Psihologija prevaranta

GMK Škola Forenzičko računovodstvo

 PSIHOLOGIJA PREVARANTA

Predmet 2 -Psihologija prevaranta

Cilj učenja: Da se polaznici kursa upoznaju sa pojmom i profilom
prevaranta, kao i funkcionisanjem njegovog uma.
Kompetencije Polaznik kursa će biti osposobljen da razume koje i kakve
osobe su spremne i sposobne da počine prevaru, razume
tipove i profile ljudi koji se bave kriminalnim aktivnostima,
razume kako pritisak doprinosi da se prevara dogodi, zašto
mogućnost mora biti prisutna da bi se prevara dogodila.
Stečene veštine Polaznik će biti u stanju da objasni zašto neko počini
prevaru, objasni i prepozna motive i mogućnosti sprovođenja
finansijskih prevara, objasni i prepozna kriminalce “bela
kragna“
Sadržaj predmeta Ko čini prevare?
• Različiti nivoi prevaranata
• Profil prevaranta
Zašto neko počini prevaru?
• Motiv/ pritisak
• Prilika/mogućnost,
• Racionalizacija/opravdanje
Zločini“ belih kragni“
• Tipovi prevaranata
• Kako prepoznati kriminalca sa „belom kragnom“
• Korporativne psihopate

Literatura - A Guide to Forensic Accounting Investigation-Thomas W.

Golden, Steven L. Skalak, Mona M Clayton;
-Fraud Auditing and Forensic Accounting- Tommie W Singleton,
Aaron J. Singleton;
-SNAKES IN SUITS-When Psychopaths Go to Work- Paul Babiak,
Ph.D., and Robert D. Hare, Ph.D.;
- A.B.C.’s of Behavioral Forensics- APPLYING PSYCHOLOGY TO
FINANCIAL FRAUD PREVENTION AND DETECTION-Sridhar
Ramamoorti, David E. Morrison III, Joseph W. Koletar, Kelly R.
Pope;
- Profiling the Fraudster-Removing the Mask to Prevent and
Detect Fraud-Simon Padgett;
- Catch Me If You Can: The Amazing True Story of the Youngest
and Most Daring Con Man in the History of Fun and Profit-
Abagnale, F. W.

Strana - 2 - od 22
 PSIHOLOGIJA PREVARANTA

Finansijski brojevi su važni. Na njih se obraća velika pažnja i na mnogo načina su kritični za rad bilo
koje organizacije. Oni su osnova obuke mnogih profesionalaca koji upravljaju organizacijama,
posebno onih koji su povezani sa budžetom jedne organizacije i donose odluke o trošenju
sredstava. Oni su osnovni alat rada finansijskih i računovodstvenih stručnjaka u svakoj organizaciji.

Međutim, neophodno je da se prevaziđu brojke i razmisli o onome što se možda krije iza brojki.
Poenta je da primena pouzdanih alata za analizu brojeva nije dovoljna. To što na papiru ili ekranu
računara postoje određeni brojevi, ne znači da su stvarni, da su tačni. Analiza računovodstvenih i
finansijskih procesa se obavlja pregledom brojeva, uz pretpostavku da su brojevi tačan prikaz
stanja. Ali to nije uvek slučaj. Zato brojeve treba posmatrati u širom smislu, na način koji nam
može pomoći da se stekne uvid u okolnosti koje su mogle doprineti da se brojevima prikrije neka
kriminalna aktivnost. To je oblast delovanja forenzičkog računovođe, jer forenzičko računovodstvo
pretvara analizu brojeva u drugačiju formu, i pomaže u otkrivanju finansijske prevare.

Autori knjige Revizija prevare i forenzičko računovodstvo , G. J. Bologna and R. J. Lindquist ( Fraud
Auditing and Forensic Accounting), razvili su „teoriju ledenog brega“ kao način sagledavanja
prevare i omogućavanja njenog otkrivanja. Prema ovoj teoriji, gornja trećina ledenog brega koja
izlazi iz vode, uključuje strukturna razmatranja, poput hijerarhije, finansijskih resursa,
organizacionih ciljeva, ličnih veština i sposobnosti, tehnološkog stanja i merenja performansi.
Međutim, autori su tvrdili da, forenzički računovođa treba da bude upoznat sa načinom života
zaposlenih, jer to može pružiti tragove o motivima prevare. Prema ovoj teoriji, revizori prevara
trebalo bi da obrate pažnju na dve trećine ledenog brega ispod vode. Ispod vodene linije se mogu
uočiti "stavovi, osećanja (strah, bes itd.), vrednosti, norme, interakcije, podrška i zadovoljstvo".1
Jedan od izazova tokom sprovođenja forenzičke istrage je svakako i sagledavanje ljudske
dimenzije, ljudske strane počinjene prevare.

Ko čini prevare?
Obično se pretpostavlja da postoje spoljni faktori koji ljude motivišu i pokreću na prevaru, poput
ekonomske situacije, društveno-političkih faktora, konkurentskih faktora, lošeg mehanizma
unutrašnje kontrole itd. Pored toga, od presudnog je značaja prepoznati osobine ličnosti i
unutrašnje motivatore onih koji vrše prevaru. Važno je zapitati se da li je verovatno da će neki ljudi
počiniti prevaru češće od drugih. Prema studijama kriminologije i sociologije, određene vrste ljudi
su u stvari sklonije vršenju prevare. Prema istraživanju sprovedenom da bi se utvrdilo da li su
zaposleni pošteni na poslu ili ne, 40% zaposlenih reklo je da ne bi došlo u iskušenje da kradu ni
pod kojim uslovima, 30% je reklo da može da se desi da kradu , a 30% da će svakako ukrasti.
Gvinn Nettler, u knjizi “Lying, Cheating and Stealing, daje sledeću ocenu prevaranata/kriminalaca:
➢ Osobe koje su doživele neuspeh, sklonije su varanju;
➢ Osobe koje imaju loše mišljenje o sebi i koje drugi ne vole, imaju veću tendenciju da
obmanu druge;
➢ Nivo motivacije pojedinca da počini prevaru, laže ili vara zavisi od njegovih potreba;

Strana - 3 - od 22
 PSIHOLOGIJA PREVARANTA

➢ Veći stres i pritisak za postizanje ciljeva dovodi da poraste verovatnoća pojave prevare.
Razne lične i organizacione situacije dovode do toga da ljudi lažu i obmanjuju. Sledi nekoliko ličnih,
organizacionih i spoljnih karakteristika i faktora koji utiču na osobe da podignu verovatnoću
varanja:2
1. Lične osobine
➢ Ključna uverenja i vrednosti
➢ Sposobnost
➢ Lične sklonosti i stavovi
➢ Potrebe i želje
2. Karakteristike kompanije
➢ Priroda posla i njegov obim, tj. koliko posao koji obavlja ima smisla ?
➢ Obuka i alati pruženi zaposlenima
➢ Sistem nagrađivanja organizacije
➢ Nivo i kvalitet nadzora i upravljanja poslom
➢ Uloge i odgovornosti povezane sa poslom i koliko su jasno definisane
➢ Ciljevi posla
➢ Međuljudski odnosi i nivo poverenja
➢ Organizacione vrednosti i etika saradnika
➢ Motivaciono okruženje organizacije
3. Spoljni faktori
➢ Nivo konkurencije drugih kompanija u industriji.
➢ Ekonomska razvijenost društva
➢ Društvene vrednosti koje obuhvataju etiku ,norme ponašanja, društvene i političke uzore
itd.
Različiti nivoi prevaranata
Rukovodiocima i zaposlenima na visokom nivou je lakše da počine razne vrste prevara jer imaju
pristup dokumentaciji i u stanju su da lako zaobiđu i izbegnu internu kontrolu. Njihove prevare,
zbog toga uvek naprave veću štetu , za razliku od zaposlenih na nižem nivou koji obično kradu
male iznose.
Prevare počinjene od strane vlasnika, menadžera se obično odnose na prevare u finansijskom
izveštavanju i mogu da obuhvate: precenjivanje prihoda, imovine ili dobiti, potcenjivanje troškova
i obaveza, korupciju, transakcije sa povezanim licima, nadoknadu lažnih troškova, itd.
Prevare od strane zaposlenih na nižim funkcijama se uglavnom odnose na protivpravno
prisvajanje gotovine i zaliha i mogu da obuhvate: proneveru, krađu zaliha ,lažne nabavke, lažno
predstavljanje ostvarenih performansi, lažne nadoknade za prekovremeni rad, korupciju, itd.

