СРЕМСКА КАМЕНИЦА

СЕМИНАРСКИ РАД

АКАДЕМСКО ПИСАЊЕ

Професор: Студент:

Драгана Литричин Дунић Александра Бабин

Сремска Каменица,2019.
Александра Бабин Академско писање

САДРЖАЈ:

Увод 3
Редослед поступака у изради научног, стручног или академског рада 5
Прикупљање и обрада грађе 7
Библиографија 8
Писање рада 8
Редиговање рада 9
Процена рада 9
Штампање и критика рада 9
Врсте истраживања научних радова 11
Емпиријска истраживања 11
Прегледни рад 11
Теоријски радови 12
Методолошки радови 12
Студија случаја 12
Академски и научни радови 13
Подела и елементи научних радова 15
Закључак 17
Литература 18

2
Александра Бабин Академско писање

УВОД

Академско ангажовање подразумева овладавање техникама академског

изражавања у усменој и писменој форми. Академско писање односи се на познавање и
практичну примену научног језика и методологије, Основно правило је да се у научним
радовима користи формални језик. Конкретно, неопходно је избегавање колоквијализама,
неутемељених генерализација, сленга, граматичких грешака, писања у првом лицу и
слично. То значи да је стил језика формалнији, и да се не могу користити неграматичке
скраћенице, поштапалице, да се не могу понављати речи.
Научни рад је завршна фаза сваког истраживања јер се у њему на најбољи начин
излажу добијени резултати. Циљ сваког научног рада је добијање нових, оригиналних
резултата у области на коју се рад односи. У свету науке, допринос појединог научника се
обично процењује по броју публикација које је објавио, и то првенствено објављених у
међународним часописима, са високим факторима утицајности. Такође, за процену
квалитета научних радова користи се њихова цитираност.
Рад који се пише мора имати особине научног, а у одређеној мери и стручног рада.
Стога тако написан рад мора да има особине научног сазнања:
објективност
прецизност
поузданост
општост
систематичност
критичност
Он презентује резултате истраживања који се представљају широкој академској јавности,
па стога мора и да задовољи неке специфичне карактеристике:
оригиналност,
адекватност структуре,
публикованост.
Академски текст може бирати сам аутор или форма и садржај могу бити наметнути од
стране академске заједнице ( нпр. семинарски рад се може писати на одабрану или унапред

3
Александра Бабин Академско писање

задату тему). Без обзира на то да ли тему бира аутор или је она наметнута, правила за
писање академског рада се увек доследно поштују и примењују.
Техника научно-истраживачког рада (академско писање) је “скуп поступака и знања о
њима који доприносе сврсисходнијем и економичнијем истраживању, а затим и одређеном
стандардизованом изгледу рукописа.”1
Познавање техника научно-истраживачког рада доприноси успешнијој презентацији
резултата научног истраживања , али и свему ономе што претходи реализацији научно-
истраживачког рада (прикупљање грађе и њеном тумачењу, обради и приказивању
добијених података, публиковању рада).

1
Клеут, М.: Научно дело од истраживањадо штампе..Нови Сад : Академска књига, (2010.)

4
Александра Бабин Академско писање

РЕДОСЛЕД ПОСТУПАКА У ИЗРАДИ НАУЧНОГ, СТРУЧНОГ ИЛИ

АКАДЕМСКОГ РАДА

Да бисмо један рад назвали нучно-истраживачким, он би требало да се бави

одређеним проблемом и да се заснива на чињеницама до којих би се дошло истраживањем.
Рад мора да полази од једног одређеног, новог, дотад неистраженог или бар делимично
решеног проблема и да се помоћу његове анализе и хипотезе дође до нових резултата,
сазнања или закона.Чињенице и идеје које се износе у раду, морају бити поуздане,
пажљиво и у довољном броју прикупљене, критички размотрене и проверене.
Редослед поступака у изради научног, стручног или академског рада је следећи:
избор и формулисање теме
прикупљање и обрада грађе
писање рада
редиговање рада
процена рада (рецензија, оцена комисије и професора)
штампање
критика

Избор и формуслисање теме

При избору теме и њеном формулисању неопходно је водити рачуна о следећим

захтевима:
Тема научно-истраживачког рада не сме бити безначајна.
Неопходан је претходан увид у област коју треба истражити.
Потребно је обратити пажњу на подесност теме за научну обраду, на
њену ширину и могућност иновативности.
Добро познавање библиографије радова о одређеном предмету
истраживања, разговори и консултације са зналцима и менторима, неки
су од начина да се сазна шта је већ познато и објашњено о предмету
истраживања.

