Druga kragujevačka gimnazija

Seminarski rad iz Računarstva i informatike

Kreiranje baze podataka u SQLite Studio

Učenici IV-1:
Nevena Stojanović,
Teodora Stojković,
Jovana Ostojić
 Šta su baze podataka?

Baza podataka je kolekcija podataka organizovanih za brzo pretraživanje i pristup, koja zajedno
sa sistemom za administraciju, organizovanje i memorisanje tih podataka, čini sistem baze
podataka. Korisnici pristupaju bazi podataka prvenstveno preko upitnika. Preko korišćenja
ključnih reči i svrstavanjem komandi korisnici mogu brzo da pronađu, grupišu i odaberu oblast u
mnogim zapisima koje treba vratiti ili pomoću kojih treba sastaviti izveštaje o naročitoj skupini
podataka u skladu s pravilima sistema vođenja baze podataka. Softverski sistem pomoću koga se
formira i koristi baza podataka se naziva sistem za upravljanje bazama podataka, skraćeno
SUBP.

Kada je u pitanju razvrstavanje, postoje različite vrste baza podataka, zavisno od toga na koji
način su podaci interno organizovani. Tako možemo razlikovati hijerarhijske, mrežne
(CODASYL), relacionalne, objektno-orijentisane, objektno-relacione, prilagođene za
WEBNajpoznatiji sistemi za upravljanje bazama podataka su: Oracle Database, MySql,
Microsoft SQL Server, PostgreSQL, IBM DB2, Redis, SQLite itd. Ovi sistemi korisnicima
pružaju sve usluge rada sa podacima.

Sistemi za upravljanje bazama podataka

Sistemi za upravljanje se brinu o smeštanju podataka na način koji obezbeđuje: mogućnost što
efikasnijeg pristupa tim podacima u cilju njihove analize, obrade i ažuriranja, integritet tih
podataka (sprečavaju nastanak grešaka poput smeštanja nekonzistentnih i nekorektnih podataka),
mogućnost da veći broj korisnika istovremeno koristi podatke, mogućnost zaštite pristupa
podacima, i slično. Korisnici baza komuniciraju sa SUBP korišćenjem specijalizovanih jezika u
kojima formulišu zahteve (tzv. upite) na koje SUBP odgovara. Takvi jezici se nazivaju upitnim
jezicima, a najpoznatiji i najrasprostranjeniji upitni jezik je SQL.

2
 SQLite Studio

Postoji veliki broj što besplatnih, što komercijalnih SUBP koji se koriste u razvoju savremenih
aplikacija. U nastavku ćemo koristiti SUBP koji se naziva SQLite. Ovo je besplatan softver,
otvorenog koda, koji je zbog jednostavnosti korišćenja i kvaliteta implementacije danas u
najmasovnijoj upotrebi.

Sistem SQLite celu bazu podataka čuva u jednom fajlu, tj. za svaku bazu podataka koju
koristimo imamo po jedan fajl i po nazivu fajla biramo bazu sa kojom radimo. Druga
karakterističnost sistema SQLite je da može da bude ugrađen u aplikaciju koja ga koristi, što
znači da korisnik ne mora da posebno instalira SQLite, pa čak ne mora ni da zna da aplikacija
koristi SQLite.

Kreiranje baze podataka u SQLite Studio

SQLite bazu podataka možemo da kreiramo iz programa SQLite Studio komandom menija
Database → Add a database. Prilikom kreiranja baze potrebno je odabrati fajl, tj. datoteku, u

3
kojoj će se ta baza čuvati (ovi fajlovi obično imaju ekstenziju .db) i naziv pod kojim će se baza
prikazivati u korisničkom interfejsu. Mi ćemo kreirati bazu u fajlu SQL FOLDER.db. (izabrati
lokaciju za čuvanje i uneti naziv fajla nakon klika na dugme sa znakom plus), i prikazivaće se
pod nazivom JABUKA.

Umesto da kreiramo novu bazu, komandom menija Database → Add a database možemo i
otvoriti neku postojeću (dovoljno je odabrati postojeći fajl na disku i upisati naziv pod kojim će
se ta baza videti u našem sistemu).

Kreiranje tabela

Nakon kreiranja baze, kreiraćemo tabele u njoj. To se može uraditi komandom menija Structure
→ Create a table ili komandom Create a table kontekstnog menija (koji se pojavi nakon desnog
klika na naziv baze na panou Databases).

4
Nakon toga se u centralnom delu prozora pojavljuje pano sa nekoliko kartica koji je posvećen
uređivanju tabele. Podrazumevano se prikazuje prva kartica (Structure) koja je namenjena
definisanju strukture tabele.

Prvo je potrebno definisati naziv tabele (za početak kreiramo tabelu KRUSKA), popunjavanjem
polja Table name.

Komandom Add column (koja se može pokrenuti klikom na dugme ili pritiskom na taster Ins)
dodaje se nova kolona u tabelu. Prilikom dodavanja svake nove kolone u tabelu potrebno je
obavezno odrediti joj naziv (Column name) i tip podataka u toj koloni (Data type).