Strana - 4 - od 22
 PSIHOLOGIJA PREVARANTA

Prema RTTN izveštaju Asocijacije sertifikovanih istraživača prevara (ACFE) iz 2018.godine , izvršni
rukovodioci su sproveli finansijske prevare u prosečnoj vrednosti od 850.000 $ , menadžeri oko
150.000 $, a zaposleni oko 50.000$ po prevari. Iako su prevare sprovedene od strane
rukovodstva koji su na višim nivoima, mnogo veće vrednosti, slučajevi prevare su mnogo češće
na nižim nivoima zbog većeg broja zaposlenih na tim nivoima.

ACFE RTTN je takođe sastavio profil počinitelja prevara uz pomoć ́ informacija prikupljenih od
sertifikovanih ispitivača prevara (CFE). Prevare koje uključuju velike iznose novca počinjene su
naročito od sledećih profila:
(i) dugo zaposleni u organizaciji,
(ii) oni koja imaju visoka primanja,
(iii) muškarci,
(iv) osobe starije od 50 godina,
(v) ljudi sa visokim obrazovanjem, tj. što je viši nivo obrazovanja, veća je prevara,
(vi) osobe koje rade u dogovoru sa drugim počiniocima i
(vii) osobe koje nikada nisu imali krivični dosije .

Sa druge strane, najčešće prevare su počinjene od osoba koje odgovaraju sledećem profilu:
(i) dugo zaposleni u organizaciji (približno isti radni staž kao prevaranti na visokom nivou),
(ii) oni koja imaju niska primanja ,
(iii) muškarci ili žene (pol nije faktor),
(iv) u dobi od 41 do 50 godina,
(v) sa srednjoškolskim obrazovanjem,
(vi) oni koji rade sami, a ne u grupama,
(vii) obično nemaju krivični dosije .

Profil prevaranta

Ne postoji stereotip niti standardni profil osobe koja počini prevaru i upusti se u finansijski
kriminal. To može biti komšija, kolega na poslu ili čak ja ili vi, iako se trudimo da stvorimo utisak
kako mi nikako ne bi mogli da budemo u toj grupi, jer usmeravamo svoje karijere ka otkrivanju i
borbi protiv finansijskih prevara. Bez sumnje, i osobe koje se bave finansijskim prevarama su
zainteresovane za metodologije i načine otkrivanja prevara, skoro isto kao i menadžeri rizikom od
prevara.

Finansijski kriminal nije ograničen samo na određene stereotipe, kao što su:
➢ Siromašni
➢ Osobe koje rade na kasi i imaju pristup gotovini
➢ Osobe bez određene vrste obrazovanja
➢ Isključivo muškarci

Strana - 5 - od 22
 PSIHOLOGIJA PREVARANTA

➢ Ljudi koji imaju problema sa nekom vrstom zavisnošću

➢ Osobe sa ličnim problemima ili oni koji prolaze kroz raspad veze.
Edwin Sutherland je u svojoj knjizi (Principles of Criminology. By Edwin H. Sutherland,1939)
konstatovao da kriminal nije ograničen na niže klase i socijalne nedostatke, već ́ se širi, posebno
kada su u pitanju finansijske prevare, na socijalno dobro prilagođene ljude višeg sloja. Takođe ,on
je i je autor teorije da ličnost pojedinca nema nikakve veze sa tendencijom da čini takva krivična
dela. Donekle, rekao je, „ekonomski zločini nastaju iz situacija i društvenih veza unutar
organizacije, a ne iz bioloških i psiholoških karakteristika pojedinca“.
Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo KPMG (“Analysis of Global Patterns of Fraud”,2011)
na osnovu 348 aktuelnih slučaja finansijske prevare u 69 zemalja, tipičan profil osobe koja počini
prevaru je:
➢ Uglavnom muškog roda,
➢ Od 36 do 45 godina starosti,
➢ Prevaru počini prema svom poslodavcu,
➢ Na poslovima u finansijskom sektoru ili sektoru vezanom za finansije,
➢ Zauzima rukovodeće mesto,
➢ U kompanije je zaposlen više od 10 godina,
➢ U saradnji je sa drugim počiniocem.

Takođe, istraživanje je pokazalo da je glavna motivacija za prevaru lična pohlepa, praćena

pritiscima na pojedince da dostignu visoke ciljeve u ostvarivanju prodaje i profita . Istraživanje
naglašava kako slabljenje kontrolnih struktura rezultira mogućnostima sprovođenja prevara.
Mere za zaštitu od prevare bilo od strane onih koji su zaposleni u samoj organizaciji, bez obzira na
kom radnom mestu, bilo od spoljnih saradnika, tj. dobavljača, kupaca, ili konkurencije bi trebalo
sprovoditi kroz pisane politike i procedure ponašanja. I naravno kroz praćenje i merenje primene
pisanih dokumenata. Istovremeno, neophodno je razvijanje kulture poverenja koja uključuje
lojalnost i poštenje.
Razni oblici prevara su veoma rašireni u organizacijama koje nemaju kontrolu, nemaju etičke
vrednosti, nema profita i izgleda za bolju budućnost. Kultura nepoverenja često se povezuje sa
prevarama. Dakle, većinom, iako nije isključivo, više kriminalnih aktivnosti se pojavljuje u ovakvim
sredinama. Sa druge strane, iskustvo pokazuje da se veliki broj prevara događa i u sredinama gde
ne postoji podela dužnosti, iako je organizacija uspešna i ostvaruje profit. To se najčešće događa
u malim organizacijama, gde su osobe zadužene za glavne funkcije zapravo rođaci ili stari prijatelji.
Ne postojanje podele dužnosti je odraz velikog poverenja u jednu osobu, i predstavlja visok nivo
rizika za pojavu prevara.

Zašto neko počini prevaru?

Prepoznavanje osoba koji planiraju ili su već u procesu činjenja prevara predstavlja prvi korak u
smanjenju obima štete, jer što se duže sprovodi prevara, veća je finansijska i druga šteta po

Strana - 6 - od 22
 PSIHOLOGIJA PREVARANTA

kompaniju. Ali zbog čega se neko ponaša nepošteno i kako možemo identifikovati takve ljude pre
nego što počnu nepošteno da se ponašaju i nanesu štetu kompaniji? Jedan od najvažnijih aspekata
otkrivanja prevare jeste razumevanje načina na koji funkcioniše mozak prevaranta. Profil
počinioca zavisi od vrste prevare u koju je umešan, a osobe koje su umešane u prevare i pronevere
imovine obično su najmanje sumnjive.

