ФОСИЛНА ГОРИВА

Фосилна горива су горива која садрже угљене хидрате и настали су од фосилних остатака
биљака и/или животиња. Тренутно су основни извор енергије за на Земљи. Енергија из
фосилних горива обично се ослобађа сагоревањем, и приликом тог сагоревања такође се
ослобађају отровни и штетни плинови који утичу на околну као сто су: угљен моноксид
ЦО, угљен диоксид ЦО2, сумпорни диоксид СО2, СО3, НО3 итд.

Ови плинови утичу на околину тако што се сакупљају у атмосфери и тако стварају ефекат
стаклене баште, док се у додиру са водом у атмосфери тој води смањује пХ вредност,а
гасови се претварају у киселину која пада на земљу - тзв. киселе кише које уништавају
биљке и еродирају грађевине и стене. Споменици и скулптуре од мермера и кречњака су
посебно осјетљиве јер киселина отапа калцијум карбонат. Фосилна горива садрже и
радиоактивне материје, углавном уран и торијум, који се испуштају у атмосферу. Овим
начинон 2000. године око 12.000 тона торијума и 5.000 тона урана било је отпуштено у
атмосферу.

Старост износи од неколико десетина милиона година (угљен), па до неколико милиона

година (природни плин).

Сва ова три основна облика фосилних горива су настала пре много година, јос пре
времена диносауруса (Старост износи од неколико десетина милијуна година (угљен), па
до неколико милијуна година (природни плин)) Одатле потиче име фосилна горива.
Период у којему су настала фосилна горива зове се карбон, део геолошке ере палеозоика.
Име карбон настало је од угљеника (лат. царбонус), основни елемент угља и осталих
фосилних горива.

У фосилна горива спадају:

• угаљ (лигнит, мрки угаљ,камени угаљ)

• нафта

• Природни гас

Фосилна горива могу бити у течном,чврстом и гасовитом стању.

УТИЦАЈ ФОСИЛНИХ ГОРИВА НА КЛИМУ

Фосилна горива налазе се у распону од запаљивих материјала са ниским процентом

угљеника и водоника попут метана, до течне нафте и незапаљивих материјала који се
састоје од готово чистог угљеника, као антрацитни угаљ. Метан се може пронаћи у
пољима угљоводика, сам, са нафтом. Опште је прихваћено да су формирани од
фосилизираних остатака мртвих биљака и животиња који су били изложени топлоти и
притиску у Земљиној кори стотинама милиона година. Ова биогеничка теорија је први пут
представљена од стране Георга Агрицоле 1556. године и касније од стране Михаила
Ломоносова у 18. веку.

Администрација Америчке Информације о Енергији је проценила да су се у 2006. години

примарни извори енергије састојали од нафте 36.8%, угља 26.6%, И земног гаса 22.9%, што
резултира 86-опостотним уделом фосилних горива у примарној светској производњи
енергије. Не-фосилни извори укључивали су хидроелектричне са 6.3%, нуклеарне са 6% и
остале (геотермалне, соларне, плиму,вјетар, дрво, отпад) са 0.9%. Свјетска потрошња
енергије расла је око 2.3% годишње.

Фосилна горива су необновљиви ресурси јер им требају милиони година да би настали, и

резерве се троше много брже него што нове настају. Производња и потрошња фосилних
горива потстичу еколошку забринутост.

Сагоревање фосилних горива производи око 2.13 билиона тона угљен-диоксида годишње,
а процењује се да природни процеси могу апсорбирати само пола од тог износа, тако да
је годишње нето повећање атмосферског угљен-диоксида око 10.65 билиона тона (једна
тона атмосферског угљеника је еквивалентна 3.7 тона угљен-диоксида). Угљен-диоксид је
један од гасова ефекта стаклене баште који појачава зрачење и доприноси глобалном
загревању, узрокујући да просечна површинска температура Земље расте, што ће у
будуцности резултирати великим неповољним ефектима.

Бушење нафте представља опасност за водену флору и фауну. Рафинерије нафте загађују
воду и ваздух. Превоз угља захтева коришћење возова, док нафту обично превозимо
танкерима, тако да сваки начин транспортовања захтева додатну потрошњу фосилних
горива.

