You have downloaded a document from

The Central and Eastern European Online Library

The joined archive of hundreds of Central-, East- and South-East-European publishers,

research institutes, and various content providers

Source: Социолошки преглед

Sociological Review

Location: Serbia
Author(s): Mihailo V. Popović
Title: ДЕМОНСТРАЦИЈЕ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА 1968. ГОДИНЕ: СОЦИОЛОШКА
АНАЛИЗА
DEMONSTRATIONS OF BELGRADE STUDENTS IN 1968
Issue: 2/1998
Citation Mihailo V. Popović. "ДЕМОНСТРАЦИЈЕ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА 1968. ГОДИНЕ:
style: СОЦИОЛОШКА АНАЛИЗА". Социолошки преглед 2:131-154.

https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=796454
CEEOL copyright 2022

Социолошки иреглед, vol. XXXII (1998), no. 2, стр. 131-154.

ЧЛАНЦИ

Миханло В. Поповпћ UDK: 323.269.3

Београд Оригинолан научни рад
Примљен: 11.06.1998.

ДЕМ ОНСТРАЦИЈЕ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА

1968. ГОДИНЕ: СОЦИОЛОШКА АНАЈШ ЗА

У првом делу студије анализирају св иолитички покрети студенаШа у свету

1968. године, пре свега у САД, Француској u Немачкој. Под утицајем марксистичких
ugeja, Херберша Маркузеа u gpylux напредних мисдилаца, студенти су иступшш врло
радикално, захтевајући корените промене, не само организације универзитета иего u
капиШалистичкоГ друшпша у целини. Али, ма колико бше озбгише, последице њихових
акција могле су ga буду само привремене u делимичне, јер се ванинсшитуционалнпм
методама, демонстрацијама u радничким штрајковима. не могу изменити основне
инсМитуције капиталистичког сисшема.
Демонстрсшијв београдских студената 1968. године бале e r донекле одјек
студенШког покреша у свету. Њихови главни узроци u мотшви били су условљени
специфичном политичком ситуацијом u променама које су биле изазване политичким u
економским реформама југословенскоГ друишвеног система: почетна ешапа соција-
листичкоГ самоуправљања, која je потсмшкла одређену политичку либерализацију.
Истовремено су се ошкриле cee ОроШивречности једног. р суштини, шошалшпарног
система, којије неуспешно тежио ga се “демократизује прва већа екоиомска рефор-
ма 1965. године, која je тежила увођењу тржиише привреде, изазвала je значајне
негативне социјалне последице, повећање социјално-економских неједнакости u порасШ
незапосленосШи, нарочишо младих људи. Основна ауторова теза je ga je друшшвени
покрет београдских студенапш 1968. био полишички амбивалентан, u ga je на тај
начин, као у суштини недоследан, изражавао унутрашње протшречности Шадашњег
југословенскоГ друштва.
Кључне речи: студентски покреШи, капитализам, соиијализам. демонст-
рације 1968, тошалшпаризам, реформа, револуција.

Друштва никад нису оно што изгледају

и што претендују да јесу.
(Georges Balandier, Sens et puissance)

Ближи се крај треће деценије од чувених студентских демонстрација

1968. године, које су почеле још раније у САД и европским зељама и чији je
јак талас захтавио и нашу земљу, пре свега београдске студенте. To je непо-
средан повод (али не и једини разлог), да се из садашње ретроспективе
сагледају узроци и суштина веома раширеног у свету бунта студената, који
je у Београду бљеснуо јаком светлошћу и оставио значајан траг, али испод

CEEOL copyright 2022

CEEOL copyright 2022

Михашто В. Поповић, Демонстрације београдских студената 1968.

огшх циљева за које се залагао. Зашто се тако завршило, о гоме ће касније

бити више речи.
Пре социолошке анализе “липањских" догађаја на Београдском уни-
верзитету треба учинити краћи осврт на појаву “нове левице" у свету. Kao
што се и раније у сличним приликама дешавало, масовне демонстрације,
нарочито младих људи, биле су увек непосредан израз дубљег, нагомиланог
незадовољства с постојећим друштвом. Млади своја политичка убеђења и
емоције изражавају обично јасније, непосредиије и бучније од старијих, и
што je још важније, за разлику од ових немају шта да изгубе, како je то
Маркс говорио за пролетаријат, a могу нешто и да добију.
Велика незадовољства младих људи у току 1960-тих година у свету
политички ii идеолошки су се артикулисала најчешће у облику схватања тзв.
нове левице. Како je “стара левица”, у првом реду комунистичке партије у
капиталистичким земљама, пала на историјском испиту, јер није била у
стању да пружи задовољавајуће одговоре на нове друштвене изазове,
“идеолошку палицу” преузели су млади људи, најчешће студенти, својом
радикалном критиком тадашњег грађанског друштва, као друштва “обиља
и насиља”, да се послужим насловом књиге загребачког социолога, Иваиа
Кувачића. Иако су неки теоретичари, посебно Херберт Маркузе, својом
критиком капиталистичког друштва и “једнодимензионалног човека” ути-
цали на формирање нове левице, овај утицај на треба прецењивати. Више
заслуга за настанак гледишта новолевичара има траднционални марксизам,
било у његовој првобитној форми или у форми његових нових интерпре-
тација, као што je маоизам или схватања и поступци латинско-америчких
бунтовника, којима je, пре свих, припадао Че Гевара.
Најутицајнија и вероватно најозбиљнија струја у новој левици тежи-
ла je превазилажењу совјетског реалног социјализма и капитализма истовре-
мено. Ову струју je јасно изразио Руди Дучке, лидер побуњене немачке
омладине, настојећи да повезе изворне М арксове мисли са идејом о спонта-
ном, самоииицијативном покрету маса у свим областима друштвеног живо-
та. Дучке je сматрао да je потребно одбациги не само “совјетски социјалн-
зам”, него одлучно критковати и лењинизам, што je требало да буде “среди-
шња тачка нове левице” (Dutschke: 1983. 168-169). H a питање шта je реални
социјализам Дучке je одговорио: “За мене нема сумње: у ДДР-у све je реално
само на социјализам; у Савезној Републици Немачкој све je реално, само не
слобода, једнакост, братство" (ор. c i t 205).
Kao што je познато, прве побуне студената избиле су у Америци, на
Беркли универзитету у Калифорнији. Непосредан повод и разлог било je
држање круте универзитетске бирократије, која je одбијала да контактира са
студентском делегацијом и да разговара о њеним захтевима. Студенги су
убрзо проширили циљеве борбе, од реформе универзитета на општа друшт-
вена питања. Ф ормирао се “покрет за слободу говора" (free speech move­
ment), a као најважнији друштвени проблеми у САД покренуга су питања

132

CEEOL copyright 2022

CEEOL copyright 2022

Социолошки иреглед, vol. XXXII (1998), no. 2, стр. 131-154.

аутоматизације у индустрији, односно незапослености радника и расне

неједнакости (Salvio Mario, An End o f History in Armstrong, 1969, 141-144).
Овнм студентским захтевима и ставовима према унутрашњим проблемима
америчког друштва убрзо су прикључени и протести против америчког
учешћа у рату у Вијетнаму.
Побуна студената у Европи одиграла се на два најзначајнија места,
поред низа других: на “слободном универзитету7' у Берлину и на париској
Сорбони. Студенти берлинског универзитета започели су своју борбу за
реформу ове високошколске установе још 1964. године противећи се њеном
заосталом “феудалном устројству”. Конфликти су се у почетку манифесто-
вали у ужем универзитетском кругу, да би касније избили јавно и попри-
мили политички садржај. “Уместо да будемо стручну учаурени или роман-
тични академци - изјављивали су берлински студенти - желимо да будемо
један јасномислећи руководећи слој, који je заузео утицајно место у друштву
и то не помоћу жељене или изнуђене протекције” (Friedeberg at. al. 1968:182).
Француски студенти на Сорбони своју борбу су такође започели
захтевима за темељном реформом универзитета, да би убрзо ови захтеви
прерасли у радикалне политичке циљеве. Почело се предлогом да се обра-
зује “критички универзитет друштвених наука”, да би се убрзо прихватнле
политичке пароле о радикалним променама друштвеног система.
За покрет француских студената, било je најспецифичније њихово
повезивање са масовним побунама француских радника. Општа економска
ситуација у Француској у пролеће 1968. године изазивала je страх код владе,
послодавца и радника. Појавио се веома озбиљан проблем уравнотежења
платног биланса, производња je стагнирала, инвестиције су биле на мини-
муму, расла je незапосленост. У таквим околностима дошло je до неофици-
јелног општег штрајка, који je следио студентски револт у мају, али који
ниједан од синдиката није објавио, ни прихватио. Француски комунисти
остали су углавном пасивни, нису знали у почетку како да реагују.
H a дап штрајка, 13. маја 1968, преко 600.000 студената и радника
профедиловало je улицама П ариза тражећи, поред осталог, оставку гене-
рала Де Гола. Али, штрајк je био далеко од тога да буде општи, француски.
Већина из унутрашњости je мислила да je он ствар Париза. Председник Де
Гол je 30. маја одржао кратак говор преко радија (трајао je само четири
минута), у ком je обећао распуштање народне скупштине, одржање општих
избора (који су одржани у јуну) и позвао све Французе да учествују у “гра-
ђанској акцији”, да се супротставе диктаторским претњама од “тоталитар-
ног комунизма". Свој говор Де Гол je завршио речима: “Реформа - да, цир-
кус - не.” Дошло je убрзо до репресалија од стране Помпидуове владе, до
хапшења демонстраната и убиства два радника и једног ученика. Слично
као неколико дана касније у Београду, 9. јуна 1968, као што су се студентске
демонстрације завршиле после Титовог обраћањ а преко телевизије, тако су
Французи послушали свог врховног поглавара. Идеолошка разлика je била
133

CEEOL copyright 2022

CEEOL copyright 2022

Михаило В. Поповић, Демонстрације београдских студената 1968.

