Војислав Илић

● Рођен је 1862, у Београду. Похађао је гимазију, коју је напустио у трећој години.

● Оснивач је модерне српске лирике у књижевности, у коју је унео нове теме.
● Није имао дуг стваралачки век, писао је само 15 година. За то време је објавио 3 збирке песама
које су објављене 1887., 1889. и 1892. Неке најпознатије песме су му “Химна векова”, “Бахус и
Купидон”, “Сиво, суморно небо”, “Јутро на Хисару код Лесковца” “Клеон и његов ученик”, “На
Вардару”.
● Умро је 1894, у 33. години живота.

“У позну јесен”
Песма је дескриптивна у којој песник приказује и описује слику јесени, где такође убације песимистичке
црте пропадања и смрти. Писана је у првом лицу, где се лирски субјекат обраћа неком поред себе.
Кроз прве стихове песник уноси контраст, а затим и мотив гаврана који је симбол смрти.
Лирски субјекат путује ка свом дому ,мотив који представља уточиште односно ослонац у коме се сваки
човек осећа сигурно и заштићено, али и такође место рођења где се проводи већина живота.

Песма је написана у 14-ерцу, 15-ерцу и 16-ерцу, а последњи стих је 6-ерац.