Техничка школа “Милета Николић”

Аранђеловац

Матурски рад из предмета

ТЕХНОЛОГИЈА ФАРМАЦЕУТСКИХ ПРОИЗВОДА

-Павловићева маст-

Ментор: Ученик:
Драгана Турковић, проф. Марија Вукадиновић IV-5

Аранђеловац, јун 2022.

1
 САДРЖАЈ
1. Увод /Кожа....................................................................................................................3
1.1 Структура коже........................................................................................................4
1.2 Изданци коже.......................................................................................................... 6
2. Масти..............................................................................................................................8
2.1 Подела масти..........................................................................................................10
2.2 Масне компоненте за израду масти.....................................................................11
2.3 Масне компоненте типа угљоводоника...............................................................11
2.4 Масне компоненте типа триглицерида и воскова...............................................12
3. Израда лековитих масти.............................................................................................13
3.1 Испитивање лековитих масти...............................................................................13
3.2 Подлоге за лековите масти....................................................................................14
4. Препарати за негу дечије коже..................................................................................15
4.1 Кремови за дечију кожу...........................................................................................
5. Практичан део
5.1 Павловићева маст
5.2 Израда Павловићеве масти
6. Закључак
7. Литература

2
УВОД
1. КОЖА
Кожа је највећи орган човечјег тела. Она износи 18% од укупне тежине тела, а
површина јој је нешто већа од укупне површине човечијег тела. Кожа на појединим
деловима тела прелази у слузокоже: очни каппи, уста, нос и полни органи.
Дебљина коже је различита од 1/2мм до 2мм у зависности од расе човека и предела
тела. На длановима, табанима и потнљку дебљина коже може да буде и већа, до
3мм.
Боја коже је различита, а зависи од старости, расе и предела тела. Код
новорођенчета је ружнчаста, код детета беличаста, а код старијих жуһкаста. На
неким деловима тела је мрке боје, као на брадавицама дојки и гениталним
органима. На откривеним деловима је тамније боје него на покривеним. Сунце и
различити патолошки агенси могу да утичу на промену боје коже.
Површина коже није глатка. На њој се разликују гребени, олучаста удубљења и
поре. Гребени су најизраженији на длановима и јагодицама прстију.На површини
коже налази се танки хидролипидни филм (кисели или Марихионинијев плашт
коже) који штити кожу од губитка влаге и продора страних ствари, посебно
микроорганизама. Масне компоненте у хидролипидном слоју одраслих људи
потичу углавном од лојних жлезда, а мањи део од епидерамалних ћелија, док
хидрофилни део потиче од знојних жлезда.
УЛОГА КОЖЕ
 Заштитна - штити тело од механичких повреда, патогених организама (кожа
је непропустлива за вирусе и бактерије кад је неоштећена), од УВ Сунчевих
зрака.
 Одржавање сталног састава унутрашње телесне средине (хомеостаза) тако
што спречава губитак воде и соли.
 Учествује у процесима екскреције (излучивања) који се врше кожним
жлездама.
 Примање спољашњих надражаја помоћу бројних чулних органа који су у
њој смештени.
 Терморегулациона (одржава сталну телесну температуру).

3
1.1 Структура коже

На кожи се разликују два главна слоја:

-покожица(epiderm)
-крзно(corium)
Епидерм је површински слој коже дебљине 0,2-1,5 мм.
Састоји се из пет функционално издиференцираних слојева:
1. МАТИЧНИ СЛОЈ(stratum basale): То је слој који представља граничну
површину између дерма и епидерма. Истовремено то је регенеративни слој
епидерма у којем се стално регенеришу епидермалне ћелије током целог живота.
2. МАЛПИГИЈЕВ СЛОЈ(stratum spinosum): Састоји се од 8-10 редова ћелија које
су најпре цилиндричне, а према површини постају полигоналне и најзад
сплоштене. То је истовремено и најдебљи спој епидерма. Ћелије овог слоја се
међусобно не додирују, већ су повезане нарочитим кончићима-међућелијским
мостићима, на чијој се средини налазе чворићи. Ћелије овог слоја имају једро и
апарат за умножавање, па се н он сматра регенеративним-матичним.