ИЗВОРИ

Фосилна горива настају анаеробним распадањем остатака организама укључујући

фитопланктоне и зоопланктоне који су се наталожили на дно мора (или језера) у великим
количинама у условима без ваздуха, пре више милиона година. Кроз геолошко вријеме,
ова органска материја, помешана с блатом, закопана је испод тешких слојева седимената.
Резултирајући високи нивои топлоте и притиска узроковали су хемијске промене у
органској супстанци, прво у материјал сличан воску познат као кероген који се може наћи
у нафтном шкриљцу, а тада уз помоћ још топлоте у течне и гасовите угљоводике у процесу
познатом као катагенеза.

Копнене биљке, у другу руку, формирају угаљ. Многа поља угља су из Карбониферског
периода Земљиног постојања. Копнене биљке такође стварају кероген типа ИИИ, извор
природног гаса.

Упоредне цифре:

• 1 литар обичног бензина настаје од 23.5 тоне органског материјала са океанског дна

• Укупна количина фосилних горива искоришћених 1997. године је резултат 422 године
укупне биљне материје која је расла на копну и у свим океанима.

ВАЖНОСТ

Фосилна горива су од велике важности јер могу бити спаљена (оксидирана у угљен-
диоксид И воду), стварајући велику количину енергије. Искоришћавање угља као горива је
старије од писане реци. Угаљ је коришћен да покреће пећи за топљење металне руде.
Полу-чврсти угљоводици су такође коришћени у давна времена, али већином за
креирање водонепропусних материјала и балзамирање.

Комерцијално коришћење петролеја, већином као замена за животињска уља (нпр.

китово уље) за коришћење у уљним лампама почело је у 19-ом веку.

Природни гас, некад одбациван као нуспродукт производње петролеја, се сада сматра
врло вредним ресурсом.

Тешко сирово уље, које је много вискозније од конвенционалног сировог уља, и катрански
песак који се састоји од битумена помешаног са песком и глином, постају све важнији
извори фосилних горива. Уљни шкриљац и слични материјали су седиментно камење које
садржи кероген, комплексну мешавину органских једињења високе молекуларне тежине,
који дају синтетско сирово уље када се загрију. Ове материјале тек треба комерцијално
искористити. Та горива се употребљавају у стројевима са унутрашњим сагоревањем,
електранама на фосилна горива итд.

Пре друге половне 18-ог века ветрењаче и воденице давале су енергију потребну за
индустрију као што је млевење брашна, резање дрвета и пумпање воде, а паљење дрвета
и тресета давало је топлоту у домовима. Широко распрострањено коришћење фосилних
горива, прво угља, а касније И петролеја, за покретање парних стројева, омогућило је
индустријску револуцију. У исто вријеме су у широку употребу улазиле плинске светиљке
које су користиле природни гас или угљени гас. Проналазак мотора с унутарашњим
сагоревањем и његово коришћење у аутомобилима и камионима увелико је повећало
потребу за бензином И дизелом, производима који настају од фосилних горива. Остали
облици транспорта, железнице и авиони такође су имали потребу за фосилним горивима.
Остале главне употребе фосилних горива су у производњи струје и петрохемијској
индустрији, а катран (остатак екстракције петролеја) користи се при изградњи путева.

Потрошња енергије у свету, током друге половине протеклог века, нагло се повећавала.
Исто се очекује и у првој половини овог века. Чак и при ниској просечној стопи од 2%
годишње, потрошња примарне енергије би се удвостручила до 2030. односно
утростручила до 2050. године. У таквим тржишним условима, растућа светска енергетска
потрошња не може бити задовољена само помоћу фосилних и исцрпивих горива као што
су нафта, природни гас и угаљ. Такође, на основу доказаних резерви уранијума, мало је
вероватно да ће нуклеарна енергија надокнадити добар део будућих енергетских
потреба.

НИВО И ПРОДУКЦИЈА

Резерве земље чине слојеви примарних енергетских извора. Најважнији део извора
примарне енергије добија се из фосилне енергије на бази угљеника.Током 2002. године
угаљ, уље и природни гас чинили су 79,6% производње примарне енергије И то: угаљ
34,9%, уље 23,5% И природни гас 21,2%.

