Тагоре, Градинар

Песма број 84 ( стр. 59)

Преко зелених и жутих пиринчаних поља јуре сенке јесењих облака, гоњене сунцем у трку.

Пчеле заборављају да сркућу свој мед, пијане од светлости посрћу лудо и зује.

Патке на острвима речним пиште од радости без икаква повода.

Браћо, не пуштајте јутрос никога дома, не пуштајте никога на рад.

Пођимо да освојимо небо у јуришу и да опљачкамо простор у трку.

У ваздуху лебди смех, као пена над таласом.

Браћо, проћердајмо своје јутро у некорисним песмама.

Лични одговор:

1.За око ми је запало „Преко зелених и жутих пиринчаних поља јуре сенке јесењих облака..“ јер је
приказ јако лепог коришћења епитета.

2.Осећање које ми се јавило је радост и срећа.

3.Асоцијација је слика људи на плантажама пиринча.

4.Ништа није нејасно