Висока школа струковних студија за криминалистику и безбедност, Ниш

ОСНОВИ ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ

Семинарски рад из предмета

ЕКОНОМИЈА

Студент: Професор – ментор:

Сара Ристић 1019/22 Др: Жарко Ђорић

27. септембар 2022.

 САДРЖАЈ:

1. Увод – појам и садржај економске политике.............................2

2. Економска политика као друштво – економска пракса............3
3. Економска политика као научна дисциплина............................4
4. Субјекти економске политике
5. Циљеви економске политике ......................................................5
6. Фактори који одређују циљеве
7. Врсте циљева економске политике.............................................6
8. Карактирстике циљева економске политике
9. Средства еконосмке политике.....................................................7
10. Инструменти економске политике
11. Мере еконосмке политике...................................................8
 1. УВОД – ПОЈАМ И САДРЖАЈ ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ

Политикос - вештина и начин владања државом, односно јавна делатност.

Политика - делатност јавног одлучивања у заједници о свим питањима која се тичу њеног
опстанка, функционисања и развоја. Други део појма нас упућује на то да је реч о јавном
одлучивању у економској области. Економ. политика - дисциплина која изучава јавно
економско деловање.
Различите дефиниције економ. политике:
• са становишта носиоца - целина свесних акција - пре свега јавне власти, усмерених на
остваривање утврђених циљева.

•друштвених односа - као улога државе у заснивању, очувању и мењању продукционих

односа и развоју производних снага - израз економске улоге државе у њој.

• друштвене политике - део опште политике друштва који је сумерен на остваривање

економских циљева.

• са становишта инструмената - дејство мера и средстава које ускладу са карактером

привредног система предузимају одређени субјекти ради остваривања утврђених
циљева.

• економска политика не гуши тржиште. Задржавајући и чак развијајући аутономију

привредних субјеката економска политика настоји да инструментима и мерама
подстакне привредне субјекте да се понашају на жељени начин и то утицајем на:
а) информациону структуру – индиректним утицајем на понуду и тражњу држава
утиче на цене. (ниже пореско оптерећење зарада)
б) мотивациону структуру – давање подстицаја.
ц) утицај на привредне субјекте она остварује наредбама, односно забранама чиме се
одређени видови употребе ресурса искључују.
д) утицај на систем друштвене вредности.. Нпр. већим пореским оптерећењем
луксузне потрошње.
Да би била ефикасна она подразумева и да су испуњени одговарајући миркоеконмски
услови. Они се састоје у:
• спремност привредних субјеката да реагују на мере и акције економске политике;
• институционално окружење које обухвата својинске односе, ефикасност правне
државе, одговарајући привредни систем.
 2. ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА КАО ДРУШТВЕНО -
ЕКОНОМСКА ПРАКСА

Као практична дисциплина она је повезана са:

-правним системом - правним актима дефинишу се субјекти, овлашћења, и одговорност

микроекономских субјеката у њиховом спровођењу (Устав, системски закони)
-социјалном политиком – економска политика мора да води рачуна и о социјалним
циљевима.
- међународним окружењем – ек. пол не може да се води изоловано. Вољни и невољни
губитак самосталности у вођењу економске политике.

Подручја деловања ек. пол. као практичне дисциплине:

- успостављање и очување макроекономске стабилности.

- корекција тржишних недостатака (алокативних дефеката), на пример сузбијање
монопола,
- прерасподела дохотка (корективно деловање на плану дистрибутивних ефеката тржишта)
- повећаним опорезивањем и субвенционирањем
- усмеравање привредног развоја- остваривање квантитативних и
квалитативних промена у привреди.
 3. ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА КАО НАУЧНА
ДИСЦИПЛИНА

Први заокружен концепт економске политике јавља се у 15 веку још код меркантилиста.

• Систем економских наука дели се на макроекономске науке истражују и посматрају

привреду као целину, баве се макроекономским категоријама и у ову групу се
сврставају науке попут: економска политика, привредни систем, финансијска теорија и
политика, економика индустрије и сл.) и
микроекономске науке – проучавају и прате економске
процесе на нивоу привредних субјектаа, баве се микроекономским категоријама и ту
сврставамо следеће науке (организација предузећа, рачуноводство, економика и маркетинг
предузећа и сл.).

• економску политику дефинише као науку о елементима економске политике, пре

свега инструментима и мерама.

4. СУБЈЕКТИ ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ

 кључно да доносе макроекономске одлуке, односно одлуке које изазивају

макроекономске последице. Основна обележја субјеката економске политике су: а)
дефинисани интерес, б) способност одлучивања од општег значаја за нормално
одвијање привредних токова, ц) акцијска способност и б) самосталност деловања

• Држава – парламент и влада

• Централна банка
• Синдикати радника и послодаваца
• Монополи
• Берзе
 5. ЦИЉЕВИ ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ

Циљеви су жеље или намере носиоца економске политике дастворе одређено

друштвено стање, које не може да се оствари спонтаним деловањем тржишта.