Доказане расположиве резерве од 2005. године до 2007. године биле су:

• Угаљ: 905 милијарди метричких тона, што износи еквивалентно 52.000.000 барела
(8,3Е+6 м3) уља по дану

• Уље: 84.000.0 00 барела по дану (13.400.000 м3/д)

• Природни плин: 2.960 милијарде кубних метара, што износи еквивалентно 19.000.000
барела (3.000.000 м3) уља по дану

Доказане резерве не укључују стратешке резерве, које (глобално) износе 4,1 милијарде
барела.

На бази истраживања и уз врло оптимистичне претпоставке, резерве примарних

енергетских извора биле би доступне за следећи временски период:

• Угаљ: 417 година

• Уље: 43 година

• Природни гас:167 година

Прорачун изнад претпоставља да експлоатација примарних енергетских извора остане на

истом нивоу за тај број година и да ће се резерве обнављати. Али у стварности потрошња
сва три ресурса се повећава. Иако то указује да ће се ресурс искористити брже, напротив,
крива производње наликује на криву у облику звона, што значи, да ће у неком тренутку
времена, производња сваког од ова три ресурса унутар неког подручја, или глобално
постићи максималну вредност, након чега ће производња падати све док не достигне
тачку у којој више није економски исплативо или физички могуће прозводити енергију.

Фосилна горива окосница су енергетике посебно у периоду који називамо индустријско

доба одн. од изума парне масине,па на овамо. Она се не користе само као извор енергије,
него и у неенергетске сврхе тј. као сировина за разне хемијске производе. У новије време
у неким сегментима производње енергије истискују их обновљиви извори енергије, али
без обзира на ту чињеницу човечанство ће још јако дуго зависити од преосталих залиха
фосилних горива.

ЕКОЛОШКЕ ПОСЛЕДИЦЕ НАСТАЛЕ ПРИМЕНОМ ФОСИЛНИХ ГОРИВА

Обично када се постави питање на које то све начине фосилна горива стварају еколошке
проблеме, прво се помисли на киселе кише и глобално загревање. Ове појаве су две
најозбиљније еколошке последице везане за глобално сагоревање фосилних горива.
Други еколошки проблеми, као што су раскопавање земљишта и изливања нафте, такође
су тесно повезани за експлоатацијом и транспортовањем фосилних горива.

Када сагоревају фосилна горива, ослобађају се сумпор, азот и водоник који са кисеоником
стварају једињења позната као оксиди. Када ови оксиди доспеју у атмосферу, хемијски
реагују са воденом паром и стварају сумпорну, азотну и карбонску киселину. Овај
еколошки проблем је покренуо усвајање великог броја правних аката и резолуција на
међународном и националном нивоу које регулишу питање загађења ваздуха употребом
фосилних горива. Сагоревање фосилних горива ствара несагореле честице горива и пепео.
У прошлости, термоелектране на угаљ су у ваздух избацивале огромне количине пепела.
Данас је и овај проблем регулисан еколошким прописима који одређују да се емисије које
садрже пепео такође морају пречистити пре него што доспеју у атмосферу. Док са једне
стране сагоревање нафте и природног гаса производи знатно мање пепела у односу на
сагоревање угља, загађење ваздуха несагорелим честицама које стварају аутомобили
може са друге стране постати велика главобоља надлежних у градовима у којима је
велика концентрација возила са бензинским или дизел моторима.
Још један еколошки проблем везан за експлоатацију угља јавља се приликом излагања
свеже раскопаног слоја угља атмосферском ваздуху. Једињења са садржајем сумпора која
се налазе у угљу оксидирају у присуству воде и формирају сумпорну киселину. Када овај
раствор сумпорне киселине, познат и као кисела рудничка дренажа, доспе у површинске
или подземне воде, настају тешке последице по квалитет воде и акватични живи свет. У
складу са постојећим еколошким прописима уводи се обавеза уклањања сумпорне
киселине из рудничке дренаже пре него што доспе у водене токове. Занимљива је идеја
неких еколога о формирању вештачких мочвара које би неутралисале кисели водени
раствор у рудничкој дренажи.