5
Александра Бабин Академско писање

Тема може бити задата, дата унапред или се ужа област истраживања
појављује као детерминнта избора.
На ступњу семинарског рада, дипломског и мастер рада тема се студенту
углавном задаје.
Важно је да тема не буде преуска или преширока. Не треба се превише
расплинути и изгубити у прешироким проблемима, нити сувише
ограничити. Треба се поставити потребна граница и теми и грађи, како
временска, тако и просторна.
Тема треба бити што савременија, тј. треба да се односи на неки проблем
од интереса и од користи за савремену теорију и праксу одређене научне
дисциплине.
Адекватно одабрана и формулисана тема има следеће карактеристике:
релевантност (значај):
 процењује се у контексту науке којој тема припада
 она може да значи значи продор у сасвим неистражено, може
афирмисати или оспоравати претходне резулате, може их
модификовати или интерпретирати на другачији начин или , у
постојеће податке, укључити непознату грађу.
 значају теме треба да одговара обим рада
подесност за научну обраду:
 при одређивању предмета истраживања веома је важно водити
рачуна о подесности тог предмета за научну обраду, доступности
података и могућностима њихове обраде.
 веома је важно бити обазрив у иновативности јер су ретке теме
које су апсолутно неистражене, па се иновативност може односити
на откривање нове грађе , примени других метода и компарацији
новодобијених резултата са претходним.
прилагођеност способностима истраживача:
 пожељне особине за бављење научним радом су: шира култура,
владање научном дисциплином и њој сродним областима,

6
Александра Бабин Академско писање

познавање страних језика, радне навике, критичко просуђивање и

сл.
прилагођена могућностима истраживања:
 доступност грађе
 доступност релевантне литературе
 одговарајућа опрема
 материјална средства неопхода за спровођење истраживања.
С обзиром да формулисање теме представља почетак комуникације са корисницима
научног истраживања, она мора да буде прецизна, јасна и језички коректна.

Прикупљање и обрада грађе

Под изразом „грађа“ подразумева се све што је предмет истраживања и све друго
што може помоћи у тумачењу одабране теме.
Грађа се може поделити у три врсте:
библиографске белешке- обухватају секундарне изворе и служе за
упознавање са претходним резултатима на исту или блиску тему и за израду
библиографије која се прилаже уз рад,
документарне белешке- списи из примарне грађе,
методолошке белешке- сопствене идеје и критичке примене.
За проналажење одговарајуће грађе за истраживање потребно је правилно формулисати
тему и предмет истраживања.
Научно –истраживачки извори се деле на:
примарне извори - материјални (предметни), писани (књиге и
друге публикације) и традицијски (усмени). Обухватају историјска
документа, литерарна дела, дела ликовних уметности, музичке
композиције, статистичке податке, резултате експеримената.
секундарни извори-литература о предмету о коме се пише,
(приручници, монографије, научне студије, есеји, прикази) .
терцијални извори- уџбеници, цитирање писаних извора по неком
другом аутору

7
Александра Бабин Академско писање

Веома је важно коришћење секундарних извора , из њих сазнајемо докле се стигло у

истраживању предмета научног рада, али секундарни извори никако не смеју да буду
једини. Неопходно је користити изворе у складу са предметом истаживања и подацима
који су нам неопходни.
Библиографија је попис извора, примарних и секундарних, који се користе током
истраживања и током писања рада, а коначна библиографија се прилаже уз научно-
истраживачки рад.
Термин библиографија има двојако значење:
означава врсту делатности – подручје знања и праксе чији је циљ регистровање,
опис, класификација и квалитативна аналитичка обрада публикација

означава публикације (књиге, чланке, прилоге уз неки рад) проистекле из такве

делатности

Извори за састављање библиографије секундарних извора су:

публиковане библиографије
општи пиручници
каталози библиотека, архива и других институција културе
каталози аудиовизуелних средстава масовног комуницирања (радио и телевизија)
електронске базе података
лична обавештења
општи приручници
енциклопедије (опште и посебне)
речници (појмова, биографски, двојезични или вишејезични)
уџбеници
каталози библиотека, архива и других институција културе
COBISS
архиви
каталози аудиовизуелних средстава масовног комуницирања (радио и телевизија)
електронске базе података и електронско претраживање
Писање рада

Фазе при писању рада су релативног карактера, међутим, углавном се одвија кроз
следеће етапе:

8
Александра Бабин Академско писање

састављање плана рада;

писање прве верзије рада;
читање и исправљање прве верзије рада;
уношење исправки;
писање коначне верзије;
процењивање коначног текста.
Било да су научни или академски, писани радови у својој структури имају три битна
елемента: уводни део, разраду феномена који се истражује и закључак. У уводном делу се
поставља хипотеза, односно излаже циљ истраживања и досадашња открића. Средишњи
део је најобимнији и посвећен је описивању и доказивању предмета који се обрађује, док је
завршни део неопходан због доношења закључака и евентуално, указивања на могућност
даљих истраживања.
Редиговање рада
Истраживач прелази на ову етапу када заврши са истраживачком и прикупљачком
етапом, односно када свако његово даље продужавање истраживања представља губљење
времена. Често, сам процес редиговања има за задатак да празнине у раду избаци на
површину и прикаже шта је неопходно додати, а шта избацити. Можда је ово најтежа
етапа, али је сасвим незаобилазна и корисна, јер је на овом степену рада важно
прикупљену грађу што боље употребити и од ње створити најбоље могуће дело.
Процена рада
Пре него што рад буде спреман за ревизију, мора да „одлежи“ неко време.
Неискусни аутори се залете и одмах предају рад на штампање ради велике жеље да дело
угледа јавност, или ради вишемесечног, можда чак и вишегодишњег презасићења
приликом рада на њему. Међутим, тек када прође неко време аутор је спремнији да свој
рад објективније процени. Због тога је временска дистанца битна, јер при ревизији аутор
мора уједно бити: критичар, стилиста, граматичар, технички читалац и коректор. Само
тако може обратити пажњу на све ствари, од целине ка појединостима. На нерешене
проблеме, ред излагања, јединство, логичку структуру и сразмерност целина.
Штампање и критика
Последње, али не и мање битне етапе, неопходне су за коначно уобличавање
дела. Научни рад се сматра завршеним тек када је одштампан.

9
Александра Бабин Академско писање

Тек својим објављивањем он постаје приступачан заинтересованим читаоцима, али и

својина научне и културне јавности. Критичка оцена треба да одговори на кључна питања
да ли је истраживањем обухваћена сва проблематика и грађа и
да ли се изашло из оквира теме? Да ли је проучена сва литература о предмету, какви су
методолошки поступци примењивани,да ли је добар сразмер делова? Колико су ваљани
закључци који су изведени? Какве су напомене и библиографија, формулација и израз,
граматичка и правописна правилност, као и техничка обрада тезе?

10
Александра Бабин Академско писање

ВРСТЕ ИСТРАЖИВАЊА И НАУЧНИХ РАДОВА

У зависности од предмета истраживања, науке у оквиру које се истражује ,

разликују се следеће врсте истраживања и научних радова:

емпиријска истраживања

прегледни радови

теоријски радови

методолошки радови

студије случаја

остали, мање фреквентни типови радова

Eмпиријска истраживања

Емпиријска истраживања је процес истраживања, чије успешно извођење захтева

познавање не само свих методолошких правила него и одговарајуће технике испитивања.
Садржински елементи рада су:

Увод-који садржи основне појмове, кључне налазе осталих истраживања,

кључне теоријске опсервације и циљ истраживања
Методолошки оквир-описати проблем и начин на који ће се истраживати,
инструменте, узорак, статистику
Резултати- опис и илустрација налаза истраживања
Дискусија- интерпретација и објашњење резултата истраживања
Ово истраживање даје опис оригиналних резултата истраживања и објављује се по
правилу у публикацији која је лако доступна међународној научној јавности, а написан је
на начин да се истраживања могу поновити и закључци проверити .
Прегледни рад садржи оригиналан, детаљан и критички приказ истраживачког проблема
или подручја у коме је аутор остварио одређени допринос. Он доноси приказ резултата
везаних за одређену проблематику.Нема исту структуру као оригиналан научни рад и
може да има велики број поднаслова
При писању прегледног рада неопходно је испунити следеће стандарде:

11
Александра Бабин Академско писање

јасно и аргументовано изнети слагање или неслагање разних аутора и

радова и расветлити проблем
сумирати ранија истраживања
анализирати коришћену литературу
сугерисати следеће кораке у решавању проблема
Теоријски радови

Основа за писање ових радова је у истраживању одговарајуће литературе, користећи

истраживачке налазе који се односе на теоријска питања која се обрађују.
При писању ових радова неопходно је поштовати одређене захтеве:
потребно је јасно одредити проблем истраживања
разматрати само релевантне теоријске и истраживачке радове који
доприносе разрешењу постављеног теоријског проблема
истраживати актуелне радове у складу са најновијим научним спознајама.
поставити јасне критеријуме за анализу теоријских и истраживачких
доприноса задатој теми
Методолошки радови

Овим називом могу се обухватити сви радови у којима се појављује нови

методолошки приступ, у њима се дискутује о кванититавним и квалитативним налазима
или представљају удружени резултат више истраживања. Упоређивањем већ постојећих
методолошких решења у раду се излаже нови методолошку приступ при истраживању
неког неистраженог феномена. При томе је неопходно јасно приказати методолошке
процедуре и доказати нова открића , која се односе на методологију.

Студија случаја

Помоћу методе студије случаја се долази до сазнања о некој појави на нивоу

дескрипције или експликације. Предмет студије случаја обухвата широк спектар
друштвених појава које настају као резултат интеракције појединаца и група у различитим
друштвеним оквирима као што су организације, институције, покрети, а путем њих је
могуће пратити мноштво појава кроз одређени број случајева, приликом чега истраживач

12
Александра Бабин Академско писање

може добити релативно велики број различитих, детаљних и широкообухватних

информација.
Може се фокусирати један случај, али и компарација више случајева. Метод се темељи на
логичкој анлизи, на раздвајању појава које се третирају као специфични случајеви, њене
димензије, на опису дате појаве и на покушају успостављања логичке везе између
елемената анализиране појаве с циљем објашњења и описа те појаве. Неопходни је избећи
сувишне дескрипције, задржати се на чињеницама које ће осликати карактеристике
проблема
Академски и научни радови

Класификација писаних радова зависи од:

контекста у којем се радови пису
циљева који се њиме желе постићи
од начина верификације
од врсте публикације
од праксе успостављене у појединим научним областима
Не постоји јединствена класификација писаних радова.
Академски радови су они који се пишу током основних и мастер студија.

Писани испитни рад се полаже израдом писаног рада на часу.

Семинарски рад је самостална стручна обрада теме. Има сврху да уведе студенте у стручни
и истраживачки рад. То не треба бити изворно истраживање и не мора садржати нова,
оригинална научна сазнања и резултате.Њиме студент треба да докаже способност
примене теоријског и практичног знања, као испособност за самостално служење научно-
стручном литературом. Такође, сврха писања семинарског рада је проширивање и
продубљивање теоретског и практичног знања из одређенеобласти, развијање способности
употребе различитих извора података, као и усавршавање вештинеписања. Писање овог
рада је вежба за предстојећу израду сложенијих, обимнијих и озбиљнијих радова
(дипломски, специјалистички, научни рад, итд.).

Дипломски рад представља завршни рад у универзитетској пракси додипломских

студија.Њиме се проверава систематичност и оспособљеност кандидата за самостални рад
у будућности. Израда дипломског рада подразумева два или више активна учесника. То су
најчешће кандидат и ментор. Понекад и асистент. Комуникација између њих треба да буде
активна и двосмерна. Ова врста сарадње је најчешће коауторска.

13
Александра Бабин Академско писање

Дипломски рад може бити конципиран:

као систематизовани приказ неке теорије или групе теорија (са
условљеностима и компарацијама) или иновације из ове области (нови
софтвери и сл.)
истраживачки пројекат,
као комбинација теоријског приказа и истраживања.
Правила одређивања теме која је предложио Умберт Еко:
Тема мора одговарати интересима кандидата
Доступност извора на које се кандидат упућује
Употребљивост извора на које се кандидат упућује
Методолошки оквир истраживања мора бити усклађен са искуством
кандидата
Докторска дисертација

Докторска дисертација је завршни део студијског програма докторских студија и

представља самостални и оригинални научноистраживачки рад кандидата у одговарајућој
научној области или више научних области. Тему бира сам кандидат, а о избору теме и
формулацији консултује се са ментором.

