Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Odeljenje za pedagogiju i andragogiju

Predškolska pedagogija

Osvrt na vebinar ,,Podrška dobrobiti i rezilijentnosti dece

predškolskog uzrasta“

Profesor: Studenti:
Dr Živka Krnjaja Jovana Dmitrović PE 18/6
Sanja Vuković PE 18/17
Nataša Blagojević PE 18/16
Ana Savić PE 18/23
Sofija Jovanović PE 18/29

Maj, 2021.
 Uvod

Poštovani, želimo da se zahvalimo pre svega na poslatom pozivu našim vaspitačima za prisustvo
ovom vebinaru, kao i da pohvalimo inicijativu i proširenje diskursa ovako značajnim temama za
praksu, kao što je dečija dobrobit i razumevanje programa po kome rad treba da se organizuje.
Odgledali smo vaš vebinar pre nego što smo poslali naše vaspitače na obuku, te ovom prilikom
želimo da predstavimo svoju, detaljniju analizu istog kako bi vam naš odgovor na vaš poziv bio
jasniji i kako bi u budućnosti mogli da koristite ovaj odgovor za potrebe unapređivanja vaših obuka.

Tekst smo, radi preglednosti podelili na tri celine: analizu vebinara, kritički osvrt i kratak zaključak
u kome možete pronaći i naš odgovor na vaš poziv. Nadamo se da će vam ovaj odgovor biti od
pomoći u budućem radu.

Analiza vebinara

U vebinaru je tim stručnjaka dobrobit definisao na različite načine. Krenuli su od toga da je

dobrobit apstraktan pojam koji deci nije lak za razumevanje. Pošto ona ne mogu da procene svoju
sopstvenu dobrobit, mogu da nam kažu kako se osećaju, koga vole, ko su im drugari, šta žele da
nauče..Iz čega sledi da je potrebno da odrasli (vaspitači, roditelji..), kontinuirano razmenjuju
informacije sa decom o njihovim rutinama, ponašanju, raspoloženju, stresorima i drugim faktorima
koji utiču na dobrobit deteta. Pri čemu ukazuju na to da samo razumevanjem dečje dobrobiti
možemo da uočimo šta dece žele da razviju. Zatim su govorili da je dobrobit iskustvo zdravlja,
sreće i blagostanja na čije razumevanje utiču kulturni, religijski i vrednosni obrasci, društveni
odnosi, teorija razvoja i učenja, ljudska i dečja prava, ekonomska razvijenost i prirodno okruženje.
Dalje šireći priču o duhovnom, fizičkom, socijalnom zdravlju i materijalnoj dobrobiti pri čemu
uviđamo njihovo nerazumevanje osnove programa predškolskog vaspitanja „Godine uzleta“ a
čijom su se definicijom dobrobiti koristili u prezentaciji. Iz čega vidimo da oni nisu shvatili teoriju
iz koje se razvija program „Godine uzleta“. Spomenili su i materijalnu dobrobit i da na
razumevanje dobrobiti utiče ekonomska razvijenost, što se ne pomije u programu „Godine uzleta“.
Na taj način indirektno šalju poruku svima koji gledaju vebinar da će od materijalnih sredstava
zavisiti dobrobit dece.
Takođe iz njihovog izlaganja uočava se nerazumevanje teorija na kojima se zasnivaju osnove
programa „Godine uzleta“. Ovo možemo da uvidimo na sledećem izlaganju psihološkinje: „Treba
da prestanemo da gledamo na dete kao pasivno biće kojem odrasli serviraju šta da radi, već da ga
vidimo kao kompetentno biće koje je spremno da donosi odluke u skladu sa razvojnim
mogućnostima“. Što je kontradiktorno teoriji socio-kulturnog razvoja koja se zalaže za to da razvoj
i učenje zavise od kvaliteta učešća i kvaliteta odnosa koje dete ima sa drugima, a ne da se razvoj
dešava zahvaljujući razvoju razvojnih šema. Takođe su se služili pojmom holističkog razvoja
deteta, koji nisu objasnili u samoj prezentaciji, a kroz dalje predavanje vidi se njihovo površno
shvatanje samog pojma. Jer ukoliko je reč o holističkom razvoju, onda se ne može govoriti o
razvojnoj teoriji.

