UVOD

Elektronska pošta (Elektronic mail ili E-mail) je jedan od servisa Interneta. Preko njega je
omogućeno slanje i primanje informacija (dokumentacije) na poznate adrese iz bilo kog dela
sveta u bilo kom trenutku. Internet je, kao što je već poznato, globalna mreža kompjuterskih
mreža koja funkcioniše na osnovu određenih protokola. Korisnik mora posedovati sledeće
tehničke elemente: računar, modem, telefon i odgovarajuće predznanje. Veza se ostvaruje preko
provajdera - organizacije koja zakupljuje komunikacione kanale i iznajmljuje ih korisnicima uz
određenu nadoknadu. Internet pruža usluge preko svojih servisa: E-mail, News, Gopher, Archie,
World Wide Web... Elektronsku poštu možemo nazvati osnovom osnova Interneta. Ako ni zbog
čega drugog, onda zbog toga što je ta svetska mreža počela baš od elektronske pošte. I danas je
više od polovine svih korisnika na Internetu zbog elektronske pošte.

1
 1. PROGRAM OUTLOOK EXSPRESS ZA ELEKTONSKU POŠTU

Outlook Exspess je program za primanje i slanje elektronske pošte i on je zapravo smanjena

verzija programa Microsoft Outlook. Program Outlook Exspress možemo pokrenuti na tri načina:

- Klikom na izbor → Start → Programs →Outlook Express

- dva puta kliknemo na ikonu Outlook Expressa na radnoj površini

- kliknemo na ikonu Outlook Expressa na traci Lunch Quick

Prozor Outlook Expressa je ispod alatne trake podeljen na dva dela. U levom delu nalazi
se traka Outlooka ( Outlook Bar ) sa listom kataloga koje program sadrži, a u desnom delu
sadržaj označenog kataloga. Katalog Inbox sadrži svu pristiglu elektronsku poštu, katalog Outbox
sadrži elektronsku poštu koja će se naknadno slati primaocima, katalog Sent Items sadrži poštu
koja je već upućena primaocima, a katalog Deleted Items sadrži izbrisane stavke. U katalogu
Drafts nalaze se nedovršene poruke koje još treba urediti pre slanja. Da bi videli sadržaj
određenog kataloga, potrebno je kliknuti na njegovu ikonu. Kada otvorimo katalog Inbox, desni
deo prozora biti će podeljen u dva dela. U gornjem delu nalazi se spisak pristigle pošte, a u
donjem delu možemo videti sadržaj označene poruke. Iz jednog kataloga u drugi prelazimo
klikom na ikonu kataloga, ili kliknemo na dugme sa imenom otvorenog kataloga ispod alatne
linije, kako bi se otvorio spisak kataloga u kojem zatim kliknemo na željeni katalog. Ako spisak
kataloga želimo učvrstiti u prozoru, tada kliknemo na dzgme sa spajalicom na vrhu spiska, a ako
spisak želimo ukloniti, kliknemo na dugme Close.

Izgled prozora Outlook Expressa možemo prilagoditi sopstvenim potrebama tako da u

izboru – View izaberemo naredbu – Layout. U dijaloškom okviru Window Layout Properties
određujemo izgled prozora. U polju Basic određujemo koje će se trake nalaziti u prozoru tako što
ispred njihovog imena postavimo potvrdnu kvačicu. U polju Preview Pane ( okno ogledala )
određujemo da li će se ono nalaziti u prozoru i gde i da li će sadržati zaglavlje. Kada prilagodimo
izgled prozora kliknemo na dugme – OK.

1.1.NAČIN SLANJA I PRIMANJA ELEKRONSKE POŠTE

1.1.1. Način slanja

Da bi poslali elekronsku poštu, prvo moramo napisati poruku tako što u prozoru programa
Outlook Expess:

- kliknemo na dugme → New Mail

- kliknemo na izbor → File → New → Mail Message

- kliknemo na izbor → Message → New Message

2
Bez obzira koji način izaberemo uvek se pojavljuje isti prozor New Message.

- U polje To upišemo e – mail adresu primaoca.

- U polje Cc možemo upisati adrese na koje želimo da pošaljemo kopije poruke.

- U polje Subject upisujemo kratak opis poruke.

Slika- Primer poruke kojoj je pridružen attachment

Zatim kliknemo na donji okvir ili pritisnemo dirku Tab i upišemo tekst poruke. Pomoću trake
iznad okvira možemo urediti tekst. Ako uz poruku želimo da pošaljemo prilog, tada kliknemo na
dugme → Attach ili kliknemo na izbor→ Insert →File Attachment. Otvoriće se dijaloški okvir
Isert Attachment gde je prvo potrebno otvoriti katalog u kojem se datoteka nalazi, zatim dva
puta kliknuti na ime datoteke ili označiti datoteku klikom na nju, a zatim kliknuti na dugme→
Attach. U gornjem delu prozora New Message pojaviće se novi red Attach sa nazivom dodate
datoteke. Uz jednu poruku možemo poslati više priloga. Ako poruku želomo da pošeljemo
odmah, kliknemo na dugme → Send, a ako je želimo poslati kasnije sa ostalim porukama,
kliknemo na izbor →File →Send Later. Otvoriće se dijaloški okvir Send Mail koji nas
obavještava da će porukabiti pridodata ostalom porukama za slanje u katalogu Outbox.
Kliknemo na dugme → OK.

Kasnije u prozoru Outlook Expessa možemo kliknuti na dugme → Send and Receive da bi
istovremeno poslali i primili poštu, ili kliknuti na strelicu pored dugmeta Send and Receive da bi
otvorili izbor u kojem biramo naredbu → Send All. Posle toga Outlook Express uspostaviti
modemsku vezu i poslati svu poštu iz kataloga Outbox. Kada pošalje poštu Outlook Expres
poruke koje je poslao iz kataloga Outbox premešta u katalog Sent Items.

1.1.2. Način primanja

Da bi preuzeli elektronsku poštu potrebno je kliknuti na dugme→ Send/Receive ili na

strelicu pored, a zatim u spisku na račun za koji očekujemo poštu. Outlook Express uspostavlja

3
modem vezu, preuzme poštu i smešta je u Inbox. Vremenski period u kojem će Outlook Express
proveravati novopristiglu poštu određujemo tako da kliknemo na izbor →Tools→ Options a na
kartici General u polju Check for New Messages Every podesimo vreme. Klikom na katalog
Inbox pojaviće se spisak poruka. Ako kliknemo na određenu poruku, u donjem okviru videćemo
njen sadržaj.okvir pregleda postavljamo u dijaloškom okviru Window Layout Properties
( kliknemo na izbor→ View →Layout ). Ako dva puta kliknemo na poruku, njen sadržaj će se
pojaviti u zasebnom prozoru. Nepročitana poruka ispred svog imena ima sliku zatvorene koverte,
a poruka čiji smo sadržaj pročitali, ima otvorenu kovertu.

Slika - Prikaz lokalnih foldera u Outlook Expres-u

Ako želimo neku oruku da sačuvamo na disku, kliknemo na izbor→ File, →Save As a ako
želimo sačuvati prilog, izaberemo naredbu →SaveAttachments. Ako se uz ime poruke nalazi
znak spajalice, to znači da poruka sadrži prilog. Da bi videli sadržaj priloga potrebno je kliknuti
na dugme sa oznakom spajalice u zaglavlju okvira za pregled poruke, a zatim izabrati stavku koju
želimo videti. Ako je przor Outlook Expressa podešen tako da ne sadrži okvir za pregled, tada je
potrebno dva puta kliknuti na poruku da bi bila prikazana u zasebnom prozoru, a zatim u polju
Attach dva puta na prilog koji želimo da otvorimo.

