da bi otvorili izbor u kojem biramo naredbu → Send All. Posle toga
Outlook Express uspostaviti modemsku vezu i poslati svu poštu iz kataloga Outbox.
Kada pošalje poštu Outlook Expres poruke koje je poslao iz kataloga Outbox premešta
u katalog Sent Items.

3
 2.1.2. Način primanja

Da bi preuzeli elektronsku poštu potrebno je kliknuti na dugme→ Send/Receive ili

na strelicu pored, a zatim u spisku na račun za koji očekujemo poštu. Outlook Express
uspostavlja modem vezu, preuzme poštu i smešta je u Inbox. Vremenski period u kojem
će Outlook Express proveravati novopristiglu poštu određujemo tako da kliknemo na
izbor →Tools→ Options a na kartici General u polju Check for New Messages Every
podesimo vreme. Klikom na katalog Inbox pojaviće se spisak poruka. Ako kliknemo na
određenu poruku, u donjem okviru videćemo njen sadržaj.okvir pregleda postavljamo u
dijaloškom okviru Window Layout Properties ( kliknemo na izbor→ View →Layout ).
Ako dva puta kliknemo na poruku, njen sadržaj će se pojaviti u zasebnom prozoru.
Nepročitana poruka ispred svog imena ima sliku zatvorene koverte, a poruka čiji smo
sadržaj pročitali, ima otvorenu kovertu.

Slika - Prikaz lokalnih foldera u Outlook Expres-u

Ako želimo neku oruku da sačuvamo na disku, kliknemo na izbor→ File, →Save
As a ako želimo sačuvati prilog, izaberemo naredbu →SaveAttachments. Ako se uz
ime poruke nalazi znak spajalice, to znači da poruka sadrži prilog. Da bi videli sadržaj
priloga potrebno je kliknuti na dugme sa oznakom spajalice u zaglavlju okvira za pregled
poruke, a zatim izabrati stavku koju želimo videti. Ako je przor Outlook Expressa
podešen tako da ne sadrži okvir za pregled, tada je potrebno dva puta kliknuti na poruku
da bi bila prikazana u zasebnom prozoru, a zatim u polju Attach dva puta na prilog koji
želimo da otvorimo.

Ponekad se pojavljuje upozorenje da datoteka sadrži viruse i program traži dalja

uputstva za smeštanje priloga na disk. Potrebno je kliknuti na dugme→ OK, a zatim u
dijaloškom okviru Save Attachment As izabrati katalog u koji ćemo datoteku sačuvati i
kliknuti na dugme →Save. Kasnije možemo da otvorimo sačuvanu datoteku i da
pregledamo njen sadržaj. Ako poruke želimo da izbrišemo, odvlačimo ih u katalog

4
Deleted Items ili kliknemo na poruku desnim tasterom miša, a zatim na naredbu
→Delete.

Odgovaranje na poruku:

Ako na poruku želimo da odgovorimo, prvo je označimo, a zatim kliknemo na

dugme →Reply, a ako želimo da je prosledimo dalje, kliknemo na dugme →Forward a
u polje To upišemo adresu primaoca. U prozoru Message pišemo tekst odgovora i
kliknemo na dugme →Send.

3. E- MAIL KAO SREDSTVO ZA PRENOS PORUKA

Sredstvo za prenos poruka je posrednik u procesu komuniciranja između

oglašavača (koji je izvor informacija) i primaoca informacije. U literaturi iz oblasti
marketinga sredstva za prenos propagandnih poruka se veoma često dele u sledeće
grupe: novine, časopisi, radio, televizija, spoljna reklamna sredstva, projekciona
sredstva, direktna reklamna sredstva. U svetu, ali sve više i kod nas, zastupljen je novi
oblik sredstava za prenos propagandnih poruka - Internet, a samim tim i e-mail. E-mail
pored prethodno navedenih mogućnosti može biti i oblik (sredstvo) prodaje jer pruža
mogućnosti ugovaranja kupovine. Kad danas dobijete vizit kartu od poslovnog partnera
iz inostranstva, skoro je sigurno da ćete na njoj naći e-mail adresu za kontakt i http
adresu WWW prezentacije njegove firme ili njega lično. Osim reklamiranja, sastavni deo
takvog trenda je i prodaja koja se uglavnom zasniva na plaćanju preko kreditne kartice
(odnosno saopštenja njenog broja). Kako bi se onemogućile zloupotrebe svi WWW
čitači koji se iole nadaju uspehu na tržištu nude podršku mehanizmima autentifikacije
klijenta.

