Tagore, Gradinar

Песма бр. 85 ( стр.59)

Ко си ти, читаоче, који ћеш после једног столећа читати песме моје? Не могу ти послати ниједан
цвет од овог пролетњег богатства, ниједну траку злата са ових облака горе.Отвори врата своја и
гледај у даљину.У свом цветном врту скупљај мирисне спомене на минуло цвеће пре стотину лета.
У радости свога срца да осетиш живу радост која је певала једног пролетњег јутра –шаљући свој
весели глас преко стотину лета.

Лични утисак

1.Стих који ми је запао за око је „Ко си ти, читаоче, који ћеш после једног столећа читати песме
моје?“зато што на неки начин прориче да ће га људи читати и у даљој будућности.

2.Осећање које ми се јавило приликом читања је опуштеност.

3.Асоцијација није баш дефинисана и није ми нешто специфично у глави

4.Све је врло јасно и разумљиво