5
Postoji veliki broj različitih tipova podataka, međutim, opisaćemo samo nekoliko najčešće
korišćenih:

INTEGER – celi brojevi,

DOUBLE – realni brojevi (zapisani u pokretnom zarezu)

VARCHAR – tekstualni podaci (niske karaktera) za koje je poznata maksimalna dužina,

DATE, TIME, DATETIME – datum, vreme u toku dana, tj. datum i vreme.

Kod nekih tipova podataka (na primer, kod tipa VARCHAR) potrebno je navesti i veličinu tipa i
upisati je u polje SIZE.

Nakon tri osnovna parametra (Column name, Data type i Size) moguće je konfigurisati dodatne
opcije kolona. Opišimo nekoliko opcija koje ćemo koristiti u nastavku.

Primary key — ovom opcijom kolonu koja se dodaje možemo da proglasimo za primarni ključ
tabele (ako više kolona čini primarni ključ, onda se to podešava tek nakon dodavanja svih tih
kolona). Dodatne opcije su dostupne nakon pritiska na dugme Configure. Jedna, prilično često
korišćena je Autoincrement, koja se koristi kod celobrojnih primarnih ključeva i koja omogućava
da se prilikom unosa vrste u tabelu ne navede vrednost primarnog ključa, nego da se ta vrednost

6
automatski dodeli kao prva naredna slobodna vrednost. Na taj način se implementiraju generisani
identifikatori.

Foreign key — ovom opcijom kolonu koja se dodaje možemo da proglasimo za strani ključ (ako
više kolona čini isti strani ključ, onda se to podešava tek nakon dodavanja svih tih kolona).
Podsetimo se, kolona je strani ključ ako je svaka vrednost u toj koloni primarni ključ u nekoj
drugoj tabeli. Zato se, prilikom podešavanja da je kolona strani ključ, bira tabela i kolona koja je
njen primarni ključ (podrazumeva se da je ta tabela već kreirana).

7
Not null — odabirom ove opcije se zabranjuje da kolona sadrži specijalne nedostajuće vrednosti
(NULL), koje se koriste da se naglasi da je neki podatak nepoznat (ključevi automatski ne mogu
da sadrže nedostajuće vrednosti, pa ovu opciju uglavnom koristimo za kolone koje nisu
ključevi).

Collate — ovom opcijom se podešava poredak tekstualnih podataka (tzv. kolaciona sekvenca),
što direktno određuje i redosled sortiranja elemenata kolone. Ako se u koloni smeštaju i karakteri
koji nisu deo engleske abecede (tj. koji ne pripadaju tablici ASCII), tada je poželjno podesiti
Collation name da bude UNICODE (to ćemo uvek raditi kada u koloni želimo da pamtimo tekst
na srpskom jeziku, bilo da je zapisan latinicom, bilo ćirilicom).

Default - odabirom ove opcije možemo zadati podrazumevanu vrednost, koja će biti upisana ako
se, prilikom dodavanja nove vrste, vrednost ove kolone ne navede.

Koristeći opisani postupak, možemo da kreiramo tabelu ucenik u našem minijaturnom

elektronskom dnevniku.

 Dodajemo kolonu id za koju biramo tip INTEGER, štrikliramo opciju PRIMARY KEY i
konfigurišemo je tako da bude AUTOINCREMENT.
 Dodajemo kolonu ime za koju biramo tip VARCHAR i veličinu 30 (čime ograničavamo
dužinu imena na 30 karaktera), štrikliramo opciju NOT NULL (jer ime učenika ne sme

8
 da bude nepoznato) i opciju Collate, konfigurišući je tako da Collation name bude
UNICODE (jer planiramo da koristimo ćirilički zapis, kao i da poredimo i sortiramo
učenike na osnovu imena i prezimena u azbučnom redosledu).
 Dodajemo kolonu prezime za koju biramo tip VARCHAR i veličinu 30 (čime
ograničavamo dužinu prezimena na 30 karaktera), štrikliramo opciju NOT NULL (jer
prezime učenika ne sme da bude nepoznato) i podešavamo Collate tako da se koristi
UNICODE.
 Dodajemo kolonu datum_rodjenja za koju biramo tip DATE.
 Dodajemo kolonu razred za koju biramo tip INTEGER.
 Dodajemo kolonu odeljenje za koju biramo tip INTEGER.

Izmene koje se naprave se ne unose u bazu odmah, već tek nakon komande Commit structure
changes, odnosno klika na dugme . Preporučujemo vam da ovo dugme često koristite i time
često upisujete izmene u bazu, da ih ne biste slučajno izgubili, ali i da biste što pre uočili ako
napravite neku grešku. Nakon dodavanja svih kolona potrebno je da upišemo sve izmene u bazu
(komandom Commit structure changes).

Ako je sve prošlo kako treba, na kartici Structure videće se sledeći spisak kolona:

Jednom kreiranoj tabeli, struktura može i naknadno da se promeni - da se po potrebi dodaju ili
uklone kolone, promene tipovi podataka, dodaju ili uklone ograničenja.

9
 Sadržaj

Šta su baze podataka? ..................................................................................................................2

Sistemi za upravljanje bazama podataka ...................................................................................2

SQLite Studio ................................................................................................................................3

Kreiranje baza podataka u SQLite Studio .................................................................................3

Kreiranje tabela ............................................................................................................................4

Literatura

1. https://petlja.org/kurs/4655/2/6377

10