Da bi bolje razumeli kako se prevara dogodila, neophodno je naći odgovor na jednostavno pitanje:
zašto neko počini prevaru? Šta su mogući psihološki faktori koji pokrenu neku osobu da počini
veliku prevaru? To je uvek osoba koja izgleda normalno u svakom smislu. To je oženjena/udata
osoba, odličan roditelj, cenjena i poštovana u društvu, dobar komšija i prijatna za druženje. Ipak,
to je osoba koje može da počini užasne stvari.
Podsećamo na čuveni finansijski skandal koji je nastao u kompaniji Enron, nekada bogatoj i moćnoj
kompaniji, koja je bila sedma po veličini u Sjedinjenim Državama, sa više od 100 milijardi dolara
prihoda; revizorska kuća Arthur Andersen koja je bila saučesnik u lažnom finansijskom izveštavanju
kompanije Enron , je nekada bila vodeća revizorska kompanija, smatrana „zlatnim standardom“
u revizorskoj profesiji; WorldCom je bio vodeća firma u oblasti telekomunikacija.
U ovim , a i u mnogim drugim kompanijama koje su bile žrtve prevara, radile su hiljade ljudi. Kada
su propale, svi su ostali bez plata i penzija, bez budućnosti , izgubljene su reputacije, i pokrenute
mnoge krivične i građanske parnice. Svi su delili bol zbog postupaka malog broja odgovornih
osoba, koji su u svakom pogledu izgledali sasvim normalno. Dakle, neminovno je vratiti se na
pitanja1) zašto se prevara dešava? I dodatno,2) da li je to moglo biti sprečeno?
Na drugo pitanje je, iako teško, lakše odgovoriti . Interne i eksterne kontrole, sistemi za praćenje,
due diligence, profesionalni skepticizam i drugi mehanizmi korporativnog upravljanja ili su propali
ili su bili zanemareni. Kao kritični faktor rizika prepoznata je funkcija interne revizije, koja nije bila
dovoljno samostalna i odlukom menadžmenta je usmeravana na druge aktivnosti , kako bi se
prikrile kriminalne aktivnosti. Uvek postoje znaci upozorenja, jer kriminalne aktivnosti se ne
događaju preko noći i mogu biti umanjene ili eliminisane boljim korporativnim upravljanjem i
boljim upravljanjem rizikom od prevara.
Na prvo pitanje je mnogo teže dati odgovor, jer je neophodno zaviriti i razumeti ljudski um. Većina
osoba koji su učestvovali u ovim finansijskim kolapsima bila je visoko obrazovana, iskusna i dobro
plaćena. Ipak oni su radili stvari koje izgledaju glupo, ako ne i zločinački. Zato je neophodno
razmišljati o načinima praćenja ljudskog ponašanja, da bismo prikupili znake upozorenja pre nego
što bolest kompanije postane smrtna, i da bismo preduzeli neophodne mere pre nego što problem
postane prevelik. Ali ovo može biti težak zadatak jer se osobe razlikuju, imaju različite potrebe,
osećanja, emocije i različito reaguju na situacije. Ovo poslednje je posebno važno tokom
forenzičke istrage i predstavlja osnovu za lakše utvrđivanje motiva i metoda kriminalnih aktivnosti.

Nagon ili pokretač da se počini bilo koji oblik finansijske prevare su dva osnovna faktora: pohlepa
i nepoštenje. Ipak, slučaj nije tako jednostavan, jer naučnici još uvek nisu uspeli da pronađu
precizne psihološke odrednice koje bi poslužile kao pokazatelji u merenju motivacije pojedinca da
počini prevaru. Iako je novac i bogatstvo najčešći motiv, postoje slučajevi da je to zapravo bilo

Strana - 7 - od 22
 PSIHOLOGIJA PREVARANTA

sredstvo za zadovoljenje sopstvenog ega pojedinca.

Donald R. Cressey je prvi osmislio model trougla prevare ( Fraud triangle), i prema trouglu prevare,
svaku prevaru odlikuju tri zajednička faktora3. Trougao prevare čine :motiv, prilika i opravdanje, i
uvek idu zajedno. Prilika je faktor trougla prevare ,najlakši za procenu da li uopšte postoji Motiv i
opravdanje teško mogu da se uoče bez direktnog kontakta sa osumnjičenim.

Motiv /pritisak

Motivi za prevaru mogu biti različiti, ali se uglavnom pojavljuju kada se kod zaposlenog pojavi
realna potreba za novcem , koja ga motiviše na prevaru. Svaki počinilac prevare susreće se sa
nekom vrstom pritiska. Većina pritisaka uključuje finansijsku potrebu, mada ponekad i nisu samo
finansijske prirode.
Motiv ili pritisak da se izvrši kriminalna radnja može biti:
1. Finansijska stabilnost ili profitabilnost pravnog lica je ugrožena usled ekonomskih i
privrednih uslova, kao što su:
➢ Visok nivo konkurencije ili zasićenost tržišta, praćen padom rezultata poslovanja.
➢ Visok stepen osetljivosti na nagle promene, kao što su promene u tehnologiji ili promene

Strana - 8 - od 22
 PSIHOLOGIJA PREVARANTA

kamatnih stopa.
➢ Značajan pad tražnje i povećanje broja poslovnih neuspeha u privrednoj grani ili celokupnoj
ekonomiji.
➢ Poslovni gubici dovode do pojave mogućnosti stečaja, zatvaranja, ili neželjenog
preuzimanja.
2. Ogromni pritisci na menadžment da ispuni zahteve ili očekivanja trećih strana, na primer:
➢ Ostvarenje nivoa profitabilnosti ili trenda koji očekuju investicioni analitičari, značajni
kreditori ili druge eksterne strane, pogotovo očekivanja koja su agresivna ili nerealna.
➢ Očekivanja podstaknuta od strane menadžmenta, na primer preterano optimistične izjave
u štampi ili godišnjim izveštajima.
➢ Potreba za pribavljanjem dodatnih sredstava ili kapitalnog finansiranja u cilju održanja
konkurentnosti, finansiranja velikih poduhvata istraživanja i razvoja ili kapitalnih ulaganja.
➢ Marginalna sposobnost ispunjenja obaveza otplate kredita ili drugih dugova .
➢ Pretpostavljeni ili stvarni štetni efekti izveštavanja o lošim rezultatima poslovanja na
očekivano ugovaranje transakcija, kao na primer poslovne kombinacije ili dodele ugovora.
3. Lična finansijska situacija menadžmenta ili lica ovlašćenih za upravljanje ugrožena je
finansijskim performansama pravnog lica na osnovu:
➢ Značajnog finansijskog učešća menadžmenta u vlasništvu pravnog lica.
➢ Povezanosti značajnog dela naknada sa ispunjenjem agresivno postavljenih ciljeva.
➢ Ličnih garancija za dugove pravnog lica.

Uopšteno, motivi koji mogu da pokrenu menadžment na ulepšavanje rezultata poslovanja su

obično profit, bonusi, predstavljanje kreditorima i vlasnicima kapitala. Sa druge strane, pritisak
na pojedinaca mogu biti lične finansijske potrebe zbog porodičnih problema, stila života ili
problema sa kockom/drogom. Takođe, motivi pojedinca mogu biti ostvarenje zadatih ciljeva ,
želja za napredovanjem, takmičarsko okruženje u profesiji ili lična želja da se pobedi sistem.

Prilika /mogućnost

Pored motiva koji se pojavljuju kao važan faktor početka kriminalnih aktivnosti, važan element je
uočena mogućnost, prilika da se počini prevaru, da se to sakrije i da se izbegne kazna. Prilika je
jedan od elemenata trougla prevare, koji se u osnovi odnosi na unutrašnju kontrolu. Forenzičke
računovođe /revizori prevare imaju mali uticaj na druga dva dela trougla prevare, tj. pritisak i
racionalizaciju, jer su to psihološki faktori i zato ih je teško posmatrati. Sa druge strane, unutrašnje
kontrole se lakše primećuju i mogu uticati na priliku da se izvrši prevara, odnosno ako ne postoje
interne kontrole, postoje idealni uslovi za pojavu prevara. Postoji mnogo nedostataka u
funkcionisanju poslovnog sistema koji daju priliku prevarantima da počine prevaru, ali osnovni i
najvažniji su:
1. Nedostatak internih kontrola koje sprečavaju i / ili otkrivaju lažno ponašanje,
2. Nepostojanje podela dužnosti

Strana - 9 - od 22
 PSIHOLOGIJA PREVARANTA

3. Nepostojanje samostalne interne revizije

Prilika polazi od uverenja prevaranta da neće biti uhvaćen, iako je prevara počinjena. Ovo uverenje
može se generisati identifikovanjem slabosti interne revizije i kontrola. Posebno u doba krize, za
opstanak rukovodstvo se fokusira na nove kupce/klijente i na službu prodaje, a zapostavlja mere
kontrole internih procesa, ako uopšte postoje.