Posebno bi smo izdvojile deo vebinara u kome je reč imala pedagoškinja iz Vranja koja je u prvom
delu svog izlaganja istakla značaj igre, kakvi treba da budu prostor i materijali... Iz čega vidimo
da je delimično razumela program „Godine uzleta“, međutim odabrane slike iz prezentacije nisu
prikazale ovo razumevanje. Takođe, primećujemo manjak smislenog delanja (jedinstva misli
akcije i doživljaja), kako u slikama tako i u njenom izlaganju. Na datim slikama primećujemo decu
u raznim aktivnostima poput pravljenja tvrđave od rolni toalet papira, rad sa roditeljima, igra
napolju ali se ne vidi jasno ko je bio inicijator ovih aktivnosti ni koliko su one bile povezane i
smislene. Gledajući slike čini nam se da je vaspitač pokretač većine aktivnosti, što nije u skladu sa
programom „Godine uzleta“. Ipak, postoji mogućnost da to nije bilo tako u praksi, međutim pošto
pedagoškinja nije ni u jednom momentu pomenula smisleno delanje i potrebu da deca budu
pokretači aktivnosti možemo da pretpostavimo da to nisu uvideli kao bitno.

Tim stručnjaka u vebinaru, kako bi prikazao dimenzije dobrobiti, koristio je model rasta. U njemu
se dete nalazi u centru kruga i razvija se kroz ličnu aktivnost, angažujući svoje potencijale i
razvijajući kompetencije u interakciji sa drugima u okruženju u kome živi. Iz predhodno rečenog
vidimo da su se prividno oslanjali na program ,,Godine uzleta“ jer su definiciju iskoristili samo na
prezentaciji, a kasnijim objašnjem su je osporili njihom verzijom dimenzija dobrobiti kojih ima
sedam a ne tri. Odvajanjem njihovih dimenzija među kojima se nalaze fizička, socijalna,
emocionalna, kognitivna, estetska, etnička, i duhovna, oni odstupaju od
holizma na koga su se predhodno oslanjali, predstavljajući dečiji razvoj i učenje kao prost zbir
delova, a ne kao integrisanu celinu tih delova.

U vebinaru uviđamo dve slike o detetu, prva slika je kompetentno dete koje je aktivan učesnik
zajednice, ali se spominje samo na kraju vebinara i to samo u teoriji. Druga slika je dete kakvog su
ga realno prikazali kroz ostatak vebinara kroz nedostatak prikazivanja primera koji potkrepljuju
njihovo viđenje deteta koje su predstavili u prvoj slici. Ukoliko je zadatak ovog vebinara da obuči
vaspitače i stručne saradnike da posmatraju dete kao aktivnog učesnika zajednice, onda je unutar
samog vebinara bilo potrebno ubaciti primere na kojima se jasno vidi da deca imaju pravo da se
uključe u pitanja koja su za njih relevantna. Takođe, smatramo da viđenje deteta kao biće igre
shvataju na pogrešan način, smatrajući da je svaka aktivnost igra, a ne da je samo zasnovana na
igrovnom obrascu i da nešto što se uči ne mora uvek da se radi kroz igru. Pored toga odvajaju se
igra i učenje što ne odražava jedinstvo misli, akcije i doživljaja jer bi igru trebalo da prati i učenje.
Kroz vebinar se ukazuje na uslove ( podsticajna sredina, struktuirani i polustruktuirani materijali..),
koje treba obezbediti kako bi dete imalo mogućnosti da istražuje ali se ne vidi jasno da li dete
smisleno istražuje ili odgovara na zahtev. Na jednoj od prikazanih slika primećujemo situaciju u
kojoj deca sede u polukrugu i gledaju na pano a u drugom slučaju u vaspitačicu koja im nešto
priča. Što dovodi u pitanje da li se na taj način ostvaruje učenje. Takođe u onim situacijama u
kojima deca prave tvrđavu, nešto od gline, plastike... ne uviđamo ko je bio pokretač tih aktivnosti
i da li su one za decu istraživanje ili odgovor na zahtev vaspitačice.

Podrška dobrobiti koju ovaj vebinar promoviše se delimično poklapa sa pojašnjenjem kako se za
dete dobrobit manifestuje u realnom programu unutar ,,Godina uzleta“. Zbog prethodno pomenute
podele dimenzija dobrobiti koja se ne poklapa sa podelom u programu, unutar vebinara su i stavke
vezane za podršku dobrobiti navedene u drugačijem redosledu, bez odgovarajuće podele na
personalnu, delatnu i socijalnu dobrobit deteta. Uprkos tome, u vebinaru pronalazimo stavke poput
potrebe za podsticanjem empatije, drugarstva i kooperacije među decom, bezbednom i
podsticajnom sredinom za igru i učenje, konstruktivnom komunikacijom... Ove ideje se poklapaju
sa onima unutar programa ,, Godine uzleta“, međutim, ovaj vebinar izostavlja i druge bitne delove
poput prikaza šta je za dete dobrobit u realnom programu (nije navedeno kako dete treba da se
oseća, kakvo treba da bude i šta može i ume). Posmatrajući ovaj
vebinar, kao pedagozi smo sposobni da procenimo u kojim delovima se implicitno navode prikazi
dobrobiti u realnom programu. Međutim, ovaj deo nije bio težište ovog vebinara, iako je to trebao
da bude. Smatramo da bi vebinar koji predstavlja obuku za vaspitače trebao više da se fokusira na
predstavljanje samog programa i davanje primera za rad u praksi u kojima bi dete bilo adekvatno
predstavljeno i to kao aktivan učesnik u sistemu.

