Medicinski fakultet

Univerziteta u Beogradu
Institut za socijalnu medicinu

Determinante zdravlja i
nejednakosti u zdravlju

Socijalna medicina

Prof. dr Janko Janković

Odrednice (determinante)
zdravlja
Determinante (odrednice) zdravlja

Prema izveštaju Lalondea iz 1974. godine podela na:

1. Nasledne

2. Socijalno-ekonomske i sredinske

3. Životni stilovi pojedinaca

4. Organizacija zdravstvene zaštite

Determinante (odrednice) zdravlja

Prema SZO podela na:

1. Nasledne

2. Sredinske
 socijalno-ekonomske

 fizičke
 životni stilovi pojedinaca
 Definicija socijalno-ekonomskih
odrednica zdravlja

 Socijalne karakteristike od posebnog značaja za

život ljudi (Tarlov, 1996);
 Određuju stepen do kojeg osoba poseduje fizičke,
socijalne i lične resurse za identifikaciju i postizanje
ličnih aspiracija, zadovoljavanje potreba i suočavanje
sa sredinom (Rafael, 2004);
 Predstavljalju socijalno-ekonomsko stanje u kojem
ljudi žive i rade (Komisija za socijalne odrednice
zdravlja, 2005).
 Socijalno-ekonomske odrednice
zdravlja

Predstavljalju osnovne uzročnike nejednakosti u

zdravlju i utiču na zdravlje pojedinaca i zajednice
tokom života (Rafael, 2004)

Možemo ih posmatrati na:

 individualnom nivou
 nivou zajednice
 nacionalnom nivou

JEDNAKOST PRAVIČNOST
 Socijalno-ekonomske odrednice
zdravlja

 obrazovanje  socijalna podrška

 dohodak  socijalna isključenost
 zaposlenost  socijalne razlike
 nezaposlenost  konzumiranje alkohola,
 socijalni status duvana i droga
 siromaštvo  hrana
 stambeno pitanje  transport
 usluge zdravstvene  stres
zaštite  rani period života
Apsolutno naspram relativnog
siromaštva
Siera Leone,
34 god.
očekivano
trajanje
života

Centar
Vašingtona,
57 god.
očekivano
trajanje
života
Dahlgren i Whitehead
model, 1991
Brunner, Marmot i Wilkinson model:
Zdravlje i bogatstvo (sindrom statusa)

Selekcija ili
uzročnost?
 Odnos između zdravlja i
ekonomskog razvoja

Povećana produktivnost
Povećana ponuda na tržištu rada
Posedovanje više veština (obrazovanje)
Zdravlje
Sticanje kapitala
Socijalno blagostanje

Ekonomski razvoj
 Milenijumska Prestonova kriva
Španija Francuska Japan
80 Italija
Meksiko
Nemačka
Velika Britanija SAD
Očekivano trajanje života,

Kina
Koreja
70
Brazil
Indija Argentina
Rusija
Indonezija
60 Pakistan
Bangladeš

Gabon
50 Ekvatorijalna Gvineja
2000

Nigerija
Južnoafrička Republika
Namibija

40
Bocvana

0 10,000 20,000 30,000 40,000

BDP po glavi stanovnika, 2000 (PPP$)

Izvor: Deaton, 2003
 Zdravlje je u korelaciji
sa društvenom hijerarhijom...
...ali postoje „ekstremi“ - bogati ljudi koji umiru rano ili
siromašni koji žive dugo
Pušači generalno žive kraće od nepušača ali...

„Efekat Winstona
Churchilla“
(preterano pušio i pio,
ali živeo dugo, 1874-1965)
Uticaj socijalnih razlika na
zdravlje (primer Titanika)

Izvor: Broom L, Selznick P, 1968.

 „I bogati plaču“

 Redelmeier i Singh su 2001 sproveli istraživanje koje

govori da je kontrola nad životom bitna za zdravlje
 Dobitnici oskara su živeli u proseku 4 godine duže od
glumaca koji su glumili sa njima i od onih koji su bili
nominovali, a nisu dobili oskar
 Osetili su se „važnijim“ u društvu, stekli više
samopouzdanja
Nejednakosti u zdravlju
 Terminologija

Inequality – nejednakost

Inequity – nepravednost

Disparity – disparitet

Difference - razlika
 Definicije nejednakosti
u zdravlju (inequalities in health)

 Razlika u zdravlju koja se može izbeći, koja je

nepravedna i nepoštena (Vajthed, 1990);

 Sistematske razlike u zdravlju grupa ljudi ili

zajednica koje imaju nejednake pozicije u društvu
(Graham, 2004);