Jedna od najvažnijih, ako ne i najvažnija okolnost je imati visoku poziciju u kompaniji. Takva
pozicija nudi odgovornosti i ovlašćenja kao što su: kontrola većeg dela osoblja i sposobnost
kontrole transakcija koje kompanija obavlja. Većinu prevara počini osoba koja poseduje detaljno
znanje o poslovnim procesima kompanije, protoku dokumentacije, poznaje rad interne revizije i
može da kontroliše njihove slabosti. Takođe, to je osoba koja poseduje velike intelektualne
sposobnosti, iskustvo, samopouzdanje i ambiciju, privlače je rizične situacije i ima sposobnost
laganja, dominiranja i nagovaranja članova osoblja da pomognu u maskiranju prevare.

Racionalizacija/opravdanje

Racionalizacija odnosno opravdanje kriminalnih aktivnosti varira u zavisnosti od vrste prevara

koje je počinio pojedinac. Kada se prevara izvrši protiv velike firme, najčešća vrsta racionalizacije
postupka je izgovor „oni to mogu sebi da priušte“. Još jedan čest primer opravdanja je da ako ne
postoje dovoljne interne kontrole i ako organizacija ne vodi dovoljno računa o primeni tih kontrola,
zaslužuje da bude žrtva. Dodatna samo-racionalizacija je da to rade svi; prema tome, prevarant
umanjuje svoju krivicu i tumači svoje ponašanje kao normalno i prihvatljivo. Ova tehnika posebno
važi u slučajevima poreske i prevare u osiguranju.

Iako naučnici još uvek nisu uspeli da preciziraju tačne psihološke odrednice koja motivišu osobu
da izvrši prevaru, pohlepa i nepoštenje, svakako igraju vitalnu ulogu tokom samog čina. Prevaranti
imaju tendenciju da umanje dejstvo krivice u svom mozgu i zato različitim opravdanjima,
racionalizuju svoje kriminalno, nepošteno ponašanje. Tokom ispitivanja, intervjuisanja
osumnjičenih, mnogi kriminalci “belih kragni” pružaju opravdanja za svoje zločine, odnosno
racionalizuju svoje ponašanje iako je bilo protivzakonito. Samo neka od opravdanja su:
➢ „To je bio kredit koji sam u potpunosti nameravao vratiti“.
➢ „Zaslužujem povišicu plate jer sam najbolji radnik u kompaniji. Moj šef bi mi dao povišicu,
ali onda bi i drugi zaposleni to tražili, pa uzimam samo malo. “
➢ „Zašto sam jedini odgovoran kada to nadređeni rade godinama?“
➢ „Šta drugo treba da uradim da pružim svojoj ženi i deci ugodan život? Moja plata ne pokriva
naše troškove. "
➢ „Učinio sam to da bih spasao radna mesta ljudi u celom mom odeljenju. Da nisam sačinio
nekoliko lažnih računa, nadređeni bi znali da naše odeljenje nije ispunilo ciljeve prodaje i
raspustili bi celu službu. "

Strana - 10 - od 22
 PSIHOLOGIJA PREVARANTA

Opravdanje koje se pojavljuje u mozgu osobe koja je počinila prevaru, odnosno racionalizacija
nepoštenog, kriminalnog ponašanja je poslednji korak kriminalca u kompletiranju njegovog
zločina, i to je razlog zašto osoba koja započne sa prevarama, nikada ne prestane samostalno, dok
ne bude otkrivena.
David Myers, bivši kontrolor kompanije WorldCom, podsetio je da je mislio da „pomaže ljudima i
čini ispravno“, dok je počinio jednu od najvećih računovodstvenih prevara u istoriji. Po njegovom
mišljenju, prevara je održavala kompaniju na površini , cenu njenih akcija i posao za zaposlene.

Zločini „belih kragni“

Tokom mnogih decenija od kada je uveden termin zločin „belih kragni „ mnogobrojne studije su
zaključile da bi trebalo imati na umu dva aspekta dok se analizira psihologija i ličnost prevaranta:
➢ Prirodne sposobnosti pojedinca koje se uveliko razlikuju i utiču na ponašanje, uključujući
socijalno ponašanje,
➢ Socijalne sposobnosti koje potiču od ljudi i zauzvrat oblikuju način na koji pojedinac
postupa sa drugim ljudima
Termin za zločine „belih kragni“ pojavljuje se da bi se razlikovala nenasilna priroda prevare od
uličnih zločina, poput oružane pljačke. Uopšteno, ulični kriminal je više nasilne prirode u poređenju
sa zločinom „belih kragni“. Kriminal koji sprovede bela kragna obično ima za rezultat gubitak
velikog novca, ali zločin na ulici može često rezultirati gubitkom života i / ili teškim telesnim
povredama.

Zločini belih kragni prvobitno su se odnosili na prevare koje su počinili pojedinci višeg društvenog
statusa ili zanimanja višeg nivoa koji su od njih često zahtevali da nose odelo i belu košulju sa
kragnom. Zločin belih kragni odnosi se na nenasilne zločine koje su počinili poslovni ljudi ili
vladini predstavnici radi ostvarenja finansijske dobiti. Zločini belih kragni uključuje laganje,
varanje ili krađu. Prevara, pronevera, krivotvorenje, pranje novca, internet prevare, utaje poreza,
su forme kriminalnih radnji belih kragni.

Kriminalac „bela kragna“ se može bliže objasniti kao osoba koja:

➢ Sprovodi nenasilne kriminalne aktivnosti u ime ili protiv organizacije u kojoj je zaposlen,
➢ Aktivnosti se sprovode kroz manipulacije u poslovnim transakcijama,
➢ Cilj je uglavnom novac, odnosno lična dobit,
➢ Cilj može biti i očuvanje slike, reputacije uspešne kompanije koju vodi

Strana - 11 - od 22
 PSIHOLOGIJA PREVARANTA

Jedan od privih koraka u forenzičkoj istrazi je da se sagleda organizaciona šema zaposlenih

kompaniji koja je klijent, i da se na osnovu formulisanih hipoteza, prikupi što više informacija o
pojedinim osobama na kritičnim radnim mestima. Dakle, potrebno je od odgovornih prikupiti
informacije o radu tih zaposlenih i o njihovom načinu života.

Kada forenzički računovođa- revizor prevare pita za određenu osobu, koja po organizacionoj šemi
može biti u poziciji da počini prevaru, obično je reakcija klijenta: „ A ne! To ne može biti Jelena!
Sa nama je već 15 godina, uvek je spremna da pomogne drugima, i skoro da uopšte ne ide na
godišnji odmor. Veoma je ljubazna i prijatna. Moja supruga i ja smo bili kod nje nekoliko puta na
večeri. Sinovi nam zajedno treniraju košarku“

Klijent veruje da Jelena zbog svega što on zna o njoj, ne može biti na listi osumnjičenih za prevaru.
U stvari, iskusni forenzički računovođa/istražitelj zna i shvata da Jelena odgovara profilu
kriminalca sa belom kragnom . Ovo ne znači da su svi simpatični ljudi zločinci, već ́ da većina
kriminalca sa belim kragnama izgleda kao da su dobri, pošteni ljudi, jer su dovoljno spretni i
sposobni da se uklope u sredinu u kojoj žive i rade.