Pošto se e-mail može koristiti i u direktnom marketingu, odnosno u komuniciranju

putem medija sa identifikovanim, pojedinačnim kupcem, velike svetske firme koriste ovu
mogućnost u sve većem obimu kako bi uspostavile vezu sa okruženjem. Razlozi za to
su prvenstveno veličina auditorijuma kao i karakteristike samih korisnika. Naime, reč je o
auditorijumu koji prelazi brojku od 50.000.000 korisnika s tim da se procenjuje da se u
proseku svakih 10 minuta priključi po jedan novi korisnik. Osim toga, američka statistika
govori da preko 90% korisnika ovih servisa ima fakultetsko obrazovanje ili će ga ubrzo
steći, budući da je mnogo studenata među ovom kategorijom korisnika.

4. E- MAIL U ODNOSU NA TRADICIONALNU POŠTU I PREDNOSTI

VEZANE ZA KORISNIKE E- MAIL- a

5
 Elektronska pošta je po nekim karakteristikama slična tradicionalnoj (papirnoj)
pošti. I kod jedne i kod druge sve počinje sa pismom, odnosno, recimo od toga da jedna
osoba piše pismo drugoj osobi. Ovde je sve, takođe, nalik na “papirnu” poštu - pisma se
sortiraju i u zavisnosti od adrese bira se odgovarajuća maršruta za svako od njih. Jedna

grupa pisama se kroz podvodni transatlantski kabl otprema u Ameriku, druga uz pomoć
satelitskog radio mosta stiže, recimo, u Vladivostok, a treća skromno putuje do obližnjeg
grada. Sortiranje pisama se, naravno, ne radi ručno; taj posao obavlja, i to trenutno,
moćni poštanski kompjuter (server) i njegov program “maršrutizator”. Mnoga pisma na
ovom putu prolaze nekoliko međuservera, a na svakom od njih maršrutizator, izučivši
adresu, bira, od nekoliko mogućih puteva, onaj koji vodi do cilja. Krajnji cilj ovakvog
pisma je poštanski server na koji je direktno povezan PC primaoca. On ovde, kao i svi
korisnici ovog servera, ima svoje “poštansko sanduče” - deo memorije na koji stižu
isključivo pisma sa njegovom adresom. I konačno, poslednji korak u dostavi pisma:
korisnik s vremena na vreme baci pogled u svoje “poštansko sanduče” na serveru
(mnogi upravo time počinju svoj radni dan) i, ako je u njemu pismo, “uzima ga". Uz sve
te sličnosti, glavna razlika između elektronske pošte i “papirne” je u sledećem: poruke
postaju “žive” i putuju u obliku brzih elektronskih signala, često stižu za deo sekunde od
pošiljaoca pisma do primaoca na drugom kraju planete. Po efikasnosti e-mail je blizak
telefonskim vezama. Do kašnjenja u prijemu pisama dolazi, po pravilu, zato što korisnik
neredovno proverava svoje “poštansko sanduče” na svom serveru. Osim toga, pisma
ponekad prolaze poštanski čvor koji, iz tehničkih ili ekonomskih razloga radi sa
prekidima, po određenom rasporedu (danas je to veoma redak slučaj), recimo sat
dnevno ili 15 minuta na sat. I, konačno, lutanja i kašnjenja su moguća i zbog netačno
napisane adrese. Prednost u brzini razmene poruka u odnosu na klasičnu poštu je
očigledna. Osim toga, na ovaj način se veoma smanjuju troškovi slanja dokumentacije
(odnosno poruke) putem pošte, odnosno troškovi telefaksa i telefona.

Efikasnost, velika brzina slanja pisama nije jedina prednost elektronske pošte.
Plastičnost elektronskih signala, jednostavnost njihove obrade, sortiranja, memorisanja,
umnožavanja i druge transformacije čine elektronsku poštu sistemom ogromnih
mogućnosti. U mogućnosti ste, na primer, da pritiskom na taster memorišete dobijeno
elektronsko pismo na hard-disk vašeg kompjutera, u svakom momentu ga možete
odštampati na papiru, citirati, podići ga iz memorije da bi podsetili autora pisma na
njegove reči. Elektronska pošta daje mogućnost da se organizuje efikasna razmena
informacija u grupi korisnika, što je neophodno pri kolektivnom razmatranju najrazličitijih
problema - od odlaska na izlet do pisanja zajedničkog članka. U osobite prednosti
elektronske pošte spadaju demokratske i etičke osnove Interneta. Ukoliko primaoca
pisma ne poznajete lično, opšteprihvaćen je ljubazan i korektan stil komunikacije.

