SADR@AJ

Hladna prapostojbina
2
Od rabo{a do re~i
4
Doseqavawe na Balkan
6 Izdaje
Nova domovina KREATIVNI CENTAR
8 Gradi{tanska 8, Beograd
tel.: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659
Primitivna demokratija www.kreativnicentar.rs
10 e-mail: info@kreativnicentar.rs
Plavi, visoki i sna`ni
12 Za izdava~a
mr Qiqana Marinkovi}, direktor
Gostoprimqivi i samouvereni
14
Ra{trkane zemunice Biblioteka
16 OVAKO SE @IVELO
Proso, divqa~ i medovina Sredwi vek
20 STARI SLOVENI
Slovenska medicina Autor
23 dr Radivoj Radi}
Ratna ve{tina Ilustrator
24 Sini{a Banovi}
Dabog, Perun i vile Urednik edicije
28 dr Vesna Biki}
U vatru i u zemqu Saradnik istra`iva~
30 Milena Trutin
Hristijanizacija Srba Grafi~ki dizajn
31 Danijela Paracki
Indeks Du{an Pavli}
32 Lektor
Hronolo{ka tablica Ivana Igwatovi}
Grafi~ka priprema
D_sign, Beograd
[tampa
Publikum, Beograd
Tira`
2.000

CIP – Katalogizacija u publikaciji

OVAKO SE @IVELO SREDWI VEK
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
94(367)(02.053.2)
RADI], Radivoj, 1954
Stari Sloveni / Radivoj Radi} ; [ilustrator Sini{a Banovi}]. – Beograd
: Kreativni centar, 2011 (Beograd : Publikum). – 32 str. : ilustr. ; 24 cm.
– (#Biblioteka #Ovako se `ivelo. #Sredwi #vek / Kreativni centar)
Tira` 2.000. – Hronolo{ka tablica: str. [33]. – Registar.
ISBN 978-86-7781-887-6
a) Stari Sloveni – Istorija
COBISS.SR-ID 186807308
 OVAKO SE @IVELO
SREDWI VEK

Radivoj Radi}

STARI SLOVENI
 Hladna prapostojbina
Stari Sloveni velika su grupa plemena, predaka savremenih
slovenskih naroda. Nastali su ukr{tawem raznih
plemenskih i jezi~kih grupa u isto~noj i sredwoj Evropi.
Danas Sloveni naseqavaju ve}i deo Evrope i prostrane
oblasti Azije. Preistorija, razvoj i civilizacija Slovena,
me|utim, jo{ su nedovoqno rasvetqeni – zbog oskudnosti i
nepotpunosti sa~uvanih istorijskih izvora znawa o Slovenima
jo{ su prili~no skromna i prepuna nepoznanica.

Jedno od najzagonetnijih i te{ko

NAJVREDNIJI PISANI IZVORI re{ivih pitawa iz rane istorije
Dragocene podatke o Starim Slovenima, Slovena odnosi se na wihovu
kojima su pripadali i Srbi, nalazimo u prapostojbinu i granice prostora
spisima vizantijskih istori~ara Prokopija na kojem su obitavali. Otuda ne
i Pseudo-Cezarija, vizantijskog izaslanika treba da ~udi {to o tome postoji
Priska, monaha Crnorisca Hrabra, cara i ~itav niz razli~itih i katkad
pisca Konstantina VII Porfirogenita… sasvim opre~nih teorija. Ipak,
do sada najpouzdanije rezultate
u tom pogledu dalo je prou~avawe
praslovenskih (ili starih slovenskih) re~i. Na taj na~in,
me|utim, mogu}e je odrediti jedino grube obrise prostora
na kojem su Sloveni `iveli. Utvr|eno je da su oni u prvom
milenijumu pre nove ere i u prvim vekovima posle Hrista
naseqavali prostrane {umovite oblasti sa umerenom klimom
i mnogim rekama, jezerima i mo~varama.