Tipičan profil kriminalca „bela kragna“

• Ima bar 30 godina,

• Veća je verovatnoća da je muškarac(55%),
• Odaje utisak srećnog, porodičnog čoveka,
• Obrazovan je više od prosečnog zaposlenog,
• Nalazi se na položaju od poverenja,
• Psihološki je stabilan,
• Dobro poznaje računovodstvene procese u
organizaciji,
• Ima iskustva u računovodstvu,
• Verovatno nema kriminalni dosije
Izvor: ACFE

Prema Pameli H. Buci i dr. ("Why They Do It: The Motives, Mores and Characters of White Collar
Criminals"), kriminalci sa belim kragnama uglavnom spadaju u dve kategorije - vođe i sledbenike.
Vođe-bele kragne su osobe sa izraženim nivoom inteligencije, i uglavnom visokim obrazovanjem.
Veoma su šarmantni, mada umeju da budu i arogantni. Imaju izrazito visoko mišljenje o sebi, tako
da sebe uvek smatraju pametnijim od drugih ljudi, i često sebe smatraju pametnijim nego što
zapravo i jesu. Spremni su da preuzmu rizik, ali nemaju preciznu liniju razdvajanja šta jeste a šta

Strana - 12 - od 22
 PSIHOLOGIJA PREVARANTA

nije kriminalna aktivnost. Uglavnom sebe ne vide kao kriminalca, jer čak i kada prepoznaju
postojanje nekih nezakonitih aktivnosti, to posmatraju kao neminovnost za vođenje uspešne
kompanije.
Navedeni autori su izjavili da su vođe -bele kragne motivisani da počine zločine i iz drugih razloga,
osim finansijske dobiti, novca i pohlepe. Autori su se zapitali: Zašto talentovani, sjajni, visoko
obrazovani, uspešni ljudi, rizikuju sve lažima, krađom i varanjem, posebno kada ono što kradu nije
mnogo u poređenju sa onim što imaju ? Jednostavan odgovor je „jer oni to mogu“. Motivi su
uključivali ego ili osećaj prava, postojanje mogućnosti , želja da zadrže svoj trenutni životni stil ili
strah da će biti otpušten zbog loših performansi. Želja da se bude najbolji, je takođe navedena
kao jedan od razloga.
Sledbenici-bele kragne su osobe bez inicijative i pasivne su u odnosu na vođe-bele kragne.
Odgovara im da im neko drugi izdaje zadatke, i da im kaže šta da rade. Sa njima je lako manipulisati
i zato ih vođe-bele kragne rado koriste tokom sprovođenja kriminalnih aktivnosti. Kao i vođe,
uglavnom su visoko obrazovani, ljubazni, i mogu biti dugogodišnji prijatelji ili komšije ili kolege, a
da niko ne posumnja u njihovo poštenje.
Motivi osoba koje preuzimaju ulogu sledbenika- bele kragne bar delimično su zasnovani na
njihovoj pasivnijoj ili konformističkoj prirodi. Autori Buci i dr. Objašnjavaju da sledbenici mogu da
odluče da učestvuju u zločinima sa belim kragnama jer veruju u svoje vođe ili alternativno žele da
budu "deo akcije" , da nadoknade osećaj slabosti koji imaju i poprave svoj status. U nekim
slučajevima, pratioci se uključuju u finansijske zločine , jer se plaše da će doći do negativnih
posledica, poput otpuštanja ili ugrožavanja sigurnosti.

Tipovi prevaranata „bela kragna“

Osobe koje počine bilo koji oblik prevare se mogu podeliti i po tome kada i kako počinju sa svojim
kriminalnim radnjama, kakav stav imaju prema prevari i motivima da počine prevaru. Iz raznih
studija psihologije kriminalnog ponašanja , uočena su tri uobičajena tipa osoba koje sprovode
prevare:
1. Proračunati kriminalci koji se žele takmičiti i afirmisati se,
2. Situacioni prevaranti koji žele zaštititi sebe, svoje porodice ili svoje kompanije od
katastrofe,
3. „Osobe od uticaja“ je treći oblik tipa profila kriminalca pojavio se iz katastrofalnih
poslovnih neuspeha4

1. Proračunati kriminalci ( Calculating criminals) obično poseduju natprosečnu inteligenciju,

dobro su obrazovani i skloni su ponovnim prestupnicima. Oni su veoma inteligentni i visoko
obrazovani, i pripadaju grupi kriminalaca koji su opšte poznati kao grabljivci, predatori. Ova vrsta
kriminalaca preuzima rizik i nemaju empatiju ili anksioznost. Oni obično počinju svoje kriminalne
aktivnosti kasnije u životu od ostalih vrsta kriminalaca. Prema studiji iz Wall Street-a iz 1993. o
insajderskim trgovinskim skandalima, koju je sproveo tim psihologa, spremnost takvih kriminalaca

Strana - 13 - od 22
 PSIHOLOGIJA PREVARANTA

da počine zločin proizlazi iz nedostatka samopoštovanja i samopouzdanja, i jednostavno žele da

se uklope sa drugima. Njihova percepcija uspeha određena je mišljenjem drugih, a ne njihovim
sopstvenim.
2. Situacioni prevaranti su osobe koje ne žele namerno da naškode drugima, već ́ su vođeni
svojim situacijama, motivima i pritiskom. Oni postaju kriminalci iznenada, jer žele rešiti svoje lične
probleme, najčešće finansijske prirode, imaju mogućnost da sprovedu prevaru i uvek imaju
opravdanje za svoje postupke. Situacioni prevaranti obično nemaju nameru da naštete ljudima, pa
zato ovi kriminalci uveravaju sami sebe da ono što rade nije pogrešno jer nikome ne čine nikakvu
štetu. Oni čak i sami sebe uveravaju da zaslužuju sve što dobiju obmanom i prevarom jer su njihovi
zločini nevini i opravdani . U početku je prevara možda beznačajna i mala, ali s vremenom raste u
smislu povećanja finansijske koristi i šema koje se primenjuju. Uopšteno govoreći, prevaranti koji
postaju u zavisnosti od situacije, vrše prevaru bez svrhe da bilo kome naude. Izvršni menadžer
kompanije Westinghouse Electric Co. koji je optužen za ilegalne aktivnosti sa fiksnim cenama na
tržištu, pitali su da li misli da je njegovo ponašanje nezakonito. Odgovorio je: "Nezakonito? Da, ali
nije krivično. Krivična aktivnost znači povređivanje nekoga, a mi to nismo učinili."
3. Osobe od uticaja (eng. Powerbroker) čine zasebnu kategoriju prevaranata a poseduju
svojstva koja pripadaju prethodnim dvema kategorijama. To su moćni korporativni kriminalci, koji
imaju visoke položaje u organizaciji, i njihove metode i motivi su različiti od prethodne dve
kategorije. Teško je verovati da bi ovi poslovni lideri, koji često vode veoma uspešna preduzeća, i
dobro su plaćeni, poželeli da zarade još više novca na štetu finansija svoje organizacije i njenih
zaposlenih. Svakako, nisu svi započeli svoju karijeru u nameri da prevare vlasnike , zainteresovane
strane i svoje zaposlene i kradu od organizacije. Nisu svi predatori. Međutim, njihovi finansijski
zločini nastaju opasnom kombinacijom grabežljivih osobina i njihovih položaja u organizaciji, koje
su u stanju da iskoriste.

Kako prepoznati kriminalca sa belom kragnom?

Važno je razumeti profil tipičnog prevaranta, njegovu ličnost i ponašanje , kako bi se kontrolisala i
otkrila prevara. Identifikacija potencijalnih osumnjičenih na osnovu profila prevaranta nije
jednostavan zadatak. Kako su prevaranti sa belim kragnama uobičajena pojava u više industrija,
stručnjaci se trude da razviju profil kriminalca koji omogućava organizacijama da tačno
identifikuju prevarante dok se prevara događa, ili u nekim slučajevima unapred. Naravno,
predviđanje zločina pre nego što se zapravo dogodi, koncept je koji se trenutno može svrstati u
kategoriju naučne fantastike . Ipak, da li postoje lako prepoznatljivi znaci upozorenja potencijalnih
prevara?