4
 3. ЗРНАСТИ СЛОЈ(stratum granulosum) Састоји се од 2-3 реда сплоштених
вретенастих ћелија које имају једро, али и извесне променеу односу на ћелије
матичног слоја. У цитоплазми тих ћелија налазе се неједнака зрна кератохијалина,
који је узгредни продукт кератинизације.

4. СЈАЈНИ СЛОЈ(stratum lucidum); Састоји се од једног до два реда ћелија. У овом

слоју ћелије све више губе своја обележја. У чврстим ћелијама овог слоја јавља се
кератин. Сјајни слој је најразвијенији и јасно видљив на длановима и табанима,
односно у пределима где је рожасти слој најдебљн. На другим деловима коже је
скоро невидлив
5. РОЖАСТИ СЛОЈ(stratum corneum): То је слој различите деблине, зависно од
дела тела. Дебљина се креће од 20 микрона на трбуху до 260 микрона на табанима.
У рожастом слоју кератин се јавља у виду кератинских љуспи. Ћелије овог слоја
немају једра, а протоплазма је претворена у рожасте љуспице. Цео процес
претварања матичног слоја у кератинску љуспицу назива се пропес кератинизације.
Унутар епидерма разликују се 4 типа ћелија:
1. Кератиноцити: најбројнији су, деле птивно велика овална језгра.
2. Меланоцити: не деле се, имају мана језгра од кератиноцита, не путују према
површини коже и у нима се врши синтеза пигмента коже-меланина.
3. Лангерхансове ћелије оне су део имуног система.
4. Меркалове ћелије сличне су меланоцитима, али не стварају пигмент већ служе
као рецептори додира и зато су у вези са нервним завршсцима.

Епидермис је прекривен емулзијом воде липида (масти) познатом као

хидролипидни филм. Тај филм, који се одржава лучењем знојних и лојних жлезди,
помаже да наша кожа задржи гипкост и делује као додатна баријера против
бактерија и гљивица.

Водени део овог филма, понат као заштитни кисели омотач, садржи:
1. Млечну киселину и разне амино киселине из зноја.

5
2. Слободне масне киселине из себума
3. Амино киселине, пиролидну карбоксиличну киселину и друге природне влажеће
факторе који су већином нуспроизводи процеса кератинизације.

КРЗНО (CORIUM):
Крзно или дерм је средишњи и најдебли слој коже. Чине га еластично и
рестресито везивно ткиво. У њему се налазе кожни органи, крвни судови, нервни
завршеци и чулни органи. Крано је дебљине око 1.5мм.
Крзно је састављено из:
1. Колагених влакана
2. Еластичних влакана
- Ова влакна су чвршће збијена у папиларном а растреситија у ретикуларном слоју
крзна. Распоред влакана је такав да обезбеђује повезаност епидерма, крзна и
хиподерма са мишићима. Распоред влакана је такав је сваки слој самосталан и
покретлив. Везивна влакна дају кожи отпорност и чврстину, а еластична обезбеђују
сластичност. Осим везивних и еластичних влакана, у крзну се налазе и крвни
судови, нервна влакна и ћелијски елементи. коренови длаке, знојне и лојне жлезле.
- Од крвних судова присутни су артеријски и венски капилари, а посебну мрежу
чине лимфни капилари. У крзну се такође налазе глатки попречно пругасти
мишићи и нервна влакна. Крвнии лимфни судови, којих у епидерму нема, у дерму
су јако развијени као терминални и као анастомизирајући, у виду плексуса.
Терминалне артерије развијеније су код млађих него код старијих особа.

Крзно се састоји се из три зоне:

1. Папиларне зоне- Папиларна зона граничи се са епидермом. Граница према
епидерму јој је таласаста, што је условлено присуством многобројних купастих
узвишена папила, које се увлаче у епидерм. Папиле крзна су неједнаке дебљине.

6
Папила се састоји од везивног ткива, крвних судова и нервних корпускула, а
интерпапиларни простори су испуњени епидермом.
2. Субнапиларне зоне
3. Ретикуларне зоне

ПОТКОЖНО ТКИВО

Поткожно ткиво сачињава

подлогу крзна, богату масним ткивом, издељену преградама везивних влакана, у
којима се налазе крвни и лимфни судови и огранци нерава. Осим тога, у овом
случају се на неким пределима срећу и мишићна влакна (мишић брадавице дојке,
кружни мишић очних капака и др.)
У поткожном ткиву налази се мноштво различитих ћелијских елемената, оно је и
главне резервоар масти-поткожно сало. На местима где је кожа лако покретна
супкутис је растресите грађе, на местима где је чврсто спојена за подлогу и где не
може да се набира састављена је од веома чврстих и грубих везивних влакана.
Поткожно ткиво је најдубљи унутрашњи слој наше коже који складишти енергију
док ШТИТИ ОД ударада и пружа изолацију телу.