Stranica najstarijeg prepisa Spisa o narodima

Konstantina VII Porfirogenita

Karpati

Najve}i poqski romanti~arski pesnik

Adam Mickjevi~ jo{ 1840. godine
nadahnuto je i ma{tovito opisao
slovenske teritorije: „Pogledajmo
Karpatsko gorje, tu planinu na ~ijem vrhu
stoji slovenska ptica koja jednim krilom
udara u Crno, a drugim u Balti~ko more.“

2
 Kako je slovenski jezik
najbli`i baltskim i
germanskim jezicima,
pretpostavqa se da su
Sloveni `iveli na prostoru
od Odre na zapadu do gorweg
i sredweg toka Volge na
istoku, od Balti~kog mora
na severu do Karpata i
sredwih tokova reka Buga,
Dwepra i Dona na jugu. To
podru~je pru`alo je dobre
uslove za `ivot i bilo je
bogato hranom.

Podru~je prapostojbine
Slovena
Veliki broj imena reka na evropskom kontinentu
slovenskog je porekla. ^uveni slavista IZU^AVAWE ISTORIJE SLOVENA
Maks Fazmer navodi nekoliko desetina reka
sa slovenskim nazivima koje se nalaze u basenu Istoriju ranih Slovena u saradwi
Pripjata i sredweg Dwepra; to su: Lisi~ka, Pti~, izu~avaju razli~iti nau~nici –
Rop{a, Kamenaja Osmonka, Desna, Teterev, Veqa, istori~ari, lingvisti, onomasti~ari,
Turja, Slu~, Zdvi`, U`, Zbru~, Ros, Porozovica. arheolozi, antropolozi, etnografi
i folkloristi.
Rekonstrukcija ku}e s jednog arheolo{kog
nalazi{ta na obali Dwepra
(prema S. S. Berezenskoj) Jo{ u prapostojbini Stari Sloveni bavili su
se ratarstvom i proizvodili su neke od
osnovnih `ivotnih namirnica, po
~emu su bili napredniji
od svih svojih severnih suseda.
Ipak, sve to bilo je daleko
od izobiqa – i pored dovoqno
vode, hladna i vla`na klima
nije pogodovala razvoju
i sazrevawu useva, pa je ~esto
vladala glad.

Kerami~ki
lonac
Ostaci slovenskih naseobina iz razdobqa
od V do VII stole}a prona|eni su na {irokom prostoru sredwe i
isto~ne Evrope, od Dwepra na istoku do Elbe na zapadu i od
ju`nih obala Balti~kog mora na severu do Balkanskog
poluostrva na jugu. Sloveni iz svih tih oblasti na isti na~in
gradili su ku}e – poluzemunice – oblikovali i ukra{avali
kerami~ko posu|e, a imali su i isti pogrebni obred.

3
 Jezik Srba ima korene
Od rabo{a do re~i u zajedni~kom slovenskom
jeziku kojim se govorilo
u pradomovini Starih Slovena. Iz tako davnog razdobqa, me|utim, ne postoje nikakvi
pisani tragovi, pa se znawa o tom jeziku zasnivaju na pore|ewu `ivih slovenskih jezika. Taj
pretpostavqeni jezik naziva se praslovenski jezik – wime su govorili Sloveni pre nego {to
su krenuli u seobe i rasuli se po prostranim podru~jima Evrope. S vremenom su jezici
Zapadnih, Isto~nih i Ju`nih Slovena po~eli polako da se udaqavaju jedni od
drugih. S proticawem vekova ta razlika me|u slovenskim jezicima, naravno,
bivala je sve ve}a, ali ipak ne tolika da se
Sloveni me|usobno ne bi mogli sporazumeti. Rabo{ – drvena palica na
kojoj su urezivawem linija
bele`ene poruke

Pouzdano se zna
da su Sloveni umeli
da ~itaju i ra~unaju
pomo}u posebnih znakova,
tzv. runa (rabo{a), i pre
nego {to su primili
hri{}anstvo.