Opšte osobine
Iako bi bilo koji pojedinac mogao potencijalno da sprovede kriminalne aktivnosti , čini se da
postoje neki osnovni elementi koji čine da osoba ima veću verovatnoću učestvovanja u prevari.
Prema studiji KPMG1, tipični prevarant ima sledeće karakteristike:

Strana - 14 - od 22
 PSIHOLOGIJA PREVARANTA

➢ Ima između 36 i 45 godina. Više od 70% prevaranta spada u ovu starosnu grupu.
➢ Zaposlen je na poziciji koja mu daje moć ́ nad važnim organizacionim procesima, uključuje
rukovodioce, zaposlene u finansijama i računovodstvu, nabavci, prodaji i marketingu.
➢ U organizaciji je više od šest godina, ili dovoljno dugo da poznaje unutrašnje procese
kompanije.
➢ Sarađuje sa drugom ili drugim osobama u vršenju prevara. Prema KPMG-ovoj studiji, više
od 61% pojedinaca koji su počinili prevaru učinili su to uz pomoć ́ najmanje jedne druge
osobe.

Ličnost

Još jedna ubedljiva činjenica koju je prenela studija KPMG bila je da je veliki procenat prevaranta
bio ekstrovertan (33%), ljubazan (35%) i veoma poštovan (39%). Ove osobine ličnosti ne izgledaju
kao pokazatelji nekoga ko je sklon prevari, ali kad se kombinuju sa osobinama poput pohlepe i
želje za ličnim dobitkom, tada se može dobiti jasnija slika o ličnosti ovih pojedinaca. Studije su
dokazale da su to ljudi koji obično pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti (NPL).

Narcisoidni poremećaj ličnosti karakteriše uvećano osećanje samo uvažavanja i jedinstvenosti

(“zaljubljenost u samog sebe”). Vrednost sopstvene ličnosti se nerealno naglašava uz izraženu
egocentričnost. Često fantaziraju o neograničenom uspehu, velikim sposobnostima, superiornosti,
lepoti, inteligenciji, velikoj moći ili idealizovanoj ljubavi. Cilj i funkcija ovih fantazija je da popuni i
zameni realnost kao i ambicije koje se ne mogu ostvariti.

Osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti stalno traže pohvale, divljenje i pažnju. Preokupirane
su utiskom koji ostavljaju na okolinu. Veruju da su jedinstveni i specijalni i da njihovi problemi
mogu biti shvaćeni samo od strane drugih specijalnih osoba “visokog statusa”. Veću pažnju
obraćaju na formu nego na suštinu. Često je prisutna i nesposobnost empatije i na kritiku drugih
reaguju hladnoćom, indiferentnošću ali i ljutnjom.

Ovaj poremećaj se prepoznaje po najmanje pet od navedenih simptoma:

➢ preteran osećaj samoživosti (npr. preteruju kad pričaju o svojim dostignućima i očekuju
priznanja iako ih nisu zaslužili)
➢ preokupacija fantazijama bezgraničnog uspeha, moći, briljantnosti, lepote ili idealne
ljubavi
➢ veruju da je su “posebni” i da ih mogu razumeti samo oni koji su im slični, tj. ljudi koji
mahom imaju visok status u društvu
➢ zahtevaju od drugih da im se prekomerno dive
➢ narcis uvek smatra da ima pravo na nešto (oni očekuju od drugih da se ovi automatski
slažu s njihovim željama)
➢ sebično iskorišćavanje drugih sa ciljem postizanja svojih vlastitih ciljeva
➢ nedostatak empatije (nisu voljni ili sposobni da prepoznaju potrebe i osećanja drugih
ljudi)
➢ često zavide drugima i vjeruju da drugi zavide njima

Strana - 15 - od 22
 PSIHOLOGIJA PREVARANTA

➢ pokazuju arogantno, nadmeno ponašanje i stav

Dobar forenzički računovođa treba biti u stanju da tokom forenzičke istrage identifikuje da se
iza maske uspešne, sigurne osobe nalazi osoba krhkog samopoštovanja i ranjiva na najmanju
kritiku ili negativan komentar na njegov rad. Tokom istrage i razgovora sa osumnjičenom
osobom, potrebno je obratiti pažnju na ponašanje te osobe kada mu se predoče dokazi o prevari,
jer njegova reakcija može biti od pomoći da se odredi profil narcisoidne osobe. U suprotnom,
većina prevaranata ne bi bila kažnjena i ne bi imala kriminalni dosije.

Ponašanje
Ponašanje osobe koja se bavi kriminalnim aktivnostima može biti prepoznatljivo, i može biti signal,
odnosno znak da pojedinac možda čini prevaru. Najčešća „crvena zastavica“ u ponašanju koju
prevarant pokazuje je život iznad mogućnosti, odnosno iznad svojih finansijskih sposobnosti.
Pažnju treba obratiti na neobično blisku saradnju sa nekim od kupaca ili dobavljača. Takođe,
nervozno ponašanje, odnosno česte promene raspoloženja mogu biti signal da je pojedinac
opterećen finansijskim problemima, što može biti pokretač za upuštanje u sprovođenje
kriminalnih aktivnosti.

Iako je definitivno moguće stvoriti osnovni profil za prevarante, važno je imati na umu da se ovaj
profil neprestano menja jer se i načini sprovođenja kriminalnih radnji menjaju u skladu sa
razvojem i mogućnostima tehnologije.

Korporativne psihopate

Kriminalce „bele kragne“ ne karakteriše nasilje, i uglavnom vode sasvim normalne živote. Ipak,
mnogobrojne studije kriminala i kriminalaca koji su počinili korporativnu prevaru (white collar
crime), pokazuju da su to osobe sa psihopatskim sklonostima. Ali kako znati ima li neko psihopatske
sklonosti? Robert D. Hare u knjizi „Zmije u odelima: Kad psihopate idu na posao“, veoma slikovito
opisuje karakteristike psihopate koje se sreću u poslovnom svetu. Obraćanje pažnje na neke od
osobina koje navodi Robert D.Hare, mogu biti od pomoći u proceni da li je neko sklon kriminalnom
ponašanju. Neke od osobina psihopata su:

Narcisoidni su
Narcizam je jedna od ključnih osobina psihopata, i dok nisu svi narcisi psihopate, sve psihopate
su narcisoidni. "Narcisi uglavnom vjeruju da su iznad zakona, izuzeti od pravila društva, pa će lagati,
varati ili čak ubijati ako im je to u najboljem interesu", objašnjava Joe Navarro, FBI Specijalni agent,
u svojoj knjizi Dangerous Personalities.
Iako bi narcisi zbog nepostojanja svesti mogli zanemariti zakon, psihopata će to učiniti i napraviti
ono što želi s aktivnom namerom. Ako primetite da neko čini nešto pogrešno i nakon toga se stidi,
to je narcis. Ako ne osećaju stid ili kajanje, verovatno se radi o psihopati.

Strana - 16 - od 22
 PSIHOLOGIJA PREVARANTA

Ponašaju se nepredvidljivo
Emocionalno nestabilni pojedinci vrlo su nepredvidivi, u jednom trenu se osećaju veselo,
zadovoljno, a već u drugom se osećaju kao žrtva. Promene raspoloženja idu iz krajnosti u krajnost
i mogu se porediti sa likovima iz horor filma Dr. Jekyll and Mr. Hyde.

Stručnjaci su u čitanju ljudi

Psihopate ne doživljavaju emocije na isti način kao i drugi ljudi, ali su u stanju intelektualno
razumeti emocionalne reakcije i koristiti ih u svoju korist. "Prijateljstva" psihopata uvek su
svrhovita - psihopate moraju dati nešto zauzvrat, a kad se ta svrha utvrdi, psihopata će manipulirati
osobom kako bi od nje dobio ono što želi.

"Psihopate će proceniti korisnost svojih žrtava za sebe, npr. sposobnost žrtava da im osiguraju
novac, moć, seks, slavu, priznanje i slično", objašnjava Robert D. Hare u knjizi „Zmije u odelima:
Kad psihopate idu na posao“. U isto vreme, psihopate će takođe proceniti slabe tačke svojih žrtava.
Nisu ometani emocijama ili socijalnim inhibicijama, psihopate su stručnjaci za čitanje ljudi i lako
mogu prepoznati njihove potrebe, simpatije i ranjivosti."