14
Александра Бабин Академско писање

ПОДЕЛА И ЕЛЕМЕНТИ НАУЧНИХ РАДОВА

Подела научних радова је веома различита и врши се по различитим критеријумина:

Према начину саопштавања: усмени и писани радови

Према обухватности: парцијални и целовити
Према облику: научни радови за одбрану (дипломски, магистарски,
докторски радови), књиге (студије, зборници, уџбеници, приручници),
чланци (краћа саопштења објављена у часописима или монографским
публикацијама) и предавања (усмено излагање намењено одговарајућем
аудиторијуму)
Према садржају
Веома прихватљивом се чини подела на:
оригинални научни рад
монографска студија
прегледни чланак
научна критика, полемика и осврти

Елементи научних радова су:

Сажетак (апстракт, резиме)
У монографским публикацијама сажетак или апстракт се публикује на почетку рада,
резиме се публикује на крају рада на неком од страних језика (који језик ће бити изабран
зависи од уредништва али и намене рада, најчешће је то енглески).
 Сажетак обухвата:
 основну тезу рада и сврху истраживања
 предмет истраживања
 примењени метод
 план излагања
 најбитније резултате до којих се дошло анализом и
интерпретацијом
 основну тезу рада, предмет истраживања, примењени метод и
најбитније резултате до којих се дошло.


15
Александра Бабин Академско писање

Кључне речи
Кључним речима се обухватају појмови битни за разумевање неког рада и служе као
орјентир и читаоцу и библиотекару за израду предметног каталога.
Индекс (регистар, попис )
Индекс (регистар,попис) је азбучно или абецедно сређен попис одређених феномена са
циљем да омогуће лакше и брже сналажење у обимној документацији.
Може бити различит по садржају:
 индекс личних имена
 индекс географских појмова
 индекс стручних термина итд.

Цитати (дословно цитирање, парафраза или резиме)

Фусноте (могу бити на крају рада или на крају странице), препоручује се да

буду на крају странице из практичних разлога и лакшег коришћења. Имају
више функција: библиографске референце, напомене које служе као
објашњења, разноврсне допунске информације (поређења, критичке
примедбе и сл.)

16
Александра Бабин Академско писање

ЗАКЉУЧАК

“What is written without effort is, in general, read without pleasure”

(Samuel Johnson)

Чињеница је да је академско писање вештина , једини начин да се у томе буде

успешан јесу континуиран рад и писање.
Постојеће идеје и савети сигурно помажу при изради озбиљног академског рада,који ће
бити написан са сврхом.
Изазов у академском писању је тај што овде нема пуно простора за креативност. Све теме
већ постоје. Пре почетка писања постоји јасно дефинисан шаблон. Непоходно је
одржавати формалан и прецизан стил.
Ова област писања не дозвољава да се у рад уноси нешто неконвенционално или да се
мења дата тема.
Избор правих речи може да направи велику разлику у квалитету онога о чему се пише.
Заправо, није уопште претерано рећи да прецизне вештине писања могу да подигну
квалитет академског текста на виши ниво.
Неопходно је избегавати опште претпоставке и тврдње уколико та тврдња није подржана
јаким аргументима и чињеничним подацима.
Научни језик је појмовни језик – важно је да се у академском тексту користе адекватни
термини који не спадају у колоквијалне изразе.

17
Александра Бабин Академско писање

ЛИТЕРАТУРА

1. Еко, Умберто(2000.) . Како се пише дипломски рад, Београд: Народна књига/Алфа.

2. Клеут, М. (2010.). Научно дело од истраживања до штампе,Нови Сад : Академска

књига.

3. Кундачина,М., Банђур, В. (2007), Академско писање, Ужице: Учитељски факултет.

4. Милосављевић, Н. (1989.).Основи научно-истраживачког рада, Београд: Научна

књига.

5. Поповић, В.(1999.), Како написати и објавити научно дело, Земун:Академска мисао.

6. Сакан, М. (2005), Израда стручних и научних радова, ,Нови Сад: Прометеј.

18