Ранијих година није постојала штампарска машина, људи су користили разне

материјале како би писали, цртали, штампали,сликали и сл. Прво што су

користили за писање и цртање била је подлога земље. Углавном су то биле
површине са мало измрвљене земље на којој су могли дрветом да исцртавају
жељење замисли. Тај поступак се користио и каснијих година, јер се показао
као веома идеална метода за цртање, људи су касније претежно у рату
користили тај поступак, јер су правили стратегије и планове како да освоје
неку територију или како да нападну непријатеље, па да се не би десило да
им случајно остане план на хартији који су правили они су на земљи
исцртавали планове и пре него што крену само обришу како непријатељ не
би могао да зна куда се даље крећу и какви су им планови.

Касније су са површине земље прешли на исцртавање и писање по костима,

као и на пећинским зидовима, тада су људи користили разне пигменте
добијене из оксидације гвожђа, са различитим примесама и степенима
оксидације су и добијали различите врсте боја. Такође су користили и црни
угаљ.

Дрво су користили за клесање писама и књига. Прва сачувана књига

штампана у дрворезу из 868 године. Дрворез се проширио, разни уметници
су га користили за своја дела. Тражећи материјал који ће трајати, дошли су до
челичних и бакарних плоча, на којима се штампало, писало, цртало. Који су
трајали вековима.
Много материјала се ранијих година још користило за писање и штампање
као што су глина, папир који је настао у 2. веку у Кини, пергамент који је
настао у Малој Азији, такође ту су и керамика, тканина, све што је могло да
се користи тада.

У Историји је забележено да су стари Египћани открили материјал под

називом папирус на коме се могло писати. Папирус је израђиван лепљењем и
спајањем осушених дршки биљке папирус.

Дуго су се поруке писале ручно на папиру или на животињској кожи. Ручно

писање је било јако споро, посебно када је требало више копија писама да се
направи. Стога су почели да размишљају како да олакшају себи, и дошли су
до идеје да на камену уклесају текст који ће касније прелити мастилом и
пренети на папир отискивањем. Временом је и тај поступак штампања
писама постао захтеван, све док Јохан Гутемберг није пронашао штампарску
машину, која им је знатно олакшала посао. Тада су почели да се користе
разни материјали у примени штампарства.
Средином XV века, проналаском Гутенбергових покретних металних слова,
почиње масовна примена метала као важног графичког материјал. Покретна
слова су се лакше и брже склапала у нове поруке, него ручно обликовани,
разбарени дрвени блокови који су се раније користили.
Проналаском машине дошло је и до коришћења разних легура у
штампарству.

За штампу се користила штампарска форма олова, али су примену нашле и

легуре олова, калаја и гвожђа. Примена метала као графичког материјала
управо је и доживела процват применом легура.
Легуре настају стапањем два или више метала у један хомогени материјал,
као и стапањем метала и неметала.