Kritički osvrt

Kada pogledamo način na koji je sagledana dobrobit kao i podrška dobrobiti u ovom vebinaru
možemo lako da uočimo nesuglasnosti sa programom ,,Godine uzleta“, koji je znatno jasnije i
jednostavnije određen. Taj program koji nam daje primere koje lako možemo da uočimo u praksi
nam izgleda dosta razumljiviji od vebinara čiji zadatak je upravo da pojasni pojmove iz ovog
programa.

Unutar vebinara navode se brojne, opšte definicije dobrobiti, koje niti su uvek primenjive na decu
predškolskog uzrasta, niti pružaju jasnu sliku na osnovu koje vaspitači mogu da prepoznaju
dobrobit, ali pre svega udaljavaju se od holističkog viđenja deteta koje je ključno za pravilno
sprovođenje ovog programa.

Podrška dobrobiti koja je prikazana skoro pa isključivo kroz pogled odraslih, usmerena je na to šta
vaspitač treba da uradi, ne na dete, kako ono treba da se oseća i šta treba da postigne. Što nas
dovodi do slike deteta koju ovaj vebinar promoviše. Najkraće bi mogli reći da ta slika nije dovoljno
postojana, što vidimo u nedostatku primera sa decom iz prakse, nedostatku njihovog glasa koji je
značajan za razumevanje njihove dobrobiti ali i nedostatak viđenja deteta kao osobe koja je
kompetentna, kreativna, jedinstvena, celovita... Ništa od navedenog se ne poklapa u celini sa
osnovnim idejama i načelima na kojima je naš program zasnovan i samim tim može da dovede do
brojnih problema izazvanim nedovoljnim razumevanjem deteta i nepovoljnom slikom deteta u
praksi.

Pored toga mogli smo uočiti da se težište vebinara nalazi u predstavljanju sistemske perspektive
koja predlaže neophodnu promenu načina na koji posmatramo dete, roditelje, vaspitače i svrhu
vaspitanja. Pored toga uključuje ne samo individualni nivo na kome su vaspitači, već i
institucionalni, interinstitucionalni i nivo politike i upravljanja. Ova perspektiva predlaže da
kompetentan sistem može da postoji samo ako su svi ponuđeni nivoi uključeni i složni u svom
viđenju deteta i vaspitanja. Iako, sama po sebi ova teorija nije problematična, njoj nema mesta u
vebinaru koji bi trebalo da predstavi program ,,Godine uzleta“. Smatramo da vebinar čija je svrha
obuka vaspitača za rad po novom programu treba više da se oslanja na sam program i perspektive
koje su u njemu prikazane. Dodatni problem se javlja kada se unutar ovog vebinara pored sistemske
perspektive uključe i mnoge druge, poput razvojne, ekonomske, ali i socio-kulturne... Mešanje
ovih perspektiva dovodi do gubljenja suštinskih ideja programa koji je zasnovan na socio-kulturnoj
perspektivi, kao i mešanja raznih ciljeva vaspitanja i viđenja deteta koja ne bi trebalo da se mešaju
jer dovode do brojnih problema u razumevanju vaspitanja, programa ali i samog deteta u praksi.

Zaključak

Na osnovu svega rečenog možemo da zaključimo da, iako dobar u svojoj nameri, ovaj vebinar ne
odgovara svrsi kojoj je namenjen i oslikava loše razumevanje programa. Ovaj vebinar može samo
da doprinese daljoj konfuziji unutar prakse i ne pomaže pri razumevanju osnova dobrobiti te ne
vidimo na koji način može da koristi praktičarima kojima se trenutno obraćamo. Pored toga, sama
izlaganja nisu dovoljno jasna i kvalitetno odrađena te su teška za praćenje i razumevanje. Dobijamo
i utisak da postoji manjak pedagoga koji, kao stručnjaci za ova pitanja, trebaju da budu znatno više
uključeni u ovakve obuke i celokupan diskurs o vaspitno obrazovnim programima i njihovoj
implementaciji u praksi.

Iz ovih razloga, vaspitači iz naše ustanove neće biti izloženi ovom vebinaru i preporučujemo
kreatorima istog da se sledeći put konsultuju sa više pedagoga kao i samim kreatorima programa,
kako ne bi došlo do prevelikih nesuglasnosti i nerazumevanja koji mogu da stvore probleme u
praksi. Uz to im preporučujemo da i u budućnosti kritički posmatraju vebinare i obuke koje su
im ponuđene.

Srdačan pozdrav,

Stručni saradnici vrtića ,,Pečurka“.