Harizmatični

Psihopate su neverovatno šarmantni. Mogu biti zanimljivi i simpatični, njihove su priče uvek
uzbudljive i verodostojne, a nakon razgovora s njima često ćete otići srećni i pozitivni. "Psihopate
izvlače ono što žele od žrtve. To čine tako što menjaju svoju ličnost u potpuno izmišljeni lik: ko je
potreban za manipulisanje žrtvom", kaže Hare.

Lažljivci

Psihopate su patološki lažljivci i mogu brzo izmisliti priče za koje misle da će ojačati vezu s njihovim
žrtvama. Neverovatno su vešti u upravljanju utiskom koji ostavljaju na druge i mogu promeniti
svoju prividnu ličnost prema bilo kojoj situaciji: zabrinute žrtve smatraju ih umirujućim, a dosadne
žrtve smatraju da ih ushićuju. Kameleon koji menja boju kako bi uhvatio mušicu je prikladno
poređenje.

Lako se upuštaju u rizike

Nisu sve psihopate nasilni zločinci, i ako jesu, glavni razlog za to što su počinili zločine je nedostatak
percepcije ili posledica rizika. Normalna osoba uglavnom izbegava bilo šta što može uzrokovati
bol, nelagodu ili negativne posledice po drugu osobu. Za psihopatu, ne postoje takva ograničenja.
Oni će učiniti sve što žele, bez obzira na fizičku ili emocionalnu bol koju mogu da nanesu sebi ili
drugima. Psihopate retko oklevaju: Žele li nešto učiniti, jednostavno će to napraviti bez straha od
neuspeh, što na kraju može dovesti do zatvora - ili do moćnih financijskih i političkih pozicija.

Manipulatori

Psihopate su uglavnom odlični manipulatori i koriste svaki trik da bi postigli svoje ciljeve.
Razumevanje načina na koji oni nastupaju u javnosti može biti od pomoći u uočavanju stvarne

Strana - 17 - od 22
 PSIHOLOGIJA PREVARANTA

osobe iza šarmantne fasade i pomoći u otkrivanju njihovih manipulacija tokom istrage prevara.Za
forenzičkog računovođu je svakako je korisno da se pripremi, da nauči da je prepozna i da ume
odbrani od takve osobe i njenih manipulacija. Neke strategije i taktike koje su kao deo trofaznog
procesa koristili mnogi psihopati je objasnio Robert D. Hare u knjizi „Zmije u odelima: Kad
psihopate idu na posao“.

Proces koji manipulator sprovodi je više prirodno ponašanje takve osobe, nego što su planirane
radnje. Prvo, oni procenjuju vrednost pojedinaca prema svojim potrebama i identifikuju njihove
psihološke snage i slabosti. Drugo, oni manipulišu pojedincima (sada potencijalnim žrtvama)
hraneći ih pažljivo kreiranim porukama, istovremeno upotrebljavajući povratne informacije od njih
za izgradnju i održavanje kontrole. Treće, ostavljaju iscrpljene i zbunjene žrtve kada im je dosadno
ili kada im ta osoba više nije potrebna. Proces manipulacije se sprovodi uglavnom kroz tri faze:

1.Faza procene

Šansa za prevaru i manipulisanje drugima je primarni motivator za nekoga s psihopatskim

poremećajem ličnosti. Psihopate vole „igrati igre“ sa ljudima. Često su u potrazi za pojedincima
koje mogu da prevare , a ova prva faza psihopatskog pristupa uključuje prepoznavanje i procenu
ciljeva ili plena. Neke psihopate su oportunistički, agresivni grabežljivci koji će iskoristiti gotovo
svakoga koga sretnu, dok su drugi strpljiviji, i čekaju da se pojavi savršena, nevina žrtva. U svakom
slučaju, psihopata neprestano shvata potencijalnu korist od pojedinca kao izvora novca, moći,
seksa ili uticaja. Posebno su privlačni ljudi koji imaju moć,́ slavu ili visok društveni status.

U poslovnom svetu relativno je lako uočiti one koji su na vlasti - velike kancelarije i fenomenalni
naslovi su očigledni načini koji nam pomažu da identifikujemo ko je ko u nekoj organizaciji. Ali čak
i oni koji nemaju veliku kancelariju ili zvučnu titulu mogu biti plen za psihopatu, ako oceni da je
ta osoba korisna po njega.

Svejedno da li je neko sekretarica koja kontroliše pristup glavnom direktoru i njegovom ili njenom
kalendaru, ili ima pristup poverljivim informacijama ili pristup kompanijskim email porukama, ili
bilo koji drugi oblik predstavnika neformalne moći , može biti plen korporativnog psihopate.
Neformalna moć ́ ili posebna ovlašćenja korisna su imovina koju korporativni psihopati mogu
koristiti za postizanje svojih većih, ličnih ciljeva. Pored procene potencijalne koristi od drugih,
psihopate procenjuju njihove emocionalne slabe tačke i psihološku odbranu kako bi razradili plan
napada.

Pojedine psihopate to rade na različite načine i u različitom stepenu jer lični stil, iskustvo i sklonosti
takođe igraju ulogu u ovoj proceni. Neke psihopate uživaju u snažnom izazovu, poput onog koji
predstavlja samouverena, dobro izolovana slavna osoba ili pronicljiv profesionalac sa jakim egom.
Drugi radije za plen uzimaju osobe koje su u osetljive ili u ranjivom stanju. Oni mogu uključivati
ljude koji su usamljeni ili kojima je potrebna emocionalna podrška i druženje, nezadovoljne ,
nesrećne osobe koje nemaju ispunjen život i nisu zadovoljne poslovnim statusom.

Psihopatama nedostaje empatije i možda čak najosnovnije razumevanje ljudskih osećanja.

Karakteristično je da ekonomski i emocionalni uticaj njihovog sebičnog ponašanja na druge nije

Strana - 18 - od 22
 PSIHOLOGIJA PREVARANTA

bitan, delom i iz razloga što veruju da su svi u ovom svetu jednako pohlepni i bez osećanja koliko
i oni. U njihovom mentalnom svetu, ljudi ne postoje osim kao predmet, meta ili prepreka.

Psihopatama nedostaje osećaj kajanja i krivice, deo unutrašnjeg moralnog osećaja koji sprečava
normalnu osobu da manipulišu i povređuju druge. Oni su zapravo efikasni predatori jer ih ne muče
sumnje i zabrinutost i nemaju savest.

2.Faza manipulacije

Nakon identifikacije pojedinaca koji bi im mogli biti korisni, psihopate počinju stvarati lažnu sliku
šarmantne i drage osobe. Ovo je početak faze manipulacije sa ciljem da steknu poverenje
pojedinca putem povezivanja sa njim i ostavljanja utiska prijatne osobe. Jedna od najefikasnijih
veština koju psihopate koriste da bi stekli poverenje ljudi njihova sposobnost da ih šarmiraju.

Prilikom ostavljanja prvog utiska, oni mogu da stvore izmišljeni lik, personu ili masku. Psihopata
se može predstaviti kao snažan, naivan, dominantan, pošten, podložan, pouzdan ili bilo šta što on
ili ona veruju da će navesti druge da pozitivno reaguju na uvertiru manipulacije . Neki se oslanjaju
na društvene stereotipe koji će im pomoći da stvore korisnu fasadu. Na primer, oni mogu da ostave
utisak umetnika koji pati, ne shvaćenog supružnika, uspešnog biznismena, poznatog čoveka, člana
ugledne profesije ili osobe koja ima veze sa bogatim ili slavnim.

Iako nedostatak empatije i krivice omogućava psihopatama da identifikuju svoje žrtve u fazi
procene, ove osobine im takođe pomažu u tome da prevare i besramno manipulišu njima tokom
faze manipulacije. Njihova gotovo patološka sposobnost da nekažnjeno lažu, značajno doprinosi
njihovom uspehu u stvaranju poverenja sa žrtvom. Neopterećen društvenim strepnjama, strahom
od otkrivanja, bez empatije, kajanja ili krivice - prirodnih kočnica za antisocijalno ponašanje kod
ljudi – psihopata priča priču tako verodostojnu, tako zabavnu, tako kreativnu, da im mnogi
slušaoci instinktivno veruju.