- циљеви представљају објект деловања економске политике;

- да циљеви изражавају намере и жеље носиоца ек. политике или оних у чије име и
у чијем интересу они одлучују.
- .- имају нормативни карактер - односе се на будуће жељено стање у привреди
- одређивањем циљева ек. политике успоставља се одређени однос измеђ
субјектата и будућег стања.
- и најзад, с обзиром на то да изражавају жеље, намере и интересе одређених
субјеката можемо да су циљеви ек. Политике мултиваријантни и променљиви.

• Циљеви имају разлицит знацај те је нузно њихово рангирање.

6. ФАКТОРИ КОЈИ ОДРЕЂУЈУ ЦИЉЕВЕ

однос политичких снага – циљеви су често резултат политичког процеса и политичких

одлука нпр. левичарске партије дају предност пуној запослености, прерасподели дохотка,
док конзервативне ставаљају нагласак на стабилност цена, ефикасност употребе капитала

• стање у привреди – карактер поремећаја

• међународно окружење – нпр. поремећаји на светском тржишту
• утицај неформалних група њихов утицај невидљив али може бити
значајан.
• систем друштвених вредности.
 7. ВРСТЕ ЦИЉЕВА ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ

Као цритериум дивисионис можемо да користитимо:

област на коју се односе: материјалнопроизводни циљеви, (односе на радну снагу -

повећање стопе запослености , на коришћење природних ресурса. циљеве који се односе
на капитал тачније повећање обима и његову ефикасну употребу, техичко технолошки
развој.друштвено економски и социјални циљеви.

временско трајање: краткороцни (коњуктурни) и дугороцни (циљеви привредног развоја);

медјусобни однос: независни,комплементарни и конфликтни;
знацај: основни и споредни; и
садрзина: стабилизациони и развојни.

8. КАРАКТЕРИСТИКЕ ЦИЉЕВА ЕКОНОМСКЕ

ПОЛИТИКЕ

• Квалитативна- садрзинска одредјеност;

• Квантитативна спецификација;
• Временска одредјеност;
• Медјусобна ускладивост;
• Реалност; и
• Рангираност унутар скале приоритета.
 9. СРЕДСТВА ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ

• правне и економске категорије чији садржај зависи од карактера привредног система.

Правни прописи –. (регулативни и оперативни; правни прописи са

административним дејством и подстицајним ( економским) дејством

- финансијска средства – (прикупљање средстава и трошење средстава)

• систем јавних набавки – транспарентност и конкуренција.
учешће јавних набавки у БД П земаља ЕУ,у 2008. години, износило 17%, - у Србији око
10% БДП

- регулисање робних токова – прописи потрошачког права.

- регулисање новчаних токова.
- регулисање економских односа са иностранством
- непосредна активност у јавном сектору привреде
- планирање

10.ИНСТРУМЕНТИ ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ

 Instrumenti su pre svega ekonomske kategorije sadržane u formi pravnih akata, odluka
ili akcija.(porezi, carine, devizni kurs, premije, subvencije i sl.

• Mere znače upotrebu, ukidanje ili promenu veličine delovanja instrumenata te politike (npr.
povećanje ili smanjenje kamatne stope, devalvacija). One, dakle, predstavljaju konkretan čin
primene nekog instrumenta, koji se iražava kroz odgovarajući tačno definisan učinak.

• Instrumenti fiskalne politike

• Instrumenti monetarno-kreditne politike
• Instrumenti politike cena
• Instrumenti spoljnotrgovinske i devizne politike
• Instrumenti politike dohodaka
• Instrumenti direktne kontrole
 11.МЕРЕ ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ

konkretna primena sredstava i instrumenata – tj. određivanje intenziteta delovanja (npr.

visina poreza)
prema obuhvatu: opšte- odnose na privredu kao celinu i posebne mere – na konkretne
delatnosti
prema dejstvu: linearno – njihovo dejstvo e proteže na čitavu privredu; selektivno –
pružaju zaštitu određenoj delatnosti
prema objektu dejstva: realne (naturalne) – uslovi za obavljanje delatnosti,
standardizacija finansijske – tiču se novčanih tokovak, raspodele i potrošnje.

Unutrašnje (regulišu odnose unutar jedne države) i spoljašne mere ekonomske politike
(reg. ekonomske odnose sa inostranstvom
Kako utiču na željenu promenu: Neposredne (nameću određenu obavezu) i posredne
mere (utiču na uslove privređivanja)