Istorijat štampanja

1. Kojom tehnikom su dekorisane prve tkanine?

Prethodnik ukrašavanja odevnih predmeta, tj. Tekstilnih materijala predstavlja ljudska
koža na koju su se nanosile raznorazne boje korišćenjem uglja, zemljišta i posebnih
biljaka formirajući mnoge simbole i ukrase.
2. Šta predstavlja prvi napredak u razvoju tehnike bojenja i štampanja tekstila?
Prvi napredak u razvoju tehnike bojenja i štampanja tekstila jeste svakako pronalaženje
supstanci koje bi služile kao fiksator boje na tekstilnim materijalima. Uz to važan faktor
razvoja predstavljale su i supstance koje su pripremale podlogu pre nanosa boje.
3. Šta je šibori?
Šibori označava japansku reč za različite načine ukrašavanja tekstila kroz prethodno
vezivanje i zaštićivanje delova od bojenja.
4. Opišite tehniku batika?
Batik je takođe tehnika bojenja sa zaštitom koja je potekla iz Indonezije ali se u različitim
varijantama primenjivala i u Africi, Indiji i Kini. Reč je javanskog porekla, a nastala je od
reči amba – pisati i titik – tačka. Osnovna karakteristika tehnike je upotreba voska kako bi
se zaštitila područja tkanine pri bojenju ostalih površina tkanine.
5. Šta je blok-štampa?
Štampanje, otiskivanje implicira proces pri kom se primenjuje pritisak. Prva tehnika
štampanja tekstila je bazirana na izdignutom reljefu na koji se nanosila boja i koji se
pritiskao na tkaninu. Ponavljanjem bi se slika sa pečata prenosila gradeći kompletan
dezen.
6. Kakvi su bili prvi pečati i kako se razvijala tehnika štampanja pečatima?
Prvi pečati su pravljeni od gline i terakote, a kasnije od drveta.
7. Šta je kaliko štampa?
U ranom 17. veku su se uvozile ručno oslikane tkanine iz Indije. One su bile intezivno
obojene postojanim bojama tako da su uticale i na razvoj novih stilova kao što su kaliko.
Proces štampe je uključivao nanočenje mleka i zagrevanje kako bi se dobila glatka
površina tekstilnog materijala. Dezen se prenosio sa papira pomoću ugljenog praha koji
je utrljavan kroz rupe probučene na papiru.
8. Šta je intaglio štampa?
Evropski umetnici su otkrili način reprodukovanja slike na gravirnu metalnu ploču u 15.
vek. Bakar je bio graviran oštrom iglom od čelika. Pre pažljivog polaganja ploče na papir,
i pritiskanja presom, nanosila se boja na celu površinu ploče, a potom krpom brisala sa
negraviranih delova. Ova tehnika je modifikovana kako bi se primenjivala na tekstilu što
je bio korak ka indutrijalizaciji štampanja tekstila.
9. Zbog čega je tehnika štampanja bakarnim valjcima potisnula tehniku štampanja
drvenim pečatima?
Za razliku od štampanja drvenim pečatima, kada je boja nanošena na delove koji nisu
izrezbareni, odnosno koji su ostajali ispupčeni nakon rezbarenja, intaglio otisak je mogao
da proizvede mnogo finije linije jer su se otiskivali delovi koji su rezbareni čeličnom
iglom.
10. Koje su karakteristike sito štampe na tekstilu?
Sito štampa se posebno razvila tokom tridesetih i pedesetih godina i pratila razvoj
sintetičkih materijala a bila je pogodna i za štampanje pletenina.
11. Koje nove mogućnosti je donela rotaciona štampa?
Godine 1990. štampanje gravirnim valjcima je činilo 16% ukupne svetske proizvodnje
štampanog tekstila, dok je 59% bio udeo rotacione sito štampe.
12. Kakva je razlika između pigmenata i boja?
Razlika je u tehnici njihovog korišćenja. Pigmenti su praškaste obojene čestice koje se
mečaju sa odgovarajućom bazom i deluju tako što se nanose na površinu na kojoj se
štampa. Boje su rastvorljive u vodi i nije im potreban drugi hemijski agens da bi se vezale
za površinu, ali im je potreban ponekad agens kako bi bile postojanije.