K. G.

J U N G

DINAMIKA NESVESNOG

S nemačkog preveli

DESA i dr PAVLE MILEKIĆ

MATICA SRPSKA
ODABRANA DELA K. G. JUNGA

Uređnici
Dr Vladeta Jerotić
Dr Stevan Vlajković

Glavni urednik i redaktor

Dr Stevan Vlajković

Knjiga prva
DINAMIKA NESVESNOG
 Izvori originala
C. G. JUNG
GESAMMELTE WEEKE
© Walter Verlag AG, Olten, 1971
PREDGOVOR I PRISTUP DELU
KARLA GUSTAVA JUNGA
 PREDGOVOR

ŽIVOTNI PUT

Karl Gustav Jung rođen je 1875. godine u Kesvilu,

kanton Turgau, u Švajcarskoj, kao sin protestantskog
sveštenika, u znaku »svinje«. Ovo je Jungov sopstveni
humoristični komentar, jer u kineskom kalendaru 1875.
godina stoji pod ovim znakom, kao simbolom tame. TJ
svome detinjstvu, kako dobro primećuje Herbert Rid
(Herbert Read) u svojoj studiji o Jungu posvećenoj nje-
govom 85. rođendanu, Jung je već utvrdio da je svet
taman i nerazumljiv i da površna objašnjenja koja mu
stariji pružaju o »realnosti«, ne odgovaraju toj realnosti.
Kada je u Bazelu završio sve potrebne škole za upis
na fakultet, a još i u toku gimnazijskog školovanja, po-
mišljao je najpre, da razreši tamu prošlosti i u njoj za-
gonetku starih rasa i naroda, želeći da studira arheolo-
giju; onda mu se učinilo zanimljivije razvejavanje tame
jezika i vavilonske zbrke oko njihovog porekla, pa je
razmišljao da bi trebalo da studira filologiju; najzad je
odlučila najveća misterija života, njeni biološki koreni.
što ga je opredelilo da studira medicinu.
Jungovi preci i sa očeve i sa majčine strane u više
generacija bili su fakultetski obrazovani ljudi, i to po-
znati teolozi i lekari. Njegov ded, sa očeve strane, po-
reklom Nemac, bio je pesnik i lekar u isto vreme i sa
preporukom Aleksandra fon Humbolta došao je u Bazel,
postao profesor anatomije i osnovao prvu bolnicu za
nervno i duševno bolesnu decu.
Godine detinjstva i dečaštva Jung je proveo u dosta
mučnoj i povremeno vrlo nesređenoj porodičnoj sredi-

7
ni, materijalno obezbeđenoj, emotivno, međutim, neu-
sklađenoj zbog suprotnih temperamenata i želja rodite-
lja. Otac je studirao teologiju i postao sveštenik manje
zato što je ovo želeo, više iz finansijskih razloga, jer mu
se iznenada ukazalo dostupno nasledstvo jednog umrlog
srodnika koji je u zaveštanju zahtevao da se novac utroši
na studiranje teologije. Sumnja u pogledu pravog izbora
poziva, ali i dublja sumnja u istinitost onoga čime se ba-
vio, i što je drugima prenosio, nagrizale su Jungovog
oca, izgleda, sve do smrti, i ove sumnje nisu mogle a da
ne ostave traga na njegovog mladoga sina koji je dosta
rano počeo, i to na originalan način, da se bavi metafi-
zičkim pitanjima. Jungova majka, vrlo obrazovana žena
za ono vreme, znatiželjnija i šireg interesovanja od svoga
muža, dosađivala se u braku, postajala čas razdražljiva i
naprasita prema mužu i detetu, nazivajuči njegovo svo-
jeglavo ponašanje »sramotom za porodicu«, čas je bila
depresivna i telesno bolesna odlazeći u takvom stanju
u bolnicu na lečenje. Ovakvo stanje u porodici uticalo je
da je Jung sve do kraja puberteta, i pored jasnih zna-
kova koji su označavali vrlo individualan i svojevrstan
razvoj ličnosti, patio od niza psihičkih i telesnih bole-
sti koje su ukazivale na jake sukobe u njegovoj duši. U
jednom periodu teške krize koja je zavladala u odnosima
Jurigovih roditelja, kacia je u jednom trenutku došlo i
do privremenog razvoda, Jung je patio od ekcema po či-
tavom telu, za koji je sam kasnije pisao da je bio izazvan
psihogeno. U dobu od pet-šest godina nedeljama je patio
od nesanice i noćnih strahova. Snovi su mu bili još tada,
u najranijem detinjstvu, ne samo obilni i raznovrsni, već
i krajnje neobični i za detinji uzrast u kome je bio, vrlo
složeni. Njegovo interesovanje za snove kojima će ka-
snije, u toku svoga naučnog razvoja, posvetiti znatno
vremena i plodne pažnje, počelo je još iz detinjstva, kada
se mučio da protumači neki svoj san koji je već onda
bio bogat neobičnim simbolima. U sedmoj godini patio
je od napada gušenja, neke vrste pseudokrupa, izazvan
isključivo psihičkim razlozima. U devetoj godini prvi put
je doživeo znake rascepa ličnosti, kasnije je pisao o lič-
nosti br. 1 i ličnosti br. 2, koje su se jedna prema drugoj
odnosile neprijateljski. Ovakvo stanje izazivalo je u

8
Jungu doživljavanje jakog straha, a unutarnja sigurnost
bila je ozbiljno uzdrmana. U to doba osećao je snažnu
potrebu da se izdvoji od drugih ljudi, da stvori nešto
samo za sebe, što će biti njegova tajna i što mu može u
teškim momentima da pruži zaštitu ili utehu. I on je
zaista napravio za sebe jednog čovečuljka od drveta
kome je pridodao jedan sjajan kameni šljunak iz Rajne,
koji je on sam šareno obojio vodenim bojama. Ovaj svoj
mali totem pažljivo je sakrio na tavanu i tamo je povre-
meno odlazio da ga vidi kada mu je bilo teško, kada je
bio siguran da ga neće niko videti. U ovom događaju
treba videti početak Jungove neodoljive privlačnosti pre-
ma tajni, najpre onoj u prirodi, zatim u ljudskoj duši,
dalekoj istoriji ljudskog roda, transcendentnoj i ko-
smičkoj.
Posle završenlih studija medicine opredelio se za u
to vreme vrlo malo privlačnu specijalizaciju psihijatri-
je, pri čemu je imao sreću da već u 25.- godini postane
asistent tada vodeće ličnosti psihijatrije u svetu, Eugena
Blojlera, na njegovoj klinici u Cirihu. U 27. godini bo-
ravio je neko vreme na studijama psihopatologije u Pa-
rizu kod Pjer Žanea (Pierre Janet); u tim godinama je i
doktorirao. Dve godine kasnije objavio je originalan rad:
Eksperimentalna istraživanja o asocijacijama kod zdra-
vih (poznat do danas kao Jungov asocijacioni test), a u
30. godini izabran je za docenta za psihijatriju na ciri-
škom univerzitetu.
Nezadovoljan radom i načinom ispitivanja psihija-
trijskih bolesnika na ciriškoj klinici, pri čemu se maio
vodilo računa o ličnosti bolesnika, dubljem smislu i zna-
čenju njegovih simptoma, kao i čitavoj njegovoj prošlo-
sti, Jung se upustio u analizu onih ispoljavanja duševno
poremećenih ljudi preko kojih je naslućivao da može da
dopre u pozadinu svesti, u nesvesno, koje je svojim bo-
gatstvom obećavalo istraživaču otkrića do tada nepozna-
tog rudnika čije je eksploatisanje trebalo da bude ne-
iscrpno i da pređstavlja radikalan zaokret u psihijatriji
uopšte. Prvi plod ovakvog Jungovog otkrića bila je nje-
gova knjiga: O psihologiji demencije prekoks, iz 1906.
godine. Ova knjiga je uspešan ishod Jungovog naročito
marljivog izučavanja jedne stare pacijentkinje na ciri-

9
škoj psihijatrijskoj klinici koja je tamo provela skoro
četrdeset godina, dijagnostikovana kao katatona shizo-
frena demencija, a koja je uporno ponavljala neke ste-
reotipne pokrete rukama čiji je dublji smisao Jung uspeo
da odgonetne.
Jedini čovek koji se bavio sličnim originalnim istra-
živanjem, doduše kod neurotičnih pacijenata, bio je u
ono vreme Sigmund Frojd (S. Freud), koji je Junga od-
mah snažno privukao, a prema kome nije bio ravnodušan
ni njegov šef klinike, klasični, ali originalni psihijatar
Eugen Blojler. Godina 1907. predstavljala je odlučnu
prekretnicu za dalji tok života i naučnog stvaranja Karl
Gustava Junga. To je bila godina prvog susreta Frojda i
Junga, februara meseca u Beču, na Frojdov poziv. Dvo-
jica uglednih naučnika, psihijatara, od kojih je jedan
svojim otkrićima već bio izazvao gotovo svuda žestoku
reakciju protesta ne samo protiv onoga što je otkrio i
objavio, već i protiv svoje ličnosti, a drugi koji je tek
otpočinjao svoj naučni put i na njemu već bio zapažen,
razgovarali su toga februarskog dana od jedan čas u
podne trinaest časova neprekidno i na kraju razgovora, u
euforiji koju su jedan u drugom izazvali, bili su u sta-
nju da se zakunu na doživotno prijateljstvo. Jung je u
pismu Frojdu od 31. III 1907. naveo da je poseta za njega
lično značila »sedmo nebo«, a u svojoj autobiografiji
pisao je o susretu sledeće: »Frojd je bio prvi zaista zna-
ćajni čovek koga sam sreo. Nijedan drugi čovek iz moga
tadašnjeg iskustva nije mogao da se sa njime meri. U
njegovom stavu nije bilo ničega trivijalnog. Ocenio sam
ga kao izvanredno inteligentnog, oštroumnog i u svakom
pogledu značajnog.« Frojd je na sličan način bio impre-
sioniran Jungovom ličnošću, njegovom neobuzdanom vi-
lalnošću, bogatom moćj predstavljanja, sugestivnom sna-
gom u formulisanju najsmelijih hipoteza, beskompromi-
snom energičnošću. U njemu je Frojd odmah prepoznao
svojstva vodeće ličnosti i već posle kraćeg vremena pri-
jateljstva nazvao ga je »sinom i naslednikom«.
Pre ovih događaja, 1903. godine, Jung se oženio
Emom Raušenbah, sa kojom je imao skladan i srećan
brak, sa petoro dece, a koja mu je sve do svoje smrti,
1955. godine, ostala verna i dragocena saradnica.

10
 Godine 1909. Jung napušta svoje mesto na psihija-
trijskoj klinici da bi se sav posvetio naučnom radu i svo-
jim pacijentima. Sve do 1913. godine zadržao je mesto
docenta, držeći predavanja iz psihopatologije u kojima
je glavno mesto zauzimala psihoanaliza Sigmunda Frojda.
Originalna i samosvojna ličnost Jungova, nove ideje
koje je razvio, a koje su sve više dolazile u sukob sa
osnovnim postavkama Frojdove psihoanalize, sigumo i
neke lične karakterne i neurotične Frojdove i Jungove
crte, bitno su uticale na konačan raskid prijateljskih ođ-
nosa i dalju naučnu saradnju dvojice velikana. Defini-
tivnom razilaženju naročito je doprinelo objavljivanje
nove Jungove knjige Preobražaji i simboli libida, 1912.
godine, u kojoj su izašla na videlo duboka neslaganja
između tvorca psihoanalize i osnivača »kompleksne« ili
»analitičke« psihologije Karl Gustava Junga. Možda je
Frojdov isključiv stav prema seksualnosti, njegovo pre-
naglašavanje vrednosti i značaja ovog ljudskog nagona
za sve životne manifestacije čoveka, uključujući i one
svdh njegovih duhovnih i kulturnih potreba, bio jedan od
važnih ili možda i najvažniji klin koji je već rano počeo
da neprimetno i sigurno razdvaja ovu dvojieu prijatelja.
»Bilo je očevidno«, piše Jung u autobiografiji, »da sek-
sualna teorija leži Frojdu na srcu u neuobićajenoj meri.
Kada je o njoj govorio, njegov ton je postajao nametljiv,
skoro plašljiv, i od njegovog kritičnog i skeptičnog po-
našanja više se ništa nije moglo da primeti... Ovo je
učinilo na mene snažan utisak: seksualnost za njega zna-
či numinozno.« Tri godine kasnije, 1910. godine, Jung je
ojačao ovaj utisak posle razgovora sa Frojdom u kome
mu je ovaj rekao: »Moj dragi Jung, obećajte mi da ne-
ćete nikada napustiti seksualnu teoriju. To je od svega
najvažnije. Mi moramo od toga da napravimo dogmu,
nepokolebljiv bastion. Ovo mi je on rekao pun strasti i
u tonu kao kad bi otac rekao: i obećaj mi jedno, dragi
moj sine, da ćeš svake nedelje ići u crkvu.«
Pošto ostavljamo za kasnije opširnije raspravljanje
o učenju i novim idejama Karl Gustava Junga, kao i kri-
tički osvrt na ovo učenje, pomenimo sada samo letimično
glavna Jungova dela kako su u toku niza godina njego-
vog dugog života objavljivana priznanja koja je za ži-

11
vota stekao, a ukažimo još i na skoro neverovatan obim
njegovih interesovanja.
Među objavljenim delima Junga, kojih već sada ima
preko trideset, ističemo kao izuzetno značajna, original-
na i za dalji razvoj psihijatrije, psihoanalize i psihologije
plodna i podsticajna sledeća: Psihološki tipovi, 1920,
Odnos između Ja i nesvesnog, 1928, Duševni problemi
današnjice, 1931, Psihologija i religija, 1940, Psihologija
i alhemija, 1944, Simbolika duha, 1948, O psihološkoj
energetici i biću snova, 1948, Ajon (istraživanje istorije
simbola), 1951, Studija o arhetipovima, 1954.
Mnogobrojna putovanja, od kojih ona po severnoj
Africi i Keniji, kod Pueblo Indijanaca u Arizoni i Novom
Meksiku, pomogla su Jungu da otkrije i pokaže velike
sličnosti koje postoje između sadržaja nesvesnog nekog
modemog evropskog čoveka i izvesnih manifestacija tzv.
primitivne psihe i njenih mitova; susreti i lična prijatelj-
stva sa značajnim naučnicima, umetnicima i političarima
njegovog vremena, mnogobrojna predavanja koja je go-
dinama održavao na raznim američkim i engleskim uni-
verzitetima, učihili su Junga vodećom ličnošću interna-
cionalnog naučnog istraživanja u oblasti dubinske psiho-
logije. Godine 1930. dodeljeno mu je počasno predseđ-
ništvo Nemačkog lekarskog društva za psihoterapiju, a
1933. godine predsedništvo Internacionalnog lekarskog
društva za psihoterapiju. Iste godine postao je titularni
profesor na Tehničkoj velikoj školi u Cirihu, a 1944. go-
dine redovni profesor za medicinsku psihologiju u Ba-
zelu. Postao je počasni doktor mnogih univerziteta u
svetu: u Londonu, Oksfordu, Njujorku, Vorčešteru, Har-
vardu, Cirihu, Ženevi, Benaresu, Kalkuti itd.
Poslednjih 20 godina života Jung je proveo većinom
bez pacijenata i predavanja, samo sa prijateljima i užom
rodbinom, u povučenosti lepog mestašca Kisnahta, na je-
zeru pored Ciriha, koje je Jung davno izabrao da u
njemu živi, gde je podigao kuću prema sopstvenim na-
crtima i, takoreći, svojim rukama, mentalno izvanredno
svež i prisutan za duhovne probleme vremena, posveću-
jući glavnu pažnju uporednoj religiji, mitologiji, simbo-
lima i alhemiji.

12
 U 86. godini života, 6. juna 1961. godine, umro je
Karl Gustav Jung, jedan od najinteresantnijih i najori-
ginalnijih mislilaca našeg veka, u kome kao da se još
jednom otelovio srednjevekovni medicinar, filozof i alhe-
mičar Teofrastus Paracelzus.

UČENJE I NOVE IDEJE

Ličnost K. G. Junga, živa i dinamična, radoznala i

puna energetskog naboja visokog kvaliteta, stalno pod-
ložna promeni i zbog toga neuhvatljiva, strogim nauč-
nim okvirima slabo obuzdana, utisnula je ovakvim svo-
jim odlikama snažan pečat u celokupno njegovo učenje.
Naš zadatak da objektivno iznesemo glavne smer-
nice Jungovog učenja, koje je i samo tokom njegovog
dugog života trpelo promene i pri tome umelo da bude
protivrečno i nejasno, ne može biti lak već i zbog toga
što može biti kritikovan da smo pogrešno shvatili poje-
dine delove Jungove psihologije. Ovoj kritici ne može
se uvek valjano odgovoriti jer je priličan broj pojmova
u Jungovoj psihologiji samo skiciran i nedovoljno nauč-
no definisan.
Pođimo u prikazu Jungovog učenja od njegove teo-
rije libida. Dok je za Frojda libido zbirni pojam polnih
težnji u čoveku, za Junga libido prosto znači duševnu
energiju. Dinamični procesi unutar libida su za Junga
zbivanje u nekoj vrsti zatvorenog sistema međusobno
komunicdrajućih cevi kroz koje energija biva terana po-
sredstvom samoregulativnog »motora«. Ovaj sistem sa-
moregulacije, koji nije direktno u vezi sa spoljašnjim
svetom, Jung još naziva »kompenzacijom«. Ako nešto u
nama postoji što vrši kompenzaciju, onda očevidno po-
stojj i nešto što se kompenzuje. Energetsko kompenza-
torsko izravnanje stalan je proces, jer sve promene i
preobličavanja libida dolaze od osnovnog napona suprot-
nih sila koje su celini psihc inherentan princip. Dakle,
sve vrste suprotnosti, one između prirode i kulture, na-
gona i duha, svesnog i nesvesnog, predstavljaju osnovu
psihičke energije koja samoregulatomo teži uravnoteža-
vanju suprotnosti. »Ne postoji nikakva ravnoteža«, piše

13
Jung, »i nikakav sistem samoregulacije bez protivrečno-
sti. Psiha predstavlja upravo jedan takav sistem samo-
regulacije.«
Svojstvo psihe da se raščlanjava u delove, pri čemu
se ovi delovi do te mere mogu odvojiti od svesti da poč-
nu da vode sopstveni autonomni život — takve primere
imamo ne samo u histeričnom udvajanju ličnosti i shizo-
frenom rascepu ličnosti, već i u kompleksima normalnih
ljudi — Jung smatra opštim svojstvom psihe. Pretpo-
stavka, dakle, da kompleksa spadaju u normalne životne
pojave i da predstavljaju strukturu nesvesne psihe, Jun-
gu je vrlo bliska.
Kao što je več rečeno, nasuprot prirodnoj težnji
psihe da se cepa u delove, u njoj postoji, shodno polarno
raspoređenim energijama u prirodi i čoveku, i suprotna
težnja da se ostvari celina i jeddnstvo psihe. Ovaj su-
protni princip Jung naziva individuacioni princip, a
osvešćivanje i ovladavanje ovim principom znači za čo-
veka početak »individuacionog procesa«. »Polimorfizrnu
primitivne prirode nagona«, piše Jung u svojoj knjizi
Odnosi između Ja i nesvesnog1 »stoji nasuprot regulišući
princip individuacije; mnoštvu i rascepkanosti punoj
protivurečnosti suprotstavlja se kontraktivno jedinstvo
čija je moć isto tako velika kao i nagona«.
»Individuacija znači postati pojedinačno biće«, piše
Jung, »i ukoliko pod individualnošću razumemo našu
najintimniju, poslednju i neuporedivu jedinstvenost,
onda individuacija znači postati Sopstvenost (Jastvo)...
Smisao individuacije nije drugi nego da se ova Sopstve-
nost oslobodi, s jedne strane, iz lažnih omota Persone J,
s druge strane, iz sugestivne vlasti nesvesnih slika.«
Eto prvih prepreka koje se moraju savladati, ili na
čijim se granicama može zauvek neplodno ostati u toku
»individuacije«. Persona. Ona predstavlja za Junga od-
sečak kolektivne psihe i upravo zbog toga ima u sebi
skrivenu moć koja ljude uteruje u zabludu da izjednača-
vajući se sa njome smatraju »individuom«. Ona je, me-
đutim, kao što joj i ime kaže, samo maska kolektivne
psihe koja obmanjuje dndividuu terajući je da igra ulogu

1 Knjiga je ušla kao celina u II knjigu Odabranih đela

ovog izdanja.

14
kroz koju progovara kolektivna psiha, a ne inđividua.
Ali kao što za Junga ništa u čoveku ili van njega nije
samo negativno ili »zlo«, već na inherentan način sadrži
u sebi i svoju suprotnost, tako i Persona korisno služi
čoveku u svakodnevnom životu, zaštićujući ga od ra^
njivog otvaranja sebe drugome; ova pozitivna uloga vre-
di samo ukoliko ne dođe do poistovećivanja individue sa
Personom.
Slično se odnosi i na Senku. Pod Senkom Jung pod-
razumeva »negativni« deo ličnosti, zbir skrivenih, nepo-
godnih svojstava psihe, nedovoljno razvijenih funkcija i
sadržaja individualno nesvesnog. Ona predstavlja infe-
riorni deo ličnosti koji nije dovoljno diferenciran.
Osim već nabrojanih suprotnosti preko kojih se, od-
nosno sa kojima se u borbi postepeno uspostavlja jedin-
stvo ličnosti, pre svega time što ih sve više osvešćujemo,
postoji i jedna druga, vrlo značajna i zagonetna suprot-
nost koja se ogleda u biseksualnosti čoveka. Pretpostav-
ljajući ovu biseksualnost kao prvobitni oblik života, de-
ljenje polova u nesagledivoj prošlosti života na zemlji
dovelo je do izvanredne dinamičke igre suprotnih polo-
va koja je ostavila dubok trag ne samo u telu muškarca
i žene cepeći ga, tako reći, somatskim oznakama suprot-
nog pola, već i u psihi, taložeći u ovoj, kao skrivene,
inferiorne funkcije, Animus, mušku dušu i muške od-
like u psihi žene i Animu, ženska svojstva i osobine u
psihi muškarca. Vidljiva prisutnost i aktivna moć Ani-
musa i Anime ogleda se u nesvesnoj projekciji ovih pra-
slika, manifestovanih od nesvesnog najčešće u determi-
nisanom izboru partnera, u odnosu prema prirodi, izbo-
ru poziva, pa do umetničkog stvaranja koje, kao i njen
stvaralac, ukoliko je veće i trajnije, utoliko više nosi
u sebd psihičke odlike oba pola.
Da bismo u »individuacionom procesu« konačno do-
šli do poslednjeg stepena saznanja, odnosno upoznava-
nja sebe, što bi trebalo da znači da smo se približili
Sopstvenosti koja više služi kao neki svetli cilj u daljini
nego kao ostvareni ideal, ostaje nam još jedna velika
bitka i to sa »manom«.
Mana-ličnost je dominanta kolektivno nesvesnog,
poznati arhetip moćnog heroja, poglavice, čarobnjaka ili

15
sveca. Ovladavanje manom od strane principa Ja ozna-
čava visok stepen postignute moći vladanja sobom, iz-
vanrednu sposobnost svesti da se koristi u stvaralačke
svrhe silnom energijom mane, što Jung plastično ocrta-
va na mitološkim i alhemijskim simbolima. U slučaju da
mana ovlada našim Ja i našom svešću, postoji opasnost
psihoze u kojoj se čovek na paranoidan način izjednača-
va sa pojedinim herojima i svetiteljima; u drugom obli-
ku pojavljuje se kao neko ko je opsednut željom za vla-
šću i moći, u trećem kao neko ko je nezajažljivo sek-
sualno pohlepan, itd.
Da bismo bolje razumeli šta ova dominanta kolek-
tivno nesvesnog stvamo znači, moramb se upoznati sa
ključnim stavovima Jungovog učenja, sa njegovom ide-
jom o arhetipovima i kolektivno nesvesnim. Treba na-
glasiti da učenje o arhetipovima, zatim ono o snovima,
kao i Jungova tipologija ličnosti (introvertovan — eks-
travertovan) spadaju možda u najoriginalnija učenja
švajcarskog psihijatra koja su nauci psihologije u svetu
uopšte donela nešto bitno novo.
Lično ili individualno nesvesno, sastoji se, najpre, od
svih onih sadržaja koji su postald nesvesni zbog toga što
su ili izgubili svoj intenzitet i stoga dospeli u zaborav,
ili zbog toga što je svest izvršila potiskivanje neprijat-
nih predstava i utisaka; ono sć sastoji; najzad, i od onih
sadržaja, delom čulnih opažaja koji zbog svog neznatnog
intenziteta nikada nisu dospeld do svesti, a ipak su pro-
drli u psihu. Ovakav stav prema sadržajima individualno
nesvesnog Jung je izložio u svome članku Struktura
duše, 1928. godine.2 Izvan ovih sadržaja u ličnom ne-
svesnom, srećemo u nesvesnom još i svojstva koja nisu
individualno stečena, već su nasleđena; to su pre svega
instinkti koji služe kao podstrek za delatnosti koje po-
tiču iz ijnutrašnje prisile bez svesne motivacije. Ovde
spadaju apriori prisutni tj. urođeni oblici posmatranja,
intuicije, arhetipovi, opažanja i shvatanja koji su nemi-
novni i apriori determinišući uslov svih psihičkih pro-
cesa. Kolektivno nesvesno, tako, formiraju instinkt i
arhetipovi. Psihopatologija duševnih poremećaja tipa

2 Članak je ušao u I knjigu Odabranih dela ovog iz-

danja.

16
shizofrenije, ali i celokupna mitologija, pređstavljali bi
za Jimga jednu vrstu projekcije kolektivno nesvesnog. I
tako, dok individualni sloj u nama dostiže svoj kraj sa
najranijim sećanjima iz detinjstva, kolektivno nesvesno
sadrži preinfantilno vreme, tj. ostatke života predaka.
Otud je kolektivno nesvesno za Junga »moćna duhovna
nasledna supstanca razvoja čovečanstva, ponovo rođena
u svakoj individualnoj moždanoj strukturi«.
Pod pojmom arhetipa trebalo bi razumeti opštečo-
večanski tip reakcije ljudske psihe koja na simboličan
način, i pri tome ispunjena izvanrednim energetskim
potencijalom, saopštava čoveku i čovečanstvu neka du-
boka sećanja čitavog ljudskog roda nataložena u dubina-
ma kolektivno nesvesnog kao filogenetski engram pro-
šlosti. Arhetipovi su »organi duše«, neka vrsta »auto-
portreta instinkta« ili »posuda koja se ne može niti pra-
zniti niti puniti. Oni postoje za sebe samo potencijalno,
a kada se uobliče u neki materijal, onda više nisu ono
što su bili prethodno. Oni istrajavaju hiljadama godina
i zahtevaju ipak uvek novo tumačenje.«
Prema tome, dok je individualno nesvešno ispunje-
no slikama sećanja koje su doživljene, arhetipovi kolek-
tivno nesvesnog su neispunjene forme koje od indivi-
due nisu lično doživljene. Onda kada se uspostavi veza
između arhetipova i svesti, istorijski, opšti čovek, po
Jungovim rečima, pruža ruku upravo postalom, indivi-
dualnom čoveku i ovaj je ponovo u vezi sa praiskustvom
čovečanstva. Do ovakvog susreta naročito dolazi u kri-
tičnim životnim situacijama, zatim u snovima, vizijama
i pri intenzivnom umetničkom stvaranju.
Hipoteza o nasleđivanju arhetipskih mogućnosti
predstavljanja ne treba da bude shvaćena kao nasleđi-
vanje predstava. I instinkti i arhetipovi samo su pret-
hodno»u tnozgu uobličeni, što znači da su prisutni kao
neka vrsta »prokrčene staze« koje su se preko učestalog
iskustva postepeno utisle u nizu predaka.
Ako smo delimično uspeli da iznesemo glavne ideje
Jungovog teorijskog dela učenja, koje će svaki pažljivi
čitalac moći ne samo da proveri, već i bogato dopuni no-
vim otkrićima prilikom čitanja, naročito I i II knjige
Odabranih dela K. G. Junga, neophodno je da sađa pre- 2

2 Jung, Odabrana dela’ I

17
đemo na praktični deo ovog učenja, na Junga kao psi-
hijatra, i da saznamo kakvo je njegovo mišljenje bilo o
značaju seksualnog nagona i Edipovog kompleksa, neu-
rozi i o snovima.
*
#*

Ne želeći da negira značaj seksualnog nagona, kojf

je i za Junga kao i za psihoanalitičare, zajedno sa agre-
sivnom težnjom u čoveku vrlo značajna poluga ljudskog
delanja, Jung ipak nije bio sklon da mu pripiše onakav
uticaj na čoveka kao što je to Frojd činio. Naročito nije
bio istog mišljenja sa Frojdom o značenju infantilnog
seksualiteta, a u ovome je pre svega posumnjao u sek-
sualnu prirodu autoerotičnih dečjih radnji. Slično se
Jung odnosio i prema Edipovom kompleksu. Sagledava-
jući i sam značajnu formulu ponašanja deteta u patri-
jarhalnom društvu, on je manje u odnosu deteta prema
roditeljima video seksualnu žudnju, više jedan osećajno
naglašen kompleks zavisnosti deteta od roditelja i nje-
gove težnje da poseduje roditelje, da se za njih grčevito
uhvati, da zavidi i bude ljubomorno, dtd. Kasnije je Jung
u Edipovom kompleksu prepoznao arhetipsku osrtovu
smatrajući da su telesni roditelji za decu značajni i kao
nosioci Imago roditelja. Dakle, osim neposredne uloge
u kontaktu sa detetom, roditelji za dete otelotvoruju još
i sliku ili Imago »biti-voljen«, ili »hteti-ostati-dete«.
Nasuprot Frojdovom dualističkom filozofskom sta-
novištu, sa kojim on nije javno istupao, Jung, kao mo-
nista, nije video ni*u jednoj pojavi u prirodi ili ljudskom
delanju samo negativno ili pozitivno. Zlo se u njego-
vom shvatanju pojava i zbivanja neočekivano i nepred-
vidljivo pretvara u dobro, dobro u zlo, cmo u belo i belo
u crno. Zahvaljujući ovakvom dinamičkom relativizira-
nju pojava i pojmova, na koje Jungovo shvatanje nije
ostala bez uticaja Ajnštajnova teorija relativiteta, ali i
filozofsko-religiozna učenja Indije i Kine, i njegovo tu-
mačenje neuroza bitno se razlikuje od tumačenja i
Frojda i Adlera. Dok je za ovu dvojicu psihoanalitičara
neuroza predstavljala izrazito bolesnu pojavu, nešto u
celini svojoj negativno, čega se treba osloboditi i otre-

18
sti kao neke dosadne i tegobne kožne bolesti. Jung u
neurozi vidi pre svega signal i poruku čoveka. Ovakvo
Jungovo shvatanje neuroze prirodno proizilazi iz njegove
koncepcije o nesvesnom.
Nesvesno Jung ne shvata kao prosto stecište gde
dospevaju sumnjivi ostaci sa svesne gozbe, već je ne-
svesno za njega matica života i čitavog psihizma, mestcr
u kome se na još uvek neobjašnjiv način zglobljava bio-
loško sa psihološkim, dakle sedište nagona, libida u ši-^
rem smislu reči, i mesto iz koga izbija izvor stvaralap-
kih moći čovekovih, takođe hranjenih od libidinozne
energije našeg bića. Nesvesno za Junga nije demonsko
čudovište, već moralno, estetski i intelektualno indife-
rentno prirodno biće koje postaje stvamo opasno šamo
onda kada je naš svesni stav prema njemu beznadežno
pogrešan.
Premeštajući težište izučavanja neuroze, kao i nje-
nog lečenja sa prošlosti ranih dečijih trauma na sada-
šnjost i odbijajući da neurozu shvati isključivo zasnova-
nu na konfldktu nagona, pre svega seksualnog nagona.
Jung ističe da svaka neuroza koja duže traje ima svoju
prošlost, sadašnjost i budućnost. Nema nikakvog smisla
svu pažnju u psihoterapiji posvetiti rekonstrukciji pro-
šlosti, kao što to čine ortodoksni psihoanalitičari, jer da-
našnja neuroza pacijenta, bez obzira što je imala svoje
korene u prošlosti, koju u prvom delu terapije treba
osvetliti u meri koja je potrebna, više nije ona ista koja
je bila pre godinu, dve dli pet, a neće biti ista ni u bu-
dućnosti.
Za svaku psihoterapiju neuroza analitički orijenti-
sanu, za Jungovu naročito, proučavanje snova ima bitan
značaj za dijagnozu, prognozu i terapiju neurotdčnog pa-
cijenta. Mi ćemo se ovde samo kratko osvrnuti na glavne
teze Jungovog učenja o snovima.
1. San se ne može okarakterisati, kao što to Frojd
misli, generalnim smanjivanjem psihičke delatnosti i
»spuštanjem mentalnog nivoa« (Janet). Naprotiv, afek-
tivno jezgro nekog kompleksa intenzivira unutarnji ži-
vot za vreme spavanja. Cilj ovog intenziviranja jeste
kompenzatomi odnos sna prema nekom svesnom stavu
snevača.

2* 19
 2. Prospektivna funkcija sna mora se razlikovati od
njene kompenzatorne funkcije. Dok se kompenzacija
mora obeležiti u smislu samoregulacije psihičkog orga-
nizma kao svrsishodna delatnost, prospektivna funkcija
je u nesvesnom pripremana anticipacija budućeg svesnog
delovanja jedinke. Osim prospektivnog i kompenzator-
nog, Jung smatra da san može da bude i reduktivan, u
Frojdovom smislu.
3. Tumačenje nekog sna može da se sprovede po sle-
dećoj šemi zbivanja u snu: a) mesto i vreme u kojima
se početak sna dešava, kao i ličnosti sna; b) ekspozicija
sna, to jest obelodanjivanje problema; c) pesipetija sna
koja se odnosi na intenziviranje čvora problema, a koja
se penje do mogućeg klimaksa, i d) razrešavanje, lizis,
rezultat sna, ukazivanje na njegovu kompenzatornu i
prospektivnu funkciju.
4. Onaj koji hoće da shvati mogućnosti značenja
snova treba da povede najpre računa o nekoliko tipičnih
situacija u kojima se određeni snovi pojavljuju: a) san
se pojavljuje kao reakcija nesvesnog na neku određenu,
svesnu situaciju, pri čemu nesvesno deluje dopunjava-
juće ili kompenzirajuće i pri tome jasno ukazuje na
»ostatke dana«; b) san ne dolazi kao reakcija na neku
određenu, svesnu situaciju, već na osnovu izvesne spon-
tanosti nesvesnog, koje, međutim, pruža u snu novu si-
tuaciju koja je upravo suprotna svesnoj situaciji, stvara-
jući ovako konflikt sa njom, i c) nesvesno produkuje san
koji nema više nikakve veze sa bilo kakvom svesnom
situacijom, snevač se čudi svome snu, ne razume ga, ali
je i njime do te mere zahvaćen i od njega uzbuđen da
upravo ovakav afektivan odgovor ukazuje da se možda
radi o nekom arhetipskom snu.
5. San je samostalno ispoljavanje nesvesnog, on po-
seduje svoju sopstvenu realnost i predstavlja svoj sop-
stveni svet.
6. Daleko je od istine Frojdova tvrdnja da san naj-
češće ima težnju da zadovolji naše potisnute seksualne
želje. I mnogo drugih želja i potreba traže da probiju
prag i da nam se obelodane u snu. Među ovim težnjama
seksualne i agresivne zauzimaju, doduše, značajno me-
sto, ali nikako nisu jedine.

20
 7. Jung je prvi proučavao kod jedne iste individue
seriju snova i iz ove serije bio je u stanju da zaključi
da je objašnjavanje snova neophodno dopuniti razume-
vanjem sna, a tumačenju znakova u snu protivstavio je
hermeneutički postupak raznovrsnog tumačenja simbola
u snu.
8. Svaki sadržaj sna je uvek višeznačan, otud preu-
zimanje standardnih simbola u snu ne vodi daleko u tu-
mačenju sna. Tako na primer, dok kula za Frojda znači
falus, podrum — vagina, za Junga kula još znači izo-
laciju, zaštitu prema spolja, gordost itd., a podrum znači
nesvesno, tamno, podzemno, majčinsko, itd.
9. Tumačenje snova je umetničko delo koje zahteva
odlično poznavanje ne samo svoje sopstvene psihe, več
i poznavanje svesnog i nesvesnog stava snevača, zatim
poznavanje simbola, mitologija i religija čovečanstva, itd.

ODNOS PREMA PSIHOTERAPIJT

Dok su Frojd i Adler bili skloni da pojednostave

svoj prilaz neurotičnom pacijentu, tražeći da u njemu
prepoznaju prvenstveno seksualne, odnosno agresivne
korene njegove neuroze, Jung je jedini bio energično
protiv toga da se bilo koja teorijska šema, ma koliko
bila logična, ubedljiva i praksom dokazana, zvala se
ona arhetip, Edipov kompleks ili osećanje inferiornosti,
apriori uzima kao uvek ispravna i uvek primenljiva kod
svakog neurotičnog ili psihotičnog pacijenta. Ne lišava-
jući sebe, naravno, nekog polaznog teorijskog stava i do
tada stečenih znanja u praksi, psihoterapeutski rad sa
pacijentom, prema Jungovom mišljenju, mora biti uvek
nov i uvek stvaralački, stvaralački na način umetničke
improvizaeije, jer je svaki pacijent jedinstven, zaseban,
i neponovljiv čovek, u izvesnom smislu čak nov eksperi-
ment života, koji se mora lagano i tačno upoznavati,
kako bi mu se moglo efikasno pomoći. Ovakav rad sa
pacijentom očevidno nije nimalo lak, on zahteva uvek
nov napor i novo oživljavanje empatije kod terapeuta i
često traje više meseei, pa i godina. Otud može biti uspe-
šno izveden samo u individualnom psihoterapeutskom

21
kontaktu između dva u biti ravnopravna partnera u
kome i jedan i drugi partner unose celog sebe, očigledrro
ne bez rizika.
Ovo je razlog zbog čega je Jung, nasuprot Frojdu,
upotrebljavao u tehnici svojih analiza fotelju umesto
kauča. Dajući prednost fotelji, Jung je smatrao da se na
ovaj način izbegava preterana pasivnost, infantilizacija
i stvaranje veštačkog autoerotizma kod pacijenta, samim
tim izbegava se pacijentova izolovanost od života. Treba
reći da je ovakva tehnika, »oči u oči«, zamornija za te-
rapeuta, čiji izraz lica za vreme seanse pacijent budno
prati.
Dok je reč o tehnici psihoterapeutskog rada kod
Junga, treba naglasiti da je Jung bio prvi koji je pre
Frojda tražio da svaki psihoterapeut koji želi da radi
dubinsku psihoterapiju sa pacijentima, treba da bude
sam podvrgnut analizi od strane starijeg i iskusnijeg ko-
lege. Po Jungovom mišljenju, može da se kaže bez pre-
terivanja da u svakoj psihoterapiji koja ne spada u tzv.
malu psihoterapiju, u kojoj se deluje na pacijenta samo
savetom, sugestijom ili razumnim objašnjenjem, već koja
ide u terapeutske intervencije tzv. velike psihoterapije,
skoro u polovini slučajeva ova terapija je ujedno i samo-
ispitivanje lekara. Ne u šta je čovek uveren, već da je
ćovek uveren, delovalo je u svim vremenima, mudro ka-
zuje Jung. Ovo, naravno, u prvom redu važi za lekara,
jer ovaj zaista može da pomogne pacijentu samo onoliko
koliko ima stabilnosti i zrelosti u njemu samom.
Jungova psihoterapija je najpre sveobuhvatna tćra-
pija koja traži i nalazi smisao kako u zdravom, tako i
u bolesnom ždvljenju svakog čoveka. Ona polazi od
osnovne hipoteze da kada neki čovek ispolji psihogeni
simptom, onda ovaj simptom predstavlja tzv. signal-
-simptom koji odaje neki konfliktni poremećaj na psi-
hičkom planu, koga subjekt nije svestan. O kakvom se
konfliktu radi, da li je on nagonske prirode ili je kon-
flikt moralne prirode, pri čemu naše osećanje dužnosti,
potreba za ispaštanjem i plodnom patnjom mogu isto
tako da budu potisnuti kao d bilo koji nagon, pitanja su
koja pacijent i njegov slobodno izabrani psihoterapeut
treba da počnu zajeđnički da rešavaju. Susret između

22
pacijenta i psihoterapeuta u Jungovoj psihoterapiji pred-
stavlja neku vrstu dijalektičkog suočavanja sa početnim
ciljem prepoznavanja odnosa između svesnog i nesve-
snog u pacijentu, pri čemu pacijent treba sve više da
prepozna kako svaka od ove dve psihičke suštine ima
svoju strukturu, svoje zakone i fenomene, svoj jezik.
Psihoterapeut, za izvesno duže vreme, na početku ana-
lize treba da ostane u nekoj vrsti posredništva ili samo
živi i elastični svedok u raspravi koja se vodi između
svesnog i nesvesnog u pacijenta.
Psihoterapeutski rad sa pacijentom počiva, prema
Jungu, na četirl bitna elementa: na poverenju i ispove-
danju koji sami za sebe mogu da imaju katarzičko dej-
stvo; na transfčru i analizi transfera, koji, međutim, u
poređenju sa Frojdovim pojmom transfera ima relativan
značaj; na edukaciji i samoedukaciji, jer analiza nije ni-
kakva umetnost radi umetnosti, već bolje upoznavanje
sebe treba da navede pacijenta na smislenije postupke u
životu i postepeno doveđe do metamorfoze ličnosti, naj-
težeg, ali i najpoželjnijeg elementa u Jungovoj psihote-
rapiji.
Nema, međutim, uspešne psihoterapije bez izgrađi-
vanja tipologije i karakterologije koje predstavljaju ve-
liku korist u razumevanju funkcionisanja i osetljivosti
psihičkog ponašanja nekog bića. Otud je Jung razliko-
vao »tipove stava« i »tipove funkcija«. U tipove stava
spadaju dva osnovna stava i to ekstravertan, kod koga
je primum movens okrenut spoljnjem svetu, oblikujući
se prema objekiima okoline, zapostavljajući i potcenju-
jući sve subjektivno, i dntrovertan, oblikujući se prven-
stveno prema unutamjem mikrokosmosu, pokazujući re-
zervu i nepoverenje prema objektima u svetu.3
Jung je sve više, što su godine njegovog praktičnog
rada odmicale, imao među svojim pacijentima one koji
su se nalazili, po starosti, u drugoj polovini života. Nje-
ga su više zanimale one neuroze druge polovine života
kod kojih su pacijenti nesvesno ili svesno tražili smisao
svoga života, postavljali glasno ili preko svojdh snova i
3 O Jungovoj podeii na introvertne i ekstravertne tipo-
ve čitalac se može podrobno obavestiti u V knjizi ovog
izbora,
kao i u predgovoru dr Stevana Viajkovića ovoj knjizi.
23
drugih nesvesnih tvorevina pitanja smisla krivice, stra-
ha i patnje. Naravno da ovakvih pacijenata nije bilo na
početku Jungove psihijatrijske karijere mnogo, ali vre-
menom, ovo je Jung tačno uočio, što je život u Evropi
postajao komplikovaniji i zagušljiviji, a naročito posle
drugog svetskog rata kada su bile ozbiljno poljuljane
mnoge do tada ustaljene norme vrednosti, broj pacijena-
ta, i to ne samo starijih godina, koji su postavljali vrlo
potresno i emotivno proživljeno pitanja o smislu posto-
janja i naročito smislu patnje, naglo je rastao.
Sve neuroze, inače, Jung je delio, sa psihološkog a
ne sa kliničkog gledišta, u dve velike grupe: jedna gru-
pa neuroza se odnosi na one ljude suviše pripojene uz
neki kolektiv čija individualnost nije dovoljno razvijena,
a iz kojih progovara u vidu nekog neurotičnog signala-
-simptoma nezadovoljstvo ovakvim stanjem; druga gru-
pa neuroza obuhvata hipertrofirane individualiste čije je
prilagođavanje kolektivu ostalo atrofično, a koji takođe
ispoljavaju neke specifične neurotične signale-simpto-
me koji jasno ukazuju da i ovi ljuđi nisu zadovoljni svo-
jim stanjem.
Dosledan svome shvatanju suštine neuroza, Jung i
u psiheterapiji smatra da pacijent ne treba da traži po-
ništavanje neuroze, već se mora uz pomoć psihoterapeuta
potruditi da nauči na šta neuroza hoće da ga upozori, o
čemu ga obaveštava, kakav značaj i cilj ima, jer neuroza
je u prvom redu »kriza individuacije«. Štaviše, pacijent,
prema Jungovom mišljenju, treba da bude zahvalan neu-
rozi, jer nije neuroza ta koja treba da bude lečena, ona
je ta koja nas leči. Ovakvo Jungovo shvatanje o bolesti,
koje nama danas može da izgleda i preterano, u stvari
je jedan od retkih doslednih nastavljanja shvatanja svih
velikana medicine u prošlosti, od Hipokrata do Paracel-
zusa, što bi sažeto najpribližnije ovako trebalo da glasi:
kada je čovek bolestan, bolest predstavlja pokušaj pri-
rode da ga leči. Uz ovu formulu ide dobro i jedna Pa-
racelzusova misao koja kaže da je svaka bolest vatra
koja čisti.
Kada se govori o analitičkoj psihoterapiji, treba po-
menuti još dve metode kojima se ova vrsta psihoterapije
služi u lečenju: to je metoda tzv. aktivne imaginacije i

24
korišćenje crteža i slika koje bolesnici stvaraju u toku
terapije.
Dok je za mnoge mislioce, naročito filozofske, ali i
brojne psihijatre, pripadnike starije škole, mašta pred-
stavljala nepoznanicu sumnjivog porekla i često negativ-
nog dejstva, Jung je preuzeo na sebe zadatak ponovnog
uspostavljanja vrednosti i važnosti mašte. U imagina-
ciji Jung vidi ništa manje nego snagu koja vodi svet i
prema tačnim rečima Rolanda Kaena, najpoznatijeg
francuskog analitičara Jungove škole, Jungova psihote-
rapija mogla bi se valjano ^definisati kao umetnost stav-
ljanja imaginacije u službu života i života u službu rea-
lizacije imaginacije.
Polazeći od ovakve opšte ocene vrednosti mašte Jung
je izradio svoju metodu aktivne imaginacije koja se sa-
stoji u sledećem: bolesnik treba da učini napor voljne
nepažnje i potpunog opuštanja, fizičkog i mentalnog, sve
do dremeža, koji bi bio uvod u san. U ovakvoj maksi-
malno mogućoj relaksaciji pacijent treba da primeti i
saopšti sve percepoije, ideje, osećanja, intuicije, koji mu
posećuju duh, koji se spontano pojavljuju u misli, kao i
sve slike koje se projektuju na crnom ekranu zatvore-
nih očnih kapaka. Ovakva metoda sačinjena paradoksal-
no od aktivne pasivnosti čini velike usluge pacijentu i
terapeutu, i to naročito onda kada pacijent u toku psi-
hoterapeutskih seansi ne može da upamti snove ili do-
speva u stanje unutarnje prepreke kada nije u stanju
da kaže bilo šta novo lekaru. Materijal koji ova metoda
nudi psihoterapeutskim partnerima dragocen je jer ne
dolazi iz svesti i katkad se može dobro uporediti sa hip-
nagoškim slikama koje prethode normalnom snu, a če-
sto ovaj materijal ima vrednost i samog sna. U stvari,
materijal aktivne imaginacije najčešće dplazi iz pretsve-
snog i izražava njegove težnje, a može se lako izolovati i
pratiti u njegovom više ili manje autonomnom razvoju.
Danas se u svetu Jungova psihoterapija uči kao i
svaka druga metoda dubinske analize. Psihoterapeutsko
školovanje i naročito plodna primena u praksi zahtevaju
kompletnu ličnost terapeuta koji ne mora biti samo le-
kar. Dobro poznavanje filozofije, mitologije i istorije re-
ligija, uz neophodan dar introspekcije i nezaglušenog

25
vrela intuicije, sa životnim iskustvom koje za sobom ima,
veoma su poželjni kvaliteti za analitičkog psihoterapeu-
ta. Njegova sopstvena strast da postavlja egzistencijalna
pitanja i traži na njih odgovor, emotivna otvorenost i
dublja empatična zainteresovanost za sudbinu drugog
čoveka, približila bi ovakvog psihoterapeuta već i samoj
ličnosti Karl Gustava Junga, ličnosti koja je nepoko-
lebljivo verovala u čoveka kao stvaraoca i u psihotera-
piju kao buduću široko rasprostranjenu metodu lečenja
u medicini.

KRITICKI OSVRT

lako je po našem mišljenju teško zamisliti bilo koju

oblast nauke, pa i filozofije, o umetnosti da ne govorimo,
u kojima snažna ličnost stvaraoca, pronalazača ili tvorca
nekog novog sistema nije ostavila u svome delu, prona-
lasku ili sistemu i sasvim lični pečat, neku vrsiu manje
ili više primetnog otiska svoje ličnosti, kada se rasprav-
Ijaju otknića i načini kako se do ovih došlo u oblasti psi-
hijatrije i psihologije, čini nam se da je zaorana brazda
ličnosti u delu značajnog čoveka ovđe još dublja. U sva-
kom slučaju ovo naše razmišljanje u priličnoj meri može
biti primenjeno na liičnost i delo Sigmunda Frojda, Al-
freda Adlera i Karl Gustava Junga. Mi možemo, doduše,
na različite načine procenjivati vrednost, tačnost i traj-
nost otkrića u psihoanalizi, individualnoj psihologiji lli
analitičkoj psihologiji, već prema našem stavu u ođnosu
na subjektvno i objektivno uopšte, zatim našem odnosu
prema nauci i njenim metodološkim zahtevima i kriteri-
jima egzaktnosti naučnog rada. Trebalo bi ipak skrenuti
pažnju onima koji bi bili skloni da suviše strogo proce-
njuju objektivnu važnost i naučnu opravdanost otkrića
upravo u psihološkim disciplinama da ne zaborave na
predmet istraživanja psihologa i psihoanalitičara. U pi-
tanju je čovek i to još njegov psihički život, a u tome
životu prvenstveno njegov nesvesni deo za koga se sa
mnogo prava danas smatra da zauzima prostranije me-
sto ođ svesnog dela u celini psihe.

26
 Možda je učenje Karl Gustava Junga jedno od naj-
subjektivnijih učenja u dinamičkoj psihologiji našeg
veka. Sledeći njegovu sopstvenu tipologiju ličnosti, mo-
žda bismo najpre mogli Junga da svrstamo u grupu ira-
cionalnih tipova. Iracionalnog u Jungu ima, zaista, na-
pretek i umnogome od našeg stava prema racionalnom i
iracionalnom u nama samima zavisi kako ćemo se odno-
siti prema Jungu i njegovoj analitičkoj ili kompleksnoj
psihologiji. Kada se bavimo Jungom, moramo biti naro-
čito oprezni i budni. Može nam se desiti da poneti
nekim njegovim intuitivnim pogotkom do koga smo i
sami, došli ili ga naslutili izučavajuči iracionalne delove
svo/e ličnosti nekritičkd prihvatimo i ostale, mnogobroj-
ne, nesumnjivo interesantne, ali često i problematične
Jungove ideje. I obratno. Već na početku odbijeni nekom
Jungovom nejasnom definicijom, preuranjenim poređe-
njem neke, na dzgled, empirijske psihološke činjenice, sa
nekim simbolom u mitu ili religiji, ili jednostavno, pošto
nemamo dovoljan ili nikakav odnos prema iracionalnom
u sebi, olako d brzo proglasimo Junga nenaučnim zanese-
njakom, ili još gore, mističnim mračnjakom, pa da opet
nekritički (kao i u prvom primeru) prođemo pored Junga
slepi i gluvi za neke boje i tonove koje je bilo vredno,
čak neophodno vddeti i čuti.
Jungovu psihološku zgradu nije teško kritikovati.
Ono što je mnogo teže jeste odlučiti da li su temelji ove
zgrade čvrsti i solidni, a podignuti spratovi sumnjive
trajnosti, ili je slučaj upravo obratan. Ovo isto teško pi-
tanje možemo uostalom postaviti i za psihološko zdanje
Sigmunda Frojda. Edvard Glover (Edward Glover), na
primer, u svojoj poznatoj knjizi Frojd ili Jung, odbacuje
same temelje Jungove zgrade smatrajući da sve ono što
je Jung govorio o arhetipovima i kolektivno nesvesnom
predstavlja čistu projekciju u nesvesno Jungovih sop-
stvenih fantazama, karakteristdčnih za rani infantilni
stadijum individualnog razvoja. U njima nije teško sa-
gledati, prema Gloveru, afektivne pulzije obnovljenog i
modernizovanog animizma koji povlači za sobom ovakve
projekcije. Ostavićemo ovo pitanje otvoreno i prepu-
stiti da ga rešava sam svaki onaj koji se najpre ozbiljno
i temeljno upoznao sa oba psihološka pravca.

27
 Prvi utisak, i to negativan, kada završimo prouča-
vanje nekih osnova psihološkog učenja Karl Gustava
Junga, jeste hermetička zatvorenost njegovog sistema,
Poređenje dinamičkih procesa libida sa zatvorenim siste-
mom međusobno komunicirajućih cevi, pri čemu ener-
gija biva terana samoregulatornim »motorom«, često na-
glašavanje ovoga principa samoregulacije koji kao neki
deus ex machina posreduje i neočekivano pomaže tamo
gde se najmanje nadamo, isticanje sna kao nekog svog
sopstvenog sveta sa sopstvenom realnošću, zagledanost u
prošlost čoveka i čovečanstva, u svim ovim primerima
Jung opisuje psihički život čoveka unutar jednog zatvo-
renog sistema u kome se sve dešava prema nekim pra-
starim zakonima i nekom dubokom smislu u koji treba
jednostavno imati poverenja ili čak u njega verovati, jer
to nepoznato u nama što vodi naš život »zna« sigurno
bolje od nas zašto je to tako kako jeste. Glover je dobro
primetio da Jung na osnovu izvesnih snova, vizija i mi-
stičkih iskiistava stiče utisak da postoji neka vrsta sve-
sti u nesvesnom, još jednog ega u tome nesvesnom.
Čitav proces individuacije i približavanje Sopstve-
nosti (Jastvu), posle mnogih saplitanja ili trajnog
zaostajanja na granici nekog arhetipa koji nismo prepo-
znali, već smo postali njegova žrtva, Animusa i Anime,
od kojih se uzaludno branimo i stalno ih projiciramo,
Persone koja nas je progutala, jer se nismo na vreme
od nje dovoljno udaljili, kao da se odigrava mimo svih
spoljašnjih događaja u kome ratovi, revolucije, promene
ekonomskog stanja i oblika vladanja, čak i susreti sa
drugim ljudima ihiaju neko sporedno, manje vredno
značenje sa slabim ehom i posledicama po razvoj indi-
vidualne psihe. Ono što je individualno, što se dešava
na poprištu ličnih bitaka, što se u tišini svoje medita-
cije dokonalo ili naslutilo, što se prosanjalo i fantaziralo
ima za Junga odlučujuću važnost i vrednost i nesumnji-
vu prednost nad svim vrstama javnog života, masovnih
medija i kolektivnih zbivanja. Proučavanje kolektivno
nesvesnog za čoveka značajnije je, bar nam se tako često
čini pročitavajući Junga, od individualno nesvesnog jer
se tek u njemu nalaze praslike koje nas na nevidljiv na-
čin uplivišu i pokreću na akcije, a simboli i arhetipovi

28
ovog kolektivnog nasleđa važniji su od običnih emocija,
znakova i simp^toma svakodnevnog života. Međutim,
upravo prihvatanje arhetipova koji su za Junga isto tako
značajni i trajni, kao i za Frojda Edipov kompleks, u
naučnoj psihologiji je danas najteže.
Kada Jung »prvobitnu sliku« ili arhetip sa prirod-
no-naučno-kauzalnog stanovišta shvata kao mnemički
talog, kao engram koji je nastao zgušnjavanjem bezbroj-
nih, jednog drugom sličnih zbivanja, onda se treba po-
zvati na Adolfa Portmana (Adolf Portmann), danas jed-
nog od najpoznatijih biologa, koji u ideji o arhetipovima
vidi čistu spekulaciju koja je, po njegovim rečima, na-
stala iz potrebe da se zagonetne činjenice još danas
shvate.
Prihvatanje postojanja arhetipova, bar u onoj formi
kako to Jung predlaže, otežano je dalje još jednom nje-
govom rečenicom napisanom u radu O energetici duše.
Tamo stoji sledeće: »Iako se nasledna masa održava na
fiziološkim tračnicama, ipak su ovakva prokrčivanja
staze stvorili duhovni procesi u nizu predaka.« U ovoj
rečenici nije toliko stavljen naglasak na »duhovne pro-
cese«, koliko na prikriveno Jungovo prisvajanje lamar-
kističkog učenja, kako je ovo dobro primetio Hajnrih
Balmer (Heinrich Balmer) u svojoj knjizi Teorija arhe-
tipova K. G. Junga.
Jung je bio svestan tako reći nepremostivih teškoća
u pokušaju konačnog naučnog dokazivanja postojanja
arhetipova. Pošto je u njih, međutim, neoborivo verovao,
jer je do njih došao intuicijom, on se nije umarao da na
uvek nov i drukčiji način formuliše pojam arhetipa.
Ovim je samo još više otežavao posao drugima koji su
imali zadatak da ga interpretiraju, a koji često nisu
znali šta da počnu sa, na primer, ovakvom njegovom
formulacijom: »Kada je reč o arhetipu, ne radi se, da-
kle, o nasleđenoj predstavi, već o nasleđenoj mogućnosti
pređstavljanja.«
Na kraju,više nismo u stanju da odredimo da li je
arhetip apstraktan ili konkretan, da li je prazan ili
ispunjen nekim sadržajem, niti kako se to arhetipovi
genski prenose pri čemu »predstavljaju forme apriorne
psihičke urođenosti«.

29
 Zadržali smo se duže na učenju o arhetipovima, jer
je ono, s jedne strane, možda najteže prihvatljivo, s dru-
ge strane arhetipovi predstavljaju za Junga osovinu nje-
govog učenja. Postoje, međutim, i neke druge Jungove
postavke koje se mogu kritikovati, na primer njegovo
shvatanje neuroza i psihoterapije.
U svome oštrom suprotstavljanju Frojdu, čijeg se
autoriteta d uticaja trebalo osloboditi po svaku cenu,
Jung je otišao daleko ne samo u zapostavljanju značaja
seksualnog nagona, kao i Edipovog kompleksa, keji je
još uvek za našu kulturu znatno aktuelan, već i u negi-
ranju značaja uspomena iz detinjstva za sadašnju neu-
rozu u toku psihoterapije. Teško je složiti se sa Jungom
da je u psihoterapiji dovoljno zadržati se na aktuelnim
konfliktima i svesnom menjanju pacijentovog stava pre-
ma njegovim infantilnim afektima. Ako možemo s pra-
vom da kritikujemo nekog ortodoksnog psihoanalitačara
kojd drži svoga pacijenta dve i tri godine na kauču,
prepuštajući ga slobodnim asocijacijama koje treba da
otkriju traume iz ranog detinjstva, reduktivna terapeut-
ska metoda Frojdova, naročito u njenoj današnjoj ubla-
ženoj varijanti, bliža je empirijskoj analizi pacijentove
neuroze od Jungove amplifikatorske metode. Diskutujući
»na ravnoj nozi« sa pacijentom o njegovim, pa i svojim
snovima i mogućoj vezi snova sa simbolima u mitologiji
i religiji, proširujući i na druge načine konflikte iz pa-
cijentovog nesvesnog, jungovski terapeut dolazi u opa-
snost da razvodni konflikt kod svoga pacijenta, da zane-
mari moguću seksualnu pozadanu toga konflikta, jed-
nom reči, nasuprot omađijavanju i pacijenta i lekara pu-
tem beskrajnih slobodnih asocijacija na frojdovskom ka-
uču, u jungovskoj analizi tete a tćte postoji opasnost in-
telektualnog omađijavanja lepim razgovorima iz često
bogate riznice intelektualnih znanja partnera.
Jungu je stavljena i ozbiljna primedba da zbog sop-
stvenog entuzijastičkog verovanja u arhetipove i njihove
raznovrsne oblike, kao što su na primer mandala, kva-
drat dli krug, sugestivno deluje na svoje pacijente da i
oni u svojim snovima počinju da »gaje« slične sadržaje.
Kakav je stav Jung imao prema političkim događa-
jima svoga vremena i koliko je u njima sam sudelovao?

30
Nije nam poznato koliko je Jung temeljno proučavao
političku ekonomiju, savremene teorije o državi i mark-
sizam i koliko je ovome pridavao značaj za celokupni sa-
vremeni život i budućnost čovečanstva. Iako prvenstveno
psiholog i psihijatar u neutralnoj Švajcarskoj, Jung nije
bio nezainteresovan za politička zbivanja u njegovom
dobu (objavljen je intervju iz 1939. g. u kome je Jung
izneo svoja razmišljanja o diktatorima XX veka), mada
možda ne u onoj meri zainteresovan kao što bismo to
očekivali od nekoga koji je pisao o životu i shvatanjima
naroda sa gotovo četiri kontinenta.
Veran svome osnovnom stavu po kome se sve krup-
ne promene u ljudskom društvu, kao što su one kada
neko društvo iz osnova menja svoj politički stav, ili kada
je jedno društvo u revoluciji, ili kada se pojavi neka
nova religija, ne mogu objasniti samo nekim spolja-
šnjim razlogom, zvao se on ekonomski, socijalni ili isto-
rijski, Jung u ovakvim pojavama traži pre svega psiho-
loški koren njihovom manifestovanju. »Pomoću opštih
socijalnih, političkih i religioznih uslova«, piše Jung,
»uzbudi se kolektivno nesvesno i to u tom smislu što se
svi oni faktori koji su potisnuti pomoću dominantnog
gledanja na svet, odnosno životnog stava nekog naroda
postepeno prikupe u kolektivno nesvesnom i na taj na-
čin ožive njegove sadržaje. Tada obično jedna individua
ili više njih sa posebno jakom intuicijom opažaju ove
promene u kolektivno nesvesnom i prevode ih u saop-
štljive ideje. Te ideje se brzo šire pošto je i kod drugih
ljudi došlo do paralelnih promena u nesvesnom. Vlada
opšta spremnost da se prihvate nove ideje, iako s druge
strane protiv njih postoji žestok otpor.«
Na ovaj način Jung objašnjava nastanak boljševičke
revolucije i pojavu Lenjina, a petnaestak godina kasnije
dolazak nacizma i Hitlera u Nemačkoj. I jedna i druga
država, po Jungu, bile su u svome kolektivno nesve-
snom spremne da preobraze svoja politička shvatanja i
prihvate dolazak novih vođa. Lenjin je, prema Jungu,
srušio čitavu strukturu feudalnog i buržoaskog društva
Rusije i zamenio je svojim stvaranjem. Lenjin je, jed-
nom reči, bio za Junga stvaralac. Staljin, međutim, bio

31
je konkvistador, on čak ni u destrukciji nije bio stva-
ralac.
Dosta dugo je vođen u laičkom i naučnom svetu spor
oko pitanja da li je Jung jedno vreme bio simpatizer
nacizma i antisemitski raspoložen psihijatar. Povod za
ovakvo gledište pružio je, na žalost, sam Jung najpre
time što je 1934. godine pristao da preuzme mesto pred-
sednika internacionalnog psihoterapeutskog društva po-
sle ostavke dotadašnjeg pređsednika čuvenog nemačkog
psihijatra Ernsta Krečmera koji je podneo ostavku de-
monstrirajući ovako svoje neslaganje zbog sve bezočni-
jeg mešanja nacističke ideologije u nauku. Premda je
Jung ostao na ovom položaju kratko vreme i ubrzo iz-
javio da je »moj naučni program bez moje saradnje i
protiv moje želje podvrgnut jednom političkom manife-
stu«, mada nije učinio nijedan praktičan potez koji bi
mogao da opravda sumnju da je bio antisemita (jedan
deo njegovih bliskih učenika bili su Jevreji), senka je
do danas ostala na Jungovom političkom držanju.4
Izgleda da se Jung jedno kratko vreme, upravo oko
1934. g., kolebao u pogledu značaja dolaska Hitlera na
vlast za nemački narod. On je tada prvi i poslednji put
pisao o potrebi razlikovanja jevrejske i arijske psiho-
logije i nije bio daleko od shvatanja o specifičnim rasnim
arhetipovima u kolektivno nesvesnom, što se u stvari ko-
silo sa njegovim sopstvenim shvatanjem o arhetipovima
koji su prema jednoj njegovoj ranijoj definiciji mogući
energetski potencijali, ali bez sadržaja.
Prema svemu do sada iznesenom, prema političkirn
shvatanjima Karl Gustava Junga, a onda i posledicama
ovakvog stava na neke delove njegovog teorijskog uče-
nja, moramo biti vrlo oprezni i sumnjičavi ne samo
zbog toga što ga njegov politički instinkt nije služio sa
podjeđnakim uspehom kao onaj naučni, ili još više
umetnički, već i zbog toga što ne možemo biti zadovolj-
ni sa relativno uprošćenim interpretacijama političkih i
socijalnih zbivanja koja bi se morala objasniti, i već su

4 Treba pri svemu tome istaći da se ime Karl Gustava

Junga našlo na crnoj listi posle nemačke invazije u Fran-
cusku i da su tamo uništena sva njegova francuska izdanja.

32
od brojnih priznatih sociologa i objašnjena svestranije i
na složeniji način.
Posle ovde iznesenih zamerki Jungovim shvatanjima
arhetipova, neuroze i psihoterapije, kao i kritičkog osvr-
ta na njegove političke stavove, završićemo kritički pri-
kaz Junga sa nekoliko opštih primedaba.
Karl Gustav Jung je tip čoveka koji na intuitivan
način dolazi do svojdh glavnih otkrića ostajući potom
više u oblasti spekulacija nego u empiriji, ili pokušava-
jući, ne uvek uspešno, da svoja intuitivna otkrića doka-
že u empirijskom materijalu. Dokazivati na objektivan,
empirijski način i naučno proverenim metodama ideje
do kojih se došlo intuitivno, i to ideje koje pripadaju
još uvek vrlo tamnoj i slabo dspitanoj oblasti ljudske
psihe, za svakog bi bio vrlo težak zadatak. Ovome za-
datku Jung nije dobro odgovorio, on je u mnogim svo-
jim definicijama oštao nejasan, neodređen i nedorečen.
Iako smo uvereni da nijedna ozbiljnija psihološka teo-
rija, pogotovo kada proizilazi od snažnog i originalnog
stvaraoca, ne može da bude lišena »pogleda na svet«,
Jungova analifička psihologija najviše je i najdublje
prožeta ovim pogledom sa kojim se mi možemo složiti ili
ne. Kakav je to pogled na svet? Ako smemo tako da se
izrazimo, on je paradoksalan.
Jung hoće da bude i naučnik, i filozof, i umetnik, i
on to sve uspeva da bude, ali po koju cenu? Mešajući
naučne iskaze sa metafizikom, gnostiku sa psihologizira-
nim neoplatonizmom (primedba Medarda Bosa), empiriju
sa spekulacijom, Jung je došao do paradoksa, pa je i či-
tavu analitičku psihologiju teško drugačije shvatiti. Ako
nemamo smisla za paradoks, Jung će nam ostati dozivot-
na enigma.