Ponekad se pojavljuje upozorenje da datoteka sadrži viruse i program traži dalja uputstva za
smeštanje priloga na disk. Potrebno je kliknuti na dugme→ OK, a zatim u dijaloškom okviru
Save Attachment As izabrati katalog u koji ćemo datoteku sačuvati i kliknuti na dugme →Save.
Kasnije možemo da otvorimo sačuvanu datoteku i da pregledamo njen sadržaj. Ako poruke
želimo da izbrišemo, odvlačimo ih u katalog Deleted Items ili kliknemo na poruku desnim
tasterom miša, a zatim na naredbu →Delete.

Odgovaranje na poruku:

Ako na poruku želimo da odgovorimo, prvo je označimo, a zatim kliknemo na dugme

→Reply, a ako želimo da je prosledimo dalje, kliknemo na dugme →Forward a u polje To
upišemo adresu primaoca. U prozoru Message pišemo tekst odgovora i kliknemo na dugme
→Send.

4
 2. E-MAIL KAO SREDSTVO ZA PRENOS PORUKA

Sredstvo za prenos poruka je posrednik u procesu komuniciranja između oglašavača (koji je

izvor informacija) i primaoca informacije. U literaturi iz oblasti marketinga sredstva za prenos
propagandnih poruka se veoma često dele u sledeće grupe: novine, časopisi, radio, televizija,
spoljna reklamna sredstva, projekciona sredstva, direktna reklamna sredstva. U svetu, ali sve više
i kod nas, zastupljen je novi oblik sredstava za prenos propagandnih poruka - Internet, a samim
tim i e-mail. E-mail pored prethodno navedenih mogućnosti može biti i oblik (sredstvo) prodaje
jer pruža mogućnosti ugovaranja kupovine. Kad danas dobijete vizit kartu od poslovnog partnera
iz inostranstva, skoro je sigurno da ćete na njoj naći e-mail adresu za kontakt i http adresu WWW
prezentacije njegove firme ili njega lično. Osim reklamiranja, sastavni deo takvog trenda je i
prodaja koja se uglavnom zasniva na plaćanju preko kreditne kartice (odnosno saopštenja njenog
broja). Kako bi se onemogućile zloupotrebe svi WWW čitači koji se iole nadaju uspehu na tržištu
nude podršku mehanizmima autentifikacije klijenta.

Pošto se e-mail može koristiti i u direktnom marketingu, odnosno u komuniciranju putem

medija sa identifikovanim, pojedinačnim kupcem, velike svetske firme koriste ovu mogućnost u
sve većem obimu kako bi uspostavile vezu sa okruženjem. Razlozi za to su prvenstveno veličina
auditorijuma kao i karakteristike samih korisnika. Naime, reč je o auditorijumu koji prelazi
brojku od 50.000.000 korisnika s tim da se procenjuje da se u proseku svakih 10 minuta priključi
po jedan novi korisnik. Osim toga, američka statistika govori da preko 90% korisnika ovih
servisa ima fakultetsko obrazovanje ili će ga ubrzo steći, budući da je mnogo studenata među
ovom kategorijom korisnika.

3. E-MAIL U ODNOSU NA TRADICIONALNU POŠTU I PREDNOSTI

VEZANE ZA KORISNIKE E- MAIL- a

Elektronska pošta je po nekim karakteristikama slična tradicionalnoj (papirnoj) pošti. I kod

jedne i kod druge sve počinje sa pismom, odnosno, recimo od toga da jedna osoba piše pismo
drugoj osobi. Ovde je sve, takođe, nalik na “papirnu” poštu - pisma se sortiraju i u zavisnosti od
adrese bira se odgovarajuća maršruta za svako od njih. Jedna grupa pisama se kroz podvodni
transatlantski kabl otprema u Ameriku, druga uz pomoć satelitskog radio mosta stiže, recimo, u
Vladivostok, a treća skromno putuje do obližnjeg grada. Sortiranje pisama se, naravno, ne radi
ručno; taj posao obavlja, i to trenutno, moćni poštanski kompjuter (server) i njegov program
“maršrutizator”. Mnoga pisma na ovom putu prolaze nekoliko međuservera, a na svakom od njih
maršrutizator, izučivši adresu, bira, od nekoliko mogućih puteva, onaj koji vodi do cilja. Krajnji
cilj ovakvog pisma je poštanski server na koji je direktno povezan PC primaoca. On ovde, kao i
svi korisnici ovog servera, ima svoje “poštansko sanduče” - deo memorije na koji stižu isključivo

5
pisma sa njegovom adresom. I konačno, poslednji korak u dostavi pisma: korisnik s vremena na
vreme baci pogled u svoje “poštansko sanduče” na serveru (mnogi upravo time počinju svoj radni
dan) i, ako je u njemu pismo, “uzima ga". Uz sve te sličnosti, glavna razlika između elektronske
pošte i “papirne” je u sledećem: poruke postaju “žive” i putuju u obliku brzih elektronskih
signala, često stižu za deo sekunde od pošiljaoca pisma do primaoca na drugom kraju planete. Po
efikasnosti e-mail je blizak telefonskim vezama. Do kašnjenja u prijemu pisama dolazi, po
pravilu, zato što korisnik neredovno proverava svoje “poštansko sanduče” na svom serveru. Osim
toga, pisma ponekad prolaze poštanski čvor koji, iz tehničkih ili ekonomskih razloga radi sa
prekidima, po određenom rasporedu (danas je to veoma redak slučaj), recimo sat dnevno ili 15
minuta na sat. I, konačno, lutanja i kašnjenja su moguća i zbog netačno napisane adrese. Prednost
u brzini razmene poruka u odnosu na klasičnu poštu je očigledna. Osim toga, na ovaj način se
veoma smanjuju troškovi slanja dokumentacije (odnosno poruke) putem pošte, odnosno troškovi
telefaksa i telefona.

Efikasnost, velika brzina slanja pisama nije jedina prednost elektronske pošte. Plastičnost
elektronskih signala, jednostavnost njihove obrade, sortiranja, memorisanja, umnožavanja i druge
transformacije čine elektronsku poštu sistemom ogromnih mogućnosti. U mogućnosti ste, na
primer, da pritiskom na taster memorišete dobijeno elektronsko pismo na hard-disk vašeg
kompjutera, u svakom momentu ga možete odštampati na papiru, citirati, podići ga iz memorije
da bi podsetili autora pisma na njegove reči. Elektronska pošta daje mogućnost da se organizuje
efikasna razmena informacija u grupi korisnika, što je neophodno pri kolektivnom razmatranju
najrazličitijih problema - od odlaska na izlet do pisanja zajedničkog članka. U osobite prednosti
elektronske pošte spadaju demokratske i etičke osnove Interneta. Ukoliko primaoca pisma ne
poznajete lično, opšteprihvaćen je ljubazan i korektan stil komunikacije.

4.  STRUKTURE NEKIH SISTEMA ELEKTRONSKE POŠTE

Kao jedna od najpoznatijih telematskih usluga elektronska pošta znatno smanjuje upotrebu
papira, kao i troškove dostave, a povećava brzinu prenosa. Ona omogućava razmenu dokumenata
od jednog do drugog računara i to automatski u roku od samo nekoliko minuta.

Postoji više različitih sistema elektronske pošte putem kojih se mogu prenositi ne samo
tekstualne već i govorne poruke. Kada se radi o obradi teksta, pošiljalac otkucava poruku na
računaru za podatke, odakle se ona šalje u centralnu elektronsku memoriju i unosi u poštansko
sanduče primaoca. Primalac poziva poruku na svom računaru za podatke u vreme kada mu to
najviše odgovara. Tekst pošte očitava se sa video ekrana ili sa odštampane kopije. Dužina poruke
ne predstavlja nikakvu smetnju na prijemnoj strani.

4.1.HIPOTETIČNI SISTEM ELEKTRONSKE POŠTE

Hipotetični sistem elektronske pošte je prilagođen za primenu u poštanskoj mreži, a

istovremeno je rentabilan u uslovima velikog broja pošiljaka. Funkcije ovog sistema su sledeće:

6
 - adresiranje i frankiranje pošiljaka
- prijem pošiljaka elektronskim poštanskim kovčežićem,

- prerada pošiljaka u otpremi, prenos i prerada u prispeću,

- štampanje i stavljanje u koverat i

- uručenje pošiljaka.

Prilikom adresiranja i frankiranja pošiljaka trebalo bi poći od činjenice da će korisnik

morati da upotrebljava standardizovani formular sa određenim poljima za adresu i ostale podatke
koji se budu zahtevali u eksploataciji. Po očitavanju adrese, mašina automatski određuje
poštarinu u zavisnosti od dužine pisma ( broj stranica formulara), zahtevanog kvaliteta prenosa,
vrste pošiljke ( obične ili preporučene). Kada korisnik ubaci u mašinu novac, ona upisuje u
nekom mašinski čitljivom kodu, iznos naplaćene poštarine na adresnoj strani formulara. Da bi se
sistem zaštitio od nepravilnog frankiranja potrebno je dobiti informaciju o frankiranju u
mašinskom kodu kojim je pismo obeleženo sve do prispeća. Ovo bi se moglo koristiti i za
kontrolu pošiljaka sa poštarinom plaćenom po posebnom ugovoru. Ima više načina na koji bi se
moglo izvršiti adresiranje i frankiranje. Elektronski poštanski kovčežić služi za prijem pošiljaka
elektronske pošte. Kompletan signal koji se dobija razlaganjem slike u elektronskom kovčežiću
prenosi se optičkim vlaknom do centralnog računara koji preuzima obradu slike pre prenosa. Više
desetina elektronskih kovčežića može se priključiti na centralni računar. Sklopovi elektronskog
poštanskog kovčežića su: sklop za razlaganje slike, sklop koji očitava frankiranje i adresu
primaoca u kompjuterskom kodu i pretvara informacije u optički signal za prenos do računara,
sklop koji uključuje mehanizam za žigosanje pošiljke jer se prethodno izvrši kompresija slike u
računaru i dobije odgovarajuća naredba od računara. Kada se završi kompresija u računaru,
kovčežić je ispražnjen. Najpovoljnija organizacija prenosa između prijemnog i odredišnog dela
za preradu je da se pisma iz prijemnog centra prenose u paketu, a ne pojedinačno. Pisma se prvo
akumuliraju u prijemnom centru, korišćenjem računara se sortiraju po odredištima i čuvaju se u
memoriji sve do časa predviđenog za prenos prema željenom odredištu . Prenos bi se vršio
telefonskom mrežom, bilo po komutiranim ili zakupljenim vodovima, a mogao bi se koristiti i
prenos na nekom informatičkom mediju u slučaju bliskih i saobraćajno dobro povezanih centara.
Prerada pošiljaka u odredišnom centru sastoji se u tome da se pošiljke iz svih prijemnih centara
akumuliraju i sortiraju po ulici, kućnom broju i nazivu primaoca. Pošiljke koje stižu u odredišni
centar štampaju se prema redosledu po kome su dospele u prijemni centar. U odredišnom centru
štampa se jedna kopija po originalu. Ukoliko korisnik želi da pošalje isto pismo na više adresa,
mogao bi da zaduži službu elektronske pošte, da na osnovu liste adresa, štampa broj kopija po
želji, menjajući automatski adresu na svakoj kopiji. Koverat za pošiljke elektronske pošte nosi
posebnu oznaku. Koverat je takvih dimenzija da odgovara formatu A4 koje ne treba presavijati.
Stavljati pošiljke u koverat kao i adresiranje su automatski postupci. Dostava pošiljaka
elektronske pošte vrši se zajedno sa dostavom ostalih poštanskih pošiljaka. Pošto je sortiranje
pošiljaka automatsko i u prispeću je ručni rad sveden na minimum, neće postojati potreba
izdvajanja usluga sa hitnom dostavom. Pored dostave, može se predvideti isporuka pošiljaka
neposredno na šalteru. Najviše su veliki korisnici zainteresovani za ovakav sistem elektronske
pošte jer oni, ustvari, primaju i otpremaju veliku količinu pošiljaka. Biće zainteresovani i
pojedinačni korisnici za ovu vrstu usluga pod uslovom da se obezbedi rentabilnost, odnosno
povoljna tarifa.

7
 4.2. SISTEM ELEKTRONSKE POŠTE ZA TEKST KOMUNICIRANJA  

Sistem elektronske pošte za tekst komuniciranja u osnovi sadrži centralni računar koji radi
na principu poštanskog ureda. Za kreiranje poruke koristi se tastatura pisaće mašine. Sistemu se
može pristupiti putem daljinskog upravljanja prilikom pokretnog terminala. Pokretni terminal
omogućava pregled uskladištenih poruka i stvaranja odgovora. Korišćenjem telefonske linije
moguć je pristup drugim sistemima elektronske pošte .Elektronski poštanski sandučić predstavlja
osnovni element sistema. On se dodeljuje svakom korisniku. Poštanski sandučić je najvažniji
element elektronske pošte kada se posmatra kao celina sa pomagalima za rad u obliku liste
sadržaja - kataloga, a u komunikaciji sa elektronskom datotekom. Poštanski sandučić sa
datotekom uključuje se unutar samog terminala ili u centralnom poštanskom uredu, ukoliko se
radi o terminalu bez sopstvene mogućnosti uskladištenja. Adresiranje, postavljanje maraka,
razvrstavanje odlazne i dolazne pošte, slanje , štampanje poruke i stavljanje u omot obavljaju se
automatski. Fizički se radi sakupljanje i dostava poruka kao i kod svake druge pošte. Kod sistema
ovog tipa je prisutna nezavisnost od radnog vremena i odstranjuje se čekanje na poštanskim
šalterima. Kada se instalira mreža za sakupljanje i dostavu, elektronska pošta postaje dostupna
najširoj javnosti, pružajući mogućnost slanja pisama u najudaljenije delove sveta. Uvođenje
sistema elektronske pošte za tekst komuniciranje predstavlja prirodan razvojni put za organizacije
koje koriste komunikacione mreže za prenos podataka.

4.3. ERIMAIL SISTEM

Jedan od vrlo efikasnih sistema elektronske pošte koji omogućava komunikacije "svako sa
svakim" je ERIMAIL sistem firme LM ERICSSON. Ovaj sistem koristi tehnologiju uskladištenja
i naknadne predaje poruka. ERIMAIL omogućava dostavu poruka između terminala i kompjutera
putem postojećih javnih i funkcionalnih mreža. Ovaj sistem se može upotrebljavati za uredsku
poštu čime bi se telefonski pozivi zamenjivali pisanim porukama.

Korisnik šalje i prima poruke putem terminala. Svaki korisnik sistema ima određeni katalog
i poštanski sandučić. Kada je neka poruka upisana u sistem ona je automatski upisana u katalog
pošiljaoca. Kada je poruka završena i odaslana , kopija je napravljena za svakog primaoca koji je
naznačen u adresi i pohranjena u njegov poštanski sandučić. Original poruke ostaje u katalogu
pošiljaoca i može se kasnije ponovo koristiti. Osnovne funkcije ERIMAIL sistema su ulaz
( kreiranje, uređenje, određivanje formata), adresiranje, dostavljanje kao i operatorske funkcije
( neregularne poruke, preusmeravanje, podrška korisnicima).

Tri vrste komunikacija koje omogućava ERIMAIL sistem su: interaktivne, grupne i dijalog
komunikacije. Prema vrstama komunikacija određene su i radne funkcije. Interaktivne

8
komunikacije pružaju funkcije za sastavljanje i uređenje poruka kao i čitanje poruka u
poštanskom sandučiću. Grupne komunikacije daju funkcije za ulaz i izlaz poruka. Dijalog
komunikacije omogućavaju da dva korisnika komuniciraju jedan sa drugim.ERIMAIL sistem
podržava razne vrste terminala i kompjutera kao terminale za pisanje, printere, videodisplejere,
procesore teksta, teleks i teletekst terminale i drugo.Veza između korisničkog terminala,
kompjutera i ERIMAIL sistema može se ostvariti direktno ili putem raznih vrsta mreža kao teleks
ili telefonska mreža, mreža za prenos podataka sa komutacijom vodova ili paketa PABX.
Struktura ERIMAIL sistema bazirana je na univerzalnom komunikacionom sistemu ASK 101 čije
se osnovne hardver i softver jedinice mogu koristiti i u drugim komunikacijskim sistemima.
Osnovne hardver jedinice sastoje se od kompjuterskog modula (CM) koji koristi 16-bitni
mikroprocesor, linijskog modula (LM) i modula za uskladištenje (SM). Ove jedinice mogu biti
kombinovane tako da se načini, prema potrebama korisnika, sistem bilo koje veličine od
minimalne sa po jednim od svih navedenih modula do vrlo velikih sistema po desetak
kompjuterskih i linijskih modula, kao i dva modula iskladištenja. Softver se sastoji od osnovnog
komunikacijskog softvera, operacijskog softvera i softvera za održavanje koji se uvek koriste,
zatim dodatnih programa koji se instaliraju prema potrebi, za radne linijske interfejse, protokole
prilagođenja, centar za upravljanje mrežom, statistiku i tarifiranje kao i rukovanje tekstom
( elektronska pošta).

4.4. SISTEM ELEKTRONSKE POŠTE U RAČUNARSKOJ MREŽI

Korisnik na jednom računaru može da pošalje pismo drugom korisniku, koji se nalazi na
drugom računaru, a koji je spojen na računarsku mrežu. Ovo je primenjeno kod sistema
elektronske pošte u računarskoj mreži. Korisnik tom prilikom specificira računar i ime korisnika
kome želi da pošalje pismo. Sistem elektronske pošte, pri prolasku kroz računarsku mrežu koristi
protokole nižih nivoa koji se brinu o prenosu jednog ili više pisama. Sistem elektronske pošte u
računarskoj mreži sastoji se iz modula za izvršenje pojedinih funkcija elektronske pošte unutar
računarskog sistema, modula interfejsa preko kojeg korisnik uspostavlja vezu sa drugim
korisnikom u računarskoj mreži, kao i datoteke potrebne za izvršenje pojedinih funkcija u
sistemu elektronske pošte. Postoje više različitih mogućnosti koje stoje na raspolaganje korisniku
u sistemu elektronske pošte. Trebalo bi izdvojiti mogućnost korišćenja funkcija sistema
elektronske pošte kao što su to naprimer: “čitaj”, “štampaj”, “prebriši” i drugo, zatim mogućnost
da korisnik pošalje pismo drugom korisniku koji se nalazi u istom računarskom sistemu ili
korisniku koji se nalazi u računarskoj mreži međusebno povezanih računara. Takođe je moguće
poslati pismo jednom korisniku u sistemu elektronske pošte, specificirajući njegovo ime i računar
na koji je prijavljen korisnik. Moguće je poslati pismo grupi korisnika prijavljenih u sistemu
elektronske pošte u lokalnoj mreži računara kao i svim korisnicima sistema elektronske pošte,
koji su priključeni na sisteme spojene u lokalnu mrežu. Korisniku je dostupno njegovo poštansko
sanduče kao i jedno ili više javnih poštanskih sandučića.

4.5. SISTEM ELEKTRONSKE POŠTE SA GOVORNIM PORUKAMA

9
 U sistemu elektronske pošte sa govornim porukama beleže se izgovorene reči pošiljaoca,
memorišu se i dostavljaju primaocu, kada ovaj poziva. Zbog cene terminalne opreme memorije
za čuvanje i obradu reči kao i zbog prenosa ovaj sistem nije univerzalan.Velika je povezanost
sistema elektronske pošte sa govornim porukama sa posedovanjem visoke tehnologije bazirane
na računarima. Sistem “upamti i prosledi dalje” pokazuje najbolje rezultate kada je reč o
komunikacijama koje premošćuju više zona ili kod rada u različitim smenama. Poruka se
dostavlja onda kada to odgovara primaocu.

Ovaj vid komunikacija je jako privlačan zbog činjenice da pri korišćenju elektronske pošte ne
brine se o zauzeću odredišta kao ni o dostavi.Sistem elektronske pošte sa govornim porukama je
veoma pogodan za instrukcije, kratke administrativne poruke i njegova je pogodnost što se
pošiljaočev glas prenosi sa svim karakteristikama i bojom.

4.6. CANONOV UREDSKI SISTEM ELEKTRONSKE POŠTE

Za vlastite potrebe komuniciranja CANON je unutar kompanije razvio sistem CATS

(CANON TELEMATIC SYSTEM) prema ITU-ovim MHS standardima X.400. Ovaj sistem služi
za rukovanje faksimil i teletekst dokumentima. Dokument koji se želi preneti ulazi u sistem
zajedno sa kontrolnim dokumentom. Kontrolni dokument sadrži odredišnu adresu i instrukcije za
rukovanje i sprema se u kompjuter koji zatim izvodi sve potrebne obrade i sumiranja. Korisnik
koji je predao poruku može od kompjutera dobiti informaciju da li je poruka isporučena ili ne.

CATS nudi sledeće usluge:

- osnovnu uslugu elektronske pošte

- usluge podrške elektronskoj pošti

- usluge informisanja

Osnovna usluga elektronske pošte obezbeđuje automatsku isporuku tj. poruka se isporučuje
automatski na jednom ili čitav niz izabranih odredišta. Poverljivost omogućava da do poruke ili
dokumenta može doći samo onaj ko unese svoj identifikator i lozinku. Dokument se isporučuje
onome ko unese broj poštanskog sandučića.U usluge podrške elektronskoj pošti spadaju funkcije
upravljanja prenosom, primanjem, funkcije upita za poštanski sandučić, funkcije registrovanja.
Zapis o aktivnosti terminala može se dobiti unošenjem broja terminala. Unošenjem određenog
identifikacijskog broja dobije se lista dokumenata koji čekaju na ispis. Omogućeno je
registrovanje brojeva terminala, lozinki i distribucionih lista kao i sve promene u vezi sa
tim.Elektronski telefonski imenik sadrži redovno ažuriranu listu telefonskih brojeva i druge
korisne informacije. Elektronska informativna ploča omogućava distribuciju svima dostupnih i
korisnih informacija. Usluga dostupa poslovnim standardima i dokumentima omogućava pristup
poslednjoj verziji poslovnih standarda. Za izgradnju uredskog MHS i povezivanje terminala
CANON proizvodi komunikacijske servere i terminalne adaptere.

10
 ZAKLJUČAK

Elektronska pošta nudi danas racionalno korišćenje radnog vremena, uvođenje

informacionih resursa, mogućnost da zaposleni svoje poslovne obaveze ispunjavaju brzo i na
kvalitetan način. Uz sve to takozvano “papirno poslovanje” svodi se na vrlo razumnu meru. Neka
istraživanja pokazuju da od ukupnog broja pisama 58% otpada na privatnu, a 42% na poslovnu
korespodenciju. Od ovih 42 % pisama oko 60% je moguće preneti elektronskim putem.
Elektronika pri tome veoma pomaže pri organizaciji i racionalizaciji poslovne korespodencije.
Kako bi se postavili ekonomski aspekti uvođenje elektronske pošte, neophodno je izvršiti iscrpnu
analizu oko cene koštanja prenosa, analizu tržišta i koristeći postojeće iskustvo u svetu dovesti
poštu u situaciju da poboljša kvalitet svojih usluga uz odgovarajuću profitabilnost.

11
LITERATURA

1. Poslovna informatika sa praktikumom, Dr Rade Stanković i Dr Branko Krsmanović,

Bijeljina, 2005. godina,
2. Poslovna informatika, Dr Mladen Radivojević i Dr Radoja Radić, Banja Luka, 2007. godina,

3. G:\Elektronska pošta - Wikipedija, prosta enciklopedija.htm.

4. Osnove računskih tehnologija i programiranja, Ivan Luković, Darko Stefanović, Marija

Rakić i Nenad Stefanović, Novi Sad, 2002. godina.

12