у томе што je Де Гол претио комунистичком диктатуром, док je Јосип Броз
обећао друштвене реформе студентима и одлучнију борбу за изградњу
“демократског социјализма”.
Какав je био биланс сгудентских и радничких демонстрација у Фран-
цуској маја 1968. године? Све традиционалне партије, укључујући комуни-
сте, изгубили су - и то значајно. Једино су деголисти, “партија страха", пока-
зали способност да извуку капитал од нереда и анархије. Ниједна опози-
циона партија није била у стању да извуче капитал из огромне наде, коју je
устанак таккође породио (Gretton, 1969:264).
Какви су били општи ефекти деловања “нове левице" у западном
свету? Д а ли je она оставила неки бигнији траг осим што je прилично
“уздрмала духове”? Вероватно су најзначајније последице биле од антиратне
струје, која се супротстављала раговима у свету, a пре свега америчком
империјалистичком рату у Вијетнаму. “Нова левица", првенствено у Аме-
рици, свакако je утицала на америчку ратну политику. Ш то се тиче могућих
промена у институцијама капиталистичког система, новолевичари су могли
веома мало да учине, иако су њихови циљеви у том погледу били веома
радикални. Оно што су обеђавали и зашта су се залагали њихове вође,
Даниел Кон-Бендит и Руди Дучке, није се ни у најмањој мери могло оства-
рити. “Црвени Данијел" je на пример говорио о негацији капитализма која
се може остварити једино ако, rio његовом мишљењу, радници преузму
контролу над производњом, ако њихов рад буде детерминисан њиховим
потребама, a не слепим снагама тржишта (Daniel and Gabriel Cohn Bendit,
Obsolete Communism, The Left Wing Alternative, New York, 1969). Слично je
говорио ii писао n Руди Дучке: “Власт произвођача над производима. Без
манипулације, непрестни избори u опозиви. За нас je Париска комуна \'зор”.
(Dutschke, 1983:65-66).
A ko се ограничимо на Француску 1968. године где су радничке и
студентске демонстрацпје биле најмасовиије и најснажније, промене до којих
je дошло после њих биле су веома ограниченог домета. Усвојени Закон о
синдикатима, односно синдикалним правилима у фабрици није био нарочи-
то ефикасан. Инфлација и економска криза “појеле су" већи део повећаних
надница које су радници добили. Захтеви студената били су донекле убачени
у један закон, који да je заиста био примењиван, изашло би се у сусрет
ономе што су студенти тражили у погледу реформе универзитета. Старе
навике, стари методи враћени су под нове називе (Gretton. 1969:277).
Ш та су били главни узроци и разлози због којих идеје новолевичара
нису могле бити прихваћене? Први и најважнији разлог био je у томе што су
тежили исувише радикалним циљевима за чије остварење нису постојали ни
минимални, претходни услови у капиталистичком систему 1960-тих година,
a ни касније. Овај разлог истиче и Хотимир Бургер, писад предговора у
поменутој књизи говора и чланака Руди Дучкеа (Dutschke. 1983:16). Он као
други разлог наводи неповезаност студентских покрета с радничким масама

134

CEEOL copyright 2022

CEEOL copyright 2022

Социолошки иреглед, vol. XXXII (1998), no. 2, сгр. 131-154.

и ширим друштвеним слојевима. Такву повезаност je тешко било очекивати,

ако je тачно оно што je тврдио Иван Кувачић. Овај социолог je сматрао да je
“главни проблем нове левице” био у томе што су радници захтевали
побољшавање материјалних услова живота у постојећем систему вредности,
док су се студенти борили против постојећег “потрош ачког друштва", за
битно другачији систем вредности (Кувачић, 1970: 163).
Значајан разлог слабијег друштвеног ефекта студентског бунта био
je, свакако, у томе што студенти нису превазишли антиномију спонтани пок-
рет - политичка организација. To истиче и Кувачић у поменутој књизи (ор.
cit., 154). Колико je био неизграђен и нејасан став новолевичара у том пог-
леду, види се из одговора Рудн Дучкеа у једном интервјуу на телевизији
децембра 1967. године. H a питање водитеља емисије да ли ће пре избора у
Западној Немачкој 1969. основати политичку партију, он je одговорио:
“Наше je да проширимо нашу базу на основу процеса свијести и акција”, да
потепцију коју задобијемо унесемо у “наше политичке клубове", наше мале
зачетке самоорганизација” (Dutschke, 1983: 67).
Даниел Кон-Бендит у свом одговору на исто питање био je одређе-
нији у једној изјави датој маја 1968. године. Ha питање и истовремено при-
говор да многи људи не схватају то што париски студенти нису изградили
програм, што хоће све да поразбијају, a да не знају шта да ставе на место
разореног, “црвени Дени” je одговорио: “Наравно. Сви би били умирени, a
први Помпиду, ако бисмо основали странку и саопштили: сви ови људи су
сада наши. Ево наших циљева и ево како рачунамо да их постигнемо. Знали
би бар с ким имају посла. He би имали према себи 'анархију', 'неред', 'некон-
тролисану раздражљивост’. Снага нашег покрета je управо у томе што се
ослања на 'неконтролисани спонтанитет'" (Арсић, М арковић, 1988: 40).
И ако су парнски студенти имали одређене политичке циљеве, чиње-
ница je да се они нису организовали као политичка странка, тако да нису ни
настојали да остваре своје политичке намере на грајно организован начин.
У сваком случају, последице студентског бунта, не само у Паризу, биле су
више “дифузне”, “вишеслојне”, не само у политичкој сфери, него што су
изазвале значајније институционалне промене у самом систему француског,
капиталистичког друштва. Овим уопште не желим да потценим ефекте сту-
дентског покрета 1968. на друштвени живот у целини, веђ само да обратим
пажњу на карактер његовог дејства. Једаи претежно ванинституционалан,
спонтан друштвени покрет, без претензија да се формира као политичка
странка, није ни могао да има значајније институционалне последице у
систему капиталистичког друштва.

135

CEEOL copyright 2022

CEEOL copyright 2022

Михаило В. Поповић, Демонстрације београдских студената 1968.

Социолошке ирешиосшавке за анализу београдског сшуденшскоГ

покрета 1968

Пре него пређемо на приказ и потпунију анализу догађаја студентс-

ког “бунта” на београдском универзитету у јуну 1968. године, потребно je
сасвим укратко изложити полазни социолошки став. Он се, за почетак, може
изразити реченицом коју смо изабрали као moto овог рада. To je мисао
Ж оржа Баландјеа из предговора његове књиге: “Друштва нису никада оно
што изгледају да јесу и што претендују да јесу. O na се изражавају бар на два
нивоа: први, површински приказује “офоцијелне" структуре; други, дубљи,
обезбеђује прилаз најфундаменталнијим стварним односима и пракси која
открива динамику друштвеног система" (Balandier, 1971: 7).
Ова два основна нивоа посматрају слојевитосг саме стварности -
могу се и даље диференцирати. Први официјелни има бар два подслоја:
први, базични идеолошки подслој, који се манифестује у прихватању основних
друштвених вредности и принципа, изражених обично у уставу земље и вла-
дајућој идеологији; други, идеолошко-политички подслој, који je сложенији и
испољава се у вербалним политичким исказима, односно, у политичким
програмима и паролама политичких партија. Свака од њих, a свој начин,
настоји да конкретизује базичне друштвене вредности и принципе друштве-
ног организовања. Овде je потребно правити важну дистинкцију између
вишестраначких и једнопартијских система. У првом случају треба уважава-
ти и посматрати страначке варијације основних друштвених вредности и
принципа, које могу бити доста различите, поготово ако се има у виду дело-
вање радничких и других опозиционих партија, које имају битно различите
идеолошке платформе.
У случају једнопартијских, диктаторских режима разлике између
првог базичног идеолошког и другог политичког подслоја знатно су мање
него у вишестраначком политичком систему. Па, ипак, те разлике постоје и
могу чак да се повећавају у ситуацијама између два или више узастопних
странака највиших политичких форума, који мењају општу политичку
платформу, као што се десило у Кини 1978, након М ао Це Тунга, после
“културне револуције”. Ове политичке промене могу да покажу како ни
тоталитарни системи нису састављени од тако “чврстог материјала” који
онемогућава сваку друштвену промену. Ж ивотна пракса врши мањи или
већи притисак и присиљава диктаторске режиме да своје политичке принци-
пе прилагођавају измењеним друштвеним условима и историјским околно-
стима.
Други основни слој друштвене реалности, односно ниво посматра-
ња, како га назива Баландије, обухвата читаву друштвену праксу, која je
такође слојевита на свој начин. Њу чине, пре свега, општи и посебни закони
и прописи којима се настоји д а се изрази и спроведе устав, “општа вољ а”

136

CEEOL copyright 2022

CEEOL copyright 2022

Социолошки иреглед, vol. XXXII (1998), no. 2, стр. 131-154.