ZNACAJ JUNGA ZA NAŠE DOBA

Gotovo svi značajni ljudi u prošlosti, naročito oni

koji su kao Marks, Ajnštajn i Frojd visoko i daleko za-
mišljali tek od pre dve hiljade godina, kako Pastemak
jednom tačno reče, otpočeti proces stvarno istorijskog
zbivanja (istorijskog u odnosu na mitološko, bezvremeno

3 Jung, Odabrana dela, I 33

doba prehrišćanskih civilizacija), imali su svoje sledbe-
nike i nastavljače. Ovi su katkad kvarili i zatamnjivali,
katkad prosvetljavali i dalje unapređivali osnovnu mi-
sao svojih učitelja. Jedan od najuspelijih, zaista pre na-
stavljača nego sledbenika, bio je Karl Gustav Jung.
U Frojdovom delu bilo je neke genijalne jednostra-
nosti, samim tim nešto od dogme i fanatizma. Možda je
ovo slučaj sa svakim genijalnim pokretačem novog. Jed-
no vreme je izgledalo da je sve što je Frojd otkrio bilo
tačno; i tada, međutim, svako ko je i kritičnije, i intui-
tivnije posmatrao završeno delo Frojdovo, znao je i ose-
ćao da u njemu nedostaje nešto čoveku imanentno, neka
ddmenzija bez koje se čovek ne može zamisliti, a možda
ni podneti. Prolazeći kroz Frojdovu prizmu čovek je iza-
šao nekako ogoljen, pojednostavljen, bez spektra boja,
bez tajne i, kako Stefan Cvajg reče u svojoj studiji o
Frojdu, »bez poleta«. Kroz Junga je zastrujao priliv sve-
žeg vazduha u psihoanalizu, u nju je ponovo ušla nada
i polet. Njene ispitivačke d radoznale oči bile su opet
okrenute unapred sa pitanjem: kuda, ne ostajući samo u
prošlosti, sa pitanjem: kada i otkuda.
Odnoseći se prema samoj suštini života različito, i
to Frojd sa sumnjom d nepoverenjem, Jung sa očuvanim
i dalje negovanim »prapoverenjem« (Erikson), oni su
morali imati drugačiji i različit razvoj kako naučne mi-
sli tako i životne fdlozofije. Udaljujući se u starijim go-
dinama od empirije u kojoj je bio nenadmašan, gubeći
bliske učenike i preživljavajući vrlo teško dolazak na-
cista u Beč, Frojd je završio život uglavnom usamljen i
nesrećan, rvući se u sebi sa svojim večitim Mojsijem. U
svom dugom životu (tri godine je duže živeo nego Frojd)
Jung kao da je neprestano rastao i u širinu i u dubinu.
Započeo je i sam od empirije, od preciznog i do danas
vrlo cenjenog testa asocijacije sa kojim je već započeo
da uspešno traga za potisnutim i nesvesnim konflikti-
ma u čoveku i to tri godine pre susreta sa Frojdom.
Značajan je bio i njegov višegodišnji psihijatrijski rad
sa teškim psihozama i hroničnim duševnim bolesnicima
na ciriškoj klinici. Neposredan dodir sa sumanutostima
i halucinacijama psihotičara ne samo da ga nije uplašio i
obeshrabrio, već je u njima Jung otkrivao do tada nepo-

34
znati i neupoznati smisao. U regresivnim fantazijama
bolesnika Jung je prepoznavao ne samo bekstva bolesni-
ka u sećanja iz detinjstva, već i zametke novih rešenja,
punih smisla, njihovih teških unutanjih konflikata.
Posle Jungovog otkrića sadržaja njihovih psihoza,
duševni bolesnici su u očima psihijatara, a onda i osta-
log sveta, dobili ljudsku vrednost i ljudski smisao. Jung
je pomogao da dobar deo sveta radikalno promeni svoj
stav prema duševnim bolesnicima i to zauvek. Covek
čoveku postao je manje stran: duševno poremećeni tzv.
zdravom i zdravi duševno drukčijem. Dok je Frojd još
zazirao od duševnog bolesnika smatrajući da je psiho-
terapija kod ovoga neizvodljiva, pa je tako svoje glavno
interesovanje usmerio na neuroze, Jung je rano počeo
da vodi uspešnu psihoterapiju psihoza i tako otvorio put
drugim, još uvek retkim i smelim entuzijastima da se
sve do danas bave ovim teškim oblikom psihoterapije.
Značajno je da naglasimo da su gotovo sva otkrića
do kojih je Jung u toku svoga života dolazio bila ili plod
alhemijskog rada na samom sebi, ili, ako su podsticaji
dolazili spolja, na primer, od azijskih filozofa i religija,
onda ih je primao kao istinita (pa i tada često mnogo
kasnije objavljivao), tek pošto ih je proverio na sebi,
svojim učenicima i pacijentima. Jung je nosio u sebi
upravo čudesnu sposobnost metamorfoze. Iz svakog do-
dira sa nekim značajnim snom, nekim drevndm spisom,
velikim savremenikom, ali i sa prirodom, običnim ljudi-
ma, kao i duševnim bolesnioima, on je izlazio preobra-
žen, obogaćen i nov. Njemu zaista ništa ne samo ljud-
sko, već i živo nije bilo strano, od cveta i ploda nekog
drveta koje je sam gajio u svojoj bašti u Kisnahtu pored
Ciriha, pa do rascvetane »mandale« na nekom tibetskom
starom crtežu ili u toku tumačenja sna ili slike nekog
svog pacijenta. Zamerke kritičara da Jung misli i oseća
infantilno i na način modernizovanog animizma slične
su zamerkama neznalica Pikasu da pošto on, tobož, ne
ume da slika, njegove slike su infantilne, bizarne i eks-
travagantne. Slično kod svih velikih umetnika, delimič-
no i filozofa i naučnika, Jung je pokazao da infantilno
u čoveku nije uvek samo neurotično, već da je i stvara-
lačko i na koristan način prisutno kod svih velikih ljudi.

3* 35
»Detinjast je«, piše Jung u Psihologiji i alhemtji, »ne
samo onaj koji ostaje suviše dugo dete, već i onaj koji
se od detinjstva odvaja i misli da ono što on ne vidi,
više i ne postoji.«
Fenomeni sinhroniciteta koje je Jung otkrio još
dvadesetih godina ovog veka prilikom proučavanja stare
kineske knjige I Ging (Knjiga preobražaja), a svoje ot-
kriće saopštio javnosti tek 1952. godine, otkriće je akau-
zalnog principa, koje pored dobro poznatog i svakako
češćeg principa kauzaliteta otvara jednu novu dimen-
ziju u ljudskom saznanju, naročito u njegovom podmanju
prostora i vremena. Novija parapsihološka izučavanja,
naročito ona u SSSR-u, čine verovatnom Jungovu misao
»đa sa vremenskom egzistencijom našeg imutamjeg bića
paralelno protiče i jedna vanvremenska, čak i jednovre-
meno egzistiranje oba sveta, o čemu nas je do sada obu-
zimala samo po katkad slutnja«.
Posle plodnog podstreka koji je Jung pružio para-
psihologiji svojim izučavanjima na pacijentima i samom
sebi (jer je i sam posedovao neke neobične sposobnosti
koje su bile nasledne prirode), on se okrenuo neispita-
nom području srednjovekovne alhemije otkrivajući u
njoj, za modemog čoveka, vrlo aktuelan vid zbivanja.
Ne samo da je alhemija za Junga veličanstvena projek-
cija kolektivno nesvesnog, pa se zato može staviti u isti
red sa mitologijom, folklorom, religijom i dubljom sim-
bolikom u snovima, već Jung u alhemiji otkriva preko
duha žive, Mercurius dupleks, prinoip ujedinjenja su-
protnosti koji je Junga zainteresovao rano, i to od bio-
loških data pa do religiozne simbolike.
Jungovo bavljenje religijom, sve intenzivnije što je
ulazio u zrelije godine, posledica je različitih činilaca,
među kojima možda predstavljaju najvažnije Jungov
lični sukob sa ocem sveštenikom, kao i prirodna rado-
znalost čoveka koji misli i.koji hiljadama godina traži
odgovor na večita pitanja o životu i smrti. Kada je Jung
jasno formulisao svoje gledanje na religiju5, on je za so-
bom imao iz ove oblasti već bogato iskustvo, kako prak-
3 Izloženo je najjezgrovitije u njegovoj knjizi Psihološke
rasprave, koja je ušla u IV knjigu ovog izbora.

36
tično, tako i teorijsko, Otud njegove formulacije deluju
jasno i razumljivo, Za Junga je religija univerzalni
ljudski fenomen, a slika nekog višeg bića koje na nevid-
ljiv način upravlja čitavim kosmosom i ima udela i u
ljudskim delanjima na zemlji, arhetip, znači svojina ko-
lektivno nesvesnog svakog od nas. Ovo je za Junga psi-
hička istina koju ne treba ceniti manje od bilo .koje
istorijske ili fizičke istine. »Ideju boga treba svesno pri-
znati u čoveku jer inače, po pravilu, postaje bilo šta
drugo bog, najčešće neko ili nešto što je nedovoljno i
glupo i što na tek probuđenu svest tzv. prosvećenog sko-
rojevića deluje zarazno« Ljudska duša govori o bogovi-
ma već eonima dugo i govoriće još eonima budućeg
vremena.«
I pored ove jasne Jungove formulacije, njegov lični
odnos prema bogu, koji je bio uvek, verovatno namerno,
neodređen i nedefinisan, kao i odnos prema postojećim
religijama i njihovim konfesijama, nervirao je i teologe
i ateiste. I jedni i drugl nisu znali šta bi počeli sa jed-
nom ovakvom Jungovom misli: »Ponovo moram da na-
glasim da nijedan moralni zakon, niti pojam boga, niti
bilo koja religija nije izvana, s neba spopala ljude, već
sve to ima čovek in nuce u sebi, zbog toga čovek sve to
i stvara iz sebe.« Ovakve misli Jungove, međutim, ako i
ne odgovaraju očekivanjima teologa ili naučnika, do-
sledno izražavaju osnovnu njegovu ideju.
Pošto preko oca, protestantskog sveštenika, nije mo-
gao da uspostavi prisniji odnos sa hrišćanstvom, a po
raznovrsnosti svoje dinamične prirode upućen da traži
istinu i na drugim stranama a ne samo u svojoj kući,
Jung se okrenuo azijskim religijama posvećujući im du-
boku i ozbiljnu pažnju u toku nekoliko decenija. Jung
se nije zadržao samo na studioznom čitanju kineskih, in-
dijskih i tibetanskih spisa, već je i otišao u Indiju i dru-
žio se sa najpoznatijim sinolozima i indolozima njegovog
vremena. Jungov predgovor za Tibetansku knjigu mrt-
vih pokazao je iznenađujuću sposobnost jednog evrop-
skog čoveka da se uživi u daleki i dobrim delom nama
stran duhovni svet Azije.
U osnovi sve u nama teži da se manifestuje, jer je
svaki čovek potencijalni stvaralac, mikrokosmos u ma-

37
krokosmosu. Stvaralaštvo Jung obeležava kao psihički
faktor nagonima slične prirode, sa upozorenjem da stva-
ranje može da bude isto toliko destrukcija koliko i kon-
strukcija. Ovo destruktivno u stvaralaštvu proizilazi iz
naše još uvek čvrste ukorenjenosti u neobraćeno i sirovo
gorivo naše arhajske prošlosti. Malo je ko od modernih
psihologa bio u stanju da tako jasno pokaže dokle je sa-
vremeni čovek dospeo u svome odvajanju od primitiv-
nog mentaliteta i koliko mu je dug put još ostao do
stvarnog poznavanja sebe i sveta. Iako je verovao u život
i čoveka, Jung nikada nije imao iluzija o čoveku i ozbilj-
no je upozoravao na posledice, možda i katastrofalne,
slepog oslanjanja čoveka na jake ostatke primitivnog
mentaliteta u njemu, koji počivaju pre svega na magij-
skom odnosu prema objektu, »koji se ne sastoji ni od
čega drugog do od projekcija nesvesnih sadržaja u ob-
jekt«. Od bitne je važnosti za međuljudske odnose da
pojedini čovek izađe iz početnog stanja identiteta sub-
jekta i objekta i da konačno shvati i doživi da su mnogi
psihički sadržaji koje je on ranije naivno pripisivao ob-
jektu, u stvari subjektivni sadržaji. Ovakvih naivnih,
ali i patoloških projekcija ima još uvek bezbroj. Uvefc
iznova radije smo skloni da pripišemo sve moguće nega-
tivne i »zle« osobine svome bližnjem, nego da shvatimo
koliko su sve te osobine deo našeg sopstvenog nesvesnog
koga mrzimo, od koga se plašimo i koje ne želimo da
prepoznamo. Jednom reči, nema napretka u individua-
ciji bez prepoznavanja svoje Senke.
Suprotan odnos mišljenja i osećanja Jung poredi sa
odnosom muškog i ženskog u nama i van nas. Iako i sam
pripadnik patrijarhalno-protestantske kulture Evrope,
Jung igra značajnu ulogu u savremenom svetu u ubla-
žavanju razlika dzmeđu muškarca i žene. On priznaje
ženama puno pravo na stvaranje, a psihološki potpuno
opravdano ukazuje još uvek konzervativnom i patrijar-
halno raspoloženom muškarcu Evrope da je njegova
druga, noćna strana, Anima u njemu značajna ne samo
u uspostavljanju tolerantnijeg, mekšeg, ljudskijeg odno-
sa u svakodnevnom životu (izbegavajući na ovaj način
nepotrebnu oštrinu, pa i grubost koja bi proizilazila iz

38
njegovog samo »muškog« elementa), već je naglasio da
je ova »ženska strana«, »večno žensko« u nama, presud-
na u svakom većem umetničkom stvaralaštvu, kao i u ce-
lovitom religioznom doživljaju.
Protivnik svake vrste dogme i apstraktnog, odnosno
samo intelektualnog prihvatanja neke ideje od strane
modemog čoveka, Jung je tražio od njega, to smo već
vddeli iz prethodnog izlaganja, da proživi svako svoje
iskustvo i da svaku svoju značajniju misao bez straha
propusti kroz osećanja ili imaginaciiu.
Naslućujući istrošenost hiljadugodišnjih iskustava
Azije na introspektivno-religijskom planu bavljenja
samo svojim unutarnjim bićem, ali možda još veću istro-
šenost materijalističko-racionalnog uma čoveka Zapada
koji se bavi samo svojim spoljašnjim bićem, Jung je uka-
zao na buduće vreme velikog pretakanja iskustva sa
Istoka na Zapad i obratno, ističući izvesnu prednost
onog mišljenja koje se, tako reći, neposredno percipira
postajući povremeno na ovaj način slikovito. čovek Za-
pada uspeo je uz mnogo truda da odvoji svoj svesni um
od iracionalnog u sebi, ali time je izgubio totalnost indi-
vidualiteta. Krupan zadatak čoveka našeg doba jeste da
ponovo pronađe ovu celinu. »Seksualna i teorija ispunje-
nja želja«, piše Jung, »isto tako i teorija težnje za moći,
gledišta su vredna poštovanja koja ne udovoljavaju du-
bini i bogatstvu čovekove psihe.«
Jedan od načina otkrivanja svoga totaliteta jeste i
okretanje čoveka mitovima u sebi i oko sebe, jer nika-
kva nauka, koliko god je cenili, nikada neće moći da
zameni mit, niti će se moći iz nauke napraviti mit. Me-
đutim, sam^ ono što je mitsko u čoveku, dakle arhetip-
sko, svojina svačijeg kolektivno nesvesnog, ima trajnu
vrednost. Zašto hrišćanstvo traje skoro dve hiljade go-
dina, zašto su psihoanaliza i još mnogo više marksizam
pokrenuli svet? Jer su dodimuli nešto mitsko, dakle su-
štinsko i trajno u čoveku.
Iako je od mnogih autora koji su se bavili Jungom
često naglašavan njegov stav teleološkog determinizma,
ovakvo mišljenje je samo delimično tačno. Karl Gustav
Jung nije bio čovek kome je bila potrebna neka »pre-

39
stabilizirana harmonija«, nitd neka božija ruka koja bi
svemu davaia unapred smisleno obeležje. Dobro je po-
znato da se Jung nikada nije izjasnio, ni u javnim istu-
panjima, ni u intdmnim razgovorima o nekom svom ve-
rovanju u egzistenciju Boga. I u poslednjem pismu pre
smrti, upućenom prijatelju van der Postu, Jung je na-
pisao: »Ne mogu da vam kažem šta je Bog, sve što mogu
da vam kažem jeste da moje delo naučno dokazuje da
model Boga (pattern of God) postoji u svakom čoveku i
da ovaj model ima na svom raspolaganju veliku ener-
giju preobražavanja.« A u pismu Miguelu Seranu, jed-
nom drugom prijatelju i čileanskom pesniku, nepunu
godinu dana pre smrti napisao je sledeće: »Da je Bog
unapred znao njegov svet, on bi bio potpuno besmislena
mašina, a egzistencija čovekova uzaludan ćef.«
Sudbina čoveka na zemlji za Junga, kao i za mnoge
druge mislioce koji se od njega u svemu razlikuju, pot-
puno je neizvesna i zavisi samo od čovekove slobodne
volje. I konačno, u ovakvom svom nimalo determini-
stičkom stavu, kakav su, međutim, stav imali njegovi
švajcarski prethodnici u 16. veku, Cvingli i Kalvin, Jung
je mnogo sličniji Piku od Mirandole koji je u 15. veku
napisao o slobodi čovekovoj zadivljujuće reči koje je
Jung vrlo verovatno poznavao i sa kojima je mogao
mirno da se poistoveti. One glase:
»Nisam ti dao ni utvrđeno mesto, ni sopstveni lik,
niti bjlo kakav poseban zadatak, o Adame, da bi ono
mesto, onaj lik, ona preimućstva koje budeš sam želeo
prema svojoj želji i prema sopstvenom sudu postigao i
čuvao. Ograničena priroda ostalih zakonima je, koje sam
ja propisao, prinuđena. Ti, nikakvom prinudom ograni-
čen, odredićeš svoju prema sopstvenoj volji u čije sam
te ruke stavio. U središte sveta sam te postavio da bi
odatle bolje video sve što je u svetu. Nisam te učinio ni
nebeskim, ni zemaljskim, ni smrtnim, ni besmrtnim, da
bi, skoro kao slobodan i častan tvorac, samog sebe uo-
bličio i izvajao u obliku koji budeš sam izabrao. Moći
ćeš da se izrodiš u niže oblike, kao što su životinjski;
moći ćeš, prema sudu sopstvene duše, da se ponovo ro-
diš u višim, kao što su božanski.«

40
 O IZDAVANJU ODABRANIH DEJLA K, G. JUNGA

Karl Gustav Jung je prvi put predstavljen našoj či-

talačkoj javnosti knjigom Psihološki tipovi, u prevodu
Miiloša Đurića i sa predgovorom Vladimira Vujića 1938,
godine u izdanju »Karijatida«. Iako se danas, posle sko-
ro četrdeset godina od ovog prvog izdanja, možemo upi-
tati da li je upravo ova Jungova knjiga u njegovom do-
tadašnjem već zamašnom opusu stvaranja bila najrepre-
zentativnija za njegovo učenje, moramo priznati da je
njegova tipologija ličnosti, i onda kao i danas, šesnaest
godina posle njegove smrti, jedan od kamena temeljaca
celokupnog Jungovog stvaranja. Otud nije slučajnost da
je knjiga Psihološki tipovi doživela svoje drugo izdanje
1963. godine sa opširnim i brižljivim predgovorom Bo-
rislava Stevanovića.
Pošto je interesovanje za celokupno stvaranje, kao i
za ličnost Karl Gustava Junga, naročito od ovog drugog
izdanja Psiholoških tipova lagano raslo, ne samo u kru-
govima psihologa i psihijatara u našoj zemlji, već i u
krugovima stvaralaca u drugim oblastima kulture, na-
ročito među umetnicima, ali i sociolozima, etnolozima i
antropolozima, pisac ovog predgovora poduhvatio se te-
škog posla da u vrlo ograničenom obimu biblioteke Zo-
dijak (izdavačke kuće Vuk Karadžić u Beogradu), načini
skroman izbor iz, u međuvremenu izvanređno nabujalog
stvaranja Karl Gustava Junga. Snabdevena relativno
obimnim predgovorom, u prevodu Slobodana Jankovi-
ća, knjiga Lavirint u čoveku pojavila se 1969, godine i
bila dosta brzo rasprodata.
Ime Karl Gustava Junga i njegovo delo, već i do
tada prilično poznato, postalo je još poznatije našoj kul-
turnoj javnosti i ono je postalo predmet sve češćih po-
minjanja ili citiranja u kraćim ili dužim raspravama na-
ših poznatih naučnika i umetnika. 1973. godine, zahva-
ljujući zalaganju zagrebačkog filozofa Ivana Salačića, u
izvanrednoj opremi zagrebačke »Mladosti« štampana je
poslednja knjiga Karl Gustava Junga (uz saradnju nje-
govih najpoznatijih učenika) Čovek i njegovi simboli,
koja je doživela zapažen prijem kod čitalaca.

41
 Pomenute činjenice koje su ukazivale na očigledan
i neprestani porast interesovanja, kako kod stručnjaka
u psihologiji i psihijatriji tako i kod mnogobrojnih kul-
turnih ljudi u našoj zemlji za originalnu stvaralačku mi-
sao Karl Gustava Junga, zatim uvid u rasprostranjenost
Jungove misli i njegovog učenja u gotovo svim evrop-
skim zemljama, kao i Americi, koje su već ranijih go-
dina bile podrobno obaveštene o ovom učenju preko
mnogobrojnih prevoda Jungovih dela na gotovo sve ev-
ropske jezike (neka dela su prevedena i na vanevropske),
dali su za pravo dr Stevanu Vlajkoviću, psihijatru i pre-
davaču na Jungovom Institutu u Cirihu da uz saradnju
i razumevanje naših stručnjaka i Izdavačkog preduzeća
Matice srpske u Novom Sadu, napravi jedan nov i da-
leko obimniji izbor Jungovih dela. Smatramo da je ovaj
izbor, i pored teškoća koje su ga pratile a o kojima
dr Vlajković piše na kraju svoga Pristupa delu K. G.
Junga, uz još brojnije teškoće i prepreke na koje su na-
ilazili prevodioci izvanredno složenog teksta, Desanka i
dr Pavle Milekić i Tomislav Bekdć, skoro u potpunosti
zadovoljio i da će ovaj višestruki trud naići na priznanje
i dobar prijem kod naših jugoslovenskih čitalaca.
Kao što smo to vdše puta u predgovoru isticali, uče-
nje Karl Gustava Junga nije bezuslovno prihvaćeno od
svih poznavalaca psihološke materije koja se u Jungo-
vom delu raspravlja. Jungova ličnost bila je izvanredno
dinamična, protivrečna i u svojoj originalnosti i nepred-
vddljivosti ne uvek lako prihvatljiva, niti je bilo uvek
mogućno pratiti Jungovu misao bez napora i sopstvenih
transformacija. Kada je jednom Jungov biograf i prija-
telj E. A. Benet (Bennet) upitao Junga o izvesnim njego-
vim ranijim pogledima koji ne stoje u saglasnosti sa ka-
snijim, Jung mu je odgovorio: »Hazume se da postoji ra-
zlika. Te stare trice već su hladna supa.«
Mnogi Jungovi stavovi, naročito oni koji se odnose
na učenje o arhetipovima i kolektivno nesvesnom, zatim
o religiji i alhemiji, o društvu i ekonomsko-socijalnim
zakonima koji ovim upravljaju, još uvek su danas spor-
ni ili nisu pnihvaćeni. Vizionarska priroda Junga povre-
meno je potpuno izlazila iz inače čvrste empirijske nauč-
ne baze na koju ga je njegovo solidno švajcarsko vaspi-

42
tanje i školovanje upućivalo. On se sa tih izleta u
nepoznato vraćao sa otkrićima koja su uznemiravala i
zbunjivala ljude oko njega, ostavljajući i njih i Aas u
nedoumici da li se radi o otkrićima koje će tek bliska ili
dalja budućnost da potvrdi, ili o čisto subjektivnim sta-
vovima koji su imali značaja i vrednost samo za Jun-
govu ličnost. Podozrevamo i pretpostavljamo da među
Jungovim hipotezama vizionarskog porekla ima i jedne
i druge vrste otkrića.
Ovim predgovorom želeli smo da prikažemo čitao-
cima što je moguće objektivnije i kritičnije Jungovo
delo, ostavljajući, naravno, i samim čitaocima da donesu
svoj sud o vrednosti i originalnosti ovog dela. Smatrali
smo da se stvaralaštvo Karl Gustava* Junga, plodnog
stvaraoca jedne nove vrste psihologije, nazvane »anali-
tička« ili »kompleksna«, sa otkrićima i dostignućima u
njoj koja će ostati trajna baština psihologije i psihijatri-
je, danas ne može vdše da zaobiđe i da je zbog toga bilo
potrebno da se u jednom trenutku stvaralačkog uspona
i zrelosti naše kulture pojavi ovaj i ovakav izbor.

Dr Vladeta Jerotić

43
 PRISTUP DELU K. G, JUNGA

Cinjenica da je u psihologiji subjekt istovremeno i

objekt istraživanja, da psiha posmatra i istražuje samu
sebe, jedinstvena je i stavlja psihologiju kao nauku u
izuzetan položaj. Ona se za razliku od drugih nauka ne-
prekidno suočava sa problemom objektivnosti, uporno
nastojeći da u svom domenu nađe »Arhimedovu tačku«,
tj. ono objektivno uporište pomoću kojeg bi uspela da
sebe izdigne iz stalno prisutne subjektivnosti. Bez te
uporišne tačke ona je sapletena u vlastitoj mreži i s pra-
vom izvrgnuta kritici i rezervisanom stavu naučne jav-
nosti.
Jedan od psihologa koji se intenzivno bavio ovim
problemom je K. G. Jung. Put k rešenju koje nam on
predlaže je isto toliko originalan koliko i iznenađujući:
on nam ukazuje na »objektivno nesvesno«, na sferu ne-
svesnih psihičkih zbivanja, koja su kao i sama priroda
oslobođena subjektivnosti ovog ili onog Ja i prema kojoj
čovek stoji u istom odnosu kao i prema spoljašnjoj stvar-
nosti. Ovo »objektivno psihičko« je utoliko objektivno
ukoliko je opšte ljudsko i nezavisno od pojedinačne sve-
sti i utoliko stvarno ukoliko, kao i spoljna priroda, de-
luje, stvara.
Ne zalazeći u ovo interesantno područje Jungovih
istraživanja, sa kojima će se čitalac susresti na mnogim
mestima njegovih spisa, hteli bismo ukazati na još jedno
obeležje psihologije, koje je takođe izdvaja iz kruga
ostalih nauka. Sve naučne grane, uključujući tu i njiho-
va uža, specijaiizovana područja, odaju istorijski orijen-
tisanom pogledu određen kontinuitet razvitka, jedan lo-
gički sled razvojnih etapa, u kom klasične, velike naučne

45
oblasti vuku korenje iz svojih davnih istorijskih »prete-
ča«, dok specijalne discipline izrastaju iz njih. Sve one
imaju svoju istoriju. Psihologija izgleda da je nema. For-
malno, ona je — na svoju sreću ili nesreću — izrasla u
okrilju medicine, sadržajno međutim, kao nauka o psi-
hički nesvesnom, ona nema svojih preteča u istoriji,
osim ako se filozofske sentencije prošlih vekova ilegi-
timno uključe u njenom domenu. Pri tome je psiha ono
»najbliže« čoveku, ono što ga prati od njegovog posto-
janja.
Psdhologija se pojavila krajem prošloga veka tako
reći iz ničega, bez prethodnika, vesnika ili preteče, iz-
nenadno i naglo — kao nagli okret čoveka ogledalu. In-
teresovanje koje je izazvala može se isto označiti kao
izuzetno i neobačno. Ono je prešlo sva očekivanja. t) vok se
mikrobiologijom ili radiologijom, koje datiraju iz istog
vremena, i koje su se isto razvile u okvirima medicine,
danas bave samo stručnjaci, psihologija je postala »opšte
dobro« izazivajući interes šire javnosti. I ovo izdanje
Jungovih dela javlja se zahvaljujući tom interesovanju i
ima istovremeno ambiciozni cilj da ga bar delimično za-
dovolji. On izlazi u vreme naglog porasta interesovanja
za sve psihološko. U zadnjih deset godina izdato je više
knjiga iz oblasti psihologije negoli u prethodnih sto, a
ako se ovom poređenju priključe i radovi iz naučno-
-stručnih časopisa, onda je prevaga prema novijem vre-
menu još znatno veća.
Otkuda ovaj porast interesa za psihologiju?
Na ovo pitanje, koje i Jung postavlja (knjiga: Duh
i život; Problemi modeme psihoterapije, stav 6), poku-
šaćemo da odgovorimo. Tim će nam se tokom izlaganja
i analize pružiti prilika da na primeru, tako reći u prak-
si, prikažemo Jungova shvatanja i ukratko obradimo dva
osnovna pojma njegove psihologije: arhetipove i pro-
jekciju.
Prilazeći gornjem pitanju moramo prvo primetiti da
se porast interesa ne ograničava samo na psihologiju, već
da on, u sveopštem zamahu razvitka, obuhvata i ostala
naučna područja. Ovo ostaje nepromenjeno i zahteva
razjašnjenje i onda ako zaključimo da se interes za psi-
hologiju posebno ističe u tom sveopštem porastu. Stoga

46
se gornje pitanje nužno menja i prvo traži objašnjenja
koja se odnose na nauku u celini, uključujući sve njene
discipline. Tek posle razrade ove opšte tendencije, mo-
žemo preći na analizu specijalnog, tj. na pitanje zašto
baš*psdhologija izaziva natprosečno jak interes.

EKSTENZIVNOST NAUKE I ARHETIP

Ko je uključen u ma koju oblast naučnog rada, slo-

žiće se sa konstatacijom da se broj naučnih publikacija u
zadnjim decenijama naglo povećao i da je on i dalje u
vrtoglavom porastu. Ovo ide do te mere da se čak i u
uskom području neke discipline, ne bitni ald najopse-
žniji deo posla sastoji u skupljanju i obrađivanju teško
preglednog materijala već objavljenih radova. U nauč-
nim časopisima može se stoga naioi na publikacije čiji
opseg zauzima tek nešto više strana od onih koje su po-
trebne za citiranje već objavljenih radova na koje se
dotično delo poziva. Ilustracije radi dovoljno je navesti
brojke objavljene od Arntza i Glassa1, po kojdma »Che-
mical Abstracts« referišu godišnje o 216 000 publikacija
i patenata iz oblasti hemije, a čiji godišnji prirast iznosi
17 000. Kada bi hemičar tri sata dnevno čitao samo na-
slove ovih referata, u godinu dana bi pročitao samo po-
lovinu objavljenih.
Čovek se dakle nalazi pred opasnošću da od silnih
stabala ne sagleda šumu. Čemu taj napredak u širinu?
Sta goni čoveka onoj horizontali koja je, kako kaže Jung,
pre oko četirsto godina stupila na mesto (gotske) ver-
tikale?
Piirodno da se čovek u naučnom radu koncentriše
na istraživanja onih veza i odnosa, čije će dspitivanje,
prema njegovoj logički konstruisanoj pretpostavci, do-
prineti rasvetljenju centralnih problema određenog na-
učnog područja. Ali u tom radu on preduzdma i istraživa-
nja koja već unapred, prema svim predviđanjima, neće
doneti rezultate posredno ili neposredno vezane sa cen-
tralnom problematikom. Ovo se naročito zapaža u obla-

1 Helmut Amtz und H. B. Glass: Informationskrise, Fi-

scher Verlag, Frankfurt 1969.

47
sti takozvanih bazičnih istraživanja (»Basic Research«,
»Grundlageforschung«). Zbog ove ekstenzdvnosti stiče se
utisak kao da se kod mnogih naučnih radova radi o ne-
važnim, nebitnim, u najmanju ruku od prakse udalje-
nim stvarima. Ona dovodi do sve većeg nagomilavanja
informacija, do stalnog, neobuzdanog prirasta novih či-
njendca, čije nas mnoštvo pre zbunjuje negoli orijentiše.
Otkuda ova ekstenzivnost u nauci, ovo bavljenje i sa
na izgled nebitnim, nevažnim, marginalnim, sporednim?
— Pitanje je utoliko opravdano, ukoliko od odgovora
očekujemo sagledavanje činilaca, koji su odgovomi za
stanje u kome seme koje sejemo preti da nas uguši u
svom bujanju i rastu.
Nestručnjak dobija utisak kao da se ovde radi o ne-
koj vrsti l’art pour l’art-izma u nauci, gde je naučnik
gonjen samo nagonom za saznanjem, a ne rukovodi se u
svom radu pragmatičkim principima. U pojedinačnim
slučajevima ovo zaista može biti tako, tj. ovaj ili onaj
naučnik može biti motivisan samo tim hvalevrednim
stremljenjem, međutim nastala situacija u nauci kao ce-
lini ne bi se mogla rastumačiti tim podsticajima. Jer, dok
pojedinac želi nove uvide, jasnoću i širenje horizonta,
rezultati njegovih nastojanja in toto prete suprotnim
efektima. Ovaj preokret, ova preteća enantiodromija
(izraz po Jungu) pruža dovoljno razloga da se pojava
osvetli i sa psihološkog, ne isključujući time i vrednost
kojeg drugog stanovišta.
Psihologu pada u oči činjenica da je spomenuto bav-
ljenje nevažnim, sporednim, marginalnim, iracionalan
akt. Sa racionalnog stanovišta, naime, nalazimo da je
jedno od glavnih svojstava inteligenoije razlikovanje
bitnog od nebitnog i agiranje prema toj spoznaji. Ovde
je međutim obmuto. Stoga sjnemo pretpostaviti da su u
igri i iracionalni faktori, koji nagone čoveka da iracio-
nalno postupa. Jung je ovakve faktore otkrio u produk-
tima nesvesnog psihičkog života i nazvao ih psihičkim
determinantama, dominantama ili arhetipovima.
Individualna analiza mogla bi i u pojedincu otkriti
ovaj iracionalni faktor, tj. dominantu koju smo, iza po-
trebe za bavljenjem nevažnim i sporednim, upravo na-
slutili u oblasti nauke. U tu svrhu ona bi morala da pro-

48
dre u dublje psihičke sfere nesvesnog, koje su oslobo-
đene od subjektivnih implikacija ovog ili onog Ja i nje-
govih nesvesnih ličnih aspekata. Međutim ovo otkriće bi
bila slučajnost zavisna od momentalne konstelacije ne-
svesnog u analizantu. Osim toga ono nam ne bi demon-
striralo univerzalnost, tj. kolektivni karakter dominante.
Metoda koja sa sigurnošću pruža mogućnost sagledava-
nja svake dominante i koja istovremeno potvrđuje njen
kolektivna karakter bazira na dubinsko-psihološkoj po-
stavci koja glasi: sve što je nesvesno, istovremeno je i
projektovano u spoljašnjem realitetu. Prihvatanje ove
postavke omogućuje da se sve ono što je nesvesno, uklju-
čujući i psihičke dominante, sagleda u psihičkom pro-
jekcionom polju. Kako ovo obuhvata sve oblasti kultur-
ne i duhovne delatnosti čoveka, to i metoda mora da
stavi pod analitičku lupu sve te oblasti.
U konkretnom slučaju to bi značilo: kada je se u
analizi pojedinca (ili kao ovde u području nauke) nazrela
neka dominanta (ovde je to spomenutd iracionalni fak-
tor), onda je potrebno uz pomoć jedne, u biti kompara-
tivne metode, tražiti istu i u drugim oblastima čovekove
kulturne i duhovne delatnosti. Psiha u delima ostavlja
otisak svoje strukture. Ako se ista đominanta sagleda
i u drugim oblastima, time nije učinjen nijedan korak
ka njenom kauzalnom objašnjenju, ali upoređivanjem
njenog značaja, uloge i dejstva u različitim oblastima,
dolazd se bliže spoznaji njenog smisla.
Ovaj postupak Jung je nazvao metodom amplifika-
cije (ampli-facere = proširiti). Ona se ne mora raspro-
streti na sve oblike manifestacije Ijudskog duha, kako to
na prvi pogled izgleda. Ne moraju se komparirati sva
projekciona polja, sve oblasti. Jung se, kao što je po-
znato, bavi uglavnom kulturno-istorijskim oblicima, i to
onim koji vremenski leže daleko —■ stotine i hiljade go-
dina — od nas. Njegov interes je posebno okrenut istoriji
starih kultura, istoriji religija, mitologiji, pričama, le-
gendama, bajkama, psihologiji primitivnih i čitavom
kulturnom dobru koje nam otkriva etnologija. Površnom
poznavaocu Junga ovo deluje kao mističarstvo, religioz-
nost i sl. Iza tog interesa stoje drugi razlozi. On naime
polazi od činjenice da su se ovi kulturno-istorijski obli-

4 Jung, Odabrana dela. 1

49
ci manifestaoije ljudskog duha — za razliku od savreme-
nih — prenašali kroz vekove i milenija isključivo usme-
nim predanjem. Na taj način, stalnim ponavljanjem, sa
njih je otpalo sve lično i subjektivno d ostalo je samo
ono što je opšteljudsko, što je bilo od opšteg interesa,
što je odražavalo opšta stremljenja, nadanja, potrebe i
strahove. Usmenim predanjem oni su prošli neku vrstu
destilacionog procesa, tako da je u njima ostalo samo
ono što je suštinsko, što odražava ljudsku psihu u nje-
nim osnovnim, struktumim elementima. Zato se u njima,
kao u koncentrisanim projekcionim poljima duše, naj-
lakše sagledava njena struktura i njeni osnovni deter-
minirajući elementi: psihičke dominante ili arhetipovi.
Kao najbliži primer mogu se uzeti narodne priče i
bajke. One su sve do braće Grima i Vuka Karadžića žive-
le i održavale se isključivo usmenim predanjem. Prepri-
čavane bezbroj puta, one su morale izgubiti svaku ličnu
subjektivnu crtu, jer bi inače izgubile slušaoce. Nikada
nije interesantan lični kompleks, ma kako on bio ver-
balizovan, već onaj sadržaj koji i nas dotiče, koji ima
opšte značenje, koji i u nama odzvanja. Makar da su i
postale iz fantazije ili doživljaja pojedinca i time prvo-
bitno bile opterećene ličnim sadržajima i subjektivnom
obojenošću, one su tokom prepričavanja izgubile tu crtu
i poprimile samo one elemente koji su opšte ljudski. Pri-
če i bajke bi se — uz ograničenja koja zahteva svaka pa-
ralela — mogle nazvati bestselerima stoleća. Poprimivši
opšti karakter one su izražavale najintimnije i najdublje
u ljudima, a ne u ovom ili onom čoveku. Otuda one, kao
projekciona polja psihe, sadrže struktume elemente psi-
hičkog. Njihova apsurdnost i iracionalnost trebalo bi i
najokorelijem racionalisti da otvori oči, kako bi uvideo
da duša nije samo pamet i da duh nije samo intelekt.
Sakupljanjem bajki i njihovim objavljivanjem pre-
data je budućim pokoljenjima bogata riznica narodnog
blaga, a komparativnom anatomu psihe njen fiksirani
preparat. Stampanjem one su skoro neprimetno usahnu-
le da bi se čovek mogao čuditi »apsurdnoj logici« svojih
predaka.
U pričama, bajkama, legendama, mitovima, kao i u
svim kulturno-istorijskim oblicima duhovnog stvarala-

50
štva, koji kroz duge periode vremena nisu bili fiksirani
nego usmeno prenošeni, nalazimo psihičke dominante u
vidu tipičnih figura, motiva i situacija. One su prisutne
i u današnjim oblicima kulturne i naučne delatnosti, ali
(zbog nedostatka »destilacionog efekta« usmene predaje)
ne u tako sažetoj meri. Otuda interes Junga za mitolo-
giju, religiju, astrologiju, alhemiju, bajke, legende itd.
— Ako, sledeći ga, bacimo pogled na ta područja i upi-
tamo se koji motiv nalazimo u njima, koji bi smisleno
odgovarao našoj, u području nauke naslućivanoj domi-
nanti, onda bi to bio motiv neuglednosti heroja.
Kako u religijama, tako i u pričama, bajkama, le-
gendama i mitovima heroj je uvek onaj sa kim niko ne
računa, koji na izgled nema nikakve šanse, koji je pre-
zren a često i ismevan, koji je u prvom momentu neza-
pažen, koji se drži kao nevažan, sporedan, marginalan. U
pričama je to treći, najmlađi2 sin cara, koji je ne samo
neugledan i nespretan, već i priglup i kukavica, nevičan
borbi i predmet omalovažavanja. Kao primer može se
uzeti priča u kojoj će princezii iz dalekog carstva do-
biti za ženu onaj od trojice sinova, koji je pronađe pra-
teći let odapete strele (oružje u medijumu /vazduha=
intelekt). I dok prva dvojica snažno odapinju strele, ali
se posle dugog traženja u datim pravcima vraćaju praz-
nih ruku, treći nije u stanju ni da čestito barata tim
oružjem. Njegova strela pada, uz grohot prisutnih, tek
nekoliko koraka od njega — i gle, baš tamo se nalazi
otvor u zemlji (nesvesno), kroz koji se on spušta (kata-
basis!) u susret avanturama (iskušenja, »Quest») da bi
najzad našao i princezu (Anima!) i dobro skriveno blago
(Sopstvenost!). Heroj je uvek u početku nezapažen, on
se jednostavno previđa. Ako se i zapazi, onda se smatra
kao nešto nevažno, nebitno, pa čak i negativno. A ipak
on sa tim (od trenutno važećeg stava svesti negativno
ocenjenim) osobinama savladava prepreke, rešava zago-
netke i pobeđuje da bi postao novi car (i sa sobom doneo
nov stav svesti).
Heroj dolazi uvek iz neočekivanog ugla i u svojoj
prvoj, u odnosu na dominantnu svest ilegalnoj fazi, on

2 Na ovom mestu ne može se zaći u obradu pitanja zašto

je on uvek treći i najmlađi.
4* 51
je izvrgnut po život opasnim situacijama (zmije napada-
ju Herakla u kolevci!). On je kao tanana mladica, koju
bi svako mogao da zgazi kada je ne bi prevideo i koja
se skoro neprimetno razrasta u ponosni hrast da bi na
kraju vlastitom krunom krunisao samoga sebe.
»Heroj« može nastati samo od onog što se previđa,
što se drži kao nevažno, sporedno, marginalno, neupo-
trebljivo, što se odbacuje. »Kamen koji odbaciše zidari,
onaj posta glava od ugla.« Na Istoku je to onaj koji je u
toj meri nezapažen da »je manji od najmanjega, a ipak
veći od najvećega«.
Kao što je gore spomenuto psihička dominanta se
može naći i u projekcionom polju savremene duhovne
delatnosti. Tako ovaj motiv nalazimo i u svakom krimi-
nalnom romanu i to kao crtu koja ga čini interesantnim
i privlačnim: dok isleđivanje predstavlja logikom vođe-
ni i u najverovatnijem pravcu uspeha usmereni postu-
pak, na kraju romana nam jedan na oko nevažan, spore-
dan detalj otvara vrata pravom rešenju.
Vrativši se polaznom pitanju možemo reći:
Upravo ovo instinktivno saznanje, koje nije nikakva
ad hoc izmišljena postavka intelekta već prava mudrost,
govori nam da jedna naučna informacija, podatak ili
otkriće, ma koldko ono bilo malo, ma koliko stručna pu-
blikacija bila samo »prilog doprinosu« ovoj ili onoj temi,
ma koliko ono sada izgledalo nevažno, sporedno, margi-
nalno, može možda već sutra da zauzme ključnu pozi-
ciju i da otvori vrata sasvim novim spoznajama i hori-
zontima. Ovo instinktivno saznanje nije misao ili osećaj.
intuicija ili percepcija, nego sve skupa, jedna vrsta ti-
pičnog ponašanja, shvatanja i delovanja, jedan tip, a po-
što se rialazi od pamtiveka u svim oblicima ljudskog
stvaralaštva — arhetip.
Arhetip neuglednosti heroja određuje nas i u nauci
i prisiljuje da rasipnički trošimo energiju i materijalna
sredstva, da se gubimo u nepreglednoj ekstenzivnosti —
koja uostalom nikako neće da previdi sporedno.
Sa ovim je dat odgovor na prvo napred postavljeno
pitanje, jer se interes publike kao i stručnjaka kreće pod
istom određenošću. Ujedno postaje razumljivo zašto je
Jung našao više odjeka u širim oblastima kulturne delat-

52
nosti negoli u biološki orijentisanoj medicinskoj psiholo-
giji. On ne govori samo o duši koja se kao vonj širi iznad
gnojiva i koja u svakom novom detetu uvek iznova po-
činje da pati kod prvog uskraćivanja dojke, već i o duši
koja je oduvek patila i sama nalazila rešenja, koja i pat-
nju i rešenje nosi u sebi, a čiji tragovi stoje utisnuti u
spomenicdma našeg kulturnog stvaralaštva. Kulturni
radnik stoji bliže Jungovoj psihologiji, jer se on bavi u
suštini istom problematikom, mada su jezik i aspekt po-
smatranja nužno drugi. Ilustrirajući ovo citiraćemo deo
članka Kritička svijest Predraga Matvejevića*:
U mnogim prilikama obićno se »ne uviđa« da stvarni
poticaji obnove na razini historijskog procesa ne dolaze iz
ustaljenih i potvrđenih tokova, nego više iz onih, nazovimo
ih ipak tako, »marginalnih« područja u kojima se začinju
inovativne, u prvi mah prividno »neupotrebljive« tendencije:
i marksizam prije sto godina Ui ienjmizam na početku ovog
stoljeća bili su najprije »marginalm« u odnosu na dominant-
na stanja stvari. Spriječiti u ime potpune »monolitnosti<v ili
»homogenosti« (društvene, državne, ideološke, nacionaine) da
se za duži period takve »marginalnosti« ne mogu — u dru-
štvu općenito i u kulturi posebno —* kretati prema središnjici
i (kritički) stimulirati postojeće relacije na promjenu, znači
omogućiti prevlast duhovnog konformizma i društvene sta-
gnacije.
Isti je slučaj i u psihoterapiji. Gornji citat može se
skoro u celosti »prevesti« u polje Jungove psihologije:
U mnogim prilikama obično se stvara otpor i ne uvi-
đa da stvami poticaji obnove ličnosti na razini indivi-
dualnog procesa razvitka (individuacije) ne dolaze iz
ustaljenih i potvrđenih tokova, nego više iz onih, na-
zovimo ih tako, marginalnih područja u kojima se dej-
stvom arhetipa (neuglednosti heroja) začinju inovativne
u prvi mah prividno neupotrebljdve tendencije. Sprečiti
u terapijskom postupku u ime »monolitnosti« i »homoge-
nosti« dominirajućeg stava svesti da se, u konfrontaciji

* Predrag Matvejević: Kritička svest, Čianak u NIN-u,

br. 1283. od 10. avg. 1973, gde se napominje da isti članak
uskoro izlazi iz štampe u okviru knjige pod naslovom: Prema
novom kulturnom stvaralaštvu.

53
sa nesvesnim sadržajima, za duži period takve margi-
nalnosti ne mogu asimilisati i time omogućiti kretanje
prema središnjici ličnosti stimulirajući postojeće odnose
psihičkih snaga na promenu, znači omogućiti prevlast
jednostranog stava svesti pa tim i neuroze.
U psihoterapiji se arhetip neuglednosti heroja javlja
u snovima, vizijama, fantazijama, halucinacijama, crte-
žima i sl. u onim konstelacijama nesvesnog, koje su ne-
čim »bremenite«. U psihologiji svakidašnjice to može
biti neka nejasna misao, ideja, iskra, jedan sramežljivi,
jedva primetan osećaj ili opažaj. Katkada on raste u
nama kao intuitivno naslućivanje, polako ali postojano
sve do izvesnosti. To može biti naša najveća patnja i naš
najhrabriji poduhvat. Ali on se najčešće ne vidi ili neće
da se vidi. Naša svest je toliko mlada i slaba — ona je
najnovija tekovina evolucije — da se rado zabarikadira
iza trenutnih postignuća ne dozvoljavajući slobodan pri-
stup nesvesnim impulsima. Ako to ne plati neurozom,
onda se pod dejstvom spoljnih, društvenih faktora »odr-
žava na vodi« kao prividno zdrava, ali učaurena, ukoče-
na, sterilna. Bez spomenutih impulsa se i najpreciznija
savršenost svesne funkcije vrti u začaranom krugu. Zato
će, opšte rečeno, intuitivac naći »heroja« u sitničavoj
preciznosti koju prezire, a najoštroumniji mislilac naći
će izvor kreativnosti u svojoj gluposti — ako je se
ne boji.

O ARHETIPOVIMA

Jung je arhetipove uočio prvo kod psihotičkih paci-

jenata za vreme svog rada u psihijatrijskoj klinici Burg-
helzli u Cirihu. On je zapazio da se mnogi motivi u ha-
lucinacijama bolesnika — a posle i u snovima zdravih —
poklapaju sa onima iz mitologije. Naravno da je kod toga
izgledalo najverovatnije da se radi o snenoj obradi, ili o
halucinatornoj obradi sadržaja iz sećanja, (i u gomjem
primeru navedenog citata može se smatrati da je motiv
»marginalnog«, neuglednog heroja, samo varijacija od-
gojem tj. tradicijom utisnute slike, da se u pozadini raz-
rađene misli krije motiv iz nekad pročitane bajke o neu-

54
glednom carevom sinu koji pobeđuje). Ali Jung je naila-
zio i na motive kod ljudi, gde je praktički bdlo isklju-
čeno da bi se oni mogli sećati na nešto što nisu nikada
čuli. Tako se npr. jedan neuki pacijent ne može sećati
egipatskog mitologema, o kojemu ga njegova lokalna
kulturna sredina (negde u švajcarskim brdima) nikada
nije poučila. Teoretski međutim ne može se sa sigurno-
šću isključiti kriptomnezija, pojava kod koje se ne se-
ćamo nečega što smo ipak nekada čuli ili videli, i zbog
toga držimo da je dat sadržaj sasvim nov.
Jedan od slučajeva koji isključuju kriptomneziju,
gde ni teoretski nije moguće da se radi o uticaju od-
goja i ličnog iskustva, bdo je onaj gde je Jungov paci-
jent halucinirao takozvani »motiv sunčanog penisa«: iz
sunca klateći se visio je penis iz koga je duvao vetar
naizmenično na jednu i na drugu stranu i to u istom
ritmu, kako je pacijent stereotipno okretao glavu levo
i desno. Isti motiv Jung je četiri godine kasnije našao u
tek tada otkrivenom i publikovanom starogrčkom papi-
rusu u kome je opisan jedan mitraistički ritual.4
Motivi dakle mogu da i autohtono izrastaju u mana
bez uticaja ličhog iskustva. Oni (tj. njima podležuća di-
spozicija za stvaranje sličnih i istdh motiva: arhetipovi)
su apriorni faktori našeg psihičkog funkcionisanja u
istom smislu kao i instinkti. Ovi zadnji se ne moraju
prenositi poučavanjem niti sticati iskustvom. Ptica će
graditi gnezdo i kada je od rođenja izolovana od dru-
gih. Arhetipovi su determinante kao i instinkti, ali sa-
gledane u psihičkoj dimenziji. Sto ih Jung ne naziva in-
stinktima leži u konzekventnosti strogog empiričara, koji
iskustvom nije ovlašten da pojavu u psihičkoj sferi iden-
tifikuje sa onom iz biološke. On samo konstatuje da se
arhetipovi ponašaju u oblasti psihičkog kao instinkti u
biološkom.
Verovatno su oni vezani uz naslednom osnovom od-
ređeno funkcionisanje mozga i nervnog sistema uopšte.
Kao što je funkcija oka nasledno određena pre svakog
individualnog iskustva na širinu »optičkog spektra« u
nizu elektromagdetskih talasa raznih frekvencija, a akt

4 C. G. Jung: Simboli preobražaja, Rascher Verlag,

Cirih,
1952. str. 169. Prvo izdanje iz godine 1911.
55
viđenja određen ne samo objektom već i tom naslednom
osnovom, tako je i npr. doživljaj »majka« i njegov smi-
sao određen ne samo konkretnim objektom majke, već i
arhetipom majke. I kao što bi oko, da ima svoju svest.
registrovanje talasnih dužina od 4000 do 7500 Angstre-
ma označilo kao akt najveće smislenosti i bilo svesno
toga tek iskustvom tame, a kad bi mu u procesu isku-
stva bile pružene frekvencije samo od 6000 do 7500 A
doživelo to kao izvor smetnji i »kompleksa«, tako i čovek
označava doživljaj »majka« kao duboko smisaoni, biva
tog svestan tek zapažanjem »nermajke« (negativne maj-
ke, »maćehe«, »veštice«), a »kompleks majke« doživlja-
va tek kroz individualna neadekvatna iskustva sa kon-
kretnom majkom.
Ovde je izvršen pokušaj skiciranja jednog aspekta
arhetipa, i to onog koji je za psihologa još od najmanje
relevantnosti. koii međutim, tako nam izgleda, biološki
orijentisanima uključujući tu i samog autora kao lekara,
pruža najlakši pristup ovoj oblasti. Ne ulazeći u druge
aspekte ne možemo napustiti temu a da ne naglasimo da
pojam arhetipa uključuje u sebi i afektivnu komponen-
tu najveće snage i brizantnosti. Sa tom napomenom una-
pred se isključuje mogućnost da se u njima sagledavaju
neke vrste »čistih« kategorija mišljenja, što bi značilo
napuštanje domena empirijske psihologije.
Dok je pojam »kompleks« — uveden u moderrfU psi-
hologiju takođe od Junga — danas već opšte prihvaćen i
toliko popularan da se psihoterapeutu često stavljaju
zahtevi da ga poput hirurga iz pacijenta jednostavno
odstrani, pojam arhetipa ostao je u pozadini, u istoj meri
u kojoj arhetipovi zaista stoje u pozadini svakog kom-
pleksa. Razlog zašto su oni teško prihvatljivi leži u nji-
hovoj apriornosti i determinantnosti. Ovo na prvi pogled
daje utisak da je čovek za sva vremena determinisan i
fiksiran njemu nesvesnim snagama, kao što je životinja
determinisana instinktima. Utisak je tim snažniji što se
u svim delima Junga uglavnom govori o snagama nesve-
snog psihičkog života, zbog čega se lako previđa, ne to-
liko opšimo obrađena ali isto toliko naglašena, uloga sve-
sti kao dinamičnog i razvojnog faktora. Jer ma koliko
arhetipovi bili večite determinante koje nas određuju,

56
svest već samim njihovim sagledavanjem unosi prome-
nu u ovom odnosu. Ona igra istu ulogu i u kontaktu sa
spoljašnjom stvarnošću, zbog čega se ovaj spoljni odnos
može uzeti kao paralela koja odražava i unutrašnji.
Čovek je i u spoljašnjem svetu »određen« činjenica-
ma, pojavama i prirodnim zakonima. Uočavanjem i
otkrivanjem tih zakona on i ovladava njima. Izgleda nam
da on to čini na tri načina, da u tom ovladavanju ispo-
ljava tri tipa ponašanja:
Ako dh sagleda kao negativne (u njihovom negativ-
nom aspektu), a nije u mogućnosti da ih izmeni, on se
čuva i izbegava njihova destruktivna dejstva. U medi-
cini on otkriva uzročnike zaraznih bolesti i ukoliko ih ne
može savladati, on se ograničava na preventivu. Pred
spoljašnjim faktorima koji se momentalno prikazuju kao
nesavladivo zlo, on se ponaša kao prepredeni Odisej
pred sirenama preduzimajući sve mere da bi im izbegao.
U drugom slučaju, ako pojave i prirodne zakone uo-
čava u njihovom pozitivnom aspektu, on ih »otima« pri-
rodi i koristi ih za svoje dobro. Koristeći prvi zakon ter-
modinamike on stvara pamu mašinu, koristeći zakon o
prelamanju svetlosti on pronalazi mikroskop itd. Ovde
se čovek ponaša kao Prometej, otimajući ono što pripa-
da »bogovima«.
Potpuno ovladavanje prirode postiže se tek prime-
nom jednog zakona protiv drugog, korišćenjem jedne po-
jave protiv druge — a u svoju korist. Primenom fizič-
kog zakona akcdje i reakcije (reaktivni motor) savlađuje
se zakon gravitacije; primenom jedne vrste organizama
(penicilin) protiv drugih (uzročnika bolesti) nadvladava-
ju se ovi zadnji itd. Tek ovim načinom on postaje pravi
gospodar prirode, on je heroj, spasilac, oslobodilac, kao
Perzej koji koristeći štit Atine i ubija Meduzu.
Postoje još mnoge prirodne pojave gde se još nala-
zimo u »stadiju Odiseja«. Od vulkanske aktivnosti mo-
žemo se za sada samo skloniti. Korišćenjem vulkanske
topline mi bismo izvršili malo prometejsko delo, ali tek
uz potrebnu tehnologiju koja bi isključila sva negativna
dejstva (»Meduze« koja sve oko sebe okamenjuje) mi
bismo potpuno ovladali pojavom i mogli bismo sami bu-
šiti »vulkane« koristeći neiscrpni izvor energije.

57
 Ali kakav je naš odnos prema unutrašnjim, psihič-
kim snagama, faktorima i determinantama? Jung po-
stavlja zahtev da se oni prvo uoče, jer njihovo svesno
sagledavanje dovodi do izmena unutrašnje konstelacije
i do pozitivnog razvoja ličnosti. Ako je još kome dato
da kao Perzej savlada »negativni aspekt ženskog prin-
cipa«, koji sve živo fiksira u nepromenljive oblike, oslo-
bodiće u sebi Pegaza: upravo onu »krilatu« dinamičnu
snagu smisaonog elana, koja svakom neurotičaru ne-
dostaje.
Ovo uočavanje, svesno sagledavanje i »hvatanje
ukoštac« tj. doživljavanje unutrašnjih sadržaja ne može
se ograničiti samo na jednu dominantu izraženu u moti-
vu kralja Edipa. Kao što biologija poznaje ne samo je-
dan već mnoge instinkte, tako i u psihičkom deluju
mnoge dominante. Nediferenciranoj svesti naših davnih
predaka ovo je izgledalo kao da je duša razapeta u pro-
storu dejstvovanja tih tajanstvenih sila, zbog čega je ona
ovu razapetost sagledavala napolju u isto tako tajan-
stvenom prostoru neba i nebeskih tela. Iz ovog stava pro-
izišla astrologija može se danas definisati kao u nebo
projektovana psihologija naših predaka.
Sa ovom postavkom približujemo se pojmu projek-
cije, čija će nas obrada dovesti do odgovora na napred
postavljeno pitanje zašto je interes za psihologiju na-
ročito velik.

o PROJEKCIJI

Projekcija je pojam dubinske psihologije koji ozna-

čava nesvesni akt izbacivanja (pro-iacere = iz-baciti) ne-
kog psihičkog sadržaja u spoljni svet. U širem smislu u
kom se i upotrebljava, ona označava i sam sadržaj ne-
svesnog koji se, pošto je izbačen, nalazi i uočava u spo-
ljašnjem realitetu, izvan vlastite ličnosti. Povlačenje
projekcija, vraćanje sadržaja njenom vlasniku je jedno
od glavnih nastojanja analitičkog rada (pogotovo u fazi
prenosa). Tek uočavanjem i povlačenjem projekcija
iskrsavaju problemi koji angažuju i zadiru u čitavu lič-
nost. Zbog toga bi se sav prethodni rad i svaka psihote-

58
rapija koja dolazi samo do te tačke mogla nazvati psiho-
terapijom dečijeg vrtića. U ovu vrstu psihološkog stava
bi spadalo i takozvano uočavanje i priznavanje vlasti-
tih mana. Projektovan je uvek nesvesni sadržaj ili tač-
nije rečeno, nesvesni aspekt određenog sadržaja. Obič-
no je on negativan i sagledava se na drugoj osobi, što
ne znači da ga ova bar u nekoj meri ne poseduje. Naj-
češće su to naši bližnji: bračni drug, prijatelj, sused. Pri
tome — a to je siguran znak projekcije — stvar je, mada
na drugome, preko svake mere iritirajuća. Postavljaju
se zahtevi, preduzimaju se sve mere da se drugi izmeni
i popravi. Ukoliko je ovaj stav začinjen i dozom milo-
srđa, onda subjekt ipože lako zapasti u stanje koje bi se
moglo označiti kao furor educationis. Po svaku cenu ne-
što se mora poduzeti — kod drugoga.
Projektovani mogu biti svi nesvesni sadržaji, bili oni
relativno jednostavni ili složene tvorevine intrapsihič-
kih konflikata, kao što su to kompleksi. Projektovani
kompleks zadržava svoju složenost i u spoljašnjem re-
alitetu i tera vlasnika da svoje nesvesne konflikte re-
šava na širem planu intrapersonalnih odnosa. Ova borba
sa vetrenjačama izgleda utoliko opravdana, ukoliko to i
drugi čini u obrnutom pravcu. Gola, skoro bezlična atmo-
sfera ordinacije psihoterapeuta pokušava da ovu slože-
nost svede na jedan jedini odnos, tj. odnos prema anali-
tičaru, kako bi se iskristalizovalo njeno jezgro i kroz do-
življaj otkrila njena pripađnost.
Psihologija koja u nesvesnom sagledava zbir zabo-
ravljenih i potisnutih sadržaja, koji su kad-tad bili u
svesti, mora nužno i projekciju shvatiti kao uočavanje
u spoljašnjem realitetu samo tih sadržaja. Jung među-
tim ukazuje i na postojanje nesvesnih faktora, koji nisu
stečeni individualnim iskustvom, već su nasleđeni i koji
uz spoljni svet objekata sačinjavaju preduslove iskustva.
Za ovo zadnje potrebna su, koliko to svest može sagle-
dati, uvek dva činioca: objekt i subjekt. Naglašavanjem
da subjekt nije isto što i subjektivnost i da on sadržava
opšteljudske crte ne smanjuje se ni u kom pogledu vred-
nost spoljašnje stvarnosti. Nesvesno, po Jungu, nije samo
suma sadržaja koji su uglavnom potisnuti (i stoga uglav-
nom negativni), već i onih koji nikada nisu bili svesni

59
(koji su i pozitivni) i koji su kolektivni. U ovom kon-
ceptu projekcija dobiva sasvim drugu dimenziju: projek-
tovano može biti ne samo zlo već i dobro, ne samo po«
tisnuto, već i ono što nikada nije bilo svesno, ne samo
lično već i opšteljudsko, što pripada narodima, kultura-
ma. Projektovana može biti i sama kreativnost, sve za-
visno od stupnja svesti.
Kao što je rečeno, projektovan je uvek nesvesni sa-
držaj pojedinca. Međutim, ako je isti sadržaj i kod dru-
gog u istoj meri nesvestan, on je u tom dvojnom odnosu
nezapažen. Moglo bi se reći da postoji uzajamna »slepa
pega«. Iz ovog razloga Jung je još u počecima psihoana-
lize prvi postavio zahtev, koji je danas opšte prihvaćen,
da se svaki psihoanalitičar podvrgne vlastitoj analizi.
kako bi se u radu bar donekle oslobodio ovog učinka.
Ako je sadržaj nesvestan čitavoj grupi ljudi, onda u tom
pogledu unutar grupe »vlada ničim neometana priro-
da«. Projekcija može da usledi samo na drugu grupu, na
»susedni kraj«, na susedne narode ili druge kulture.
Uzmimo kao primer jedan nadasve komplikovan sa-
držaj, kojeg ćemo jednostavnosti radi, mada na štetu
preciznostd prikaza, označiti kao »lenjost«. Ako je ovaj
sadržaj nesvestan u grupi (u jednom svom aspektu koji
je potisnut), on se sagledava kao projekcija u drugoj sre-
dini. Zato je vrednom Svajcarcu lenj — Italijan (kako
su najnovije ankete statistički dokazale), a njima zajed-
no u određenoj meri lenji su oni sa Bliskog istoka. I ra-
dini Švajcarac će, pošto nema prilike da u užem krugu
projektuje, ostati potpuno nesvestan svoje lenjosti u tom
smislu da ova neće iskrsnuti kao problem unutar gru-
pe. Stvar je prividno rešena a lenjost prognana za sva
vremena i samo će pogled izvan grupe potvrđivati da
ona »prava« lenjost još postoji — u drugoj. Kako se ne-
svesno ne da za dugo vreme potisnuti, ono će kad-tad
iskrsnuti, ali sad, pošto »potlačeno«, kao negativna sna-
ga i svojom destruktivnošću prožeti upravo svoj suprot-
ni svesnd pol, tj. radinost: vredni će do te mere raditi,
dok se ne slome u vlastitoj radinosti. Zastoj koji nastaje
izgledaće mu problematičan i nerazumljiv, jer će uzroke
tražiti na krivom mestu — najverovatnije u »nedovolj-
nom kvalitetu rada«. Pri tome on previđa da ga samo-

60
regulativna celina zbog jednostranosti svesnog stava,
prisiljava da doživi lenjost i da je lenjost isto toliko po-
trebna čoveku kao i radinost. Kako bi ovo sagledao, tre-
balo bi da on čita bajke — gde je utisnuta njegova ne-
svesna psiha — i u kojima bi našao da, za čudo, vredni
brat ima odjednom sve manje i manje dok ne padne na
prosijački štap, a lenjom ipak sve rodi i uspeva. (Kod nas
se ovaj motiv susreće u priči Usud).
Pošto bajke odbacuje kao besmislice, radini Evrope-
jac se mora susresti sa vlastitom kolektivnom senkom,
kako bi sagledao nesvesni aspekt svoje »lenjosti«. On se
mora suočiti sa kulturama Afrike i Azije, gde ienjost
predstavlja svestan, od društva prihvaćen, legitiman
»akt« Tamo će moći da sagleda kako lenjost ima izvan-
redno pozitivnih, nadasve smisaonih strana i đa se upra-
vo za radinog kreativnost skriva u lenjosti.
Suprotni je put i obrnuta projekcija senke domo-
roca iz Afrike ili budiste iz Azije, koji u radinosti vidi
ilegalno zadiranje u harmoniju prirode i izvor sveg zla.
Evropejac je za njega utoliko zao, ukoliko je uvek nečim
zaposlen, stalno se negde »gura«, uvek nešto radi, me-
nja, izmenjuje i izopačava prirodu — na vlastitu štetu.
Jer sav taj spoljašnji svet nije drugo do »Maja«, Čisti
privid, na kome nije vredno lomiti koplja. Njegova
kreativnost se krije u radinosti koju prezire.
Projektovanje na Ijude izgleda da je vezano samo uz
današnji stupanj svesti. U počecima svog razvoja svest
nije ni na ostalim objektima, pa i onim iz mrtve priro-
de, razlikovala objekt od sadržaja svoje psihe. Kamen iii
drvo, šuma i životinje, kiša ili grom, nisu predstavljali
samo stvari i zbivanja u »objektivnoj slici sveta« kao
što je naša, već su bili prožeti projektovanim sadržajima
psihičkog, — »pro-duhovljeni«. Na dugom putu razvoja
svesti čovek je materijalnu stvamost postepeno odelio
od svojih subjektivnih faktora kako bi je sagledao u
njenoj goloj objektivnosti. Difuzna, nefokusirana svest
primitivca, međutim, nije u stanju izvršiti diferencija-
ciju u ovom odnosu. Otuda on prilazi stvarima sa dru-
gim pretpostavkama. Njegovo mišljenje je isto tako lo-
gičko kao i naše, samo su premise zaključaka različite.

