Идентификaција ризика

Дискусија о правном статусу ЦБД-а се углавном врти око питања: да ли је то лек или
природни додатак исхрани? Главна разлика је у томе што се лекови сматрају небезбедним
док се не докаже да су безбедни, док се додаци исхрани сматрају безбедним док се не
докаже супротно. Као резултат, централно питање постаје да ли је ЦБД безбедан за
потрошаче (децу, старије особе, пацијенте) у великим и нерегулисаним количинама. Иако
постоји само ограничено знање о дугорочним ефектима хроничне употребе, или о
интеракцијама између ЦБД-а и других лекова [36], студије на људима су показале да се
ЦБД веома добро подноси чак и до дневне дозе од 1.500 мг. [37]. Заиста, недавни преглед
Светске здравствене организације (СЗО) закључио је да „до данас, нема доказа о
рекреативној употреби ЦБД-а или било каквих проблема у вези са јавним здрављем
повезаних са употребом чистог ЦБД-а” [38]. Међутим, ризици које треба проценити у вези
са ЦБД производима можда немају много везе са самим чистим једињењем ЦБД-а, већ
више са непознатим саставом и квалитетом производа који се нуде. Посебно би требало
размотрити присуство загађивача у овим концентрованим екстрактима, као и нетачне или
чак погрешне етикете за садржај канабиноида у производима. Добро је познато да биљке
канабиса добијене из неконтролисаних извора могу бити контаминиране разним штетним
супстанцама [39], што понекад доводи до озбиљних здравствених проблема или
хоспитализације [40]. Загађивачи укључују хемикалије које су намерно додате да би се
повећао принос, тежина или потентност (нпр. пестициди, металне честице
[41], синтетички канабиноиди [42]), али и агенси који су ненамерно ушли у биљку (нпр.
тешки метали, плесни и бактерије [43], афлатоксини).  Ако је било који од ових загађивача
присутан у конопљи која се користи за екстракцију ЦБД-а, вероватно би завршила у
концентрованом облику у коначном уљу. Један загађивач који је посебно релевантан за
уља канабиса (ЦБД или ТХЦ) је заостало присуство токсичних растварача који се користе
током поступка екстракције [3]. Иако загађивачи долазе у различитим облицима, већину
их је релативно лако открити, јер постоје многе професионалне аналитичке лабораторије
које рутински анализирају такве загађиваче. Једина анализа која још увек није стандардна
процедура у већини аналитичких лабораторија је квантификација канабиноида. Пошто се
канабиноиди налазе само (са неколико изузетака [47]) у биљци канабиса, мора се развити
посебна аналитичка методологија како би се правилно одредио састав канабиноида
многих доступних ЦБД производа. 

Шта нам студије говоре

Недавно је занимљива студија спроведена у Холандији истакла више питања која се могу
екстраполирати на ЦБД производе на другим местима [51]. У овој студији, 46 различитих
узорака уља канабиса прикупљено је директно од пацијената и анализирано на садржај
канабиноида. Добијени узорци су домаћи (н = 29) или купљени у (веб) продавници (н =
17). За 21 од 46 производа (46% свих узорака), информације на етикети су биле доступне о
садржају ЦБД/ТХЦ, тако да се наведени садржај могао упоредити са анализираним
садржајем како је утврђено у студији. Резултати су приказани у табели 1. У многим
случајевима анализирани садржај канабиноида се увелико разликовао од садржаја на
етикети, док у 7 узорака уопште нису пронађени канабиноиди (ЦБД или ТХЦ). Оваква
одступања су нађена и код производа домаће производње, као и код комерцијалних
производа. Поред тога, чак 26/46 узорака (57%) имало је садржај ТХЦ-а > 1%, при чему је
један узорак достигао максимум од 57,5%. У 18/46 узорака (39%) уље је садржало
практично само ТХЦ (са ЦБД < 0,1%).  Треба напоменути да иако тачан правни статус
ЦБД-а може бити споран, екстракти богати ТХЦ-ом строго су забрањени у готово свим
земљама.  Разне студије спроведене на ЦБД уљима и другим производима од канабиса
широм света дошле су до сличних закључака о нетачним информацијама на етикети [24,
53, 54] и присуству загађивача [54–57]. Дошло је време да регулатори посвете ЦБД-у
пажњу коју заслужује како би осигурали да приступачни, сигурни и поуздани ЦБД
производи буду доступни онима који зависе од њих.

Закључак

Док нови ЦБД производи и даље улазе на тржиште готово без контроле, ефикасна
регулаторна контрола ових производа је остала далеко иза. Као резултат тога, непознати
ризици везани за дугорочне ефекте остају нерешени, посебно у рањивим групама као што
су деца, старији, и хронично или неизлечиво болесне. Треба напоменути да ова дискусија
превазилази само ЦБД, јер нови производи који садрже додатне канабиноиде као што су
ЦБГ, ТХЦВ и кисели канабиноиди су уско праћени. Знамо још мање о овим једињењима
него о ЦБД-у, а доступни су веома ограничени подаци о безбедности људи. Иако се чини
да је ЦБД предодређен да игра важну улогу као терапеутско средство за све већи број
медицинских индикација, требало би да се озбиљно запитамо да ли се тренутна
нерегулисана производња и продаја ЦБД уља врши одговорно. Упркос чињеници да се
ЦБД углавном продаје као „само“ додатак исхрани, често га користе тешко болесни људи
са намером да побољшају своје телесне функције на начин на који то нису могли њихови
стандардни лекови. Ово очигледно ставља ЦБД непријатно близу области
лекова. Занимљиво је да је СЗО, на основу прегледа доступних научних података и
доприноса међународних експерата, недавно закључила да ЦБД не захтева одмах
репрограмирање као лек [38], иако се потпунији преглед ризика и користи од ЦБД-а још
увек планира . Ипак, можда би употребу ЦБД производа требало проценити у широј
перспективи, како би покрили све састојке који се користе у припреми, као и све
загађиваче за које се већ зна да су уобичајени у рекреативном канабису. Одређивање
ризика и користи путем одговарајућих клиничких испитивања остаје веома пожељно, али
ће за то бити потребно доста времена и средстава. Као резултат тога, клинички подаци се
неће појавити ускоро, док пацијенти неће једноставно престати да користе многе ЦБД
производе на које су се навикли. Повратак регулаторне контроле над ЦБД-ом би стога
могао почети са краткорочнијим и остваривијим приступом, односно, захтевајући тачно и
правилно обележавање, детаљно одражавајући шта сваки производ садржи, а шта не, и
како је произведен. За јаснију процену потенцијалних терапеутских ефеката, ризика, али и
легалности екстракта канабиса, важно је знати његов тачан састав. На крају крајева,
објављени подаци из целог света су нас научили да су погрешне етикете као и штетни
загађивачи стварни и реални проблеми за ЦБД производе. Аналитичка методологија и
лабораторије трећих страна које су потребне за овај приступ углавном већ постоје и лако
би се могле оптимизовати да би се брзо боље ухватило у коштац са неограниченим
тржиштем канабиноида. Овим приступом сваки произвођач би био стриктно одговоран за
квалитет и безбедност сопствених производа, све док постоје стварне правне последице за
оне послове који крше правила. Додајте овоме систем за редовне професионалне ревизије
и инспекције, као и сузбијање непоткријепљених здравствених тврдњи, и имамо разуман
систем да осигурамо да ЦБД могу одговорно користити они којима је потребан, све док
толико потребни клинички подаци не постану доступни.