законодавца, али и они закони и прописи који често, de facto, отступају од

те “опште воље”. Ово je нарочито карактеристично за институционално
веома хетерогено, na и противречно друштво каква je била самоуправно-
социјалистичка Југославија. Ако je могуће говорити о инстнтуционалном
“нереду” у претходној Југославији, постаје јасно колико друштвена пракса
може да буде вишеслојна и противречна и да због гога битно одступа од
“официјалне фасаде" друштвене реалности (Поповић, 1996: 52-55).
За социолошку анализу београдских студентских демонстрација
1968. узећемо два најзначајнија одступања друштвене праксе од првог офи-
цијелног слоја (нивоа посматрања) друштвеног система. Прво je у суштини
друштвено-економско, a друго друштвено-политичко одступање. У првом
случају имам и виду сукоб између тзв. социјалистичког начела награђивања
према раду (односно резултата рада, што није исто) и стварног, фундамен-
талног принципа свих социјалистичких друштава, укључујући и југословен-
ско. To je принцип опште економске u социјалне сигурности свих Грађана, који
се прожима са тежњом ка уравниловци, о чему сам расправљао у неколико
својих радова.
Овај принцип састоји се из више конкретних начела: државне оба-
везе о запошљавању свих за рад способних чланова друштва, обавезе о
исплати плата и зарада без обзира на то какав je радни учинак, да ли je про-
извод (роба?) продат на тржишту и no којој цени; затим начела општег
здравственог, пензијског и социјалног осигурања, које обухвата све грађане.
Због свега тога тзв. реални социјализам je био много више систем отиШе
социјалне заштите, “велика социјала”, обично без одговарајућег економског
покрића, него што je био друштво у коме je заиста примењивапо “социјали-
стичко начело” награђивањ а према резултатима рада. С тог егановишта,
могло би се констатовати да се ово “социјалистичко начело" више поштује у
капитализму него у социјализму.
Друго, најважније одступање друштвене праксе од “офоцијелне фа-
саде” друштвене реалности био je сталан, латентан или отворени сукоб
између прокламоване “социјалистичке демократије” и недемократске
праксе, која je произлазила из тоталитарне суштине реалног социјализма, из
једнопартијске диктатуре, без обзира на то колико je она била јака или
слаба. Овим сукобом између прокламоване идеологије и политичке и друш-
твене праксе, нарочито у југословенском случају, могу се добрим делом
објаснити многи социјални конфликти, посебно они који су били у основи
студентских демонстрација и у случају “групе професора”.
С друге стране, ако посматрамо и социолошки анализирамо приго-
воре и захтеве београдског студентског покрета, можемо констатовати да су
и они на свој начин били вишеслојни, с више различитих друштвених зна-
чења, na чак на свој начин и противречни као што je била противречна и
сама друштвена стварност из које су настали и на коју су настојали да
делују. Социолошки посматрајући, могло би се говори о манифестној u
137

CEEOL copyright 2022

CEEOL copyright 2022

Михаило В. Поповић, Демонстрације београдскнх студената 1968.

латентној функцији студентских приговора и циљева. Следећи Роберта

М ертона, који je на овој важној социолошкој дисгинкцији највише инсисти-
рао, то би била разлика између свесних мотива друштвеног понаш ања и
његових објекШивних последица (Merton. 1957: 60).

Економски ириговори u захшеви београдских сшудеиаша

Д а би се боље разумело против чега су се и зашто бунили студенти,

потребно je претходно приказати неке битне карактеристике и резултате
економских промена у Југославији tokom 1960-тих година. Пре прве веће
економске реформе 1965. године социјалистичка Југославија je доживела
“изузетних једанаест година” у периоду од 1953-1964, када je имала једну од
највећих стопа привредног раста у свету. Друштвени производ у индустрији
повећавао се према просечној годишњој стопи од 12,4%, укупна запосленост
према 7,6%, a продуктивност рада у индустрији no годишњој стопи од 4,5%.
Реални лични доходци су расли 6,2% просечно у току једне године. Зато je
no мишљењу економисте Косте М ихаиловића, “тешко замислити повољније
економске услове него у време доношења привредне реформе (1965) и
неколико година после тога” (М ихаиловић, 1981: 14-16).
Привредна реформа 1965. године значила je одређеп преокрет у
концепцији привредног система и привредног развоја, посебно због одређе-
них друштвено-економских последица које je изазвала. Почео je да се уводи
нови привредни систем чији je диљ био интензиван, a не екстензиван развој,
повећање продуктивности рада, осамостаљивање привредних организација
ii слободније деловање тржишта. Требало je омогућити да се закон вредно-
сти слободније испољи, при чему je планирање практично напуштено за
следећих неколико година (М ихаиловић, 1981: 13).
Резултати новог начина привређивања били су вишеструки. Задр-
жаћемо се углавном на онима, који су били значајни с гледишта стварања
незадовољства код студената, a n других грађана. Иако je у периоду од 1964-
1969. године дошло до извесног пада просечне годишње стопе раста
производње од 8,6% на 5,0%, продуктивност рада je остала углавном на
истом нивоу, око 4%. To je било постигнуто захваљујући углавном повећа-
њу улоге техничког фактора уз истовремено значајно смањивање процента
запослених, од 7,6% na 0,5% после 1965. године. Ово je изазвало и први ве-
лики талас одласка наших радника и земљорадника на рад у иностранство.
Истовремено, повећали су се реални лични дохоци у целини, али су значајно
порасле и разлике између личних доходака. Дошло je до појаве приватног
богаћења појединаца и група, што je посебно разљутило студенге.
Све те појаве, укључујући и различите “ексцеее”, биле су, у ствари,
мање или више нужна последица одређеног ослобађања тржиш та у усло-
вима друштвене својине и појачаног учешћа радних организација у стицању

138
CEEOL copyright 2022
CEEOL copyright 2022

Социолошки иреглед, vol. XXXII (1998), no. 2, стр. 131-154.

и расподели дохотка. Развој самоуправљања захтевао je одређено осамоста-

љивање привредних субјеката, што je, са своје стране, тражило одређено
ослобађање тржишта од административних стега, слободније испољавање
закона вредности и других закона тржишта. To се манифестовало и као
пораст тзв. Зрупно-својинскоГ понашања, које су осуђивали не само студенти и
професори него и званична номенклатура. У ствари, “групно-својинско
понашање” било je не само нужна него и позитивна последица одређеног
осамостаљивања радних организација, даљег развоја самоуправљања уоп-
ште. A ko je суштина сваке својине, na и тзв. друштвене својине, у могућ-
ности управљања производњом и у суделовању у расподели дохотка, тада je
морало и требало да расте и “групно-својинско" понашање. Притом je,
наравно, било неопходно да остане одређена улога социјалистичке државе и
осталих парадржавних фактора у стварању повољних услова привређивања
ii глобалног усмеравања привредног развоја, али je истовремено требало да
јача улога радних организација и произвођача уопште, јер у томе je био
стварни смисао онога што се звало “самоуправљање".
Немам намеру да браним привредну реформу из 1965. године no
сваку цену, нити ма коју другу привредну реформу у социјализму уопшге.
Њу су веђ тада критиковали поједини истакнути економисти, као што je био
Бранко Хорват, који je тврдио у ВУС-у од 8. новембра 1967. године да je
цена реформе na социјалном плану била висока, a касније 1969. да je рефор-
ма била покренута са недовољним економским знањем (Арсић, М арковић,
1988: 9). A ko овоме додамо и чињеницу да није постојао документ у коме би
циљеви привредне реформе били јасно изложени и економски образложени,
слика о овом иначе веома значајном акту социјалистичке државе тог
времена постаје јаснија и потпунија.
Желим само да истакнем фундаменталну чињеницу, да je свака еко-
номска реформа у социјализму, не само она из 1965. године, значила извесно
ослобађање тржиш та и његових закона од административних стега, и да je
свако такво ослобађање имало неизбежно ne само позитивне nero и нега-
тивне друштвене ефекте. He само у социјализму, него ни у једном друштву,
није могуће реформисати привреду само са позитивним последицама,. Није
било могуће тржишно реформисање социјалистичких продукционих и дру-
штвених односа уопште, ако се желело да се значајније повећа продуктив-
ност рада и економска ефикасност у целини, a да се исговремено настави с
масовним екстензивним запошљавањем и сачува цео баласт виша радне
снаге, који je био упослен према другом општем критерију универзалне еко-
номске и социјалне сигурности грађана.
Укупан друштвено-привредни развој соцпјалисчичке Југославије, не
само tokom 1960-тих година, кретао се цик-сак, стално je осциловао између
екстремних тенденција; између јачањ а тржишних односа и закона уз слаб-
љење бирократског уплитања, с једне стране, и негирања закона тржишта и
јачањ а државно-партијске контроле над токовима социјалистичког самоуп-
139

CEEOL copyright 2022

CEEOL copyright 2022

Михаило В. Поповић, Демонстрације београдских студената 1968.