61
 Ako drvo predstavlja ne samo svrsishodan objekt od
koga se pravi građevinski materijal, gorivo, celuloza itd.,
čiji plodovi služe ishrani i koji poseduje određena bio-
hemijska i fizikalna svojstva, već i biće koje donosi ži-
vot, prožeto snagom jačom od čoveka, iz koga na tajan-
stveni način zrači i dejstvuje »Mana«, — ako je ono
»drvo života«, tada su zaključci primitivnog, koji iz ovih
premisa slede, besprekomo logični a ponašanje adekvat-
no. Ne zalazeći u pitanje zašto je baš određeno stablo
»drvo života«, a ne bilo koje, ne dodirujući mnoga druga
pitanja koja bi nas odvela u psihologiju primitivnih,
ostaćemo pri Jungovoj postavci da projektovanje psi-
hičkog u ranim fazama razvitka svesti daje utisak kao
da je duša razasuta po stvarima spoljašnjeg sveta. Psiha
se nalazi i sagledava u objektima spoljašnjeg realiteta,
počev od planeta i zvezda do zma prosa, i od blistavog
ali »sterilnog« zma bisera do prljavog ali »stvaralačkog«
blata i đubreta. (Aristotel je još držao da se pacovi mogu
rađati iz đubreta). Isto tako ne može se na ovom mestu
ući u analizu činjenice da projekcija obuhvata kako kon-
kretne tako i apstraktne sadržaje svesti.
Bitno u oVoj koncepoiji je mogućnost da se razvoj
svesti sagleda u jednom posebnom aspektu, naime kao
vekovni proces »vraćanja«, skidanja projekcija, kao stal-
no nastojanje čoveka da prirodu očisti od primesa u njoj
projektovanog psihičkog i da je vidi u njenoj čistoj
objektivnosti. Astrologija se tada prikazuje kao u nebo
projektovana slika duše, čije skidanje ima za posledicu
nastanak astronomije. Najtamnija tačka u mračnom
srednjem veku, ta nelogična, iracionalna mistična, ap-
surdna alhemija, nedostojna duha jednog Hogera Bacona,
ta infantilna fantazmagorija mračnih kreatura, koja nam
izmamljuje nadmoćni osmeh prezrenja ili nas goni da je
u nedoumici proglasimo kao nevažnu, mada je vladala
više od jednog milenijuma, — otkriva se tada kao u ma-
teriju projektovano bavljenje sa psihičkim faktorima,
kao traženje i nalaženje psihičkih procesa u retortama.
Pa čak i ime »sluškinja teologije«, koje deli sa filozofi-
jom srednjega veka, ispostavlja se psihološki kao uto-
liko ispravno ukoliko i danas svaka kućna pomoćnica
predstavlja u izvesnom smislu nesvesnu psihologiju do-

62
maćice. Jung se intenzivno bavio istraživanjem alhemi-
je5 nalazeći upravo u njenim hemijskim i fizikalnim
apsurdnostima psihološke istine. Ako se isključi speci-
jalni odnos alhemije prema tada vladajućem stavu sve-
sti (crkva), mogla bi se postaviti pojednostavljena formu-
la prema kojoj bi alhemija minus hemija bila jednaka
psihologiji nesvesnog.
Skidanje projekcija, oslobađanje objektivno datog od
nesvesnih psihičkih primesa predstavlja sekularan pro-
ces koji ujedno reflektuje i istoriju razvoja svesti. On
postiže svoju kulminaciju u doba racionalizma i prosve-
titeljstva sa zahtevom da se iz stvarnosti istera sve nat-
prirodno, mistično, nestvarno i nepostojeće. Ono što je
ostalo i posle ovog zahteva uklonjeno je i temeljito pro-
čišćeno naglim razvojem prirodnih nauka i egzaktnošću
eksperimenta. Kao posle vekovnog magnovenja priroda
se najzad pojavila u svojoj goloj stvamosti, objektivisa-
na, »obezduhovljena«, očišćena od sveg subjektivnog.
Najzad smo sagledali objektivnu sliku sveta. Nebo ne
skriva više bogove, svece i anđele, konstelacije i tajan-
stvene sile koje utiču na sudbinu pojedinca, već stoji
gluvo i nemo kao slika rasutih atoma u prostoru. Po šu-
mama ne lutaju panovi i vukodlaci, a vile, veštice i dru-
ga bića nestali su bez traga. U kamen projektujemo ret-
ko6 i to tek za trenutak, ako nam pod uticajem snažnog
afekta padne (za sekund) nivo svesti, kada se spotakne-
mo na njega i opsujemo ga. Na vrhovima brda ne vlada-
ju više bogovi i polubogovi, već određena tačno registro-
vana temperatura, vlaga i barometarski pritisak, a u
podzemlju ne leže Titani i ne teče reka Stiks, već leže
geološki slojevi i teče petrolej.7

5 Dve knjige »Psihologija i alhemija« i tri knjige »Mi-

sterium coniuctionis«.
6 Osim časnog izuzetka: Kabe u Meki.
7 Stoga se »homo faber« Maksa Friša s pravom može da
čudi: »Već sam se često pitao šta ljudi zapravo misle kada
govore o doživljaju? Ja sam tehničar, naviknut da stvari vi-
dim onakve kakve jesu. Ja vidim sve o čemu oni govore, sa-
svim jasno; nisam zaboga slep. Ja vidim mesec iznad pusti-
nje Tamaulipas — jasnije nego ikad pre, može bifi, ali ja vi-
dim jednu odredivu i izračunljivu masu koja kruži oko naše
planete, stvar gravitacije, interesantno, ali zašto bi to bio
doživljaj? Ja vidim nazupčani hrbat stena, crn pod sjajem

63
 Prema jednom službenom popisu iz Vavilona oko
800. god. pre naše ere zabeleženo je da je broj bogova
i viših bića iznosio 65 000, a Petronius* i * * * * * * 8 9 se još tužio
da
neki gradovi Eimskog carstva imaju više bogova nego
stanovnika.
Šta je sa svim tim psihičkim sadržajima, koji su po-
stepeno u jednom dugom istorijskom procesu proterani
iz svesti?
Jung zaključuje da je nesvesno moralo biti otkrive-
no i to upravo u vremenu kada je u tako velikoj meri
izvršena objektivizacija prirode. Svi ti projektovani sa-
držaji vratili su se čoveku kao njegovo vlasništvo, da bi
ih u sebi počeo otjcrivati kao psihičke faktore, tenden-
cije, porive, nagone, impulse, komplekse, arhetipove itd.
Dubinska psihologija se morala roditi. Neurotičar danas
ne može da govori o tome da mu je veštica sela na gru-
di i ne da mu da diše, već saznaje od lekara da boluje od
»efort sindroma« i psihosomatskih smetnji. Pacijentki-
nja ako je »U obrazu bl'jeda i potmula«®, ne može se
danas tužiti da je noću »na meke dušeke« posećuje zmaj,
već će kroz analizu saznati sa kim to ona u nesvesnom
mesečine, može biti da on izgleda kao nazupčan hrbat neke
praživotinje, ali ja znam: to su stenovite mase verovatno vul-
kanskog porekla, to bi trebalo ispitati i ustanoviti. Od čega
da se bojim? Praživotinja više nema. ZaŠto da ih uobraža-
vam? žao mi je, ali ja ne vidim ni okamenjene andjele, niti
demone, ja vidim što vidim: erozione oblike kakvi se obično
susreću i uz to moju dugačku senku na pesku, ali nikakve
aveti. Zbog čega da budemo kao babe? Ja ne vidim niti neki
potop, već pesak osvetljen mesečinom i od vetra talasasto
uobličen poput vode, što me ne iznenađuje; ja to ne nazivam
fantastično već shvatljivo. Ja ne znam kako izgledaju pro-
klete duše; možda kao cme agave u noćnoj pustinji. Ali ono
što vidim su agave, biljke koje cvetaju samo jedanput da bi
onda uvenule. — Zašto da budemo histerični? Brdo je brdo
i onda ako možda pod određenim osvetljenjem izgleda kao
nešto drugo, ali to je Sierra Madre Oriental i mi se nalazimo
ne u nekom carstvu mrtvih, već u pustinji Tamaulipas, u
Meksiku, otprilike 60 milja udaljeni od najbližeg puta, što je
istina neugodno, ali zašto bi to bio đoživljaj?« Max Frisch:
Homo faber, Ex Libris, Đem 1967.
8 Petronius: Doživljaji Enklopa, prev. Wilhelm Heinse,
Berlin 1925.
9 Iz narodne pesme: Carica Milica i zmaj od Jastrepca.

64
provodi vreme na mekim dušecima, tj. koji je kompleks
unutrašnjih sadržaja muči.
Sa ovog stanovišta projekcija se ispostavlja kao nak-
nadno uočavanje stanja, koje se menja procesom sukce-
sivnih akata introjekcije. Čovek vraća sebi sve ono što
je posudio prirodi. Ispunjen je zahtev Ničea10:

Ja zahtevam da se čoveku vrati sva lepota i dostojan-

stvo, koje smo posudili stvamim i izmišljenim stvarima, kao
njegovo vlasništvo i njegov produkt: kao njegova najlepša
apologija. Čovek kao pesnik, kao mislilac, kao bog, kao moć:
o, kakve li kraljevske darežljivosti sa kojom je on darovao
stvari da bi sebe osiromašio i osetio se bednim.

a i reči:
Do sada se uvek postavljalo pitanje: šta je bog? — A
sada je nemačka filozofija dala ovakav odgovor: čovek je bog.

Još i više. Čoveku je vraćeno i svo zlo, »koje je po-

sudio stvarnim i izmišljenim stvarima« i koje je sagle-
davao izvan sebe. Sa bogom je vraćen i đavo, sa vilom
i veštica, sa Prometejom i Epimetej, sa Atinom i Hekata,
sa Olimpom i Had. Čovek je postao svoj vlastiti dobro-
-tvorac i svoj jedini neprijatelj. Osim zemljotresa, bole-
sti i nerodnih godina on nema više ničega čega bi se bo-
jao — do čoveka. On nema više ničega čemu bi se kla-
njao —do čoveka. On nema više ništa što bi mrzio — do
čoveka. Projekciono polje, koje je pre obuhvatalo čitavu
prirodu, suzilo se sada u pretećoj meri — samo na ljude.
Zbog tog£ koegzistencija među ljudima dobiva u
ovom svetlu svoje puno, visoko etičko značenje, a prin-
cip nezadiranja u Ijudska prava drugih svoju nesagledi-
vu vrednost.
U psihologiji pojedinca ovo suženje projekcionog
polja isključivo na ljude značd pojačanje napetosti u in-
trapersonalnim odnosima i porast podložnosti uticajima
iz tog polja, tj. društva. Osim toga mnogi odnosi, sve do
onih najintimnijih kao što je brak, lako postaju, psiho-

10 Friedrich Nietzsche: Sveukupna dela, Kroner Verlag,

1964.
5 Jung, Odabrana dela, I
65
loški posmatrano, čisto imaginarne veze u kojima se na
drugog projektuje vlastita psihologija i ne vidi ono što
ovom uopšte omogućuje psihološku egzistenciju: njegova
jedinstvenost.
*
**

Ovih pet knjiga predstavljaju izbor iz daleko opse-

žnijeg materijala Jungovih sveukupnih dela. Njegova sa-
brana dela (u nemačkom izdanju Walter Verlag, Olten)
obuhvataju 18 knjiga* a skoro još toliko iznosili bi spisi
objavljeni u drugim izdanjima a delom još i neobjav-
ljeni, koji kao stenografske beleške njegovih predavanja
služe internoj upotrebi K. G. Jung Instituta u Cirihu.
Kod ovako neobičnog opsega jednog životnog dela, ra-
zumljivo je da izvršni izbor ne može zadovoljiti sve kri-
terije i sva stanovišta. Tako će na primer poznavaocu
Jungovih spisa pasti u oči da nije prevedeno njegovo
prvo veće delo, Simboli preobražaja, koje ga je defini-
tivno odvojilo od Frojdove škole. Psihijatru može da ne-
dostaje njegova rasprava o demenciji prekoks ili stu-
dije o asocijacionom eksperimentu. Isto tako u izbor
nije ušlo ni njegovo najvažnije delo, Psihologija i alhe-
mija (dve knjige) kao i najveće i poslednje, Misterium
coniuctionis (tri knjige).
Pri izboru smo se rukovodili nast<*janjem da čitao-
cu pružimo ne samo spise koji najsažetije prikazuju nje-
gove osnovne postavke, već i one čiji bi izbor najbolje
prikazao bogatstvo, ekstenzitet i raznovrsnost njegovog
stvaralaštva. Nastojanje da obuhvatimo što više od te
raznolikosti dovelo je neminovno do poteškoća u siste-
matizaciji, tako da su često sasvim razldčite teme morale
naći mesta u istoj knjizi. Kao odšteta za ovaj nedosta-
tak čitaocu je omogućen uvid u skoro sve faze jednog
životnog dela u kom se ogleda nemimi duh ovog velikog
mislioca.

u CirihtSć marla 1976. Dr Stevan Vlajković

DINAMIKA NESVESNOG
 I

O ENERGETICI DUŠE
 1.

OPŠTE O ENERGETSKOM NAClNU

POSMATRANJA U PSIHOLOGIJI

A. UVOD

Pojam libido koji sam predložio1 naišao je na

mnoge nesporazume pa čak i na striktno odbacivanje.
Stoga ne bi bilo suvišno ako bi se još jednom razlo-
žile osnove ovog pojma.
Opšte je poznata činjenica da se fizička zbivanja
mogu posmatrati sa dva gledišta, naime sa mehani-
cističkog i energetskog gledišta.2 Mehanicističko gle-
dište je čisto kauzalno i zbivanje shvata kao posle-
dicu uzroka, naime na taj način što nepromenljive
supstancije svoje međusobne odnose menjaju prema
ustaljenim zakonima.
Nasuprot tome energetsko gledište je u suštini
finalno3 i zbivanje shvata iz posledice određenog uz-
roka i to na način da se u osnovi promene pojava na-
lazi energija, koju ove promene konstantno sadrže i
konačno entropično dovode do stanja opšte ravno-

1 Up.: WanćUungen und Sgmbole der Libido, p. 120 ff.

(Novo izđanje: Sgmbole der Wandlungt p. 218 ff.) /Ges.
Werke V/.
2 Up.: Wundt, Grundziige der phgsiologischen Pspcholo-
gie, III, p. 692 ff. U odnosu na dinamističko gledište up. Hart-
mann, Die Weltanschauung der modernen Physikt p. 202 ff.
•H Izbegavam izraz »teleološki« zbog nesporazuma koji se
vezuju za popularni naziv teleologije, naime shvatanje da te-
leologija sadrži pojam anticipirane svrhe.

71
teže. Energetski tok ima određeni pravac (cilj), pri
čemu ovaj nepromenljivo (ireverzibilno) sledi poten-
cijski pad. Energija nije predočena supstancija koja
se kreće u prostoru, već pojam apstrahovan iz odnosa
kretanja. Njene osnove, dakle, nisu sama supstancija,
već njeni odnosi, dok su osnovi mehanicističkog poj-
ma supstancija koja se kreće u prostoru.
Za shvatanje fizičkog zbivanja oba gledišta su
neophodna i stoga uživaju opšte priznanje, pri čemu
se, zbog uporednog postojanja mehanicističkog i
energetskog načina posmatranja, postepeno oformilo
treće gledište, koje je isto tako mehanicističko kao i
energetsko, iako, posmatrano čisto logički, prerasta-
nje uzroka u posledicu, progresivno uzročno dejstvo,
ne može istovremeno biti i regresivni izbor sredstva
koje bi služilo svrsi.4 Nemoguće nam je zamisliti da je
jedan te isti spoj činjenica istovremeno finalan i kau-
zalan, pošto jedna determinacija isključuje drugu. To
su zapravo dva različita načina posmatranja, od kojih
je jedan preokret drugog, pošto je princip finalnosti
logički preokret principa kauzalnosti. Finalnost nije
samo logički moguća, već je i neophodni princip obja-
šnjenja, pošto nijedno objašnjenje prirodnih pojava
ne može biti samo mehanicističko. Da, kada bi našoj
predstavi bile date samo pokretljive supstancije, onda
bi postojalo samo kauzalno tumačenje. Ali našoj
predstavi su dati isto tako i kinetički odnosi, koji nas

4 »Finalni uzroci i mehanički uzroci se isključuju, jer

jednoznačna funkcija ne može istovremeno biti i višeznačna.«
(Wundt, 1. c. III, p. 728). Izgleda mi nedopustivo govoriti o
»svrhovnim uzrocima«, pri čemu je ovo hibridni pojam, koji
proističe iz mešavine kauzalnog i finalnog načina posmatra-
nja. Kod Vunta je kauzalni niz dvočlan i jednoznačan, naime
uzrok M i dejstvo E, ali je svrhovni niz tročlan i višeznačan,
naime uobličavanje namere A, sredstvo M, ispunjenje cilja E.
Ovu konstrukciju isto tako smatram veštačkom tvorevinom.
pri čemu je pojam uobličavanja namere kauzalno zamišljena
dopuna stvarnog finalnog niza M—E, koji je isto tako dvo-
ćlan i jednoznačan. Finalnost ne poznaje nikakav od početka
postavljeni uzrok, pošto finalni način posmatranja nije kau-
zalni, isto tako nema uzročni pojam, kao što ni kauzalni na-
čin posmatranja nema svrhovni, odnosno pojam ispunjenja
cilja.

72
prisiljavaju na energetski način posmatranja.5 6 Kada
ne bi bilo tako, onda se nikada ne bi pojavila potreba
za stvaranjem pojma energije.
Prevaga jednog ili drugog načina posmatranja
manje zavisi od objektivnog ponašanja stvari, koliko
upravo od psihološkog stava istraživača i mislilaca.
Uživljavanje vodi u mehanicistički, apstrakcija u
energetski način posmatranja. Oba pravca su sklona
da počine mislenu grešku i da svoje principe ostvare
pomoću takozvanih objektivnih iskustvenih predme-
ta i da prihvate da je subjektivno gledište identično
sa ponašanjem stvari, dakle da se, na primer, kauzal-
nost, onakva kakvu je nalazimo u nama, sreće i ob-
jektivno u ponašanju stvari. Ova zabluda je sasvim
uobičajena, i stoga dovodi do neprestanih konflikata
sa suprotnim principom, pošto, kao što je već rečeno,
nije moguće zamisliti da determinacija može istovre-
meno biti kauzalna i finalna. Međutim, ova nepodno-
šljiva protivurečnost nastaje samo kroz nedozvoljenu
i besmislenu projekciju samog načina posmatranja u
objekt. Načini posmatranja samo su onda bez proti-
vurečnosti kada se drže psiholoških sfera a samo se
hipotetično projektuju u objektivno ponašanje stvari.
Princip kauzalnosti podnosi bez protivurečnosti svoj
logički preobražaj, ali činjenice ne, zbog toga se fi-
nalnost i kauzalnost moraju isključiti u objektu. Pre-
ma uobičajenom načinu analiziranja najčešće se pravi
kompromis, koji je uostalom sa teoretskog stanovišta
nedozvoljen, na taj način što se jedan deo posmatra
kauzalno a drugi finalno,0 pri čemu se javljaju sva-

5 Raspra između energetizma i mehanicizma je para-

lelni slučaj starog problema univerzalnosti. Sigurno da je
smisaonom gledištu data samo pojedinost i utoliko je univer-
zalnost samo nomen, reč. Ali istovremeno su date sliČnosti,
odnosno povezanosti stvari, i utoliko je univerzalnost real-
nost (Abelardov — Abaelard — relativni realizam).
6 Finalnost i kauzalnost su dve mogućnosti poimanja,
koje su antinomske. One su progresivne i regresivne »inter-
pretante« (Vunt) i kao takve kontradiktorne. Naravno, ova
rečenica je samo onda tačna kada se pretpostavi da je pojam
energije apstrakcija koja izražava povezanost. »Energija je
spoj« (v. Hartmann, Weltanschauung, p. 196). Ali ova rečeni-

73
kakvi teorijski mešoviti produkti koji međutim, to se
ne može poreći, pružaju relativno verni odraz stvar-
nosti.* 7 Stalno moramo imati pred očima da su, upr-
kos izvanrednom slaganju činjenica sa nasim gledi-
štem, principi tumačenja samo način posmatranja, to
jest da su to fenomeni psihološkog stava i aprioristič-
kih uslova mišljenja uopšte.

B. MOGUĆNOSTI PSIHOLOSKOG KVANTITATIVNOG

ODREĐIVANJA

Iz dosadašnjeg izlaganja je bez daljnjega jasno

da svako zbivanje zahteva kako mehanicističko-kau-
zalni tako i energetsko-finalni način posmatranja. Da
li će ovaj ili onaj način posmatranja imati prednost
odlučuje samo oportunost, mogućnost uspeha. Kada
se, npr. postavi pitanje kvalitativne strane zbivanja,
tada će kraći kraj izvući energetski način posmatra-
nja, pošto ono nema posla sa supstancijama već samo
sa njihovim kvantitativnim kinetskim odnosima.
Već je mnogo raspravljano o tome da li se psi-
hičko zbivanje isto tako može podvrgnuti energet-
skom načinu posmatranja ili ne. A priori ne postoji
nikakav razlog zbog koga ovo ne bi bilo moguće, po-
što nema nikakve osnove da se psihičko zbivanje iz-
dvoji od objektivnih predmeta iskustva, pošto i samo
psihičko može biti predmet iskustva. Kako pokazuje
Vuntov primer,8 može se sasvim osnovano posumnjati
u to da li se energetsko gledište uopšte može prime-
niti u odnosu na psihičke fenomene, i ako je to mo-

ca nije tačna, kada je pretpostavljen hipostazirani pojam

energije (kao npr. kod Ostwald, Die Philosophie der Werte).
7 »Razlika između teleološkog i kauzalnog posmatranja
nije stvarna, koja razdvaja sadržaje iskustva u dva dispa-
ratna područja, već su obadva načina posmatranja formalno
različita i to tako što svakoj svrhovnoj povezanosti #>ripada
po jeđan kauzalni spoj kao njena dopuna, ali, obmuto, i
svakom kauzalnom spoju može se za svaki slučaj dati teleo-
loška forma« (Wundt 1. c. III, p. 737).
* Up. fusnotu 4.

74
guće, onda se postavlja pitanje da li bi se psiha smela
posmatrati kao relativno zatvoren sistem.
Sto se tiče prve tačke, moram se sasvim priklju-
čiti fon Grotu (von Grot), jednom od prvih koji je za-
htevao pojam psihičke energije tvrdeći: »Pojam psi-
hičke energije u nauci je isto toliko opravdan kao i
pojam fizičke energije; psihička energija ima isto ta-
kva kvantitativna merila i različite oblike kao i
fizička.«9
Sto se tiče druge tačke, razlikujem se od dosada-
šnjih stručnjaka koji su istraživali ovaj problem uto-
liko što se skoro uopšte ne bavim pitanjem svrstava-
nja psihičkih energetskih procesa u fizički sistem. To
ne činim stoga što u odnosu na taj problem najviše
što raspolažemo su maglovita naslućivanja bez ijed-
nog stvarnog oslonca. Iako sam siguran da je psi-
hička energija na neki način najtešnje skopčana sa
fizičkim procesom, ipak su nam neophodna sasvim
drugačija iskustva i znanja da bismo sa određenom
kompetencom govorili o ovoj povezanosti. Sto se tiče
filozofske strane ovog pitanja, potpuno se slažem sa
gledištima koja je na ovom području razvio fon Buse
(von Busse).10 Moram da dam za pravo i Kilpeu (Kiil-
pe) kada u vezi sa ovim problemom tvrdi sledeće:
»Potpuno je svejedno da li se određeni kvantum du-
hovne energije uključuje u tok materijalnih procesa
ili ne — time se ne narušava zakon o održanju ener-
gije u svom dosadašnjem shvatanju.«11
Psihofizička relacija je po mome mišljenju pro-
blem za sebe koji će možda jednom biti rešen. Ali
zbog njega psihologija ne sme biti zaustavljena pred
ovom teškoćom, već može psihu da posmatra kao re-
lativno zatvoreni sistem. Pri tom se svakako mora
raskrstiti sa meni neodrživim »psihofizičkim« gledi-
štem, pošto je njegov epifenomenološki način posma-
tranja zaostavština starog, naučnog materijalizma.
Kao što smatraju Lasvic (Lasswitz), fon Grot (von

* V. Grot, Die Begriffe der Seele und der psychischen

Energie in der Psychologie, p. 290.
10 Busse, Geist und Korper, Seele und Leib.
11 Ktilpe, Einleitung in die Philosophie, p. 150.

75
Grot) i drugi, fenomeni svesti ne bi imali međusobne
povezanosti pošto su ovi samo (!) »pojave, izrazi, znaci
izvesnih dubljih funkcionalnih odnosa.« Međusobna
povezanost psihičkih činjenica, koje možemo zapaziti
u svako doba, protivreče epifenomenološkom shvata-
nju, koje sadrži u sebi fatalnu sličnost sa materijali-
stičkim tvrđenjem da je psiha sekret mozga, kao što
je žuč sekret jetre. Psihologija, koja psihičko posma-
tra kao epifenomen, učinila bi bolje ako bi sebe na-
zvala fiziologijom mozga i ako bi se zadovoljila kraj -
nje oskudnim rezultatima, koje joj donosi jedna ova-
kva psihofiziologija. Psihičko zaslužuje da se izdvoji
kao fenomen za sebe, pošto uopšte nema razloga po
kojima bi se ono moglo posmatrati kao čist epifeno-
men, iako je psihičko vezano za funkciju mozga isto
onoliko malo kao što se život može shvatiti kao epi-
fenomen hemije ugljenih hidrata.
Neposredno iskustvo o psihičkim kvantitativnim
odnosima, s jedne, i duboka tama jednog još sasvim
neshvatljivog psihofizičkog spoja, s druge strane,
opravdavaju makar i provizomo posmatranje psihe
kao relativno zatvoren, energetski sistem. Na ovaj
način stavljam sebe u direktnu suprotnost u odnosu
na fon Grotovu psihološku energetiku. Po mome mi-
šljenju on se kreće po sasvim nesigumom tlu, zbog
čega i njegovi dalji navodi sadrže malo ubedljivosti.
Ipak, želeo bih da čitaocu sažeto izložim fon Grotove
formulacije, kao shvatanja jednog od pionira na
ovom teškom području:
1. Psihičke energije su isto takvi kvantiteti i ve-
ličine kao fizičke.
2. One se mogu međusobno preobraćati jedna u
drugu kao različiti oblici psihičkog rada i psihičke
potencijalnosti.
3. One se isto tako mogu preobratiti u fizičke
energije i obrnuto (posredstvom fizioloških procesa).12
Skoro je nepotrebno napomenuti da se navodu
pod br. 3 mora dodati ozbiljan i značajan znak pita-
nja. U krajnjoj liniji samo je oportunost ta koja od-

« V. Grot, 1. c., p. 323.

76
lučuje o tome, ne da li je energetski način posmatra-
nja po sebi moguć, već da li u praksi obećava uspeh.1*
Mogućnošću egzaktnog kvantitativnog određiva-
nja fizikalne energije dokazana je mogućnost uspeha
energetskog načina posmatranja za fizička zbivanja.
Ali bilo bi takođe moguće da se fizičko zbivanje po-
smatra energetski, kada ne bi postojalo nikakvo eg-
zaktno kvantitativno određivanje, već samo moguć-
nost procene kvantiteta.13 14 Kada bi, međutim, bila sa-
svim nemoguća i sama procena, onda bi se svakako
morao odbaciti energetski način posmatranja, pošto
je energetsko gledište potpuno suvišno, ako ne postoji
bar mogućnost procene kvantiteta.

a. Subjektivni sistem vrednosti

Mogućnost primene energetskog gledišta u psi-

hologiji isključivo počiva na pitanju da li su moguće
kvantitativne procene psihičke energije. Na ovo pi-
tanje bezuslovno treba odgovoriti potvrdno, pošto
naša psiha poseduje čak izvanredno fino izrađeni si-
stem procene, naime sistem psiholoških vrednostu
Vrednosti su energetske kvantitativne procene. Pri
tom treba napomenuti da mi ne raspolažemo samo sa
objektivnim sistemom vrednosti, već i sa objektiv-
nim mernim sistemom, naime sa kolektivnim moral-
nim i estetskim vrednostima. Svakako da ovaj merni
sistem nije direktno upotrebljiv u naše svrhe, pošto
on predstavlja opšte određenu skalu vrednosti koja
samo indirektno uzima u obzir subjektivne odn. in-
dividualne psihološke uslove.
Ono što u prvoj liniji dolazi u obzir za naše svrhe
jeste subjektivni sistem vrednosti, subjektivne pro-

13 Fon Grot ide čak tako đaleko tvrdeći, da onus pro-

bandi pripada onima koji osporavaju primenljivost zakona
o održanju energije na psihologiju, ali ne onima koji ovaj
primaju.« (1. c. p. 324).
14 Ovo je stvamo bio slučaj sa Dekartom koji je prvi
postgvio princip održanja kvantiteta kretanja a da nije ra-
spolagao fizikalnim memim ttietodama, koje su otkrivene
tek u novije doba.

77
cene pojedinačne individue. Stvarno smo u stanju da
do izvesnog stepena procenjujemo subjektivne vred-
nosti našeg psihološkog sadržaja, iako nam je katkad
izvanredno teško da ove odmerimo ispravno, zapravo
ispravno u poređenju sa opšte utvrđenim vrednosti-
ma. Ovo upoređivanje je, kao što je rečeno, suvišno
za naše svrhe. Naše subjektivne procene možemo me-
đusobno uporediti i odrediti njihovu relativnu jačinu.
Mera je svakako relativna u odnosu na vrednosti
drugih sadržaja i stoga uopšte nije apsolutna i objek-
tivna, ali dovoljna za naše svrhe utoliko što se kao
nejednaki intenzitet vrednosti sa sigurnošću može
prepoznati u okvirima istih kvaliteta i što iste vred-
nosti pod istim uslovima dokažljivo drže ravnotežu.
Teškoća počinje tek tamo gde se radi o upoređi -
vanju intenziteta vrednosti različitih kvaliteta, na
primer prilikom upoređivanja vrednosti mere naučne
zamisli i nekog osećajnog utiska. Ovde bi subjektivna
procena bila nesigurna i stoga nepouzdana. Isto tako
subjektivna procena se ograničava samo na svesne
sadržaje; stoga je ova nepodobna u pogledu vredno-
sti nesvesnih uticaja, gde se radi o procenama koje
prevazilaze granice svesti.
Kod poznatog kompenzatornog odnosa svesti i
nesvesnog15 od velikog značaja je pronaći mogućnost
određivanja vrednosti za nesvesna zbivanja. Ako ho-
ćemo da sprovedemo energetski način posmatranja
psihičkih zbivanja, onda smo prinuđeni da irnarno na
umu preko svake mere važnu činjenicu, da svesne
vrednosti mogu naizgled iščeznuti a da se ne pokažu
ponovo u odgovarajućoj svesnoj radnji. U ovom slu-
čaju njihovu pojavu moramo teorijski očekivati u ne-
svesnom. Ali pošto nam nesvesno nije direktno pri-

15 Jednostranost svesti se kompenzuje pomoću eventual-

ne suprotne pozicije u nesvesnom. To su u prvom redu psi-
hopatološke činjenice koje jasno pokazuju kompenzatomi
stav nesvesnog. Znatan dokazni materijal na ovu temu sreće
se u Frojdovim kao i Adlerovim spisima, isto tako i u mojoj
Psihologie der Dementia praecox (Ges. Werke III)^Teorijski
u Instinkt und Unbewusstes (odeljak VI iste knjige). O psi-
hičkoj kompenzaciji u njenoj opštoj povezanosti up. Maeder,
Regulation psychique et guerison.

78
stupačno, kako kod nas samih tako ni kod drugih,
onda procena može biti samo indirektna, to jest ne-
ophodne su nam pomoćne metode da bismo preduzeli
bilo kakvu procenu. Kod subjektivne procene bez
daljnjega pomažu osećaj i saznanje, pošto se radi o
funkciji koja se razvijala još od nezapamćenih vre-
mena i koja se izdiferencirala do najfinijih granica.
Još se dete vrlo rano uči diferenciranju vlastite skale
vrednosti, pri čemu odmerava koga više voli, oca ili
majku, ko dolazi na drugo i na treće mesto, koga
najviše mrzi itd. Ova svesna pnocena ne izneverava
samo u odnosu na manifestacije nesvesnog, već se
čak izvrće u očigledne pogrešne procene, koje se
označavaju kao »potiskivanja« ili »pomeranje afek-
ta«. Dakle, subjektivna procena je potpuno isključena
pri ocenjivanju intenziteta vrednosti nesvesnih sadi-
žaja. Usled toga potrebne su nam objektivne tačke
oslonca koje omogućuju indirektnu, aU objektivnu
ocenu.

b. Objektivna ocena kvantiteta

Prilikom istraživanja asocijacijskih fenomena1*

dokazao sam da postoji izvesna grupacija psihičkih
elemenata oko osećajno naglašenih sadržaja, koji se
obeležavaju kao kompleksi. Osećajno naglašeni sadr-
žaj, kompleks, sastoji se od jednog jezgrovnog ele-
menta i bezbroj sekundarnih, konstelativnih asoci-
jacija. Jezgrovni elemenat sastoji se od dve kompo-
nente; prvo od uslova koji je dat preko iskustva, da-
kle doživljaja koji je kauzalno skopčan sa okolinom,
sredinom; drugo, iz uslova koji je imanentan indivi-
dualnom karakteru i koji je predodređene prirode.
Jezgrovni elemenat se odlikuje takozvanim ose-
ćajnim tonom, afektivnim naglaskom. Ovaj naglasak
je, izraženo energetski, vrednosni kvantitet. Subjek-
tivno se može relativno proceniti kvantitet, ukoliko je
jezgrovni elemenat svestan. Ali ako je jezgrovni ele- *

,B Up. Diagnostische Assoziationsstudien (Ges. Werke II).

79
menat, kao što je često slučaj, nesvestan17 ili bar ne-
svestan u svom psihološkom značenju, tada zakazuje
subjektivna ocena. Ovde se uključuje indirektna me-
toda ocenjivanja. Ona se u principu zasniva na sle-
dećoj činjenici: jezgrovni elemenat automatski stvara
kompleks u onolikoj meri koliko je afektivno nagla-
šen, to jest u zavisnosti od energetske vrednosti, kao
17 Da kompleks ili njegovo suštinsko jezgro može biti
nesvestan, nije činjenica koja je razumljiva sama po sebi.
Kompleks uopšte ne bi bio kompleks, kada ne bi sadržao
izvestan, čak znatan afektivni intenzitet. Ova energetska
vređnost trebalo bi da ga — kako bi se zapravo moralo oče-
kivati — automatski izdigne u svest, tj. atraktivna snaga, sa-
držana u kompleksu, morala bi zapravo da privuče svesnu
pažnju. (Polja sile se međusobno privlače!) Kako ovo, kao
što nas uči iskustvo, često nije slučaj, to je stoga potrebno
posebno objašnjenje. Najbliže i najjednostavnije objašnjenje
pruža Frojdova teorija potiskivanja. Ova teorija pretpostav-
lja suprotnu poziciju koja bi bila prisutna u svesti, tj. svesni
stav je tako reći neprijateljski naspram kompleksa i ne do-
zvoljava mu svesno razvijanje. Ova teorija stvarno objašnja-
va veliki broj slučajeva. Ali, na osnovu mog iskustva ima
slučajeva koji se ne mogu objasniti ovom teorijom. Teorija
potiskivanja ima na umu zapravo samo one slučajeve u ko-
jima je neki sadržaj sam po sebi pristupačan svesnoj obradi,
ili potisnut iz pune svesti i na taj način postao nesvestan,
ili se a limine onemogućuje da postane svestan. Međutim, ta
teorija ne uzima u obzir i one druge slučajeve gde se od ma-
terijala, koji sam po sebi nije pristupačan svesnoj obradi, u
nesvesnim područjima oblikuje sadržaj velikog energetskog
intenziteta, koji uopšte ne može ili samo uz ogromne teškoće
može da postane svestan. U jednom ovakvom slučaju svesni
stav prema nesvesnom sadržaju ne samo da nije neprija-
teljski već je dobronaklon u odnosu na njega — radi se o
kreativnim novim tvorevinama čiji prvobitni prapočetak, kao
što je poznato, isuviše često potiče iz nesvesnog. Kao što
majka čežnjivo očekuje dete a ipak ga samo u mukama i
bolu donosi na svetlost sveta, tako isto može nov, kreativni
sadržaj dugo vremena da uporno ostaje u nesvesnom a da
nije bio »potisnut«. Ovaj doduše ima visoku energetsku vred-
nost a ipak ne postaje svestan. Nije isuviše teško objasniti
ovaj slučaj: kako je sadržaj nov i upravo stoga stran svesti,
uopšte ne postoje nikakve asocijacije niti spone u odnosu na
sadržaje svesti. Svi ovi*spojevi moraju s mukom da se uspo-
stave i uhodaju. Bez njih ne može doći ni do kakve svesnosti.
Stoga se za nesvesnost kompleksa moraju uglavnom uzeti u
obzir dva razloga: 1. potiskivanje sadržaja koji je svesnoj
obradi pristupačan i 2. stranost sadržaja koji je svesnoj obra-
di još nepristupačan.

80
što sam iscrpno prikazao u drugom i trećem poglavlju
moje knjige Psihologija demencije prekoks. Jezgrov-
ni elemenat ima, shodno njegovoj energetskoj vred-
nosti, konstelišuću snagu. Iz njega proističe speci-
fična konstelacija psihičkih sadržaja. Odatle nastaje
kompleks koji je dakle energetskom vrednošću di-
namski uslovljena konstelacija psihičkih sadržaja.
Proistekla konstelacija, međutim, nije samo čista ira-
dijacija uzbuđenja, već od kvaliteta jezgrovnog ele-
menta uslovljen izhor uzbuđenih psihičkih sadržaja,
koji se naravno ne može objasniti energetski, pošto je
energetsko objašnjenje kvantitativno a ne kvalitativ-
no. Za kvalitativno objašnjenje neophodno nam je
kauzalno gledište.18 Dakle rečenica na kojoj se zasni-
va objektivna ocena psiholoških vrednosti intenziteta
glasi: Konstelišuća snaga jezgrovnog elementa odgo-
vara njegovom vrednosnom intenzitetu odnosno nje-
govoj energiji.
Kakvim sredstvima raspolažemo da procenimo
energetsku vrednost konstelišuće snage, koja dovodi
do toga da se kompleks obogati asocijacijama? Mi
možemo da procenimo ovaj energetski iznos:
1. Prema relativnom hroju asocijacija prouzro-
kovanim pomoću jezgrovnog elementa. Utvrđivanje
se sprovodi pomoću direktnog posmatranja, s jedne,
i pomoću analitičke selekcije, s druge strane, to jest
što češće srećemo konstelacije koje su uslovljene jed-
nim te istim kompleksom, utoliko mora biti veća nji-
na psiHološka vrednost.
2. Prema relativnoj učestalosti i intenzitetu tako-
zvanih remetnih znakova ili oheležja kompleksa. Pod
ovim ne treba shvatiti samo one znake koji nastaju
u asocijativnom eksperimentu koji nisu ništa drugo
do dejstvo kompleksa, čiji je oblik uslovljen poseb-
nom situacijom tokom ispitivanja, već se ovde radi o
enim fenomenima koji su svojstveni slobodnim psi- * 6

18 ili hipostatski pojam energije kao što ga postavlja

Ostvald (Ostwald). Supstancijalni pojam neophodan za kau-
zalno-mehanicistički način objašnjenja ne bi smeo da se
zaobiđe na ovaj način pošto je »energija« u osnovi ipak uvek
samo kvantitativni pojam.
6 Jung, Odabrana dela, I
81
hološkim procesima izvan uslova ispitivanja. Veliki
deo ovih pojava opisao je Frojd, među koje spadaju
govorne omaške i omaške pri pisanju, zaboravljanje,
nesporazumi i druge simptomatične radnje. Ovde se
ubrajaju još i automatizmi, »oduzimanje misli«, »sa-
petost«, »govorenje u stranu«19 itd. Intenzitet ovih
fenomena može se delom odrediti direktno merenjem
vremena, kao što sam pokazao u asocijativnom eks-
perimentu. Isto je moguće i kod slobodnog psiholo-
škog procesa, izvan eksperimenta gde lako sa satom
u ruci možemo odrediti vrednost intenziteta pomoću
merenja vremena koje je potrebno pacijentu da go-
vori o određenim stvarima. Moglo bi se zameriti da
pacijenti vrlo često glavninu svog vremena utroše go-
voreći o sporednim stvarima, zaobišavši na taj način
glavnu stvar. Ali to pokazuje koliko su njima znatno
važnije takozvane sporedne stvari. Posmatrač mora
da se čuva od toga da, pomoću arbitrarnog suda,
stvame interese pacijenta oglašava sporednim u
smislu neke subjektivne, teorijske postavke, već se
u određivanju vrednosti mora držati objektivnih kri-
terijuma. Kada, na primer, neka pacijentkinja trosi
sate i sate na žalbe vezane za njenu služavku, umesto
da se usredsredi na glavni konflikt koji je lekar sa-
svim ispravno uočio, onda to znači da kompleks slu-
žavke poseduje energetske vrednosti aktuelno veće
nego možda još nesvesni konflikt, koji će tek u da-
ljem terapijskom toku iskrsnuti kao jezgrovni ele-
menat, ili da inhibicije, koje potiču od visoko cenjene
svesne pozicije, pomoću nadkompenzacije, jezgrovni
elemenat još uvek zadržavaju u nesvesnom.
3. Prema intenzitetu afektivnih propratnih po-
java. Za ove fenomene postoje objektivne mogućnosti
utvrđivanja, koje doduše ne omogućavaju merenje
veličine afekta ali omogućuju njegovu procenu. U
ovu svrhu eksperimentalna psihologija nam pruža či-
tav niz metoda. Nezavisno od merenja vremena, koje
određuje više inhibicija asocijativnog procesa nego

1* Up. Vber die Psychologie der Dementia praecoxf p,

101 ff. (Ges. Werke III).

82
aktuelne afekte, imamo na raspolaganju sledeće po-
kazatelje:
a) krivulja pulsa;20
b) krivulja disanja;21
c) psihogalvanski fenomen.2-
Lako uočljive promene ovih krivulja dozvolja-
vaju izvođenje zaključaka u odnosu na intenzitet uz-
roka smetnji. Takođe je moguće, kao što je u dovolj-
noj meri pokazalo iskustvo, da se kod ispitanika na-
memo provociraju afektivni fenomeni, pomoću psi-
holoških draži za koje se zna da su kod ispitivane in-
dividue posebno afektivno obojene u odnosu na ispi-
tivača.23
Nezavisno od ovih eksperimentalnih metoda ra~
spolažemo i subjektivnim visoko izdiferenciranim si-
stemom za raspoznavanje i procenu aktuelnih afek-
tivnih pojava kod drugih — naime, za ovo postoji
direktni instinkt prepoznavanja, koji u velikoj meri
imaju i životinje, ne samo u odnosu na svoj sopstve-
ni rod, već i naspram ljudi i drugih životinja. Mi za-
pažamo već i najtiša kolebanja emocionalne prirode
kod drugih i imamo vrlo fino osećanje za kvalitet i
kvantitet afekata naših bližnjih.

20 Up. Berger, Vber die kdrperlichen Ausserungen psy -

chischer Zustande. A. Lehmann, Die kdrperlichen
Ausserun-
gen psychischer
21 Peterson Zustande.
und Jung, Psycho-physical Investigations
with the Galvanometer and Pneumograph in Normal and
Insane Individuals (Ges. Werke II). Nunberg, Vber korper-
liche Begleiterscheinungen assoziativer Vorgange. Ricksher
and Jung, Further lnvestigations on the Galvanic Phenome-
non (Ges. Werke II).
22 Veraguth, Das psychogalvanische Reflexphanomen.

Binssvanger, Vber das Verhalten des psychogatvanischen

Phdnomens beim Assoziationsexperiment.
23 U vezi sa ovim upućujem na moje Diagnostische Asso~

ziationsstudien, kao i Collected Papers on Analyticai Psycho-

logy.

83
 2.

PRIMENA ENERGETSKOG GLEDlSTA

A. PSIHOLOSKI POJAM ENERGIJE

Izraz »psihička energija« koristi se već od dav-

nina. Nalazimo ga, na primer, još kod Silera (Schil-
ler).24 Energetsko gledište koriste i fon Grot 25 i Lips.26
Lips razlikuje psihičku energiju od fizikalne ener-
gije, Stern27 isto tako ostavlja otvoreno pitanje ove
povezanosti. Lipsu imamo da zahvalimo na razdvaja-
nju pojma psihičke energije i psihičke snage. Za Lip-
sa psihička snaga je mogućnost da u duševnom živo-
tu nastanu određena zbivanja i da dospeju do određe-
nog stupnja delatnosti. Nasuprot tome psihička ener-
gija je »u samim zbivanjima sadržana mogućnost da
se u njima aktuelizuje ta snaga«.28 Na drugom mestu
Lips govori o »psihičkim kvantitetima«. Raziikovanje
snage i energije je pojmovno neopbodno, pošto je
energija zapravo pojam koji po sebi objektivno nije
prisutan u pojavi, već je uvek samo dat u specifičnoj
iskustvenoj podlozi, drugim rečima u iskustvu je

24 Siler tako reći misli energetski. On operiše sa pred-

stavama kao »premeštanje intenziteta« i dr. (Vber die asthe-
tische Erziehung des Menschen).
25 Up. Grot, 1. c.
26 Lipps, Leitfaden der Psychologie, pp. 62 und 66 ff.
27 Stem, Vber Pšychologie der individuellen Differenzen ,
p. 119 ff.
28 Leitfaden, p. 62.

34
energija uvek specifična kao kretanje i snaga, ako je
aktuelna, kao situacija ili uslov, ako je potencijalna.
Psihička energija se pojavljuje, ako je aktuelna, u
specifičnim dinamičkim psihičkim fenomenima kao
nagon, želje, htenja, afekat, pažnja, učinak, što su
zapravo psihičke snage. Ako je potencijalna, energi-
ja se pojavljuje u specifičnim postignućima, moguć-
nostima, spremnostima, stavovima itd. što su uslovi.
Razlikovanje posebnih energija, kao energije
prijatnosti, osećanje energije, energije kontrasta itd.,
kako pretpostavlja Lips, izgleda mi pojmovno nepri-
hvatljivo, jer su specifikacije energije zapravo snage
i uslovi. Energija je kvantitativni pojam, koji saži-
ma snage i uslove. Samo uslovi se mogu odrediti i
kvalitativno, pošto su to pojmovi koji izražavaju kva-
litete, koji se dovode do dejstva pomoću energije.
Kvantitativni pojam nikada ne sme biti istovremeno
i kvalitativni, inače nikada neće omogućiti prikazi-
vanje odnosa snaga, što je zapravo njegovo pravo
opredeljenje.
Kako, na žalost, ne možemo naučno dokazati da
postoji ekvivalentni odnosi između fizičke i psihičke
energije,29 ne preostaje nam ništa drugo nego da ili
odbacimo energetski način posmatranja ili da potra-
žimo posebnu psihičku energiju, što bi sasvim bilo
moguće kao hipotetička operacija. Psihologija sme
sebi da dozvoli, sa istim pravom kao i fizika, ovo
izuzetno pravo stvaranja vlastitih pojmova, kao što
je već Lips primetio, ukoliko se energetski način po-
smatranja uopšte isplati i ne predstavlja samo sup-
sumciju u okviru nekog maglovitog, opšteg pojma,
kako s pravom ističe Vunt. Ali mi stojimo na stano-
vištu da se isplati energetski način posmatranja psi-
hičkih fenomena, pri čemu upravo kvantitativni od-
nosi, čije je postojanje u psihi nemoguće poricati, sa-

89 Meder (Maeder) čak smatra da »stvaralačka delat-

nost« u organizmu a posebno u psihi »prevazilazi utrošak
energije«. On zastupa mišljenje da se za psihu pored prin-
cipa održanja i entropije mora uvesti i treći princip, prin-
cip integracije (Heilung und Entvoićklung im
Seelenleben,
pp. 50 und 69 f.).
85
drže mogućnosti raspoznavanja, koje se ne mogu sa-
gledati samo kvalitativnim posmatranjem.
Kada bi se psiha sastojala, kako to žele psiholozi-
-svesti, samo od svesnih zbivanja (iako se dozvoljava-
ju i nešto »tamniji« prelivi), onda bismo se mogli za-
dovoljiti sa postavkom »psihičke energije«. Ali kako
smo ubeđeni da i nesvesna zbivanja spadaju u psiho-
logiju a ne samo u fiziologiju mozga (kao čisto sup-
stratski procesi), prinuđeni smo da naš pojam ener-
gije postavimo na nešto šire osnove. Potpuno se sla-
žemo sa Vuntom da postoje tamno-svesna zbivanja.
Mi isto tako prihvatamo skalu osvetljenosti svesnih
sadržaja; ali tamo gde počinje crnilo, tamo za nas psi-
ha ne prestaje, već se nastavlja u nesvesno. Takođe
fiziologiji mozga ostavljamo njen deo, pri čemu pret-
postavljamo da nesvesne funkcije konačno prelaze u
supstratske procese, kojima se ne može pripisati sla-
va psihičkog kvaliteta, pošto bi se na taj način otišlo
na put filozofske hipoteze »produhovljavanja« svega
postojećeg.
Razgraničavanje pojma psihičke energije pruža
nam izvesne teškoće, zbog toga što nam nedostaje ona
mogućnost da psihičko odvojimo od biološkog zbiva-
nja.f Biološko je isto tako pogodno za energetski na-
čin posmatranja kao i psihičko, ukoliko biolog takav
način posmatranja smatra korisnim i vrednim. Kao
i psihički, tako i životni procesi uopšte nemaju ni-
kakav egzaktni dokazivi ekvivalentni odnos prema
fizičkoj energiji.
Ako se postavimo na tle običnog opažanja i uz-
držimo od isuviše širokih filozofskih razmatranja,
onda ćemo učiniti najbolje moguće ako psihički pro-
ces jednostavno shvatimo kao životno zbivanje. Na
taj način uski pojam psihičke energije proširujemo
do daljeg pojma životne energije, koji takozvanu psi-
hičku energiju supsumuje kao specifikaciju. Time sti-
čemo prednost na taj način, što smo u stanju da
kvantitativne odnose pratimo i izvan uskih opsega
psihičkog, sve do bioloških funkcija uopšte, čime se
udovoljava neosporno postojećoj i već od davnina di-
skutovanoj nedeljivosti »duše i tela«.

86
 Pojam životne energije nema nicega zajedničkog
sa takozvanom životnom silom, jer ova kao snaga ne
bi bila ništa drugo do specifikacija univerzalne ener-
gije, čime bi se otklonilo posebno pravo bioenergetike
u odnosu na fizičku energetiku, prelaženjem preko
do sada još nepopunjenog ponora između fizičkog
procesa i životnog procesa. Predložio sam da se hipo-
tetično prihvaćena životna energija, s obzirom na
našu planiranu psihološku upotrebu, označi kao libi-
do i da se tako razlikuje od univerzalnog pojma ener-
gije, u važećim okvirima biološkog i psihološkog na-
ročitog prava stvaranja vlastitih pojmova. Time ni u
kom slučaju ne želim da preduhitrim bioenergetiča-
re, već da im otvoreno dodam da sam termin libido
primenio imajući u vidu naš način korišćenja. Za
njihovu upotrebu bioenergetičari mogu predložiti
termine kao »bioenergija« ili »vitalna energija«.
Na ovom mestu moram da predupredim mogući
nesporazum. Naime, uopšte neriiam nameru da se u
ovom poglavlju upuštam u diskusije oko spornog pi-
tanja psihofizičkog paralelizma i uzajamnog dejstva.
Ove teorije su spekulacije oko mogućnosti paralelnog
ili uzajamnog dejstva tela i psihe i odnose se upravo
na onu tačku, koju namerno izostavljam u mome
razmattanju, naime pitanje da li psihički energetski
proces postoji paralelno sa fizičkim procesom ili je
uključen u njega. Zajedno sa Buseom30 prihvatam
uzajamno dejstvo kao zamišljivo i ne nalazim nikak-
vog povoda da ovoj zamisli suprostavljam hipotezu
psihofizičkog paralelizma, pošto baš psihoterapeuti-
ma, čije se radno područje zapravo nalazi y kritičnoj
sferi uzajamnog dejstva tela i psihe, izgleda više nego
verovatno da psihičko i telesno nisu dva procesa koja
protiču jedan pored drugog, već da su spojena pomo-
ću \izajamnog dejstva, iako je njihova prava priroda
još uvek tako reći potpuno izvan našeg i^kustva. Du-
binska razlaganja o ovome pitanju svakako da su
neophodna filozofima, nasuprot tome empirijskoj
psihologiji je preporučljivo ograničenje na materi-

30 Busse, 1. c.

37
ju pristupačnu iskustvu. Iako nam do sada nije uspe-
lo da psihički energetski proces uključimo u fizičlci
proces, isto tako nije ni protivnicima uspela takva
mogućnost da sa sigurnošću psihički proces odvoje od
fizičkog.

B. ODR2ANJE ENERGIJE

Ako prihvatimo da psihičke životne procese po-

smatramo energetski, onda time preuzimamo obave-
zu da se ne ograničimo samo na pojam, već i da
isprobamo njegovu upotrebljivost u odnosu na isku-
stveni materijal. Energetski način posmatranja je su-
višan, ako se njegovo glavno tvrđenje, naime ono o
održanju energije, pokaže neupotrebljivim. Prema
Buseovom predlogu ovde moramo razlikovati princip
ekvivalencije i princip konstantnosti. Princip ekviva-
lencije glasi »da za svaku energiju, koja se bilo gde
utroši za postizanje nekog stania, negde drugde na-
staje istovetan kvantum iste ili energije nekog dru-
gog oblika«, nasuprot tome princip konstantnosti gla-
si »da celokupna energija ostaje uvek ista, dakle ne
postoje smanjenja niti povećanja«.81 Princip kon-
stantnosti je doduše logično neophodna ali uopštena
posledičnost iz principa ekvivalencije i stoga nema
praktičnog značaja, pošto se u osnovi našeg iskustva
nalaze uvek samo delimični sistemi.
Dakle, za naš zadatak najpre dolaze u obzir samo
princip ekvivalencije. U mojoj knjizi Preobražaji i
simboli libida^ ukazao sam na mogućnost da se iz-
vesni razvojni procesi i slične promene shvate pomo-
ću principa ekvivalencije. Ovde se neću in extenso
vraćati na ono što sam tamo rekao, već bih samo još
jednom istakao da nam Frojdova istraživanja sek-
sualnosti pružaju bogate priloge. Tako reći nigde se
ne vidi bolje, nego upravo u odnosu seksualnosti 31 32
31 Busse, 1. c. p. 406 f.
32 Novo izdanje: Spmbole der Wandlung. Up. pre svega
2. deo, III poglavlje (Ges. Werke V).

88
prema celokupnoj psihi, kako utrošku određenog
kvantuma libida sledi javljanje odgovarajuće vred-
nosti u nekom drugom obliku. Na žalost, shvatljivo
precenjivanje seksualnosti Frojda je dovelo dotle da
i preobličavanja, koja odgovaraju drugim specifič-
nim, seksualnosti koordinantnim snagama psihe, re-
dukuje na seksualnost, zbog čega mu se opravdano
zamerao panseksualizam. Nedostatak Frojdovih gle-
dišta sastoji se od jednostranosti, kojoj uvek teži
mehanicističko-kauzalni način posmatranja, naime u
simplificiranoj reductio ad causam, koja što je tač-
nija, jednostavnija i obuhvatnija, tim manje pogo-
duje značenju analizovanih i redukovanih tvorevina.
Onaj ko pažljivo čita Frojdove radove, lako će uočiti
koliko značajnu ulogu u formiranju njegovog shva-
tanja igra princip ekvivalencije. Ovo se naročito ja-
sno vidi u njegovim kazuističkim istraživanjima, gde
opisuje potiskivanja i njihove zamenske tvorevine. 351
Onaj ko sam praktično radi na ovom području, taj
zna da princip ekvivalencije i u terapiji neuroza ima
veliku heurističku vrednost; ako ga čovek ne koristi
uvek svesno, onda ga ipak koristi vođen osećanjima
— ako se neka svesna vrednost, na primer prenoše-
nje, smanjuje ili čak gubi, onda se odmah traže za-
menske tvorevine, u očekivanju da će se bilo gde
spaziti izranjanje kakve ekvivalentne vrednosti. Na-
laženje zamene nije teško ako je zamenska tvorevi-
na sadržaj svesti. Slučaj da nestaje iznos libida —■
naizgled bez zamenske tvorevine — odigrava se če-
sto. U ovom slučaju zamena je nesvesna ili je, kao
što se obično sreće, pacijent nesvestan da je određe-
na nova činjenica odgovarajuća zamenska tvorevina.
Ali se isto tako dešava da znatan iznos libida nesta-
ne u takvoj meri kao da ga je nesvesno potpuno pro-
gutalo, bez nastajanja nove vrednosne pozicije. U
takvom slučaju najbolje je striktno se pridržavati
principa ekvivalencije, pošto će pažljivo posmatranje
pacijenta uskoro ukazati na pojavu znakova nesvesne
aktivnosti, bilo u obliku potenciranja izvesnih simp- *

Sammlung kleiner Schriften zur

Neurosenlehre.
89
toma, ili javljanja novog simptoma, ili posebnih sno-
va, ili svojstvenih, usputnih maštanih fragmenata i
mnogo čega drugog. Ako se analizom ovih simptoma
uspe da se u svest privedu oni skriveni sadržaji, onda
se po pravilu može dokazati da je iznos libida, nestao
iz svesti, formirao određenu tvorevinu u nesvesnom
koja, uprkos svim razlikama, ima ne mali broj za-
jedničkih crta sa onim svesnim sadržajima, koji su
izgubili svoju energiju. Izgleda kao da je libido iz-
vesne kvalitete poneo sa sobom u nesvesno, što je če-
sto jasno u tolikoj meri da se na osnovu ovih karak-
teristika može prepoznati odakle potiče libido, koji
je aktivirao nesvesne sadržaje.
Ovde postoje ubedljivi i opšte poznati primeri:
ako dete u mislima počinje da se odvaja od roditelja,
onda nastaju maštanja o zamenskim roditeljima.
Ovakva maštanja skoro po pravilu se prenose na
stvarne ličnosti. Prenošenja ovakve vrste vremenom
se pokazuju neodrživa utoliko, što čovek koji sazre-
va mora da asimiluje kompleks roditelja, naime auto-
ritet, odgovornost i samostalnost. On mora i sam da
postane otac ili majka. Drugo područje, bogato dotič-
nim primerima je hrišćanska-religijska psihologija.
Potiskivanje nagona (tj. zapravo primitivne prirode
nagona) dovodi do religioznih zamenskih tvorevina,
do »božje ljubavi« u kojoj samo slepac ne može opa-
ziti seksualni karakter.
Ova razmišljanja vode nas do dalje analogije sa
energijom u okviru fizičkih nauka. Kao što je po-
znato, učenje o energiji ne poznaje samo faktor in-
tenziteta već i faktor ekstenziteta. Ovaj drugi. je
praktički nužni dodatak čistom pojmu energije. On
je posrednik spoja pojma čistog intenziteta sa poj-
mom »količine« (npr. količina svetlosti nasuprot ja-
čini svetlosti). » ... Količina ili faktor ekstenziteta
energije prianja za određenu tvorevinu ( . . . ) i ne
može se preneti na neku drugu bez prenošenja dela
te tvorevine; nasuprot tome faktor intenziteta može
preći sa jedne tvorevine ne drugu«.a4 Dakle, faktor 34

34 Up. Hartmann, Weltanschauung, p. 5.

90
ekstenziteta daje dinamsku određenost energije pri-
sutne u pojavi.35 36
Tako postoji i psihološki faktor ekstenziteta, koji
ne može ući u novu tvorevinu bez prenošenja delova
ili karakteristika ranije tvorevine. Na ovo svojstvo
preobražaja energije iscrpno sam skrenuo pažnju u
jednom mom ranijem radu, gde sam pokazao da libi-
do ne napušta neku tvorevinu kao čist intenzitet i
prelazi bez ostatka, već da ovaj karakteristike sta-
rih funkcija prenosi na nove.3tt Ova osobenost toliko
štrči da čak daje povoda za pogrešne zaključke, ne
samo za pogrešne teorije već i za samoobmane sa te-
škim posledicama, npr. iznos libida izvesnog oblika
seksualnosti prelazi u neku drugu tvorevinu, pri tome
uzima sa sobom izvesne' osobenosti svoje ranije upo-
trebe. U ovom slučaju lako je shvatiti tumačenje da
će dinamika nove tvorevine biti isto tako seksualna. 37
Ili iznos libida neke psihičke aktivnosti prelazi u bit-
no materijalni interes, pri čemu individua pogrešno
veruje da je nova tvorevina isto tako duhovne pri-
rode. Ovaj zaključak je u principu pogrešan, pošto
uzima u obzir samo relativnu sličnost dvaju tvorevi-
na, ali zapostavlja njihovu, isto tako bitnu različnost.
Praktično iskustvo uči nas sasvim uopšteno da se
neka psihička delatnost uvek može zameniti samo
ekvivalentno; tako patološko interesovanje, intenziv-

35 Današnja fizika energiju smatra identičnom sa ma-

som. Međutim, ovo tvrđenje ne dolazi u obzir da se razmatra
u naše svrhe. ^
36 Up. Symbole der Wandlungf p. 260 f. (Ges. Werke V).
37 Redukcija neke kompleksne tvorevine na seksualnost
predstavlja važeće kauzalno objašnjenje samo onda, kada se
unapred sporazumelo. da se u kompleksnim tvorevinama želi
da objasni jedino funkcija seksualne komponente. Ali ako se
povraćaj na seksualnost prihvati kao važeće kauzalno obja-
šnjenje, tada ovo može da se izvrši samo pomoću prećutne
pretpostavke da se jedino radi o seksualnoj tvorevini. Me-
đutim, time bi se zaključilo a priori da je kompleksna psi-
hička tvorevina samo seksualna tvorevina; očevidno petitio
principii! Takođe se ne može tvrditi da je seksualnost jedini
psihički osnovni nagon. stoga svako seksualno objašnjenje
može biti samo objašnjenje komponenata, ali nikad zadovo-
Ijavajuća psihološka teorija.

91
no prianjanje uz neki simptom, može se zameniti je-
dino isto tako intenzivnim vezivanjem za neko dru-
go interesovanje, zbog čega bez ovakve zamene ni-
kada i ne dolazi do odvajanja libida od simptoma.
Ako je energetska vrednost zamene manja, onda nam
je odmah jasno da se delimični iznos energije može
naći negde drugde, ako ne u svesti, onda u nesvesnim
maštanim obličjima ili u smetnjama »parties supe-
rieures« fizioloških funkcija (da se poslužim spret-
nim Žaneovim izrazom).
Nezavisno od ovog, davno poznatog iskustva,
energetsko shvatanje omogućava nam i jednu drugu
teorijsku formulaciju. Prema Frojdovom kauzalnom
shvatanju po sredi su uvek jedne te iste nepromen-
ljive supstancije, seksualne komponente, na čije dej-
stvo ukazuje tumačenje sa jednoličnom ravnomerno-
šću, što jednom naglašava i sam Frojd. Prirodno da
duh reductio ad causam ili in primam figuram psiho-
loški ne može nikada da zadovolji preko svake mere
važnu ideju finalnog razvitka, pošto svaka promena
stanja nije ništa drugo do »sublimacija« osnovne
supstancije pa na taj način vredi koliko i nepodesan
izraz za jednu te istu staru stvar.
Ideja razvitka je moguća samo onda kada se za-
misao nepromenljive supstance ne hipostazira u ta-
kozvanu objektivnu stvarnost, kada se kauzalnost ne
postavi kao identična sa samim ponašanjem stvari;
pošto razvojna ideja zahteva promenljivost supstan-
cija, koje su, energetski posmatrano, energetski siste-
mi teorijski bezgranične odvojivosti i zamenljivosti
pod principom ekvivalencije i pod samo po sebi ra-
zumljivom pretpostavkom mogućnosti energetskog
pada. Tabođe i ovde dospevamo, kao i j?ri posmatra-
nju kauzalnog i finalnog spajanja, u nerazrešivu an-
tinomiju kroz projekciju energetske hipoteze, pri
čemu nepromenljiva supstancija istovremeno ne
može biti i energetski sistem.88 Za mehanicističko
gledište energija je priključena za supstanciju, zbog
čega Vunt govori o »energiji psihičkog«, koja je vre- *

30 Ova rečenica naravno važi za makrofizičko pođručje,

u kome postoje »apsolutni« zakoni.

92
menom narasla i stoga ne dozvoljava primenu ener-
getskih načela. Nasuprot tome za energetsko gledi-
šte supstancija nije ništa drugo do izraz ili znak
energetskog sistema. Ova antinomija je nerazrešiva
samo dotle, dok ne doznamo da načini posmatranja
odgovaraju fundamentalnim psihološkim stavovima,
koji se očigledno u izvesnoj meri podudaraju sa uslo-
vima objekta, zbog čega su praktički primenljiva i
njihova gledišta. Stoga se može objasniti što se kako
kauzalisti tako i finalisti očajnički bore za objektiv-
nu važnost njihovog principa, pri čemu je to, naime,
i princip njihovog ličnog stava prema životu i svetu,
čiju uslovnu važnost niko neće primiti bez daljnjega,
pošto niko — takav bi bio jedna vrsta samoubice —
ne voli da sam seče granu na kojoj sedi. Ali neizbežne
antinomije koje proističu iz projekcije logički oprav-
danih principa, prisiljavaju na temeljno ispitivanje
sopstvenog, psihološkog stava, čime se, i samo time,
može izbeći nasilje nad drugim, logički opravdanim
principima. Antinomija se mora razrešiti u antino-
mičkom postulatu, ma koliko smetalo čovekovom
konkretizmu i tako mnogo odudaralo od prirodno-
naučnih postavki, da se takozvana stvarnost bića pre-
pusti tajanstvenoj iracionalnosti, koja, međutim, ne-
minovno proističe iz antinomičkog postulata.39
Razvojna teorija ne može izaći na kraj bez final-
nog gledišta, čak i Darvin operiše sa finalnim poj-
movima, kao prilagođavanje itd., što dostojno ističe
Vunt. Očigledna činjenica diferenciranja i razvitka
nikada se ne može iscrpno objasniti, pošto ova zahte-
va finalno gledište, koje je čovek, tokom svog psihič-
kog razvitka, isto tako oformio kao i kauzalno.
Finalno shvatanje podrazumeva uzrok kao sred-
stvo svrhe. Jednostavan primer je pitanje regresije —■
kauzalno je regresija uslovljena na primer »fiksaci-
jom za majku«. Finalno, međutim, libido regredira
ka imagu majke, da bi tamo našao uspomenske aso-
cijacije, preko kojih razvitak recimo iz seksualnog
sistema može proizići u duhovni sistem.