Углавном се састоји од:

1. Масних ћелија (дипопита): груписаних у јастучасте групе.
2.Посебних колагених влакана (која се зову септе или границе): лабаво и
сунђерасто везивно ткиво које држи масне ћелије заједно.

7
3.Крвних судова.
Број масних ћелија које се налазе у поткожном ткиву се разликује на различитим
деловима тела. Дистрибуција масних ћелија се, такође, разликује код мушкараца и
жена, као и структура других предела коже.

1.2.ИЗДАНЦИ КОЖЕ
Изданци коже су:
1. лојне жлезде
2. знојне жлезде
3. длаке
4. нокти
ЛОЈНЕ ЖЛЕЗДЕ
Лојне жлезде развијају се у интраутерином цериоду из епидермалних ћелијских
елемената. Налазе се на читавој површини коже, изузев дланова и габана, а највише
их нма на средњемделу лица, поглавини, попрсју и леђима. Гроздастог су изгледа,
алвеоларног типа смештене у крану, обично уз корен длаке.

Човек средњег раста за једну недељу излучи просечно око 100г себума (поја).
Себум се састојиод воде, триглицерида, минералних соли, холестерола.
фосфолипида, беланчевина и вишихмасних киселина, нарочито палмитинске и
стеаринске.

Улога себума је физиолошки веома значајна. Он на кожи и коси грали масну

превлаку која им обезбеђује мекођу, сјај и еластичност. Кожу штити од претераног
испаравања воле са површине, а самим тим и од исушивања. Масна превлака делује
такође као заштитни слој, који кожу штити од сунчевог зрачења.

Са естетског становишта, функција лојних жлезда је веома значајна, јер од

количине субума у многоме зависи естетски изглед и квалитет коже коce, Стога се
огроман број козметичких препарата формулише тако да надокнали кожи, односно

8
коси недостатак себума или пак да спречи појачано лучење. односно отклони
вишак у случају хиперфункције ових жлезда.

У случају појачане функције лојних жлезда, кожа је сјајна и масна. Таква појава се
назива себореја, а кожа себореична. Постоји велики број људи који током читавог
живота имају мање или вишсе изражену хиперфункцију ових жлезда.

ЗНОЈНЕ ЖЛЕЗДЕ

Знојне жлезде се нализе скоро на

целој површини коже, тако да их има око три милиона. На неким деловима тела,
као што су табани, њихов број на квадратном центиметру површине износи око
600, а на длану и до 1100. Жлезде се састоје од изводног канала цевастог типа и
клупчастог секреторног дела, који је смештен у доњем делу крзна или у поткожном
ткиву. Изводни канал отвара се знојном пором на површини коже.
Разликујемо две врсте знојних жлезда:
1. ЕКРИНЕ ЖЛЕЗДЕ: Из секреторних ћелија истискују готов секрет у виду знојне
течности, а при томе саме ћелије жлезда не пропадају и не улазе у састав секрета.
Такав тип лучења назива се мерокрино лучење. Екрине жлезде су мање величине,
распоређене су по целој површини тела и функционишу од рођења до краја живота.
2. АПОКРИНЕ ЖЛЕЗДЕ: Код њих се секреција обавља отпаданем врха ћелијског
тела које улази у састав секрета. Жлезде овог типа имају холокрино лучење.

9
Апокрине жлезде су крупније и разликују се зависно од расе, пола и јединке.
Функција ових жлезда почиње у пубертету и представља једну од секундарних
полних одлика. Апокрине жлезде лоциране су само у појединим деловима тела:
постоје пазушне, околочмарне препонске, затим у великим уснама стиднице.
међици и бручику.