5.  STRUKTURE NEKIH SISTEMA ELEKTRONSKE POŠTE

6
 Kao jedna od najpoznatijih telematskih usluga elektronska pošta znatno smanjuje
upotrebu papira, kao i troškove dostave, a povećava brzinu prenosa. Ona omogućava
razmenu dokumenata od jednog do drugog računara i to automatski u roku od samo
nekoliko minuta.

Postoji više različitih sistema elektronske pošte putem kojih se mogu prenositi ne
samo tekstualne već i govorne poruke. Kada se radi o obradi teksta, pošiljalac otkucava
poruku na računaru za podatke, odakle se ona šalje u centralnu elektronsku memoriju i
unosi u poštansko sanduče primaoca. Primalac poziva poruku na svom računaru za
podatke u vreme kada mu to najviše odgovara. Tekst pošte očitava se sa video ekrana
ili sa odštampane kopije. Dužina poruke ne predstavlja nikakvu smetnju na prijemnoj
strani.

5.1.HIPOTETIČNI SISTEM ELEKTRONSKE POŠTE

Hipotetični sistem elektronske pošte je prilagođen za primenu u poštanskoj mreži,

a istovremeno je rentabilan u uslovima velikog broja pošiljaka. Funkcije ovog sistema su
sledeće:

- adresiranje i frankiranje pošiljaka

- prijem pošiljaka elektronskim poštanskim kovčežićem,

- - prerada pošiljaka u otpremi, prenos i prerada u prispeću,

- - štampanje i stavljanje u koverat i

- - uručenje pošiljaka.

Prilikom adresiranja i frankiranja pošiljaka trebalo bi poći od činjenice da će

korisnik morati da upotrebljava standardizovani formular sa određenim poljima za
adresu i ostale podatke koji se budu zahtevali u eksploataciji. Po očitavanju adrese,
mašina automatski određuje poštarinu u zavisnosti od dužine pisma ( broj stranica
formulara), zahtevanog kvaliteta prenosa, vrste pošiljke ( obične ili preporučene). Kada
korisnik ubaci u mašinu novac, ona upisuje u nekom mašinski čitljivom kodu, iznos
naplaćene poštarine na adresnoj strani formulara. Da bi se sistem zaštitio od
nepravilnog frankiranja potrebno je dobiti informaciju o frankiranju u mašinskom kodu
kojim je pismo obeleženo sve do prispeća. Ovo bi se moglo koristiti i za kontrolu
pošiljaka sa poštarinom plaćenom po posebnom ugovoru. Ima više načina na koji bi se
moglo izvršiti adresiranje i frankiranje. Elektronski poštanski kovčežić služi za prijem
pošiljaka elektronske pošte. Kompletan signal koji se dobija razlaganjem slike u
elektronskom kovčežiću prenosi se optičkim vlaknom do centralnog računara koji
preuzima obradu slike pre prenosa. Više desetina elektronskih kovčežića može se

7
priključiti na centralni računar. Sklopovi elektronskog poštanskog kovčežića su: sklop za
razlaganje slike, sklop koji očitava frankiranje i adresu primaoca u kompjuterskom kodu i
pretvara informacije u optički signal za prenos do računara, sklop koji uključuje
mehanizam za žigosanje pošiljke jer se prethodno izvrši kompresija slike u računaru i
dobije odgovarajuća naredba od računara. Kada se završi kompresija u računaru,
kovčežić je ispražnjen. Najpovoljnija organizacija prenosa između prijemnog i
odredišnog dela za preradu je da se pisma iz prijemnog centra prenose u paketu, a ne
pojedinačno. Pisma se prvo akumuliraju u prijemnom centru, korišćenjem računara se

sortiraju po odredištima i čuvaju se u memoriji sve do časa predviđenog za prenos