39 Up. Psychologische Typen, p. 425 ff. (Ges. Werke VI).

93
 Prvo objašnjenje se iscrpljuje u značenju causa
i potpuno previđa svrhovno značenje pro.cesa regre-
sije. Na ovaj način stvaranje kulture postaje puki su-
rogat, pošto je incest nemoguć. Poslednje objašnje-
nje, međutim, već ostavlja mogućnost da se predvidi
sve ono što će proisteći iz regresije i istovremeno nam
omogućuje <ja razumemo šta treba da znače uspomen-
ske slike, koje je ponovo oživeo regredirani libido.
Prirodno da kauzalistima ovo poslednje shvatanje iz-
gleda neverovatno hipotetično, međutim, finalistima
»fiksacija za majku« je samovoljna pretpostavka,
kojoj zameraju da potpuno previđa svrhu, koja se još
jedino može smatrati odgovornom za ponovno oživ-
ljavanje imaga majke. Adler, na primer, iznosi mno-
gobrojne zamerke ove vrste protiv Frojdove teorije.
Ja sam pokušao da oba gledišta, svakako ne ekspli-
citno, pomirim u mome radu Preobražaji i simboit
libida (Wandlungen und Sgmbole der Libido), što je
imalo za posledicu da mi sa obe strane pripišu ne-
jasne i sumnjive stavove. U tome sam delio sudbinu
neutralnih za vreme rata, kojima se često poricalo
čak i bona fides.
Ono što je za kauzalno posmatranje činjenica je-
ste za finalno simbol i obrnuto. Sve ono što je jednom
gledištu istinsko, drugom je neistinito. Stoga se mo-
ramo pomiriti sa antinomskim postulatom i svet ta-
kođe posmatrati kao psihički fenomen. Sigurno da je
za nauku neophodno znati kako izgleda svet sam »po
sebi«, ali ni nauka ne može zaobići psihološke uslove
saznanja, a psihologija još mora posebno da pazi i
na ove uslove. Kako duša poseduje i finalno gledište,
psihološki je nedopustivo i vodi u poznatu monoto-
niju tumačenja, kada se čisto kauzalno pristupi psi-
hičkim fenomenima.
Simboličko shvatanje kauze, nastalo posred-
stvom energetskog načina posmatranja je neophod-
nost za diferenciranje psihe, jer bez simbolističkog
shvatanja činjenica one su nepromenljive supstanci-
je, koje neprekidno dalje deluju, kao što je slučaj
npr. u staroj traumatskoj teoriji Frojda. Causa ne
omogućuje razvitak. Za psihu je reductio ad causam

94
suprotnbst razvitku, ona fiksira libido za elementar-
ne činjenice. Sa gledista racionalizma ovo je jedino
dobro, sa gledišta psihe 'međutim, oho je beživotno i
beznadežno dosadno, čime naravno se ne poriče da
je prianjanje libida za osnovne činjenice za mnoge
ljude bezuslovno potrebno. Ali, ukoliko je ispunjen
ovaj zahtev, psiha ne može da zauvek ostane na ovo-
me već mora dalje da se razvija, pošto se u njoj
causa preobraća u sređstvo svrhe, u simboličke izraze
puta koji još treba da se pređe. Isključivo značenje
kauze, dakle, njena energetska vrednost, time nesta-
je i ponovo se javlja kao simbol, čija privlačna snaga
predstavlja odgovarajući kvantum libida. Vrednost
kauze nikada se ne može ukinuti postavljanjem volj-
nog i racionalnog cilja. To je uvek samo pripomoć
iz nužde.
Psihički razvitak ne može da se odvija samo kroz
nameru i volju, već mu je potreban atraktivan sim-
bol, čiji kvantum vrednosti prevazilazi vrednost kau~
ze. Formiranje simbola ne može da usledi pre nego
što je psiha dovoljno dugo proboravila uz elementar-
ne činjenice, što znači toliko dugo dok unutrašnje ili
spoljašnje neminovnosti životnih procesa ne dovedu
do preobražaja energije. Kada bi čovek živeo čisto
instinktivno i ^utomatski, onda bi preobraćanje mo-
glo da usledi prema čisto biološkim zakonima. Nešto
od toga vidimo još u duševnom životu primitivnog
čoveka, nešto što je istovremeno sasvim konkretistič-
ko i sasvim simboličko. Kod kulturnog čoveka, inače
toliko koristan racionalizam svesti pokazuje se kao
najteža smetnja beztrenjskog preobračanja energije,
pri čemu se ratio, u cilju izbegavanja sopstvene ne-
podnošljive antinomije, ekskluzivno postavlja na jed-
nu ili drugu stranu i grčevito pokušava da zadrži
svoje jednom izabrane vrednosti i to toliko dugo, dok
činjenica čovekovog uma važi kao »nepromenljiva
supstancija«, čime je isključeno njegovo simbolistič-
ko shvatanje. Ratio je međutim, relativan i sam se
potire u svojim antinomijama. On je takođe samo
sredstvo svrhe, simbolički izraz za prolaznu tačku
na putu razvitka.

95
 C. ENTROPIJA

Princip ekvivalencije je praktički važno načelo

energetike, drugo neophodno dopunsko načelo j'e
princip entropije. Preobraćanja energije su moguća
samo uz prisustvo razlike intenziteta. Prema Karno-
ovom (Carnot) načelu toplota se može preobratiti u
rad samo onda kada prelazi sa toplijeg na hladnije
telo. Međutim, mehanički rad se neprestano preobra-
žava u toplotu, koja se zbog svog niskog intenziteta
više ne može ponovno preobratiti u rad. Tako zatvo-
reni energetski sistem svoje razlike u intenzitetu po-
stepeno izjednačava u ravnomernu temperaturu,
čime je isključena svaka dalja promena. To je tako-
zvano umiranje toplote.
Princip entropije je u našem iskustvu poznat
samo kao princip delimičnih procesa, koji predstav-
ljaju relativno zatvoren sistem* Kao tako relativno
zatvoren sistem može se posmatrati i psiha. I njeni
energetski preobraćaji dovode do izjednačavanja raz-
lika, koje prema Bolcmanovoj formulaciji,40 nevero-
vatno stanje prevode u verovatno, čime se, među-
tim, sve više ograničava mogućnost daljih promena.
Ovaj proces vidimo, na primer, kod formiranja traj-
nog i relativno nepromenljivog stava. Posle početnih
žestokih kolebanja ujednačavaju se suprotnosti i po-
stepeno nastaje nov stav, čija je kasnija stabilnost
utoliko veća što su bile veće početne razlike. Što je
veći napon suprotnosti, utoliko je veća energija koja
proističe iz toga; što je veća energija, tim je jača
konstelativna, atraktivna snaga. Ovoj većoj atrak-
tivnosti odgovara veći opseg konsteliranog psihičkog
materijala i što više raste taj opseg, tim postaje ma-
hja mogućnost kasnijih smetnji, koje bi mogle da
proisteknu iz razlika sa prethodno nekonstelisanim
materijalom. Stoga je posebno trajan onaj zauzeti
stav, koji je proistekao iz opsežnih izjednačavanja.
Svakodnevno psihološko iskustvo pruža dokaze
u prilog tačnosti ovog načela a najteži konflikti, kada
se savladaju, ostavljaju za sobom sigurnost i mir ili

40 Boltzmann, Populare Schriften, p. 34.

96
skrhanost, koji jedva da još smetaju, odnosno da se
mogu preboleti, i obrnuto, upravo najveće suprotno-
sti i njihova konflagracija potrebne su u stvaranju
vrednih i trajnih uspeha. Pošto su našem iskustvu
pristupačni samo relativno zatvoreni sistemi, nismo
nigde u situaciji da posmatramo apsolutno psihološku
entropiju. Ali, što je jače zatvaranje psihološkog si-
stema, tim se više dokazuje fenomen entropije.41 Ovo
vidimo naročito kod onih psihičkih poremećaja, koje
karakteriše intenzivno isključivanje spoljnjeg sveta.
Takozvana »afektivna otupelost« demencije prekoks
ili šizofrenije zapravo podseća na fenomen entropije.
Na isti način treba razumeti sve one takozvane de-
generativne promene, koje se razvijaju u znaku tak-
vih psiholoških stavova koji trajno isključuju vezu
sa spoljnim svetom. Ovakvi relativno izdvojeni, psi-
hološki sistemi su i voljno usmereni procesi, kao
usmereno mišljenje i usmereno osećanje. Ove funk-
cije se ba?iraju na isključivanju svega nepodesnog
što bi moglo da dovede do skretanja od izabranog
pravca. »Pripadajući« elementi se prepuštaju suprot-
nom izjednačavanju i na taj način štite od spoljnjeg
remetnog dejstva. Tako ovi posle nekog vremena do-
stižu svoje najverovatnije stanje, koje svoju čvrsti-
nu pokazuje, na primer, u »utvrđenom« pojmu ili
»uhodanom« načinu posmatranja itd. Koliko su čvr-
ste ove stvari može odmeriti onaj ko pokuša da raš-
člani ovakve tvorevine, da otkloni kakvu zabludu ili
izmeni način mišljenja. U istoriji naroda ovakve pro-
mene čak mogu koštati potoke krvi. Ali ukoliko je
apsolutno isključivanje nemoguće (izuzimajući možda
patološke slučajeve), nastavlja se energetski proces
kao razvitak sa neznatnom usmerljivošću i smanje-
nim intenzitetom zbog »gubitka usled trenja«.
Ovakav način posmatranja stvari poznat je već
dugo. Svako govori o »buri mladosti« koja ustupa
mesto »miru starosti«. Često se govori o »čvrstom
ubeđenju« posle »pobede nad nedoumicom« o »iz-

41 Sistem je potpuno zatvoren, kada više nije moguć

spoljni dotur energije. Samo u tom slučaju može nastupiti
entropija.
7 Jung', Odabrana dela, I 97
ravnanju unutrašnjih napetosti« itd. To je nevoljni
energetski način posmatranja, koji je svojstven sva-
kom čoveku. Za naučnog psihologa ovaj način po-
smatranja je u, svakom slučaju, bezvredan sve dotle
dok ne oseća neophodnost procene psiholoških vred-
nosti. Ovaj problem uopšte ne dolazi u okvire raz-
matranja fiziološke psihologije, pošto se ova bavi
fiziološkom stranom psihologije, kako joj već samo
ime kazuje. Psihijatrija je, kao što je poznato, na-
spram psihologije čisto deskriptivna i sve do nedav-
no uopšte se nije brinula o psihološkoj kauzalnosti,
čak je ovu osporavala. Analitičkoj psihologiji je, me-
đutim, ostavljeno da mora razmotriti i energetsko
gledište, pošto kauzalmehanicističko gledište Frojdo-
ve psihoanalize nije dovoljno da obuhvati činjenicu
psiholoških vrednosti. Vrednost zahteva kvantitativ-
ni pojam razjašnjenja, koji nikada ne može zameniti
kvalitativni pojam, kao na primer seksualnost. Kva-
litativni pojam je obeležje neke stvari, neke supstan-
cije, nasuprpt tome kvantitativni pojam je obeležje
relacije intenziteta a nikada supstancije ili stvari.
Kvalitativni pojam, koji ne obeležava nikakvu sup-
stanciju ili stvar ili činjenicu, je više ili manje arbi-
trarni izuzetak; uz to moram uvek da uračunam i
kvalitativni, hipostazirani energetski pojam. Nauč-
nom kauzainom objašnjenju su katkad potrebne
ovakve pretpostavke, ipak ove se ne smeju prihvatiti
kao svrha koja čini suvišnim energetski način po-
smatranja. Obrnuto isto važi i za energetiku, koja
povremeno pokazuje tendenciju da odriče supstanci-
ju i da na taj način postaje čisto teleološka ili final-
na. Postavka kvalitativnog pojma za energiju je ne-
dopustiva, pošto bi to bila specifikacija energije,
koja je, međ'utim, snaga. To bi u biologiji bio vita-
lizam, u psihologiji seksualizam (Frojd) ili kakav
drugi -izam, ukoliko bi se moglo dokazati da su istra-
živači energetike celokupnu psihu redukovali na
jednu određenu snagu ili nagon. Ali nagoni su, kao
što je već rečeno, specifikacije. Energija, kao korela-
tivan pojam, stoji iznad toga i neće apsolutno ništa
drugo da izrazi do relacije psiholoških vrednosti.

98
 D. ENERGETIZAM I DINAMIZAM

Do sada rečeno o energiji odnosi se na čisti po-

jam energije. Energija je, kao i njen korelat — pojam
vremena, s jedne strane neposredni, a prioi;i dati
oblik posmatranja,42 ali s druge konkretan, primenjen
ili empirijski pojam, koji je apstrahovan iz iskustva,
kao i svi naučni pojmovi.4* Primenjeni pojam energi-
je odnosi se uvek na ponašanje snaga, na pokrenute
supstancije, pošto energija drugačije i nije pristu-
pačna iskustvu do zapravo preko posmatranja pona-
šanja pokrenutih supstancija. Stoga mi praktički go-
vorimo o električnoj energiji itd., naime tako kao da
je energija svakako određena snaga. Iz ovog meša-
nja empirijskog, ili primenjenog pojma, sa oblicima
posmatranja zbivanja, nastaju ona konstantna brka-
nja »energije« i »snage«. Na isti način psihološki po-
jam energije nije čist, već takođe konkretan i pri-
menjen pojam, koji se u našim razmatranjima javlja
kao seksualna, vitalna, intelektualna, moralna itd.
»energija«, drugim rečima u obliku nagona, čija nam
očigledna, dinamička priroda daje za pravo stvaranje
pojmovnog paralelizma sa fizičkim snagama.

4i Zbog toga je njena ideja stara koliko i čovečanstvo>

Nju srećemo već u osnovnim gledištima primitivnih naroda.
Up, F. R. Lehmann, Mana, i moje navode u: Vber die Psy-
chologie des Unbeivussten (Ges. Werke VII). Hubert et
Mauss
(Melanges d*histoire des religions, preface, p. XXIX f.)
isto
tako nazivom mana obeležava određenu kategoriju uma.
Ovde ću doslovce citirati njihove navode: »Constamment
presentes dans la langage, sans qu’elles y soient de toute
necessite explicites, (les categories) existent d’ordinaire plutol
sous la forme d’habitudes directrices de la conscience, elles-
-memes inconscientes. La notion de mana est un de ces
principes: elle est donnee dans le langage; elle est impliquee
dans toute une serie de jugements et de raisonnements, por-
tant sur des attributs qui sont ceux du mana, nous avons dit
que le mana est une categorie. Mais le mana n’est pas seule*
ment une categorie speciale a la pensee primitive, et> au-
jourd'hui, en voie de reduction c’est encore la forme premiere
gu’ont revetue d’autres catćgories qui fonctionnent toujours
dans nos esprits: celies de substance et de cause.<
Bliža tumačenja mogu se naći u Psychologische T\j-
pen, pp. 436 If. i 630 ff. (Ges. Werke VI).
99
 Primenom čistog pojma na materijale iskustva
nuzno dolazi do konkretizacije ili predočavanja poj-
ma, čime dolazi i do privida kao da je i neka sup-
stancija izražena pojmom. Ovo je slučaj, na primer.
kod pojma fizičkog nebeskog prostora, kojim se, iako
je eter pojam, ipak koristimo kao supstancijom. Ova
obmana je neizbežna, pošto smo nesposobni da oče-
vidno predočimo kvantum, i to kvantum nečega. Ovo
nešto je supstancija. Stoga se neizbežno hipostazira
svaki primenjeni pojam, i protiv naše volje, pri čemu
uostalom nikada ne smemo zaboraviti da ipak ima-
mo posla samo sa pojmom.
Predložio sam da pojam energije, koji koristimo
u analitičkoj psihologiji, obeležimo rečju »libido«.
Izbor reči u nekim odnosima ne mora biti idealan,
ipak mi izgleda da ovaj pojam već iz razloga isto-
rijske pravičnosti zaslužuje ime libido. Frojd je po
prvi put stvarno pratio dinamičke psihološke veze i
povezano izložio a pri tom se služio komotnim izra-
zom libido, uostalom sa specifično seksualnom defi-
nicijom, shodno njegovom opštem ishodnom gledištu,
koje je upravo seksualnost. Pored»libida« Frojd ko-
risti i izraze »nagon« (»nagoni vlastitog ja«) i »psi-
hička energija« (na primer u Tumačenju snova).
Kako se Frojd ograničava tako reći isključivo na
seksualnost i njene brojne izdanke, njegovoj nameri
stoga i odgovara seksualna definicija energije kao
specifične nagonske snage. Nasuprot tome, s obzirom
na opšte psihološke teorije, nemoguče je kao pojam
i objašnjenje koristiti samo seksualnu energiju, to
jest specifični nagon, pošto psihičko preobraćanje
energije nije samo seksualna dinamika. Seksualna di-
namika je u totalnom području psihe samo specija-
lan slučaj. Time se ne osporava njena egzistencija,
već se samo pomera na pravo mesto.
Kako se primenjeni energetski pojam u određe-
nom gledištu odmah hipostazira u psihičke snage
(nagone, afekte i ostale dinamske procese), po mome
mišljenju njegova očevidnost se spretno označava
rečju »libido«, pošto su se slična gledišta od davni-
na služila sličnim naj&ivima, na primer Sopenhauero-

100
vo »htenje«, ćpjjnfi Aristotela, Platonov »eros«, Em-
pedoklova »ljubav i mržnja elemenata« ili Bergso-
nov »elan vital«. Iz ovih pojmova uzeo sam samo
očevidnost oznake, ali ne i definiciju ppjma. Izostav-
ljanje iscrpnijeg objašnjenja o ovom problemu u
mnogim ranijim knjigama svakako da je krivo za
mnoge nesporazume, pri čemu mi se skoro sa svih
strana prebacuje stvaranje neke vrste vitalističkog
pojma.
Sa rečju »libido«, kao što je već rečeno, uopšte
ne povezujem seksualnu definiciju,44 čime se, među-
tim, prisustvo seksualne dinamike isto tako malo
osporava kao bilo koje druge dinamike, na primer
nagona gladi. Već sam 1912. godine ukazao da to
moje shvatanje opšteg . životnog nagona, nazvanog
libido, stoji umesto pojma »psihičke energije« koji
sam koristio u knjizi Psihologija derrtencije prekoks.
Pri tom sam počinio grešku, propust, jer sam pojam
predstavio samo u njegovoj psihološkoj očevidnosti,
pri čemu sam prenebregnuo njegovu metafiziku, koja
je već bila izložena u samom početku. Ali kada sam
pojam libida sasvim postavio u njegovoj očevidno-
sti, koristio sam ga kao da je hipostaziran. Utoliko
snosim krivicu za nesporazume. Zbog toga sam nak-
nadno u mojoj knjizi Prikaz psihoanalitičke teorije
1913. god. izričito objasnio »da libido, sa kojim operi-
šemo, ne samo da nije konkretan ili poznat vec da je
zapravo jedno X, čista hipoteza, slika ili žeton, isto
toliko malo konkretno shvatljiv koliko i energija fi-
zičkog sveta«.45 Stoga libido nije ništa drugo do skra-
ćeni izraz za »energetski način posmatranja«. U oče-
vidnom izlaganju neće napi poći za rukom da operi-
šemo sa čistim pojmovima, sve dok ne uspemo da fe-
nomene izrazimo matematički. Međutim, dok ovo ne
bude moguće, primenjeni pojam u posmatranju će

44 Latinska reč »libido« ni u kom slučaju nema isklju-

čivo seksualni smisao, već opšte značenje požude, htenja,
priželjkivanja. Iscrpni prilozi o ovom problemu u: Wandlun-
gen und Symbole der Libidot p. 119 (novo izdanje:
Symbole
45 Up. Versuch
der Wandlung, einer
p. 213 ff.)Darstellung
(Ges. Werke der
V). psychoanalyti-
schen Theorie, p. 454 f. (Ges. Werke IV).

101
uvek automatski hipostazirati zbog materijala koje
pruža iskustvo.
Potrebno je prisetiti se još jedne nejasnosti koja
proističe iz očevidnog korišćenja pojma libida i poj-
ma energije uopšte; to je u sferi očevidnosti neiz-
bežno mešanje energije sa kauzalnim pojmom dej-
stva, koji je dinamski a ne energetski pojam.
Kauzalno mehžuiicističko gledište vidi činjenični
niz a-b-c-d na sledeći način: a dejstvuje na b, b dej-
stvuje na c, itd. Ovde je pojam dejstva kvalitativna
oznaka, dakle virtus uzroka, ili drugim rečima dina-
mika. Nasuprot tome finalističko energetsko gledište
vidi ovo na sledeći način: a-b-c su sredstva energet-
skog preobraćanja, koje bezuzročno od a, od nevero-
vatnog stanja, preko b-c entropski protiče ka vero-
vatnom stanju. Ovde je sasvim zaobiđeno uzročno
dejstvo tako da su uzeti u obzir samo intenziteti dej-
stva. Ukoliko su intenziteti istovetni, onda se umesto
a-b-c-d može postaviti takođe i w-x-y-z.
Materijal iskustva u oba puta je niz a-b-c-d, ipak
sa razlikom da mehanicističko gledište izvodi dina-
mizam na svoj način posmatranog uzročnog dejstva,
dok energetsko posmatranje umesto uzročnog dej-
stva posmatra ekvivalenciju preobraćenog dejstva.
To znači da oba posmatraju niz a-b-c-d, međutim,
jedno gledište je kvalitativno, drugo kvantitativno.
Kauzalno posmatranje iz materijala iskustva apstra-
huje dinamički pojam, dok finalističko posmatranje
svoj čisti pojam energije primenjuje u opažajnoj
sferi i istovremeno dopušta da postane dinamika.
Uprkos njihove teorijsko-saznajne različnosti, koja je
u svojoj apsolutnosti bez izuzetka, ipak se oba načina
posmatranja neminovno mešaju u odnosu na pojam
snage, naime kada kauzalni stav čisti opažaj dejstve-
nog kvaliteta apstrahuje u pojam dinamike, i kada
finalistički stav svoj čisti pojam pomoću primene čini
očevidnim. Zbog toga mehanist govori o »energiji
psihičkog«, nasuprot tome energetičar o »psihičkoj
energiji«. Iz izloženog je očigledno da jedan te isti
proces u svetlu različitih načina posmatranja, već
prema gledištu, stiče sasvim različit izgled.

102
 3.

OSNOVNI POJMOVI TEORIJE LIBIDA

A. PROGRESIJA I REGRESIJA

Jedan od najvažnijih fenomena duševnog života

je progresija i regresija libida. Pod progresijom pre
svega treba shvatiti svakodnevno napredovanje psi-
hološkog procesa prilagođavanja. Kao što je poznato.
prilagođavanje nije postignuto jednom zauvek, iako
je čovek sklon da veruje u tako nešto, pošto često
meša postignuti stav sa stvarnim prilagođavanjem.
Zahtevima prilagođavanja možemo udovoljiti samo
pomoću odgovarajućeg usmerenog stava. Prema tome
ispunjenje prilagođavanja odvija se u dve etape:
1. Postizanje stava. 2. Ispunjenjp prilagođavanja po-
moću zauzetog stava. Stav prema stvarnosti je nešto
izvanredno trajno, ali ma kako da je trajan habitus.
tako malo je trajna njegova efektivna sposobnost pri-
lagođavanja. Ovo je neophodna posledica stalnih pro-
mena okoline i time uslovljenih novih prilagođa-
vanja.
Progresija libida na taj način bi se sastojala od
trajnog zadovoljavanja zahteva, koje postavljaju
uslovi sredine. Kako se ovaj učinak može postići
samo pomoću zauzetog stava, koji, kao izdvojeni stav.
neminovno uključuje usmerenost a samim tim i iz-
vesnu jednostranost, lako se može doći do toga da
zauzeti stav više ne može udovoljiti zahtevima pri-
lagođavanja zbog toga što je došlo do promena spolj-

103
nih uslova, fcoji zahtevaju neki drugi, a ne postojeći
stav. Tako može osećajni stav, koji pokušava da po-
moću saosećanja udovolji zahtevima stvarnosti, lako
da se sretne sa uslovima koji se mogu ispuniti samo
pomoću mislenog stava, to jest pomoću prethodnog,
misaonog shvatanja. U ovom slučaju zakazuje ose-
ćajni stav. Time prestaje i progresija libida. Prethod-
no prisutno životno osećanje se gasi, mesto toga ne-
prijatno se povišava psihička vrednost izvesnih sve-
snih sadržaja, nadiru subjektivni sadržaji i reakcije,
stanje postaje afektivno i sklono eksploziji. Ovi simp-
tomi znače ustavu, stazu libida. Stanje zastoja ka-
rakteriše raspad protivurečnih parova. Za vreme pro-
gresije libida protivurečni parovi su sjedinjeni u ko-
ordiniranom toku psiholoških zbivanja. Njihovo uza-
jamno dejstvo omogućuje uravnoteženu ravnomer-
nost procesa, koji bi bez unutrašnjeg protivdejstva
bio jednostran i besmislen. Stoga se sve ekstrava-
gantnosti i preteranosti s pravom smatraju gubitkom
ravnoteže, pošto u takvim slučajevima očigledno ne-
dostaje usaglašeno dejstvo suprotnih impulsa. Zbog
toga se suštinom progresije, koja je uspešni produkt
prilagođavanja, može smatrati svojstvo da impuls i
protivimpuls, da i ne, dospeju do ravnomernog uza-
jamnog dejstva. Ovo izjednačavanje i sjedinjavanje
protivurečnih parova vidimo, na primer, u procesu
razmišljanja pre neke teške odluke. U ustavi libida,
gde je onemogućena progresija, da i ne više ne mogu
da se sjedine u jedan ujednačeni čin u kome da i ne
postižu iste vrednosti, koje međusobno drže ravno-
težu. Sto duže traje ova ustava, tim više raste vred-
nost protivurečnih pozicija, koje se, shodno tome
obogaćuju asocijacijama i sebi priključuju sve nova
i nova područja psihičkog materijala. Napon vodi
konfliktu; konflikt vodi do uzajamnih pokušaja po-
tiiskivanja, i kada uspe potiskivanje suprotnog pola,
tada dolazi do disocijacije, »rascepa ličnosti« do raz-
jedinjenosti sa samim sobom, čime je stvorena mo-
gućnost nastajanja neuroze. Činovi, koji proističu iz
ovog stanja, su nekoordinisani odnosno patološki i
stiču vrednost simptomatskih radnji; iako su ovi či-

104
novi delom normalno determinisani, ipak se s druge
strane baziraju na potisnutoj suprotnosti, koja, me-
đutim, za razliku od progresivnog zbivanja, ne delu-
je uravnotežujuće već protivurečno, čime se efekat
ne podstiče već ometa.
Borba suprotnosti bi se nekorisno stalno odvijala
kada se već sa izbijanjem konflikta ne bi uspostav-
ljao proces regresije, kretanja libida unazad. Preko
međusobnog sudara suprotnosti dolazi do postepenog
obezvređivanja protivurečnih parova. Gubitak vred-
nosti stalno se povećava, i taj gubitak je jedino što
opaža svest. On znači isto što i regresiju. Naime, u
toj meri u kojoj napreduje gubitak vrednosti svesnih
suprotnosti, povećava se vrednost svih onih psihičkih
procesa koji, s obzirom na prilagođavanje, ne dolaze
u obzir i stoga retko ili nikada ne dospevaju do sve-
sne primene. Kod ovih psihičkih elemenata, koji ne
dolaze u obzir u pogledu prilagođavanja na sredinu,
radi se uglavnom o nesvesnim elementima. Zbog toga
raste vrednost pozadine svesti i nesvesnog, sledstve-
no čemu treba očekivati da će porasti njihov uticaj
na svest. Zbog inhibicija, koje svesno upražnjava nad
nesvesnim, nesvesne vrednosti pribavljaju sebi važ-
nost najpre samo indirektno. Inhibicija, kojoj podle-
žu, je posledica ekskluzivne usmerenosti svesnih sa-
držaja. (Inhibicija je identično sa onim što Frojd na-
ziva »cenzura«). Indirektna manifestacija nesvesnog
pokazuje se u ometanju svesnih tokova, kod asocija-
ciskog eksperimenta u obliku kompleksnih znakova,
a inače u obliku simptomatskih radnji koje je prvi
opisao Frojd, i u neurotskim stanjima u obliku
simptoma.
Kako regresija povišava vrednost onih sadržaja
koji su prethodno bili isključeni iz svesnog procesa
prilagođavanja i stoga su većinom »tamno svesni« ili
^sasvim nesvesni istiskuju se preko praga svesti oni
psihički elementi, koji su u odnosu na prilagođavanje
po opštem priznanju nekorisni, a zbog čega su obič-
no odvojeni od usmerene psihičke funkcije. Koje
vrste su ovi sadržaji može se iscrpno sagledati iz
Frojdovih spisa; to nisu samo infantilno-seksualni,

105
već uopšte inkompatibilni sadržaji i tendencije, de-
lom nemoralne, delom neestetske, delom iracionalne
odnosno imaginarne prirode. Ovaj, u odnosu na pri-
lagođavanje očevidno manje vredan karakter, postao
je povod onom, u psihoanalitičkim spisinia uobičaje-
nom obezvređivanju dubina duše.4* Pri površnom po-
smatranju dolazi se do zaključka da je uostalom du-
binski mulj ono što regresija obelodanjuje. Ali ako
se čovek ne zadrži na površnom posmatranju i po-
vršnoj proceni obelodanjenog materijala, i ako odu-
stane da na osnovu izgleda i svog predubeđenja do-
nosi sud, onda će otkriti da se tu ne sagledavaju
samo inkompatibilni, pa stoga odbačeni ostaci svako-
dnevnog života ili nezgodne, neprihvatljive praten-
dencije animalnog čoveka, već da tu leže i klice no-
vih životnih mogućnosti.44 * * 47 U ovome se sastoji jedna
ed najvećih vrednosti psihoanalize, što bez ženiranja
izvlači na svetlo dana inkompatibilne sadržaje, što bi
bio sasvim nekorisan, čak odbaciv poduhvat, kada za-
pravo u potisnutim sadržajima ne bi ležale mogućno-
sti obnavljanja života. Da je to tako i da tako mora
biti, nije poznato samo iz bogatog praktičkog isku-
stva, već se može zaključiti iz sledećeg izlaganja.
Proces prilagođavanja zahteva usmerenu svesnu
funkciju, koju karakterišu unutrašnja konsekvent-
nost i logička čvrstina. Kao što smo već videli, usme-
renost funkcije mora da isključi sve neodgovarajuće,
da bi mogla da održi pravac. Neodgovarajuće pripa-
da inhibicijama a time i lišavanju pažnje. Svesno
usmerena funkcija prilagođavanja je, prema isku-
stvu, samo jedna, jer ako se, na primer, postavim
misleno, ne mogu se istovremeno postaviti i osečajno,
pošto su mišljenje i osećanje dve sasvim različite

44 NeŠto u smislu starog Hudibrasa Sije mišljenje pomi-

nje Kant (Trdume eines Geistersehers, III. Hauptst.): »Ako u

utrobi tutnji hipohondrični vetar, onda sve zavisi od toga
koji će uzeti pravac; ako pođe naniže, onda iz toga nastaje
flatus; ako pođe naviše, onđa je to pojava ili sveto nadah-
nuće.«
47 Profesionalna presićenost neurotskim
nestvarnostima
čini lekara skeptičnim. Uopšteni sud sa patološkog ugla
ima.
medutim,
106 manu da je uvek pogrešan.
funkcije. Cak moram, da bih udovoljio logičkim za-
konima mišljenja, da brižljivo isključim osećanja, da
osećanje ne ometa proces mišljenja. U ovom slučaju
procesu osećanja oduzimam libido onoliko koliko je
to moguće, zbog čega ova funkcija potpada relativ-
noj nesvesnosti. Shodno iskustvu zauzimanje stava je
uglavnom habituelno i stoga su druge, nepogodne
funkcije, ukoliko su inkompatibilne sa prevalentnim
stavom, relativno nesvesne, i stoga nekorišćene, neu-
vežbavane, neizdiferencirane i nužno, kroz koegzi-
stenciju asocirane sa ostalim, drugim sadržajima ne-
svesnog, čiju sam manju vrednost i inkompatibilnost
već pomenuo. Na taj način ove funkcije, kada se
regresijom aktiviraju i tako dopru do svesti, pojav-
ljuju se u tako reći inkompatibilnom obliku, u izve-
snoj meri iskrivljene i prekrivene muljem dubina.
Ako se podsetimo da je osnova ustave libida bilo
zakazivanje svesnog zauzimanja stava, onda razu-
memo koliko su, pomoću regresije aktivirani nesvesni
sadržaji, dragocene klice — naime oni sadrže elemen-
te one druge funkcije koja je svesnim stavom bila
isključena a koja bi bila sposobna da uspešno dopuni
ili zameni svesni stav koji zakazuje. Kada mišljenje
zakaže kao funkcija prilagođavanja, pošto se radi o
nekoj situaciji kojoj se može prilagoditi samo pomo-
ću saosećanja, onda nesvesni materijal, aktiviran
preko regresije, sadrži i odsutnu osećajnu funkciju,
ali još u embrionalnom odnosno arhaičnom i nerazvi-
jenom obliku. Na isti način, kod suprotnog tipa re-
gresija će neuspelom svesnom saosećanju aktivirati
u nesvesnom delotvorno kompenzatornu funkciju
mišljenja.
IJsled toga što regresija aktivira nesvesno sta-
nje stvari, ona konfrontira svest sa problemom psihe
umesto sa problemom spoljnjeg prilagođavanja. Pri-
rodno je da se svest opire primanju regresivnih sa-
držaja, ali zbog nemogućnosti progresije konačno će
ipak biti prinuđena da se podredi regresivnim vred-
nostima; drugim rečima: regresija vodi do neophod-
nosti prilagođavanja psihi, unutrašnjem duševnom
životu.

107
 Isto kao što prilagođavanje na sredinu može biti
neuspešno zbog jednostranosti adaptivnih funkcija,
tako i prilagođavanje na sopstveni imutrašnji psihič-
ki svet može biti neuspelo, zbog jednostranosti onih
funkcija koje se bave tim svetom. Kada, na primer,
dođe do staze libida zbog zakazivanja funkcije mi-
šljenja pred zahtevima prilagođavanja sredini, i kada
se zatim preko regresije aktivira nesvesna funkcija
osećanja, onda najpre dolazi samo do osećajnog uživ-
ljavanja u unutrašnji duševni život, što za početak
može biti dovoljno. Međutim, trajno neće biti dovolj-
no osećajno uživljavanje, već će se morati da upo-
trebi i funkcija mišljenja, isto onako kao što je su-
protno od ovoga bilo postalo neophodno u odnosu na
spoljašnji svet. Na ovaj način potpuno orijentisanje
na unutrašnji život postaje neophodnost, naime sve
dotle, dok se ne postigne unutrašnja adaptacija. Kada
je ova postignuta, onda opet može da nastupi pro-
gresija.
Princip progresije i regresije ogleda se u mitu o
kitu-aždaji koga je obradio Frobenius,48 kao što sam
iscrpno izložio u mojoj knjizi Preobražaji i simboli
libida. Junak je simbolični predstavnik kretaiija libi-
da. Ulažak u aždaju je regresivan pravac. Putovanje
na istok i događaji koji se zbivaju na tom putu (noć-
no putovanje morem) simbolišu učinak prilagođava-
nja naspram uslova unutrašnjeg psihičkog sveta.
Potpuno gutanje i nestajanje jvrnaka u trbuhu aždaje
predstavlja potpuno odvraćanje stava od spoljnjeg
sveta. Nadvladavanje monstruma iz unutrašnjosti je
učinak prilagođavanja na uslove unutrašnjeg sveta.
Izlazak iz utrobe (izvlačenje) uz pomoć ptice, što je
istovremeno i izlazak sunca, predstavlja ponovni po-
četak progresije.
Karakteristično je da u periodu dok je junak
progutan, u utrobi, monstrum započinje noćno puto-
vanje prema istoku, tj. prema izlasku svrnca, čime se,
po mome mišljenju, podvlači činjenica da regresija
nije neophodno i korak unazad u smislu unazadnog
razvoja ili degeneracije, već naprotiv predstavlja

48 Frobenius, Das Zeitalter des Sonnengottes.

108
nužnu fazu u razvitku, u kome, međutim, čoveku ne-
dostaje svest razvitka, pošto se nalazi u prisilnoj si-
tuaciji, koja se tako predstavlja kao da se sam na-
lazi u rano infantilnom, čak embrionalnom stanju
u majčinoj utrobi. Kada čovek ostane u tom stanju,
tek tada se može govoriti o unazadnom razvoju, invo-
luciji ili degeneraciji.
Isto tako ni progresiju ne treba mešati sa razvit-
kom, pošto stalni tok ili protok života nije obavezno
razvitak ili diferenciranje, budući da su izvesne ži-
votinjske i biljne vrste od pamtiveka tako reći za-
stale na istom stupnju diferenciranja i uprkos tome
dalje nastavljaju život. Tako i čovekov duševni život
može biti progresivan bez evolucije i regresivan bez
involucije. Evolucija i involucija pre svega nemaju
ničega zajedničkog sa progresijom i regresijom, pri
čemu su progresija i regresija zapravo čista životna
kretanja koja, uprkos svog kretanja imaju staciona-
ran karakter. One odgovaraju onome što je Gete vrlo
lepo označio kao sistola i dijastola.49
Protiv ovakvog shvatanja mita, naime da mit
predstavlja psihološke činjenice, podignute su već
mnoge zamerke. Kao što je poznato čovek se teško
može osloboditi ideje da je mit u izvesnoj meri ale-
gorijsko tumačenje astronomskih, metereoloških ili
vegetativnih zbivanja. Jedva da se može osporiti
koegzistencija tumačećih tendencija, pošto postoji
isuviše ubedljivih dokaza da mit ima i tumačeće zna-
čenje; ali time se ne odgovara na pitanje zašto mit
tumači baš na takav, alegorijski način. Razumljivo

49 Dijastola je u svemiru rasprostrta ekstraverzija libi-

da. Sistola je njeno usredsređivanje na individuu, monadu:
» . . . svesno, snažno skupljena, posebno rođena sistola i čež-
njivo rasplinuta, u svemiru obuhvatna dijastola«. (Cham-
berlain, Goethe, p. 571). Zastoj u jednom od ova dva stava
znači smrt (1. c.), zbog toga je tip nedovoljan i potrebna mu
je dopuna pomoću suprotne funkcije. »Ako neki čovek samo
prima, on trajno zaustavlja dijastolu što dovodi, kako u so-
matskom tako i u psihičkom životu, do uzetosti i konačno
smrti. ’Oživeti’ može samo delo; njegov prvi uslov je ogra-
ničenje, tj. sistola koja stvara čvrsto ograničena merila. Sto
je energičnije delo tim odlučnije se moraju sprovesti ogra-
ničenja.« (1. c. p. 581).

109
je odakle primitivni čovek uzima ovaj materijal po-
treban tumačenju. Uz put se ne sme prevideti činje-
nica da potreba za kauzalnošću primitivnog čoveka
ni u kom slučaju nije tako velika kao naša. Njemu je
u izvesnoj meri znatno manje stalo do tumačenja
nego do prepričavanja fabule. Kod naših pacijenata
tako reći svakodnevno možemo videti kako nastaju
mitske fantazije — one se ne smišljaju, već se pred-
stavljaju kao slike ili nizovi predstava, koje se na«
meću iz nesvesnog, a kada se verbalizuju, onda ove
ne retko imaju karakter povezanosti epizoda istih
vrednosti kao i mitska izlaganja. Na ovaj način na-
staju mitovi, zbog toga su i fantazije koje potiču iz
nesvesnog toliko srodne sa primitiynim mitovima.
Ukoliko mit nije ništa drugo do projekcija iz nesve-
snog, a ni u kom slučaju svesni izum, nije samo ra-
zumljiva činjenica da se svuda susrećemo sa istim
mitskim motivima, već i da mit predstavlja tipične
psihičke fenomene.
Sada se nameće pitanje kako energetski razu-
meti proces progresije i regresije. Bez daljnjeg je
jasno da se kod progresije i regresije radi o energet-
skim procesima.' Progresija bi se mogla uporediti sa
vodenim tokom, koji se sa brda sliva u dolinu. Staza
odgovara specifičnoj prepreci u pravcu toka, recimo
brani, koja kinetičku energiju protoka preobraća u
potencijalnu statičku energiju. Nadolaženjem voda
će biti primorana da probije neki drugi put u trenut-
ku kada je zbog ustave dostigla određeni vodostaj,
koji joj omogućuje da se negde prelije. Možda će iste-
ći u kanal, koji životnu energiju, nastalu padom pre-
ko ustave, pomoću turbina preobraća u električnu
struju. Ova preobraćanja bila bi slika nove progre-
sije, nastale kroz zastoj i regresiju, čiji je prome-
hjeni karakter (u poređenju sa ranijim) odlikuje time
da se energija od sada manifestuje na nov način. U
ovom procesu preobraćanja je princip ekvivalencije
od posebnog heurističkog značaj a. Intenzitet progre-
sije ponovo se javlja u intenzitetu regresije.
Iz suštine _energetskog načina posmatranja ni-
pošto ne proističe da progresija i regresija moraju

110
dati libido, već samo da se moraju dati ekvivalentne
transformacije, pošto energetika vidi samo quantum.
ali nikada ne objašnjava quale. Tako su progresija i
regresija specifična zbivanja, koja se moraju shvatiti
kao dinamski procesi i da sut kao takvi, uslovljeni
kvalitetima supstancije. Stoga se progresija i regre-
sija nikada ne mogu izvesti iz suštine pojma energi-
je, već se oye mogu energetski razumeti samo u nji-
hovim protivurečnim relacijama. Zašto postoji pro-
gresija i regresija može se razumeti samo iz kvaliteta
supstancije, dakle mehanicistički kauzalno.
Progresija, kao neprestani proces prilagođavanja
na uslove sredine, zasnovana je u vitalnoj neophod-
nosti prilagodavanja. Nužda iznudava apsolutnu ori-
jentaciju na uslove sredine i potiskivanje svih onih
tendencija i mogučnosti koje služe individuaciji.
Nasuprot ovom regresija je prilagođavanje na
uslove vlastitog unutrašnjeg sveta i zasnovana je u
vitalnoj neophodnosti udovoljavanja zahtevima indi-
viduacije. Čovek nije mašina u tom smislu da nepre-
kidno može postići isti radni učinak, već on može
zahtevima sredine na idealan način potpuno odgo-
vojiti samo onda, kada je prilagođen i svom vlasti-
tom unutrašnjem svetu, drugim rečima kada je
usklađen sa samim sobom. I obrnuto, na svoj vlastiti
unutrašnji svet može se prilagoditi i postići sklad sa
samim sobom samo onda kada se prilagodio uslovi-
ma sredine. Jedna ili druga funkcija mogu biti zapo-
stavljene samo privremeno, kao što pokazuje isku-
stvo: kada je, naime, na primer, postignuto samo jed-
nostrano prilagođavanje u odnosu na sredinu dok je
zapostavljen unutrašnji svet, onda postepeno dolazi
do povećavanja vrednosti unutrašnjih uslova, što se
ogleda u prodiranju ličnih elemenata u spoljnjem
prilagođavanju. Tako sam jednom video drastičan
primer: jedan fabrikant, koji se probio svojim radom
i postao vrlo imućan, počeo je da se seća izvesnog
perioda iz svoje mladosti, u kome je uživao u umet-
nosti. Osetio je potrebu da se opet prihvati takvih
tendencija i započeo da istražuje umetnički uzor za
svoju fabričku robu. Rezultat je bio da više niko nije

111
hteo da kupi ove umetničke produkte tako da je taj
čovek bankrotirao posle nekoliko godina. Njegova je
greška bila što je ono što pripada unutrašnjem, in-
timnom svetu preneo u sredinu, u spoljni svet, pri
čemu je pogrešno shvatio zahteve individuacije. Tako
upadljivo izneveravanje jedne, do tada pogodne
funkcije prilagođavanja, nalazi svoje objašnjenje iz
tog tipičnog pogrešnog razumevanje unutrašnjih
zahteva.
Iako su progresija i regresija kauzalno zasnova-
ne u prirodi životnih procesa, s jedne, i uslova sredi-
ne, s druge strane, ipak ih moramo, pri energetskom
načinu posmatranja, shvatiti samo kao sredstvo ili
prolazne tačke energetskog protoka. Sa te tačke gle-
dišta progresija i učinak prilagođavanja koji proisti-
če iz nje slede kao sredstvo regresije, naime kao ma-
nifestacija unutrašnjeg sveta u spoljni svet, čime je
stvoreno novo sredstvo za progresiju promenjene
vrste, koja predstavlja bolje prilagođavanje na uslo-
ve sredine.

B. EKSTRAVERZIJA I INTROVERZIJA

Progresija i regresija mogu se staviti u vezu sa

ekstraverzijom i introverzijom libida. Progresija,
kao prilagođavanje spoljnim uslovima, mogla bi se
shvatiti kao ekstraverzija dok regresija, kao prilago-
đavanje unutrašnjim uslovima, kao introverzija. Me-
đutim, iz ovog paralelizma nastaje znatna zbrka poj-
mova. Progresija i regresija vrlo su nejasne analo-
gije sa ekstraverzijom i introverzijom. U stvamosti
ova dva poslednja pojma se odnose na dinamizme
drueačije vrste nego što su progresija i regresiia.
Progresija i regresija su dinamizmi ili zakonomemi
oblici preobraćanja energije, dok su ekstraverzija i
introverzija, kao što im već ime naglašava, dinamiz-
mi ili oblici progresije kao i regresije. Progresija je
u vremenskom smislu životno kretanje koje stalno
napreduje. Ovo kretanje može se javiti u dva oblika,

112
ili ekstravertno, kada objekti, to jest uslovi sredine
pretežno uplivišu na vrstu i način progresije, ili in-
trovertno, kada progresija mora da se povinuje uslo-
vima vlastitog ja (tačnije »subjektivnom faktoru«).
Isto tako regresija može uslediti na dva načina, ili
kao uzmicanje pred sredinom (introverzija) ili kao
bekstvo u čudan, ekstravagantan spoljni doživljaj
(ekstraverzija). Neuspeh premešta jednog čoveka u
stanje turobnog razmišljanja, dok drugog tera u ka-
fansko skitanje. Ova dva različita načina reagovanja,
koja sam označio kao ekstraverzija i introverzija, 30
odgovaraju dvama suprotnim tipovima zauzimanja
stava.
Libido se ne kreće samo napred i nazad, već ta-
kođe napolje i unutra. Psihologiju ovog drugog kre-
tanja iscrpno sam izložio u mojoj tipologiji i zbog
toga ću se na ovom mestu uzdržati od daljih navoda
u vezi sa ovom problematikom.

C. PREMEŠTANJE LIBIDA

U knjizi Preobražaji i simboli libida, drugi deo,

III poglavlje, upotrebio sam izraz »premeštanje libi-
da«, da bih time označio energetski preobražaj ili
preobraćanje. Pod ovim izrazom mislim na pomera-
nje psihičkog intenziteta ili vrednosti sa jednog sa-
držaja na drugi, shodno takozvanom pretvaranju
energije, koja se, na primer, kao toplota pomoću par-
ne mašine pretvara u parni napon a zatim u kinetič-
ku energiju. Na isti način i energija izvesnih psihič-
kih fenomena, pomoću pogodnih sredstava dovodi do
pretvaranja u druge dinamizme. U mojoj gore po-
menutoj knjizi dao sam primere ovih procesa pretva-
ranja, tako da ovde mogu da se uzdržim od daljih
primera.
U prirodi prepuštenoj samoj sebi energija se
preobraća shodno njenom prirodnom padu, pri čemu
stvara prirodne fenomene ali ne i »radni učinak«. * 60
t
60 Up. moju knjigu Psychologi$che Typen (Ges. Wer-
ke VI).
8 Jung, Odabrana dela, I
113
Tako čovek, prepušten samome sebi, živi tako reći
kao prirodni fenomen i ne stvara rad u pravom smi-
slu te reči. Ali kultura predstavlja mašinu pomoću
koje se prirodni energetski potencijal koristi za rad-
ni učinak. Sto je čovek uopšte došao do otkrića ove
mašine, mora da je duboko zasnovano u njegovoj
prirodi, čak u prirodi živih bića uopšte, gde je već
sama živa materija energetski transformator, pri
čemu život nekako, na još nepoznat način, učestvuje
u procesu pretvaranja. Zivot se odvija na taj način
što fizičke i hemijske uslove koristi tako reći kao
sredstvo za svoju egzistenciju. Zivo telo je mašina
koja primljeni energetski iznos ekvivalentno pretva-
ra u druge dinamičke manifestacije. Ne može se reći
da se fizička energija pretvara u život, već samo da
je pretvaranje izraz života.
Isto kao što je živo telo mašina, tako i druga pri-
lagođavanja fizičkim i hemijskim uslovima imaju
vrednost mašina, koje omogućuju druge oblike pre-
tvaranja. Tako su sva sredstva koja su, jia primer.
životinji (nezavisno od direktnog hranjenja tela) po-
trebna za osiguranje i održanje egzistencije, mašine
koje prirodni energetski potencijal koriste za radni
učinak. Kada dabar obara drveće i na taj način
ustavlja vodene tokove, onda je to radni učinak,
uslovljen njegovom diferencijacijom. Njegova dife-
rencijacija je prirodna kultura, koja funkcioniše kao
transformator energije, kao mašina. Tako je i čove-
kova kultura, kao prlrodni produkt diferencijacije,
mašina, najpre tehnička mašina koja koristi prirodne
uslove za pretvaranje fizičke i hemijske energije, ali
i duhovna mašina, koja koristi duhovne uslove za
pretvaranje libiđa.
Kao što je čoveku pošlo za rukom da pronađe
turbinu, na nju da navede reku i da, iz tako dobi-
jene kinetičke energije, proizvede električnu struju
koja se može najrazličitije koristiti, isto tako mu je
uspelo da prirodni nagoti, koji protiče prema svojoj
usmerljivosti bez vršenja rada, pomoću mašine pre-
vede u drugi dinamski oblik, koji omogućuje radni
učinak.

114
 Pretvaranje nagonske energije odvija se pomoću
prevođenja na analogon nagonskog objekta. Kao što
centrala podražava vodopad i na taj način prisvaja
njegovu energiju, tako i psihička mašina podražava
nagon i time preuzima i njegovu energiju. Dobar
primer za ovo je prolećna ceremonija plemena Va-
čanda.M Naime, oni kopaju u tlu rupu izdužena obli-
ka i oko nje pobadaju šiblje, tako da sve to podseća
na ženski polni organ. Zatim igraju oko ove rupe
držeći svoja koplja tako da podsećaju na penis u
erekciji. Igrajući oko rupe zabijaju koplje u jamu i
viču pri tome: puli mira, puli mira, vataka! (non
fossa, non fossa, sed cunnus! ■— nije rupa, nije rupa,
to je stidnica!). Za vreme ceremonije nijedan od učc-
snika ne sme da pogleda neku ženu.
Pomoću rupe Vačandi stvaraju analogon ženskih
genitalija, objekta prirodnog nagona. Učestanim uz-
vicima i ekstazom igre sugerišu sebi da je rupa u
zemlji stvarno genitalija a da sva iluzija ne bude
ometena stvarnim objektom nagona, niko ne sme da
pogleda ženu. Dakle, neosporno se radi o kanalisanju
energije i njenom presmeravanju na analogon prvo-
bitnog objekta pomoću prethodne igre (koja je za-
pravo igra sparivanja, kao kod ptica i drugih životi-
nja) i pomoću podražavanja seksualnog ćina/‘-
Ova igra ima posebni smisao kao ceremonija
oplođavanja zemlje, zbog toga se i izvodi u proleće.
To je magična radnja, čija je svrha da libido preu-
smeri na zemlju, zbog čega zemlja dobija posebnu
psihičku vrednost i na taj način postaje objekt išče-
kivanja. Tada se sa njom bavi duh i njom je deter-
minisan, čime je data mogućnost i verovatnoća da
joj čovek pokloni pažnju, što bi i bio psihološki pred-
uslov zemljoradnje. Obdelavanje zemlje odvija se
stvarno, iako ne isključivo, u znaku formiranja sek- * 52
Rl Up. Preuss, Der Ursprung der Religion und Kunst,
kao i Schultze, Psychologie der Naturvolker, p. 161 i Jung.
Wandlungen und Spmbole der Libido, p. 144 (novo izdanje;
Symbole der Wandlung, p. 247 f.) (Ges. Werke V).
52 Up. posmatranja kod Pechuel-Loesche, Volkskunde
von Loango, p. 38: igrači jednom nogom stružu tie i pri tom
bedrima izvode posebne pokrete.
8* 115
sualnih analogija. »Bračni ležaj na njivi« je jedna
takva ceremonija: seljak uzima svoju ženu jedne pro-
lećne noći, vodi je na njivu i tamo se pari sa njom da
bi zemlja bila plodnija. Na taj način se stvara bliska
veza i analogija, koja deluje kao kanal, koji se račva
iz korita reke i odvodi vodu u centralu. Nagonska
energija se usko asocira sa njivom, tako da obdela-
vanje zemlje tako reči dobija vrednost seksualne rad-
nje. Ova asocijacija osigurava trajno presmeravanje
interesovanja na njivu. Zbog ovoga njiva privlači
obrađivača, ovaj se stoga bavi njivom što, razumlji-
vo, koristi plodnosti zemlje.
Kao što Meringer vrlo lepo ukazuje, asocijacija
libida (takođe i u seksualnom smislu) i zemljoradnje
izražava se i u jeziku.53 Presmeravanje libida na nji-
vu prirodno da se ne vrši samo preko seksualne ana-
logije, već i pomoću direktne mađije dodira, na pri-
mer korišćenjem »valena« na njivi.54 Primitivni čo-
vek oseća preusmeravanje libiđa tako konkretno, da
čak i zamor od rada tumači na taj način što smatra
da ga je iscedio poljski demon.55 Svi veći poduhvati
i radovi, kao oranje, lov, rat itd. kod primitivnog čo-
veka su praćeni uvodnim magijskim radnjama ana-
logije pomoću pripremljenih čarolija, koje očigledno
imaju psihološku svrhu, da preusmere libido na
nužno nastalu delatnost. U bivolskim igrama pleme-
na Taos-Pueblos igrači predstavljaju istovremeno i
lovce i divljač. Pomoću uzbuđenja i uživanje u igri
libido se prenosi na oblike radnje koje se vrše u lovu.
Za ovo neophodno uživanje igre postiže se ritmičkim
bubnjanjem i uzbudljivim pevanjem starih ljudi,
koji i diriguju čitavom ceremonijom. Kao što je po-
znato stari ljudi žive u svojim sećanjima i vole da
pričaju o svojim nekadašnjim delima, pri tom se
»zagrevaju«. Toplota »pali«, i tako u izvesnoj meri
stari daju prvi podstrek igri, mimičkoj ceremoniji,

58 Meringer, Wdrter und Sachen, i Jung,

Wandlungen
und Symbole der Libido, p. 145 (novo izdanje: Symbole
der 54 Up. Mannhardt, Wald- und Feldkulte, I, p. 480 ff.
Wandlung,
« 1. c., p.p.483.
248 f., Anm. 22) (Ges. Werke V).

116
čija je namena da mlade i najmlađe privikne na lov
i da ih na to psihički pripremi. Prema izveštajima
slični »rites d’entree« postoje kod mnogih primitiv-
nih plemena.56 Klasični primer je Atninga ceremonija
plemena Arunta. Ona se sastoji u tome što se pripad-
nik plemena, određen da sprovede u delo osvetu,
prvo mora »rasrditi«. To se čini na taj način što po-
glavica kosu mrtvaca koga treba osvetiti spaja sa pe-
nisom čoveka koga treba »rasrditi«. Pri tom poglavi-
ca kleči i obuhvata čoveka tako kao da nad njim vrši
seksualni čin.57 Veruje se da se na ovaj način deluje
da »se utroba čoveka zapali od žudnje da osveti
smrt«. Ceremonija očigledno dovodi do intimnog
upoznavanja svih sa ubijenim. Time se kod svakog
rađa sklonost da ošveti mrtvog.
Cesto prekomerna komplikovanost ovakvih cere-
monija pokazuje koliko je potrebno da se libido iz
svoje prirodne struje, naime svakodnevnih navika,
odvrati i privede, pridoda nekoj neobičnoj delatnosti.
Moderno shvatanje veruje da se ovo može postići
jednostavnom voljnom odlukom i da se tako mogu
odgonetnuti sve magične ceremonije, zbog čega se i
dugo čekalo na odgovarajuće razumevanje primitiv-
nih ceremonija. Međutim, ako se uzme u obzir da je
primitivni čovek, u poređenju sa nama u mnogo ve-
ćoj meri nesvestan, to jest da je čist prirodni feno-
men, i da stoga ono što mi nazivamo »volja« tako
reći uopšte ne poznaje, onda se razume bez daljnje-
ga zašto su mu potrebne zametne ceremonije, tamo
gde je nama dovoljna jednostavna voljna odluka. Mi
smo više svesni, više domestificirani. Tokom mileni-
juma nam je uspelo ne samo da ukrotimo divlju pri-
rodu koja nas okružava, već i da stavimo u okove i
ono divlje u nama (bar na izvestan način i prolazno!).
Ipak smo stekli »volju«, naime raspoložljive energije,
možda ne mnogo, ali ipak više nego primitivni čovek,
i zbog toga nam više nisu potrebne magične igre da

58 Sažeto kod: Levy-Bruhl, Les fonctions mentales dans

les sociites inferieures, p. 262 ff.
57 Govorne reprodukcije u: Spencer and Gillen, The
Northern Tribes of Central Australia, p. 560.
117
bi nas »ojačale« za neki poduhvat, bar ne za sve obič-
ne slučajeve. Nasuprot tome kada se radi o nečemu
što prevazilazi naše snage, o nečemu što bi moglo i
loše da se završi, tada s blagoslovom crkve svečano
polažemo kamen temeljac, »krštavamo« brod koji
klizi rampom prema moru, tokom rata ljuđi se obra-
ćaju za pomoć patriotskom bogu; hladni znoj straha
iznudio je kratku usrdnu molitvu i kod najjačih ljudi.
Tako su potrebne samo nešto malo nesigurnije prili-
ke da ponova ožive, i to sasvim prirodnim načinom,
»magične zametnosti«. Pomoću ceremonija se osloba-
đaju dublje emocionalne snage, ubeđenje postaje sle-
pa autosugestija a psihičko vidno polje se ograničava
na jednu fiksacionu tačku, na koju se onda koncen-
triše sva snaga nesvesnog vis a tergo. A objektivna je
činjenica da pre uspeva sigumima nego nesigurnima.

D. STVARANJE SIMBOLA

Simbol je psihološka mašina koja pretvara ener-

giju. Pod ovim smatram stvarni simbol, a ne znak.
Tako rupa u zemlji Vačandija nije znak ženskih ge-
nitalija, već simbol, koji predstavlja ideju žene-
-zemlje koju treba oploditi. Mešanjem sa ženom ljud-
skog bića simbol bi se tumačio semiotski, i time bi se
fatalno oštetila vrednost ceremonije. Zbog toga igra-
či i ne smeju da pogledaju na neku žensku osobu.
Semiotskim shvatanjem razorila bi se mašina, isto
onako kao kada bi se razorila dovodna spusna cev
turbine, zbog toga što je ona ipak samo neprirodni
vodopad, nastao pomoću ometanja prirođnih uslova.
Naravno da mi ne pada na pamet ideja da bi semiot-
sko tumačenje moglo biti besmisleno; ono nije samo
moguće, već je i vrlo tačno. Njegova korisnost je neo-
sporna u svim onim slučajevima gde je priroda samo
narušena, a da pri tom ne dolazi do efektivnog rad-
npg učinka. Međutim, semiotsko tumačenje postaje
besmisleno kada se koristi isključivo i šematski, kada
se time pogrešno shvata stvama priroda simbola i
ovaj ponižava i svodi samo na običan znak.

118
 Magija je prvi radni učinak kojeg primitivni čo-
vek, pomoću stvaranja analogije, otima od nagonske
energije. Ceremonija je magična kada se ne vrši zbog
efektivnog radnog učinka, već kada zastane na nivou
očekivanja. U ovom slučaju energija se prevodi na
nov objekt, pri čemu se stvara nov dinamizam koji.
međutim, ostaje magičan sve dotle dok ne izvrši
efektivan rad. Prednost koja proističe iz magične ce-
remonije sastoji se u tome što novoposednuti objekat
sadrži dejstvene mogućnosti u odnosu na psihu. Po-
moću svoje vređnosti deluje determinirajuće na upliv
pri formiranju predstava, tako da je duh dugo privu-
čen ovim novim objektom i bavi se njime. Na taj
način nastaju radnje, koje se nad magičnim objektom
izvode tobože kao igra a najčešće imaju ritmički ka-
rakter. Dobar primer za ovo su južnoamerićki crteži
na stenju koji se sastoje od brazda, duboko utisnutih
u najtvrđem kamenu. Oni su nastali na taj način, što
su stolećima Inđijanci tokom igre uvek iznova ka-
menom povlačili brazde. Sadržaj crteža jedva da se
može tumačiti, ali s njima skopčana delatnost je ne-
sravnjivo značajnija.58
Determinacija duha kroz objekte koji imaju ma-
gično dejstvo ima za posledicu mogućnost da čovek,
preko neprekidnog bavljenja objektom, tokom igre
dolazi do svakakvih otkrića koja bi mu inače pro-
makla. Kao što je poznato upravo na ovaj način već
je došlo do mnogih otkrića. Ne naziva se uzaluđ ma-
gija majkom nauke. Do duboko u srednji vek ono što
danas nazivamo prirodnom naukom hije bilo ništa
drugo do magija. Pogodan primer za ovo je alhemija,
čija simbolika sa nepogrešivom razumljivosti poka-
zuje prethodno u principu opisani proces pretvaranja
energije; tako da su kasniji alhemisti bili čak svesni
ove mudrosti.1® Ali tek kroz razvitak magije u nauku,
preko napretka od običnog stadijuma očekivanja do
stvarnog tehničkog rada na objektu, došlo je do ovla-
davanja prirodnim silama, onako kako je sanjala ma-

58 Koch-Griinberg, Siidamerikanische Felszeichnungen.

'■’* Up. Silberer, Probleme der Mpstik und ihrer Sym-
bolifc, kao i Rosencreutz, Chymische Hochzeit.

119
gijska era. Ostvario se cak i san alhemije o moguć-
nosti pretvaranja jednog elementa u drugi. Magijsko
delovanje na daljinu realizovalo se kroz otkriće elek-
triciteta. Mi imamo dakle dovoljno razloga da cenimo
stvaranje simbola i da simbolu posvetimo pažnju kao
neprocenjivom sredstvu, koje nam daje mogućnost
da čisto nagonski protok energetskog procesa kori-
stimo za efektivni radni učinak. Sigurno da je vodo-
pad lepši od centrale, ali dira necessitas nas uči da
električno osvetljenje i elektroindustriju cenimo vise
od lepe nekorisnosti vodopada, koja nam tokom šet-
nje za vreme odmora omogućuje četvrt sata uživanja.
Na isti način kao što tsmo u stanju da u fizičkoj
prirodi samo ograničeni deo prirodne energije preve-
demo u praktički upotrebljivi oblik, tako i u našoj
psihičkoj prirodi možemo samo mali deo energije od-
vojiti od prirodnog toka. Nesravnjivo veći deo ne
možemo dohvatiti, već ovaj održava zakonomerno
proticanje života. U ovim funkcijama libido je inve-
stiran kao njihova nepromenljiva, specifična snaga.
Samo tamo gde je slučaj da simbol nudi veću usmer-
ljivost nego priroda, moguće je libido prevesti u dru-
ge oblike. KultUrna istorija je dovoljno pokazala da
čovek poseduje relativni višak energije, sposobne i za
drugačije korišćenje nego što je ono u čisto prirod-
nim tokovima. Cinjenica da simbol omogućuje ovo
skretanje dokazuje da nije čvrsto fiksiran sav libido
u svom prirodno zakonomernom obliku, koji iznuđa-
va svoj redovni tok, već da preostaje izvestan kvan-
tum energije, koji bi se mogao obeležiti kao višak li-
biđa. Moglo bi se zamisliti da ovaj višak nastaje na
taj način što čvrsto organizovane funkcije nisu u sta-
nju da dovoljno izjednače razlike u intenzitetu. One
bi se mogle uporediti sa jednom cevi, čiji je promer
isuviše uzak da bi omogućio nesmetani protok odre-
đenoj količini vode, koja se neprestano dopunjava. U
tom slučaju voda bi se na bilo koji način prelivala.
Iz viška libida proističu izvesni psihički procesi, koji
se ne mogu, ili se isuviše nedovoljno mogu objasniti
samo prirodnim uslovima. To su religijski procesi,
čija je priroda suštinski simbolična. Simboli predsta-

120
va su religijske ideje, simboli radnji su rituali ili ce-
remonije. Oni su manifestacije i izraz viška libida.
Oni su istovremeno prelazi ka novim delatnostima,
koje se moraju specifično obeležiti kao kulturne de-
latnosti, nasuprot zakonomernom proticanju instink-
tivnih funkcija.
Ja sam simbol koji preobraća energiju obeleža-
vao i kao analogija libida60 i pod tim podrazumevao
predstave koje su pogodne da ekvivalentno izraze li-
bido i da ga na taj način iz prvobitnog prevedu u
neki drugi oblik. Mitologija pruža bezbrojna poređe-
nja ove vrste, počev od svetih predmeta, huringa, fe-
tiša, sve do figure bogova. Rituali, koji su pratili sve-
te predmete, često omogućuju da se vrlo jasno pre-
pozna njihova priroda energetskog transformatora;
tako, na primer, primitivni čovek ritmički trlja svoju
huringu, na taj način upija u sebe magičnu snagu
fetiša a istovremeno dodeljuje i fetišu »naboj«.61 Viši
stupanj na istoj liniji je ideja totema, koja je najte-
šnje povezana sa počecima stvaranja zajednice i di-
rektno vodi do ideje paladijuma, zaštitnog i plemen-
skog božanstva, i ideje organizacije ljudskog društva
uopšte. Proces pretvaranja libida kroz simbol odvija
se od početka. čovečanstva i deluje još uvek. Simboli
nikada nisu svesno smišljani, već su stvarani od stra-
ne nesvesnog putem takozvanog otkrovenja ili intu-
icije.62 Zbog bliske povezanosti mitoloških simbola sa
simbolima snovia 1 uzimajući u obzir činjenicu da je
san, kako se izrazio P. Ležen (Legenne) »le dieu des
sauvages«, sasvim je verovatno da veliki deo istorij-

60 Wandlungen und Symbole der Libido t p. 91 (novo iz-

danje: Symbole der Wandlung, p. 159) (Ges. Werke V).
61 Spencer and Gillen, 1. c., p. 277.
62 »Man, of course, has always been trying to under-
stand and to control his environment, but in the early stages
this process was unconscious. The matters which are pro-
blems for us existed latent in the primitive brain; there,
undefined, lay both problem and answer; through many ages
of savagery, first one and then another partial answer
emerged into consciousness; at the end of the series, hardly
completed to-day, there will be a new synthesis in which
riddle and answer are one.« (Crawley, The Idea of the, Soul,
p. 11).

121
skih simbola potiče direktno iz snova ili da je bar
podstaknut snom.*3 Za izbor totema to pouzdano zna-
mo, a isto tako postoje odgovarajući dokazi za izbor
bogova. Ova funkcija simbola koja postoji još od dav-
nina prisutna je još i danas, iako je razvitak duha
vekovima težio ka potiskivanju individualnog stva-
ranja simbola. Prvi korak u ovom pravcu bilo je
stvaranje zvanične državne religije, dalji korak
istrebljivanje politeizma, koje je počelo sa reforma-
torskim pokušajem Amenofisa IV. Hrišćanska epoha
je, kao što je poznato, izvanredno mnogo postigla u
gušenju individualnog stvaranja simbola; U toj meri
da se može, u trenutku kada započne popuštanje in-
tenziteta hrišćanske ideje, očekivati ponovno raš-
plamsavanje individualnog stvaranja simbola. Upra-
vo neverovatno povećanje broja sekti od XVIII veka,
veka »prosvećenosti«, moglo bi da posluži kao rečit
primer. Snažno širenje Christian Science, teozofije,
antropozofije i drugih religijskih sekti su dalji koraci
na već zakoračenom putu. “
U praktičnom radu sa našim pacijentima na sva-
kom koraku sudaramo se sa ovakvim stvaranjem
simbola, koji smeraju pretvaranje libida. Na početku
lečenja nailazimo na delu formiranje simbola, čija
se necelishodnost manifestuje time što pružaju isu-
više oskudan potencijal, tako da se libiđo ne može
preobratiti u efektivni učinak, već nesvesno otiče
starim putevima, u arhaično seksualnim fantazijama
i maštanim doživljavanjima; zbog toga je pacijent u
opreci sa samim sobom, to jest neurotičan. U ovoni
slučaju naravno da je uputna analiza sensu strictiori,
to jest reduktivna psihoanalitička metoda koju je
uveo Frojd, koja razgrađuje sve nedovoljne simbol-
ske tvorevine i redukuje na prirodne elemente. Ovim
putem ruši se isuviše visoka brana i nekorisno sagra-
đena centrala u njene početne sastavne delove, pri
čemu se ponovo uspostavlja prvobitni prirodni vo-
deni tok. Nesvesno nastavlja da gradi simbole, koji **

** »Les reves sont pour les sauvages ce que la Bible est

pour nous, la source de la rćvelation divine.« (Gatschet, The
Klamath Language, Lćvy-Bruhl, I. c., p. 53.