► Лучење зноја путем изводних канала знојних жлезда назива се транспирација

2. МАСТИ

Лековите масти су фармацеутски препарати који су се вековима употребљавали за

лечење болесне коже, слузокоже и рана, а многе су се користиле и за козметичке
сврхе. Примена лековитих масти у терапији и данас заузима значајно место.
Лековите масти се веома много користе у дерматологији. Наношењем лековитих
масти на болесну кожу или слузокожу обезбеђује се дуготрајно деловање лековите
материје на оболелом месту. Садрже лековите или заштитне супстанције
растворене, суспендоване или емулговане у одговарајућој подлози. Лековите масти
на обичној температури имају получврсту конзистенцију, која мора бити таква да
се могу лако размазати на оболело место у танком слоју које се може дуго задржати
на месту апликације и омогућити трајан контакт лека с кожом. Назив unguenta
потиче од латинске речи ungere - што значи урибати. Да се формулише добра
лековита маст потребно је познавати физичко-хемијска својства и лековите
супстанције и подлоге која се сматра погодном за дати лек. Лековита маст мора
бити тако припремљена да може развити жељени терапеутски ефекат и да су све
компоненте међусобно компатибилне, а готова маст да је физички и хемијски
стабилна.
Једна добро припремљена лековита маст мора да испуењава следеће услове:
 По апликацији не сме да дражи место примене

10
  Мора бити стабилна
 Мора имати велики афинитет за кожу и слузокожу
 Подлога за лековите масти мора бити инактивна хемијски и инактивна
физиолошки
 Подлога не сме да буде инкопатибилна са лековитим супстанцијама
 Лековите масти пожељно је да буду приближно неутралне(pH од 5-7)
 Да се постиже жељени терапеутски ефекат
 Да лако отпуштају лековиту супстанцу

Терапеутски циљеви масти:

 Лековити препарат треба да остане на површини коже(дезифицијенси,
препарати за заштиту од сунца и др.)
 Лековити препарат треба да продре кроз кожу или дубља ткива и тамо
испољи локални ефекат(антиреуматици, антифлогистици, антихистаминици
и др.)
 Лековити препарат се ресорбује кроз кожу и свој терапијски ефекат
испољава на другом место у организму(трансдермални терапијски системи)

11
Компоненте од којих зависи обим и брзина продирања лековите супстанце у
кожу су:
 Подлога(носач)
 Кожа
 Лековита супстанца

Узајамно деловање ове три компоненте одређује степен продирања апликованог

лека. Лековита супстанца која се налази унутар подлоге треба да дође до коже
одговарајућом брзином и у довољној концентрацији, а ако треба да делује у
дубљем слоју коже, она мора да прође и кроз рожнати слој епидерма.

Деловање лековитих масти зависи од природе-врсте и стања-лековитих

супстанција у мастима, затим од врсте подлога као носача лековитих супстанција и
стручне-правилне израде лековите масти. Имајући све то у виду, данас се подела
масти изводи на више начина.

12
2.1 ПОДЕЛА МАСТИ
Према врсти подлоге масти се деле на:
1. хидрофилне масти
2. хидрофобне масти
3. масти које могу да емулгују воду
Хидрофилне масти су препарати који су израђени с подлогама које се мешају и
перу са водом. Подлоге се састоје од смесе течних и чврстих макрогола
(полиетиленгликол - РЕС) и могу садржати одређену количину воде.
Хидрофобне (липофине) масти су оне које могу да апсорбују малу количину воде.
Супстанце које се најчешће користе за израду ових масти су чврсти, меки и течни
бильна уља, животињске масти, синтетски глицериди, воскови и течни парафини,
силикони.
Масти које могу да емулгују воду су препарати који могу да апсорбују већу
количину воде и зато се зову апсорпционе базе. Подлоге за ове масти су исте као
код хидрофобних масти, али садрже и емулгаторе типа вода у уљу (В/У) као сто су:
безволни ланолин, ланолински алкохоли, естри сорбитана, мопоглицериди и масни
алкохоли.
 Покровне и заштитне масти се користе за покривање и заштиту коже од
штетних утицаја.
 Пенетрационе масти омогућавају да лековита супстанца продире
(пенетрира) у дубље слојеве коже у спидерм и тамо делује.
На основу њихових посебних ефеката на кожи масти се деле на:
1. масти за примену код инфекција на кожи
2. антифлогистичке масти
3. препарате св хладећим ефектом на кожи

13
4. масти за заштиту коже

Према томе да ли се лековите супстанције налазе растворене, суспендоване или

емулговане у подлози, лековите масти делимо на:
 Лековите масти типа раствора
 Лековите масти типа суспензија
 Лековите масти типа емулзија

Израда лековитих масти

Израда масти-раствора се врши тако што се лековита супстанција ако је
липосолубилна раствори у подлози уз благо загревање. Лековиту супстанцију
можемо да претходно растворимо у неком органском растварачу у коме се
раствара, па се мешањем или благим загревањем растварач одстрани. Тако се могу
израђивати лековите масти са кортикостероидима, а као растварач се може узети и
хлороформ. Масти типа суспензије сусрећемо најчешће, садрже лековиту
супстанцију суспендовану у облику финих честица. Ph. Jug.III нормира величину
честица у мастима-суспензијама до 60 микрона. Ph. Jug.III у неким случајевима
тражи да се ове масти израде “ex tempore” и да се оставе влажни у циљу
спречавања агломерације.
Масти-суспензије се израђују тако што се уситњени прашкови помшају са
подлогом, додајући мало по мало подлоге. Може да се отопи мало подлоге, али то
се избегава, јер отопљена подлога може боље да раствара прашкасте супстанције
које онда могу да искристалишу у подлози. Савремени принцип израде масти типа
суспензије је тежња да се лек што боље дистрибутира у подлози, али се не стварају
засићени раствори из којих би лековита супстанција могла да искристалише.
Масти типа емулзије- раде се топљењем. Топљење при изради масти типа
емулзије врши се тако што се истопе заједно све компоненте које се топе на вишој
температури. Међутим, овај начин се избегава због стварања еутектичких смеша,
па се масти-емулзије раде тако што се помешају заједно све липосолубилне
компоненте, а посебно хидросолубилне компоненте, па се и једне и друге загреју на
70°C. Затим се водена фаза додаје масној фази уз стално мешање.
У апотеци масти се раде у порцеланском тарионику помоћу пистила. Ако се масти
раде у патени она мора бити израђена од нерђајућег челика или емајлирана. Осим
примене тарионика и пистила, масти се могу радити и на стакленој плочи, где се
помоћу шпатуле уситни прашак и помеша подлога. Да би једна лековита маст била
добро направљена мора се добро хомогенизовати. За хомогенизацију масти
користимо мешалице или млинове са ваљцима.

14
За паковање и експедицију лековитих масти користе се тегле од порцлана, стакла
или пластике и тубе. Најбољи начин паковања лековитих масти је паковање у тубе
у којима је маст заштићена од спољних фактора кварења, апримена масти из тубе је
хигијенска и погодна за дозирање.

Испитивање лековитих масти

Испитивања лековитих масти могу бити разноврсна, али за процену њиховог
квалитета и степена чистоће веома су важна испитивања процента активног
принципа, степена стерилности, испитивање способности примања воде, типа
емулзионих подлога, конзистенције, стабилности отпуштања активне супстанце
као и степена дисперзитета.
Способност подлоге и лековите масти да прими воду изражавају се воденим
бројем. Водени број показује колико грама воде може да прими 100g масти и да је
трајно задржи. Одређивање воденог броја врши се дестилацијом помоћу водене
паре и то Ph. Jug.III Карл- Фишеровом методом.
Испитивање масти врши се и на:
 Изглед- размаз у танком слоју мора бити хомогеног изгледа, без видљивих
грудвица(зрнаца)
 Величина честице-испитује се када је примена најмање годину дана после
израде према општем пропису
 Стерилност-маст са ознаком “стерилно” мора одговарати пропису за
испитивање стерилности

15
Подлоге за израду лековитих масти
Да би једна маст одговарала одређеним захтевима и терапијској намени, неопходно
је, поред доброг познавања физичко-хемијских својстава лековитих супстанција,
извршити и правилан избор подлоге за израду лековите масти.
Осим познавања својстава лековитих супстанција избор подлоге зависи од места
апликације масти, стања коже или слузокоже на коју маст треба нанети и
терапијског ефекта који се жели постићи. Да би лековита маст изразила свој
терапијски ефекат и одговорила својој наменин мора испунити следеће услове:
 Да лако отпушта лековиту супстанцију
 Да буде приближно неутралне реакције
 Да буде стабилна
 Да не дражи место наношења(апликације)
Као подлоге се кристе разноврсне супстанције, како по природи, физичким
особинама тако и према хемијском саставу. Најчешће се користе праве масти,
масна уља, воскови, масне киселине, угљоводоници, сапуни, разни хидрогелови
итд.

2.2-Масне компоненте за израду масти

16
Постоје четири типа масних компоненати за израду масти:
1. масне компоненте типа угловодоника:
2. масне компоненте типа триглицерида (масна уља, масти) и воскови;
3. синтетске масне материје:
4. силикони-полналкилсилоксаци:

2.2.1.Масне компоненте типа угловодоника:

Јако су хидрофобна једињепа. На кожи образују оклузиван, непропустлив филм за
воду и ваздух. Физички и хемијски су стабилне, компатибилне су са већнном
лековитих супстанци, погодне су конзистенције, добро пријањају на кожу и не
надражују је. Оне масне компоненте не емулгуу воду и термостабилне су.
Недостаци ових компонената су: теже отпуштају лековиту супстанцу. испољавају
површинско деловање, запушавају поре на кожи и тешко се спирају.
Представници ових масних компонената су: Vaselinum album (бели вазелин).
Vaselinumflavum (жути вазелин), Paraffinum liquidum (течни парафин) и Paraffinum
solidum (чврсти парафин).
Бели вазелин (latin. - Vaselinum album) je пречишћена и избелена получирста
смеса угловолоннка која се добија из остатка после дестилације нафте. Бели
вазелин је бела, получврста, вискозна, једнолична маса без мириса и укуса.
Раствара се у хлороформу, етру, бензину, тешко у етанолу није растворљив у води
и глицеролу. Mema се са масним и старским уљима. Чува се у добро затвореном
суду, на хладном месту, заштићен од светлостн. Бели вазелин образује на кожи
непропустлив филм и користи се као подлога за бројне лековите супстанце које
треба да испоље површинско деловане. Користи се и за израду масти са
антибиотицима и масти за очи.
Жути вазелин (latin. - Vaselinum flavum) има исте особине као бели вазелин, али
није избељен.

17
Течни парафин или парафинско уље (latin. - Paraffinum liquidum) je
пречишћена смеша виших течних угловолоника који се добијају при дестилацији
нафте. То је бистра, безбојна, уљаста течност, без мириса и укуса. Меша се са
хлороформом, етром, бензином,већином масних и етарских уља, а не меша се са
водом и етанолом. Примењује се за израду подлога са вазелином, разних
козметичких кремова, за разрибавање чврстих лековитих супстанци при изради
масти типа суспензија, за израду олеогела, пасти и за израду пласти база.
Чврсти парафин (latin. - Paraffinum solidum) је пречишћена чврста смеша
засичених вищих угљоводоника који се добијају из озокерита или при дестилацији
нафте. Он је у облику безбојних или белих провидних комада, мастан под прстима,
без мириса и укуса. Лако се раствара у бензину, теже у хлороформу. етру и
етарским улима, а не раствара се у води и станолу. Топи се на 50-57°С, а отопљен
се меша са масним улима, мастима и восковима. Чува се у добро затвореној посуди,
на хладном месту, заштићен од светлости. Чврсти парафин омогућава подешавање,
згушњавање и повећање конзистенције масти и кремова.

2.2.2. Масне компоненте типа триглицерида и воскова

Масне компоненте типа триглицерида и воскова су природни и синтетски
производикоји се користе као додаци другим подлогама као замашћујућа средства.
Оне имају добара афинитет према кожи, добро размазују, пенстрирају кроз кожу и
лако отпуштају лековиту супстанцу. Недостаци ових компоненти су: ниска
температура топљења, слабо примају воду (осим ланолина), лако се кваре и ужегну.
Морају се конзервисати и стабилисати антиоксидансима. Представници: масна ула,
безводни ланолин. бели и жути восак и цетапеум.
Масна уља (latin. - Olea pinguia) су билна масна уља и користе се у комбинацији
са другим масним компонентама ради омекшавања конзистенције, поправљања
емолијентне особине итд. Бильна уља су подложна оксидацији и не примају воду.
По Ph. Jug V масна уља су: маслиново, кикирикијево, бадемово, сусамово, сојино и
пречишћено бадемовоуље. А по Рh. Jug IV масна уља су и: неутрално маслиново.
рицинусово и какаово уље.
Безводни ланолин (latin. - Adeps lanae) је пречишћена, безводна маса чврстине
воска, добијена скидањем с вуне оваца. То је жућкаста, жилава, леплива маса,
слабог карактеристичног мириса. Лако се раствара у хлороформу, стру и бензину,
али не у води, топи се на 36-42°С. Присуство холестерола и изохолестерола даје
ланолину способност емулговања воде при чему грали емулзију В/У. Лако се
оксидише, па је никомпатибилан са лековитим супстанцама осетљивим на

18
оксидшију (нпр: антибиотици). Ако одстој имена боју. Користи се и ланолин са
водом који садржи 25% воде и хидрогенован ланолин.
Цетацеум је прећишћен посак добијен из шупљине лобањы китова. То је бела,
кристална, љуспаста маса седефастог сјаја, масна под прстима. Када се овлажи
станолом лако серастрља у прашак. Погодан је за израду масти са липосолубилним
лековитим супстанцамакао што су: јод и деривати, салицилна киселина, сумпор и
др

2.2.3 Синтетске масне материје

1.Softisan 378 је полисинтетски триглицерид. То је получврста масна материја,
стабилна, не подлеже оксидацији и кожа је добро подносн. Користи се као састојак
подлога за мастн
2.Miglvol812 је мешавина течних триглицерида из засићених масних киселина која
се означавају као неутрална уља и кожа их добро подноси. Примењују се као
растварачи за липофилне супстанце и као помоћне материје у израли масти,
супозиторија, уљаних раствора и суспензија.

2.2.4 Силикони - полналкилсилоксани

Су супстанце које се користе за израду хидрофобних масти. То су безбојна
једињења. без мириса и укуса, хидрофобна, хемијски индиферентна, нетоксична,
стабилна на ниским и високим температурама, течне конзистенције за примену у
фармацеутским препаратима. Одлично пријањају на кожу, лако и брзо се
диспергују на површини коже у вилу танког филма, брзо и лако испаравају са
површинскоже (при чему долази до наглог хлађена коже) остављајући на њој
лековите супстанце које су биле дисперговане у њима. Њиховим деловањем кожа
постаје глатка и мека, неостављајући осећај маснође и непријатан сјај наношена,
нису лепливи и не апсорбују се с површине коже.
Остали састојци масти су:
1. вишемасни алкохоли,
2. вода,
3. конзерванси,
4. антиоксиданси,
5. и хумектанси.

19
 4. ПРАКТИЧАН ДЕО
4.1 ПАВЛОВИЋЕВА МАCT
Користи се за свакодневну негу и заштиту коже бебе у циљу спречава
контаката са иритансима у урину, фецесу и зноју.
Сви састојци се препоручују као протектанти (назелин), супстанце са
адстрингентним и адсорбентним ефектом (цинк оксид и так), окпулини
и заманчивачи (вазелин, ланолин, течни парафин) који својом
хидрофобношћу спречавају близак контакт састојака урина, зноја и
фецеса са нежном н осетливом кожом бебе.
Поред тога масне материје у формулацији препарата, својим
оклузивним ефектом омогућавају очување и репарирање слабо
развијене кожне баријере.

20
 Почетком прошлог века, 1905. године, у шумадијској нарошици-Љигу,
родио се др Живорад Павловић. Гимназију завршава у Валеву, а
Медицински факултет и специјализацију педијатрије у Београду. Од
1936. године је лекар града Београда. У току ратних операција за
Београд радно место су му обронци планине Авала, Вила Живковић и
збегови где су се крила незбринута деца главнога града. Како никада
није одбио да помогне детету у неволн, свакодневно је обилазно, лешно
и збрињавао пејач често ризикујући да изгуби и сопствени живот.
Годише после рата остапнас су много деце без родитеља болесну,
неухрањену и у ранама због неодговарајуће неге.

21
Тада. 1946 године. др Жика се одлучује да и он лично учини нешто на нези ове
деце која су пристилала сних страна напаћене емле, те по властивој рецептури
прави своје животно дело и понос наше фармакологије и медицине познату
Павловићеву маст. Исте године, мг. Фар. Ружа Ресановић, управник апотеке Велко
Дутошевић" омогућује да се започне са правдењем ове масти. Њена благотворна
дејства су одмах примећена и опште прихваћена, прво у Београду и Југославији, а
онда у осталим европским градовима погођеним ратним страхотама. Трет. Рим.
Париз, Москва и Берлин спремно прихватају пово средство, а наши људи,
иселеници, трговинска предузећа и амбасаде доносе ову по добру чувену маст у
најдаље крајеве као што су: Каиро, Њу Јорк, Анкара, Сиднеј, Рангун где се
задржала традиционално средство за негу коже деце и одраслих. Мала све
медицинске установе од клиника до болница, користе н здушно препоручују
Павловићеву маст, овај софистицирани препарат никада није патентиран.
Др. Жика увек предан своме послу и пациентима, у жели да свакоме помогне, није
стигао за свога живота да ауторизује овај проналазак н тако заштити од
снентуалних злоупотреба.
Др Живорад Павловић умире 1979. године у Београду, остављајући за собом
проверени квалитет, легенду о пајбољој од сних масти, захвалност многих мајки и
име за памћетьс
Сама Павлонићева маст је у употреби всћ, ево, преко 60 година као синоним за све
креме за пегу детета и за све то време није изазивала никакву алергију или нску
другу нежељену реакцију, а сматра се и пајбољом подлогом за све друге препарате.
Многи су пробали, у најбољој намери, да створе крему која би била пандан, али се
временом показало да је оригинала рецептура незаменива.
Оригинална Павловићева маст заштићена је именом и рецептуром од стране сина
др Жике Павловића, др Војислава, такође еминентног доктора-специјалисте
педијатрије и прављен је по оригиналној рецептури и у комбинацији са архунским
супстанцама које улазе у састан, те је гарант свега оног доброг што га чини тако
јединственим.

4.2.ИЗРАДА ПАВЛОВИЋЕВЕ МАСТИ

CACTAB:
1.цинк оксид 5г.......................................... адстригенс
2 ланолин 30г...................... масна фаза, емолијенс
3. вазелин 40г...................... масна фаза, емолијенс
4.бадемово уље 25мл....................масна фаза, емолијенс
22
5.бадемова вода 15г.......................................водена фаза
6. уљани екстракт камилице 5г.............................................................

ИЗРАДА:
Ланолин се добро умути на хладно и насталој кремастој маси се постепено, кап по
кап уз мешање додајЕ бадемова вода. Када се смеСа хомогенизује додаје се вазелин
у коме је разрибан цинк оксид, бадемово уље; на крају уљани екстракт камилнце.
ДОДАТНО ОБЈАШЊЕЊЕ: У кремовима за децу треба користити пречишћени
ланолин (без остатака пестицида). Уљани екстракт камилице садржи а-бисаболол и
хамазулен и делује антиинфламаторно. Крем делује адстригентно, протективно и
антиинфламаторно
УПОТРЕБА: Нега и заштита дечије коже.

5. ЗАКЉУЧАК
Дечија кожа, а нарочито кожа новорођенчади тања је у свим слојевима од коже
одраслих: Нарочито је изражен орожали слој, који има функцију заштите коже од
спољашњихутицаја. Ако се има у виду чињеница да деца до навршене једне године
старостн гтнолошке потребе обављају у кревету, односно одећи, јасно је колико је
велика могућност иритације и оштећења коже мале деце, а посебно новорођенчали.
Уз то, неома често, лоше одабрана одећа, појачава дејство бактерија које су унек
присутне на површини коже. Услед њиховог дејства развија самонијак из урина, и
други продукти распадала изурина н фекалија, којн иритантно делују на кожу,
изазивајући оједе и дерматит, а свему томе знатно доприноси погодна влажна
тополота на дечијој кожи.

23
6. ЛИТЕРАТУРА

Visscher M i sar, Newborn Infant Skin: Physiology, Development, and Care. Clinics in
Dermatology, (u stampi) 2014

Blume-Peytavi U i sar, Skin Care Practices for Newbornsand Infants: Review of the
ClinicalEvidence for Best Practices.PediatricDermatology. 29(1):1-14, 2012

24
Danby S i sar, Effect of OliveandSunflowerSeed Oil on the AdultSkinBarrier:
Implications for NeonatalSkin Care.Pediatric Dermatology 1(30):42-50, 2013

Козметологија књига за 2,3 и 4. разред медицинске школе, издавачи: Сенка Матић

и Живора Нов Фармацеутска технологија, књига за 3. разред медицинске школе,
аутор: Горица Попов и Снежана Стојменовић

25