рављања, с друге стране. Од оваквог социјалистичког осцилирања и њего-

вих друштвеиих последица није могао да се ослободи ни студентскн покрет
1968. Студенти су с правом у свом “Акционо-политичког програму" дигли
глас против великих социјално-економских разлика и нарочито против
незапослености која je нагло расла и која je пре свега њих погађала.
Залагали су се за доследно примењивање “социјалистичког принципа” рас-
поделе према раду, за даљи развој самоуправних односа и против “биро-
кратских снага које заустављају развој наше привреде". Али у “Акционо-
политнчком програму” нема ни речи о привредној реформи из 1965. која je,
као што смо видели, и довела до пораста социјалних неједнакости и пове-
ћања незапослености. Нигде у овом тексту не помиње се ни реч “реформа”.
Значи ли то да се “самоуправни социјализам" могао успешно развијати и без
таквих или сличних економских реформи?
Задржаћу се само на анализи једне реченице из Акционог програма,
која показује амбивалентност студентских приговора u захтева. “Сви
самоуправни органи треба да буду одговорни за остваривање задатака који
спадају у њихову надлежност и да буду позвани на друштвену одговорност у
случају да те задатке не изврше” (Арсић, MapKOBiih, 1898: 116).
Из реченог није довољно јасно, ко треба да позове на друштвну
одговорност самоуправне органе, да ли то право нмају само чланови радног
колектива, или их на одговорност могу позвати и неки државни и поли-
тички форуми? Даље, зашто би неиспуњавање задатака производње, на
пример, спадало само у надлежност самоуправног oprana? Зар успеси једне
привредне организације не зависе и од свих њених чланова, a не само од
самоуправних органа? И најзад, можда најзначајније питање, зар успех
привредне организације не зависи у великој мери, a можда и пресудно, од
тога да ли се изашло у сусрет захтевима купаца? Д а ли радна организација
не одговара у крајњој линији и потрошачу, a не само или првенствено неким
вишим друштвеним органима, na макар они били и самоуправни?
Проблеми су очигледмо били сувише сложеии, да би се могло очеки-
вати да ће студенти, и то у једном сажетом акционо-политичком програму
дати на њих задовољавајуће одговоре.1 Ове проблеме нису могли решити ни
наши економисти, који су се теоријски сукобљавали, делећи се na “дохода-
ше” и “профиташе”, изражавајући на тај начин основни економски сукоб у
развоју “самоуправног социјализма”, између етатизма (бирократизма) и
тенденција осамостаљпвања тржишно оријентисаних самоуправљача.
Кад говоримо о акционо-политичком програму београдских студе-
ната и о њиховим политичким ставовима уопште, треба имати у виду и1

1 Према једном обавештењу које je дао Светозар Стојановић у једном зборнику,

објављеном у Загребу 1969. године, Акционо-полипшчки програм београдских студената. одно-
сно његову основу, написао je, на захтев универзитетског комитета СК Београда, познати
економиста и професор Правног факултета, Милош Самарџија (Арсић, Марковић, 1988., стр.
203).
140
CEEOL copyright 2022
CEEOL copyright 2022

Социолошки иреглед, vol. XXXII (1998), no. 2, стр. 131-154.

чињеницу да je између њих било значајних разлика, мада су они били углав-
ном јединствени у својим осиовиим захтевима, у борби против незапослено-
сти, неоправданих друштвених неједнакости n за дач>и развој социјали-
стичког самоуправљања. Важиије разлике у појединнм ставовима студената
дошле су, на пример, до изражаја у дискусији о друштвеним неједнакостима
у социјализму, које je организовао универзитетски комитега СК Београда
25. априла и 14. маја 1968. године. У тој раеправи један студент je рекао:
“Нека то буде и уравниловка... Ja сам за шаку пиринча, али ga je ceu имају, a
не ga неко једе кавијар, a неко хиаку пиринча”. Други студент се залагао за
административно смањивање разлика у платама и зарадама. Трећи студент
се супротстављао уравниловци: “Нико од нас студената не мисли да би у
социјализму требало да имају сви баш подједнако" (Друштвене неједнако-
сти, “Комунист”, Београд, 1968).
Проблем утврђивања и регулисања друштвених неједнакости у
социјализму je толико гежак и сложен проблем да се очигледно не може
свести на испитивање вербалинх исказа студената и других грађана о томе
колике су биле ове неједнакости и колико би оне, no њиховом мишљењу,
требало да буду. Ако код нае није функционисао основни социјалистички
принцип о награђивању према резултатима рада, него je било честих и
већих одступања, у том случају тешко je установити неко друго мерило на
основу кога би се правила разлика између оправданих и неоправданих
личних доходака, као што je с правом приметила Ева Берковић (Берковић,
1986: 163-64). Друго, социјалне неједнакости се не своде само na разлике у
платама, треба укључити и друге изворе материјалних примања. Посебно je
било тешко питање када се радило о расподели друштвених станова, у чему
je, као што je познато, утицај друштвених привилегија долазио највише до
изражаја. Социолог, М. Ж ивковић je на пример конструисао “модел рацио-
налности” као социјално прихватљив критериј за расподелу типова станова
у Београду (Берковић, ор. cit., 178).
Социолошки, посебно важан проблем je био питање да ли су посто-
јале значајније разлике између појединих области живота с гледишта њихо-
вог значаја н утицаја на класно-слојни положај грађана. Било je научника
који су доказивали да су разлике у образовању код нас биле веће и
друштвено значајније од разлика у материјалним примањима, јер ове прве
битно утичу на социјални и културни развој будућих генерација, na могућ-
ност вертикалне покретљивости у друштву... Војин Милић, je на пример, у
једном истраживању средњошколске и студентске омладине, утврдио да je у
т°ку школске 1953/54. године било два пута мање деце радника и сељака на
етудијама него што их je било у средњој школи, у којој je иначе била слабија
њихова заступљеност него што je био случај са децом службеника и сло-
бодних профееија (Милић, 1959: 51). Истина, било je некад, на први поглед,
неочекиваних и мало чудних резултата иеграживања у том погледу. Тако je
према једној анкети крајем 1959. године 89% испитаних радника изјавило да
141
CEEOL copyright 2022
 Михаило
CEEOL В.2022
copyright Поповић, Демонстрације београдских сгудената 1968.

je задовољно што припада радничкој класи, али 86% исте групе радника
одговорило да жели да им деца постаиу службеници, a само 5% да им деца
остану радници (Поповић, 1968: 93). Ш та би се десило с југословенском
радничком класом, да je наше друштво у то време било толико отворено и
мобилно, да je било могуће да се оствари половина ових жеља радника?
Независно од оваквих и сличних резултата остаје главно питање,
како je било могуће очекивати да се вршила праведна социјалистичка рас-
подела, кад основни социјалистички принцип награђивања углавном није
функционисао? Постојале су значајне разлике у личним дохоцима за исти
рад у различшлш срединама. Овим не желим да кажем, да ни тада, ни кас-
није, у ма ком друштву неки приближни критериј адекватније расподеле
зарада уопште није могућ. Само сам желео да укажем на веома озбиљне
тешкође које се јављају када се жели да се разграничи “праведно" од “непра-
ведног" награђивања, ако се остане на “социјалистичком начелу". Према
једном истраживању, које je обухватило 30 европских земаља у периоду од
1960-1975. године установљено je, прво, да су међуградска одступања лич-
них доходака била већа у Југославији него у ма којој другој социјалистичкој
земљи, и, друго, да су од свих посматраиих европских земаља веће распоне
зарада имале само Португалија и Турска (Попов, 1980: 394).
Д а закључимо овај први део разматрања студентских приговора и
захтева који се односе на друштвено-економску област. Д а ли су београдски
студенти у својим јавним иступањима од 3. до 9. јуна имали јаеан и доследан
став према привредној реформи од 1965. године, посматрајући je у целини?
Д а ли су они подржали основне циљеве ове реформе критикујући и одбацу-
јући само њене негативне социјалне последице, пораст економских неједна-
кости, појаву неоправданог, несоцијалистичког богаћења и повећање неза-
послености, нарочито међу омладином?
H a основу прегледа свих значајнијих студентских прогласа и изјава
на свим београдским факултегима од 3-9 јуна, који еу објављени и посебном
издању часописа Praxis: Јун - липањ 1968, Документш, може се констатовати
следеће:
1) О самој привредној реформи из 1965. године врло мало се говори-
ло, тако да о њој није дата општа оцена. У главном документу, Акиионо-
политичком програму београдских студената, привредна реформа се не
помиње ни једном речју. У прогласу с великог митинга студената и профе-
сора, одржаном у сали хероја 4. јуна 1968, објављеном у “Бил гену" студеиа-
та Филозофског факул гета, однос према привредној реформи помиње се на
два места. Прво се каже да “привредну и друштвену реформу не могу да
остваре они исти људи који су својом неспособношћу и довели до критичног
стања... и, друго, да су “против тога да једино радничка класа сноси терет
привредне реформе” Џ ун - Липањ 1968, Документи, 82-83).
У Акционом програму студената Правног факултета, од којих се
иначе то могло очекивати, не даје се општа оцена о привредној реформи од

142

CEEOL copyright 2022

CEEOL copyright 2022 Социолошки иреглед, vol. XXXII (1998), no. 2, стр. 131-154.