122
se, naravno, ad infinitum mogu redukovati na njiho-
ve elemente.
Covek ne može i neće biti zadovoljan sa prirod-
nim tokom stvari pošto uvek ima višak energije,
kome se uvek može ponuditi energetski tok povoijniji
od prirodnog, zbog čega nepogrešivo štalno teži za
ovim, ma kako ga često redukcijom prinudno vraćali
u prirodan energetski tok. Zbog toga smo došli do
uverenja da, kada se redukuju necelishodnosti, po-
novo uspostavi prirodni tok stvari i na taj način omo-
gući normalan život, redukeiju ne treba nastavljati,
već naprotiv, potpomagati stvaranje simbola tako da
ishod bude stvaranje pogodnog energetskog toka za
višak. Redukcija na prirodno stanje za čoveka nije
idealno stanje niti čudotvorni lek. Kada bi prirodno
stanje bilo ono stvarno, korisno, onda bi morali zavi-
deti primitivnom čoveku na njegovom načinu življe-
nja. Ali to ni izdaleka nije tako, jer primitivnog čo-
veka muče praznoverice, strahovi i prisile, pored svih
drugih bolova i muka čovekovog života, i to u tolikoj
meri da bi ga, kada bi živeo u našoj civilizaciji, pro-
glasili teško neurotičnim ako ne i sumanutim. Sta bi
se reklo za jednog Evropejca koji bi se ponašao na
sledeći način: jedan Crnac je sanjao da su ga nepri-
jatelji progonili, zarobili i živog spalili. Sledećeg dana
naredio je rođacima da zapale vatru a on je položio
noge u vatru da bi, pomoću ove apotropejske cere-
monije, odstranio snevanu nesreću. Zađobio je takve
opekotine da je mesecima ležao teško bolestan.64
Od ovih strahova čovek se oslobodio pomoću
stvaranja simbola koji su ga vodili ka progresivnoj
kulturi. Stoga vraćanje prirodi nužno mora biti pra-
ćeno ponovnim sinteznim stvaranjem simbola. Re-
dukcija vodi unazad ka primitivnom čoveku prirode
i njegovom svojstvenom duhovnom stanju. Frojd je
svoju žižu interesovanja usmerio uglavnom na be-
zobzirnu pohlepu za zadovoljstvima, Adler na »psi-
hologiju prestiža«. To su svakako dve bitne osobeno-
sti primitivne psihe, ali ni izdaleka jedine. Morale bi
se, bar zbog potpunosti, pomenuti i sve druge crte
€4 Lćvy-Bruhl, 1. c., p. 54.

123
primitivnosti, kao sklonost ka igri, mistici, »heroj-
stvu« itd., ali pre svega dominantne činjenice primi-
tivne psihe: njena prepuštenost »silama« koje su iz-
nad čovekove ličnosti, bilo da su to nagoni, afekti,
sujeverja, uobrazilje, čarolije, veštice, duhovi, de-
moni ili bogovi. Redukcija vodi u potpunu prepušte-
nost primitivnog čoveka, kojoj civilizovani čove'k
smatra da je umakao. Isto kao što redukcija upozna-
je čoveka sa njegovom podložnošću »silama« i time
mu postavlja jedan, skoro opasan problem, tako ga i
sintezno tretiranje simbola dovodi do religijskih pi-
tanja, ali ne do .problema sadašnjih religijskih ispo-
vedanja, već do religijskih problema primitivnog čo-
veka. Naspram sila koje vrlo realno gospodare njima
ćoveku mogu jamčiti zaštitu i pomoć jedino isto tako
realne činjenice; nikakav misaoni sistem, već samo
neposredno iskustvo može da drži protivtežu slepoj
sili nagona.
Polimorfizmu primitivne prirode nagona kao re-
gulator se suprotstavlja prtncip individuacije; mno-
gostruka i protivurečna rastrzanost susreće se sa kon-
traktivnim jedinstvom, čija je snaga isto toliko veli-
ka kao i ona nagonska. Da, čak obe strane stvaraju za
samoregulaciju neophodni par suprotnosti, koji je već
često označavan kao priroda i duh. Osnovu ovih poj-
mova čine psihička stanja, između kojih se čovekova
svest koleba kao kazaljka na vagi.
U neposrednom iskustvu primitivni duh nam je
dat samo u obliku infantilne psihe, još pristupačne
sećanju. Svojstvenost ove Frojd sa izvesnim pravom
shvata kao infantilnu seksualnost, pošto iz ove klice
i nastrojenosti kasnije proističe zrelo seksualno biće.
Međutim, iz infantilne klicine nastrojenosti Frojd iz-
vodi još svakakva psihička svojstva, tako da se na
ovaj način stiče privid, kao da duh proističe iz sek-
sualne prethodnice i da prema tome nije ništa drugo
do položnica seksualnosti. Ali Frojd previđa da in-
fantilna polivalentna klicina nastrojenost nije samo
svojstvena perverzna prethodnica normalne i zrele
seksualnosti, već da izgleda specifično perverzna zbog
toga što nije samo prethodnica zrele seksualnosti, već

124
i duhovnih svojstava individue. Iz infantilne klicine
nastrojenosti proističe celokupni čovek, stoga je klici-
na nastrojenost isto tako malo čista seksualnost kao i
psiha odraslog čoveka. U ovoj klicinoj nastrojenosti
ne nalaze se samo počeci odraslog života, već i čitavo
nasleđe niza predaka u neodređenim srazmerama
i svojstvima. Ovim nasleđenim kontingentom nisu
obuhvaćeni samo oni instinkti koji potiču još sa
životinjskih stupnjeva, već i sva ona diferenci-
ranja, koja ostavljaju svog traga nasleđem. Tako
se zapravo svako dete rađa sa neizmernom inkongru-
encijom; s jedne strane tako reći životinji slično, ne-
svesno biće, a s druge poslednje otelotvorenje prasta-
rog i beskrajno komplikovanog naslednog zbira. Ova
inkongruencija stvara napon klicine nastrojenosti a
izvan ovoga objašnjava još mnoge zagonetke, u dečjoj
psihologiji vrlo bogatoj zagonetkama.
Ako pomoću reduktivnog postupka u odrasloj
psihi otkrijemo infantilne prethodnice, onda kao naj-
dublju osnovu nalazimo infantilnu klicu, koja s jedne
strane sadrži kasnije seksualno biće in statu nascendi,
ali s druge i sve one zapletene preduslove kultumog
bića. Ovo se najlepše ogleda u snovima dece. Veliki
broj snova je jednostavno »detinjast« i bez daljnjega
razumljiv, neki, međutim, sadrže zapanjujuće mo-
gućnosti značenja i stvari koje svoj duboki smisao
razotkrivaju samo u svetlu primitivnih paralelizama.
Ova druga strana je duh in nuce. Detinjstvo nije zna-
čajno samo stoga što se tu nalaze počeci instinktivnih
nastranosti, već i zbog toga što tu zastrašujuće ili
ohrabrujuće pred dečju psihu nailaze one davnašnje
slike i snovi koji pripremaju celokupnu sudbinu, is-
tovremeno sa slutnjama koje gledaju imeizad, i koje
zadiru daleko izvan dečjeg iskustva u život predaka.
Tako u psihi deteta naspram »prirodnih« stoje du-
hovni uslovi. Kao što je poznato čovek koji živi u
prirodi uopšte nije samo »prirodan«, recimo kao ži-
votinja, već on vidi, veruje i boji se, poštuje stvari,
čiji se smisao uopšte ne može saglgdati samo iz pri-
rodnih uslova sredine, čiji duboki smisao čak vodi da-
leko od svake prirodnosti, smislenosti i razumljivosti,

125
pa čak ne retko je u najoštrijem kontrastu sa instink-
tima. Treba samo pomisliti na sve one užasne rituale
i običaje primitivnih ljudi, protiv kojih se uzdiže sva-
ko prirodno osećanje, koji su u nesavladivoj suprot-
nosti sa očiglednošću stvari. Ove činjenice prosto pri-
siljavaju na pretpostavku, da duhovni princip (pa
bilo šta da se pod tim podrazumeva) sa strahovitom
silinom nadvladava čisto prirodni. Može se reći da
je i ovaj »prirodan«, i da oba potiču iz jedne te iste
»prirode«. Ja uopšte ne sumnjam u ovo poreklo, ali
moram da istaknem, da se ova »prirodna« stvar sa-
stoji od konflikta dvaju principa, kojima se, već pre-
ma subjektivnom ukusu, može dati ovaj ili onaj na-
ziv, i da je ova suprotnost izraz, a možda i osnova
onog napona, koga nazivamo psihičkom energijom.
I iz teorijskih razloga mora u detetu postojati
jedan ovakav protivurečni napon, jer bez njega ne
bi bila moguća bilo kakva energija, kao što je već
Heraklit rekao: UTĆkepoc Tca-riip icAviov.83 Kao što sam
već naglasio ovaj konflikt se može shvatiti i kao su~
protnost između još duboko primitivnog bića novo-
rođenog čoveka i njegove visoko izdiferencirane na-
sleđene mase. Prirodno biće karakteriše neskrhan
nagonski život zbog potpune prepuštenosti nagonima.
Ovom stanju suprotstavljena je nasleđena masa sa-
stavljena od mnemskih taloga svih iskustava niza
predaka. Ovoj pretpostavci se prilazi sa najrazliči-
tijom skepsom, pri čemu se smatra da se radi o »na-
sleđenim predstavama«. Prirodno da o tome nema ni
govora. Radi se, naprotiv, o nasleđenim mogućnosti-
ma pređstavljanja, o »prokrčenim stazama« koje su
se preko učestalog iskustva postepeno utisle u nizu
predaka. Osporavati nasleđivanje ovih staza, značilo
bi isto što i osporavanje nasleđivanja mozga. Ovakvi
ljudi morali bi, zbog doslednosti, da razrade postav-
ku kako se dete rađa sa majmunskim mozgom. Ali
kako se ono rađa sa ljudskim mozgom, onda i ovaj
mozak pre ili kasnije počinje da funkcioniše na ljud-
ski način, i to nužno počinje na onom stupnju na
kome su stajali najmlađi preci. Prirodno da je ovog
95 Rat je otac svih stvari.

126
dete duboko nesvesno. Najpre postaje svesno samo
nagona i eventualno onog što se suprotstavlja ovim
nagonima. To su vidljivi roditelji. Stoga dete i ne
sluti da bi se kočnice mogle nalaziii i u njemu sa-
mom, Pravedno ili nepravedno inhibicije se prenose
na roditelje. Ova infantilna predrasuda je tako čvrsto
ukorenjena, da lekari često ulažu ogromne napore
da pacijentima privedu u svest da se zli đtac koji sve
zabranjuje nalazi mnogo manje izvan njih već da se,
naprotiv, krije u njima samima. Sve što dejstvuje iz
nesvesnog, pojavljuje se projektovano na drugima.
Ne da bi drugi u ovome bili sasvim nevini, jer i naj-
gora projekcija je zakačena na kuku, pa ma kako
malu, koju je ipak isporučio neko drugi.
Iako se nasledna masa sastoji od fiziološki utrtih
staza, ipak su intelektualni procesi predaka stvorili
ove puteve. Ako ove staze dospeju u svest individui,
onda se to može zbiti opet samo u obliku intelektual-
nih procesa; ako oyi procesi mogu postati svesni samo
kroz individualno iskustvo i stoga deluju kao indi-
vidualna tekovina, ipak su to prapostojeće staze, koje
se samo »popunjavaju« pomoću individualnog isku-
stva. Svako »izrazito« iskustvo je ovakav prodor u
staro, ali do tada nesvesno rečno korito.
Prapostojeće staze su čvrste činjenice, tako ne-
porecive kao istorijska činjenica da je čovek iz prvo-
bitne pećine u kojoj je stanovao sazidao gradove.
Ovaj razvitak, naravno, bio je moguć samo organi-
zovanjem zajednice, a ova je opet bila moguća samo
preko ograničavanja nagona. Ograničavanje nagona
pomoću duhovnih procesa sprovodi se kod pojedinca
sa istom snagom i istim uspehom kao i u istoriji na-
roda. Ograničenje nagona je normativni, ili tačnije
rečeno, nomotetički'* proces, čija snaga potiče iz ne-
svesne činjenice nasleđenih staza. Duh, kao dejstveni
princip nasledne mase, sastoji se od zbira duhova
predaka, nevidljivih očeva,** 7 čiji se autoritet rađa sa
detetom.

** Zakonodavni.
07 Sdderblom, Das Werden des Gottesglaubens. pp S8
ff,
i 175 ff.
127
 Filozofski pojam duha još nije uspeo da svoj sop-
stveni jezički termin oslobodi od nadmoćnih okova
identifikacije sa drugačijim pojmom duha, naime
»aveti«. Nasuprot tome religijskim gledištima uspelo
se da se govomo vezivanje za duhove prevaziđe na
taj način što se isti duhovni autoritet obeležio kao
Bog. Tokom milenijuma ovo gledište se razvilo u for-
mulaciju onog duhovnog principa, koji se postavlja
inhibitorno u odnosu na puke nagone. Izvanredno
značajno u ovom pojmu je okolnost da je Bog isto-
vremeno zamišljen kao tvorac prirode. On se sma-
tra tvorcem onih nepotpunih stvorenja, koja bluđe
i greše, a istovremeno i njihovim sudijom i straža-
rom. Jednostavna logika bi rekla: ako sam proizveo
stvorenje koje bludi i greši a koje je zbog svojih sle-
pih nagona bezvredno, onda sam očigledno loš tvorac
i nisam položio ni kalfenski ispit. (Ovaj argument,
kao što je poznato, igrao je značajnu ulogu u gnosti-
cizmu). Ali religiozno shvatanje se ne zbunjuje ovom
kritikom, već tvrdi da su nepoznati putevi i namere
Gospodnje. I stvarno u istoriji je imao malog odjeka
gnostički argument, pri čemu oČigledno neopiplji-
vost predstave Boga odgovara vitalnoj potrebi pred
kojom bleđi svaka logika. (Ovde se, razumljivo, ne
radi o Bogu kao stvari po sebi, već samo o ljudskoj
pređstavi, koja je kao takva legitimni objekt nauke).
Iako je, dakle, pojaip Boga duhovni princip par
excellence, ipak kolektivna potreba zahteva da oh
bude i predstava prvog stvaralačkog uzroka, iz koga
potiče sve ono duhovno što se suprotstavlja nagonu.
Na taj način Bog ne bi bio ukupnost samo duhovne
svetlosti, koja se kao najkasniji cvet pojavljuje na
drvetu razvitka, ne samo duhovni cilj spasenja gde se
slivaju svi izvori, ne samo kraj i svrha, već i najtam-
niji, najdublji uzrok svih prirodnih mračnina. Ovo
je čudovišan paradoks, koji očigledno da odgovara
dubokoj, psihološkoj istini. Taj paradoks ne predstav-
lja ništa drugo do suprotnosti jednog te istog bića,
bića čija je najintimnija priroda napon suprotnosti.
Ovo biće nauka' naziva energija, jer je ona ono nešto
što je živo izjednačenje između suprotnosti. Iz ovog

128
razloga ona zadovoljava po sebi nemoguće paradoks-
no sagledavanje Boga, saobraženo ljudskim potreba-
ma i to tako, da se tome ne može suprotstaviti ma
kako na izgled ispravna logika. Stvarno i najfinijim
traganjem jedva da bi se uspelo da se nađe pogod-
nija formula za ovu osnovnu činjenicu unutrasnjeg
viđenja.
Verujem da nisam rekao ništa suvišno kada sam
nešto detaljnije dotakao prirodu osnovnih suprotno-
sti psihičke energije.68 FrOjdova teorija podržava ka-
uzalno objašnjenje psihologije nagona. Sa ovog gle-
dišta duhovni princip mora izgledati samo kao pri-
vesak, kao sporedni produkt nagona. Ukoliko se ovo-
me ne osporava inhibitorna i potiskujuća snaga, onda
se ova pripisuje utioaju vaspitanja, običajnim auto-
ritetima, konvencijama i tradiciji. Ove instancije sa
svoje strane crpu (po ovoj teoriji) svoju snagu opet
iz potiskivanja, na putu circulus vitiosusa. Međutim,
duhovno se ne priznaje za ekvivalentnu protivtežu
nagonu.
Nasuprot ovome duhovno gledište je otelotvore-
no u religioznom saznanju, koje mogu da pretposta-
vim kao dovoljno poznato. Ovom gledištu Frojdovu
psihologija izgleda kao pretnja. Međutim, ona nije
nimalo drugačija pretnja nego materijalizam uopšte,
bilo da je ovaj naučne ili praktične prirode. Teorijska
jednostranost Frojdove seksualne teorije je bar sim-
ptomatski značajna. Ona ima, ako ne naučno, a ono
ipak moralno opravdanje. Nesumnjivo je tačno da se
ruagonski život na području seksualnosti najviše i naj-
upečatljivije sukobljava sa moralnim gledištima. Ni-
kada se ne može izbeći sukob infantilnih nagonskih
prohteva i etosa. Sukob je čak, kako mi izgleda, con-
ditio sine qua non psihičke energije. Dok se svi sla-
žemo u tome da je, samo po sebi razumljivo, nedopu-
stivo ubijanje, krađa i druge afektivne bezobzirnosti

68 Isti problem sa drugog aspekta i na drugi način obra-

dio sam u: Wandlungen und Symbole der Libido, pp. 167 i
410 ff. (novo izdanje: Spmbole der Wandlung, pp. 287 i 758
ff.), (Ges. Werke V) i u: Psychologisćhe Typen, p. 275 ff. (Ges.
Werke VI).

9 Jung, Odabrana dela, I

129
svih vrsta, ipak postoji takozvano seksualno pitanje.
Ne govori se o pitanju ubistva ili pitanju srdžbe. Ne
preduzimaju se socijalne mere protiv onih koji svoje
loše raspoloženje prazne na drugima. A ipak sve su to
manifestacije nagona, ali njihovo potiskivanje izgleda
nam samo po sebi razumljivo. Jedino se seksualnosti
postavlja znak pitanja. Ovaj znak ukazuje na sumnju,
naime na sumnju da li su dovoljni i podesni naši do-
sadašnji moralni pojmovi i na njima zasnovane za-
konske institucije. Svako ko ima uvida neće osporiti
da u odnosu na ovo područje vladaju vrlo podeljena
mišljenja. Problem ovakve vrste ne bi postojao, kada
u ovom pogledu ne bi postojala razjedinjenost jav-
nog mnenja. Očevidno da se radi o reakciji protiv
isuviše rigorozne primene moralnih normi. Pri tom
nije u pitanju recimo provala primitivnih nagonskih
prohteva. Kao što je poznato o ovakvim provalama
nagona još nikada se nisu brinula običajna pravila
niti moralni kodeksi. Radi se o ozbiljnoj nedoumici
da li je naše dosadašnje običajno shvatanje prirode
seksualnosti ispravno ili ne. Iz ove sumnje, prirodno,
proističe legitimno interesovanje da se bolje i dublje
razume priroda seksualnosti. Ovom interesovanju ne
izlazi u susret samo Frojdova psihologija, već i mno-
gi drugi poduhvati. Sto Frojd stavlja poseban akcenat
na seksualnost, mogao bi da bude više ili manje sve-
sni odgovor na savremeno pitanje, i obrnuto, prijem
koji je našao Frojd kod ogromnog broja ljudi doka-
zuje koliko je savremen bio njegov odgovor.
Pažljivom i kritičkom čitaocu Frojdovih spisa
neće izmaći kako je uopšten i rastegljiv njegov pojam
seksa. On je u suštini tako širok da se čovek često
pita zašto autor na izvesnim mestima uopšte ki5risti
seksualnu terminologiju. Njegov pojam seksa ne obu-
hvata samo fiziološka seksualna zbivanja, već skoro
sve stupnjeve, faze i vrste osećanja i žudnji. Ova
enormna rastegljivost čini njegov pojam seksa uni-
verzalno upotrebljivim, ali to ne daje prednost obja-
šnjenjima nastalim primenom ovog pojma. Pomoću
ovog pojma čovek može da objasni umetničko delo
ili religijski doživljaj na potpuno isti način kao neki

130
histerični simptom. Apsolutna različnost tih triju
stvari pri tom se uopšte ne primećuje. Objašnjenje,
dakle, može biti samo pseudoobjašnjenje za bar dve
od pomenutih stv&ri. Nezavisno od ove inkonvenijen-
cije psihološki je ispravno kada se problem nagona
najpre obuhvati sa strane seksualnosti, jer tamo vSe
nalazi nešto što zapravo daje materijala za razmišlja-
nje ljudima bez predubeđenja.
Konflikt između etosa i seksualnosti danas nije
samo čista kolizija nagonskog života i morala, već
borba za opravdanost postojanja jednog nagona ili za
priznavanje snage koja se izražava u tom nagonu,
koja očigledno ne dozvoljava da se sa njom šali i
stoga se ne slaže sa našim dobronamernim moralnim
zakonima. Seksualnost nije samo nagon, već neospor-
no i stvaralačka snaga, koja nije samo osnovni uzrok
našeg individualnog života već i faktor u našem psi-
hičkom životu koji se mora ozbiljno uzeti u obzir.
Danas znamo dovoljno kakve sve opasne posledice
mogu proisteći iz poremećaja seksualnosti. Seksual-
nost bi se mogla nazvati predstavnikom nagona i sto-
ga duhovno gledište u njoj sagledava svog glavnog
protivnika; svakako ne stoga što bi seksualna neu-
merenost bila nemoralnija od proždrljivosti i pijan-
čenja, srebroljubivosti, tiranije i rasipništva, već zbog
toga što duh u seksualnosti naslućuje njemu jednako-
vrednog, čak i srodnog premca. Jer kao što duh želi
da seksualnost, kao sve ostale nagone, podredi svom
obrascu, tako i seksualnost ima stari zahtev u odnosu
na duh, koga je jednom — u oplođenju, trudnoći, ra-
danju i detinjstvu — sadržavala u sebi i čiju strast
duh ne može da odgonetne u svojim tvorevinama. Naj-
zad, šta bi bio duh bez suprotstavljanja njemu dora-
slog nagona? On bi bio samo prazna forma. Razložno
uzimanje u obzir i drugih nagona postalo nam je samo
po sebi razumljivo; međutim, sa seksualnošću je dru-
gačije, ona nam je još uvek problematična. U ovoj
tački još nismo dospeli do one svesnosti koja nam
omogućava da budemo potpuno pravični prema na-
gonu, bez osetljivih moralnih gubitaka. Frojd nije
samo naučni istraživač, već zastupnik seksualnosti,

131
stoga njegovom pojmu seksa priznajem bar moralno
opravdanje u sagledavanju velikog značaja seksual-
nog problema, a da pri tom nisam u stanju da i na-
učno prihvatim njegov pojam.
Ovde nije mesto za razlaganje mogućih osnova
savremenih stavova u odnosu na seksualnost. Do-
voljno je istaći da nam izgleda kao da je seksualnost
najjači i najneposređniji nagon,M zbog čega se uop-
šte i javlja kao aktuelni nagon. Dalje, moram nagla-
siti da se duhovni princip, strogo uzevši ne sukoblja-
va sa nagonom, već sa nagonskim načinom života,
pod čim se mora razumeti neopravdana prevaga na^
gonske prirode nad duhovnom. Duhovno se u psihi
javlja takođe kao nagon, kao prava strast, »kao pro-
ždirući plamen« kako je to jednom rekao Niče. To
nije derivat nekog drugog nagona, kao što bi to htelo
da se prikaže u psihologiji nagona, već princip sui
generis, naime nagonskoj snazi neophodan oblik.
Ovaj problem sam obradio u okviru posebnog istra-
živanja, na koje ovde moram da ukažem.* 70
Put stvaranja simbola prati obe ove mogućno-
sti koje pruža ljudski duh. Redukcija izaziva razla-
ganje nekorisnih i neupotrebljivih simbola a time i
vraćanje na čisto prirodne tokove, zbog čega dolazi
đo relativnog ustavljanja libida. Iz ovog stanja pri-
nudno proističu najčešće takozvane »sublimacije«, tj.
izvesna kultivisana delatnost, čime se donekle zbri-
njava nepodnošljivi višak libida. Ipak time se ne po-
krivaju primitivni zahtevi. Ali ako se psihologija
ovog stanja istraži brižljivo i bez predubeđenja, onda
je lako otkriti začetke primitivnog uobličavanja reli-
gije i to religijskih obrazaca individualnog tipa, koji
se bitno razlikuju od vladajuće dogmatske kolektivne
religije.
Kako je stvaranje religije ili stvaranje simbola
od isto toliko važnog interesovanja za primitivni duh
kao i zadovoljenje nagona, time je logički dat put da-

Kod primitivnih naroda, gde pitanje ishrane igra

znatno veću ulogu, ovo nije slučaj.
70 Up. lnstinkt und Unbewusstes (Instinkt i nesvesno)
(VI poglavlje ove knjige).

132
Ijeg razvitka. Put koji vodi iz redukovanog stanja je
stvaranje religije individualne prirode. Na taj način i
individualnost probija veo kolektivne ličnostir što bi
u stanju redukcije bilp nemoguće, pošto je prirođa
nagona po svome tipu sasvim kolektivna. Razvitak
individualnosti je isto tako nemoguć ili bar ozbiljno
ometen, kada iz reduktivnog stanja proisteknu subli-
macije iz nužde u izvesne kultume delatnosti, koje su
po svome tipu opet kolektivne. Ukoliko je većina lju-
di kolektivna, onda su sublimacije iz nužde uspesi le-
čenja kćje ne treba potcenjivati, pošto ove mnogim
ljudima omogućuju dalju egzistenciju u korisnoj de-
latnosti. U ove »kulturne delatnosti« spadaju i reli-
gijske vežbe u okviru postojeće kolektivne religije.
Zadivljujuća širina katoličke simbolike pruža duši
tumačenja koja zadovoljavaju veliki broj ljudi odre-
đene naravi. Neposrednost odnosa prema Bogu, koja
karakteriše protestantizam, udovoljava mističnoj te-
žnji za samostalnošću, a teozofija sa njenim beskraj-
nim mogućnostima predstava izlazi u susret gnostici-
stičkim pogledima i tromosti mišljenja.
Ove organizacije ili sistemi su simboli (o,up(Joxov
— veroispovest), koji omogućuju čoveku da izgradi
duhovnu protivpoziciju naspram primitivne prirode
nagona, kulturni stav naspram čisto nagonskog živ-
Ijenja. To je bila odvajkada funkcija svih religija. U
dugim vremenskim razdobljima i za daleko najveći
broj ljudi dovoljan je simbol kolektivne religije.
Samo prolazno i relativno malom broju ljudi su ne-
dovoljne postojeće kolektivne religije. Uvek tamo
gde se kulturni proces nalazi pred svojim novim raz-
vitkom, bez obzira da li u pojedinačnoj individui ili
u grupi, dolazi do oslobađanja od kolektivnih ubeđe-
nja. Svaki kultumi napredak psihološki je proširenje
svesti, postajanje svesnim, koje ne može nastati dru-
gačije do kroz razdvajanje. Stoga napredak uvek po-
činje sa individuacijom, tj. time što pojedinac, sve-
stan svoje usamljenosti, krči novi put kroz do tada>
nedimuto područje. Uz to mora najpre da se priseti
svojih osnovnih činjenica — sasvim nezavisno od svih
autoriteta i tradicije — i da postane svestan svoje

133
različnosti. Ukoliko mu uspe da svoju proširenu sve-
snost dovede do kolektivnog uvažavanja i prihvaća-
nja, on pomoću napona suprotnosti pruža onaj pod-
sticaj, koji je potreban kulturi za njen dalji napredak.
Time nije rečeno da je razvitak individualnosti
po svaku cenu neophodan ili makar oportun, iako
nekom može izgledati da, prema tvrđenju da je »naj-
veća sreća dece ove zemlje samo ličnost«, postoji re-
lativno mnogo ljudi kojima bi razvitak individualno-
sti bio neophodan, naročito u našoj kolektivno niveli-
sanoj kulturnoj epohi, gde zapravo novine vladaju
zemaljskom kuglom. Prema mom, naravno ograniče-
nom iskustvu, među ljudima zrelog doba postoje
mnogi kojima bi upravo razvitak individualnosti bio
neophodna potreba; tako sam sebi stvorio privatno
i neobavezno gledište da je upravo čoveku zrelog
doba našeg vremena neophodno da se vaspita još
korak napred u individualnoj kulturi, pošto je preko
školskog vaspitanja, tokom mladosti i eventualno na
univerzitetu, formiran isključivo kolektivno, tako da
je formalno prožet kolektivnim mentalitetom. Pri-
lično često sam iskusio da su ljudi zrelog doba u ovom
pogledu preko svakog očekivanja sposobni da se
obrazuju, iako se upravo Ijudi, sazreli i očvrsli kror
životna iskustvo, najviše opiru isključivo reduktiv-
nom gledištu.
Prirodno da mladalačko razdoblje života može
imati koristi od dalekosežnog priznavanja nagonske
prirode, na primer priznavanjem seksualnosti, čije
neurotsko potiskivanje čoveka na nedostojan način
udaljuje od života, ili ga nesrećno gura upravo u naj-
nepodesniji način života, sa kojim mora da se ne sla-
že. Opravdano priznavanje i cenjenje normalnih na-
gona vode mladog čoveka ka životu i prepliću ga sa
sudbinama, koje ga dalje vode neminovnostima i sa
njima skopčanim žrtvama i dostignućima, koje jača-
ju njegov karakter i obogaćuju njegovo iskustvo.
Nasuprot tome, za odraslog čoveka u drugoj polovini
života stalno proširivanje života očito više nije ispra-
van princip, pošto spuštanje životnog sunca u popo-
dnevne časove zahteva uprošćavanje, ograničavanja

134
i unutrašnju sabranost, dakle individualnu kulturu.
Covek biološki orijentisane prve polovine života, za-
hvaljujući mladosti njegovog celog organizma, ima
mogućnosti da podnese proširenje života i da iz toga
načini nešto valjano. Covek druge polovine života
prirodno da je orijentisan na kulturu, dok mu sma-
njivanje snaga njegovog organizma omogućuje po-
dređivanje nagona kulturnim gledištima, Ne mali
broj propada na ovom prelazu iz biološke u kulturnu
sferu. Naše kolektivno vaspitanje praktički ništa
nema pripremljeno za ovaj prelazak. Koliko mnogo
se ono brine o vaspitanju mladih, toliko malo misli na
vaspitanje odraslog čoveka, za koga se uvek pretpo-
stavlja — ne zna se s kakvim pravom — da mu više
nije potrebno vaspitanje. Za ovaj izvanredno važan
prelaz od biološkog na kulturni stav. za preobraćanje
energije iz biološkog oblika u kulturni oblik nedo-
staje mu tako reći bilo kakvo uputstvo. Ovaj proces
preobračanja je individualno zbivanje i ne može se
iznuditi opštim pravilima i propisima. Preobraćanje
libida nastaje kroz simbole. Stvaranje simbola je fun-
damentalan problem, koji ne spada u okvire ovog
rada. Zbog toga moram da uputim na V poglavlje
moje knjige Psihološki fipori, gde sam iscrpno obra-
dio to pitanje.

135
 4.

PRIMITIVNI POJAM LIBIDA

Koliko su počeci religijskih stvaranja simbola

upravo vezani za energetski pojam, pokazuju naj-
primitivnije predstave o magičnoj potenciji, koja se
isto tako može posmatrati kao objektivna snaga ko-
liko i kao subjektivno stanje intenziteta.
Ilustracije radi navešću nekoliko primera. Prema
izveštaju Mek Džia (McGee) Dakota Indijanci imaju
sledeću predstavu o toj »snazi«: sunce je vakanda, i
to ne određena vakanda ili neka vakanda, već jedno-
stavno vakanda. Mesec je vakanda, isto tako grom.
munja, zvezde, vetar itd. Isto tako su i ljudi, posebno
šamani, vakanda, kao i demoni elemenata, fetiši i
ostali predmeti rituala, veliki broj životinja a takođe
i predeli sa upadljivim odlikama. Mek Dži kaže: »Iz-
razu (vakanda) bi možda bolje odgovarala reč 'tajna'
nego bilo koja druga reč, ali i ovaj pojam je isuviše
uzak, pošto vakanda može isto tako da znači snaga,
sveti, veličina, oživljen, besmrtan.«71
Slično vakandi kod Dakota, Irokezi koriste reč
oki a Algonkini manitu sa apstraktnim značenjem
»snage« ili »produktivne energije«. Vakanda je po-
jam »svuda prisutne, nevidljive, životne energije ili
univerzalne snage, pristupačne obradi i prenoše-
nju«.72 Život primitivnog čoveka u svim svojim inte-
71 The Siouan Indians — A Preliminary Sketch, p. 182;
kod Lovejoy, The Fundamental Concept of the Primitive
Philosophy, p. 363.
n Lovejoyf 1. c., p. 365.

136
resima vrti se tako reći oko toga ćla u dovoljnoj men
poseduje ovu snagu.
Naročito dragoceno je zapažanje da se pojam kao
manitu sreće kao uzvik prilikom bilo kakvog čudno-
vatog opažaja. Isto izveštava Hetervik (Hetherwick)7Jl
o plemenu Jaos, koji uzvikuju mulungu kada spaze
nešto čudnovato ili neshvatljivo. Pri tom mulungu
znači:
1. duša čoveka koja se za života zove lisoka a u
smrti postaje mulungu;
2. celokupni svet duhova;
3. jednom predmetu na neki način inherentno,
magijski dejstveno svojstvo ili snaga, kao na
primer život i zdravlje tela;
4. aktivni princip u svemu magijskom, misteri-
oznom, neshvatljivom i neočekivanom;
5. velika, duhovna snaga, iz koje potiče svet i
sve živo.
Sličan je vong pojam sa Zlatne Obale. Vong
može biti reka, drvo, amajlija, isto tako jezera, izvo-
ri, pokrajine, termitski brežuljci, drveće, krokodili.
majmuni, zmije, ptice itd. Tajlor (Tylor)73 74 vong snagu
tumači pogrešno animistički kao »duh« ili »duša <.
Međutim, to je, kako pokazuje upotreba reči vong di-
namska veza između čoveka i njegovih objekata.
Pojam hirunga75 kod Australijanaca je isto tako
slična energetska predstava. On znači:

73 Cit. kod Levy-Bruhl, 1. c.f p. 141 f.

74 Tylor, Die Anfange der Cultur, II, pp. 177 i 206.
75 Hirungi, kao ritualnom predmetu, pripisuje se sledeća
upotreba: »Urođenik ima rasplinuto i nejasno, ali ništa ma-
nje jako ubeđenje, da je hirunga, kao i svaki sveti predmet
koji se nasleđuje iz generacije u generaciju, ne samo nada-
rena magijskom snagom koja je utisnuta u nju dok je prav-
ljena, već da je primila određenu vrstu snage od svake indi-
vidue kojoj je pripadala. Sopstvenik hirunge stalno je trlja
rukom, pri tom peva... i postepeno oseća da između njega
i posvećenog predmeta postoji poseban odnos, i da neka
snaga prelazi sa predmeta na njega i sa njega na predmet.«
(Spencer and Gillen, L c., p. 277 f.). Fetiši se pune novom
snagom ako se nedeljama ili mesecima ostave kod neko^
drugog, jakog fetiša. Up. Pechuel-Loesche, 1. c., p. 366.

137
 1. ritualfli predmet;
2. telo individualnog pretka (od koga potiče ži-
votna snaga); 4
3. mistično svojstvo nekih predmeta.

Sasvim sličan je cogo pojam sa australijsko-gvi-

nejskog moreuza^Tores, koji se koristi kako imenično,
tako i pridevno. Australijsko arunkvilta je paralelni
pojam sličnog značenja, samo je on oznaka za zle
magijske sile, i za zlog duha, koji za vreme pomra-
čenja hoće da proguta sunce.76 Iste je vrste i malajski
pojam badi, koji takođe podrazumeva i zle magijske
odnose.
Istraživanja Lumholca (Lumholtz)77 su pokazala
da meksički huihol isto tako sadrži osnovno shvata-
nje o snazi, koja kruži kroz ljude i ritualne životinje
i bilje (jelen, riba, žito, perad itd.).78
Iz istraživanja Alise Flečer (Fletcher) kod sever-
noameričkih Indijanaca proističe da pojam vakan
obeležava sličnu energetsku povezanost kao prethod-
no opisani pojmovi. Oružje mladog čoveka je vakan,
njega ne sme da dodirne zena (jer će inače libido iste-
ći). Zbog toga se pre borbe čita molitva oružju (da
bi se ojačalo pomoću ispunjavanja libidom). Pomoću
vakana uspostavlja se veza između vidljivog i nevid-
ljivog, između živog i mrtvog, između dela i celine
nekog predmeta.
Kodrington (Codrington) kaže o melanežanskom
pojmu mana: »Melanežanski duh je potpuno opsed-
nut verovanjem u natprirodnu snagu ili uticaj, koji
se skoro svuda obeležava kao mana. Ova snaga po-
kreće sve što prevazilazi običnu čovekovu snagu, ono
što je izvan običnih prirodnih zbivanja; ona se pri-

76 Spencer and Gillen, 1. c., p. 458.

77 Unknown Meocico.
78 Levy-Bruhl, 1. c., p. 139: »Quand les Huichols affir-
ment l’identitč ... du ble, du cerf, du hikuli, et des plumes r
c’est bien une sorte de classification qui s’est etablie entre
leurs reprćsentations, classification dont le principe directeur
est la presence commune chez ces etres, ou plutot la circula-
tion entre ces etres, d’un pouvoir mystique extremement im-
portant pour la tribu.«

138
paja uz lica i stvari, i ogleda se u delima koja se mogu
pripisati samo njoj. — To je snaga ili uticaj koji nije
fizičke, već takoreči natprirodne vrste, ali se poka-
zuje u fizičkoj snazi ili bilo kakvoj sili ili kvalitetu,
koji poseduje neki čovek. Mana nije nigde fiksirana i
moze se prevesti skoro svuda; nju poseduju i mogu je
preneti samo duhovi, bilo da su to duše odvojene od
tela ili natprirodna bića; stvaraju je zapravo indivi-
dualna bića, iako dejstvuje kroz medijume — vodu,
kamen ili kost.«7#
Ovo izlaganje jasno ukazuje da se kod mane kao
i kod drugih pojmova radi o energetskoj predstavi,
koja jedino objašnjava čudnovato činjenično stanje
ovih primitivnih gledišta. Naravno da nema ni govo-
ra o torne da je primitivnom čoveku data apstraktna
ideja energije; ali nesumnjivo da je njegovo gledište
konkretistički predstadijum apstraktne ideje.
Slična shvatanja srećemo u pojmu tondi Bata-
ka,*0 u pojmu atua Maora, u ani ili han Ponapa, u ka-
zinge ili kalit Peleva, u anut Kusaja, u jaris Tobija,
u ngač Masai-lenda, u andriamanitra Malagasa, u
njom Ekoja itd. Skoro potpuni pregled daje Zeder-
blom (Soderblom) u svojoj knjizi Nastajanje vere u
Boga (Das Werden des Gottesglaubens).
Lavđžoj (I,ovejoy) zastupa gledište — sa kojim
se sasvim siažem — da ovi pojmovi »nisu imena za
nadnormalno ili čudnovato, a sigurno i ne za ono što
izaziva ponizno divljenje, respekt ili Ijubav, već pre
za nešto aktivno, snažno i stvaralačko«. Pojam koji
je u pitanju pogađa zapravo tačno predstavu o »difu-
znoj supstanciji ili energiji, od čijeg sticanja zavisi
sva izvanredna snaga ili sposobnosti ili plodnost. Ova
energija je sigurno plodonosna (pod izvesnim uskn
vima), tajanstvena i neshvatljiva, ali ona je to zbog
toga što je lzvanredno moćna a ne zbog toga što su
stvari, u kojima se javlja, neobičrie i natprirodne i što
prevazilaze razumna očekivanja«. Preanimistički
79 Codrington, The Melanesians, p. 118. Bariana, koju
Ch. G. Seligman pominje u svojoj knjizi, bogatoj dragoce-
nim zapažanjima, The Melanesians of British New
Guinea,
p. 446, mogla bi isto tako da spada u pojam mane.
Wameck. Die Religion der Baiak.
139
princip je »verovanje u snagu, za koju se pretpostav-
Ija da dejstvuje prema određenim pravilima i razum-
ljivim zakonima, snaga koja se može dokučiti i po-
drediti«.81 82 * Lavdžoj za ovo shvatanje predlaže naziv
»primitive energetics«.
Mnogo toga što su istraživači animistički shvatili
kao duh ili demon ili numen, spada u okvire primitiv-
nog pojma energije. Kao što sam već pomenuo, zapra-
vo je neispravno govoriti o »pojmu«. »A concept of
primitive philosophy«, kako se izrazioLavdžoj,narav-
no da je potekao iz našeg mentaliteta. Kod nas bi to bio
psihološki pojam energije, međutim kod primitivnog
čoveka to je psihički fenomen, koji se opaža vezan sa
objektom. Kod primitivnog čoveka nema apstraktne
ideje, po pravilu nema čak ni jednostavnih konkret-
nih pojmova, već postoje samo predstave. Za ovo bo-
gate dokaze pruža svaki primitivni jezik. Tako i mana
nije pojam, već predstava, koja se temelji na opažaju
fenomenoloških odnosa. Ona je esencija, »participa-
tion mystique« koju je opisao Levi-Bril (Levy-Bruhl).
U primitivnom govoru obeležava se samo činjenica
odnosa i osećanja koje ova izaziva, kao što pobazuju
neki od prethodnih primera, ali ne prirodu ili suštinu
odnosa odnosno princip povezanosti. Nalaženje po-
godne oznake za vrstu i suštinu vezivne snage bilo je
rezervisano za kasnije stupnjeve kulture, koji su za
to uveli simbolične nazive.
U svom klasičnom radu »Mana«** Leman (Leh-
mann) definiše manu kao »izvanrednu uticajnost .
Projs (Preuss)88 i Rer (Rohr)84 85 posebno podvlače psi-
hičku prirodu mane. Covek se stvarno ne može da
otme utisku da je primitivni pojam mane predstadi-
jum našeg pojma psihičke energije a najverovatnije
i pojma energije uopšte.8'

81 Lovejoy, 1. c., p. 380 ff.

82 F. R. Lehmann, Mana, der Begriff des >ausserordent-
lich Wirkungsvollen'< bei Sudseevolkern.
85 L. c.
84 Das Wesen des Mana.
85 Up. moje izlaganje o naćinu kako Robert Mayer tu-
mači pojam energije u: Vber die Psychologie des Unbevout-
sten, p. 121 f. (Ges. Werke VII). '

140
 Osnovno shvatanje mane ponovo se, na animi-
stičkom stupnju, vraća u personificiranom obliku.* 6
Ovde su duše, duhovi, demoni, bogovi, ti koji vrše
izvanredna dejstva. Kako Leman s pravom podvla-
či, mani se još ne pripisuje ništa »božansko«, stoga
se u mani ne sme sagledavati prvobitni oblici ideje
o Bogu. Ali uprkos tome jedva se može osporiti da je
mana nužan ili bar vrlo važan preduslov za nastaja-
nje ideje o Bogu, iako možda ne i najprimitivnija od
svih preduslova. Drugi neosporni preduslov je faktor
personifikacije, za čije objašnjenje se moraju razmo-
triti i drugi psihološki momenti.
Skoro univerzalna raširenost primitivnog shva-
tanja energije je jasan izraž činjenice da je čovekova
svest još na ranom stupnju osećala potrebu da oči-
gledno označi opažene dinamizme psihičkih zbivanja.
Stoga, kada u našoj psihologiji stavljamo poseban na-
glasak na energetski način posmatranja, onda se to
odvija u skladu sa psihičkim činjenicama, koje su još
od iskona urezane u čovekovom duhu. 86

86 Zeligman (Seligman) (1. c. p. 640 ff.) izveštava o za-

pažanjima koja, prema mom mišljenju, predstavljaju prelaze
od mane u animističke personifikacije. To su labuni plemena
Gelarija. »Labuni« je »odašiljati«. Radi se o dinamskom (ma-
gičnom) dejstvu, koje prelazi ili može da bude upućeno na
druge sa jajnika (?) porodilje. Labuni izgledaju kao »senke«,
koriste mostove da bi prešli preko reke, pretvaraju se u ži-
votinje, ali inače nemaju neku ličnost ili definisanu uobli-
čenost. Sličan je pojam ajik Elgonija u severnoj Keniji, gde
sam lično vršio posmatranja.
 II

TRANSCENDENTNA FUNKCIJA
 TRANSCENDENTNA FUNKCIJA

Pod nazivom »transcendentna funkcija« ne treba

podrazumevati ništa tajanstveno, tako reći nadčulno
ili metafizičko, već psihološku funkciju, koja se po
svom tipu može uporediti sa istoimenom matematič-
kom funkcijom koja predstavlja funkciju imaginar-
nih i realnih brojeva. Psihološka »transcendentna
funkcija« proističe iz spajanja svesnih i nesvesnih
sadržaja.
Iskustvo je svakog, ko se bavi analitičkom psi-
hologijom, bogato podučilo da se svest i nesvesno
retko slažu in puncto sadržaja i tendencije. Ovaj ne-
dostatak paralelnosti, kako iskustvo uči, nije sluča-
jan ili neplanski, već se temelji na tome što se nesve-
sno prema svesnom odnosi kompenzatorno ili kom-
plementarno. Ovo se može i obrnuto formulisati i reći
da se svesno odnosi komplementarno prema nesve-
snom. Ovaj odnos proističe iz toga što 1. sadržaji zad-
njeg imaju takvu pragovnu vrednost da svi isuviše
slabi elementi ostaju u nesvesnom, što 2. svest, za-
hvaljujući svojim usmerenim funkcijama, deluje in-
hibitomo na sav neprikladan materijal (ono što Frojd
označava kao cenzura), zbog čega ovaj neprikladni
materijal potpada nesvesnom, što 3. svest formira
trenutni proces prilagođavanja, dok nesvesno sadrži
sav zaboravljeni materijal individualne prošlosti kao
i sve nasleđene, strukturalne funkcione tragove čove-
kovog duha uopšte, i 4. što nesvesno sadrži sve one
kombinacije mašte koje još nisu dostigle pragovne
vrednosti a koje će vremenom, pod odgovarajućim
uslovimia, stupiti na svetlo svesti.
10 Jung, Odabrana dela. I
145
 Iz ovog sklopa sam po sebi proističe komplemen-
tarni stav nesvesnog prema svesti.
Određenost i usmerenost svesnih sadržaja je
svojstvo koje je vrlo kasno stečeno u istoriji pleme-
na, koje u velikoj meri nedostaje današnjim primi-
tivnim narodima. Isto tako ono je mnogostruko pro-
bijeno kod neurotičara, koji se na taj način razlikuju
od normalnih utoliko što im je prag svesti pomičniji.
ili, drugim rečima, što im je prozirniji pregradni zid
između svesti i nesvesnog. Psihotičar se sasvim nalazi
pod direktnim uticajem nesvesnog.
Određenost i usmerenost svesti je nadasve važna
tekovina, koju je čovečanstvo iskupilo po cenu teških
žrtava a koja je, sa svoje strane, učinila čovečanstvu
najveće usluge. Bez njih nauka, tehnika i civilizacija
bi bile jednostavno nemoguće, jer ove pretpostavljaju
pouzdanu trajnost, ravnomernost i ciljnu usmerenost
psihičkih procesa. Ove osobine se za sve smatraju kao
neophodne. počev od najviših državnih činovnika,
preko lekara, inženjera sve do nađničara. Socijalna
obezvređenost raste u onoj meri, u kojoj nesvesno
ovu osobinu isključuje. Svakako da ima i ovde izu-
zetaka, naime stvaralačke nadarenosti. Takvim lju-
dima predstavlja prednost upravo ta prozirnost nji-
hovog pregradnog zida između svesti i nesvesnog. Ali
socijalnim organizacijama, koje upravo zahtevaju
ravnomernost i pouzdanost, po praviiu ovi izuzetni
ljudi ne vrede mnogo.
Stoga nije samo shvatljivo, već i neophodno, da
psihički proces u pojedinačnom slučaju bude što je
moguće čvršći i određeniji, jer to zahtevaju nevolje
življenja. Međutim, sa prednošću ove osobine skop-
čan je i veliki nedostatak — činjenica njene usmere-
nosti uključuje u sebi inhibicije ili isključenje svih
onih psihičkih elemenata, koji na izgled ili stvarno ne
odgovaraju, odnosno nisu pogodni da slede naznačeni
pravac u njegovom smislu tako da bi doveli proces
do neželjenog cilja. Ali na koji način se raspoznaje
da okolni psihički materijal nije »prikladan«? Ovo sa-
znanje se temelji na činu rasuđivanja, koji fiksira
pravac započetog i željenog puta. Ovo rasuđivanje ie

146
pristrasno i $a predubeđenjem, jer ono izbira jednu
jedinu na račun svih ostalih mogućnosti. Sa svoje
strane rasuđivanje uvek proističe iz iskustva, što
znači iz onog što već postoji kao poznato. Ono se.
dakie, po pravilu nikada ne bazira na nečem novom
što je još nepoznato a što bi, pod izvesnim uslovima,
moglo bitno da obogati usmereni proces. Prirodno da
se ono ne može bazirati na tome, ukoliko nesvesni
sadržaji ne mogu da dopru do svesti.
Kroz ovakav čin rasuđivanja usmereni proces
nužno postaje jednostran, takođe i kada je racionalan
sud mnogostran i na izgled bez pređubeđenja. Naj-
zad, čak i racionalnost suda može biti prejudicijum;
pošto je razumno ono što nam izgleda kao razumno.
Dakle, ono što nam izgleda nerazumno, potpada is-
ključivanju i to zapravo zbog svog iracionalnog ka-
raktera, koji je stvarno iracionalan, ali isto tako može
samo izgledati iracionalan, a da to u višem smislu
nije.
Jednostranost je neminovno, neophodno svojstvo
usmerenog procesa, pošto je smer jednostranost. Jed-
nostranost je istovremeno prednost i nedostatak. I
kada izgleda da ne postoji nedostatak koji se površno
da primetiti, ipak uvek postoji u nesvesnom izrazita
protiv-pozicija, ako se baš ne radi aidealnom slučaju
potpunog susreta svih psihičkih komponenti u jed-
nom te istom pravcu; slučaju čija se mogućnost teo-
rijski ne može osporavati, ali koji je praktički vrlo.
vrlo redak. Protiv-pozicija u nesvesnom je bezazlena
toliko dugo dok ne pokazuje veće energetske vred-
nosti. Međutim, ako zbog isuviše velike jednostrano-
sti poraste protivnapon, tada protivtendencija pro-
dire u svest i to po pravilu u trenutku kada bi bilo
upravo najvažnije sprovođenje usmerenog procesa.
Tako se govorniku dešava omaška upravo onda kada
mu je najviše stalo da ne kaže nešto glupo. Ovaj tre-
nutak je stoga kritičan, jer pokazuje najveći energet-
ski napon, koji kod već postojećeg naboja nesvesnog
lako preteže i pokreće nesvesne sadržaje.
Naš civilizovani život zahteva koncentrisanu.
nsmerenu delatnost svesti i time konstelira rizik ja-

ao 147
*
čeg razdvajanja od nesvesnog. Ali ma koliko se čo-
vek pomoću usmerenog funkcionisanja odvojio od
nesvesnog, tim pre se može stvoriti odgovarajuće in-
tenzivna protivpozicija, koja, ako se probije, može
imati neprijatne posledice.
Kroz analitičku terapiju, dobili smo snažan uti-
sak o važnosti nesvesnih uticaja i mnogo toga naučili
za naš praktični život, tako da ne smatramo pamet-
nim očekivanje da se posle takozvanog okončavanja
terapije nesvesno eliminiše ili primiri. Zbog nejasnog
uvida u ovu situaciju mnogi pacijenti se ne mogu ili
se teško odlučuju da prekinu analizu, iako već i pa-
cijent i lekar osećanje zavisnosti doživljavaju kao
neugodno i neprikladno. Neki se plaše da rizikuju
pokušaj i da stanu na sopstvene. noge upravo zbog
toga što znaju iz iskustva da se nesvesno, na izgled
nepredvidivo, uvek iznova može smetajući umešati u
njihov život.
Ranije se smatralo da su pacijenti spremni da
prihvate normalan način života u trenutku kada su
sami od praktičnog samoupoznavanja naučili toliko
da su, na primer, u stanju da razumeju sopstvene
snove. Ali iskustvo je pokazalo da i lekari analitičari,
od kojih bi se očekivalo potpuno vladanje interpreta-
cijom snova, često kapituliraju suočeni sa sopstve-
nim snovima tako da moraju zatražiti pomoć od kole-
ga. Dakle, kada su čak i oni, koji stručno vladaju me-
todom, riesposobni da zadovoljavajuće protumače
sopstvene snove, onda se ovo utoliko manje može
očekivati od pacijenata. Nije se ispunila Frojdova
nada da se nesvesno može iscrpsti. Zivot snova i in-
truzija nesvesnog neometano se, mutatis mutandis,
nastavljaju dalje.
Postoji opšte raširena zabluda da se analiza
shvata nešto kao »kura«, koja se jedno vreme spro-
vodi nad nekim da bi konačno bio otpušten kao izle-
čen. To je laička zabluda, koja potiče još iz početnog
perioda psihoanalize. Analitički postupak može se,
doduše, posmatrati kao preudešavanje psihološkog
stava, koje se sprovodi uz pomoć lekara. Razumljivo
da ovaj novostečeni i unutrašnjim i spoljnim uslovi-

148
ma bolje prilagođeni stav može biti određeno vreme
vrlo koristan, ali postoji vrlo malo slučajeva gde je
jednokratna »kura« imala takav trajan uspeh. Lekar-
ski optimizam, koji nikada nije oskudevao u reklami,
zna da izveštava o definitivnom izlečenju. Međutim,
čoveka ne sme da zavede ljudska slabost praktičara,
već uvek mora imati pred očima činjenicu da se život
jiesvesnog nastavlja i stalno dovodi do problematič-
nih situacija. Ne moramo biti ni pesimisti; jer smo
ipak svedoci mnogih dobrih uspeha, koji su produkt
sreće i temeljnog rada. Ali to nas neće sprečiti u
tome da računamo sa činjenicom da analiza nije
»kura« jednom za uvek, već da je najpre samo više
ili manje temeljno preudešavanje. Uostalom, nema
nijedne promene koja bi važila bezuslovno i za dugo
vreme. Život se mora uvek iznova osvajati. Postoje
doduše izvanredno trajni kolektivni stavovi, koji
omogućuju tipična konfliktna rešenja. Kolektivni
stav istina glatko uvodi jedinku u društvo, pri čemu
on deluje na jedinku kao bilo koji drugi životni uslov.
A-li teškoća pacijenata sastoji se upravo u tome što
se njegova individualna datost ne može glatko uve-
sti u tipičnu normu, već zahteva individualno kon-
fliktno rešenje da bi se celokupnost ličnosti održala
i ostala sposobna za život. Ovom zadatku nije doraslo
nijedno nacionalno rešenje a ne postoji nijedna ko-
lektivna norma, koja bi bez gubitka mogla da zameni
individualno rešenje.
Novi stav, stečen tokom analize, obično posle du-
žeg ili kraćeg vremena postaje u nekom pogledu ne-
dovoljan, i to nužnim načinom zbog stalnog protica-
nja života, koje stalno zahteva nova prilagođavanja,
pošto ni jedno prilagođavanje nije postignuto jednom
za uvek. Mogao bi se, uostalom, postaviti zahtev da
metoda lečenja mora biti takva da bez teškoća omo-
gućuje stvaranje novih orijentacija i u kasnijem ži-
votu. Kao što uči iskustvo, to je do izvesnog stupnja
zaista i slučaj. Cesto viđamo da takvi pacijenti, koji
su prošli kroz temeljnu analizu, u kasnijem novom
preudešavanju imaju znatno manje teškoća. Ali ipak
ove teškoće su dosta česte i ponekad prilično neugod-

149
ne. Zbog toga dolazi do toga da se i oni pacijenti,
koji su prošli kroz temeljnu terapiju, kasnije često
ponovo obraćaju svom nekadašnjem lekaru, moleči
za pomoć. U poređenju sa opštom lekarskom prak-
som ovo nije tako neobično, ali to ne demantuje samo
izvesni neprijatni terapijski entuzijazam, već i shva-
tanje da analiza predstavlja jednokratnu »kuru«. Na
kraju krajeva je vrlo neverovatno da bi mogla posto-
jati takva terapija, koja bi uklanjala sve teškoće. Co-
veku su potrebne teškoće, one spadaju u okvire nje-
govog zdravlja. Samo njihova nedolična mera je ono
što nekom izgleda suvišno.
Osnovno terapijsko pitanje nije samo to, kako
otkloniti trenutnu teškoću, već kako se uspešno mogu
sresti buduće teškoće. Pitanje je: kakav duhovno-mo-
ralni stav je potreban u odnosu na ometajuće uticaje
nesvesnog, i kako se ovaj može preneti pacijentu?
Odgovor se očigledno sastoji u tome da je po-
trebno otkloniti razdvajanje između svesti i nesve-
snog. To se ne može postići time što će se sadržaji
nesvesnog osuditi jednostrano i pomoću svesne pro-
cene, već naprotiv na taj način što će se njihov smi-
sao prepoznati kao kompenzacija jednostranosti sve-
sti i staviti joj i to na račun. Tendencija nesvesnog i
tendencija svesti su ona dva faktora koja grade trans-
cendentnu funkciju. Ona se naziva transcendentnom,
zbog toga što organski omogućuje prelazak iz jednog
stava u drugi, to jest bez gubitka nesvesnog. Kon-
struktivna metoda pretpostavlja svesna saznanja,
koja su i kod pacijenta prisutna bar potencijalno
tako da se mogu privesti u svest. Ako lekar ne zna
ništa o ovim mogućnostima onda, u ovom pogledu,
ne može ništa ni da razvije kod pacijenta, osim ako
lekar i pacijent zajednički proučavaju ovo pitanje,
što je po pravilu isključeno.
Stoga u praksi lekar sa odgovarajućom spremom
posredno prenosi pacijentu transcendentnu funkciju,
to jest on pomaže pacijentu da spoji svest i nesvesno,
i da na taj način dospe do novog stava. Ova funkcija
lekara sadrži jedno od različitih značenja prenosa —-
sa prenosom pacijent se hvata za onog ko mu izgleda

150
da obećava obnavljanje stava; sa prenosom on traži
da postigne ovu promenu koja mu je neophodna i
onda kada toga nije svestan. Stoga lekar za pacijenta
ima karakter neophodne i za život preko potrebne fi-
gure. Ma kako infantilna izgledala takva zavisnost,
ipak se u njoj izražava neverovatno važno iščekiva-
nje, čije razočaranje lekara često nagrađuje gorkom
mržnjom. Stoga je važno znati o čemu se radi kod
ovog, u prenosu skrivenog iščekivanja —* čovek je
sklon da ovaj z$htev shvati samo reduktivno u smi-
slu erotske infantilne fantazije. Ali to bi značilo da
se ove fantazije, koje se po pravilu odnose na rodi-
telje, shvataju bukvalno, kao kada bi pacijent, odno-
sno njegovo nesvesno, stvarno ponovo ili još gajio
ona ista očekivanja koja su nekada postojala kod de-
teta u odnosu na roditelje. Površno posmatrano to je
još uvek isto očekivanje, koje je dete gajilo u odno-
su na pomoc i zaštitu od strane roditelja, ali u među-
vremenu od deteta je postao odrastao čovek, tako da
je ono što je kod deteta bilo normalno, kod odraslog
postalo neprikladno. Ono postaje metaforički izraz za
potrebu pomoći u teškoj situaciji koja nije realizo-
vana u svesti. Istorijski je, doduše, tačno kada se
erotski karakter prenošenja povratno objašnjava svo-
đenjem na infantilni eros. Ali time nisu shvaćeni svr-
ha i smisao prenosa, a tumačenje ovog kao infan-
tilno seksualna fantazija odvlači pažnju sa stvarnog
problema. Razumevanje prenosa ne sastoji se u tra-
ženju njegove istorijske pretpostavke već njegove
svrhe. Jednostrano reduktivno objašnjenje postaje
besmisleno, naročito onda kada iz toga ne proističe
ništa posebno novo, osim pojačanog pacijentovog ot-
pora. Dosada koja se tada uvlači u terapijski postu-
pak nije ništa drugo do izraz jednoličnosti i siroma-
štvo ideja — ali ne nesvesnog, kao što se obično sma-
tra, već analitičara, koji ne razume da ove fantazije
ne treba shvatiti samo konkretistički reduktivno, već
naprotiv konstruktivno. Sa ovim uvidom često se za-
čas menja zastala situacija.
Pomoću konstruktivnog pristupa nesvesnom, to
jest pomoću pitanja o smislu i svrsi, postavlja se te-

151
melj za uvid u onaj proces, koji ja označavam kao
transcendentna funkcija.
Nije suvišno ovde ubaciti primedbu o često po-
minjanoj zamerci da konstruktivna metoda predstav-
lja sugestiju. Metoda se naime zasniva na tome, da
se simbol (naime slika sna ili fantazija) vise ne pro-
cenjuje semiotski, kao znak izvesnih elementamih
nagonskih zbivanja, već simbolički, pri čemu se pod
»simbolom« shvata izraz koji na najbolji način izra-
žava kompleksno i od svesti još nejasno shvaćeno
činjenično stanje. Pomoću analitičkog raščlanjavanja
ovog izraza ne dobija se ništa drugo do razjašnjenje
elementarnih komponenti istog, od kojih je prvobit-
no stvoren. Time se ne poriče da povećani uvid u
elemente do izvesnog stepena ima svoje prednostL
Ali takav uvid vodi mimo pitanja svrhe. Stoga se
mora odbaciti raščlanjavanje simbola u ovom stadi-
jumu analize. Metoda razrade smisla, koji je kroz
simbol naznačen svakako je ista kao i kod analitič-
kog raščlanjavanja: sakupljaju se asocijacije pacijen-
ta koje su po pravilu čak dovoljne da se sintetski pri-
mene. Njihovo korišćenje se opet ne odvija u semiot-
skom, već u simboličkom pogledu. Pitanje glasi, na
koji smisao ukazuju dosećanja A, B, C, itd., sagledani
zajeđno sa manifestnim sadržajem sna?

Jedna neudata pacijentkinja je sanjala da joj je

neko predao raskošan, bogato ukrašen, prastari mač
iskopan iz jedne nekropole.

Asocijacije pacijentkinje
Mač njenog oca, koji joj je on jednom postavio
tako da blješti na suncu, što je na nju načinilo veliki
utisak. Njen otac je bio u svakom pogledu aktivan
čovek jake volje, plahovitog temperamenta, avantu-
rista u ljubavnim odnosima. Keltski bronzani mač,
Pacijentkinja se ponosi svojim keltskim poreklom.
Kelti su temperamentni, plahoviti, strasni. Šare ima-
ju tajanstveni izgled; stara tradicija, runa (prastaro

152
germansko pismo), znaci stare mudrosti, prastare
kulture, nasleđe čovečanstva, iz groba ponovo izneti
na svetlost dana.

Analitičko tumačenje
Pacijentkinja ima izraženi kompleks oca i bogatu erot-
sku maštu vezanu za oca koga je rano izgubila. Ona se uvek
stavljala na mesto majke, u svakom slučaju sa velikim otpo-
rom protiv oca. Ona nikada nije mogla da prihvati muškarca
sličnog ocu i stoga je protiv volje birala slabašne, neuro-
tične muškarce. I tokdm analize žestoki otpori protiv lekara-
-oca. San iskopava njenu želju za očevim »oružjem«. Teorij-
sko razmatranje ovde bi bez daljnjega ukazivalo na falusnu
fantaziju.

Konstruktivno tumačenje

Izgleda kao da je pacijentkinji neophodno ovakvo oru-

žje. Njen otac je imao oružje. On je bio aktivan, i tako je
živeo računajući i sa teškoćama koje mu donosi njegov tem-
peramenat, zbog čega je doduše proživeo strasno buran život,
ali nije bio neurotičan. Ovo oružje je staro nasledno dobro
čovečanstva, koje je zakopano ležalo u pacijentkinji a došlo
na svetlost dana pomoću »iskopavanja« (analiza). Oružje ima
neke veze sa uvidom i sa mudrošću. Ono je sredstvo napada
i odbrane. Očevo oružje bila je strasna, nesavitljiva volja,
kojom je on krčio put kroz život. U tom pogledu pacijentki-
nja je bila sušta suprotnost. Ona se upravo nalazi na putu
da shvati da čovek može i da hoće, a ne da mu je potrebno
samo da ga teraju, kao što je uvek smatrala. Volja zasnova-
na na životnoj mudrosti i uvidu je staro nasledno dobro čo-
večanstva, koje leži i u njoj, ali do sada je bilo zakopano, jer
ona je i u ovom pogledu ćerka svog oca, što do sada nije
priznavala iz čiste razmaženosti njenog detinjasto-plačljivog
bića. Ona je bila izrazito pasivna i prepuštena seksualnim
fantazijama.