Posle raspada praslovenske zajednice, {to se dogodilo u doba

velikih seoba u V i VI veku, usledilo je i ra{~lawavawe jezika
te zajednice na tri grupe: isto~nu, zapadnu i ju`nu. Unutar ju`ne
grupe, iz koje je potekao i srpski jezik, uo~avaju se neke jezi~ke
osobenosti, pa se pretpostavqa da je postojao i ju`noslovenski
prajezik. On se tokom kasnijih seoba slovenskog `ivqa
podelio na zapadno-ju`noslovenski i isto~no- JEDAN JEZIK ZA SVE SLOVENE
-ju`noslovenski. Srpski jezik svoje bli`e korene vu~e iz
zapadnog ju`noslovenskog prajezika. Na po~etku je postojao jedan
zajedni~ki jezik za sve Slovene.
Za istoriju slovenskih jezika izvanredan zna~aj imalo je Prvo pismo, koje su sastavili
stvarawe slovenskog pisma u sedmoj deceniji IX veka. tvorci slovenske pismenosti
Naime, od raspada praslovenske zajednice do stvarawa ]irilo i Metodije u IX veku,
azbuke nije pro{lo mnogo vremena, pa tako u najstarijim kori{}eno je u liturgijskim
sa~uvanim slovenskim prevodima bogoslu`benih kwiga kwigama. To je bio prvi pisani
nalazimo jezik blizak praslovenskom jeziku. slovenski jezik.

4
 U IME SLOVENSKOG JEZIKA
Crnorizac Hrabar, monah koji je to ime dobio zbog
svoje odva`nosti, u delu Slovo o pismenima s mnogo
`ara i qubavi brani slovensku
azbuku od gr~kih (vizantijskih)
napada. Naime, Vizantinci
su smatrali da slovenska
azbuka nije „sveta“, to jest
podr`avali su shvatawe da
Sveto pismo mo`e biti
samo na tri jezika i da
se hri{}anstvo mo`e
propovedati samo na gr~kom,
jevrejskom i latinskom,
ali ne i na slovenskom.

SLOVO O PISMENIMA
Najstarija jezi~ka rasprava
o vrednosti slovenske azbuke,
istovremeno i najstariji spomenik
pisan }irilicom, jeste Slovo o
pismenima iz prve polovine X veka.
Izvorni rukopis imao je samo tri
strane i nije sa~uvan, ali se na
Moskovski i
Svetoj gori, u Srbiji, na jadranskom
pivski prepis
primorju, u Rumuniji i Rusiji ~uva
Slova o
oko 80 prepisa.
pismenima

Slovenski duhovnik zabele`io je slede}e: „Pre|e Sloveni ne ima|ahu kwiga, nego po crtama i
rezama (odgovaraju pojmu rabo{) ~itahu i gatahu, budu}i pogani (tj. neznabo{ci). Krstiv{i se,
rimskim i gr~kim pismenima mu~ahu se pisati slovensku re~ bez pravila. Potom ~ovekoqubac
Bog, koji upravqa svim i ne ostavqa ~ove~jega roda bez razuma, nego sve privodi razumu i spasewu,
pomilovav rod slovenski, posla im svetoga Konstantina filozofa, nazvana ]irila, mu`a
pravedna i istinita. I stvori im pismena trideset i osam, neka po obliku gr~kih pismena i
neka po slovenskoj re~i. Ako li upita{ slovenske pismene qude, govore}i: ’Ko vam je pismena
u~inio i kwige preveo?’ – to svi znaju,
i, odgovoriv{i, re}i }e: ’Sveti Konstantin
filozof, nazvani ]iril, taj nam pismena
na~ini i kwige prevede, i Metodije,
brat wegov.’ I ako upita{: ’U koje vreme?’ –
i to znaju i re}i }e: ’U vremenu Mihaila,
cara gr~kog, i Borisa, kneza bugarskog,
i Rastica, kneza moravskog, i Koceqa,
kneza blatanskog, godine od stvorewa sveta
6371. (= 863. godine).’“

Pokrštavawe bugarskog vladara Borisa,

minijatura