1965 нити се она уопште помиње. Ни у изјави студената и професора

Економског факултета не износи се општи став према овој реформи, иако се
У доста обимном тексту врло сажето анализира и дају сугестије за допуне
основног акционо-политичког програма београдскнх студената од 4. јуна
1968. (Јун - Липањ 1968, Документи, 311-314).
2) У свим својим изјавама и прогласима београдски студенти су се
ограничили само на критику негативних друштвених појава, које je под-
стакла привредна реформа из 1965. године. Том приликом су учинили више
сугестија и предлога како да се ове негативне друштвене појаве превазиђу.
Најчешће се предлагало да се утврди јасан критериј за награђивање личних
доходака, да се поставе норме за минималне и максималне личне дохотке
(студенти економије су били протнв ограничавања максималних доходака),
да се донесу мере за запошљавање млади.х стручних кадрова, да се обезбеди
право на рад свим радним људима, да се спроведе енергична акција протав
стицања имовине на “несоцијалистички начин", итд.
Поставља се питање, зашто се београдски студенти нису јавно изја-
шњавали о привредној реформи 1965. узегој у целини?2 М огућа су углавном
два разлога: да су се плашили оптужбе да су противници друштвено-еко-
номског система и његовог реформисања уопште, или нису бнли у стању да
то учине из стручних или неких других разлога. Сграх као озбиљан разлог
не може се узети у обзир, јер су београдски студенти показали тада да су
веома храбри и да се не плаше да ће бити оптужени као политички против-
ници социјализма. Уосталом, они то нису ни били. Стручност, тј. потребно
познавање економске проблематике могао би да буде евентуално одређен
разлог, али no мом мишљењу, on не би био пресудан.
Београдски студенги се нису јавно изјашњавали против привредне
реформе из 1965. године, зато што je уопште њихов став према економским
реформама у социјализму био амбивалентан. С једне стране, нису могли бити
против реформи социјалистичке привреде уопште, јер би то значило једно
конзервативно становиште, јавно прихватање административног, бирократ-
ског социјализма који су они изричито одбацивали. С друге стране, студен-
ти нису могли бити присталице привредне реформе зато што су у њој спон-
тано видели извор главних недаћа против којих су се побунили. Свесно,
субјективно су били за реформе у социјализму, a спонтано, објективно били
су против њих, против њихових последица, јер оне угрожавају стварни
социјалистички принцип (други, практични слој социјалистичке реалности),*У

2 Тек касније, после годину дана, јуна 1969. године, радна група, изабрана на скупш-
тини Савеза студената Београдског универзитета, саставила je документ, назван “3.000 речи”
У коме се каже: “Супротно ономе што су им пребацивали малограђански либерали, студенти
нису задржаДи фронталан став против привредне реформе, ако под њом треба подразумевати
прелаз ко модернијем, рационалнијем, интензивнијем привређивању, уз брижљиво системско
решавање свих социјалних и других проблема који при том нужно настају, a не стихијно
деловање тржишта” (Арсић, Марковић, 1988:145).
143

CEEOL copyright 2022

CEEOL copyright 2022

Михаило В. Поповић, Демонстрације београдских студената 1968.

тј. општу економску и социјалну сигурност грађана. Студенти су практично

били само за оне економске и политичке реформе у социјализму, које бн
имале искључиво позитивне друшгвене ефекте.
Преведено на социолошки језик, то би значило да су приговори и
захтеви београдских студената имали две бигно различите функције, мани-
фесШну u латентну. Манифестно, били су за економске и политичке рефор-
ме, за даљи развој социјализма, за награђивање према резултатима рада.
Латентно, у пракси били су против економских реформи, јер оне изазивају
економску ii социјалну несигурност. Били су против развоја “тржишног со-
цијализма”, иако je он био битна претпоставка за даљи развој стварног рад-
ничког самоуправљања. Они су били за то да се сачува интегрална “друшт-
вена својина", што су више пута изјављивали, иако je она била правна фик-
ција иза које се крила стварна државна својина, државно одлучивање о усло-
вима ii резултатима рада. Kao и носиоци власти били су против “групно
својинског понашања ”, мада je оно стварно значило јачање економске само-
сталности непосредних произвођача. Били су за иуну запосленост, иако
тржиште ii економски критерији то нису у потпуности омогућавали.
Једном речју, београдски студенти су свесно, манифестно, били за
самоуправни социјализам, a у пракси, латентно, за државни социјализам,
који би једино могао да испуни све њихове економске захгеве. По својим
убеђењима и јавним изјавама били су политички напредни, док су објектив-
но, “својим срцем”, били више за административни социјализам, за државно
регулисање свих друштвених проблема.
Треба на крају рећи да ни привредна реформа из 1965. није оправ-
дала сва очекивања. Напротив, биле су неопходне значајније корекције.
Требало je ограничити претерану личну потрошњу, која je знатно брже
расла од друштвеног производа у периоду од 1965-1969. године. С друге
стране, у периоду од 1970-1974. дошло je до поновног пораста запошљава-
н>а, што je иначе био главни узрок привредног успона у том периоду (Миха-
иловић, 1981: 21-31). Истовремено, од 1971. године опадају неједнакости у
расподели личних доходака (Петровић, 1991: 349-352). Али je наредна деце-
нија посебно друга половина 1970-тих година значила у целини општи пад
привредних активности, пре свега опадање расга друштвеног производа.
Приближавали смо се критичним годииама на почетку 1980-тих, када ни
познати Дугорочни програм економске сШабилизације није могао да извуче
југословенско друштво из његове најтеже и најдуже привредне и друштвене
кризе.
Било би на крају занимљиво упоредити резултате у досадашњем
делу рада с подацима до којих смо дошли у једном од првих наших социо-
лошких истраживања друштвених слојева и њихових схватања једнакости
(егалитаризма) и неједнакости (неегалитаризма), као и других вредносних
оријентација. Ha основу теренског испитивања, извршеног у периоду од
1972-74. године, дакле нешто више од четири године после јунских демон-

144
CEEOL copyright 2022
CEEOL copyright 2022

Социолошки иреглед, vol. XXXII (1998), no. 2, стр. 131-154.

страција 1968. аутори су, норед осталог, дошли до закључка да je “егалига-

заМ највише проширен у најнижим материјално најугроженијим слоје-
вима ii да опада, односно да неегалитаризам расте, упоредо са положајем
слоја у друштвеној хијерархији (Пантић, 1977: 332). Другим речима, сељаци,
“чисти и “полутани”, иеквалификовани и полуквалификовани радници
били су веће присталице друштвених једнакости, посебно уравмиловке, док
су слојеви техничке и хуманистичке интелигенције, као и политички и
државни руководиоци прихватали у знатно већој мери неегелитарну оријен-
тацију. Значи ли то да су београдски сгуденти, који су 1968. заступали углав-
ном егалитаристичка схватаља, после запошљавања као високи стручњаци
донекле напустили екстремни егалитаризам и постали одлучнији против-
ници уравниловке?
У једном знатно каснијем социолошком истраживању (обављено je у
12 општина “уже Србије” крајем 1989. године) консгатовано je, да je још
увек 56% испитаника сматрало да су могуће друштвене једнакости у соција-
лизму, док je 44% о томе имало негативно мишљење. Ако се прави разлика у
схватању садржаја друштвених (не)једнакости, утврдили смо да je и даље
највише грађана (46%) сматрало да треба. поћи од начела награђивања
према резудтатима рада, иако je знатно мањи ‘број истих испнтаннка, свега
5,3%, мислило д а се ово начело заиста примењује у пракси. Петина грађана
била je за уравниловку, док je нешто више од петине, 22,2% сматрало да се
треба ограничити на принцип “једнаких шанси", да сви треба да имају само
једнаке могућности за напредовање и без ограничавањ а зарада (Поповић,
1991: 539-563). И у овом истраживаљу поновила се правилност из претход-
ног испитивања: уколико je неко на нижем друштвеном положају, утолико je
више присталица уравниловке; уколико je, пак, na вишем друшгвеном поло-
жају, уголико je више присталица диференцираног награђивања, било да
полази од награђивања према резулгатима рада или од принципа “једнаких
шанси”

Полишички ириговори u захшеви пеоГрадских сшуденашп 1968

A ko je у економској сфери главно одступање и главни конфликт био

између “тржиш ног социјализма" и принципа опште економске и социјачне
сигурности, у политичкој сфери главно одступање и главнн сукоб био je
између либералистичких тенденција, прокламовања “социјалисгичке демо-
кратије и недемократске политичке праксе, која je произлазила из тотали-
тарне суштине “реалног социјализма" и једнопартијске диктагуре, без обзи-
ра на то колико je она била јака или слаба у датом периоду (11оповић, 1996).
С тог становишта треба ближе размотри ги и главни политички захтев бео-
градских студената, формулисан у следећој реченици: “Демократизација
свих друштвеиих и политичких организација, посебно Савеза комуниста,
треба да буде темељнија и бржа, у складу с развојем самоуправних односа.
145

CEEOL copyright 2022

CEEOL copyright 2022

МихаилоВ. Поповић, Демонеграције београдских студената 1968.

Она треба да обухвати нарочито сва средства јавног мњења. Демократиза-

ција, најзад, треба да омогући остваривање свих слобода и права предвиђе-
них Уставом" (Praxis, Јун - Липањ 1968, Документи, 140).
Овако формулисани политички захтеви и циљеви студентског пок-
рета тешко да би могли бити предмет озбиљније критике и полемике с гле-
дишта тадашњег југословенског устава, П рограма савета комуниста и са
становишта оног што je често писао Кардељ, главни југословенски идеолог.
П а ипак, догодило се оно што je опште познато, да су београдски студенти,
a посебно студенти Филозофског факултета и њихови професори били
оптуживани да заступају идеолошко-политичку концепцију која je “туђа
Савезу комуниста”, како je писало у Образложењу одлуке Градске конфе-
ренције СК Београда, донете 19. јула 1968. о распуштању огранака СК на
филозофској ii социолошкој групи Филозофског факултета у Београду
(Попов, 1988, 11).
Каква je била непосредна реакција политичких форума на студентске
демонстрације јуна 1968? He улазећи у разматрање појединих догађаја као
што je било грубо реаговање милиције на поворку студената која je пошла
из Н овог Београда према центру града, или касније догађаје на факулте-
тима, изнећемо оно што je, с гледишта постављеног питања, најбитиије.
Најкраће речено, први одговор политичких форума био je у стилу:
подржавамо захтеве студената, “који теже даљем развитку самоуправљања
ii демократизациј друштвених односа", али “одбацујемо методе насиља и
уличних нереда”, како je речено у саопштењу Извршног комитета Ц КСКЈ,
6. јуна 1968. Слично je рекао, да се посетимо, и генерал Де Гол у свом јавном
обраћању грађанима 30. маја 1968: “Реформа да, циркус ne". Треба, такође,
приметити, да су чланови високих политичких форума у самом почетку
били изненађени и да су доста збуњено реаговали. Према сећању Светозара
Вукмановића, јуна 1971. на једном састанку у Председништву СК Југосла-
вије, у почетку су многи ошгро иступили називајући студешске демонст-
рације “контрареволуцијом”. Темпо се наводно супротсгавио гаквој оцени,
говорећи: “каква улица, na то су наша деца - и одмах обавестио Тита о
својим разговорима са сгудентима (Ареић, М арковић, 1988: 117-118).
Kao што се дешавало у сличним кризним ситуацијама, врховни пог-
лавар je пресудио. Вероватио je на његов доста помирљив, компромисни
говор, који je одржао на телевизији 9. јунаувече, утицало и писмо студената
и професора, упућено њему 6. јуна: “Друже Тито, акција коју ових дана
водимо на Београдском универзитету инспирисана je Твојом револуционар-
ном мишљу и подршка je великој борби коју Ти водиш. Ми смо увек били за
Тебе, с Тобом смо и овог трену гка" (Арсић, М арковић, 1988: 124). У Тито-
вом говору на телевизији могу уочити следећи најбитнији моменти:
(a) иако смо и раније почели решаваги друшгвене проблеме које с
студенти покренули, њихове демонстрације су нас предухитриле (“удариле
су нас no глави”);

146
CEEOL copyright 2022
CEEOL copyright 2022

Социолошки иреглед, vol. XXXII (1998), no. 2, стр. 131-154.

(б) не могу улазити у то да ли постоји иека политичка позадина, “да

неко стоји иза тога, да би се иницијатива коју смо покрепули, истргла из
наших руку”; . . . .
(в) дошао сам до уверења да je револт *који je nocrojao код младих
људи, код студената, дошао спонтано” ;
(r) na, ипак, у току демонстрадија “дошло je до инфилтрирања раз-
них нама туђих елемената, који ne стоје на социјалистичкнм позицијама”;
(д) дошао сам такође до уверења, да je “огромаи дио, могу да кажем,
90% студената поштена омладина, о којој нисмо водили довољмо рачуна"
Говор Јосипа Броза na телевизији 9. јуна може да послужи као
школски пример у политичкој социологији како треба реаговати у таквим
критичким ситуацијама. С једне стране, признати да еу демонстранти у
праву, дати им отворену подршку, обећати да he ее брже n ефикасније реша-
вати проблеми које су они истицали. Али, с друге стране, оградити се од
питања да ли неко стоји у политичкој позадшш, отворено упозорити да су
се “туђи елементи” инфилтрирали у редове студената.
Како су београдски студенти реаговали на дагу ситуацију и да ли су
били политички мудри као вођа? И они су правили јасну и одсечну разлику
између поступака милиције, коју су осуђивали, и “револуционарне мисли”
Јосипа Броза, изјављујући да ће се борити за њено остварење. Поетавља се
питање, колико je и на једној и на другој страни било искрености, a колико
лукавости? Ш то се тиче влаети, као једне стране у сукобу, до одговора није
тешко доћи. К ада je реч о студентима, о њиховим ставовима и њиховој
тактици, проблем je доста сложенији.
He треба много доказивати да еу Јосип Броз и други политички
руководиоци реаговачи онако како je то, rio њиховој процени, захтевала
одбрана друштвеног система “самоуправног социјализма”. Ha једној страни,
признали су оправданост студентских захтева за реформом универзитета
(што je био други део Акционо-политичког програма), за побољшавањем
њиховог материјалног положаја, за регулисањем њихових права на запо-
шљавање. Истог дана, када je Тито одржао говор на телевизији одржана je
заједничка седница Председништва n Извршног комитета I (К СКЈ, на којој
су усвојене познате “Смернице о најновијим задацима Савеза комуниста у
Развијању друштвено-екохомеких и политичких односа". У “Смерницама”
се прихватају главни политички захтеви студената, али се истовремено, као
ii у I итовом говору, указује на “туђе елементе", који еу ее инфилтрирали у
редове студената. Одаје се, такође, признање “огромној већшш сгудената и
наставника, који су успели да носиоце оваквих тенденција изолују на
усамљене појединце и групе”.
H a другој страни, све више јача тежња политичких форума да се
локализује “студентски пожар", да се политичка догађањ а врате у институ-
ционалне токове, да се у крајљој линији онемогуће иступања студената и
њихових организација као посебног, равноправног политичког чиниоца.
147
CEEOL copyright 2022
CEEOL copyright 2022

Михаило В. Поповић, Демонстрације београдских студената 1968.

Ова друга, отворенија страна деловања политичког и државног естабли-

шмента дошла je до изражаја у уводнику листа Борба, који je изашао сут-
радан после Титовог говора 9. јуна, под насловом “М ладо жито и кукољ”. У
уводнику се студентима у целини оспорава да буду привилеговани слој, који
има право “да дигне галаму и изврши јавни прнтисак у очекивању да им
надлежни одмах полете у сусрег”.
Већ на почетку реаговања политичких форума према “студентеким
догађајима" постало je доста јасно да je руководство СК чинило само изну-
ђене политичке уступке, као и да je одмах оценило да се ради о једном
облику опозоционог политичког деловаља, које je угрожавало легалност (не
нужно и легитимност) постојећег поретка. Истина, политички лидери су при
том показивали извесну колебљивост, што се могло донекле видети и из
њихових противречних изјава. Ш та je у свему томе била истина? Д а ли су
политичким лидерима “у страху постале велике очи", или су заиста
београдски студенти, бар једним, не безначајним делом, почели угрожавати
политички систем “социјалистичког самоуправљања", у ствари једнопартиј-
ску дикгатуру? Руководиоци су, истина, почелн да либерализују политички
систем, да попуштају “политичке дизгине”, али су, изгледа, у налету пред
студентским демонстрацјама оценили да су претерали у попуштању и да то
може да их кошта.
Треба такође приметити да су се југословенски лндери већ раније
идеолошки дистанцирали од “анархо-либералистичких групација", да су на
одређен начин били идеолошки припремљени за деловање “туђих елеме-
ната" ове врсте. Већ у познатом, иначе либералном Програму савезо кому-
ниста ЈуГославије (1958) упозорено je да постоје “две штетне тенденције у
изградњи државе”. Једна je “тенденција анархистичког потцењиваља улоге
државе, псеудолибералистичког народа на њен социјалистички карактер”, a
друга je тенденција “претварање државе у свеобухватну државну снагу, у
снагу изнад друштва” (Програм СКЈ, 1973, 119).
Ш то се тиче борбе против друге тенденције, против “бирократизма”
и “етатизма”, она je била уствари борба “против ветрењача", против поли-
тичког противника кога нико није могао да идентификује (Поповић, 1983).
Борба против прве тенденције оспоравања социјалистичке државе била je
много одређенија, пошто се знало ко je носилац “псеудолиберализма и анар-
хизма”. To je била, пре свега, група професора београдског и загребачког
филозофског факултета, филозофи и социолози, окупљени око часогшса
Praxis.
Kao што je познато, главни партијски идеолог, Едвард Кардељ нај-
више je допринео изградњи “идеолошког фронта” против "‘анархолибера-
лизма . У својим Белешкама о нашој друштвеиој криШици он je пре студент-
ских демонстрација, 1966. године, оптужио наше филозофе да еу они ти (a не
политичкн форум) који су умешали политику у друштвену критику, науку и
филозофију и да су “покушали да их претворе у своје оружје” (Кардељ, 1966,

148

CEEOL copyright 2022

CEEOL copyright 2022
Социолошки иреглед, vol. XXXII (1998), no. 2, стр. 131-154.

71 Каеиије 1977. у познатом сиису Правци развоја иолиишчког сисшема соии-

■плисишчкоГ самоуправљања, Кардељ je ову груиу иптепектуалаца оитужио
Ј „ ча наметне своју водећу улогу у производним односи.ма и у поли-
да
"ичкој власти, да чак као “ултралевичари настоје да воде оороу за техио-
бмрократски монопол” (Кардељ, 1977:71). Каква je логичка веза између
анархолиберализма и ултралевичарства, с једне сгране, и борбе за техноби-
рократски монопол, то je изгледа било јасно само Кардељу.
F у СВаком случају, Кардељ je развио идеолошки фронт против нове
левице и “анархолибералпзма”, a Јосип Броз je само политички применио
такав став на конкретани случај “групе профееора” на Филозофском факул-
тету у Београду, оптужујући их да идејио-политнчки кваре студснтеку омла-
ДНИу. Ta страна сукоба с београдским студеитима 1968. била je , дакле, до-
вољно јасна и не треба je даље образлагати. Али, поставља се нитање, да ли
су студеити, као друга страна у сиору, били довољно одређени, јасни и до-
следии у својим политичким настојањима? Д а ли еу се њихови политички
циљеви ограничили само на исправљање “деформација" у оквиру постојећег
институционалног система? Значи ли то да су они у том случају били само
погрешно схваћени, јер су и легалне политичке снаге изјавл>ивале да желе то
исто, да се боре против ових “деформација"? Или су студенти отишли много
даље у исправљању “дсформација” држећи ее при том идејиих оквира “са-
моуправног социјализма". али политички естаблишмент није могао да прих-
вати њихово “истрчавање", na су због ro ra “добили no ирсгпма”? Или су
уствари београдски студенти, бар један њихов део, отишли још даље, гако
да су напусгили улогу легалног исиравл>ача “деформација" и посгали, на
свој начин, критичари и противници политичког система “социјалиеш чког
са.моуправљања" у целини?
За сваки од ових могућих одговора могу се наћи чињепице, пзјаве и
поступци, који ra потврђују. Највише je, ипак, чињеница које доказују да су
београдски студенти осгали иа позидијама “самоуправног социјализма".
схвагајући ra на један радикалнији начип од званичника. Уосгалом, прихва-
тили су “критички марксизам", шго еу симболпчно показали кад еу београд-
ски Уииверзитет прогласили за “Црвени универзитет Карла М аркса". Али у
критици постојећег политичког система љихов став није био до краја јасан и
доследан, као ии њихов однос према “буржоаској демократији” и ирема
тековинама грађанског либерализма. У гом погледу може се говорити о
њиховој озбиљној политичкој амбивоЈшнтности, као што еу je иоказивали н
према привредној реформи 1965. године.
У првим данима “студентске револуције", na и каспије, студемтп су
наЈчешће истицали да су за радикалнији развој “самоуправног социјализ.ма”,
да полазе од правог, неисквареног марксизма, да прихватају Програм СКЈ,
Да желе да се боре за његово спровођење, a не прогив њега. To je отворено
речено ii у колективној жалби, коју еу VI Конгресу C'K Србије и IX Копгресу
K.I упутили професори и студенти, чланови распуштених oi ранака СК na
149

CEEOL copyright 2022

CEEOL copyright 2022

Михаило В. Поповић, Демонстрације београдских студената 1968.

филозофском факултету 4. окгобра 1968. Одговарајући на политичке оптуж-

бе да су напустили Програм и политику СК, чланови распушгених огранака
били су изричити у свом ставу да студенгска акција не представља никакав
посебан покрет изван СКЈ. “Захваљујући томе, пишу професори и студенти
у својој жалби, код нас je пошло за руком оно што се није десило ни у једној
земљи у свету, да студентски покрет остане у оквирима СК Ј" (Попов,
1988:19).
To je било добрим делом, али не и до краја тачно. Прво, позивати се
на Програм партије не значи аутоматски слагати се са влашћу и њеном
политиком. Под претпоставком да су они који су владали заиста настојали
да спроведу свој политички програм, постојала je реална могуђност зна-
чајнијег неслагања око тога како остваривати његове основне идеје, да ли
више форсирати “водећу улогу партије" или инсистирати на самоуправној
самосталности радника и других друштвених чинилаца; да ли програм
остваривати брже или спорије, итд.
Но, још веђа могуђност неслагања с влашћу долазила je од друга два
значајнија разлога. прво и најважније, зато што je политички либерализа-
ција једног у суштини тоталитарног система (једнопартијске диктатуре)
била узалудан и у крајњој линији немогућ посао. Друго, што je непосредно
произлазило из првог разлога, јављале су се велике идејно-политичке диле-
ме и противречности у настојању како ићи даље, како од једнопартијске
диктатуре направити “социјалистичку демократију", a да остане и датзе
монопол једне партије на власти. Поменимо само сукобе с хрватским поли-
тичким руководством 1971. његово смењивање, као и уклањање српских
руководилаца на челу са М арко Никезићем, због либералистичког скретања
1972. године.
Треће, ни “критички м арксиспГ, окупљени око часописа Praxis нису
имали јединствен, довољно јасан и доследан став, почев од тога како схва-
тити М аркса, његово гледиште о “диктатури пролетаријата”, na до пресуд-
ног питања шта и како преузети од тековина грађанског либерализма, из
система грађанске демократије. Ова битна неслагања, да не кажем идејна
лутања, дош ла су посебно до изражаја у две расправе о либерализму и соци-
јализму. П рва je одржана на Тари у оквиру “зимских филозофских сусрета’
фебруара 1971. (Филозофија, 1971. бр. 1), a друга касније, 1982. године, у
Центру за филозофију и друштвену теорију (Либерализам u социјапизам,
Београд, 1984). О садржају расправе и суштинским неслагањима биће речи у
следећем чланку.
Основни став “критичких марксиста” према суштини кризе југосло-
венског друштва није био увек исти. Ако je у почетку био мање критичан и
више у складу с Програмом СКЈ и Уставом, касније, на пример 1971, био je
знатно радикалнији. Тако се у уводном тексту часописа Praxis, за август
1971. бр. 3-4, стр. 310, каже: “Социјализам у Југославији дошао je у кризу и
тоне, не због неуспеха одређене политике (неуспеси “привредне реформе

150
CEEOL copyright 2022
CEEOL copyright 2022

Социолошки ирвглед, vol. XXXII (1998), no. 2, стр. 131-154.

амо су помогли да се брже уоче његови системски недостади), него због

С л е одређепе концепције радничког самоуправљања, због кризе самог
система, како je уставно дефинисан и друштвено спровођен.
Ове основне дилеме и тешкоће око схватања суштине кризе југосло-
венског друштва крајем 1960-тих и почетком 70-тих година - да ли и како
једнопартијска диктатура може да пређе у социјалистику демократију - нуж-
но су се одразиле као нејасноће и колебања код самих студената, било у
њиховим општим схватањима, или у њиховом практичном политичком
деловању. Другог дана демонстрација, 4. јуна, у првом ванредном броју
чиста С-туденш писало je: “Полазећи од неких темељених начела наше рево-
луццје, која се сада замагљују или се релативизују, овај покрет ће настојати
ла изврши једну корениту анализу наших друштвено-политичких прилика”
(Арсић, Марковић, 1988:114). У обраћању Јосипа Броза 4. јуна студенти
црвеног универзитета “Карл М аркс' пишу: “Наш програм je програм нај-
прогресивнијих снага нашег друштва - програм СКЈ и Устава. Ми захте-
вамо њихово доследно спровођење” (Арсић, М арковић, 1988:125).
Политичка настојања београдских студената нису, међутим, била
конзистента, посматрајући их у дужој временској перспективи. To се можда
највише испољило у два документа, прво, годину дана после јунских дога-
ђаја 1968. у спису “3.000 речи” и затим у Преднацрту програма савеза студе-
ната Београда фебруара 1972. године.
У документу “3.000 речи”, који je саставила радна група, изабрана на
скупштшш Савеза студената београдског универзитета 3. јуна 1969. даје се у
целини негативна оцена остваривања студентских захтева из 1968. године.
“Једини нов моменат у периоду после јуна je административна забрана више
бројева Студента, броја часописа Дело...,\ Иако се понавља да су бео-
градски студенти још у јуну 1968. поставили захтев за бржим и доследнијим
спровођењем П рограма СКЈ; иако се поново каже да je идеал студената
“демократски социјализам”, сада (1969) се тврди да се “студенти недвосми-
слено изјашњавању за укидање свих дентара отуђене политичке моћи”
(Арсић, М арковић, 1988: 143-145). Оваква изјава много више одговара јед-
ном анархистичком покрету него Програму СКЈ.
Д а су се студенти колебалд између грађанске демократије, коју су
иначе, бар на речима, одбацивали, и либерализованог једнопартијског про-
грама СКЈ, који су, бар раније, прихватали; да им je постојећи легални
политички простор био исувише тесан, показују и два недовољно артику-
лисана политичка настојања, која су дошла до изражаја 1972. у поменутом
реднацрту програма Савеза студената. С једне стране се предлагала еоци-
Јалистичка алтернатива “као облик побољшавања демократије”, a с друге
стране, тврдило да “постоје објективни разлози и реалне претпоставке за
партијски облик политичког конституисања у идеолошкој наградњи

151

CEEOL copyright 2022

CEEOL copyright 2022

Михаило В. Поиовић, Демонстрације београдских етудената 1968.

Д а ове битне нејасноће и идеолошка колебања код студената нису
била случајна, показује пре свега практична дилема, шта учинити са збо-
ровима студената на факултетима као јунској тековини, да ли их распустити
или их задржати и прилагодити новим околноепш а. Ако треба да п даље
постоје, каква би била њихова основна улога, који би били главни задаци?
Д а ли би требало да сачувају своју институционалну независност или их
треба уклопити у постојеће друштвено-политичке организације? Све ове и
сличне дилеме коначно су превазиђене тако што je 1974. године донета одлу-
ка о укидању Савеза студената и Савеза омладине као одвојеиих организа-
ција ii формиран јединствени Савез социјалистичке омладине Југославије.
Главни разлози за овакву одлуку политичких форума било je њихово насто-
јањ е да се превазиђе појава “лажног авангардизма и опозиционарства у
редовима омладине".
О ваква политичка аргументација није била далеко од истине. Бео-
градски студенти су јуна 1968. и нарочито касније, манифестовали своју
политичку амбивалентност. Свесно (манифестно), они су били за програм
СКЈ за даљи развој постојећег друштвеног система према “демократском со-
цијализму”. Објективно (латентно), деловали су као политичка опозиција
према једном тоталитарном систему, који се само донекле могао либерали-
зовати, али не и претворити у “демократски социјализам" Објективне после-
дице њиховог политичког деловања биле су анти-системске, без обзира на
то да ли су се београдски студенти свесно изјашњавали само за брже и ради-
калније промене постојећег политичког уређења, што политички естаблиш-
мент није могао да прихвати; или су се залагали за далеко радикалније уки-
дање “свих центара отуђене политичке моћи”, за “беспартијно политичког
деловање”, што су политички лидери још мање могли да прихавате. Објек-
тиван ефекаг био je у оба случаја исти, a то je било оспоравање постојећих
политичких организација, a пре свега Савеза комунисга, да су у стању да
изграде демократско-социјалистичко друштво. Taj објективни ефекат сту-
дентског деловања политички форуми су добро уочили, да не кажем “осе-
тили на својој кожи" и зато су према студенгском покрету поступали онако
као што су чинили. Ако je неко имао илузија о суштини спора, о томе ш га je
могуће ii потребно учинити, то су били студенти, a не управљачи политич-
ког ii друштвеног система.

* * *

Верујем да je социолошка анализа на примеру студентских демон-

страција 1968. показала да друштво чеего (не, можда, никад) нису оно што
изгледају и што претендују да јесу, као да ни објективне последице друшгве-
них покрета не морају да одговарају њиховим свесно прокламованим цн.ве-
вима. Увек постоје и дубљи “слојеви" или “нивои поематрања" друштвене

152

CEEOL copyright 2022

CEEOL copyright 2022

Социолошки иреглед, vol. XXXII (1998), no. 2, стр. 131-154.

реалности, који се само делимично, na чак и у искривљеном облику, рефлек-

тују на њеној површини. Kao што се јављају и друштвена дејства супротно
од свесних људских намера и циљева. Д а ли je то добро или ne, да ли се
друштва могу изменити тако да буду до краја транспарентна, некамуфли-
рана, да политички програми одговарају увек друштвеној пракси (и обрат-
но), то je друго, много теже питање.

ЛИТЕРАТУРА:

Арсић, М., Марковић, Д.Р. (1988), 68 - СтуденШки бунШ u друшШво, Београд.

Armstrong, G. (1969). Protest: Man Against Society. New York.
Balandier, G. (1971). Sens et puissance. Paris.
Берковић, E. (1986), Социјалне неједнакости y Југославији, Београд.
Dutschke, R. (1983), Moj drugi marš, Globus, Zagreb.
Friedberg, von L.. et. al, (1968). Freie Universität und politisches Potential der Studenten.
Berlin.
Feher. F.. Heller. A. (1989). Istočna levica, zapadna levica. Sarajevo.
Gretton. J.. Students and Workers, An Analitical Account o f Dissent in France. London.
Jun-Lipanj 1968. (1968). Dokumenti, Praxis, Zagreb.
Kuvačić, I. (1970), Obilje i nasilje, “Praxis”, Zagreb.
Либерализам u социјализам, (1971), “Филозофија", Београд, бр. 1.
Либерализам u социјализам, (1984), Центар за филозофију и друштвену теорију,
Београд.
Merton, R. (1957), Social Theory and Social Structure. Glencoe. Illinois.
Милић, B. (1959), Социјално порекло ученика средњих школа и студената, СгГмтис-
Шичка ревија, Београд.
Михаиловић, К. (1981), Економска стварносш Југославије, Београд.
Пантић, Д. (1977), Вредности и идеолошке оријентације друштвених слојева, у
Поповић М. и сарадници, Друшшвени слојеви u друштвена ceecfli, Институт
друштвених наука, Београд.
Петровић, Ј. (1991), Неједнакости у расподели дохотка, у Поповић М. и cap.,
Србија крајем осамдесеших, Београд.
Поповић, М. (1983), Администрација, бирократија, бирократизам, СоииолоГија,
Београд, бр. 4.
Попов, Н. (1988), Contra Fatum, Загреб.
Поповић, М. (1968), Друштвени услови и могућности школовања у Југославији,
СоциолоГија, Београд, бр. 1.
Поповић, М. и сарадници (1991), Србија крајем осамдесетих, Институт за социоло-
шка истраживања Филозофског факултета, Београд.
Поповић, М. (1996), Либерализација социјализма - дегенерација тоталитарног
система, случај Југославије, Социологија, Београд, бр. 1.
Wolf. R., Barrington. М.. Marcuse. Н. (1984). Kritika čiste tolerancije. Zagreb.

CEEOL copyright 2022

CEEOL copyright 2022

Михаило В. Поповић, Демонстрације београдских студената 1968.

S u т т a ry
Mihailo V. Popović
Beograd

DEMONSTRATIONS OF BELGRADE STUDENTS IN 1968

In the first part of the article are analysed students political movements in 1968. in
USA, France and Germany. Under the influence of Marxist ideas, Herbert Marcuse and
other progressive intellectuals, students demanded for radical changes not only of Univer­
sity organisation, but of capitalist system as well. However, the political effects of these
actions were serious, they could not change capitalist system.
Demonstrations of Belgrade students in 1968. particularly at Faculty of Philosophy
that was their idelogical center, were echo of student movements in the world. But. their
major reasons and motives were the results of specific political situation and changes of
Yugoslac saociety of that time, selfmenagment brought about some political liberalization
but revealed also internal contradictions of one totalitarian system, that could not bi 'demo­
cratized”; first economic reform in 1965 tended toward introduction of some aspects of
marked economy but provoced also some negative social effects, increase of unemploy­
ment and growth of social inequalities. The basic thesis of the author iz that movement of
Belgrade students in 1968 wos ambigious, i. e. politically inconsistent, thus manifesting
internal contradictions of Yugoslav society at that time.
Keywords', student movements, capitalism, socialism, demonstrations 1968. totali­
tarianism, reform, revolution.

154

CEEOL copyright 2022