U ovom slučaju nisu potrebni dopunski prilozi

analogijama od strane lekara. Pacijentkinjine asoci-
jacije pružile su sve ono što je neophodno. U odnosu

153
na ovaj postupak pri tumačenju sna može se staviti
zamerka da je sugestivan. Pri tome se, međutim, pot-
puno zaboravlja da se nikada ne prima sugestija za
koju ne postoji unutrašnja spremnost ili da se brzo
rasprši ako se ipak prihvati zbog posebnog insistira-
nja. Sugestija koja se trajno prihvata uvek odgovara
jakoj psihološkoj spremnosti, koja je samo provoci-
rana sugestijom. Stoga je ova zamerka besmislena i
pripisuje sugestiji magičnu snagu, koju ona uopšte
nema, pošto bi inače u takvom slučaju sugestivna te-
rapija imala fantastično dejstvo, što bi dovelo do pot-
pune suvišnosti analitičkih procedura. Ali, ni u kom
slučaju nije tako. Osim toga zamerka da se radi o su-
gestiji previđa činjenicu da pacijentkinjine asocija-
cije ukazuju na kultumo značenje mača.
Posle ove ekskurzije vratimo se pitanju trans-
cendentne funkcije. Vidimo da transcendentna funk-
cija u terapiji izgleda kao da je tako reći veštački
podstreknuta, pošto je znatno podržava lekareva po-
moć. Ako pacijent treba da dođe do toga da stoji na
sopstvenim nogama, onda ne bi trebalo da trajno
bude upućen na pomoć sa strane. lnterpretacija sno-
va bila bi, doduše, idealna, idealno sredstvo sinteze
nesvesnih i svesnih podataka, ali je isuviše velika
praktička teškoća sopstvene analize snova.
Za uspostavljanje transcendentne funkcije po-
trebni su nam podaci nesvesnog. Ovde nam se najpre
nudi san kao najkomotnije pristupačni izraz nesve-
snih procesa. On je tako reći čist produkt nesvesnog.
Promene koje ovaj trpi tokom procesa postajanja
svesnim, ne mogu se nikako poreći, ali one gube ođ
značaja zbog toga što su i same nesvesnog porekla
a ne namerna izopačenja. Moguće promene prvobitne
slike sna potiču iz jednog površnijeg sloja nesvesnog
i sastoje se od isto tako upotrebljivog nesvesnog ma-
terijala. To su produžne maštarije u smislu sna. Ovo
važi i za tako česte naknadne predstave, koje se »slo-
bodno« javljaju u polusnu ili neposredno pri buđe-
nju. Kako san potiče iz spavanja, on u sebi nosi sva
obeležja »abaissement du niveau mental« (Žane), na-
ime obeležja niskog energetskog napona: logički dis-

154
kontinuitet, fragmentarnost, stvaranje analogija, po-
vršne asocijacije po govornoj, zvučnoj ili slikovnoj
sličnosti, kontaminacije, iracionalnost izraza, zbrka-
nosti itd. Sa pojačanim energetskim naponom snovi
dobijaju sređeniji karakter, oni se dramatično kom-
ponuju, pokazuju jasniju smisaonu povezanost a po-
većava se i vrednost njihovih asocijacija.
Kako je energetski napon pri spavanju po pra-
vilu vrlo mali, tako su snovi, u poređenju sa svesnim
sadržajima, manje- vredni izrazi nesvesnih sadržaja,
koji su vrlo teško razumljivi u konstruktivnom po-
gledu, nasuprot tome najčešće lakše razumljivi u re-
duktivnom pogledu. Stoga su snovi uopšte neprikla-
dan, odnosno teško upotrebljiv materijal za transcen-
dentnu funkciju, pošto ova obično postavlja subjektu
isuviše visoke zahteve.
Zbog toga moramo potražiti druge izvore:
Postoje, na primer, nesvesne interferencije u
budnom stanju,'takozvane »slobodno naišle asocija-
cije«, nesvesne smetnje delanja, falsifikati sećanja,
zaboravnost, simptomske radnje itd. Ovi materijali
su obično korisniji u reduktivnom nego u konstruk-
tivnom pogledu; oni su isuviše fragmentarni i nedo-
staje im duža vremenska povezanost, neophodna za
smisaono razumevanje.
Drugačije je sa spontanim maštanjem. Fantazije
najčešče nailaze u relativno komponovanom i pove-
zanom obliku i sadrže često vidljivo značajan mate-
rijal. Neki pacijenti su sposobni da u svako doba pro-
dukuju fantazije, koje jednostavno puštaju da »slo-
bodno naviru« pomoću isključivanja kritičke pažnje.
Ove fantazije su upotrebljive, samo ova posebna na-
darenost nije tako česta. Ali posebnim vežbanjem
može se formulisati ova sposobnost, tako da se znatno
može podiči broj Ijudi sa ovakvim slobodnim obliko-
vanjem fantazija. Trening se najpre sastoji od siste-
matskog vežbanja isključivanja kritičke pažnje, čime
se stvara praznina u svesti, koja pogoduje izranjanju
spremnih fantazija. Svakako se ovde pretpostavlja da
i zaista postoje libidom investirane fantazije. Narav-

155
no da ovo nije uvek i svuda slučaj. Gde ovo nije slu-
čaj, potrebne su posebne mere.
Pre nego što pređem na objašnjenje ove posebne
metode, moram popustiti pred ličnim osećanjem, koje
mi govori da se čitalac sumnjičavo pita, za što je za-
pravo korisna jedna ovakva priprema i zašto se na
svaki način moraju uzneti nesvesni sadržaji. Zar nije
dovoljno, što ovi s vremena na vreme vlastitim sred-
stvima, najčešće neprijatno, skrenu na sebe pažnju?
Zar se nesvesno mora silom izvlačiti na površinu?
Cilj analitičke terapije bio bi upravo suprotno, tj. da
se nesvesno oslobodi fantazija i na taj način ne-
utrališe.
Ne izgleda mi suvišno da ovim prigovorima na
ovom mestu posvetim više pažnje, pošto metode pri-
vođenja u svest nesvesnih sadržaja mogu izgledati
nove i neobične, pa čak i čudnovate. Zbog toga prvo
moramo da raščistimo sa ovim prirodnim zamerka-
ma, da nam ne bi postale smetnja kada počnemo sa
đemonstriranjem pomenutih metoda.
Kao što je rečeno, nesvesni sadržaji su nam po-
trebni radi dopune svesnih. Kada bi stav svesti bio
samo u nešto manjoj meri »usmeren«, onda bi nesve-
sno moglo da pritiče samo od sebe, što je i slučaj kod
svih onih ljudi, kod kojih napon svesti na izgled ne
dostiže više stupnjeve, kao na primer kod primitiv-
nog čoveka. Kod njega nisu potrebne nikakve poseb-
ne mere, da bi se stvorio ulaz nesvesnim sadržajima.
U izvesnom smislu za ovo nisu nigde potrebne po-
sebne mere; jer ko svoju nesvesnu širanu najmanje
poznaje, najviše je pod njenim uticajem. Ali on toga
nije svestan. Tajanstveno sadejstvo nesvesnog u ži-
votu je uvek i svuda prisutno; ono ne treba da se
traži. Ono što se traži jeste privođenje u svest nesve-
snih sadržaja, koji se nalaze u stanju spremnosti za
prodor u naša agiranja; na taj način se upravo izbe-
gava tajanstvena primesa nesvesnog i njene neželje-
ne posledice.
Neko će se sigurno zapitati: zašto se nesvesno ne
može prepustiti samom sebi? Ko u ovom pogledu nije
već imao neka rđava iskustva, naravno da neće tražiti

156
povoda da kontroliše nesvesno. Ali onaj ko raspola-
že sa neophodnim iskustvima, on će pozdraviti i samu
mogućnost kontrole nesvesnog. Usmerenost je bezu-
slovna nužnost za svesni proces, no uslovljuje, kako
smo videli, neizbežnu jednostranost. Kako je psiha
samoregulišući aparat kao i živo telo, tako se s vre-
mena na vreme u nesvesnom priprema regulišuće
protivdejstvo. Da ne postoji usmerenost svesne funk-
cije, tada bi bez daljnjega mogli da se aktiviraju pro-
tivurečni uticaji nesvesnog. Ali upravo usmerenost ih
isključuje. Na ovaj način se, prirodno, ne potiskuje
protivdejstvo, već ono uprkos tome nastupa. Ali nje-
gov regulišući uticaj se isključuje pomoću kritičke
pažnje i volje koja je svesna cilja, pošto protivdejstvo
kao takvo izgleda da ne odgovara svesnom smeru.
Utoliko psiha civilizovanog čoveka više nije samore-
gulišući aparat, već slična, recimo, nekoj mašini, čije
je automatsko regulisanje brzine s jedne strane tako
neosetljivo da svoju delatnost može nastaviti sve do
samooštećenja, s druge, međutim, pođređeno mešanju
jednostrano orijentisane samovolje.
Kada se potisne nesvesno protivdejstvo, ono gubi
svoj regulišući uticaj. Ono tada počinje da deluje
ubrzavajuće i potencirajuće u smislu pravca svesnog
procesa. Izgleda kao da protivdejstvo gubi svoj regu-
lišući uticaj i uopšte svoju energiju, pošto nailazi sta-
nje u kome ne samo da ne postoji inhibitorno protiv-
dejstvo, već gde izgleda da se njegova energija pri-
ključuje onoj od svesnog pravca. Ovo, naravno, olak-
šava najpre sprovođenje svesne namere, koja se po-
što je međutim, bez inhibicije, može sprovesti nesra-
zmemo i na račun celine. Ako neko, na primer, izne-
se neku nešto smeliju tvrdnju a pri tom potisne pro-
tivdejstvo, naime pridošlu sumnju, on će na sopstve-
nu štetu utoliko više insistirati na tvrdnji.
Lakoća sa kojom se isključuje protivdejstvo, od-
govara stepenu disociranosti psihe i vodi do gubitka
instinkta, što je i karakteristično za civilizovanog čo-
veka ali i neophodno, pošto nagoni sa svojom iskon-
skom snagom otežavaju socijalno prilagođavanje.
Ipak ne radi se o pravom zakržljavanju nagona, več

157
po pravilu samo o relativno trajnom vaspitnom pro-
duktu, koji se nikada ne bi održao u takvoj meri da
ne služi važnim interesima individue.
Da ne bismo govorili o svakodnevnim primerima
iz prakse, pomenuću Ničeov slučaj, onako kako ga iz-
nosi u delu Tako je govorio Zaratustra. Otkriće »vi-
šeg« kao i »najružnijeg« čoveka odgovara nesvesnoj
regulaciji, jer »viši« ijudi hoće da spuste Zaratustru
n sferu prosečnog čoveka kakva je bila odvajkada, a
»najružniji« čovek je personifikacija samog protiv-
dejstva, Ali »moralni lav« Zaratustrin »preurla« sve
te uticaje, pre svega sažaljenje i vraća se u pećinu
nesvesnog. Time je potisnut regulišući uticaj, ali ne i
tajno protivdejstvo nesvesnog, koje se jasno prime-
ćuje u Ničeovim spisima. On prvo traži protivnika u
Vagn€TU, kome ne može da oprosti Parsifala, ali
uskoro sav svoj bes usredsređuje na hrišćanstvo a po-
sebno na svetog Pavla, koji je u izvesnom smislu
prošao slično njemu. Kao što je poznato Ničeu je
psihoza pre svega donela identifikaciju sa »raspetim«
i prorokom odevenim u rite. Sa ovom katastrofom
protivdejstvo doprlo je do površine.
Sledeći primer je klasični uticaj ludila veličine.
koje nam je ostalo sačuvano preko četvrtog poglavlja
Knjige Danilove. Kada se Navukodonosor nalazio na
vrhuncu svoje moći, usnio je jedan san koji donosi
nesreću, ukoliko ne načini žrtvu u obliku samoka-
žnjavanja i odricanja. Danilo interpretira san sasvim
stručno, ali ne nalazeći odgovarajući eho. Međutim.
potonji događaji daju za pravo njegovim tumačenji-
ma, jer Navukodonosor, pošto je potisnuo nesvesni.
regulišući uticaj, upada u psihozu, koja zapravo sa-
drži ono protivdejstvo koje je kralj hteo da izbegne:
on, gospodar zemlje, postaje životinja.
Jednom mi je jedan poznanik ispričao san u
kome on sa litice jednog brega pada u bezdan pra-
znine. Objasnio sam mu ponešto od uticaja nesvesnog
i opomenuo ga da se pričuva od isuviše opasnih pla-
ninarskih poduhvata, koje je posebno voleo. On me
je ismejao uz epilog da je nekoliko meseci kasnije
kročio u prazno i smrtno se unesrećio.

158
 Sa ovim stvarima, koje se uvek iznova dešavaju
u različitim odstupanjima, zamišljeno se slažu oni
koji su ih iskusili. Ćovek postaje svestan kako olako
previđa regulišuće mehanizme, i stoga treba da se
potrudi da ne previđa nesvesnu regulaciju, toliko ne-
ophodnu našem duhovnom i telesnom zdravlju.
Shodno tome on će pokušati da se pomogne pomoću
samoposmatranja i samokritike. Ali čisto samopo-
smatranje i intelektualna samoanaliza su nedovoljna
sredstva za uspostavljanje kontakta sa nesvesnim.
Pošto čovek nikada nije pošteđen loših iskustava,
svako zazire da ova rizikuje, naročito ako smatra da
bilo gde postoji nekakva mogućnost da se zaobiđe
jedno takvo iskustvo. Tendencija da se neprijatno
ako je ikako moguće izbegne, potpuno je legitimna.
Poznavanje regulišućih uticaja može stvarno da u
mnogim slučajevima omogući izbegavanje nekorisnih
loših iskustava. Ne moraju se proći mnogi zaobilazni
putevi koje ne odlikuje posebna draž, već zamorni
konflikti. Dovoljno je kada pratimo stranputice i či-
nimo greške u nepoznatoj i neistraženoj zemlji; ali
zalutati u nastanjenom području sa širokim ulicama
je vrlo neprijatna stvar. To se može uštedeti pomoću
poznavanja regulišućih faktora. Pitanje je samo: koji
su putevi i mogućnosti, koji nam stoje na raspolaga-
nju za upoznavanje nesvesnog?
Ako ne postoje slobodm produkti fantazije, onda
smo upućeni na veštačku pomoć. Povod da se potraži
ovakva pomoć najčešće proističe iz deprimiranog ili
na neki drugi način ometenog raspoloženja, za što se
ne može pronaći neki dovoljan razlog. Naravno, ono
ima obilje razloga. Već je loše vreme dovoljan razlog.
Ali nijedan od ovih razloga nije dovoljan kao obja-
šnjenje, pošto je kauzalno objašnjenje ovih stanja
zadovoljavajuće samo za posmatrače sa strane, pa i
za njih samo polovično. Posmatrač sa strane zadovo-
ljava se relativnim zasićenjem njegove potrebe za
kauzalnošću; njemu je dovoljno da sazna odakle do-
lazi stvar, pošto on ne oseća zahtev koji se za drugog
nalazi u depresiji. Direktno pogođeni, naime, mnogo
manje želi odgovor na pitanje otkuda, nego na pita-

159
nje čemu, ili je zainteresovan za pomoć. U intenzi-
tetu afektivnog poremećaja leži vrednost, to jest
energija, koju onaj koji pati treba da ima na raspola-
ganju da bi otklonio stanje oslabljenog prilagođava-
nja. Ništa se ne dobija time ako se ovo stanje potisne
ili racionalno obezvredi.
Da bi se ovladalo energijom koja je fiksirana na
pogrešno mesto, uzima se afektivno stanje kao baza
ili ishodna tačka procedure. Po mogućstvu privodi se
u svest stanje raspoloženja pri čemu se čovek bez
ustezanja udubljuje u njega, a pismeno se fiksiraju
sve fantazije koje izranjaju i ostale asocijacije. Fan-
taziji se mora ostaviti što je moguće slobodniji mane-
varski prostor, ali ipak ne toliki da ova napusti delo-
krug njenog objekta, naime afekta, tako da tako reći
sa stotina, neprestano asocirajući, prelazi na hiljade.
Ove takozvane »slobodne asocijacije« odvode od
predmeta ka bilo kakvim kompleksima, za koje čovek
uopšte nije siguran da li su povezani sa tim afektom
a da ne predstavljaju pomeranja, koja se postavljaju
na mesto afekta. Iz ovakve aktivacije proističe više
ili manje potpun izraz raspoloženja, koji obimno,
konkretno ili šimbolično izražava sadržaj neraspolo-
ženja. Kako ovo neraspoloženje nije nastalo u svesti,
već predstavlja nenamernu interferenciju od strane
nesvesnog, obrađeni izraz je tako reći slika sadržaja
i tendencija nesvesnog koje se in globo sadrže u ne-
raspoloženju. Procedura predstavlja neku vrstu obo-
gaćivanja i predočavanja afekta i zbog toga se ovaj
sa svojim sadržajima približava svesti. Afekat postaje
izrazit a time i razumljiv. Već ovaj radni učinak može
proizvesti povoljan i okrepljujući uticaj. U svakom
slučaju time je stvorena nova situacija, pri čemu se
prethodno nepovezan afekat pretvorio u više ili ma-
nje jasnu predstavu pristupačnu verbalizaciji, i to za-
hvaljujući predusretljivosti i kooperaciji od strane
svesti. Na taj način stvoren je početak transcendent-
ne funkcije, naim^ sadejstvo nesvesnih i svesnih či-
njenica.
Afektivni poremećaj može se i na drugi način,
ako ne intelektualno rasvetliti, a ono bar očigledno

160
uobličiti. Pacijenti, sa slikarskom ili crtačkom nada-
renošću mogu pomoću slike afektu dodeliti izraz. Pri
tom se ne radi o tehnički ili estetski zadovoljavaju-
ćem prikazu, već samo o tome da fantazija omoguću-
je manevarski prostor a da se izvan ovoga čitava
stvar izvodi onoliko dobro koliko je to moguće. U
principu ova procedura se slaže sa prethodno izne-
tim. I u ovom slučaju postiže se produkt koji je upli-
visan nesvesnim i svešću, a koji otelotvorava strem-
ljenja nesvesnog ka svetlosti i svesti ka supstanciji.
Međutim, često postoje slučajevi gde uopšte ne
postoji određeno opipljivo afektivno neraspoloženje,
već samo opšta tupa, neshvatljiva nelagodnost, ose-
ćanje rezistencije prema svemu, neka vrsta dosade ili
nešto kao gađenje neodređene prirode ili praznina
koja se ne može bliže definisati. U ovim slučajevima
ne postoji određena ishodna tačka, već se ova prvo
mora stvoriti. Ovde je neophodna posebna introver-
zija libida, možda čak potpomognuta povoljnim spolj-
nim uslovima, kao potpunim mirom, naročito noću,
kada libido i tako ima sklonost ka introverziji. »Noć
je — i već glasnije žubore svi razigrani izvori, a i
moja duša je razigrano vrelo«, kaže Niče.
Mora se isključiti kritička pažnja. Vizuelno na-
dareni treba da usredsrede svoja iščekivanja na to da
se uspostavi unutrašnja slika. Po pravilu stvara se
takva (ponekad hipnagogna) maštana slika, koju tre-
ba pažljivo motriti i fiksirati. Akustički govomo na-
dareni obično čuju imutrašnji govor. U početku su to
možda samo fragmenti na izgled besmislenih reče-
nica, koje međutim, isto tako pažljivo treba fiksirati.
Drugi u tim trenucima jednostavno primaju svoj
»drugi« glas. Postoji naime ne mali broj ljudi, koji
poseduje neku vrstu unutrašnjeg kritičara ili sudije,
koji daje sud o njihovom delanju i radnjama. Duševni
bolesnici čuju ove glasove kao glasne halucinacije.
Ali i normalni sa razvijenijim unutrašnjim životom
mogu bez daljnjega reprodukovati ove nečujne gla-
sove. U svakom slučaju ove skoro po pravilu potisku-
ju zbog njihove opšte poznate nesnosnosti i upomo-
sti. Ovakvim osobama naravno da nije teško da uspo-

11 Jung, Odabrana Hela, 1

161
stave vezu sa nesvesnim materijalom a samim tim i
da stvore preduslove za transcendentnu funkciju.
Postoje opet drugačiji ljudi, koji u svom unutra-
šnjem svetu niti vide niti čuju, ali njihove ruke ima-
ju tu sposobnost da izraze sadržaje nesvesnog. Ovakvi
pacijenti sa puno prednosti koriste plastične materi-
}ale. Relativno retki su takvi čija motorna nadarenost
omogućuje izražavanje nesvesnog kroz kretnje, reci-
mo igru. Nedostatak, zasnovan na tome što se kretnje
ne mogu fiksirati, mora se korigovati na taj način
što se kretnje kasnije pažljivo ucrtaju, da se ne bi
zaboravile. Još ređe, ali isto tako upotrebljivo, je
automatsko pisanje, direktno ili planšetom. Ova pro-
cedura isto tako pruža upotrebljive rezultate.
Sada dospevamo do sledećeg pitanja: šta se dalje
zbiva sa materijalom dobijenim na opisane načine.
Na ovo pitanje nema apriornog odgovora, pošto tek
iz konfrontacije svesti sa produktima nesvesnog do-
lazi do prolazne reakcije, koja međutim određuje sve
što još sledi. Praktično iskustvo može da pruži oba-
veštenja o svemu ovome. Na osnovu mog dosadašnjeg
iskustva izgleda da se uglavnom javljaju dve razli-
čite tendencije: jedna ide u pravcu uobličavanja,
druga u pravcu poimanja.
Tamo gde preteže princip uobličavanja, dobijeni
materijal se uvećava i varira, pri čemu dolazi do
kondenzacije motiva u manje ili više stereotipne
simbole, koji podstiču stvaralačku fantaziju i pri tom
deluju pretežno kao estetski motivi. Ove tendencije
vode ka estetskom problemu umetničkog uobliČa-
vanja.
Tamo gde, obrnuto, preteže princip poimanja, re-
lativno malo interesovanja se poklanja estetskom as-
pektu, pa čak se ovaj oseća kao prepreka; nasuprot
tome dolaze intenzivne rasprave sa smisaonom sadr-
žinom nesyesnog produkta.
Dok estetsko uobličavanje izraza ima tendenciju
da se zadrži na formalnom aspektu motiva, intuitiv-
no poimanje često pokušava da ulovi smisao samo iz
nedovoljnih nagoveštaja u materijalu. bez razmatra-

162
nja onih elemenata koji bi izbili na svetlo dana pii
Drižljivom uobličavanju.
Ova dva pravca ne javljaju se pomoću nekog
voljndg akta, već proističu iz individualnih svojstava
ličnosti. Oba pravca imaju svoje rizike, odnosno svoje
tipične stranputice i zablude. Opasnost estetskih ten-
dencija leži u precenjivanju formalnog, odnosno,
»umetničke« vrednosti dobijenih uobličavanja, čime
se libido sa pravog cilja transcendentne funkcije vodi
na stranputicu čisto estetsko-umetničkih problema
uobličavanja. Opasnost želje za poimanjem je prece-
njivanje sadržajnog aspekta, koji se podvrgava inte-
lektualnoj analizi i tmnačenju, čime se gubi esenci-
jalno simbolički karakter objekta. Do izvesne tačke,
međutim, moraju se koristiti i ove stranputice, da bi
se zadovoljili individualno pretežno estetski ili inte-
lektualni zahtevi. Ali neophodno je podvući opasnost
obeju stranputica, pošto precenjivanja uobličavanja
proisteklih iz nesvesnog mogu biti vrlo velika na od~
ređenoj tački psihičkog razvitka, zbog isto tako bez-
mernog potcenjivanja takvih produkata. Potcenjiva-
nje Je jedna od najvećih prepreka u uobličavanju ne-
svesnog materijalai Ovde dolazi do izražaja Čitavo
kolektivno potcenjivanje individualnih produkata:
ništa nije dobro ili lepo, što se ne uklapa u kolektiv-
nu šemu. Savremena umetnost počinje, doduše, da u
ovom pravcu čini kompenzatorne pokušaje. Ono što
nedostaje nije kolektivno priznanje individualnog
produkta, već njegovo subjektivno cenjenje, naime
razumevanje njegovog smisaonog sadržaja i njegove
vrednosti za subjekt. Naravno da se osećanje niže
vrednosti u odnosu na sopstveni produkt ne sreće
svuda; ne retko je situacija obrnuta, naime naivno i
nekritično precenjivanje sa obligatnim zahtevom za
kolektivnim priznanjem. Kada se prebrodi početno,
spomo osećanje niže vrednosti, ovo lako može da se
preobrati u svoju suprotnost, naime u isto tako veliko
precenjivanje. U obmutim slučajevima početno pre-
cenjivanje često se preobražava u obezvređivačku
skepsu. Greška ovih procena krije se u nesamostal-
nosti i nesvesnosti individue, koja je ili jedino u sta-
nju samo da odmerava po kolektivnim merilima ili je
zbog inflacije sopstvenog ja uopšte izgubila moguć-
nost procene.
Jedan put izgleda da je regulisući princip dru-
gog: oba puta nalaze se u međusobnoj kompenzator-
noj vezi. Iskustvo daje za pravo ovoj formuli. Uko-
liko su u sadašnjem momentu već mogući uopšteni
zaključci, potrebno je estetsko uobličavanje smisao-
nog poimanja i razumevanje estetskog uobličavanja.
Time se dopunjuju obe tendencije ka transcendentnoj
funkciji.
Prvi koraci na oba puta slede isti princip: svest
pozajmljuje svoje izražajno sredstvo nesvesnom sa-
držaju; više od toga svest ne sme da pruži da ne bi
nesvesne sadržaje skrenula u smislu pravca svesti.
Sto se tiče forme i sadržine, vođenje treba koliko je
moguće prepustiti dosećanjima zavisnim od nesve-
snog. Ova situacija znači omalovažavanje svesnog
gledišta koje se oseća kao nešto vrlo neprijatno. Ovo
se lako može razumeti ako se predoči kako se obično
prezentuju sadržaji nesvesnog, nstme kao stvari koje
su već po svojoj prirodi slabe da bi prekoračile prag
svesti, ili kao inkompatibilnosti koje se isključuju iz
raznoraznih razloga. To su najčešce delom nepoželjni,
delom neočekivani iracionalni sadržaji, čije nezapa-
žanje ili potiskivanje izgleda bez daljnjega razumlji-
vo. Samo mali. deo sadržaja je od neuobičajene vred-
nosti, posmatrano ili sa kolektivnog ili sa subjektiv -
nog gledišta. Sadržaji, koji su kolektivno bezvredni,
mogu biti, posmatrani sa individualnog gledišta, ođ
najveće vrednosti. Ova činjenica se ispoljava pomoću
afektivnog naglaska, svejedno da li se ovaj od strane
subjekta oseća kao pozitivan ili kao negativan. I dru-
štvo je pocepano u odnosu na prijem novih i nepo-
znatih ideja koje se približuju njegovoj emocionalno-
sti. Svrha početne procedure je nalaženje osečajno
naglašenih sadržaja, pošto se uvek radi o takvim situ-
acijama gde se jednostranost svesti sudara sa otpo-
rom sfere. instinkata.
Oba puta principijelno se razdvajaju tek onda
kada jednom postane merodavan estetski aspekt a

164
drugom intelektualno-moralni. Idealan slučaj bila bi
ravnomema paralelnost ili ritmična alternacija obe
mogućnosti. Izgleda da je jedva moguće jedno bez
drugog ali se u praksi ipak sreće: na račun smisla
želja za uobličavanjem grabi svoj predmet, ili želja za
poimanjem prerano isključuje uobličavanje. Nesve-
sni sadržaji žele najpre da se jasno pojave, što im je
moguće samo kroz uobličavanje i tek posle ovoga da
dožive procenu, kada se raspolaže sa svim iskazima.
Iz ovog razloga već je Frojd sadržinu snova iskazi-
vao tako reći u obliku »slobodnih asocijacija«, pre
nego što je tumačena.
U svim slučajevima nije dovoljno da se razjasni
samo misaoni kontekst sadržine nekog sna. Često se
nameće potreba da se nejasni sadržaji moraju razja-
sniti pomoću vidljivih uobličavanja. Ovo može da se
sprovede pomoću crtanja, slikanja i modeliranja. Če-
sto su ruke u stanju da odgonetnu ono oko čega se
uzalud trudio razum. Naime, preko uobličavanja u
budnom stanju san se dalje i potpunije sneva, tako
da se početna, neuhvatljiva izolovana slučajnost in-
tegriše u sferu celokupne ličnosti, iako u početku to
može subjektu ostati nesvesno. Time se zadovoljava
estetsko uobličavanje i odustaje od toga da se otkriva
neki smisao. Ponekad iz toga kod pacijenta nastaje
sumanutost da je umetnik — naravno neotkriveni.
Želja za poimanjem, koja odustaje od brižljivog uo-
bličavanja, javlja se sa svojim zahtevom već na po-
četku asocijacije i zbog toga nema dovoljnu podlogu.
Međutim, sa izvesnim izgledima na uspeh ova može
početi tek uz neki uobličeni produkt. Što je manje
uobličeno ishodnog materijala, tim je veća opasnost
da razum ne bude određen empirijskom datošću, već
teorijskim i moralnim predrasudama. Poimanje, o
čemu se i radi na ovom stupnju, sastoji se od kon-
strukcije smisla, koji izgleda da se hipotetično na-
lazi u pra-dosećanju.
Jasno je da se ovakva procedura opravdano može
sprovesti samo onda, kada za to postoji dovoljan mo-
tiv. Isto tako nesvesnom se može prepustiti vođstvo
samo onda kada u nesvesnim sferama lebdi želja za
vođstvom. Međutim, ovo je slučaj samo onda kada se
svest na neki način nalazi u nevolji. Kada se, srećom,
uspe da se uobliči nesvesni sadržaj i razume smisao
uobličenog, onda se postavlja pitanje, kako se sop-
stveno Ja odnosi prema ovakvoj situaciji. Tada zapo-
činje obračunavanje između sopstvenog Ja i nesve-
snog. To je drugi i važni deo procedure, približava-
nje suprotnosti i nastajanje i uspostavljanje nečeg
trećeg: transcendentne funkcije. Na ovom stupnju
nesvesno više nema vođstvo, već sopstveno Ja.
Ovde se nećemo upustati u definisanje individu-
alnog Ja, već ćemo ga ostaviti u njegovoj banalnoj
stvamosti kao onaj kontinuirani centar svesti, čije
je prisustvo osvedočeno još iz dečjih dana. Nasuprot
njemu stoji psihičko činjenično stanje, produkt koji
svoju egzistenciju ima da zahvali uglavnom nesve-
snim zbivanjima, tako da se nalazi u izvesnoj suprot-
nosti prema Ja i njegovim tendencijama.
Ovo gledište je bitno za svako razračunavanje sa
nesvesnim. Ja u odnosu na nesvesno treba smatrati
jednakovrednim i vice versa. Ovo predstavlja neop-
hodno upozorenje, pošto isto kao što svest civilizova-
nog čoveka ima ograničujući uticaj na nesvesno, tako
i prepoznato nesvesno često može imati upravo opa-
sno dejstvo na sopstveno Ja. Kao što Ja u prvom slu-
čaju potiskuje nesvesno, tako isto oslobođeno nesve-
sno može Ja gurnuti u stranu i nadvladati u psihič-
kom životu. Opasnost se sastoji u tome da svesno
»izgubi prisebnost«, to jest da više ne može odbraniti
svoju egzistenciju od navale afektivnih faktora, situ-
acija koja se, inače, češće sreće u početku šizofrenije.
Ova opasnost ne bi postojala ili bi bila prisutna u vrlo
malom obimu, kada bi se obračunavanje sa nesve-
snim moglo osloboditi dinamike afekata. Ovo se po
pravilu pokušava da postigne pomoću estetizacije ili
intelektualizacije suprotne pozicije. Međutim, razra-
čunavanje sa nesvesnim mora biti svestrano, pošto se
kod transcendentne funkcije ne radi o delimičnom
procesu, koji može proticati uslovno, već o celovitom
zbivanju, u koje su uključeni svi aspekti ili, bolje, u
koje treba da budu uključeni. Afekat stoga mora biti

166
uključen u svojoj punoj vrednosti. Estetizacija i in-
telektualizacija su, doduse, izvanredno oružje protiv
pretećih afekata, ali ih treba upotrebiti samo tamo
gde se radi o vitalnoj ugroženosti, a ne da bi se jev-
tino izbegla neka obaveza.
Zahvaljujući Frojdovom uvidu u terapiji neuro-
za obraća se pažnja postojanju emocionalnog faktora
u punom opsegu, to jest, ličnost se kao celina uzima
ozbiljno, što važi za obe strane, kako za pacijente
tako i za lekara. U kojoj meri se ovaj drugi sme za-
kloniti iza paravana teorije, ostaje delikatno pitanje
subjektivne ocene. U svakom slučaju lećenje neuroza
nije psihološko banjsko lečenje, već obnavljanje lič-
nosti, pa prema tome svestrana mera koja zadire u
sva područja života. Razračunavanje sa suprotnom
pozicijom je ozbiljna stvar, od koje obično vrlo mno-
go zavisi. Ozbiljno primanje druge strane predstav-
lja bezuslovni zahtev ovog razračunavanja. Samo na
taj način mogu regulacioni faktori imati uticaja na
delanje. Ozbiljno shvaćanje stvari ne znači i bukval-
no shvaćanje, već nešto kao dodeljivanje kredita ne-
svesnom, kome se na taj način otvara mogučnost ko-
operacije umesto automatskog ometanja svesti.
Kod razračunavanja nije samo opravdano gledi-
šte sopstvenog Ja, več se i nesvesnom priznaje odgo-
varajući autoritet. Razračunavanje, doduše, vodi sop-
stveno Ja, ali se i nesvesnom prepušta reč — audia-
tur et altera pars.
Način kako se može voditi ovo razračunavanje
najbolje se može pokazati na oriim slučajevima gde
se više ili manje jasno razaznaje »drugi« glas. Ovim
ljudima je tehnički vrlo jednostavno da pismeno fik-
siraju »drugi« glas i da na njegove iskaze odgovore
sa gledišta sopstvenog Ja. To izgleda tako, kao kada
dođe do dijaloga između dve ravnopravne osobe, u
kome svaka priznaje drugoj neki važeći argumenat i
zbog toga smatra da je vredno truda, pomoću temelj-
nog upoređivanja i diskusije, međusobno usaglasiti ili
jasno razgraničiti suprotna gledišta. Ali, kako je ret-
ko neposredno otvoren put ka slaganju, po pravilu
dolazi do trajnijeg konflikta, koji zahteva žrtve sa

167
obe strane. Jedna takva rasprava može isto tako da
usledi između lekara i pacijenta, pri čemu lekaru
lako zapadne uloga advocatus diaboli.
Užasno je videti kako je čovek malo u stanju da
uvaži argumenat drugog, iako je ova sposobnost ne-
ophodni osnovni uslov svake ljudske zajednice. Sa
ovom opštom teškoćom mora da računa svako ko na-
merava da započne raspravu sa samim sobom. U istoj
meri u kojoj ne uvažava drugog ne priznaje ni pravo
egzistencije »drugog« u samome sebi — i vice versa.
Sposobnost za unutrašnji dijalog je merilo spoljašnje
objektivnosti.
Ma kako jednostavna može biti rasprava u slu-
čaju unutrašnjeg dijaloga, tako nesumnjivo kompli-
kovana izgleda ova u onom drugom slučaju, gde po-
stoje samo slikovni produkti, koji za znalca predstav-
ljaju rečit govor ali onome ko ne razume izgledaju
kao gluvonemost. U odnosu na ovakve slikovne uobli-
čenosti Ja mora preuzeti inicijativu i postaviti pita-
nje: »Kako deluje ovaj znak na mene?« Faustovsko
pitanje može izmamiti odgovor koji rasvetljava mno-
ge probleme. Sto je ovaj neposredniji i prirodniji, tim
je vredniji, pošto neposrednost i prirodnost garantuju
najpribližniju celovitost reakcije. Pri tom se uopšte
ne postavlja bezuslovan zahtev da razračunavanje
bude svesno u svim svojim detaljima. Naime, često
celovita reakcija ne nalazi one duhovne preduslove,
nazore i pojmove koji omogućuju jasno shvatanje,
U ovom slučaju moramo se zadovoljiti osećanjima,
koja su nema ali puna slutnji, koja se javljaju ume-
sto shvatanja, a znatno su vrednija od visprenog ća-
skanja.
Ovo natezanje argumenata i previranje afekata
predstavlja transcendentnu funkciju suprotnih pa-
rova. Protustavljanje jedne pozicije drugoj predstav-
lja energetski napon koji stvara nešto živo, treće, što
nije logičko mrtvorođenče shodno načelu: tertium
non datur, već napredovanje iz suspenzije između su-
protnosti, živorođenost, koja dovodi do novog stupnja
bitisanja, do nove situacije. Transcendentna funkcija
ispoljava se kao svojstvo približenih suprotnosti. Sve

168
dok su međusobno udaljene — naravno u cilju izbe-
gavanja konflikta — one ne funkcionišu i predstav-
ljaju mrtvo primirje.
Bilo kako da u individualnom slučaju izgledaju
suprotnosti, u osnovi uzev uvek se radi o svesti za-
griženoj i zabasaloj u jednostranost a suočenoj sa sli-
kom instinktivne celine i slobode. To je prizor antro-
poida i arhaičnog čoveka sa njegovim navodno ne-
.sputanim nagonskim životom i s druge strane njegov
mnogostruko pogrešno shvatani duhovni svet nazora
koji se, kompenzujući i korigujući našu jednostra-
nost, pomalja iz tame i pokazuje nam kako i gde smo
se psihički obogaljili i udaljili od osnovnog plana.
Ovde se moram zadovoljiti samo prikazivanjem
spoljne forme i mogućnosti transcendentne funkcije.
Dalji zadatak od većeg značaja bio bi opisivanje sa-
držaja transcendentne funkcije. U ovom pravcu već
postoji bogat materijal. Ipak još nisu savladane sve
teškoće oko njihovog prikazivanja. Naime, potreban
je još čitav niz prethodnih radova da bi se stvorila
pojmovna osnova, na kojoj bi bilo moguće shvatljivo
i zomo prikazivanje ovih sadržaja. Na žalost, stekao
sam iskustvo da naučna publika još nije u stanju da
prati ovakva psihološka razmišljanja i razmatranja,
pri čemu se još uvek dodaju primese ili ličnog stava
ili filozofsko-intelektualnih predrasuda, koje one-
mogućuju smislenu procenu psiholoških povezanosti.
Lična zainteresovanost uvek procenjuje subjektivno,
pri čemu ova oglašava nemogućim sve ono što ne važi
za nju ili ono što ne zna. Lična zainteresovanost je
zbog toga nesposobna da uvidi da ono što važi za nju
uopšte ne važi za nekog drugog čoveka sa drugačijom
psUiologijom koji živi u drugačijim prilikama. Još
smo beskonačno udaljeni od jedne opšte važeće šeme
objašnjavanja koja bi obuhvatala sve slučajeve.
Kao velika prepreka psihološkog sporazumevanja
pokazala se radoznalost da se sazna da li je izneto
psihološko stanje »istinito« ili »tačno«. Ako izlaganje
nije iskrivljeno ili čak, možda, lažno, onda je činje-
nično stanje, onakvo kakvo jeste, prihvatljivo i do-
kazuje svoje važenje pomoću svoje egzistencije. Da

169
li je ravno stopalo »istinit« ili »tačan« pronalazak
volje stvaraoca? Isto tako je detinjasto predubeđenje
o ulozi koju u životu psihe igraju mitološke pretpo-
stavke. Pošto nisu »istinite«, one ne bi mogle — tako
se smatra — da nađu mesta u naučnim objašnjenji-
ma. Mitologemi egzistiraju i onda kada se njihovi pri-
vidni iskazi ne mogu prekriti našim nemerljivim
pojmom »istine«.
Kako razračunavanje sa suprotnom pozicijom
ima celoviti karakter, iz ovoga se ne može ništa is-
ključiti. Sve je podložno diskusiji, čak i onda kada su
samo delići pristupačni svesti. Svest se stalno proši-
ruje ili — bolje rečeno — može biti proširena do tada
nesvesnim sadržajima, kada bi se malo potrudila oko
njihove integracije. To, naravno, nije uvek slučaj. I
kad se raspolaže sa dovoljno inteligencije da se ra-
zume postavljanje pitanja, ipak nedostaje hrabrosti i
samopouzdanja ili je čovek duhovno i moralno isu-
više trom ili isuviše kukavica da učini određeni na-
por. Ali gde postoje potrebni preduslovi, tamo trans-
cendentna funkcija ne samo da predstavlja korisnu
dopunu psihoterapijskog postupka, već pacijentu
omogućuje prednost koja nije za potcenjivanje, i to
da sopstvenim snagama dade značajan prilog lekare-
vim nastojanjima i da u istoj meri ne bude, često na
ponižavajući način zavisan od lekara i njegovih mo-
gućnosti. To je put oslobođenja pomoću sopstvenih
napora i put hrabrosti da nađe samoga sebe.
 III

OPŠTE O TEORIJI KOMPLEKSA

 OPSTE O TEORIJI KOMPLEKSA

Moderna psihologija ima nešto zajedničko sa mo-

dernom fizikom, to jest da se njenoj metodi pridaje
veći spoznajni značaj nego njenom predmetu prou-
čavanja. Naime, njen predmet, psiha, je tako bezda-
no raznovrsna, neodređena i neograničena, da su od-
ređenosti koje iz nje slede nužno nejasne, dok su na-
suprot tome određenosti koje proizlaze iz načina po-
smatranja i iz njih izvedenih metoda, poznate veli-
čine ili bi bar trebalo to da budu. Psihološko istraži-
vanje polazi od ovih empirijski ili arbitrarno određe-
nih faktora i posmatra psihu u promenama upravo
ovih veličina. Zbog toga se psihičko pojavljuje kao
poremećaj neke od metoda pretpostavljenog, verovat-
nog načina ponašanja. Princip ove procedure je cura
grano salis prirodno-naučni postupak uopšte.
Bez daljnjega je jasno da u ovim uslovima tako
reći sve zavisi od. metodološke pretpostavke i da ova
uglavnom iznuđava rezultat, i ako ovome u izvesnoj
meri odgovara pravi predmet saznanja, ali se pri
tome ne ponaša tako kao što bi se ponašao kao auto-
nonmo biće u prirodnoj neometanosti. Zbog toga je
upravo u eksperimentalnoj psihologiji, a pre svega u
psihopatologiji, već odavno poznato da izvesni eks-
perimentalni poredak neposredno ne obuhvata psi-
hički proces, već da se između ovoga i eksperimenta
uvlači izvesna psihička uslovnost, koja bi se mogla
obeležiti kao eksperimentalna situacija. Ova psihička
[>] Pristupno predavanje, održano na Kantonskoj tehnič-
koj visokoj Skoli 5. maja 1934.

17S
»situacija* može u datom slučaju ceo eksperiment da
dovede u pitanjet zbog toga što asimiluje kako sled
eksperimentalnog postupka tako i njegovu osnovnu
nameru. Pod asimilacijom se podrazumeva stav ispi-
tivane osobe, koja pogrešno tumači eksperimenat, pri
čemu u početku postoji nesavladiva tendencija da se
smatra da je eksperimenat recimo provera inteligen-
cije ili pokušaj da se indiskretno zaviri iza kulisa-
Ovakav stav zamagljuje postupak koji se nameravao
obuhvatiti eksperimentom.
Ovakva iskustva stečena su pretežno kod asoci-
jativnog eksperimenta i ovom prilikom je otkriveno
da je ono što je bila namera metode, naime utvrđiva-
nje prosečne brzine reagovanja i kvaliteta reakcije.
relativno sporedan rezultat naspram vrste i načina
kako je metoda ometana autonomnim ponašanjem
psihe, odnosno preko asimilacije. Pri tome sam, na-
ime, otkrio osećajno naglašene komplekse, koji su
prethodno uvek registrovani kao reaktivna greška.
Otkrivanje kompleksa, kao i asimilacionih feno-
mena koje ovi prvi uzrokuju, jasno je pokazalo kako
je stajalo na staklenim nogama staro shvatanje, koje
potiče još od Kondijaka (Condillac)2, da se psihička
zbivanja mogu istraživati izolovano. Ne postoji nijed-
no izolovano psihičko zbivanje, kao što nema ni izolo-
vanih životnih procesa; u svakom slučaju još nije ot-
kriven način da se ovi eksperimentalno izoluju1
Samo posebno treniranoj pažnji i koncentraciji uspe-
va da na izgled jedan psihički proces izdvoji onako
kako odgovara eksperimentalnoj svrsi. Me,dutim. ovo
je opet eksperimentalna situacija, koja se od pret-
hodno opisane razlikuje samo u tome što ovaj put
svest preuzima ulogu asimilirajućeg kompleksa, dok

2 Etienne Bonnot de Condillac, francuski filozot i na-

cionalni ekonomista, 1715—1780. On je širio Lokove ideje u
Francuskoj a svojim spisima Traitć des systemes <1749) i
Traite des sensations (1754) zapravo je postao osnivač sen-
zualizma.
8 Izuzetak od ovog pravila su procesi raščenja izoiova-
nih delova tkiva, koji se. u cilju odrzavanja života. čuvaiu i*
hranl jivoj tečnosti.

174
su to u ranijem slučaju bili više ili manje nesvesni
kompleksi osećanja niže vrednosti.
Ovim vrednost eksperimenta principijelno ni u
kom slučaju nije dovedena u pitanje, već samo kri-
tički ograničena. Na području psiholoških zbivanja,
kao na primer čulnih opažaja ili motornih reakcija,
zbog očigledno bezazlene eksperimentalne namere
nadvladava čisti refleksni mehanizam, i uopšte ne
dolazi do asimilacije ili je ova oskudna, što bitno ne
ometa eksperiment. Međutim, drugačije je u pod-
ručju komplikovanih psihičkih zbivanja, gde već
pravila eksperimenta ne dozvoljavaju ograničenja na
sasvim određene mogućnosti. Ovde, gde zbog speci-
fičnih ciljeva otpada i određena sigurnost, nailaze
neodređene mogućnosti, koje u datom slučaju već u
početku dovode do eksperimentalne situacije, koju
označavamo kao konstelacija. Ovim pojmom izražava
se činjenica da se pomoću spoljne situacije pokreće
određeni psihički proces, koji se sastoji od skupa i
spremnosti izvesnih sadržaja. Izraz »on je konstelo-
van« kazuje da određena osoba poseduje očekivanu
spremnost, zbog koje će reagovati na sasvim određeni
način. Konstelacija je automatski proces, koji nailazi
nevoljno i koga niko kod sebe samog ne može spre-
čiti. Konstelišući sadržaji su određeni kompleksit koji
poseduju sopstvenu specifičnu energiju. Ako je ak-
tuelni eksperimenat asocijativni test, onda po pra-
vilu na tok eksperimenta kompleksi uplivišu u veli-
koj meri, pri čemu dovode do ometenih reakcija ili, u.
ređim slučajevima, zbog sopstvene zaštite, dovode do
određenog načina reagovanjaf koji se, međutim, pre-
poznaje po tome što više ne odgovara smislu stimu-
lusne reči. Obrazovane i osobe jake volje mogu da,
pomoću govorno-motorne spretnosti, smisao stimulu-
sne reči zasene sa kratkim vremenom reakcije, tako
da ih ova uopšte ne dotakne. Ovo, međutim, uspeva
samo u takvim slučajevima gde je neophodno da se
sačuvaju stvamo teške, lične tajne. Samo malom
broju ljudi data je Taljeranova veština da rečima
prikriju misli. Neinteligentni ljudi, a među ovima po-
sebno žene, štite se pomoću takozvanih vrednosnih

175
predikata, što često pruža vrlo komičnu sliku. Vred-
nosni predikati su naime osećajni atributi kao lepo,
dobro, vredno, slatko, prijatno itd. U razgovoru se ne
retko zapaža kako je nekim ljudima sve interesantno,
dražesno, dobro i lepo, na engleskom fine, marvellous,
grand, splendid a posebno fascinating, čime ili pre-
krivaju imutrašnju ravnodušnost ili osnovni predmet
razgovora drže na sigumom odstojanju. Najveći broj
ispitanika nije u stanju da spreči da njihovi kom-
pleksi izdvoje neku od stimulusnih reči i da ovu obe-
leže sa nizom simptoma, pre svega sa produženim
vremenom reakcije. Ovi eksperimenti mogu se dove-
sti u vezu i sa električnim merenjem otpora koje je u
ovom smislu prvi primenio Veragut (Veraguth)4, prl
čemu takozvani psihogalvanski refleksni fenomen
pruža dalje indicije za kompleksom ometene reakcije.
Asocijacijski eksperimenat je uopšte interesan-
tan utoliko što ovaj, kao nijedan drugi sličan psiho-
loški pokušaj, prikazuje situaciju dijaloga sa pribli-
žno egzaktnim određivanjem mera i kvaliteta. Ume-
sto pitarija u određenom obliku rečenice postoji neo-
dređena, mnogoznačna i stoga nelagodna stimulusna
reč a umesto odgovora reakcija u jednoj reči. Pomo-
ću tačnog osmatranja reakcijskih smetnji obuhvata se
i registruje činjenično stanje, koje se često glatko
previđa u običnom razgovoru i na taj način se omo-
gućuje stvaranje zaključaka, koji nagoveštavaju ne-
izgovorenu pozadinu, zapravo onu spremnost ili kon-
stelaciju, koju sam pomenuo prethodno. Ono što se
dešava u asocijacijskom eksperimentu, odvija se i u
svakom razgovoru između dva čoveka. Tu i tamo po-
stoji eksperimentalna situacija, koja u datom sluča-
ju konsteliše komplekse koji asimiluju predmet ra-
zgovora ili situaciju uopšte, uključujući i sagovomi-
ka. Na taj način razgovor gubi objektivni karakter i
svoju pravu svrhu, pri čemu konstelacija kompleksa
ometa namere sagovomika i, u zavisnosti od prilika,
čak mu stavlja drugačije odgovore u usta, kojih se
kasnije više ne može setiti. Ova situacija ima svoju
praktičnu primenu u kriminalističkom unakrsnom is-

4 Das psychogalvanische ReflerphUnomen.

176
pitivanju. U psihologiji to je takozvani eksperimenat
ponavljanja, koji otkriva i lokalizuje praznine seća-
nja. On se sastoji u tome što se, na primer, posle sto-
tinu reakcija ispitivana osoba zapita šta je odgovo-
rila na pojedine stimulusne reči. Praznine ili falsifi-
kati sećanja sreću se sa prosečnom pravilnošću uvek
u područjima kompleksima ometenih asocijacija.
Do sada namerno nisam govorio o prirodi kom-
pleksa, već ćutke pretpostavljao njihovo poznavanje.
Reč »kompleks« u psihološkom smislu ipak je pro-
drla u svsdcodnevni nemački i engleski jezik. Danas
svako zna da čovek »ima komplekse«. Međutim, ma-
nje ie poznato da kompleksi imaju nas, ali je ovo teo-
rijski tim važnije. Naivna pretpostavka o jedinstvu
svesti, za koju se drži da je istovetna sa psihom, i o
supremaciji volje, ozbiljno je dovedena pod sumnju
zbog postojanja kompleksa. Svaka konstelacija kom-
pleksa dovodi do ometanja stanja svesti. Probija se
jedinstvo svesti dok je više ili manje otežana ili čak
onemogućena intencija volje. Često je — kao što smo
videli —■ znatno ugroženo i pamćenje. Stoga kom-
pleks mora biti neki psihički faktor koji, energetski
rečeno, poseduje vrednost koja povremeno prevazi-
lazi vrednost svesne namere, inače uopšte ne bi bila
moguća ovakva narušavanja ustrojstva svesti. U stva-
ri, aktivni kompleks nas momentano premešta u sta-
nje gubitka slobode, stanje prisilnog mišljenja i rad-
nji, za koje bi se mogao koristiti pravnički pojam
ograničene uračunljivostL
Sta je, zapravo, naučno rečeno »osećajno nagla-
šeni kompleks?« On je slika određene psihičke situ-
acije, koja je živahno osećajno naglašena a osim toga
je ihkompatibilna sa habituelnim stavom ili situaci-
jom svesti. Ova slika je od jake unutrašnje zatvore-
nosti, ima svoju sopstvenu celovitost a pored toga
raspolaže relativno visokim stepenom autonomije, to
jest ova je samo u maloj meri podređena dispoziciji
svesti i stoga se u prostoru svesti ponaša kao oživ-
ljeno corpus alienum. Kompleks se obično može po-
tisnuti sa neznatnim naporom volje, ali ne i otkloniti
tako da se ovaj, u pogodnoj prilici, ponovo ne vrati

12 Jung, Odabrana dela, I 177

sa prvobitnom snagom. Neka eksperimentalna istra-
živanja izgleda da ukazuju na to da krivulja intenzi-
teta ili aktivnosti kompleksa ima talasasti karakter,
sa talasnom dužinom od sati, dana ili nedelja. Ovo
vrlo komplikovano pitanje ipak je još sasvim neraz-
jašnjeno.
Zahvaljujući radovima francuske psihopatologi-
je, a naročito zaslugama Pjera Zanea (Janet), danas
imamo uvida u opsežnu mogućnost rascepa svesti.
Zaneu kao i Morton Princu (Prince) je pošlo za ru-
kom da dovede do četvorostrukog ili petostrukog ras-
cepa ličnosti, pri čemu se ispostavilo da svaki deo lič-
nosti ima njemu svojstveni »komad« karaktera i svo-
je posebno pamćenje. Ovi delovi egzistiraju relativno
nezavisno jedan pored drugog i svakog trenutka
mogu se međusobno smenjivati, to jest svaki deo po-
seduje visoki stepen autonomije. Moji zaključci u od-
nosu na kompleks dopunjuju ovu, nešto uznemiru-
juću sliku psihičke mogućnosti dezintegracije, jer u
osnovi uzev nema principijelne razlike između par-
cijalne ličnosti i kompleksa. Oboje imaju zajedničke
sve bitne karakteristike, sve do delikatnog pitanja
parcijalne svesti. Parcijaine ličnosti imaju bez sum-
nje sopstvenu svest, ali da li su takvi psihički frag-
menti, kao što su kompleksi, sposobni da imaju i sop-
stvejiu svest, to je pitanje na koje još uvek nema od-
govora. Moram priznati da me je često okupiralo ovo
pitanje. Kompleksi se ponašaju kao kartezijanski đa-
volčići koje, izgleda, uveseljavaju nestašluci. Oni čo-
veku ubacuju u usta pogrešnu reč, oduzimaju ime
baš one osobe koju čovek treba da predstavi drugima,
prouzrokuju kašalj upravo na najlepšem i najtišem
mestu muzičkog koncerta, oni bukom proisteklom od
saplitanja o stolicu izdaju zakasnelog posetioca, koji
je hteo da neprimetno zauzme svoje mesto. Oni do-
vode do toga da se na pogrebu čestita umesto izjavi
saučešće, oni su uzročnici onih podmuklih i pakosnih
dela koje je F. T. Višer (Vischer) hteo da pripiše ne-
vinim objektima,5 oni su ličnosti. vršioci radnji naših
s Upo Auch Einer. (Takode i Jung. Psychologische
Typer>,
p. 418 (Ges. Werke VI).
snova, kojima smo nemoćno prepušteni; oni su vilin-
sko biće. koje je u danskom folkloru tako pogrdno
opisano u onoj priči o svešteniku koji je hteo da dve
vile poduči očenašu. One su se svim silama trudile
da ispravno ponavljaju reči, ali već u prvoj rečenici
nisu mogle drugačije da kažu do: »Oče naš, koji nisi
na nebesima.« Shodno teorijskom očekivanju poka-
zalo se da su nepristupačne učenju.
Cum maximo salis grano nadam se da mi se neće
zameriti na ovom metaforiziranju naučnog problema.
Ni sasvim trezvena formulacija kompleksnih fenome-
na ne rnože zaobići upečatljivu činjenicu autonomije
kompleksa i što ova dublje prodire u suštinu —■ sko-
ro bih rekao biologiju kompleksa, utoliko više i uto-
liko jasnije izranja njihov karakter psihičke parcijal-
nosti. Psihologija snova pokazuje sa svom poželjnom
jasnoćom, kako kompleksi nailaze personificirano
kada ih ne potiskuje inhibirajuća svest, isto kao što
je u folkloru opisan kućni duh, koji noću tumara po
kući. Isti fenomen zapažamo u izvesnih psihoza, gde
kompleksi postaju »glasni« i pojavljuju se kao »gla-
sovi« ,koji imaju izrazito lični karakter.
Danas se može smatrati sigurnom hipoteza da su
kompleksi otcepljene parcijalne psihe. Etiologija
njihovog porekla je često takozvana trauma, emocio-
nalni šok i slično, kojim se otcepljuje »komad« psihe.
Jedan od najčešćih uzroka svakako je moralni kon-
flikt, čija je poslednja osnova u navodnoj nemoguć-
nosti da prihvati celinu čovekovog bića. Ova nemo-
gućnost pretpostavlja neposredno cepanje, nezavisno
od toga da li to zna ili ne zna svest sopstvenog Ja.
Po pravilu postoji čak izražena nesvesnost u odnosu
na komplekse, što ovima, prirodno, jamči utoliko
veću akcionu slobodu. U ovakvim slučajevima poka-
zuje se njihova asimilaciona snaga u sasvim posebnoj
meri, naime ukoliko nesvesnost u odnosu na kom-
pleks ovome potpomogne u tome da asimiluje čak i
Ja, iz Čega nastaje trenutna i nesvesna promena lič-
nosti, koja se označava kao identitet kompleksa. Ovaj
sasvim moderni pojam imao je u srednjem veku dru-
gačije ime: tada se zvao opsednutost. Ovo stanje se ne

12* 179
zamišlja tako bezazlenim, ali principijelno ne postoji
razlika između govomih omaški usled kompleksa i
divljih blasfemija opsednutog. Radi se samo o razlici
u stepenu. Za ovo nam svakodnevni govor daje naj-
bogatije priloge. Za kompleksnu emoeiju se kaže:
»Sta je opet ušlo u njega?« »Koji ga je đavo spopao?«
itd. Pri tom se u ovim nešto doteranim metaforama
više ne misli na njihov prvobitni smisao, koji se sva-
kako lako može prepoznati, a osim toga neospomo
ukazuje na to da primitivniji i naivniji ljudi ne »psi-
hologiziraju« neprijatne komplekse kao mi, već ih
shvataju kao entia per se, to jest kao demone. Ka-
sniji razvitak svesti stvorio je takav intenzitet kom-
pleksa sopstvenog Ja odnosno svesti sopstvenog Ja,
da je kompleks izgubio svoju prvdbitnu autonomiju
bar u svakodnevnom govbru. Po pravilu se kaže:
»Imam kompleks.« Opominjući glas lekara govori hi-
steričnoj pacijentkinji: »Vaši bolovi nisu stvarni; vi
samo uohražavate da vas boli.« Strah od infekcije je
na izgled voljno uobrazenje bolesnikovo, u svakom
slučaju se pokušava da se pacijent ubedi kako je on
sam sebi skuvao poparu, to jest sumanutu ideju.
Nije teško sagledati kako moderno,. opšte pri-
hvaćeno shvatanje problem tako tretira kao da je iz-
van svake sumnje sigurno da je kompleks pronalazak
i »uobraženje« pacijentovo, da ovaj uopšte ne bi egzi-
stirao da pacijent nije uložio napora da ga donekle
namemo oživi. Nasuprot ovome neospomo je da
kompleksi poseduju značajnu autonomiju, da organ-
ski neosnovani, tj. takozvani uobraženi bolovi isto
tako bole kao i legitimni i da fobija od oboljenja ne-
ma ni najmanje sklonosti da se izgubi i onda kada
sam bolesnik, njegov lekar i sva lica iz okoline izri-
čito tvrde da se ne radi ni o čemu drugom do o uo-
braženju.
Ovde se susrećemo sa interesantnim slučajem
takozvanog apotropejskog načina shvatanja, koje leži
na jednoj liniji sa antičkim eufemističkim oznakama,
za što IIĆVTO^ E\JS-ELVO£- (gostoljubivo more) služi kao
klasičan primer. Kao što se erinije oprezno nazivaju
eumenidama, dobronamernima, tako i moderna svest

180
shvata sve unutrašnje poremećajne faktore kao svo-
ju sopstvenu delatnost, jednostavno ih asimiluje. Pri-
rodno da se ovo ne dešava uz otvoreno priznanje apo-
tropejskog eufemizma,. već uz ođređenu, isto tako ne-
svesnu tendenciju da se pomoću davanja promenje-
nog iimena irealizuje autonomija kompleksa. Pri to-
me svest postupa kao neko ko je začuo sumnjiv šum
na gomjem spratu i hitro šmugnuo u podrum, da bi
tamo došao do zaključka da uopšte ne postoji pro-
valnik i da je, posledično, i taj šum čista uobrazilja.
U stvarnosti ovaj oprezni čovek jednostavno'se nije
usuđivao da pođe na gornji sprat.
Svakako da će za sada pružiti vrlo malo obja-
šnjenja to što bi strah trebalo da bude motiv koji
daje povoda svesti da komplekse objasni kao sopstve-
nu delatnost. Kompleksi se pojavljuju kao takve sit-
nice, smešne ništarije, da ih se čovek zapravo stidi i
sve čini da ih prikrije. Ali kada bi stvamo bili tako
ništavni, oni ne bi mogli da budu tako mučni. Mučno
je ono što uzrokuje muku, dakle nešto izrazito ne-
prijatno, što je kao takvo eo ipso važno i stoga se
mora smatrati važnim. Ali ono što je neugodno, isu-
više rado se irealizuje, sve dok je to moguće. U tom
slučaju izbijanje neuroze označava trenutak kada se
primitivnim magičnim sredstvima više ne mogu po-
stići apotropejski gestovi i eufemizam. Od ovog tre-
nutka kompleks se smestio u svesne, površne slojeve;
on se više ne može zaobići i korak po korak asimiluje
svest sopstvenog Ja, isto onako kao što je ranije svest
pokušavala sa kompleksom. Na kraju iz ovoga nasta-
je neurotska disocijacija ličnosti.
Kroz takav razvitak kompleks pokazuje svoju
prvobitnu jačinu, koja u datom slučaju čak premaša
i snagu kompleksa sopstvenog Ja. Tek u takvom slu-
čaju je shvatljivo što sopstveno Ja ima svaku osnovu
da u odnosu na komplekse sprovodi opreznu magiju
imena, pošto je neposredno jasno da se ja plašim
onoga što preti da me neprijatno preraste. Među lju-
dima koji uopšteno važe za normalne, postoji veliki
broj takvih koji zadržavaju »skeleton in the cup-
board«, čija se egzistencija pod smrtnom kaznom ne

181
sme pomenuti pred njima: tako je veliki njihov strah
od aveti koja stalno vreba. Svi oni koji se još nalaze
u stadijumu irealizacije kompleksa, koriste podatak
0 postojanju neuroze kao dokaz za to da se zapravo
radi o pozitivno bolešljivim prirodama, kojima oni
he pripadaju. Kao da jedino bolesnici imaju pravo
da budu bolesni!
Tendencija da se kompleksi irealizuju pomoću
asimilacije, dokazuje ne njihovu ništavnost, već na-
protiv njihovu važnost. Ona je negativno priznanje
instinktivnog straha primitivnog čoveka od mračnih,
nevidljivih stvari koje same sebe pokreću. Ovaj strah
se kod primitivnih javlja u stvarnosti sa tamom noći;
ma kako da su kompleksi naglašeni danju, ipak noću
tim jače podižu svoj glas i ometaju usnivanje ili bar
teškim snovima ometaju spavanje. Kompleksi su
predmeti unutrašnjeg iskustva i ne mogu se po svetlu
dana sresti na ulicama ili javnim trgovima. Od kom-
pleksa zavisi dobro i zlo ličnog života; oni su lari i
penati koji nas očekuju na domaćem ognjištu, čiji se
mir tako opasno glasno slavi i oni su »gentle folk*,
koji se neprijatno najavljuje u našim noćima. Uosta-
lom, sve dok zlo biće hvata samo bližnje, ono ne
vredi ništa, međutirn kada se sruči na nas — čovek
mora biti lekar da bi saznao kakve užasne štetočine
mogu biti kompleksi. Čovek mora da sagleda kako se
tokom decenija čitave porodice upropašćuju moralno
1 fizički, i kako neuporediva tragika i beznadežna
beda prate njihovo propadanje, da bi stekao potpuni
utisak realnosti kompleksa. Tek tada je shvatljivo
koliko je izlišna i kako nenaučna misao da čovek
može da »uobrazi« da ima kompleks. Ako bi se potra-
žilo neko medicinsko poređenje, onda bi se kompleksi
najpre mogli uporediti sa infekcijom ili sa malignim
tumorima, pošto oboje nastaju bez i najmanjeg ude-
la svesti. Ovo poređenje svakako nije sasvim zadovo-
Ijavajuće, pošto kompleksi nisu sasvim bolesne nara-
vi? već svojstvene životne manifestacije psihe, btlo
da su ove izdiferencirane ili primitivne. Zbog toga
njihove neprevidive tragove srećemo kod svih naro-
da i u svim vremenima. Njih sadrže i najstarija lite-
rarna dela; tako, na primer, Gilgameš, ep sa nepre-
vaziđenim majstorstvom, opisuje kompleks moći, a
Knjiga Tobijina u Starom zavetu sadrži priču o ero-
tičkom kompleksu zajedno sa njegovim izlečenjem.
Opšte rašireno verovanje u duhove je direktni
izraz strukture kompleksa nesvesnog. Kompleksi su
naime žitn entiteti nesvesne psihe, čije postojanje i
svojstva uglavnom možemo upoznati samo preko
svesti. Nesvesno bi u stvari bilo, kao što je slučaj u
Vuntovoj (Wundt) psihologiji, ništa drugo do ostatak
bledih, takozvanih »tamnih« predstava, ili *a fringe
of consciousness« kako ga naziva Vilijam Džems
(James), kada ne bi p>ostojali kompleksi. Stoga je i
Frojd postao pravi otkrivač psihološkog nesvesnog,
pošto je istražio ova tamna područja i nije ih jedno-
stavno gurnuo u stranu kao eufemistički umanjene
omaške. Via regia ka nesvesnom uostalom nisu snovi,
kako on misli, već kompleksi, koji su uzročnici snova
i simptoma. Ovaj put je manje kraljevski utoliko što
kompleksima prokrčeni put pre naliči džombastoj i
vijugavoj pešačkoj stazi, koja se često gubi u šipražju
i obično ne vodi u srce nesvesnog, već pored njega.
Strah od kompleksa je loš putokaz, pošto ovaj
uvek odvodi od nesvesnog i upućuje k svesti. Kom-
pleksi su nešto tako neprijatno, da se niko ne može
ubediti u njihov zdravi smisao, da nagonska snaga sa-
držana u kompleksu može značiti i nešto dobro. Svest
je uvek ubeđena u to da su kompleksi nešto nepri-
stojno i da ih na bilo koji način treba eliminisati.
Uprkos mnoštvu dokaza svake vrste da se kompleksi
sreću uvek i svuda, ne može se postići da se ovi sma-
traju normalnimmanifestacijama života. Strah od
kompleksa predstavlja najjaču predrasudu, pošto je
sujeverni strah od nepovoljnog ostao netaknut od
prosvećivanja. Ovaj strah prilikom istraživanja kom-
pleksa prouzrokuje znatan otpor, za čije savladavanje
je potrebna prilična odlučnost.
Strah i otpor su putokazi koji stoje na via regia
ka nesvesnom. Razumljivo da ovi, u prvoj liniji znače
predubeđenje o onome na šta ukazuju. Ništa nije
prirodnije do iz osećanja straha zaključiti da se radi

183
0 nečem opasnom, a iz osećanja otpora o nečemu ođ-
vratnom. To čini pacijent, to čini svet, to najzad čini
1 lekar, zbog čega je posledično prva medicinska teo-
rija nesvesnog bilo učenje o potiskivanju, koje je po-
stavio Frojd. Po ovom gledištu, sudeći po prirodi
kompleksa, nesvesno se sastoji od inkompatibilnih
tendencija, koje se potiskuju zbog svoje nemoralno-
sti. Ova konstatacija dokazuje mnogo bolje nego bilo
šta drugo da je autor ovog shvatanja postupao čisto
empirijski, bez i najmanjeg upliva filozofskih premi-
sa. O nesvesnom bilo je govora dugo vremena pre
Frojda. Filozofski ovaj pojam uveo je već Lajbnic,
prihvatili su ga Kant i Seling, a Karus (Ćarus) ga je
prvi put razradio u sistem, kome je sledio Eduard
fon Hartman (von Hartmann), pod njegovim utica-
jem, sa važnim delom »Filozofija nesvesnog«. Prva
medicinsko-psihološka teorija nema ničega zajednič-
kog sa ovim pretpostavkama, isto toliko malo koliko
i sa Ničeom.
Frojdova teorija je vemo predstavljanje stvamo
prisutnih iskustava stečenih prilikom istraživanja
kompleksa. Međutim, kako je ovo istraživanje dijalog
između dva čoveka, prilikom formiranja shvatanja
ne dolaze u obzir samo kompleksi jednog već i onog
drugog. Svaki dijalog koji zadire u područja koja su
branjena od straha i otpora, cilja na suštinu i tim što
on jednom od njih daje povoda za integraciju svoje
celovitosti, prinuđava i drugog na potpunije zauzi-
manje stava, dakle isto tako na celovitost, bez koje
zadnjemu ne bi uopšte uspelo da razgovor vodi k
onim od straha branjenim pozadinama. Još nijedan
istraživač, ma kako lišen predrasuda i objektivan,
nije u stanju da se ne obazire na sopstvene komplek-
se, pošto i ovi uživaju istu autonomiju kao kompleksi
drugih ljudi. On nije u stanju da se na njih ne oba-
zire jer se oni na njega ne obaziru. Kompleksi pri-
padaju psihičkoj konstituciji, koja je kod svake osobe
apsolutno prejudicirana. Stoga konstitucija neumo-
ljivo odlučuje koje će psihološko shvatanje proisteći
iz određenog posmatrača. Ovo je neminovno ograni-
čenje psihološkog posmatranja, koie konačno važi

184
samo pod pretpostavkom ličnog poređenja posma-
trača.
Stoga psihološke teorije u prvoj liniji formulišu
psihičku situaciju, koja je nastala kroz dijaloge iz-
među određenog posmatrača i većeg broja posmatra-
nih. Kako se dijalog uglavnom kreće u području ot-
pora kompleksa, tako i teorija poprima karakter kom-
pleksa, to jest ona je u najopštijem smislu neprijat-
na, pošto opet deluje na komplekse ljudi. Stoga sve
postavke moderne psihologije nisu samo u objektiv-
nom smislu kontroverzne, već su i razdražujuće. One
kod ljudi prouzrokuju žestoke reakcije u smislu odo-
bravanja ili odbijanja, u području naučnih diskusija
emocionalne debate, dogmatske napade, lična vre-
đanja itd.
Pomoću ovih činjenica lako se može sagledati
da je modema psihol'ogija sa istraživanjem komplek-
sa otvorila psihičko tabuizirano područje, iz koga po-
tiču svakakve zebnje i nadanja. Područje kompleksa
je pravo psihičko žarište nemira, čiji potresi su stvar-
no znatni u tolikoj meri da nema izgleda da se dalje
psihološko istraživanje odvija u miru tihog naučnog
rada koji, naime, pretpostavlja određeni naučni con-
sensus. Psihologija kompleksa je za sada još beskraj-
no udaljena od nekakvog sporazuma, čak mnogo da-
lje, kako mi se čini, nego što slute i pesimisti. Sa ot-
krićem inkompatibilnih tendencija sagledan je tek
jedan sektor nesvesnog i pronađen je samo jedan deo
izvora straha.
Još se možemo prisetiti kakva se bujica negodo-
vanja podigla kada su Frojdovi radovi postali opšte
poznati. Ova složena reakcija prinudila je istraživa-
če na izolaciju, koja je Frojdu i njegovoj školi donela
zamerku dogmatizma. Svi psihološki teoretičari na
ovom području izloženi su istoj opasnosti, pošto se
služe takvim predmetom koji pogađa u čoveku ono
nesavladivo, numinozno — da upotrebimo spretan
Otov (Otto) naziv. Tamo gde počinje područje kom-
pleksa, prestaje sloboda sopstvenog Ja, pošto su kom-
pleksi psihičke snage, čija duboka priroda još nije
dokučena. Uvek kada se u istraživanju uspe da se

185
prodre dalje u pravcu psihičkog tremenduma provo-
ciraće se kao i do sada reakcija kod ljudi isto kao i
kod pacijenata, koji se iz terapijskog razloga podstiču
da se bore protiv nedodirljivosti svojih kompleksa.
Način na koji sam izložio učenje o kompleksima,
nepripremljenom uvu zvuči svakako kao opisivanje
primitivne demonologije i psihologije tabua. Ova oso-
benost jedriostavno dolazi otuda što je egzistencija
kompleksa, dakle otcepljeni psihički fragmenti, oče-
vidni ostatak primitivnog duhovnog stanja. Ovo sta-
nje je u visokom stepenu disocijabilno, što se, na pri-
mer, izražava u činjenici što primitivni ljudi vrlo če-
sto smatraju da imaju više, u jednom slučaju čak do
šest duša, a pored toga postoji još bezbroj bogova i
duhova o kojima se ne samo, kao kod nas, priča, već
se obično radi o vrlo upečatljivim psihičkim isku-
stvima.
Ovom prilikom želeo bih da napomenem da po-
jam »primitivan« koristn u smislu »prvobitan« a da
pri tome ne mislim na vrednosni sud. A kada govo-
rim o »ostacima« primitivnog stanja, time ne mislim
da će to stanje neophodno posle kraćeg ili dužeg vre-
mena dostići svoj kraj. Uopšte ne bih mogao da na-
vedem nijedan neosporni razlog protiv toga da će to
stanje trajati do kraja čovečanstva. U svakom sluča-
ju do danas se nije bitno izmenilo, a sa svetskim ra-
tom i od tada je to stanje nadaleko potencirano. Zbog
toga sam pre sklon da prihvatim hipotezu da kom-
pleksi spadaju u normalne životne pojave i da pred-
stavljaju strukturu nesvesne psihe.
Kao što se vidi, zadovoljio sam se time da izlo-
žim bitne, osnovne činjenice učenja o kompleksima.
Ali moram sebi da uskratim da ovu nepotpunu sliku
dopunim izlaganjem problematike koja proističe iz
egzistencije autonomnih kompleksa. Ovim su naba-
čena tri važna problema: terapijski, filozofski i mo*
ralni. Sva tri još podležu diskusiji.
 IV

ZNACAJ KONSTITUCIJE I NASLEĐA

ZA PSIHOLOGIJU
 ZNACAJ KONSTITUCIJE I NASLEĐA
ZA PSIHOLOGIJU

Današnje naučno mišljenje ne sumnja u to da

individualna psiha u velikoj meri zavisi od fiziološke
konstitucije, pa čak nije mali broj i onih koji ovu za-
visnost smatraju apsolutnom. Ja ne bih išao tako da-
leko, već smatram prikladnim, ako se psihi prizna
relativna nezavisnost u odnosu na fiziološku konsti-
tuciju. Za ovo mišljenje svakako da ne postoje strikt-
ni dokazi, ali isto tako malo se može dokazati da se
psiha nalazi u totalnoj zavisnosti od fiziološke kon-
stitucije. Nikada se ne sme zaboraviti da je psiha X,
a konstitucija odgovarajuće Y. Oboje su, uzev u os-
novi, nepoznati faktori, koji tek od nedavna počinju
da poprimaju oblik. Ali još smo daleko od toga da
makar i približno razumemo njihovu suštinu.
Iako je nemoguće u individualnom slučaju utvr-
diti veze između konstitucije i psihe, ipak su vršeni
mnogostruki pokušaji, ali njihovi rezultati nisu ništa
drugo do nedokažljiva mišfjenja. Jedina metoda koja
nas zasad može dovesti do donekle pouzdanih rezul-
tata je tipološka metoda, koju je Krečmer primenio
u odnosu na fiziološku konstituciju a ja u odnosu na
psihološki stav. U oba slučaja metoda se temelji na
velikom iskustvenom materijalu, u kome se indivi-
dualne varijacije dalekosežno međusobno potiru, ali
stoga utoliko jasnije izbijaju izvesni tipski osnovi i

['] Objavljeno u: Die Medizinische Welt, Arztliche

Wochenschrift III/47 1929.

