БЕСЕДА О ПРАВОЈ ВЕРИ И ЊЕН КАТИХЕТСКИ ЗНАЧАЈ

Предмет и циљ рада

Предмет предложеног завршног рада био би указивање на значај беседништва

Светога Саве, са посебним освртом на најпознатију беседу првог архиепископа српског.
Већ је сам тренутак у коме је беседа изговорена посебан и потребно је из правог
контекста сагледати околности настанка беседе. Године 1221. у Жичи, одржан је општи
државно-црквени сабор, први након добијања аутокефалности. Свети Сава је пред овим
сабором одржао Беседу о правој вери у којој поучава краља, властелу и новоизабране
епископе основним догмама православне вере, тврдећи да су без ње добра дела
узалудна. А опет, по областима које ова беседа обухвата, могуће је анализирати
интердисциплинарно.
Стога се предлаже да завршни рад носи наслов:

БЕСЕДА О ПРАВОЈ ВЕРИ И ЊЕН КАТИХЕТСКИ ЗНАЧАЈ

Циљ овога рада био би да расветли могућност да се беседа Светога Саве, мада
изговорена пре скоро осам векова, језички осавремени и као увек актуелна понуди
пастирима цркве као важно омилитичко штиво.

Методологија истраживања

Будући да је Свети Сава био дубоко задојен хришћанством и Светим Писмом,

основна и полазна метода била би библијско-ерминевтичка. Правилно тумачење
Светога писма је поготово важно за црквене беседнике, јер није довољно само
препричати догађај или чудо, већ га треба правилно анализирати. А имајући у виду
историјске прилике, догматску подлогу, време, место када је ова беседа настала,
користила би се и религиозно- историјска метода.

Основне хипотезе
На сабору у Жичи 1221. године, решавала су се најсложнији проблеми
државности, потпуне црквене и државне самосталности. Жичка беседа је била само
почетак великог и сложеног процеса истинског христијанизовања српског народа.
Догматске истине изложене у овој беседи биле би тврда храна и за данашњу паству, али
су основне истине који пастири Цркве треба да знају.

Опис садржаја

Увод

1. Беседништво Светог Саве

2. Беседа о правој вери и њен значај за Омилитику
2.1. Историјски контекст настанка беседе
2.2. Аргументаци'иљја
2.3. Орнаментика говора
3. Катихетски значај Беседе о правој вери

Закључак

Очекивани резултати и научни допринос

Структура саборских збивања 1221. године нам је скоро недокучива. На Жичком

сабору решавала су се важна државотворна питања. Интересовање за богословље
Светог Саве могло је да дође на ред тек када су се стекли добри услови за научни рад
савремених истраживача. А имајући у виду религиозну и догматску дубину беседе, код
Срба у Средњем веку нема сличног текста таквог богословског значаја. Жеља је да
овим радом прикажемо колико је Свети Сава био важна личност за јачање
хришћанства, а посебно новокрштених и младих у вери. А будући да не постоји
темељна анализа Беседе о правој вери, овај завршни рад би допринео развоју
Омилитике.

1. Прелиминарна библиографија

ИЗВОРИ

Доментијан ; "Живот Светога Саве и Живот Светога Симеона" ; Просвета Српска књижевна
задруга , Београд 1988.г.
Теодосије ; "Житије Светог Саве" , Српска књижевна задруга , Београд 1984.г.
Јевтић, А.(преводиоц), "Свети Сава беседа о правој вери", Штампарија Српске
Патријаршије,Београд 1991.г.
 ЛИТЕРАТУРА

Аврамовић, С. "Rhetorike techne" : вештина беседништва и јавни наступ Београд : Правни

факултет Универзитета : Службени гласник, 2009.г.

Аристотел, "Реторика", Београд, 2000.г.

Богдановић Д. "Историја старе српске књижевности" Београд, 1980.г.

Денић, С; Ценић, В. Реторика : беседништво у теорији и пракси, Врање, 1995.г.

Ињац, О. "Једно омилитичко трагање", Београд, 2009.г.

Јевтић А. "Свети Сава Споменица", Св. Арх. Синод СПЦ, Београд 1977.г.

Јевтић, А. "Беседе и речи, Требиње", Манастир Тврдош, 2003.г.

Јевтић, А. "Развој богословља код Срба", Теолошки погледи, 1982.г.

Јелачић, С. "Rhetorikè téchne", Београд, 2007.г.

Мијач, Б. "Проповед и штампа као реч Цркве", Богословље, 1987.г.

Милутиновић, В; Трбојевић, П. "Српски проповедник" : збирка црквених проповеди, Сремска

Митровица, 1921.г.

"Најлепше српске беседе", избор Ђорђевић, М. Београд, 2004.г.

"Најлепше беседе српског језика", изабрао Јокановић, Д. Београд, 2002.г.

Ненадовић, О. "Говорна култура", Београд, 1973.г.

Нушић, Б. "Реторика", Ниш, 2004.г.

Перић, П. "Свети Сава и свети владика Николај": двојица светитеља и равноапостолних

просветитеља, Летопис матице српске Књ. 475, св. 3, Нови Сад, 2005.г.

Поповић, Р; " Васељенски Сабори одабрана документа", АСПЦ, Београд 2007.г.

Радојчић С. (Лик Светога Саве у Доментијановом животу и подвизима архиепископа све српске
земље преподобног оца и Богоносног наставника Саве), Зборник текстова,"Сава Немањић -
Свети Сава историја и предање", Српска академија наука и уметности, Београд, 1979.г.

Ранковић, С. "Упутство за црквено проповедништво", Београд, 1894.г.

Станојевић, О; Аврамовић, С. "Ars rhetorica", Београд, 2002.г.

Стојановић, Љ. "Служба речи", Београд-Зрењанин, 2003.г.

Стојановић, Љ. "Црквена проповед", Фоча, 2011.г..

Тадић, Љ. "Реторика" : увод у вештину беседништва, Београд, 1995.г.

Цисарж, Б; Маринковић, Ж. "Омилитика или теорија црквеног говорништва",

Зизјулас.Ј; "Догматске теме", Беседа, Н.Сад 2001.г.