 Razlika u zdravstvenom stanju između različitih

populacionih grupa (Rae i sar., 2007).
 Nejednakosti u zdravlju
 Mogu da nastanu kao posledica bioloških razlika ili slobodnog
izbora ponašanja koje je štetno za zdravlje

 Kao proizvod socijalno-ekonomskih determinanti

 Rastu, kako unutar, tako i između zemalja, uprkos globalnom

bogatstvu i tehnološkom napretku

 „paradoks nejednakosti“

 Da bismo smanjili nejednakosti u zdravlju, neophodan je rad

na socijalno-ekonomskim determinantama zdravlja koji je
komplementaran sa razvojem zdravstvenih sistema i smanjenjem
siromaštva
 Vrste nejednakosti

o zdravstveno stanje
o zadovoljstvo sadašnjim životom
o pristupačnost zdravstvenoj službi
o korišćenje zdravstvene službe
o zadovoljstvo zdravstvenim uslugama
o plaćanje iz sopstvenog džepa za zdravstvene usluge
 Zašto?

 su nejednakosti u zdravlju sve veće i veće kako

unutar tako i između zemalja, uprkos globalnom
bogatstvu i tehnološkom napretku

 očekivano trajanje života varira između zemalja,

od 34 godine, koliko iznosi u Sijera Leoneu do 81,9
godina u Japanu
 Definicija socijalno-ekonomskih
nejednakosti u zdravlju

 Obuhvataju sistematske,
socijalno proizvedene i
nepoštene razlike u
zdravstvenom stanju
različitih socijalno-
ekonomskih grupa
(Vajthed i sar., 2006)
 Značaj socijalno-ekonomskih
nejednakosti u zdravlju
 Najnovija strategija EU – „Evropa 2020“ (Evropska
Komisija, 2010.)
 SZO je pokrenula proces usvajanja nove evropske
politike za zdravlje – „Zdravlje 2020“ (SZO, 2011.)
 Evropski parlament je usvojio rezoluciju „Smanjenje
nejednakosti u zdravlju u Evropskoj uniji“ (Evropski
Parlament, 2011.)
 Izveštaj o nejednakostima u zdravlju u EU (Evropska
komisija DG Sanco – EU, 2013.)
 Blekov izveštaj,1980
Stope smrtnosti po polu i socijalnoj klasi (zanimanje, 15-64
godine). Stope na 1000 stanovnika Engleske i Velsa 1971.

Socijalna klasa (prema

Žene (udate, prema
zanimanju glave Muškarci (svi) Odnos M/Ž
zanimanju supružnika)
domaćinstva)

I (Profesionalci) 3.98 2.15 1.85

II (Srednji sloj) 5.54 2.85 1.94

IIIn (Obučeni
5.80 2.76 1.96
nemanualci)

IIIm (Obučeni manualci) 6.08 3.41 1.78

IV (Delimično obučeni) 7.96 4.27 1.87

V (Neobučeni) 9.88 5.31 1.86

Odnos V/I 2.5 2.5

 Whitehall studija
 Istraživane su socijalne odrednice zdravlja
 Pripadnost socijalnoj klasi ima uticaja na zdravlje,
čak i kada se radi o ljudima sa stalnim zaposlenjem
koji ne pripadaju sloju siromašnih
 Ljudi sa lošije plaćenim poslom imali su tri puta
veću verovatnoću od prevremene smrti nego oni sa
bolje plaćenim poslom
Komisija za socijalne
odrednice zdravlja
 Izveštaj Komisije za
socijalne odrednice zdravlja

Tri glavne preporuke:

 Poboljšanje uslova svakodnevnog

života;

 Smanjenje nepravedne raspodele

moći, novca i drugih resursa;

 Razumevanje i merenje socijalno-

ekonomskih nejednakosti u zdravlju.
 Preporuke

 Razvoj politika i strategija koje će biti usmerene na

smanjivanje socijalno-ekonomskih nejednakosti
u zdravlju;

 Prioritet treba dati socijalno-ekonomskim odredni-

cama zdravlja (dohodak, zaposlenost, obrazovanje i
stambeno pitanje);

 Trebalo bi posebno obratiti pažnju na socijalno ranjive

grupe (deca, stari, osobe sa invaliditetom i druge
marginalizovane grupe);
 Pristupi u rešavanju
nejednakosti u zdravlju

 Poboljšanje zdravlja najugroženijih grupa;

 Smanjivanje jaza u zdravlju (razlike između

ugroženih i drugih populacionih grupa);

 Smanjivanje gradijenta u zdravlju

Hvala na pažnji!