189
omogućuju konstrukciju idealnih tipova. Prirodno da
se ovi idealni tipovi u stvarnosti nikada ne sreću či-
sti, već uvek samo kao individualne varijacije nji-
hovog principa, isto kao što su kristali po pravilu
individualne varijacije istog sistema. Fiziološka tipo-
logija teži u prvoj liniji ka utvrđivanju spoljnih fi-
zičkih znakova, zahvaljujući kojima se mogu klasi-
fikovati individue i istraživati njihova ostala svoj-
stva. Krečmerova istraživanja su pokazala da fizio-
loška svojstva zadiru do u psihičke uslovljenosti.
Psihološka tipologija u principu postupa isto.
ipak njena polazna tačka ne leži tako reći spolja, već
unutra. Ona ne teži utvrđivanju spoljnih znakova.
već pokušava da pronađe unutrašnje principe pro:
sečnih psiholoških stavova. Dok fiziološka tipologija,
da bi dospela do svojih rezultata, u suštini mora da
primeni metodiku prirodnih nauka, nevidljivost i ne -
merljivost psihičkih zbivanja primorava primenu
metodike humanističkih nauka, naime analitičke kri-
tike. Ovde se ne radi, kao što je naglašeno, o princi-
pijelnoj razlici, već samo o nijansi, uslovljenoj ra-
zličnošću polaznih tačaka. Sadašnji nivo istraživanja
opravdava nadu da se rezultati, već dobijeni na jed-
noj i drugoj strani, podudaraju u izvesnim bitnim
osnovnim činjenicama. Lično imam utisak da izve-
sni osnovni Krečmerovi tipovi nisu tako daleko od
izvesnih osnovnih psiholoških tipova koje sam ja po-
stavio. Nije nerealno da bi se na ovim mestima mo-
gao sagraditi most između fiziološke konstitucije i
psihološkog stava. Što do toga još nije došlo vero-
vatno je zbog toga što su, s jedne strane, rezultati
istraživanja još vrlo mladi a, s druge, što su istraži-
vanja sa psihičkog aspekta mnogo teža i stoga nera-
zumljivija.
Vrlo lako se može postići zajednička platforma
razumevanja fizioloških obeležja kao vidnih, taktil-
nih i mernih veličina. Ali u psihologiji još nisu rašči-
šćena i utvrđena čak ni značenja pojedinih reči. Jed-
va da postoje dva psihologa koja bi se mogla složiti
oko značenja pojma »osećanje«., a ipak se glagol
»osećati« i imenica »osećanje« odnose na psihičke či-

190
njenice, inače se za ovo nikada ne bi našla reč. U
psihologiji imamo posla sa po sebi određenim, ali
naučno teško prikazivim činjenicama, sa stanjem sa-
znanja koje otprilike odgovara onom srednjovekov-
nom prirodno-naučnom; zbog toga u psihologiji sva-
ko zna bolje od onog drugog. Zapravo postoje samo
mišljenja o nepoznatim činjenicama. I zbog toga psi-
holog stalno pokazuje skoro nesavladivu sklonost da
se grčevito hvata za fiziološke činjenice, jer se tamo
nalazi u sigurnosti na izgled poznatog i određenog.
Nauka je upućena na određenost verbalnih pojmova,
stoga je psihologu u prvoj liniji osnovna briga da po-
stavi granice pojmova i da izvesna psihička činje-
nična područja pokrije određenim nazivima, ne vo-
deći računa o tome da li je neko imao ili nije imao
kakvo drugo shvatanje o značenju tog naziva. Je-
dino na šta ima da pazi je pitanje da li se upotreb-
ljeni naziv u svojoj opštoj upotrebi uglavnom podu-
dara sa psihičkim činjeničnim područjem koje je on
obeležio tim nazivom. Pri tom se istraživač mora
osloboditi tako uobičajene zablude, da naziv istovre-
meno i ne objašnjava psihičke činjenice koje obu-
hvata. Naziv mora da mu toliko znači koliko običan
broj, a njegov pojmovni sistem ne sme mu biti više
od trigonometrijske mreže rasprostrte preko izve-
snog geografskog područja, čije su fiksne tačke prak-
tički doduše neophodne, teorijski međutim irele-
vantne.
Psihologija mora još da pronađe svoj određeni
jezik. Kada sam pokušao da obeležim moje empirij-
ski dobijene tipove psiholoških stavova, osetio sam
ovu situaciju sa jezikom kao najveću prepreku, tako
da sam nolens volens bio prinuđen da postavim izve-
sne pojmovne granice i da uvedem nazive za ta nod-
ručja i to tako da ti nazivi po mogućstvu potiču iz
svakodnevnog govora. Ali time sam se neminovno
izložio prethodno pomenutoj opasnosti, naime opštoj
predrasudi da naziv prejudicira suštinu. lako je ovo
nesumnjiv ostatak stare magije reči, ipak ovo nikoga
ne čuva od nesporazuma i stoga su mi često zamerali:
»ali osećanje je ipak nešto sasvim drugo«

191
 Ovu na izgled trivijalnu okolnost pomenuo sam
samo stoga što je ono, upravo zbog svoje trivijalno-
sti, jedna od najvećih prepreka psihološkog istraži-
vačkog rada. Psihologija, kao najmlađa od svih na-
uka, još pati od srednjovekovnog duhovnog stanja, u
kome se ne prave raalike između reči i činjenica.
Smatram da moram da iznesem ove teškoće, da bih
naučnom svetu objasnio nepoznatost i prividnu ne-
pristupačnost kao i posebna svojstva psihološkog is-
traživanja.
Tipološka metoda stvara takozvane »prirodne«
klase (nijedna klasa nije prirodna!), koje su od velike
heurističke vređnosti utoliko što sabiraju one indi-
vidue, koje imaju zajednička spoljna obeležja ili za-
jedničke psihičke stavove i time doprinosi tačnijem
posmatranju i istraživanju. Konstituciono istraživa-
nje daje psihologu izvanredno korisne kriterijume,
kojima se prilikom istraživanja psihičkih povezano-
sti može eliminisati ili uzeti u obzir organski faktor.
Ovo je jedno od najvažnijih mesta sa kojim se
čista psihologija sudara sa X organske dispozicije. Ali
to nije jedino mesto. Postoji još jedan faktor koji se
za sada ne uzima u razmatranje u konstitucionom
istraživanju. To je činjenica da psihički proces ne
započinje sa individualnom svesti kao sa nečim apso-
lutno novim, već je mnogo pre ponavljanje od dav-
nina uhodane i u moždanoj strukturi nasleđene funk-
cije. Psihička ZDivanja su prisutna ispred, pored i iza
svesti. Svest je interval u kontinuiranom psihičkom
zbivanju, verovatno vrhunac, koji zahteva posebno
fiziološko naprezanje i stoga se uvek ponovo gubi u
dnevnom ritmu. Psihički procesi koji predstavljaju
osnovu svesti za nas su automatske prirode i njihovo
ođakle i kuda nam je nepoznato. Jedino znamo da je
nervni sistem, posebno centri, uslov i izraz psihičke
funkcije i da ove nasleđene strukture u svakoj novoj
individui počinju iznova da nepogrešivo funkcionišu
tako kao što su činile odvajkada. Vrhovi ove delatno-
sti pojavljuju se samo u periodično ugasloj svesti.
Kako su beskrajne varijacije individualne svesti, tako
je jednoličan osnovni temelj nesvesne psihe. Koliko

192
je uspelo da se dokuči priroda nesvesnih procesa, ovi
se svuda javljaju u začuđujuće identičnom obliku,
iako njihovi izrazi, manifestni posredstvom indivi-
dualne svesti, isto tako mogu biti vrlo raznoliki. Na
ovoj fundamentalnoj istovetnosti nesvesne psihe po-
čiva mogućnost opšteg ljudskog razumevanja, koja
postoji izvan svih svesnih raznolikosti.
Ovi zaključci po sebi nemaju ništa začuđujućeg;
stvar postaje zapanjujuća tek onda, kada se otkrije
koliko je i individualna svest prožeta ovom jednorod-
nošću. Doduše, u porodicama se često sreću slučajevi
zapanjujuće jednorodnosti. First (Fiirst) je publiko-
vao slučaj majke i ćerke sa asocijacijskom konkor-
dancom od 30 procenata (štampano u mojoj knjizi
Diagnostische Assoziationsstudien), ali čovek je sklon
da smatra neverovatnom mogućnost opsežne psihičke
podudarnosti između udaljenih naroda i rasa. Među-
tim, stvarno se u području takozvanih fantastičnih
predstava sreću zapravo začuđujuće podudarnosti.
Doduše, učinjeni su svi napori da se na način Goble
d Alvielovog (Groblet d’AlvieUa) Migration des sym-
boles ova podudarnost mitskih motiva i simbola ob-
jasni pomoću seoba naroda i prepričavanja. Ovo ob-
jašnjenje, koje naravno ima izvesnu vrednost, su-
protno je činjenici da u svako doba negde može na-
stati neki mit, bez i najmanje mogućnosti prenoše-
nja predanja. Tako sam posmatrao jednog duševnog
bolesnika koji je tako reći od reči do reči produkovao
poduži simbolički spoj, koji se nekoliko godina kasni-
je mogao pročitati na Diterihovom (Dieterich) papi-
rusu (slučaj je publikovan i u mome delu Wandlun-
gen und Symbole der Libido). Pošto sam video dovo-
ljan broj ovakvih slučajeva, poljuljana je moja prvo-
bitna ideja da je ovako nešto moguće samo u okviru
iste rase, i zbog toga sam istraživao motive snova či-
stih Crnaca iz južnih država Severne Amerike. U
ovim snovima sam našao motive iz grčke mitologije,
što mi je odagnalo svaku sumnju da se moglo raditi
o rasnom nasleđu.
Cesto su me optuživali za sujeverje prema nasle-
đenim predstavama; nepravedno, pošto sam izričito

.Tung, Odabrana dela, I

193
naglašavao da ove podudarnosti zapravo ne potiču od
»predstava«, već mnogo pre iz nasleđene dispozicije
da se opet tako reaguje kao što se uvek reagovalo. Ili
se podudarnost osporavala zbog toga što je figura
»spasilac« u jednom slučaju zec, u drugom ptica, u
trećem čovek, pri čemu se zaboravlja ono što je jed-
nom naivnom Indusu bilo tako upadljivo u engleskim
crkvama, tako da je kod kuće pričao kako hrišćani
gaje kult životinja, pošto je video toliko naslikane
jagnjadi. Vrlo malo zavisi od imena, već mnogo više
od povezanosti. Tako ništa ne znači što je »đragulj <
u jednom slučaju zlatan prsten, u drugom kruna, u
trećem biser, u četvrtom čitavo blago. Bitna je ideja
izvanredno skupe stvari koja se teško dobavlja a sa-
svim je svejedno kako se ona lokalno označava. A
psihološki je bitno da u snovima, fantazijama i psi-
hički izvanrednim stanjima u svako doba ponovo
mogu autohtono nastati i najudaljeniji mitski motivi
i simboli, često na izgled kao rezultat individualnog
uticaja, predanja i podsticaja, ali češće i bez ovih.
Ove »prvobitne slike« ili »arhetipovi«, kako sam ih
nazvao, spadaju u osnovni temelj nesvesne psihe i ne
mogu se objasniti pomoću materijala lično stečenog
iskustva. Njihova celovitost čini onaj psihički sloj
koji sam označio kao kolektivno nesvesno.
Postojanje kolektivno nesvesnog ne znači da je
individualna svest lišena pretpostavki. Naprotiv, ova
je u velikoj meri pod uplivom nasleđenih pretpostav-
ki, nezavisno od neizbežnih uticaja sredine. Kolek-
tivno nesvesno je psihički život predaka unazad sve
do prvih početaka. Ono je pretpostavka i osnova svih
svesnih psihičkih zbivanja i stoga i uticaj koji u veli-
koj meri kompromituje slobodu svesti, pošto je stalno
usmereno da sve svesne procese ponovo navede na
stare puteve. Ovom objektivnom opasnošću objašnja-
va se izvanredan otpor svesti naspram nesvesnog.
Međutim, ovde se ne radi o Frojdovom seksualnom
otporu, već o nečemu daleko opštijem, naime o in-
stinktivnom strahu od gubitka slobode svesti i potpa-
danja automatizmu nesvesne psihe. Za izvesne vrste
ljudi ova opasnost na izgled leži u seksualnosti, pri

194
čemu se plaše da će tu izgubiti svoju slobodu, među-
tim za druge ona se nalazi u sasvim drugim podrue-
jima, i to uvek tamo gde se oseća izvesna slabost,
dakle tamo gde se nesvesnom ne može suprotstaviti
visoki prag,
Kolektivno nesvesno predstavlja drugu tačku
gde se Čista psihologija suočuje sa organskim dato-
stiima, gde ona mora, sa svom verovatnoćom, da pri-
zna nepsihološko činjenično stanje koje počiva na fi-
ziološkim osnovama. Kao što otelotvorenom psiho-
logu neće poći za rukom da fiziološku' konstituciju
svede na nazivnike individualne psihičke etiologije,
isto tako je neipoguće fiziološki uslovljenu pretpo-
stavku kolektivno nesvesnog objasniti kao individu-
alnu tekovinu. Konstitucioni tip isto kao i kolektiv-
no nesvesno su faktori koji su izvan slobođne volje
svesti. Tako su konstitucione uslovijenosti i besadr-
žajni oblici kolektivno nesvesnog realnosti, što u slu-
čaju nesvesnog ne znači ništa manje do da su njegovi
simboli ili motivi isto tako realni faktori kao i kon-
stitucija, koji se ne mogu niti odbaciti niti poreći.
Previđanje konstitucije dovodi do bolesnih poreme-
ćaja. Zapostavljanje kolektivno nesvesnog čini to isto.
Stoga u mojoj terapijskoj metodi glavnu pažnju
usmeravam na pacijentovu vezu sa đatostima kolek-
tivno nesvesnog, pošto mi je bogato iskustvo pokazalo
da je isto tako važno izaći na kraj sa nesvesnim kao i
sa individualnom dispozicijom.
 V

PSIHOLOŠKE DETERMINANTE
COVEKOVOG PONAŠANJA
 PSIHOLOŠKE DETERMINANTE COVEKOVOG
PONAŠANJA

Pošto čovekova duša živi u nerazdvojivom jedin-

stvu sa telom, psihologija se može samo veštački od-
vojiti od bioloških pretpostavki, a kako ove važe za
ceo živi svet a ne samo za čoveka, one pružaju nauč-
noj osnovi sigumost koja prevazilazi onu, karakteri-
stičnu za psihološki * sud koji važi samo u području
svesti. Stoga nije nikakvo čudo kada se psiholog rado
i često hvata za sigurnost biološkog načina posma-
tranja i posuđuje od učenja o instinktima i od filo-
zofije. Isto tako nije čudno što postoji vrlo raspro-
stranjeno shvatanje, koje psihologiju smatra samo
odeljkom fiziologije. Psihologija mora da prihvati
postojanje obimnih koincidencija njenih činjenica sa
biološkim datostima, takođe i onda kada traži pravo
autonomije svog istraživačkog područja.
Psihički faktori koji determinišu čovekovo pona-
šanje jesu u prvoj liniji instinkti kao motivišuće sna-
ge psihičkog žbivanja. S obzirom na protivurečna mi-
šljenja u odnosu na prirodu instinkata, želeo bih ja-
sno da podvučem šta podrazumevam pod vezom iz-
među instinkata i psihe, i zašto instinkte nazivam
psihičkim faktorima. Kada psihu naprosto identifi-
kujemo sa živim svetom, onda moramo prihvatiti
egzistenciju psihičkih faktora i kod jednoćelijskih
organizama. U ovom slučaju instinkti bi bili neka
[‘1 Prvobitno izašlo na engleskom pod naslovom: Factors
Determining Human Behaviour u: Harvard Tercentenary
Conference of Arts and Sciences, 1936 (1937).

199
vrsta psihičkih organa, a produkovanje hormona od
strane žlezda imalo bi psihičku kauzalnost.
Ako, nasuprot ovome, prihvatimo da je psihička
funkcija propratna pojava na neki način centralizo-
vanog nervnog sistema, onda postaje sumnjiva prvo-
bitno psihička priroda instinkata. Kako je povezanost
sa mozgom verovatnija nego psihička priroda života
uopšte, karakterističnu prisilnost instinkta smatram
izvanpsihičkim faktorom, koji je, međutim, psiholo-
ški značajan utoliko što se njegove tvorevine mogu
smatrati determinantama čovekovog ponašanja. Tač-
no uzev u takvim okolnostima izvanpsihički instinkt
nije neposredni determinišući faktor već one tvore-
vine, koje nastaju iz sadejstva instinkta i svagdašnje
situacije. Prema tome determinišući faktor bio bi
modifikovan instinkt, što možda isto toliko znači kao
razlika između boje koju vidimo i objektivne talasne.
dužine. Izvanpsihička činjenica instinkta imala bi
ulogu čiste draži; nasuprot ovome psihički instinktiv-
ni fenomen bio bi asimilacija draži u već postojeću
psihičku kompleksnost, što ja označavam kao psihi-
fikacija. Dakle, ono što bez ustručavanja nazivamo
instinkt prema ovome bila bi jedna već psihificirana
datost izvan psihičkog porekla.

A. OPSTA FENOMENOLOGIJA
Prethodno skicirano shvatanje omogućuje razu-
mevanje varijabilnosti instinktivnog faktora unutar
opšte fenomenologije. Psihificirani instinkt gubi u iz-
vesnoj meri svoju jednoznačnost, on gubi čak svoju
bitnu karakteristiku, prisilnost, pošto zapravo vise
nije izvanpsihička, jednoznačna činjenica, već modi-
fikacija uslovljena sudarom sa psihičkim datostima.
Kao determinišući faktor instinkt je varijabilan i sto-
ga sposoban za različitu primenu. Bilo šta da je psiha,
u svakom slučaju njenoj suštini pripada izvanredna
sposobnost varijacije i transmutadje.
Ma kako bilo jednoznačno somatsko stanje raz-
draženja, koje se označava kao glad, isto toliko mogu

200
biti raznolike psihičke konsekvence koje proističu iz
tog stanja. Ne samo da se na najrazličitije načine
može reagovati na činjenicu ordinarne gladi, već se
sama glad može manifestovati kao »denaturisana«, pa
čak kao metaforična. Reč »glad« ne samo da može-
mo koristiti u najrazličitijim obrtima, već i samo glad
može poprimiti najrazličitija obličja, pri čemu se
kombinuje sa drugim datostima. Prvobitno jedno -
stavna i jednoznačna determinanta može se manife-
stovati kao pohlepa uopšte, kao nezadrživa pohotlji-
vost i nezasitnost u najrazličitijem pogledu, na pri-
mer kao gramzivost ili slavoljubivost.
Glad, kao pravi izraz nagona samoodržanja, si-
gurno da je jedan od najprvobitnijih i najjačih fak-
tora koji uplivišu na čovekovo ponašanje. Život pri-
mitivnog čoveka, na primer, mnogo više i jače je
uplivisan ovim nagonom nego seksualnošću. Glad na
ovom stupnju znači A i O, i egzistenciju uopšte.
Značaj instinkta održanja vrste, seksualnosti, ne
mora da se posebno ističe. Ograničenja običajne i so-
cijalne prirode, sve brojnija sa porastom kulture, do-
vela su do, bar prolaznog precenjivanja koje se može
uporediti sa značenjem vode u suvim pustinjama.
Sladostrasna nagrada, koju je priroda združila sa
činom plođenja, kod Čoveka, koji više nema određene
periode parenja, primetna je skoro kao izdvojeni na~
gon. Ovaj nagon je udružen sa mnogim osećanjima i
afektima, duhovnim i materijalnim interesima, i to
u takvoj meri da su, kao što je poznato, već činjeni
pokušaji da se čitava kultura izvede iz njegovih
komplikacija.
Kao i glad tako i seksualnost u velikoj meri pod-
leže psihifikaciji, koja prvobitno čistu nagonsku ener-
giju odstranjuje od biološke upotrebe i prepušta ie
korišćenju u druge svrhe. Da su ovakva otcepljiva-
nja uopšte moguća, ukazuje na to da moraju posto-
jati još neke druge nagonske snage, dovoljno jake
da promene seksualni nagon i da ga, bar delimično,
odvrate od njegovog jednoznačnog cilja. U ovome
smatrati spoljne uzroke isključivim uzročnikom nne
moguće, pošto bez unutrašnje spremnosti spoljni

201
uslovi deluju samo štetno. Samo druge instinktivne
datosti mogu da se efikasno suprotstave nagonima.
Stoga, kao treću nagonsku grupu hteo bih da iz-
dvojim nagon aktivnosti, nagon koji funkcioniše,
možda čak oživljava zapravo onda, kada su zadovo-
ljeni drugi nagoni. Pod pojmom aktivnosti podrazu-
mevali bi se nagon za lutanjem, želja za promenom,
nemir i nagon za igrom.
Jedan dalji nagon, koji se odvaja od aktivnosti
i koji je, koliko znamo specifično ljudske prirode,
mogao bi se označiti kao nagon za refleksijom. Obič-
no ne mislimo da je refleksija ikada bila instinktivna,
već za to asociramo svesno psihičko stanje. »Reflexio«
znači savijanje prema natrag, a u psihološkoj upo-
trebi time se označava činjenica da je refleksni pro-
ces, koji draž prevodi u instinktivni tok, prekinui
psihifikacijom. Psihički procesi vrše privlačno dej-
stvo na aktivni impuls proistekao iz draži zbog inter-
vencije refleksije, tako da se ovaj pre svog pražnje-
nja prema vani spolja skreće u endopsihičku delat-
nost. »Reflexio« je savijanje ka unutra sa učinkom da
umesto instinktivne reakcije nastaje niz sadržaja ili
stanja koja bi se mogla označiti kao razmišljanje ili
prosuđivanje. Na taj način na mesto prisilnosti javlja
se izvesna sloboda a na mesto predvidivosti relativ-
na nesagledivost posledica.
Instinkt refleksije sačinjava suštinu i bogatstvo
čovekove psihe. Refleksija precrtava proces razdra-
ženja i njegov impuls prevodi u niz slika koje se ko-
načno, ako je podstrek dovoljno jak, i reprodukuju.
Reprodukcija se odnosi delom na ceo proces, delom je
rezultat unutrašnjeg toka. Ona se odvija u različitim
oblicima: ili kao neposredni govomi izraz ili kao izraz
apstraktne misli, kao scenska radnja ili kao etičko
ponašanje, kao naučni rad ili kao umetnički prikaz.
Pomoću nagona refleksije nadražajni proces se
više ili manje potpuno preobraća u psihičke sadržaje,
drugim rečima on postaje doživljaj — prirodni pro-
ces preohračen u svesni sadržaj. Refleksija je kultur-
ni nagon par excellence, a njegova jačina se ogleda
u samopotvrđivanju kulture naspram čiste prirode.

202
 Nagoni po sebi nisu stvaralački, pošto su kao
stabilne organizacije automatizovani. U ovome i in-
stinkt refleksije nije nikakav izuzetak, pošto stvara-
nje svesti po sebi još nije stvaralački čin, več prema
okolnostima automatizovani proces. Prisilnost koja
kod civilizovanog čoveka pobuđuje strah uzročnik je
i onog karakterističnog straha od privođenja u svest,
koji .se najbolje, ali ne isključivo, zapaža kod neuro-
tičara.
Iako je nagon, opšte uzev, čvrsto organizovani
protok i stoga naginje neograničenom ponavljanju,
ipak je čoveku svojstvena snaga da, u pravom smislu
te reči, stvara novo, kao što i prirodi uspeva da u
dugim vremenskim razdobljima stvara nova obličja.
Ne znam da li je za ovo »instinkt« prava reč. Do-
duše govori se o stvaralačkom nagonu, pošto se ovaj
faktor bar dinamički ponaša slično kao nagon. On je
prisilan kao i ovaj, ali nije opšte proširen niti je
čvrsta ni nasleđena organizacija. Zbog toga smatram
da je pogodnije da se stvaralaštvo označi kao psihič-
ki faktor nagonski slične prirode. On je đoduše inten-
zivno povezan sa drugim nagonima, međutim, nije
identičan ni sa jednim od njih. Njegove veze sa sek-
sualnošću su mnogo diskutovani problem, a sa na-
gonom aktivnosti ima mnogo zajedničkog, isto tako i
sa nagonom za refleksijom. Ali on može da potisne
sve te nagone ili da se posluži njima sve do samouni-
štenja individue. Stvaranje je isto toliko destrukcija
koliko i konstrukcija.
Rekapitulirajući želim da naglasim da se sa psi-
hološkog gledišta mogu izdvojiti pet glavnih grupa
instinktivnih faktora: glad, seksualnost, aktivnost,
refleksija i stvaralački faktor. Nagoni su u krajnjoj
osnovi izvanpsihičke determinante.
Sporni položaj zauzima volja. Ona je nesumnji-
vo, kao i nagoni, dinamički faktor. Problem volje
skopčan je sa filozofskim razmišljanjima, koja su
opet, sa svoje strane, opterećena različitim premisa-
ma gledanja na svet. Ako se volja smatra slobodnom,
onda je ova bezrazložna a u tom slučaju tome se više
ništa ne može reći. Ako se smatra determinisanom i

203
stavi u kauzalnu vezu sa instinktima, onda je volja
epifenomenalan faktor od sekundarnog značaja.
Upravo zbog istog razloga afekte mogu samo da po-
menem. ,
Od dinamičkih faktora treba razlikovati modali-
tete psihičkih funkcija, koji u drugom pogledu upli-
višu na čovekovo ponašanje. Pre svega pomenuo bih
pol, naslednu dispoziciju i životno doba. Ova tri fak-
tora se pre syega podrazumevaju kao fiziološke da-
tosti, ali su i psihološki faktori, koji, kao i instinkti,
podležu psihificiranju. Anatomska muškost, na pri-
mer, još zadugo ne dokazuje psihičku muškost indi-
vidue. Isto tako i psihološki uzrast ne koincidira uvek
sa fiziološkim. Sto se tiče hereditame dispozicije psi-
hološka superstruktura može potisnuti determinišući
faktor rasse ili porodice. Mnogo šta što se smatra he-
reditetom u užem smislu, upravo je neka vrsta psi-
hičkog kontagiona, koji se sastoji od prilagođavanja
dečje psihe na nesvesno roditelja.
Ovim trima semifiziološkim modusima želeo bih
da priđodam tri psihološka. Kao prvi modus treba
istaći svesno i nesvesno. Za ponašanje individue čini
veliku razliku da li njena psiha funkcioniše pretežno
svesno ili nesvesno. Naravno radi se samo o većoj ili
manjoj svesnosti, pošto je totalna svest empirijski
nemoguća. Ekstremno nesvesno stanje psihe karakte-
riše prevlast prisilnih, instinktivnih procesa, iz čega
rezultuje nekontrolisana inhibicija ili odsustvo inhi-
bicija sveg zbivanja. Psihički protok je protivurečan i
odvija se u odmenjujućim, alogičnim suprotnostima.
Pri tome se svest u suštini nalazi na stupnju snova.
Nasuprot tome ekstremno stanje svesnosti karakte-
riše povišena budnost, prevlast volje, hotimični ra-
cionalni tok zbivanja i skoro potpuno odsustvo in-
stinktivnih determinacija. Pri tom se nesvesno na-
lazi na izrazito životinjskom nivou. U prvom stanju
nedostaje intelektualni i etički učinak, u svesnom
prirodnost.
Drugi modalitet je ekstraverzija i introverzija.
Ovi modusi pokazuju pravac psihičkim zbivanjima, to
jest oni regulišu pitanje da li će se svesni sadržaji

204
vezati za spoljne objekte ili za subjekt. Oni, dakle,
odlučuju o tome da li se akcenat stavlja na spoljnje
ili unutrašnje. Ovaj faktor deluje tako postojano, da
iz ovoga nastaju od spolja primetni, habituelni stavo-
vi, to jest tipovi.
Treći modalitet daje — ako bi čovek smeo da se
izrazi metaforički — smer prema gore i dole: radi se
naime o modalitetu duhovnog i materijalnog. Mate-
rija je doduše predmet fizike, ali ona je i psihička
veličina, kako to jasno pokazuje istorija religije i
filozofije. I isto tako kao što materiju u krajnjoj liniji
treba shvatiti samo kao radnu hipotezu fizike, tako
je i duh, objekt religije i filozofije, hipotetična veli-
čina koja zahteva uvek novo tumačenje. Takozvana
realnost materije nam je uverljiva u prvoj liniji zbog
opažanja naših čula, a egzistencija duha se oslanja
na psihičko iskustvo. Psihološki u oba pravca ne mo-
žemo ništa đrugo da utvrdimo do da postoje sadržaji
svesti koji se mogu etiketirati kao sadržaji materijal-
nog porekla, i takvi koji su duhovnog porekla. Izme-
đu oba kvaliteta izgleda da u civilizovanoj svesti po-
stoji oštro razgraničenje, međutim na primitivnom
nivou granice su slivene, tako da se materija često
pojavljuje kao produhovljena a duh kao materijali-
zovan. Iz egzistencije ovih kategorija, međutim, pro-
ističu etički. estetski, intelektualni, socijalni i reli-
gijski sistemi vrednosti, koji katkad primarno ođlu-
čuju o konačnom korišćenju dinamičkih faktora.

B. SPECIJAIJJA FENOMENOLOGIJA

Posvetićemo se sada specijalnoj fenomenologiji.

U pivom delu izdvojili smo pet glavnih nagonskih
grupa i šest modaliteta. Izloženi pojmovi imaju samo
akademsku vrednost kao opšte kategorije reda. Psiha
je, međutim, u stvarnosti komplikovano međudejstvo
svih ovih i još mnogih drugih faktora a pri tome sao-
bražena njenoj svojstvenoj struktiui, s jedne strane
beskrajnim individualnim varijacijama, a s druge

205
isto tako velikoj promenljivosti. Prvo je uslovljeno
stanjem što psiha nije homogena tvorevina, već se
verovatno sastoji od labavo povezanih nasleđenih je-
dinica i da je zbog toga podložna opsežnoj cepljivosti.
Drugo je uslovljeno prodirućim uticajima od spolja
i iznutra. Cepljivost i promenljivost funkcionalno se
nalaze u bliskoj međusobnoj povezanosti.
Najpre ćemo razmotriti cepljivost. lako se ova
osobenost najjasnije zapaža u psihopatologiji, ipak je
ova u osnovi uzev normalan fenomen, što se najlakše
može prepoznati u projekcijama primitivne psihe.
Cepljivost znači da se delovi psihe odvajaju od svesti
u takvoj meri, da se ovi ne pojavljuju samo kao stra-
ni, već istovremeno vode i autonomni, sopstveni ži-
vot. Pri tom ne mora da se radi o histeričnim udvo-
jenim ličnostima ili o šizofrenim alteracijama lično-
sti, već samo o kompleksima u okvirima normalnog.
Kompleksi su psihički fragmenti, koji za svoje otce-
pljivanje imaju da zahvale traumatskim uticajima ili
izvesnim inkompatibilnim tendencijama. Kao što do-
kazuje asocijacijski eksperimenat, kompleksi inter-
feriraju sa voljnom intencijom i ometaju učinak
svesti; oni ometaju sečanje i dovode do zastoja u pri-
ticanju asocijacija; oni se javljaju i nestaju, sledeći
svoje sopstvene zakonomernosti; oni prolazno opse-
daju svest ali na nesvesni način utiču na govor i rad-
nje. Oni se dakle ponašaju kao samostalna živa bića,
što postaje naročito jasno u nenormalnim stanjima.
U glasovima duševnih bolesnika čak poprimaju lični
Ja-karakter, slično duhovima koji svoje prisustvo
odaju automatskim pisanjem ili sličnim tehnikama.
Pojačanje fenomena kompleksa dovodi do bolesnih
stanja, koja nisu ništa drugo do više ili manje izra-
nim životom pojedinih odlomaka.
Slično kompleksima ponašaju se i novi, u svest
još neasimilovani sadržaji, koji su konstelovani u ne-
žena ili raznolika cepanja sa nesavladljivim sopstve-
svesnom. Ovo mogu biti sadržaji koji se temelje na
subliminalnim opažajima ili stvaralački sadržaji. Kao
i kompleksi, tako i ovi vode samostalan život, sve
dok ne postanu svesni i dok se ne pripoje u život lič-

206
nosti. U području umetničkih i religijskih fenomena
ponekad se takvi sadržaji javljaju isto tako u perso-
nificiranom obličju, naime kao takozvane arhetipske
figure. Istraživači motiva obeležavaju ih kao »moti-
ve«, Levi-Bril (Levy-Bruhl) kao »representation col-
lectives« a Hubert (Hubert) i Maus (Mauss) kao »ca-
tegories de la phantasie«. Ja sam arhetipove sažeo
pod pojam kolektivno nesvesnog. Oni su a priori pri-
sutne, nasleđene i univerzalno raširene datosti i stoga
se mogu dokazati otprilike svuda gde postoje odgo-
varajući literarni spomenici. Kao faktori koji upli-
višu na čovekovo ponašanje, arhetipovi igraju zna-
čajnu ulogu. Naime, kroz identifikaciju oni deluju
altemirajuće na celokupnu ličnost. Ovo dejstvo pro-
ističe iz činjenice što arhetipovi verovatno predstav-
ljaju tipizirane životne situacije. Potvrde za ovo pro-
izilaze iz psihološke i psihopatološke kazuistike. Do~
bar primer je psihologija Zaratustre kod Ničea. Raz-
lika ovih tvorevina od rascepnih produkata šizofre-
nije sastoji se u tome što su prve smisaone uobliče-
nosti ličnosti, nasuprot tome drugi su odlomei, koji-
ma pripadaju samo smisaoni ostaci. Ovi drugi su za-
pravo raspadni produkti. Međutim, i jedni i drugi
poseduju izraženu sposobnost da uplivišu na ličnost,
na sopstveno Ja, da dominiraju ili čak da potiskuju,
tako da dolazi do prolazne ili trajne transformaeije
ličnosti.
Cepljivost, s jedne strane, znači raščlanjavanje u
mnoštvo strukturalnih jedinica, s druge poželjnu mo-
gućnost dtferencijacije, izdvajanja izvesnih struktur-
nih delova koji se onda vežbaju pomoću voljne kon-
centracije i time dovode do najvećeg mogućeg raz-
vitka. Na ovaj način se izvesne sposobnosti, naročito
one kojima se pripisuje socijalna korisnost, neguju
sa svesnom jednostranošću uz zapostavljanje drugih.
Time se postiže/ slično neuravnoteženo stanje, kao i
ono koje je uzrokovano dominantnim kompleksom.
U ovom slučaju svakako se ne govori o opsednutnosti
kompleksom, već o jednostranosti. Međutim, faktič-
ko stanje je prilično istovetno, samo sa tom razli-
kom što jednostranost odgovara namerama jedinke i

207
stoga se unapređuje svim sredstvima, dok se kom-
pleks oseća kao štetnost i remećenje. Čovek često ne
uviđa da je svesno željena jednostranost jedan od
najvažnijih uzroka tako neželjenih kompleksa, ili
obmuto, da izvesni kompleksi uzrokuju jednostrana
diferenciranja od sumnjive koristi. Izvesna jedno-
stranost razvitka je neminovna, u istoj meri nemi-
novni su i kompleksi. Posmatrano u ovom svetlu
kompleksi odgovaraju izvesnim modifikovanim in-
stinktima, koji najviše pate zbog jednostranosti raz-
vitka. To je glavni uzrok neuroza.
Kao što je poznato čovek ima mnoge sposobno-
sti koje se mogu diferencirati. Ne bih želeo da se iž-
gubim u kazuističkim detaljima i stoga ću se ograni-
čiti na normalne i uvek prisutne sposobnosti svesti.
Svest je u prvoj liniji organ orijentacije u svetu
spoljnih i unutrašnjih datosti. Najpre i pre svega
utvrđuje svest da nešto postoji. Ovu sposobnost obe-
ležavam kao percepcija. Pri tom se ne misli na bilo
kakvu specifičnu čulnu delatnost, već na opažanje
uopšte. Dalja sposobnost omogućuje tumačenje opa-
ženog. Nju nazivam mišljenje. Pomoću ove funkcije
asimiluje se opaženo i time se objekt opažanja preo-
braća u psihičko u znatno većoj meri nego običnim
osećajem. Treća sposobnost utvrđuje vrednost objek-
ta. Tu vrednosnu funkciju nazivam osećanje. Reak-
cija prijatnih i neprijatnih osećanja u najvećem ste-
penu odgovara subjektivizaciji objekta. Pomoću ose-
ćanja objekt se dovodi u tako blisku vezu sa subjek-
tom, tako da subjekt mora da donese odluku u smi-
slu prihvatanja ili odbacivanja objekta.
Ove tri ftmkcije bile bi sasvim dovoljne za ori-
jentaciju u bilo kojoj datosti, kada bi se radilo o
objektu izolovanom u prostoru i vremenu. Ali obje-
kat je u prostoru u beskrajnoj povezanosti sa mno-
štvom objekata, dok u vremenu uvek predstavlja
prelaz iz onoga što je bio, ka onome šta će biti. Naj-
veći deo prostornih povezanosti i isto tako vremen-
skih menjanja je neizbežno nesvesan u trenutku ori-
jentacije, a ipak prostorno-vremenske veze bezuslov-

208
no pripadaju utvrđivanju značenja objekta. Cetvrta
sposobnost svesti, naime one koja bar približno omo-
gućava utvrđivanje prostorno-vremenske povezano-
sti, jeste intuicija. Ovo je opažajna funkcija koja obu-
hvata subliminalno, naime moguću vezu ka objektu
koji se ne pojavljuje u vidnom polju, i moguća me-
njanja u prošlosti i budućnosti, o kojima objekt ne
daje iskaza. Intuicija je neposredno uočavanje pove-
zanosti, koje nisu mogle da utvrde tri ostale funkcije
u trenutku orijentacije.
Funkcije orijentacije pominjem stoga što se
mogu praktički izdvojiti i pojedinačno diferencirati.
Već po prirodi postoje znatne razlike u njihovoj va-
žnosti kod pojedinih individua. Po pravilu naročito
je razvijena jedna od ove četiri funkcije, usled čega
celokupni mentalitet dobija posebno obeležje. Iz do-
minacije jedne funkcije nastaju tipične dispozicije,
koje se mogu obeležiti kao misaoni, osećajni itd. tip.
Jedan ovakav tip je prejudicijum sličan pozivu sa
kojim se identifikuje onaj ko ga upražnjava. Da li će
se raditi o čoveku koji zna šta hoće, o čoveku od
akcije ili ’o takvom čiji se život sastoji od stalne
vežbe paipćenja, uvek proističe iz toga koju je čovek
sklonost ili korisnost pretvorio u princip ili u vrli-
nu, jednostranost i prisila ka jednostranosti koja po-
tiskuje ostale mogućnosti. Sve što je isključeno od
svesnog vežbanja i prilagođavanja, nužno ostaje u
neuvežbanom, nerazvijenom, infantilnom odnosno
arhaičnom i manje vrednom sve do potpuno nesve-
snog stanja. Zbog toga dolazi do toga da su normalno
pored svesnih motiva i razuma uvek prisutni brojni
uticaji primitivne prirode koji ometaju intencije
svesti. Jer, ne može se pretpostaviti da svi oni oblici
delatnosti koji su preformirani u psihi, a koji se indi-
vidualno potiskuju ili zanemaruju, već samim tim
i gube svu svoju energiju. Mnogo pre situacija je
takva kao kada bi se čovek oslonio samo na podatke
koje dobija preko čula vida. Međutim, zbog toga on
ne bi prestao da čuje. A kada bi bilo moguće da se
premesti u svet tišine, ovaj bi uskoro realizovao po-

14 Jung, Odabrana dela, I 209

trebu da nešto čuje, najverovatnije u obliku slušnih
halucinacija.
Specifične suprotnosti, koje proističu iz nemo-
gućnosti da se prirodnim funkcijama oduzme speci-
fična energija, mogu se naročito dobro zapaziti u
području prethodno opisanih orijentacionih funkcija
svesti. Dve glavne suprotnosti su one između mišlje-
nja i osećanja s jedne i između percepcije i intuicije
s druge strane. Prva suprotnost je odavno poznata i
nije joj potreban komentar. Nasuprot tome druga se
može protumačiti na taj način ako se izrazi kao su-
protnost između objektivne činjenice i prividne mo-
gućnosti. Evidentno je da neko, ko gleda za moguć-
nostima, ne može da ostane pri trenutnom činjenič-
nom stanju, već ga što je moguće brže prevazilazi.
Ove suprotnosti imaju svojstvo da su iritativne pri-
rode, i to kako u obliku njihovog konflikta u indivi-
dualnoj psihi tako i kao konflikt između individua
suprotnih tipova.
Smatram da je ovde samo naznačena problema-
tika suprotnosti osnova kritičke psthologije, koja bi
iz više razloga bila neophodna. Kritika ovakve vrste
ne bi bila od velike važnosti samo za usko područje
psihologije, već za dalje područje humanističkih
nauka uopšte.
Prethodno sam skupio sve one faktore koji, po-
smatrano sa gleđišta čisto empirijske psihojogije,
igraju glavnu ulogu. Mnogostrukost i raznolikost
aspekata s jedne strane bi odgovarala mnogobrojno-
sti faceta u kojima se ogleda bit psihe, s druge me-
đutim, bila bi izraz teškoća sa kojima se sukoblju-
je empirijsko razumevanje. Cudovišnu zamršenost
psihičke fenomenologije počinjemo da naslućujemo
tek pošto nam je postalo jasno da su svi pokušaji
stvaranja obuhvatne teorije osuđeni na propast pošto
polaze iz isuviše prostih pretpostavki. Iz duše potiču
apsolutno sva čovekova iskustva, a njoj se u krajnjoj
liniji vraćaju sva stečena saznanja. Psiha je početak
i kraj svake spoznaje. Ona nije samo objekt njene
nauke, već i njen subjekt. Ovo posebno mesto među

210
svim naukama znači s jedne strane neprestanu sum-
nju u njene mogućnosti uopšte, s druge ona osigu-
rava psihologiji privilegiju postavljanja problema
koji spadaju u najteže zadatke buduće filozofije.
U mome, možda isuviše sažetom pregledu nisam
naveo mnoga svetla imena, ali ne mogu da zaobiđem
ime vredno poštovanja — Vilijama Džemsa (William
James), čijoj psihološkoj viziji i čijoj pragmatskoj
filozofiji treba da zahvalim za odlučujuće podsticaje.
Njegov obuhvatni intelekt mi je do nemerljivih dalji-
na proširio horizonte čovekove psihologije.
 VI

INSTINKT I NESVESNO
 INSTINKT I NESVESNO

Svrha ovog simpozijuma Instinkt i nesvesno po-

gađa vrlo važno pitanje, koje isto toliko interesuje
područje biologije koliko i psihologije i filozofije.
Ako se želi da se uspešno diskutuje o vezi instinkta
i nesvesnog, onda je neophodno unapred pružiti
jasnu definiciju pojmova koji se žele razmatrati.
Što se tiče definicije instinkta, moram podvući
da je njihovo vrlo značajno svojstvo »all-or-none-
-reaction« koje je formulisao Rivers.2 Izgleda mi čak.
da je ova osobenost instinktivnih radnji od posebne
važnosti za psihološku stranu problema. Prirodno da
se moram ograničiti uglavnom na psihološku stra-
nu problema, pošto se ne osećam kompetentnim da
problem instinkta tretiram sa njegovog biološkog
aspekta. Ako bi trebalo da instinktivnu radnju oka-
rakterišem psihološki, onda se za sađa ne bih mogao
da poslužim Riversovim kriterijumom all-or-none-
-reaction i to zbog sledećih premišljanja: Rivers
objašnjava ovu reakciju kao proces sa intenzitetom
koji nije odgovarajuće saobražen prilikama. To je
reakcija koja, kada je izazvana, protiče u svim pri-
likama svojstvenim intenzitetom bez proporcije pre-
ma pokretačkoj draži. Ako sada ispitamo psihološke
procese svesti i proučimo da li među njima ima nekih
koji se odlikuju nedostatkom proporcije njihovog in-
P] Prilog istoimenom simpozijumu Aristotelian Societj'.
Mind Association i British Psychological Society u Bedford
College, univerzitet u Londonu, juli 1919.
1 Up. Rivers, Ivstinct and the Unconscious.

215
tenziteta sa pokretačkom draži, onda bismo kod sva-
koga i stalno mogli da dokažemo mnoštvo takvih pro-
cesa, na primer nesrazmerni afekti, utisci, isuviše
obimni impulsi i namere i slično. Zbog toga nam je
nemoguće da ove procese ubrojimo u instinktivne.
Stoga se moramo najpre osvrnuti za nekim drugim
kriterijumom.
Kao što je poznato u svakodnevnom govoru vrlo
često se koristi reč »instinkt«, i to se uvejc govori o
»instinktivnoj radnji« onda kada se radi o pona-
šanju kod koga nisu potpuno svesni niti uzrok niti
svrha a uz to je povod izvesna mračna unutrašnja
prisila. Ovu osobenost je već istakao jedan stariji
engleski pisac, Tomas Rid (Thomas Reid). On kaže:
»By instinct, I mean a natural blind impulse to
certain actions, without having any end in view,
without deliberation, and very often without any
conception of what we do.«# Na ovaj način instinktiv-
nu radnju odlikuje izvesna nesvesnost njene psiho-
loške motivacije nasuprot svesnim procesima, koje
karakteriše svesni kontinuitet njihovih motivacija.
Stoga instinktivna radnja izgleda kao neko više ili
manje abruptno psihičko zbivanje, neka vrsta prova-
le u kontinuitet svesti. Zato se ova oseća kao unutra-
šnja prisila, kao što je već Kant definisao instinkt
kao »unutrašnju prisilu«.4 Shodno ovakvoj prirodi
instinktivne radnje, nju treba zapravo ubrojati u ne-
svesne procese, koji su pristupačni svesti samo pre-
ko njihovih rezultata.
Ako se zadovoljimo ovakvim shvatanjem in-
stinkta, onda ćemo ubrzo doći do zaključka da je ono
nedovoljno, pošto smo sa ovom definicijom instinkt
samo razgraničili od svesnog procesa i označili ga kao
nesvesnog. Ako neko naiđe na zmiju i zbog toga se
žestoko uplaši, onda takav impuls treba obeležiti kao
instinktivan, pošto se ničim ne razlikuje od instink-
tivnog straha majmuna od zmija. Upravo ova jedno-
rodnost i pravilnost ponavljanja su najkarakteristič-
nija svojstva instinkta zbog čega bi, kako je to tačno * •

3 Reid, Essays on the Active Pcnoers of Man, p. 103.

• Kant, Antropologie, 1, § 80 (p. 156).

216
primetio Lojd Morgan (Lloyd Morgan), kladiti se na
pokretaća instinktivne radnje bilo isto toliko neinte-
resantno koliko i kladiti se na sutrašnji izlazak sunca.
Međutim, dešava se da se neko preplaši od petla isto
toliko koliko i od zmije. Iako mehanizam prestravlji-
vanja pokrenut petlom predstavlja isto tako nesve-
stan impuls kao i instinkt, ipak moramo napraviti
razliku između ova dva procesa. Prvi slučaj, strah
od zmije, je svrsishodan, opšte raširen proces; nasu-
prot tome drugi je, ukoliko je habitualan, fobija a
ne instinkt, tako da se sreće usamljeno i uopšte nije
opšte svojstvo. Ali postoje i druge nesvesne prisile,
na primer upomo nametane misli i melodije, trenut-
na prisećanja i raspoloženja, impulsivni afekti, de-
presije, osećanja straha itd. Kao što je poznato ove
pojave se ne sreću samo kod nenormalnih, već i kod
normalnih osoba. Ukoliko se sve ove pojave sreću
samo usamljeno i ako se ne ponavljaju u pravilnim
razmacima, onda ih treba razlikovati od instinktiv-
nih procesa, iako izgleda da njihov psihološki meha-
nizam odgovara mehanizmu instinkta. Može ih čak
karakterisati svojstvo all-or-none-reaction, što se
lako može zapaziti kod patoloških procesa. U pod-
ručju psihopatologije ima mnogo takvih slučajeva
gde se može videti da na određenu draž protiče od-
ređen _ ua araz neproporcionalni proces.
koji je sasvim istovetan instinktivnoj reakciji.
Sva ova zbivanja moraju se razlikovati od in-
stinktivnih procesa. Prema tome instinkti bi biii samo
takve pojave koje su nasleđeni, svuda isti i pravilno
ponavljani nesvesni procesi. Istovremeno im se
mora pridodati oznaka prinudne prisile, dakle neka
vrsta reflektornog karaktera, kao što je to formuli-
sao Herbert Spenser (Spencer). U osnovi uzev takav
proces se samo svojom komplikovanom prirodom
razlikuje od čistog senzomotornog refleksa. Stoga
Vilijam Džems, ne bez opravdanja, instinkt naziva
»a mere excito-motor impulse, due to the pre-exi-
stence of a certain ’reflex arc’ in the nerve-centres«.* 5

5 James, The Principles oj Psychology, II, p. 391.

217
Sa refleksima instinkti imaju zajedničko: ujednače-
nost i pravilnost kao i nesvesnost njihove motivacije.
Pitanje odakle potiču instinkti i kako se stiču
izvanredno je komplikovano. Cinjenica da su uvek
nasleđeni, ništa ne doprinosi razjašnjenju pitanja
njihovog nastanka. Nasleđe ovo pitanje samo vraća
na pretke. Poznato je shvatanje po kome su instinkti
proistekli iz jedne vrste često ponavljanih individu-
alnih a potom opštih voljnih činova. Ovo objašnjenje
je utoliko plauzibilno zbog toga što svakodnevno ima-
mo prilike da posmatramo kako teško naučene delat-
nosti postepeno postaju automatske kroz često vežba-
nje i ponavljanje. Nasuprot tome mora se istaći da su
najčudesniji instinkti, koje zapažamo u životinjskom
svetu, sasvim lišeni trenutka priučavanja. U mnogim
slučajevima je čak nemoguće uvideti kako bi ikada
moglo da se sproveđe učenje i vežbanje. Pomislimo
samo na vrlo rafinirani instinkt razmnožavanja Pro-
mula yuccasella, juka leptira.* Svaki cvet biljke juka
otvara se samo jedne jedine noći. Iz jednog od ovih
cvetova leptir uzima polen, koji sabira u lopticu.
S njom traži drugi cvet, tamo raseca oplodnik cveta,
polaže jaja između jajnih ćelija biljke, zatim ide do
stubića i stavlja polensku lopticu u njegov levkasti
otvor. Ovu komplikovanu radnju leptir sprovodi
samo jednom u životu.
Ovakvi slučajevi se teško mogu objasniti pomo-
ću hipoteze učenja i vežbanja. Podstaknuti Bergso-
novom filozofijom nedavno su potraženi i drugi pu-
tevi objašnjenja, koji naglašavaju momenat intuicije.
Intuicija se bazira na nesvesnom zbivanju utoliko što
je njen rezultat upad, prodor nesvesnog sadržaja u
svest.* 7 Stoga je intuicija jedna vrsta procesa opaža-
nja; ipak nasuprot svesnoj čulnoj delatnosti i intro-
spekciji, intuicija je nesvesna percepcija. Zbog toga
svakodnevni govor označava intuiciju kao »instink-
tivno« shvatanje, pošto je intuicija proces analogan

• Kemer von Marilaun, Pjlanzenleben, II: Geschiclite

der Pflanzen, p. 153 ff.
7 Up. definiciju »rntuition« u: Psychologische Typen
(Ges. Werke VI).

218
instinktu, samo s tom razlikom što je instinkt svrhov-
ni nagon prema nekoj, često izvanredno komplikova-
noj delatnosti, dok je intuicija, međutim, svrhovno
nesvesno shvatanje neke, često izvanredno kompli-
kovane situacije. Intuicija bi bila, dakle, jedna vrsta
preokreta instinkta, ništa manje i ništa više čudno-
vata nego što je instinkt. Pri tom ne smemo nikada
smetnuti s uma da je ono što mi nazivamo kompli-
kovanim, čak čudnovatim, za prirodu uopšte nije
čudnovato već svakodnevno. Mi smo vrlo lako skloni
da naše teškoće shvatanja projektujemo u stvari i da
ih nazivamo komplikovanim, dok su one po sebi jed-
nostavne i ne osećaju naše teškoće mišljenja.
Diskusija o problemu instinkta bila bi nepotpu-
na bez razmatranja pojma nesvesnog. Instinktivna
zbivanja zapravo zahtevaju dopunski pojam nesve-
snog. Po mome mišljenju nesvesno treba shvatiti kao
totalnost svih onih psihičkih fenomena kojima nedo-
staje kvalitet svesti. Ovi psihički sadržaji mogu se
svrhovito označiti kao subliminalni uz pretpostavku
da svaki psihički sadržaj mora posedovati izvesnu
energetsku vrednost da bi uopšte mogao biti svestan.
Sto dublje pada vrednost jednog sadržaja svesti, tim
lakše ovaj dospeva ispod svesnog praga. Zbog toga
nesvesno sadrži sva izgubljena sećanja, osim toga i
sve one sadržaje koji su još isuviše slabi da bi mogli
da postanu svesni. Ovi sadržaji nastaju kroz nesvesnu
kombinacijsku delatnost, iz koje nastaju i snovi. U
ove sadržaje spadaju sva više ili manje namerna po-
tiskivanja neprijatnih predstava i utisaka. Zbir svih
ovih sadržaja označavam kao lično nesvesno. Među-
tim, izvan ovoga srećemo u nesvesnom svojstva koja
nisu individualno stečena već nasleđena, dakle in-
stinkte kao podstrek za delatnosti koje potiču iz imu-
trašnje prisile bez svesne motivacije. Tu spadaju
a priori prisutni, to jest urođeni oblici posmatranja,
intuicije, naime arhetipovi8 opažanja i shvatanja, koji *

* Ovde Jung prvi put navodi izraz »arhetip«. U ranijim

publikacijama isto činjenično stanje obeležavao je pojmom
»praslika«, koji je preuzeo od Jakoba Burkharta (Jacob
Burckhardt) Up. Symbole der Wandlung, p. 35 Anm. 1 (Ges.
Werke V) i Vber die Psychologie des Unbeuoussten, p. 118
219
su neminovni i a priori determinišući uslov svih psi-
hičkih procesa. Kao što instinkti navode čoveka da
vodi specifično ljudski život, tako i arhetipovi pri- ■
moravaju opažanje i shvatanje da formiraju speci-
fično ljudske tvorevine. Instinkt i arhetipovi shvata-
nja formiraju kolektivno nesvesno. Ovo nesvesno na-
zivam kolektivnim, pošto ono, nasuprot prethodno
definisanom nesvesnom, nema individualne, tj. više
ili manje jednokratne, već opšte i ravnomerno ra-
širene sadržaje. Instinkt je po svojoj prirodi kolek-
tivna, tj. opšta i ravnomemo raširena pojava, koja
nema ničega zajedničkog sa individualnošću čoveka.
Arhetipovi shvatanja imaju isti kvalitet kao instinkt,
oni su takođe kolektivni fenomeni.
Mišljenja sam da se pitanje instinkata psihološki
ne može razmatrati bez arhetipova, pošto jedno
uslovljava drugo. Ali tretiranje ovog problema znat-
no je otežano situacijom, što su izvanredno podeljena
mišljenja o tome, što kod čoveka treba nazvati in-
stinktom. Vilijam Džems je mišljenja da u. čoveku
sve prosto vrvi od instinkata, dok drugi hoće da čo-
vekove instinkte ograniče na procese koji se jedva
razlikuju od refleksa, naime na izvesne pokrete odoj-
četa, na izvesne svojstvene reakcije ruku i nogu kao
i ždrela, korišćenje desne ruke i formiranje slogova.
Po mome mišljenju ova ograničenja su isuviše veli-
ka. Međutim, ona su vrlo karakteristična za čoveko-
vu psihologiju uopšte. Pre svih stvari moramo uvek
biti svesni da, kada govorimo o čovekovim instinkti-
ma, govorimo o nama samima i da smo zbog toga bez
daljnjega predubeđeni.

(Ges. Werke VII). Ovde i u drugim spisima praslika i arhetip

upotrebljavaju se kao sinonimi. To je dovelo do pogrešnog
shvatanja da je Jung pretpostavljao nasleđivanje pređstava
(ideja ili slika). što je on uvek ponovo ispravljao. Ipak pojam
»praslika« je sadržajno određeniji, bliži nego pojam »arhe-
tip«, koji — kako Jung objašnjava na drugom mestu — pred-
stavlja po svojoj suštini nesvestan i stoga nepoznat sadržaj,
formativan faktor ili struktumi elemenat. Arhetip se nasle-
đuje samo kao strukturni elemenat, kao odredivi faktor u
nesvesnom, dok kao subjektivna varijanta u svakom životu
uvek iznova nastaje od njega »ođređena« i u svesti opažena
slika.

220
 Mnogo lakše zapažamo instinkte kod životinja ili
kod primitivnog čoveka nego kod nas. To je stoga
što smo navikli da vodimo računa o svim našim po-
stupcima i da ih racionalno obrazložimo. Ali uopšte
nije dokazano, čak je vrlo neverovatno, da su naša
obrazloženja osnovana. Često nije potreban natčovek
da bi se prozrela šupljina izvesnih obrazloženja i da
se iza svega prepozna pravi motiv, naime nagonski
instinkt. Zbog naših veštački smišljenih obrazloženja
može nam izgledati kao da smo delali ne iz instinktiv-
nih pobuda, nego zbog svesne motivacije. Time se
svakako ne tvrdi da čoveku ne može uspeti da po-
moć.u brižljive dresure instinkt parcijalno preobrati
u voljnu radnju. Na taj način instinkt je doduše do-
mestifikovan, ali jezgro motiva ipak ostaje instinkt.
Tako je nesumnjivo pošlo za rukom da se veliki broj
instinkata uvije u racionalna obrazloženja i namere
tako da se ispod ovih mnogih ovojnica više uopšte ne
može prepoznati prvobitni motiv. Na ovaj način iz-
gleda nam kao da više uopšte nemamo instinkte. Me-
đutim, ako kriterijum neproporcionalne reakcije, koji
je preporučio Rivers, all-or-none-reaction primenimo
i na čovekove postupke, onda ćemo naći bezbrojne
slučajeve preteranih reakcija. Preteranost je opšte
rašireno čovekovo svojstvo. Ako i svako vrlo brižlji-
vo racionalno obrazlaže svoje reakcije, za što uvek
i svuda nalazi izgovore, ipak preostaje činjenica pre-
teranosti. A zašto čovek ne čini, daje ili kaže upravo
onoliko koliko je neophodno ili pristojno ili ispravno
ili tačno, već i znatno preko toga? Zbog toga što je u
njemu pokrenut nesvesni proces, koji protiče bez sa-
dejstva razuma i zbog toga ili ne ispunjava ili pre-
koračuje meru razumne motivacije. Ovaj fenomen je
tako ravnomeran i tako pravilan, da ga možemo ozna-
čiti samo kao instinkt, iako niko u odgovarajućem
slučaju ne bi prihvatio da je njegov način reagova-
nja instinktivan. Stoga verujem da su čovekovi po~
stupci uplivisani instinktima u mnogo većoj meri
nego što se obično pretpostavlja, i da u ovom pogledu
podležemo različitim zabludama, opet zbog instin-
ktivnog preterivanja racionalističkog stanovišta.

221
 Instinkti su tipični oblici postupaka i svuda, gde
se radi o ravnomernim i pravilno ponavljanim oblici-
ma reagovanja, radi se o instinktu, nezavisno od toga
da li je ovome pridružena svesna motivacija ili ne.
Kao što je neizvesno da li čovek ima mnogo ili
samo nekoliko instinkata, isto tako je pitanje koje
jedva da je razmatrano da li ima mnoge praoblike ili
arhetipove psihičkih reakcija ili ne. I kod ovog pita-
nja susrećemo se sa istom velikom teškoćom, koju
sam prethodno pomenuo. Mi smo navikli da sa uobi-
čajenim i očitim pojmovima operišemo tako da više
uopšte nismo svesni u kojoj meri su ti pojmovi za-
snovani na arhetipovima našeg saznanja. Takođe su
i praslike jako ublažene kroz izvanrednu diferencija-
ciju našeg mišljenja. Slično kao što se biologija trudi
da čoveku prizna samo mali broj instinkata, tako je i
teorija saznanja redukovala arhetipove na relativno
male i logički ograničene kategorije razuma.
Kod Platona arhetipovi saznanja imaju izvan-
redno visoku vređnost kao metafizičke ideje, kao
■jiapaSei^paTa, prema kojima se stvami predmeti po-
našaju kao pipVioei^-, kao podražavanje. Kao što je po-
znato, srednjovekovna filozofija, od Augustina, od
koga sam pozajmio ideju arhetipova* do Malebranša
i Bekona, u ovom pogledu nalazi se na platonskim
temeljima. Već u sholastici stalno se javlja misao da
su arhetipovi prirodne slike urezane u čovekov duh,
po kojima čovek oblikuje svoj sud. Tako Herbert od
Serburija (Herbert of Cherbury) kaže: »Instinctus
naturales sunt actus facultatum illarum a quibus
communes illae notitae circa analogiam rerum inter-
nam, eiusmodi sunt, quae circa causam, medium et
finem rerum bonarum, malum, pulchrum, gratum
etc. per se etiam sine discursu conformantur.«* 10

' Izraz »archetypus« sreće se i kođ Dionysius Areopagita

i u Corpus Hermeticum.
10 De veritate. »Prirodni instinkti su aktivnost onih spo-
sobnosti, kojima izmiču sva opšta saznanja koja se u odnosu
na uzrok, sredstvo i cilj dobrog kao i zla, lepog, prijatnog
itd. čisto formiraju sami od sebe bez diskurzivnog razma-
tranja.«

222
 Od Dekarta i Malebranša opada metafizička
vrednost ideje, arhetipa. Ovaj postaje zamisao, unu-
trasnji uslov saznanja, kao što to jasno formuliše
Spinoza: »Per ideam intelligo mentis conceptum,
quem mens format«.11 Kant najzad svodi arhetipove
na ograničeni broj kategorija razuma. Sopenhauer
ide još dalje u uprošćavanju, da bi, međutim, s druge,
strane pomogao da arhetipovi steknu skoro platon-
sku ocenu.
U ovom, na žalost isuviše sumarnom pregledu
vidimo na delu onaj psihološki razvitak, koji in-
stinkte prekriva racionalnim motivacijama a arheti-
pove preobraća u racionalne pojmove. Ispod ovih
ovojnica jedva da se mogu prepoznati arhetipovi. A
ipak je način na koji čovek intimno u sebi odslikava
svet, uprkos svih razlika u pojedinostima, isto tako
ravnomeran i pravilan kao i njegovi instinktivni
postupci. Kao što za naše svesno delanje moramo da
postavimo pojam regulišućeg ili determinišućeg in-
stinkta, tako i za ravnomernost i pravilnost shvatanja
moramo imati jednu pojmu instinkta korelativnu i
načinu shvatanja determinišuću veličinu. Upravo ovu
veličinu označavam kao arhetip ili praslika. Praslika
bi isto tako mogla da se označi kao neposredna samo-
spoznaja instinkta ili kao autoportret instinkta, po
analogiji sa svešću, koja nije ništa drugo do unutra-
šnja spoznaja objektivnih životnih procesa. Na isti
način kao što svesno shvatanje daje postupcima oblik
i namenu, tako i nesvesno opažanje preko arhetipa
uslovljava oblik i namenu instinkta. Na isti način
kao što instinkt smatramo »rafiniranim«, tako je i
intuicija prouzrokovana dejstvom instinkta, to jest
shvatanje pomoću arhetipa, neverovatno precizno.
Tako mora pomenuti juka leptir, tako reći, da u sebi
nosi sliku one intuicije u kojoj se aktivira njegov
instinkt.

