GLAGOLSKI VID

Glagolski vid označava razliku u trajanju glagolom označene radnje, stanja ili zbi vanja. Po njemu se
glagoli u crnogorskome jeziku dijele na svršene (perfektivne) i nesvršene (imperfektivne). Osim njih
postoje i dvovidski glagoli.
Tvorba svršenih i nesvršenih glagola
Svršeni i nesvršeni glagoli mogu se graditi jedni od drugih. Svršeni glagoli se od nesvršenih tvore na
dva načina:
1. dodavanjem prefiksalnoga morfema, npr.: spavati – na-spavati; grajati – za- -grajati; jesti – po-jesti
i sl.;
2. promjenom sufiksalnoga morfema u osnovi nesvršenih glagola, npr.: bacati – baciti i sl.
Nesvršeni glagoli grade se od svršenih promjenom sufiksalnoga morfema njihove osnove. Tada se
koriste ovi sufiksalni morfemi: -a-, -ava- i -iva-.
Glagoli prve klase prve vrste nesvršeni oblik grade sufiksalnim morfemom -i-, pri čemu vokal e u
korijenskome morfemu alternira s o, npr.: za-ves-ø-ti – za-vod-i-ti, od-ves-ø-ti – od-vod-i-ti, do-nes-ø-
ti – do-nos-i-ti i sl.

Svršeni (perfektivni) glagoli

Ti glagoli označavaju radnje, stanja i zbivanja čije je trajanje ograničeno na jedan
trenutak. Taj trenutak može biti različit, pa tako i svršeni glagoli mogu biti:
1. početnosvršeni – označavaju svršeni početak radnje, poslije kojega radnja može trajati
neograničeno, npr Propevati, prozboriti, zajecati, zapevati, polećeti, pogledati i sl.;
2. završnosvršeni – označavaju svršetak radnje, npr.: stići, doći, popiti, pojesti, dovršiti,
izgoreti,istrebiti sl.;
3. trenutnosvršeni – označavaju radnju koja je ograničena na jedan trenutak, npr.: pasti, sesti, bupiti,
skočiti, pregristi i sl.;
4. neodređenosvršeni – označavaju svršenu radnju koja je duže ili kraće traja- la, npr.: zaigrati se,
razvikati se, zapričati se, popričati, porazgovarati i sl.

Nesvršeni (imperfektivni) glagoli

Ti glagoli označavaju radnju, stanje ili zbivanje čije trajanje nije ograničeno. Dijele
se na dvije vrste:
1. trajni (durativni) – označavaju radnju, stanje i zbivanje neprekidnoga traja-
nja, npr.: pričati, jesti, govoriti, znati i sl.
2. učestali (iterativni) – označavaju radnju koja se ponavlja s prekidima i neo-
graničeno traje, npr.: lupkati, kuckati, trepkati, javljati se i sl.

Dvovidski glagoli
To su glagoli kojima se može označavati i svršena i nesvršena radnja. Njihov se vid može odrediti
samo u rečeničnome kontekstu. Takvi su npr.: doručkovati, ručati, večerati, videti, stradati i sl. Najviše
ih je među pozajmljenim glagolima na -is-a- -ti/-ir-a-ti i -iz-ov-a-ti: fotografisati, telefonirati,
urbanizovati i sl. U rečenici: Śedim na Orlovu kršu i fotografišem Cetinje – glagol fotografisati je
nesvršen. Međutim u rečenici: Kad fotografišeš Cetinje, čekamo te da nam se pridružiš – taj glagol je
svršen.

GLAGOLSKI ROD

Prema predmetu vršenja glagolske radnje glagoli se dijele na tri grupe:

1. Prelazni (tranzitivni) glagoli – označavaju glagole čije se radnje vrše na predmetu izvan vršioca. Oni
zahtijevaju objekat u vezi s kojim se vrši radnja. U zavisnosti od objekta dijele se na:
▫ prave prelazne glagole, koji zahtijevaju objekat u obliku akuzativa bez prijedloga (npr.: čitati knjigu,
pričati priču) te u obliku genitiva bez pri- jedloga (kupiti hleba, piti vode, večerati koštanja);
▫ neprave prelazne glagole, koji imaju objekat u svim ostalim padežnim oblicima (bežati od vatre,
brinuti se o deci, slegnuti ramenima).
Prelazni glagoli mogu se upotrebljavati i u pasivnome i u aktivnom obliku, npr.: Petar peva pesmu. –
Petar će pevati pesmju. – Petar je pevao pesmu. / pesma je pevana(od Petra). –Pesmaće biti pjevana
(od Petra). –Pesma je bila pevana(od Petra).
2. Neprelazni (intranzitivni) glagoli – ne zahtijevaju objekat, npr.: sesti, spavati, razgovarati, pevati i sl.
3. Povratni (refleksivni) glagoli – uvijek se upotrebljavaju s rječcom se. Dijele se na:
▫ prave povratne glagole, koji označavaju radnju što je subjekat vrši sam na sebi i kod kojih rječca se
označava kraći oblik akuzativa zamjenice sebe, npr.: umivati se, popeti se, spremati se, obrijati se i sl.;
▫ uzajamnopovratne glagole, koji označavaju radnju u kojoj uzajamno učestvuju najmanje dva vršioca,
npr.: grliti se, ljubiti se, pozdraviti se, biti se i sl.;
▫ neprave povratne glagole, kod kojih rječca se ne može predstavljati kraći oblik akuzativa zamjenice
sebe, npr.: čuditi se, sprdati se, smejati se.

1. млади и одрасли - решавање узрасних конфликата у породици и међу пријатељима

одрасли
млади
стари
малолетан
пунолетан
конфликт
свађати се/ посвађати се
мирити се/ помирити се
решити/решавати

Увек је било конфликата међу различитим генерацијама, али и у истој генерацији. Старија
генерација увек говори младима шта је добро, а шта није и како нешто треба радити. Млади не
желе увек да слушају одрасле и желе сами да пробају нове ствари. Често се и посвађају због
тога.
- Зашто Маја и Никола не говоре? Да ли су се посвађали?
- Они се брзо посвађају, али се и брзо помире.
- Имам проблем у школи. - Који проблем? - Имам јединицу из два предмета - из математике и
физике.
- Да, то јесте проблем, и то велики. Решићеш га ако будеш више вежбао. Можемо данас после
школе заједно вежбати ако желиш. - Уххх... хвала ти.

2. традиција у исхрани; национална јела

традиционалан национални сарма пребранац ајвар

проја туршија кајмак
А: Прошле године сам била у Италији и уживала сам у италијанској кухињи. Највише ми се
свиђа њихова паста.
Б: Ја више волим кинеску храну. Свиђа ми се њен кисело-љути укус. Највише волим њихове
супе и пролећне ролнице.
Ц: А ја волим гирос. И мусаку. И сувлаки. Ма, волим сва јела из Грчке.
Д: Мени се свиђа наша традиционална кухиња. Волим
и сарму, и пребранац, и проју, и туршију. А највише волим ајвар и кајмак.
Б: Свака национална кухиња има интересантна јела која треба пробати.
 3. конвенционално и алтернативно лечење

конвенционално лечење
алтернативно лечење преглед
дијагноза (не)успешан
лековит
препоручити/ препоручивати
одлучити/одлучивати
Данас многи људи, поред конвенционалног, користе и алтернативно лечење. Оно се највише
користи у Кини.
Једном годишње треба отићи на систематски преглед.
Не разумем дијагнозу јер је написана на латинском језику.
Многе биљке су лековите и користе се у алтернативном лечењу.
Да би лечење неке болести било успешно, лекар треба да дā тачну дијагнозу и да препоручи
терапију и лекове.
Када сам чула да је овај шампон добар за косу, одлучила сам да га пробам.

4. очување и неговање природе у окружењу

Јуче је био Дан екологије. Сви ученици из наше школе ишли су на различита места у граду и
поред града. Наше одељење, IV1, са одељенским старешином ишло је на реку која тече поред
нашег града. Тамо смо нашли пуно смећа око реке и у реци: пластичне и стаклене флаше, старе
новине, картонске кутије, пластичне кесе, неку стару гардеробу, чак и један стари шпорет и
неколико старих столица. Све смо то ставили у велике кесе, а шпорет и столице смо ставили
поред кеса. Позвали смо комуналну службу и они су врло брзо дошли. Све смеће су ставили у
један камион. Било је лепо гледати природу без смећа.