prema željenom odredištu . Prenos bi se vršio telefonskom mrežom, bilo po komutiranim
ili zakupljenim vodovima, a mogao bi se koristiti i prenos na nekom informatičkom
mediju u slučaju bliskih i saobraćajno dobro povezanih centara. Prerada pošiljaka u
odredišnom centru sastoji se u tome da se pošiljke iz svih prijemnih centara akumuliraju
i sortiraju po ulici, kućnom broju i nazivu primaoca. Pošiljke koje stižu u odredišni centar
štampaju se prema redosledu po kome su dospele u prijemni centar. U odredišnom
centru štampa se jedna kopija po originalu. Ukoliko korisnik želi da pošalje isto pismo na
više adresa, mogao bi da zaduži službu elektronske pošte, da na osnovu liste adresa,
štampa broj kopija po želji, menjajući automatski adresu na svakoj kopiji. Koverat za
pošiljke elektronske pošte nosi posebnu oznaku. Koverat je takvih dimenzija da
odgovara formatu A4 koje ne treba presavijati. Stavljati pošiljke u koverat kao i
adresiranje su automatski postupci. Dostava pošiljaka elektronske pošte vrši se zajedno
sa dostavom ostalih poštanskih pošiljaka. Pošto je sortiranje pošiljaka automatsko i u
prispeću je ručni rad sveden na minimum, neće postojati potreba izdvajanja usluga sa
hitnom dostavom. Pored dostave, može se predvideti isporuka pošiljaka neposredno na
šalteru. Najviše su veliki korisnici zainteresovani za ovakav sistem elektronske pošte jer
oni, ustvari, primaju i otpremaju veliku količinu pošiljaka. Biće zainteresovani i
pojedinačni korisnici za ovu vrstu usluga pod uslovom da se obezbedi rentabilnost,
odnosno povoljna tarifa.

5.2. SISTEM ELEKTRONSKE POŠTE ZA TEKST KOMUNICIRANJA  

Sistem elektronske pošte za tekst komuniciranja u osnovi sadrži centralni računar

koji radi na principu poštanskog ureda. Za kreiranje poruke koristi se tastatura pisaće
mašine. Sistemu se može pristupiti putem daljinskog upravljanja prilikom pokretnog
terminala. Pokretni terminal omogućava pregled uskladištenih poruka i stvaranja
odgovora. Korišćenjem telefonske linije moguć je pristup drugim sistemima elektronske
pošte .Elektronski poštanski sandučić predstavlja osnovni element sistema. On se
dodeljuje svakom korisniku. Poštanski sandučić je najvažniji element elektronske pošte
kada se posmatra kao celina sa pomagalima za rad u obliku liste sadržaja - kataloga, a

8
u komunikaciji sa elektronskom datotekom. Poštanski sandučić sa datotekom uključuje
se unutar samog terminala ili u centralnom poštanskom uredu, ukoliko se radi o
terminalu bez sopstvene mogućnosti uskladištenja. Adresiranje, postavljanje maraka,
razvrstavanje odlazne i dolazne pošte, slanje , štampanje poruke i stavljanje u omot
obavljaju se automatski. Fizički se radi sakupljanje i dostava poruka kao i kod svake
druge pošte. Kod sistema ovog tipa je prisutna nezavisnost od radnog vremena i
odstranjuje se čekanje na poštanskim šalterima. Kada se instalira mreža za sakupljanje i
dostavu, elektronska pošta postaje dostupna najširoj javnosti, pružajući mogućnost
slanja pisama u najudaljenije delove sveta. Uvođenje sistema elektronske pošte za tekst

komuniciranje predstavlja prirodan razvojni put za organizacije koje koriste

komunikacione mreže za prenos podataka.

5.3. ERIMAIL SISTEM

Jedan od vrlo efikasnih sistema elektronske pošte koji omogućava komunikacije

"svako sa svakim" je ERIMAIL sistem firme LM ERICSSON. Ovaj sistem koristi
tehnologiju uskladištenja i naknadne predaje poruka. ERIMAIL omogućava dostavu
poruka između terminala i kompjutera putem postojećih javnih i funkcionalnih mreža.
Ovaj sistem se može upotrebljavati za uredsku poštu čime bi se telefonski pozivi
zamenjivali pisanim porukama.

Korisnik šalje i prima poruke putem terminala. Svaki korisnik sistema ima određeni
katalog i poštanski sandučić. Kada je neka poruka upisana u sistem ona je automatski
upisana u katalog pošiljaoca. Kada je poruka završena i odaslana , kopija je napravljena
za svakog primaoca koji je naznačen u adresi i pohranjena u njegov poštanski sandučić.
Original poruke ostaje u katalogu pošiljaoca i može se kasnije ponovo koristiti. Osnovne
funkcije ERIMAIL sistema su ulaz ( kreiranje, uređenje, određivanje formata),
adresiranje, dostavljanje kao i operatorske funkcije ( neregularne poruke,
preusmeravanje, podrška korisnicima).