11 U: Die Ethik, 2. Teil: Uber die Natur und den

Ursprung des Geistes, Definitionen. (Pod »idejom« podrazu-
mevam pojam duha, koji formira duK Prema prevodu J.
Sterna).

223
 Kao što nam je Riversov kriterijum all-or-none-
-reaction omogućio da svuda lako otkrijemo delat-
nost instinkta, tako nam možda i pojam praslika
omogućuje da pronađemo dejstvo intuitivnog shva-
tanja. To nam najlakše uspeva kod primitivnih ljudi.
Tamo svuda nalazimo izvesne tipične slike i motive,
koji oblikuju osnovu njihove mitologije. Ove slike
su autohtone i relativno potpuno ravnomerne, na pri-
mer predstava energijske snage i supstancije, duhova
i njihovog ponašanja, junaka i bogova i njihovih
legendi. U velikim religijarna kontinenata vidimo
njihovo usavršavanje, a istovremeno i njihovo pro-
gresivno umotavanje u racionalne oblike. Čak i u
egzaktnim naukama ove izranjaju kao koreni neop-
hodnih pomoćnih pojmova, kao energija, eter i
atom.ls U filozofiji Bergson nam daje primer oživlja-
vanja prastare slike u njegovom pojmu »duree crć-
atrice«, koji se sreće već kod Proklusa a u prvobit-
nom obliku kod Heraklita.
Analitička psihologija svakodnevno se, kako kod
zdravih tako i kod bolesnih, sreće sa primesama pra-
slika koje ometaju svesno shvatanje, pošto su prete-
rani postupci, koji se temelje na udelu instinkata,
prouzrokovani intuitivnim, tj. arhetipovima pođstak-
nutim shvatanjima, koja prouzrokuju isuviše jake i
često čudno izobličene utiske.
Arhetipovi su tipični obiici shvatanja, i svuda
gde se radi o ravnomernim i pravilno ponavljanim
shvatanjima, radi se o arhetipu, nezavisno od toga
da li je upoznat njegov mitoloSki karakter ili ne.
Kolektivno nesvesno sastoji se od zbira instinka-
ta i njihovih korelata, arhetipova. Kao što svaki čo-
vek poseduje instinkte, isto tako poseduje i praslike.
Dokaze za ovo pruža u prvoj liniji psihopatologija
onih duševnih poremećaja kod kojih probija kolek-
tivno nesvesno. Ovo je slučaj kod šizofrenije. Tamo
11 Nezavisno od danas već otrcanog pojma etera, ener-
gija i atom su primitivna shvatanja. Praoblik prvog je mana,
drugog Demokritov atom i »vamice duže« australijskih pra-
stanovnika (up. Vber die Pspchologie des Unbeivussten, p. 124
(Ges. Werke VII).

224
često vidimo pojavu arhaičnih nagona, udruženih sa
očevidno mitološkim slikama.
Po mome mišljenju nemoguće je reći šta je pri-
marnije, shvatanje ili nagon za delanjem. Izgleda mi
kao da je oboje jedna ista stvar, jedna i ista životna
delatnost, koju samo zbog boljeg razumevanja mora-
mo zamisliti razloženu u pojmove.13 * 15

13 Tokom života često sam se bavio temom ovog krat-

kog saopštenja a zaključke, do kojih je postepeno dovelo

moje razmišljanje, izneo sam u raspravi proistekloj na pre-
davanju na Eranos skupu 1946. godine. Ova je publikovana u
Eranos godišnjaku XIV (1946) pod naslovom Der Geist der
Psychologie. Tamo čitalac može naći celokupni dalji razvitak
problema nagona i arhetipa. Sa biološkog aspekta ovo pita-
nje je razmatrao Fridrih Alverdes u delu: Die VHrksamkeit
von Archetypen in den Instinkthandlungen der Tiere.
15 Jung, Odabrana dela, I
 VII

STRUKTURA DUŠE
 STRUKTURA DUSE

Duša, kao ogledanje sveta i čoveka, tako je

raznovrsna da se sa beskrajno mnogo strana može
posmatrati i procenjivati. Sa psihom nam je kao i sa
svetom: sistematika sveta je s one strane čovekovog
domašaja, stoga imamo samo praktična pravila i
aspekte interesovanja. Svako sebi stvara sopstveni
isečak sveta i za svoj privatni svet gradi svoj pri-
vatni sistem, često sa hermetičkim zidovima, tako da
mu posle nekog vremena izgleda kao da je spoznao
smisao i strukturu sveta. Konačno nikada neće-shva-
titi beskonačno. Iako je psihički pojavni svet samo
deo sveta uopšte, ipak bi čoveku moglo da izgleda
kao da bi ovaj, upravo kao deo, mogao biti shvatljiviji
nego ceo svet. Međutim, pri tome čovek previđa da je
duša jedina neposredna pojava sveta i da je stoga
neophodni uslov opšteg iskustva sveta.
Jedine neposredno saznajne stvari sveta su sa-
držaji svesti. Ja ne želim da svet redukujem na pred-
stavu o svetu, ali time želim da istaknem nešto slić-
no, kao kada bih rekao da je život funkcija atoma
ugljenika. Ova analogija pokazuje ograničenost pro-
fesionalnih naočara, kojoj potpadam čim zaželim da
iskažem neko tumačenje o svetu ili čak samo o jed-
nom njegovom delu.
Moje gledište je, naravno, psihološko a još uz to
ono sasvim posebno gledište praktičnih psihologa, čiji
['] U izvodu objavljeno u Europaische Revue, IV (1928),
u nešto drugačijem obliku u: Mensch unđ Erde, u izdanju
Keyserling.

229
je zadatak da se brzo snađu u haotičnoj zbrci kompli-
kovanih psihičkih stanja. Moje gledište prinudno
mora da bude drugačije od gledišta onih psihologa
koji mogu da neko izolovano psihičko zbivanje sa
nepomućenim mirom eksperimentalno istražuju u ti-
šini laboratorijuma. Razlika je otprilike kao ona iz-
među hirurga i histologa. Isto tako nisam metafizi-
čar koji ima nešto da kaže o stvarima kao takvim, da
li su one apsolutne ili slično. Moji predmeti se nalaze
u okvirima iskustvenih granica.
Moja neophodnost je pre svega da shvatim kom-
pleksne uslove kako bih o njima mogao govoriti.
Komplikovano moram shvatljivo da označim i da di-
ferenciram psihičke grupe činjenica. Ova diferenci-
ranja ne smeju utoliko biti samovoljna, koliko je
neophodno da postignem sporazumevanja sa mojim
objektom, to jest sa mojim pacijentima. Stoga sam
upućen na korišćenje jednostavnih šema, koje s jedne
strane zadovoljavajuće izražavaju empirijska činje-
nična stanja, a s druge se prfključuju na opšte po-
znate stvari i na taj način nalaze razumevanje.
Ako se latimo posla da grupišemo sadržaje sve-
sti, tada počinjemo sa rečenicom štarog pravila: nihil
est in intelectu, quod non antea fuerit in sensu.
Ono što je svesno izgleda kao đa pritiče u nas
spolja u Obliku čulnog opažaja. Mi vidimo, čujemo,
dodirujemo i mirišemo svet i tako smo svesni sveta.
Čulni opažaji nam kazuju da nešto jeste. Ali oni nam
ne kazuju šta je to. Ovo nam ne kazuje proces per-
cepcije, već proces apercepcije. Ovaj drugi proces je
vrlo kompleksni proizvod. Ovim nije rečeno da je
čulno opažanje nešto jednostavno, međutim, njegova
kompleksna priroda je manje psihička nego fiziolo-
ška. Nasuprot tome komplikovanost apercepcije je
psihička. U njoj možemo otkriti sadejstvo različitih
psihičkih zbivanja. Uzmimo, na primer, da čujemo
šum, čija nam priroda izgleda nepoznata. Posle iz-
vesnog vremena biće nam jasno da čudnovati šum
mora poticati od vazdušnih mehurića koji struje u
cevima centralnog grejanja. Na taj način smo pre-
poznali šum. Ova spoznaja izlazi iz okvira procesa

230
koji se obeležava kao mišljenje. Mišljenje nam govori
šta je nešto.
Prethodno sam šum nazvao »čudnovatim«. Ako
nešto označim sa »čudnovat«, onda time mislim na
posebni osećajni ton, koji ima ta stvar. Osećajni ton
znači procenu.
Proces spoznaje može se u suštini shvatiti kao
upoređivanje i razlikovanje uz pomoć sećanja — ako,
na primer, vidim vatru, onda mi svetlosna draž po-
sreduje predstavu vatre. Kako moje pamćenje drži
u pripravnosti bezbrojne slike sećanja vatre, ove se
jedine sa upravo nastalom slikom vatre, i upoređiva-
njem sa, i razlikovanjem od tih upamćenih slika na-
staje spoznaja, to jest konačno utvrđivanje svojstava
upravo stečene slike. U običnom govoru ovaj proces
se označava kao mišljenje.
Drugačiji je proces procene: vatra koju vidim
pobuđuje emocionalne reakcije prijatne ili neprijatne
prirode, isto tako podstaknute slike sećanja sa sobonri
donose emocionalne propratne pojave, koje se ozna-
čavaju kao osećajni ton. Na taj način nam se pred-
met pojavljuje kao prijatan, poželjan, lep ili kao ru-
žan, rđav, odbacljiv itd. Ovaj proces obični govor
označava kao osećanje.
Proces predosećanja nije ni čulni opažaj, ni mi-
šljenje, ni osećanje, iako ovde govor pruža nesrav-
njivo manje mogućnosti razlikovanja. Naime, neko
može uzviknuti: »Oh, vidim da je već cela kuća za-
hvaćena vatrom.« Ili: »Sigurno je, kao dva i dva če-
tiri, da će biti nesreće ako ovde izbije požar.« Ili:
»Osećam kao da bi taj požar mogao da preraste u
katastrofu.« U skladu sa svagdašnjim temperamen-
tom prvi će svoje predosećanje nazvati jasnim viđe-
njem, dakle iz toga stvoriti čulni opažaj. Drugi će
je označiti kao mišljenje: »Mora se samo razmisliti,
tada je sasvim jasno kakve će sve naići posledice«,
reći će on. Najzad će treći, pod utiskom svog emocio-
nalnog stanja, predosećanje označiti kao osećajni
proces. Predosećanje ili intuicija je, međutim, po
mome mišljenju jedna od osnovnih funkcija psihe,
naime opažanje mogućnosti koje se kriju u određe-

231
noj situaciji. Možda je još nedovoljno razvijen jezik,
bitan razlog što se u nemačkom još uvek mešaju poj-
movi osećanja, osećaja i intuicije, dok su u francu-
skom i engleskom već apsolutno razdvojeni senti-
ment i sensation, feeling i sensation, nasuprot tome
sentiment i feeling su delom još pomoćni izrazi za
intuiciju. Međutim, u novije vreme intuition j* u
engleskom sve češće upotrebljavana reč u svako-
dnevnom govoru.
Kao dalji sadržaji svesti mogu se razlikovati
voljni procesi i nagonski procesi. Prvi su označeni
usmereni impulsi koji proističu iz apercepcijskih pro-
cesa, čija je priroda prepuštena takozvanoj slobod-
noj proceni. Drugi su impulsi koji potiču iz nesve-
snog ili direktno iz tela sa karakterom nedobrovolj-
nosti i prinude.
Procesi apercepcije mogu biti usmereni ili m-
usmereni. U prvom slučaju govorimo o pažnji, u dru-
gom o fantaziranju ili »sanjarenju.« Prvi su racio-
nalni. U ova druga zbivanja, kao sedma kategorija
sadržaja svesti, spada san. U izvesnom smislu san je
sličan svesnim fantazijama, utoliko što ima neusme-
ren, iracionalni karakter. Ali san se razlikuje od njih
u tome što je po svom uzroku, toku i nameri u prvi
mah nejasan našoj svesti. Ali ja mu dodeljujem po-
časno mesto u kategoriji sadržaja svesti, pošto je san
najvažnija i najjasnija rezultanta nesvesnih psihičkih
zbivanja, koja još prodiru u svest. Sa ovih sedam ka-
tegorija, sadržaji svesti su doduše površno, ali za
naše svrhe dovoljno pokriveni.
Kao što je poznato, ima gledišta koja hoće da
psihičko ograniče na svest, kao sa nečim što je iden-
tično psihičkom. Ne verujem da bismo sa tim izašli
na kraj. Ukoliko pretpostavimo da uopšte ima nekih
stvari koje se nalaze s one strane našeg opažanja.
onda bismo mogli govoriti i o psihičkom čija nam je
egzistencija pristupačna samo posredno. Svakome ko
je upućen u psihologiju hipnoze i somnambulizma.
poznata je notorna činjenica da ovako veštački ili
patološki sužena svest ne sađrži izvesne predstave,
ali da se ponaša upravo tako kao da ih sadrži. Jedna

232
histerički gluva osoba običavala je da peva. Nepri-
metno lekar je sedao za klavir i pratio sledeći stih
u nekom drugom tonskom redu, na šta bi bolesnica
odmah nastavljala da peva u novom tonskom redu.
Jedan pacijent je imao takvu osobinu da je pri vi-
đenju vatre dobijao »histero-epileptične« napade. On
je imao jako suženo vidno polje, to jest on je bio pe-
rifemo amaurotičan (ono što se naziva »suženje vid-
nog polja u obliku cevi«). Ako bi mu se ubacila svet-
lost u slepu zonu, usledio bi napad isto kao kada bi
video vatru. U simptomatologiji ovih stanja ima bez-
broj slučajeva ovakve vrste, gde se i pored najbolje
volje ne može ništa drugo reći do da čovek nesvesno
opaža, misli, oseća, da se seća, odlučuje, dela, to jest
da nesvesno čini ono što drugi čine svesno. Ovi pro-
cesi se dešavaju ne brinući o tome da li ih svest vidi
ili ne.
U ova nesvesna psihička zbivanja spada i znatan
kompozicioni rad, koji leži u osnovi snova. Spavanje
je stanje znatno sužene svesti, pri čemu, međutim,
psihičko uopšte ne prestaje da egzistira i da deluje.
Svest se samo povukla i zbog bespredmetnosti postala
relativna nesvesnost. Ali duševni život se očigledno
nastavlja, slično kao što se nesvesni duševni život
odvija za vreme budnog stanja. Nije teško naći do-
kaze za to. Ovo posebno područje iskustva je ono što
Frojd naziva »psihopatologija svakodnevnog života«.
Naime, naše svesne namere i postupke često osujeću-
ju nesvesni procesi, čija egzistencija prilično čudi i
nas same. Čovek načini govomu ili pismenu omašku,
nesvesno čini stvari koje izdaju upravo ono što se
htelo sakriti ili ono što ni sam čovek ne zna. »Lingua
lapsa verum dicit« kaže stara poslovica. Na temelju
velike učestalosti ovih pojava zasniva se dijagno-
stički asocijacijski eksperimenat, koji se uspešno ko-
risti tamo gde se nešto ne želi ili ne može reći.
Klasične primere nesvesne psihičke delatnosti
pružaju patološka stanja. Tako reći sva simptomato-
logija histerije, prisilnih neuroza, fobija a većim de-
lom i demencije prekoks ili šizofrenije, počiva na ne-
svesnoj psihičkoj delatnosti. Zbog toga smemo da go-

233
vorimo o postojanju nesvesne psihe. Ona svakako
nije neposredno pristupačna nasem posmatranju —-
inače onda uopšte ne bi bila nesvesna — već se može
samo dokučiti. Naš zaključak ne može ništa više iska-
zati do: »To je tako, kao da . . . «
U psihu spada i nesvesno. Da Ii bismo onda, ana-
logno različitim sadržajima svesti smeli da govori-
mo o sadržajima nesvesnog? Na taj način bismo tako
reći tražili jednu drugu svest u nesvesnom. Ovde se
neću upuštati u razmere ovog delikatnog pitanja koje
sam razmotrio jednom drugom prilikom, već ću se
ograničiti na pitanje da li bilo šta možemo razliko-
vati u nesvesnom ili ne. Na ovo pitanje može se od-
govoriti samo empirijski, naime sa protivpitanjem, da
li postoje prihvatljive osnove za jedno ovakvo dife-
renciranje ili ne.
Uopšte ne sumnjam da sve delatnosti, koje se
obično odigravaju u svesti, mogu proticati i u ne-
svesnom. Tako ima mnogo primera gde je neki inte-
lektualni problem, koji je u budnom stanju ostao
nerešen, rešen u snu. Na primer, poznavao sam jed-
nog knjigovodstvenog eksperta, koji je dugo vremena
bezuspešno pokušavao da reši neko lažno bankrot-
stvo. Na tome je radio još do duboko u noć, ne na-
šavši rešenje. Tada je pošao u postelju. Oko tri sata
izjutra njegova supruga čula ga je kako ustaje i od-
lazi u radnu sobu. Ona ga je sledila i videla ga kako
sedi za pisaćim stolom i revnosno pravi beleške. Posle
oko četvrt sata vratio se u krevet. Izjutra nije se ni-
čega sećao. Ponova je počeo da radi i otkrio čitav niz
beleški, napisanih njegovom rukom, koje su konačno
potpuno rasvetljavale taj zamršen slučaj.
U mome praktičnom radu već više od dvadeset
godina imam posla sa snovima. Bezbroj puta sam
video kako se misli, koje preko dana nisu srr.išljane,
osećanja, koja se nisu osetila, kasnije pojavljuju u
snovima i na taj način indirektno dopiru do svesti.
San kao takav svakako je sadržaj svesti, inače uopšte
ne bi mogao biti predmet neposrednog iskustva. Me-
đutim, ukoliko iznosi materijale koji su prethodno
bili nesvesni, prinuđeni smo da pretpostavimo da ovi

234
sadržaji i ranije već na neki način psihički egzisti-
raju u nesvesnom stanju i da se pojavljuju tek u
snenoj suženoj svesti, takozvanom »ostatku svesti«.
San spada u normalne sadržaje i može se shvatiti kao
rezultanta nesvesnih procesa koja je prodrla u svest.
Ako nam naše iskustvo daje povoda pretpostavci
da sve kategorije svesnih sadržaja u datom slučaju
mogu biti i nesvesne i da kao nesvesna zbivanja mogu
delovati na svest, onda dopiremo do možda neočeki-
vanog pitanja, da lr i nesvesno ima snove? Drugim
rečima da li i u tamno područje duše prodiru rezul-
tante iz još dubljih i — ako je moguće — još nesve-
snijih zbivanja? Ovo paradoksno pitanje morao bih
da odbacim kao avanturističko kada stvarno ne bi po-
stojale osnove zbog kojih jedna ovakva hipoteza ipak
spada u područje mogućeg.
Najpre moramo predočiti kako bi se morao naći
dokaz koji bi mogao potvrditi da i nesvesno ima
snove. Ako hoćemo da dokažemo da se u svesti snovi
javljaju kao sadržaji, onda bismo jednostavno morali
da dokažemo da postoje sadržaji koji su po svojstvu i
smislu strani i neuporedivi sa ostalim, racionalno
objašnjivim i razumljivim sadržajima. Ako bismo že-
leli da dokažemo da i nesvesno ima snove, onda sa
njihovim sadržajima treba da uradimo to isto. Sva-
kako je najjednostavnije dati jedan praktičan primer:
Radi se o dvadesetsedmogodišnjem muškarcu,
oficiru. On pati od žestokih napada bolova u predelu
srca, stezanju u grlu kao da ne može da proguta neku
kuglicu i od oštrih bolova u levoj peti. Organski nije
nađeno ništa. Napadi su počeli pre oko dva meseca
a pacijent je, pošto povremeno nije mogao da hoda,
dobio bolovanje tako da je bio oslobođen vojne slu-
žbe. Nisu pomogle različite kure. Tačno i detaljno
ispitivanje predistorije njegove bolesti nije dalo ni-
kakve oslonce, a on sam nije imao pojma šta bi mo-
gao biti razlog. Davao je utisak svežeg, nešto lako-
mislenog mladog čoveka, malo teatralno »kršan«, ne-
što u stilu »niko nam ne može ništa«. Pošto anamne-
za nije dala ništa zapitao sam ga za snove. Ovde se

235
odmah ispostavilo ono što je bilo uzrok. Neposredno
pre početka neuroze dala mu je korpu devojka u koju
je bio zaljubljen i verila se sa drugim. Celu ovu pri-
ču prećutao mi je kao irelevantnu — »glupa ženska
— ako neće ona, ima drugih — momka kao što sam
ja, baš briga za tako nešto«. To je bio način kojim je
on izražavao svoje razočaranje i svoj stvami bol. Me-
đutim, sada su izbili na površinu njegovi atekti. Na
taj način iščezao je bol koji je zahvatao srce, posle
prolivenih suza nestao je globus iz vrata. »Bol srca« je
poetska figura koja je ovde postala činjenica, pošto
mu njegov ponos nije dozvoljavao da svoje bolove
trpi kao duševni bol. Knedla u grlu, takozvani globus
hystericus nastaje, kao što je već opšte poznato, od
progutanih, potisnutih suza. Njegova svest se jed-
nostavno povukla od njemu neprijatnih sadržaja,
tako da su ovi, prepušteni samima sebi, mogli kao
simptomi samo indirektno da dopru do svesti. To su
racionalno sasvim razumljiva i stoga neposredno oči-
gledna zbivanja, koja bi isto tako — da nije bilo nje-
govog muškog ponosa — mogla da protiču i u svesti.
Ali treći simptom — bolovi u peti, nisu se gubili.
Coveku izgleda strana upravo skicirana slika. Srce
nije povezano sa petom, a isto tako malo čovek svoj
bol izražava petom. Racionalno se uopšte ne može
shvatiti zbog čega nisu dovoljna dva prethodna kom-
pleksa simptoma. Čovek bi sigurno i teorijski bio
potpuno zadovoljan kada bi sa privođenjem u svest
potisnutog duševnog bola dolazilo do normalne ža-
losti a sa tim i izlečenja.
Kako mi pacijentova svest nije mogla dati ni-
kakvog oslonca u odnosu na simptom bola u peti,
ponova sam se latio ranije metode, snova. Pacijent je
sanjao kako ga je zmija ujela u petu zbog čega se
odmah oduzeo. Ovaj san očigledno je doneo tumače-
nje simptoma bola u peti. Peta ga boli pošto ga je tu
ujela zmija. To je stran sadržaj, sa kojim racionalno
svest ne zna šta da otpočne. Mi smo mogli neposred-
no da razumemo zašto ga boli srce, ali to što ga boli
peta prevazilazi naša racionalna očekivanja. Pacijent
je bespomoćan pred ovom činjenicom.

236
 Dakle, ovde bismo imali jedan sadržaj, koji čud-
no prodire u nesvesnu zonu i svakako da potiče iz
nekog drugog, dubljeg sloja, koji se više ne može
racionalno prozreti. Sledeća analogija sa ovim snom
je očigledno njegova neuroza. Odbijanjem devojka
ga je ubola, taj ubod ga je paralisao i od njega se
razboleo. Iz nešto udaljenije analize dobijen je još
jedan nov delić predistorije koji je tek sada bio jasan
pacijentu — on je bio ljubimac majke, inače nešto
histerične osobe. Ona ga je preterano sažaljevala, di-
vila mu se, kljukala, zbog čega je postao nežan, kao
devojčica. On je kasnije neočekivano izabrao muški
stil života, stupio u vojsku gde je sa muškošću mogao
da prekrije unutrašnju mekoću. Takođe i majka ga
je paralisala u izvesnoj meri.
Očigledno se radilo o istoj staroj zmiji, koja je
od vajkada bila izuzetna Evina prijateljica. »Ono će
ti (zmiji) na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati«,
kaže se o Evinom porodu u biblijskom Postanju osla-
njanjem na mnogo stariju egipatsku himnu koja se
čitala ili pevala u cilju lečenja ujedenom od zmije:
Drevnost božja pokrenu joj usta,
Ona joj izbaci pljuvačku na zemlju,
A ono što ispljunu, pade na tle.
To zgnječi Izida rukom svojom
Zajeđno sa zemljom, zatečenom u njoj.
Iz toga uobliči cenjenog crva
I načini ga šiljatog kao koplje.
Ne preobrazi ga u živo po liku svom,
Već ga smotanog baci na put,
Po kome se Veliki Bog šetao
Po želji svojoj kroz obe svoje zemlje.
Poštovani Bog, u sjaju svom, stupao je prvi
A pratiše ga bogovi, sluge faraona.
I on se prošeta, kao i svakog dana.
A tada ubode ga prečasni crv.
On zaškripa zubima
Udovi mu zadrhtaše
A otrov se razli po mesu njegovom
Kao Nil po svom području.

237
 Svesno pacijentovo poznavanje Biblije sastojalo
se od bednog minimuma. Verovatno je nekad ne
razmišljajući čuo o ujedu zmije u petu i to zatim
zaboravio. Ali nešto duboko nesvesno u njemu to je
čvdo i nije zaboravilo, već se u odgovarajućoj prilici
setilo; delić nesvesnog koji očigledno voli da se mi-
tološki izražava, pošto ovaj način izražavanja odgo-
vara njegovoj vrsti.
Kojoj vrsti duha, međutim, odgovara simbolički
ili metaforički način izražavanja? On odgovara pri-
mitivnom duhu, čiji govor u svom posedu nema
apstrakcije, već samo prirodne i »neprirodne« analo-
gije. Ovaj duh ogromne starine stran je psihi koja
izražava bol srca i globus, kao brontosaurus jahaćem
konju. San o zmiji otkriva nam fragment psihičke
delatnosti, koja više nema ničega zajedničkog sa mo-
demom individualnošću čoveka koji je usnio takav
san. Ona se nalazi u jednom dubljem sloju, ako se
tako sme reći, a samo njena rezultanta prodire u više
slojeve gde se nalaze potisnuti afekti, isto tako stra-
na, kao što je i san naspram svesti. Kako moramo
primeniti ođređenu analitičku tehniku da bismo ra-
zumeli neki san, tako nam je i ovđe potrebno odre-
đeno poznavanje mitologije da bismo mogli da shva-
timo smisao delića koji potiče iz dubljih slojeva.
Motiv zmije sigumo nije individualna tekovina
čoveka koji ga je sanjao, pošto je snevanje zmije vrlo
često, čak i kod stanovnika velikih gradova, koji
možda nikada uopšte nisu -videli stvamu zmiju.
Moglo bi se, međutim, prigovoriti: zmija u snu
nije ništa dmgo do očigledno predstavljena jezička fi-
gura. Za izvesne žene se kaže da su lukave kao zmije,
govori se o zmiji iskušenja itd. U našem slučaju ovaj
prigovor izgleda mi da jedva ima neke osnove, ali
neki ozbiljniji dokaz teško da bi se mogao naći, po-
što je zmija stvamo svakodnevna jezička figura. Si-
guran dokaz mogao bi se samo onda izneti kada bi se
uspelo da se nađe slučaj u kome mitološka simbolika
nije ni obična jezička figura niti kriptomnezija, to
jest da čovek koji je sanjao ovaj motiv nije nikada i
nigde pročitao, video ili čuo, zatim zaboravio pa ga

238
se nesvesno ponova setio. Ovaj dokaz izgleda mi od
velike važnosti utoliko što bi pokazao da je racio-
nalno razumljivo Nesvesno, koje se sastoji od tako
reći veštački nesvesnog materijala, samo površni sloj,
a da tek ispod toga leži apsolutno nesvesno, koje sa
našim ličnim iskustvom tako reći nema nikakve veze,
koje bi bilo psihička delatnost nezavisna od svesne
psihe pa čak i od nesvesnih površnih slojeva, netak-
nuta — možda i nedodirljiva — od strane ličnog
iskustva, neka vrsta nadindividualne psihičke delat-
nosti, kolektivno nesvesno kako sam ga nazvao, na-
suprot površnom, relativnom ili ličnom nesvesnom.
Ali, pre nego što potražimo ovaj dokaz želeo bih
da, zbog potpunosti, navedem još neke dopunske pri-
medbe u vezi sa sanjanjem zmije. Izgleda kao da su
oni hipotetični dublji slojevi nesvesnog, kolektivno
nesvesno, iskustvo sa ženama preveli u ujed zmije i
na taj način ga zapravo uzdigli do mitološkog motiva.
Osnova ili mnogo pre svrha ovog je za sada tamna.
Ali ako uzmemo u obzir osnovno načelo da simpto-
matologija jedne bolesti istovremeno predstavlja i
prirodni pokušaj lečenja — na primer bolovi u pre-
delu srca su pokušaj emocionalnog pražnjenja —
onda i simptom bola pete moramo posmatrati kao
neku vrstu pokušaja izlečenja. Kao što pokazuje san
kroz ovaj simptom nisu samo nedavna razočaranja u
ljubavi, već i sva druga razočaranja uopšte, u školi
itd. istovremeno podignuta na stupanj mitološkog
događaja, kao da se time na neki način pomaže pa-
cijentu.
Ovo nam svakako izgleda neverovatno. Ali stari
egipatski sveštenici, koji su ujed zmije opevali kroz
himnu o Izidinoj zmiji, verovali su u ovu teoriju i
ne samo oni, već i čitav stari a i primitivni svet još
uvek veruje u magiju analogije — ovde se naime radi
o psihološkom fenomenu, koji se nalazi u osnovi ma-
gije analogije.
Ne bi se smelo verovati da je ovo sujeverje da-
leko iza nas. Ako se pažljivo pročitaju tekstovi mise,
onda će se čovek stalno sudarati sa onim poznatim
»sicut«, koje uvodi analogiju pomoću koje treba da

239
se podstakne neka promena. Kao đrastičan primer
hteo bih da citiram stvaranje vatre Sabbatus sanctus.
Kao što je poznato nekada se nova vatra dobijala
udarom o kamen — a još ranije trenjem drveta, što
je bila privilegija crkve. Stoga se u molitvi svešteni-
ka kaže: »Deus, qui per Filium tuum, angularem
scilicet lapidem, claritatis tuae ignem fidelibus con-
tulisti: productum e silice, nostris profuturum usibus,
novum hunc ignem sanctifica.«: »Bože, koji si preko
tvog sina, nazvanog ugaoni kamen, vemima doneo
vatru tvoje svetlosti: osveti ovu novu iz kremena iz-
bijenu vatru za našu buduću korist.« Pomoću ana-
logije sa Hristom kao ugaonim kamenom kremen se
u izvesnom smislu uzdiže do samog Hrista, koji će
ponova zapaliti novu vatru.
Racionalista se ovome može smejati. Ali nešto
duboko je dirnuto u nama, ne samo u nama, već u
milionima hrišćana, a to možemo nazvati samo lepo-
tom. Ali ono što nas je dimulo, to su one daleke po-
zadine, oni najstariji oblici ljudskog duha, koje ni-
smo stekli već nasledili iz magle prađavnina.
Ako postoji ova nadindividualna duša, onda bi
sve ono što bi se prevelo u njen slikovni govor bilo
nepristupačno svemu onom što je lično, a kada bi to
postalo svesno, onda sub specie aetemitatis to ne bi
više bila moja žalost već ta žalost sveta, više ne lično
izolovani bol, već bol bez gorčine koji spaja sve nas
ljude. Da ovo može da izleči, za to ne moramo tražiti
dokaze.
Međutim, za postojanje ove nadindividualne de-
latnosti do sada još nisam naveo dokaze koji bi udo-
voljili svim zahtevima. Ovo bih opet učinio u obliku
primera: Radi se o tridesetogodišnjem duševnom bo-
lesniku koji boluje od paranoidnog oblika demencije
prekoks. Oboleo je rano, početkom dvadesetih godi-
na. Bio je oduvek čudna mešavina inteligencije, na-
stranosti i zanesenjaštva. Kao činovnik nižeg obra-
zovanja bio je zaposlen u jednom konzulatu kao pi-
sar. Očigledno kao kompenzacija njegove nadasve
skromne egzistencije oboleo je od ludila veličine ve-
rujući da je spasitelj. Opsednut mnoštvom halucina-

240
cija povremeno je bio vrlo nemiran. U mirnim inter-
valima slobodno je šetao hodnikom. Tu sam ga jed-
nom sreo kako kroz prozor žmirkajući posmatra
sunce i pri tome čudnovato klima glavom tamo-amo.
Odmah me je uhvatio pod ruku i rekao da želi nešto
da mi pokaže, potrebno je da zažmurim i pogledam
u sunce i tako mogu da spazim sunčev penis. Ako
budem pomerao glavu tamo amo, onda će se pome-
rati i sunčev penis a to je poreklo vetra.
Ovo posmatranje obavio sam oko 1906. godine.
Tokom 1910, kada sam se bavio proučavanjem mito-
logije, došla mi je do ruku Diterihova (Dieterich)
knjiga, obrada jednog dela takozvanog »Pariskog ča-
robnog papirusa.« Deo koji je obrađivao Diterih je
smatrao liturgijom kulta Mitrasa. Sastojao se od niza
propisa, priziva i vizija. Jedna od ovih vizija doslovce
je opisana na sledeći način: »Slično će biti vidljiva i
takozvana cev, postanak delotvornog vetra. Jer ti ćeš
sa sunčane ploče videti kao da visi jedna cev: i to
prema područjima zapada beskrajno kao istočni ve-
tar; kada je odredište prema područjima istoka dru-
gačije, onda ćeš na sličan način videti ona područja
prema kojima si okrenuo (micanje) lice.« Za cev je
upotrebljena grčka reč avkbz koja znači duvački in-
strument a u spoju a0X6$- na^b^ kod Homera znači:
»jaka struja, potok krvi«. Očigledno struja vetra
duva kroz cev iz sunca.
Vizija mog pacijenta iz godine 1906. i tek 1910.
pročitan grčki tekst dovoljno su razdvojeni tako da
su isključeni sumnja na kriptomneziju sa strane pa-
cijenta i prenošenje misli sa moje strane. Ne može se
osporiti očigledan paralelizam obe vizije, ali se može
tvrditi da je to sasvim slučajna sličnost. U ovom slu-
čaju, dakle, ne bismo smeli da očekujemo niti spoj
sa analognim predstavama niti unutrašnji smisao vi-
zije. Ali ovo očekivanje se ne ispunjuje, pošto je
srednjovekovna umetnost ovu cev čak naslikala na
izvesnim slikama kao neku vrstu creva, koje na slici
Blagovesti polazi sa neba i završava se ispod Mari-
jine haljine. U njemu sleće sveti duh u obliku goluba
koji oplođava devicu. Sveti duh je u prapredstavi, kao 16

16 Jung, Odabrana dela. r

241
što je poznato iz čuda Svete Trojice, žestoki vetar,
icvEijpa — »vetar duva kuda hoće — to nveup« orov
dex6u icue i«. Animo descensus per orbem solis tri-
buitur: za duh važi da silazi kroz sunčev kotur — ovo
gledište je zajednički posed celokupne poznoklasične
i srednjovekovne filozofije.
Zbog svega toga u ovoj viziji ne mogu da otkri-
jem nikakvu slučajnost, već samo ponovno oživljava-
nje od davnina postojeće mogućnosti predstavljanja.
koja se iznova može otkriti u najrazličitijim glavama
i u najrazličitija vremena, dakle nikakve nasleđene
predstave!
Namemo sam uiazio u pojedinosti ovog slučaja
da bih posredovao konkretno sagledavanje one du-
boke psihičke delatnosti, kolektivno nesvesnog. Sa-
žeto želeo bih da napomenem da bismo morali u neku
ruku razlikovati tri psihička stupnja: 1. svest, 2. lič-
no nesvesno, koje se najpre sastoji od svih onih sadr-
žaja koji su postali nesvesni, zbog toga što su ili iz-
gubili svoj intenzitet i stoga dospeli u zaborav, ili
zbog toga što se od njih distancirala svest (tzv. poti-
skivanje), i zatim od onih sađržaja, delom čulnih
opažaja, koji zbog svog neznatnog intenziteta nikada
nisu dospeli do svesti a ipak nekako prodrli u psihu,
3. kolektivno nesvesno, koje kao nasleđeni posed mo-
gućnosti predstavljanja nije individualan, već opšte
ljudski, čak opšte životinjski i predstavlja zapravo
osnovu individualno psihičkog.
Citav ovaj psihički organizam tačno odgovara
telu, koje doduše uvek individualno varira, ali je po-
red toga u svim bitnim osnovnim crtama opšte ljud-
sko telo, koje imaju svi, a koje u svom razvitku i
strukturi ima još žive one elemente, koji ga spajaju
sa beskičmenjacima i najzad čak i sa protozoama.
Teorijski bi čak iz kolektivno nesvesnog moralo biti
moguće izdvojiti ne samo psihologiju crva već i
ćelije.
Svi smo uvereni da bi bilo nemoguće živi orga-
nizam razumeti bez njegove povezanosti sa uslovima
sredine. Postoji bezbroj bioloških činjenica koje se
mogu objasniti samo kao reakcione pojave na uslove

242
sredine, tako recimo slepilo pećinskog proteja, speci-
fiteti crevnih parazita, posebno anatomija kičmenja-
ka prilagođenih za život u vodi.
Isto važi i za psihu. I njena svojstvena orga-
nizacija mora biti najčvršće povezana sa uslovima
sredine. Od svesti bismo mogli očekivati reakcije i
pojave prilagođavanja na sadašnjost, pošto je svest u
izvesnom smislu onaj deo psihe koji je pretežno
uključen u trenutna zbivanja; nasuprot tome od ko-
lektivno nesvesnog, kao bezvremenske i opšte psihe
možemo očekivati reakcije na najopštije i uvek pri-
sutne uslove psihološke, fiziološke i fizikalne'prirode.
Kolektivno nesvesno — ukoliko sebi uopšte sme-
mo dozvoliti neki sud o tome — izgleda da se sastoji
od nečega kao što su mitološki motivi ili slike, zbog
čega su mitovi naroda zapravo eksponenti kolektivno
nesvesnog. Celokupna mitologija bi bila jedna vrsta
projekcije kolektivno nešvesnog. Najjasnije to vidi-
mo na zvezdanom nebu, čiji se haotični oblici sređuju
pomoću projekcije slika. Odatle se objašnjavaju uti-
caji sazvežđa koje nudi astrologija — oni nisu ništa
drugo do nesvesno introspektivno opažanje delatno-
sti kolektivno nesvesnog. Kao što su se na nebo pro-
jektovale konstelacione slike, tako su se slične i dru-
ge figure projektovale u legende i bajke ili u istorij-
ske ličnosti. Stoga kolektivno nesvesno možemo istra-
živati na dva načina — ili u mitologiji ili analizom
individue. Kako ovde nisam u stanju da pružim ma-
terijal za analizu individue, moram se ograničiti na
prvi način. Mitologija je, međutim, tako široko polje,
da odatle možemo izdvojiti samo nekoliko tipova. Isto
tako je i broj uslova sredine beskrajan, tako da i ovde
možemo obraditi samo nekoliko tipova.
Kao što je telo sa svojim posebnim svojstvima si-
stem prilagođavanja na uslove sredine, tako i psiha
mora pokazivati takve organe ili funkcione sisteme,
koji odgovaraju normalnom fizikalnom sticaju pri-
lika. Time ne mislim na organski uslovljene čulne
funkcije, već mnogo pre na neku vrstu psihičkih po-
java paralelnih sa fizičkim pravilnostima. Tako se,
na primer, svakodnevni hod sunca i menjanje dana

16* 243
i noći mora psihički odslikati u obliku od davnina
urezane slike. Mi ne možemo dokazati jednu ovakvu
sliku; ali šta nalazimo umesto toga, to su više ili ma-
nje iantastične analogije fizičkog zbivanja: svakog
jutra se Bog-junak rađa iz mora, on se penje u sun-
čeva kola. Na zapadu ga čeka Velika Majka, koja ga
uveče proguta. U trbuhu aždaje on putuje po dnu
noćnog mora. Posle užasne borbe sa noćnom zmijom
izjutra se ponovo rađa.
Ovaj mitski konglomerat neosporno sadrži ko-
piju fizičkih pojava i to tako jasno da, kao što je po-
znato, veliki broj naučnika pretpostavlja da primi-
tivni ljudi iznalaze odgovarajuće mitove da bi uop-
šte bili u stanju da objasne fizičke pojave. Neospomo
je da su prirodne nauke i filozofija izrasle iz ove
osnove. Ali smatram malo verovatnim da primitivni
čovek iz potrebe za objašnjenjem smišlja takve stvari
kao neku vrstu fizikalne ili astronomske teorije.
Ono što za sada možemo reći o mitskim tvorevi-
nama je da je fizičko zbivanje očigledno prodrlo u
psihu u obliku ovog fantastičnog rastočavanja i tamo
zadržano, tako da nesvesno još i danas reprodukuje
slične slike. Naravno da se postavlja pitanje: zašto
psiha ne registruje stvarno zbivanje, već samo fan-
taziju o fizičkom zbivanju?
Ako se prenesemo u dušu primitivnog čoveka,
onda ćemo odmah razumeti zašto je to tako. On na-
ime živi u svom svetu u takvom »participation mys-
tique«, kako Levi-Brul naziva ovu psihološku činje-
nicu, da između subjekta i objekta ni izdaleka ne
postoji ona apsolutna razlika kao u našem racional-
nom razumu. Ono što se dešava izvan njega dešava se
i u njemu, a ono što se dešava u njemu dešava se i
izvan njega. U ovom smislu posmatrao sam vrlo lep
primer kada sam boravio kod Eigonija, primitivnog
plemena u istočnoj Africi. Oni običavaju da pri iz-
lasku sunca pljuju u šake a zatim da dlanove drže
naspram sunca, koje upravo nailazi na horizontu.
Kako reč »atiista« .označava istovremeno i boga i
sunce, zapitao sam: »Da li je sunce bog?« Odbili su
to uz smeh kao da sam rekao nešto izvanredno glupo.

244
Kako je sunce upravo bilo u zenitu, pokazao sam na
njega i zapitao: »Kada se sunce nalazi ovde, vi kažete
da ono nije bog, međutim, kada je ono na istoku, onda
kažete ono je Bog.« Ovome je usledilo neodlučno ću-
tanje sve dok stari poglavica nije uzeo reč i rekao:
»Tako je to. Tačno je da sunce gore nije bog, ali kada
izlazi, to je bog (ili tada je ono bog).« Koja je od ovih
dveju verzija tačna, primitivnom duhu je svejedno.
Izlazak sunca i njegovo osećanje spasenja, za njega
su isti božanski događaj, kao što su noć i njegov strah
jedno te isto. Njegov afekat mu je, prirodno, bliži od
fizike, zbog toga registruje svoje afektivne fantazije;
tako mu noć znači zmiju i hladni dah duhova, nasu-
prot tome jutro znači rađanje lepog boga.
Kao što postoje mitološke teorije koje žele da sve
izvedu od sunca, ima i lunarnih teorija koje žele to
isto da učine sa mesecom. Ovo dolazi jednostavno
stoga što stvamo postoji bezbroj mesečevih mitova,
među njima bezbroj u kojima je mesec sunčeva žena.
Mesec je promenljivi doživljaj noći. Zbog toga se po-
klapa sa seksualnim doživljajem primitivnog čoveka
sa ženom, koja je za njega isto tako događaj noći. Ali,
mesec može biti i zapostavljeni sunčev brat, pošto
noću spavanje remete uzbudljive i loše misli o moći i
osveti. Mesec ometa spavanje, on je i receptakulum
duša umrlih, pošto se u snovima noći mrtvi ponovo
vraćaju, a u strašljivoj nesanici javljaju se utvare
prošlosti. Mesec znači i sumanutost (lunacy). Doživ-
ljaji ovakve vrste su ono što zadržava psiha umesto
promenljive mesečeve slike.
U psihi se ne zadržavaju kao slike niti grom i
munja, niti kiša i oblaci, već fantazije koje je prouz-
rokovao afekat. Jednom sam doživeo vrlo jak zemljo-
tres i moje prvo, neposredno osećanje je bilo da ne
stojim na dobro poznatoj čvrstoj zemlji, već na leđi-
ma džinovske životinje koja se stresa. Ova slika se
utisla u sećanje, a ne fizička činjenica. Kletve ljudi
uperene protiv zahuktale stihije, njihov strah od raz-
besnele prirode davali su nešto ljudsko ovoj jarosti
prirode, tako da je čisto fizički elemenat postajao
razgnevljeni bog.

245
 Na sličan način kao fizički uslovi sredine i fizio-
loški uslovi, nagoni zavisni od žlezda, pobuđuju afek-
tivno jako naglašene fantazije. Seksusdnost se pojav-
ljuje kao bog plodnosti, kao grozni ženski demon, kao
sam đavo sa dionizijevskim kozjim nogama i nedolič-
nim licem, ili kao strašna, sklupčana zmija.
Glad stvara od namirnica bogove kojima neki
meksički Indijanci čak daju godišnji raspust u cilju
odmora na taj način što se inače korišćene namirnice
jedno vreme ne jedu. Stari faraoni su slavljeni kao
jelci bogova. Oziris je pšenica, sin zemlje, stoga još
uvek nafora mora da bude od pšeničnog brašna, bog
koji biva pojeden, isto tako i Jakhos, tajanstveni bog
eleusinskih misterija. Mitrasov bik je jestiva plod-
nost zemlje.
Psihološki uslovi sredine naravno da ostavljaju
za sobom iste mitske tragove. Opasne situacije, bilo
da su ugrožavanje tela ili duše, pobuđuju afektivno
jako obojene fantazije i ukoliko se takve situacije
tipično ponavljaju, iz toga se formiraju isti arhetipo-
vi, kako ja uopšte nazivam mitske motive.
Aždaje vršljaju po vodenim tokovima, naročito
vole gaz ili druge opasne prelaze, džinovi i drugi đa-
voli u bezvođnim pustinjama ili opasnim liticama,
duhovi mrtvih borave u jezivom šipražju bambusove
šume, izdajnički vilenjaci i vodene zmije u morskim
dubinama i brzacima. Moćni duhovi predaka ili bo-
govi žive u značajnom čoveku, razorna snaga fetiša
se nalazi u stranom i neobičnom. Bolest i smrt nikada
nisu prirodni, već uvek uzrokovani duhovima ili ve-
šticama. čak i oružje, koje je ubilo, je mana, to jest
obdareno neobičnom snagom.
A kako stoji stvar, možemo se zapitati, sa naj-
običnijim i najbližim, najneposrednijim zbivanjima,
sa mužem, ženom, ocem, majkom, detetom? Ove naj-
običnije i večito ponavljane činjenice stvaraju naj-
moćnije arhetipove, čiji se stalni uticaj svuda nepo-
sredno može prepoznati i u ovo naše, racionalističko
doba. Uzmimo za primer hrišćansku dogmatiku: troj-
stvo se sastoji od Boga-Oca, Sina i Svetoga Duha,
koji je predstavljen Astartinom pticom; golubom,

246
koji se u početku hrišćanstva nazivao i Sofija i bio
ženskog pola. Očigledna zamena za to je obožavanje
Marije u novijoj crkvi. Ovde imamo porodični arhe-
tip iv iupavlcp iĆTtcp »na nebeskom mestu«, kako se
izrazio Platon, pri svečanoj formulaciji poslednje
tajne. Hristos kao ženik, crkva nevesta, krstionica
uterus ecclesiae, kako se još uvek naziva u benedictio
fontis tekstu. Sveta vodica sa dodatkom soli — vrsta
plodove ili morske vode. Hierosgamos ili sveto ven-
čanje, kod gore pomenutih benediktanaca slavi se u
Sabbatus sanctus, gde se upaljena sveća, kao falusni
simbol »tri puta umače u krstionicu, da bi se oplo-
dila krštena voda i podarilo joj se svojstvo da ponovo
rodi krštenika (quasimodogenitus). Mana ličnost, le-
kar, je pontifex maximus, papa, crkva mater ecclesia,
magna mater magijske snage, ljudi su bespomoćna 1
nemilosrdna deca.'
Taloženje snažnih, afektivnih i slikama bogatih
iskustava svih predaka o ocu, majci, detetu, muškar-
cu, ženi, o magijskoj ličnosti, o stradanjima tela i
duše, podigao je ovu grupu arhetipova, u nesvesnom
priznanju njihovih ogromnih psihičkih snaga, do naj-
viših principa koji formulišu i regulišu religijski, pa
čak i politički život.
Našao sam da razumljivo poimanje ovih stvari
ništa ne smanjuje od njine vrednosti, već naprotiv
pomaže da se njihovo ogromno značenje ne samo
oseti već i da se uvidi. Ova snažna projekcija dozvo-
ljava katoliku da znatan deo njegovog kolektivno ne-
svesnog doživi u opipljivoj stvamosti. On ne mora
da traga za autoritetom, za nadmoćnošću, otkriva-
njem, sponom sa večnošću i bezvremenošću, već je
to prisutno i njemu dostupno — u presvetosti svakog
oltara boravi mu Bog. Protestantu i Jevrejinu je re-
zervisano traženje, pošto je prvi u izvesnom smislu
razorio zemaljsko telo božanstva, a drugi ga nikad
nije dostigao. Kod obaju arhetipovi, koji su katolič-
kim hrišćanima postali vidljiva i oživotvorena stvar-
nost, leže u nesvesnom. Na ovom mestu, na žalost, ne
mogu dublje ulaziti u značajne razlike u stavovima
naše kulturne svesti prema nesvesnom. Hteo bih

247
 samo da pokažem da je pitanje stava kontroverzno i
da očigledno spada u najveće probleme čovečanstva.
Ovo je razumljivo bez daljnjega kada se shvati
da je nesvesno, kao celokupnost svih arhetipova, ta-
log sveg čovekovog doživljavanja unazad sve do nje-
govih najtamnijih početaka i to nikakav mrtvi talog
— u izvesnom smislu napušteno polje ruševina — već
živi reakcijski i pripravnosni sistemi, koji nevidlji-
vim i stoga uticajnijim putem određuju individualni
život. Ali u izvesnom smislu to nije samo gigantska
istorijska predrasuda, već istovremeno i izvor in-
stinkata, pošto arhetipovi nisu ništa drugo do oblici
manifestacije instinkata. Iz životnog izvora instinka-
ta, međutim, teče i sve stvaralačko, tako da nesvesno
nije samo istorijska uslovljenost, već istovremeno
rađa stvaralački impuls — slično prirodi, koja je stra-
hovito konzervativna a u svojim stvaralačkim čino-
vima ukida svoju sopstvenu istorijsku uslovljenost.
Stoga nije čudo što je za sve ljude svih vremena i
krajeva bilo goruće pitanje kako čovek treba najbolje
da se ponaša prema ovom nevidljivom uslovu. Da se
svest nikada nije bila otcepila od nesvesnog — ve-
čito ponavljani događaj simboliziran u padu anđela i
u neposlušnosti prvih roditelja — to ne bi ni nastao
ovaj problem, isto kao što ne bi nastalo ni pitanje
prilagođavanja uslovima sredine.
Zbog postojanja individualne svesti postaju sve-
sne ne samo teškoće spoljnjeg već i unutrašnjeg ži-
vota. Kao što primitivnog čoveka sredina dočekuje
prijateljski ili neprijateljski, tako mu i uticaji nesve-
snog izgledaju kao sila koja mu se suprotstavlja, sa
kojom on ima da se razračtma isto onako kao i sa
njegovim vidljivim svetom. Ovoj svrsi služe njegovi
bezbrojni magijski obredi. Na višem stupnju civiliza-
cije istu svrhu ispunjavaju religije i filozofije i sva-
gda, kada počne da otkazuje jedan ovakav sistem pri-
lagođavanja, nastaje opšta uznemirenost i počinju
pokušaji da se nađu novi, pogodni oblici odnosa sa
nesvesnim.
Našoj modernoj prosvećenosti ove stvari uosta-
lom izgledaju daleke. Kada govorim o snagama psi-

248
hičke pozadine, o snagama nesvesnog i njihovu real-
nost poredim sa vidljivim svetom, često se susrećem
sa osmehom neverice. Ali ovima kao odgovor moram
postaviti pitanje koliko ima ljudi u obrazovanom sve-
tu koji su još uvek pristalice teorije duhova i mane,
drugim rečima koliko ima miliona Christian Scien-
tists i spiritista? Ne bih dalje gomilao ovakva pitanja.
Ona mogu samo da ilustruju činjenicu da je pfoblem
nevidljive psihičke uslovljenosti još isto toliko živ
kao što je odvajkada bio.
Kolektivno nesvesno je snažna duhovna nasled-
na masa ljudskog razvitka, ponovno rođena u svakoj
indiviđualnoj moždanoj struktiiri. Nasuprot tome
svest je efemema pojava, koja omogućava sva tre-
nutna prilagođavanja i orijentacije, zbog čega se njen
učinak najpre može uporediti sa orijentacijom u pro-
storu. Nasuprot tome nesvesno sadrži izvor pogon-
skih psihičkih snaga i oblike i kategorije koje ih re-
gulišu — arhetipove. Sve najjače ideje i predstave
čovečanstva svođe se na arhetipove. Ovo je naročito
slučaj kod religijskih predstava. Ali izuzetak od toga
nisu ni naučni, filozofski i moralni centralni pojmovi.
U svom sadašnjem obliku oni su varijante prapred-
stava nastale kroz svesnu primenu i prilagođavanje,
pošto je funkcija svesti ne samo da spoljni svet prima
i razaznaje preko čula, već i da unutrašnji svet stva-
ralački prevodi u spoljni svet.
 VIII

TEORIJSKA RAZMISLIANJA
O SUŠTINI PSIHIĆKOG
 TEORIJSKA RAZMISLJANJA O SUSTINI
PSIHICKOG

A. ISTORIJSKI PRISTUP PITANJU NESVESNOG

Jedva da postoji područje nauke koje jasnije ođ

psihologije demonstrira duhovne promene od antič-
kih do novih vremena. Njena istorija* do XVII veka
uglavnom se sastoji od nacrta dogmi o duši, a da se
ona nijednom rečju ne pominje kao objekt istraži-
vanja. Kao neposredna datost izgledala je svakom
misliocu do te mere poznata da je mogao biti ubeđen
da duši nije potrebno dodatno ili čak objektivno isku-
stvo. Ovaj stav je neobično stran modemom stanovi-
štu, pošto smo danas mišljenja da je izvan svekolike
subjektivne izvesnosti potrebno još i objektivno isku-
stvo da bi se obrazložilo neko mišljenje koje ima pre-
tenzija da bude naučno. Uprkos svemu tome i danas
je još uvek teško u psihologiji konsekventno sprove-
sti čisto empirijsko, odnosno fenomenološko gledište,
pošto je još uvek duboko ukorenjeno u našem ubeđe-
nju prvobitno gledište da je duša, kao neposređna
datost, nešto najpoznatije. Ne samo da svaki laik u
datoj situaciji daje svoj sud, već i svaki psiholog i to
ne samo u odnosu na subjekt već i, što je mnogo teže,
u odnosu na objekt. čovek zna ili pre veruje da zna
šta se kod drugog zbiva i šta mu odgovara. To je ma-
['] Prvi put objavljeno u Eranos-godišnjaku XIV (1946)
pod naslovom: Der Geist der Psychologie. Ovaj se opravdava
i temom tadašnjeg skupa: »Geist und Natur«.
- Siebeck: Geschichte der Psi/chologie.

253
nje zavisno od suverenog omalovažavanja različito-
sti već mnogo više od prečutne pretpostavke istovet-
nosti. Zbog ove druge pretpostavke čovek je nesvesno
sklon verovanju u opštu vrednost subjektivnih mi-
šljenja. Ovakvo stanje pominjem samo stoga da bih
pokazao da, uprkos progresivnom empirizmu tokom
tri stotine godina, prvobitni stav još uopšte nije išče-
zao. Njegovo prisustvo pokazuje samo kako se teško
forniira prelazak sa starih, filozofskih ka modernim.
empirijskim shvatanjima.
Naravno da ranije gledište nije primetilo da
njegove postavke nisu ništa drugo do psihički feno-
meni, ukoliko je postojala naivna pretpostavka da se
čovek pomoću uma, odnosno razuma, može u izvesnoj
meri iskobeljati iz svoje psihičke uslovljenosti i preći
u nadpsihičko, racionalno stanje. ćovek još uvek za-
zire da ozbiljno prihvati sumnju da iskazi duha nisu
na kraju krajeva ništa dirugo do simptomi izvesnih
psihičkih uslova.* Ovo pitanje je očevidno, ali ono
ima dalekosežne, revolucionarne posledice u tolikoj
meri da je shvatljivo previđanje ovog pitanja ne
samo nekada već i u novije vreme. Danas smo još
daleko od toga da sa Ničedm filozofiju ili čak teolo-
giju posmatramo kao »anciila psychologiae«, pošto
čak ni sam psiholog nije bez daljnjeg voljan da svoje
iskaze bar delimično smatra subjektivno uslovljenim.
O istovrsnosti subjekata može se govoriti samo uko-
liko su ovi u velikoj meri nesvesni, to jest nesvesni
svoje stvame različnosti. Naime, što je čovek nesve-
sniji, utoliko će više slediti opšti kanon psihičkog zbi-
vanja. Ali, što je više svestan svoje individualnosti,
tim više prodire u prvi plan njegova razlika u odnosu
na druge subjekte i tim manje će odgovarati opštim
očekivanjima. Isto tako mnogo manje se mogu pred-
videti njegove reakcije. Ovo drugo je zbog toga što
je individualna svest uvek više izdiferencirana i šira.
Ali što postaje šira, tim se više uočavaju razlike i tim
više se emancipuje od kolektivnih zakonomernosti.

3 Ovo stvarno važi samo za staru psihologiju. U novije

vreme gledište se znatno promenilo.

254
pošto proporcionalno proširenju svesti raste stepen
empirijske slobode volje.
Dakle, u onoj meri u kojoj se povečava indivi-
dualna diferencijacija svesti, smanjuje se objektivna
važnost i povećava se subjektivnost neposredne spo-
znaje iste, i ako ne uvek neophodno i de facto, a ono
ipak u očima sredine. Ako jedno gledište treba da
bude važeće, onda mora steći odobravanje što je mo-
guće većeg mnoštva, nezavisno od argumenata koji
se iznose njemu u prilog. Tačno je i važi ono u šta
veruju mnogi jer to potvrđuje jednakost svih. Ali za
diferenciranu svest više nije po sebi razumljivo kada
se sopstvena pretpostavka slaže sa pretpostavkama
drugih i vice versa. Ovaj logički razvoj doneo je sa
sobom da je u, za nauku tako značajnom XVII veku,
psihologija počela da napreduje pored filozofije, a
Hristijan August Volf (1679—1754) (Christian August
Wolff) je bio prvi koji je govorio o »empirijskoj« ili
»eksperimentalnoj« psihologiji4 i time priznao da je
neophodno psihologiji dati nove temelje. Ona se mo-
rala odvojiti od racionalnog određivanja istine kojim
se služila filozofija, pošto je postepeno postajalo ja-
sno da nijedna filozofija nije posedovala onu opštu
važnost, koja bi bila ravnomemo pravična prema ra-
znolikosti individua. Kako je i u principijelnim pita-
njima bio moguć neodređeni broj subjektivno razli-
čitih iskaza, čije važenje je opet samo subjektivno
moglo da se ospori, prirodno da je zbog svega postalo
neophodno da odbaće filozofski argument a da se na
njihovo mesto stavi iskustvo. Na taj način psihologija
je postala prirodna nauka.
Svakako da je u početku filozofiji bilo prepu-
šteno široko područje takozvane racionalne ili spe-
kulativne psihologije i teologije, i tek tokom slede-
ćih vekova psihologija je mogla postepeno da se ra-
zvije u prirodnu nauku. Ovaj proces još ni danas nije
završen. Još uvek je psihologija kao predmet na
mnogim univerzitetima pridođana filozofskom fakul-
tetu i po pravilu u rukama stručnih filozofa, i još *

* Psychologia empirica.

255
uvek postoji »medicinska« psihologija koja traži uto-
čište na medicinskom fakultetu. Zvanično je dakle
situacija dobrim delom još srednjovekovna, pri čemu
su negde čak prirodne nauke prepuštene filozofiji uz
lažno ime »prirodno-filozofske nauke«.5 Iako je od
pre najmanje dva veka jasno da filozofija u prvoj
liniji zavisi od psiholoških pretpostavki, ipak je uči-
njeno sve moguće da se bar zamagli autonomija isku-
stvenih nauka, nakon što se više nije moglo prevideti
otkriće kruženja zemlje oko sunca i jupiterovih me-
seca. Od svih prirodnih nauka do sada je psihologija
najmanje uspela da osvoji svoju samostalnost.
Ova zaostalost izgleda mi značajna. Položaj psi-
hologije može se uporediti sa stanjem neke od psi-
hičkih funkcija koju inhibuje svest. Od strane svesti,
kao što je poznato, prihvata se sa pravom na posto-
janje samo onaj udeo koji se podudara sa dominant-
nim tendencijama u svesti. Onome što se sa tim ne
podudara čak se odriče postojanje, uprkos i nasuprot
činjenici da su prisutni mnogobrojni fenomeni, od-
nosno simptomi, koji dokazuju suprotno. Svaki po-
znavalac ovakvih psihičkih procesa zna sa kakvim se
izgovorima i samoobmanama postiže otcepljivanje
onoga što ne konvenira jedinki. Isti je slučaj i u
empirijskoj psihologiji: kao disciplina opšte filozof-
ske psihologije eksperimentalna psihologija je dopu-
štena kao ustupak prirodno-naučnoj empiriji uz bo-
gatu prožetost sa filozofskim stručnim terminima.
A psihopatologija je ostavljena medicinskom fakulte-
tu kao redak privesak psihijatrije. »Medicinsku« psi-
hologiju uz to još ili uopšte ne uzimaju u obzir ili joj
pridaju neznatan značaj na univerzitetima.'
Namemo se izražavam nešto drastičnije da bih
što reljefnije prikazao stanje psihologije krajem XIX
i početkom XX veka. Za tađašnju situaciju reprezen-
tativno je Vuntovo gledište, već i stoga što je iz nje-
gove škole potekao niz znamenitih psihologa, koji su *

5 U anglosaksonskim zemljama doduše postoji .stepen

»doctor scientiae« a psihologija uživa veću samostalnost.
* Od nedavno je nastupilo izvesno poboljšanje ovakvog
stanja.

256
dali ton početku XX veka. U njegovoj Grundriss der
Psychologie (Osnovi psihologije) Vunt kaže (str. 248):
»Za neki elemenat koji se izgubio iz svesti smatraće-
mo da je postao nesvestan tek onda ako pri tome
pretpostavljamo mogućnost njegove obnove, to jest
njegovo ponovno vraćanje u aktuelne veze psihičkih
tokova. Nase poznavanje nesvesno postalih elemena-
ta nije veće od ove mogućnosti obnavljanja. Stoga ovi
formiraju nastrojenost ili dispoziciju za nastajanje
budućih sastojaka psihičkih zbivanja... Stoga su za
psihologiju sasvim hesplodne pretpostavke o postoja-
nju ’nesvesnog’ ili o bilo kakvim ’nesvesnim zbiva-
njima,?, ali postoje psihičke propratne pojave onih
psihičkih dispozicija, koje se mogu delom direktno
dokazati a delom se mogu naslutiti pomoću iskustva.«
Jedan od predstavnika Vuntove škole smatra »da
se jedno psihičko stanje ne može nazvati psihičkim
ako bar nije doprlo do praga svesti.« Ovaj argumenat
pretpostavlja, odnosno tvrdi, da je samo svest psi-
hička a samim tim da je sve psihičko svesno. Pri tom
se autoru desilo da kaže: jedno »psihičko stanje«,
iako je po logici stvari trebalo da kaže »jedno. sta-
nje«, pošto upravo osporava da je takvo stanje psi-
hičko. Drugi argumenat glasi: najjednostavnija psi-
hička činjenica je osećaj. Ovaj se ne može razložiti u
prostije činjenice. Zbog toga ono što prethodi ose-
ćaju ili ono što mu je u osnovi nikada nije psihičko,
već fiziološko, dakle: nema nesvesnog.
Herbart je jednom rekao: »Ako jedna predstava
potpadne ispod praga svesti, ona nastavlja da živi u
latentnom obliku, u stalnom nastojanju da se vrati
preko praga i da potisne ostale predstave.« U ovom
obliku rečenica je nesumnjivo netačna, pošto genuino
zaboravljeno uopšte nema nikakvu tendenciju da se
ponovo vraća. Ali da je Herbart umesto »predstava«
rekao »kompleks« u modernom smislu tog pojma, re-
čenica bi bila bezgranično tačna. Jedva da grešimo,
ukoliko smatramo da je on stvarno i mislio nešto
tako. Ovoj rečenici jedan filozofski protivnik nesve- * 17

7 Kurziv moj.
17 Jung, Odabrana 6ela, I 257
snog naćinio je vrlo jasnu primedbu: »Ako se ovo
prihvati, onda je čovek prepušten svim mogućim hi-
potezama o nesvesnom, hipotezama koje ne može
držati pod kontrolom nikakvo posmatranje.«* Oči-
gledno je da se kod ovog autora ne radi o tome da se
prihvati određena činjenica, već je odlučujući strah
da se ne dospe u sve moguće teškoće. A otkud zna
da takvu hipotezu ne bi moglo da kontroliše nijedno
posmatranje? Za njega je to očigledno a priori jasno,
Ali u Herbartova posmatranja on se uopšte ne upušta,
Ovu upadicu ne navodim zbog toga da bih joj
pridodao neki stvarni značaj, već samo stoga što je
karakteristična za zastareli filozofski stav naspram
iskustvene psihologije. Sam Vunt je mišljenja da se
kod takozvanih »nesvesnih zbivanja« »ne radi o ne-
svesnim, već svuda samo o tamno svesnim psihičkim
elementima« i da se u »hipotetičnim nesvresnim zbi-
vanjima stvarno mogu supstituisati dokažljive ili bar
beznačajna hipotetična svesna zbivanja.«8 9 Ovaj stav
znači jasno odbijanje nesvesnog kao psihološke hipo-
teze. Slučajeve double conscience on objašnjava po-
moću »promena individualne s ve s t i . . . do koje ne
retko dolazi kontinuirano, u stalnim prelazima i ko-
jima se ovde, pomoću nasilnog i činjenicama oprec-
nog preinačavanja, zamenjuje veći deo individualne
svesti.« Ove druge — tako argumentuje Vunt — »mo~
rale bi ipak da se javljaju istovremeno u jednoj te
istoj individui.« Ovo, kaže on, »u istinu nije slučaj«
Bez sumnje nije moguće da se u jednoj individui isto~
vremeno, i to grubo uočljivo, ispoljavaju dve svesti.
Zbog toga su ova stanja po pravilu naizmenična. Me-
đutim, Žane je dokazao da dok jedna svest tako reći
gospodari glavom, druga svest može istovremeno stu-
piti u kontakt sa posmatračem pomoću obrasca izra-
ženog u obliku pokreta prstiju.10 Dakie, dvostruka
svest može vrio lako biti istovremena.

8 Villa, