Guiding Question 3 Drama

Одломак из драме „Госпођа Министарка“ Бранислава Нушића

Ова сцена је последња сцена у овом делу. То нам говори реч „Завеса“ на крају што значи
да сценографи спуштају завесу кад се изговори последња реч у транскирпту. Ова сцена
закључује цело дело и одваја Живку од њене „жена од министра“ титуле, чак ова сцена
нам открива колико је Живка материјална особа коју не занимају никакве друге вредности
које нису опипљиве. Због тога је њена реакција на самосталну одлуку њеног мужа тако
ватрена и крајње уображена док је његова одлука оправдана зато што бити министар
поред такве жене је еквивалетно убиству. У даљој разради текста ћу покушати да
разрадим три основне технике које се примењују у драмском тексту а то су дидаскалије,
дијалози и монолози.

Дијалози су оно што је занимљиво у овом одломку поготово зато што кроз њих сазнајемо
да Сима више није министар. Дијалози су хумористични и терају публику и читаоце на
смех поготово они делови који исмевају Живку као главног антагонисту у делу као
например: „SIMA: Pa nisam, dabome, kraj takve žene.“ овде Сима каже да није био за
министра кад је Живка крај њега и тиме јој говори како са њом он не може бити за
министра. Монолози су углавном Живкини тако њена завршна реч која је уједно и
монолог обраћања Сими и публици је приказ њеног гнева и беса према не услишеној јој
жељи да постане госпођа министарка. Такође мали али интересантна монолошка реченица
коју изговара Рака је ова „RAKA: Dole vlada!“ ово је јако смешна реченица која и
приказује Ракин став према политици који евидентно није баш благонаклон. У целом
разговору Живка говори у екскламацијама те нам то даје до знања да је она јако бесна и
исфрустрирана тренутном ситуацијом а на крају се обраћа директно публици са исто
толиким нивоом екскламације. Дидаскалије су мале фразе у заградама које описују
гестикулације, начин говора и кретање ликова на сцени : „ŽIVKA (cikne kao ranjena)“ као
на пример овде Живка је дубоко изненађена када јој Сима саопшти да је оставка уважена,
или „VASA i Dara (hteli bi da je zadrže)“ овде Васа и Дара показују како би хтели да
зауставе Живку али с обзиром да је се плаше они то ипак не ураде.

Бранислав Нушић нам је на одличан начин приказао како изгледају људи који нису
створени за власт и какво је њихово опхођење према том чину, како се понашају како је то
као да су постали део којекакве Краљевске фамилије или богзна чега. Показује нам како
уствари људи који нису то заслужили заврше на крају као што су и почели. И све ове
животне поруке Нушић нам покаже кроз хумористичан приказ једне старо-српске жене
која је толико уображена да види даље од својега носа те је и савршена фигурина за
приказ необразоване и неотесане особе која упркос свим тим епитетима идаље покушава
да постане неко и нешто иако с обзиром на то каква је особа не може да постане нико и
ништа.