Tri vrste komunikacija koje omogućava ERIMAIL sistem su: interaktivne, grupne i dijalog
komunikacije. Prema vrstama komunikacija određene su i radne funkcije. Interaktivne
komunikacije pružaju funkcije za sastavljanje i uređenje poruka kao i čitanje poruka u
poštanskom sandučiću. Grupne komunikacije daju funkcije za ulaz i izlaz poruka. Dijalog
komunikacije omogućavaju da dva korisnika komuniciraju jedan sa drugim.ERIMAIL
sistem podržava razne vrste terminala i kompjutera kao terminale za pisanje, printere,
videodisplejere, procesore teksta, teleks i teletekst terminale i drugo.Veza između
korisničkog terminala, kompjutera i ERIMAIL sistema može se ostvariti direktno ili putem
raznih vrsta mreža kao teleks ili telefonska mreža, mreža za prenos podataka sa
komutacijom vodova ili paketa PABX. Struktura ERIMAIL sistema bazirana je na
univerzalnom komunikacionom sistemu ASK 101 čije se osnovne hardver i softver

9
jedinice mogu koristiti i u drugim komunikacijskim sistemima. Osnovne hardver jedinice
sastoje se od kompjuterskog modula (CM) koji koristi 16-bitni mikroprocesor, linijskog
modula (LM) i modula za uskladištenje (SM). Ove jedinice mogu biti kombinovane tako
da se načini, prema potrebama korisnika, sistem bilo koje veličine od minimalne sa po
jednim od svih navedenih modula do vrlo velikih sistema po desetak kompjuterskih i
linijskih modula, kao i dva modula iskladištenja. Softver se sastoji od osnovnog
komunikacijskog softvera, operacijskog softvera i softvera za održavanje koji se uvek
koriste, zatim dodatnih programa koji se instaliraju prema potrebi, za radne linijske
interfejse, protokole prilagođenja, centar za upravljanje mrežom, statistiku i tarifiranje
kao i rukovanje tekstom ( elektronska pošta).

5.4. SISTEM ELEKTRONSKE POŠTE U RAČUNARSKOJ MREŽI

Korisnik na jednom računaru može da pošalje pismo drugom korisniku, koji se

nalazi na drugom računaru, a koji je spojen na računarsku mrežu. Ovo je primenjeno
kod sistema elektronske pošte u računarskoj mreži. Korisnik tom prilikom specificira
računar i ime korisnika kome želi da pošalje pismo. Sistem elektronske pošte, pri
prolasku kroz računarsku mrežu koristi protokole nižih nivoa koji se brinu o prenosu
jednog ili više pisama. Sistem elektronske pošte u računarskoj mreži sastoji se iz
modula za izvršenje pojedinih funkcija elektronske pošte unutar računarskog sistema,
modula interfejsa preko kojeg korisnik uspostavlja vezu sa drugim korisnikom u
računarskoj mreži, kao i datoteke potrebne za izvršenje pojedinih funkcija u sistemu
elektronske pošte. Postoje više različitih mogućnosti koje stoje na raspolaganje
korisniku u sistemu elektronske pošte. Trebalo bi izdvojiti mogućnost korišćenja funkcija
sistema elektronske pošte kao što su to naprimer: “čitaj”, “štampaj”, “prebriši” i drugo,
zatim mogućnost da korisnik pošalje pismo drugom korisniku koji se nalazi u istom
računarskom sistemu ili korisniku koji se nalazi u računarskoj mreži međusebno
povezanih računara. Takođe je moguće poslati pismo jednom korisniku u sistemu
elektronske pošte, specificirajući njegovo ime i računar na koji je prijavljen korisnik.
Moguće je poslati pismo grupi korisnika prijavljenih u sistemu elektronske pošte u
lokalnoj mreži računara kao i svim korisnicima sistema elektronske pošte, koji su
priključeni na sisteme spojene u lokalnu mrežu. Korisniku je dostupno njegovo
poštansko sanduče kao i jedno ili više javnih poštanskih sandučića.

5.5. SISTEM ELEKTRONSKE POŠTE SA GOVORNIM PORUKAMA

U sistemu elektronske pošte sa govornim porukama beleže se izgovorene reči

pošiljaoca, memorišu se i dostavljaju primaocu, kada ovaj poziva. Zbog cene terminalne
opreme memorije za čuvanje i obradu reči kao i zbog prenosa ovaj sistem nije
univerzalan.Velika je povezanost sistema elektronske pošte sa govornim porukama sa

10
posedovanjem visoke tehnologije bazirane na računarima. Sistem “upamti i prosledi
dalje” pokazuje najbolje rezultate kada je reč o komunikacijama koje premošćuju više
zona ili kod rada u različitim smenama. Poruka se dostavlja onda kada to odgovara
primaocu.

Ovaj vid komunikacija je jako privlačan zbog činjenice da pri korišćenju elektronske
pošte ne brine se o zauzeću odredišta kao ni o dostavi.Sistem elektronske pošte sa
govornim porukama je veoma pogodan za instrukcije, kratke administrativne poruke i
njegova je pogodnost što se pošiljaočev glas prenosi sa svim karakteristikama i bojom.

5.6. CANONOV UREDSKI SISTEM ELEKTRONSKE POŠTE

Za vlastite potrebe komuniciranja CANON je unutar kompanije razvio sistem CATS

(CANON TELEMATIC SYSTEM) prema ITU-ovim MHS standardima X.400. Ovaj sistem
služi za rukovanje faksimil i teletekst dokumentima. Dokument koji se želi preneti ulazi u
sistem zajedno sa kontrolnim dokumentom. Kontrolni dokument sadrži odredišnu adresu
i instrukcije za rukovanje i sprema se u kompjuter koji zatim izvodi sve potrebne obrade i
sumiranja. Korisnik koji je predao poruku može od kompjutera dobiti informaciju da li je
poruka isporučena ili ne.

CATS nudi sledeće usluge:

- osnovnu uslugu elektronske pošte

- usluge podrške elektronskoj pošti

- usluge informisanja

Osnovna usluga elektronske pošte obezbeđuje automatsku isporuku tj. poruka se

isporučuje automatski na jednom ili čitav niz izabranih odredišta. Poverljivost
omogućava da do poruke ili dokumenta može doći samo onaj ko unese svoj identifikator
i lozinku. Dokument se isporučuje onome ko unese broj poštanskog sandučića.U usluge
podrške elektronskoj pošti spadaju funkcije upravljanja prenosom, primanjem, funkcije
upita za poštanski sandučić, funkcije registrovanja. Zapis o aktivnosti terminala može se
dobiti unošenjem broja terminala. Unošenjem određenog identifikacijskog broja dobije
se lista dokumenata koji čekaju na ispis. Omogućeno je registrovanje brojeva terminala,
lozinki i distribucionih lista kao i sve promene u vezi sa tim.Elektronski telefonski imenik
sadrži redovno ažuriranu listu telefonskih brojeva i druge korisne informacije.
Elektronska informativna ploča omogućava distribuciju svima dostupnih i korisnih
informacija. Usluga dostupa poslovnim standardima i dokumentima omogućava pristup

11
poslednjoj verziji poslovnih standarda. Za izgradnju uredskog MHS i povezivanje
terminala CANON proizvodi komunikacijske servere i terminalne adaptere.

6. ZAKLJUČAK

Elektronska pošta nudi danas racionalno korišćenje radnog vremena, uvođenje

informacionih resursa, mogućnost da zaposleni svoje poslovne obaveze ispunjavaju
brzo i na kvalitetan način. Uz sve to takozvano “papirno poslovanje” svodi se na vrlo
razumnu meru. Neka istraživanja pokazuju da od ukupnog broja pisama 58% otpada na
privatnu, a 42% na poslovnu korespodenciju. Od ovih 42 % pisama oko 60% je moguće
preneti elektronskim putem. Elektronika pri tome veoma pomaže pri organizaciji i
racionalizaciji poslovne korespodencije. Kako bi se postavili ekonomski aspekti
uvođenje elektronske pošte, neophodno je izvršiti iscrpnu analizu oko cene koštanja
prenosa, analizu tržišta i koristeći postojeće iskustvo u svetu dovesti poštu u situaciju da
poboljša kvalitet svojih usluga uz odgovarajuću profitabilnost.

12
 7. LITERATURA

1. Poslovna informatika sa praktikumom, Dr Rade Stanković i Dr Branko Krsmanović,

Bijeljina, 2005. godina,
2. Poslovna informatika, Dr Mladen Radivojević i Dr Radoja Radić, Banja Luka, 2007.
godina,

3. G:\Elektronska pošta - Wikipedija, prosta enciklopedija.htm.

4. Osnove računskih tehnologija i programiranja, Ivan Luković, Darko Stefanović,

Marija Rakić i Nenad Stefanović, Novi Sad, 2002. godina.

13
14