Moglo bi se desiti da će na kraju dugačak niz laži postati transparentan, što bi dovelo do
otkrivanja psihopate, ali to je retko slučaj. Razlog zbog kojeg većina posmatrača ne vidi laž je taj
što laži psihopate služe i za uklanjanje sumnji ili zabrinutosti žrtve ali i da pojačaju fikciju koju je
psihopata stvorio. Njegove ubedljive priče i zabavna objašnjenja učvršćuju poverenje,
prihvatanje i istinsko uživanje u njihovom društvu . Ako se desi da je uhvaćen u laži, psihopatu
nije sramota.

Iznenađujuće je da će psihopata lagati čak i ljude koji znaju istinu o onome što on govori. Ono
što je neverovatno, je činjenica da će žrtva na karaju posumnjati u sebe i svoje znanje, a poverovati
psihopati. Takva je moć psihopatske manipulacije.

Još jedna karakteristika psihopate je sposobnost izbegavanja odgovornosti ako stvari krenu po
zlu. Umesto toga, krive druge, okolnosti, sudbinu . Imaju širok spektar izgovora zašto nisu krivi za
sve što su rekli ili učinili . Optuživanje sistema, kompanije ili društva u celini zbog vlastitog
ponašanja je takođe uobičajen odgovor. U većini organizacija postoje zaposleni koji ne veruju

Strana - 19 - od 22
 PSIHOLOGIJA PREVARANTA

kompaniji ili su besni zbog nečega što im se dogodilo. Psihopate mogu koristiti ta osećanja za
generisanje podrške za sopstvene kriminalne aktivnosti.

Čak i ako osoba sa psihopatskom ličnošću prizna umešanost u zločin, umanjiće svoju ulogu, kao i
negativne uticaje na žrtvu. Psihopate mogu čak kriviti žrtve za svoju nesreću, nudeći ubedljive
razloge zašto su dobili šta su zaslužili !
Kao što je to slučaj u fazi ocenjivanja, nedostatak empatije, krivice ili kajanja igra važnu ulogu
tokom faze manipulacije - tako što se opravdava ponašanje koje je bezobrazno, bezosećajno ili
nepošteno prema drugima.
3.Faza napuštanja
Jednom kada psihopata uzme od žrtve sve što mu je bilo potrebno , tj. kada mu žrtva više nije
korisna, napušta je i prelazi na nekog drugog. Napuštanje je najčešće naglo – psihopata nestaje
jednog dana - i obično se događa da trenutna žrtva čak i ne posumnja da se uopšte nešto
događalo. U zločinima kao što su krađa identiteta, prevara sa kreditnim karticama i nekretninama,
psihopata nestaje preko noći, i obično se ponovo pojavljuje sa novim identitetom na drugom
geografskom položaju. Ako je žrtva saradnik na radnom mestu, i počinjena finansijska prevara, a
samim tim i kompanija postala žrtva, naglo daje otkaz i odlazi u drugu kompaniju, uz dobre
reference, pre nego što bilo ko shvati da je u stvari već počinjena prevara.

Neke psihopate, korporativni manipulatori vešti su u korišćenju drugih u potrazi za slavom,

bogatstvom, moći i kontrolom. Oni su lažni, egoistični, površni, manipulišu ljudima i njihovim
emocijama i skloni su laganju. Ne zanima ih posledica vlastitog ponašanja, retko razmišljaju o tome
šta bi mogla doneti budućnost. Nikada ne preuzimaju odgovornost za svoje postupke. Čak i kada
se suoče sa istinom, krivicu će prebacivati na druge . Prema osobama koje nemaju šta da im
ponude, osećaju se superiorno i umeju da budu nepristojni i bezobrazni.

Većina ljudi ima osećaj krivice ili žaljenja i ma potrebu da se izvini ako su nekoga povredili .
Psihopate nikada ne razmišljaju o šteti koju nanose ljudima ili organizacijama, njihovo ponašanje
je često potpuno lišeno ljudskih emocija, naročito empatije. Izviniti se zbog nečega što su učinili
za njih je strano, jer ne doživljavaju kajanje ili krivicu.

Potreba da se razume um prevaranta

Forenzičke istrage su obiman i komplikovan proces. Uglavnom je potrebno pregledati hiljade
transakcija, i hiljade dokumenata. Velika pomoć tokom istrage za forenzičke računovođe, revizore
prevara je da razumeju um kriminalca koji je počinio finansijsku prevaru. Što više razumeju zašto
kriminalci rade ono što rade, to će biti spremniji da utvrde prirodu, vreme i obim potrebne
procedure u odnosu na rizike identifikovane tokom faze planiranja istrage i postojećih dokaza.

Pri dizajniranju kontrola za sprečavanje finansijskog kriminala i izvođenju revizorskih postupaka

važno je imati na umu izraz „Brave na vratima sprečavaju poštene ljude“. Predatori odnosno
kompanijske psihopate , kao što je ranije napomenuto, imaju dobre šanse da zaobiđu većinu

Strana - 20 - od 22
 PSIHOLOGIJA PREVARANTA

kontrola koje kompanija izvrši. Kontrole odvraćanja i otkrivanja prevare teoretski su dizajnirane
tako da zaustave sve ostale, ali neće, jer je nerealno očekivati da kontrole mogu biti dizajnirane
tako da zaustave sve. Na primer, tajna sprega koju uspostavi psihopata sa odgovarajućom osobom
od indirektnog uticaja , može srušiti dobro osmišljenu kontrolu i ne mogu je blagovremeno otkriti
osobe koje svakodnevno vrše kontrolne aktivnosti.

Obzirom da tokom forenzičke istrage nije moguće istražiti svaku pojedinačnu transakciju,
neophodno je da se posebna pažnja posveti i elementima trougla prevare , odnosno da li postoje
mogućnosti za sprovođenje prevare i posebno da li postoje motivi, odnosno pritisci kod osoba koje
su osumnjičene. Takođe, veoma je važno dobro se pripremiti za ispitivanje osumnjičenog, kako bi
otkrili njegovu ličnost, osobine i ponašanje.

Kada forenzički računovođa stekne više uvida i razumevanja mišljenja kriminalca, on će moći bolje
da se pripremi i isplanira obim forenzičke revizije odnosno forenzičke istrage. Ove odluke
forenzičke računovođe donose na osnovu prikupljenih dokaza i rizika koje su identifikovali, ali i
oslanjanjem na svoju dobru procenu i skepticizam da istraži i umanji neizvesnost povezanu sa
istragom. Ako se razumeju uslovi i motivi koji su mogli dovesti do prevare, ako se prepoznaju
osobine, ličnost i ponašanje prevaranta, lakše je izabrati određene transakcije za dalju i
detaljniju istragu. Te transakcije su one za koje veruju da će im pomoći da pronađu krivca i otkriju
način na koji je izvršena prevara.

Strana - 21 - od 22
 PSIHOLOGIJA PREVARANTA

Referentna literatura :

1
G. J. Bologna and R. J. Lindquist, Fraud Auditing and Forensic Accounting, 2nd ed. (New York: John Wiley
& Sons, 1995), 36–37. Technically speaking, based on physical volume, only one‐ninth (or about 11
percent) of an iceberg shows up above the waterline, so these authors obviously took some liberties in
using one‐ third (almost three times the feasible actual physical volume) for their analogy

2
Tommie W Singleton, Aaron J. Singleton -Fraud Auditing and Forensic Accounting, Fourth Edition, 49-54

3
Donald R. Cressey, Other People's Money (Montclair: Patterson Smith, 1973) p. 30.

4
Thomas W. Golden, Steven L. Skalak, Mona M Clayton -A Guide to Forensic Accounting Investigation,
(John Wiley & Sons,2006) , 47-57.

Strana - 22 - od 22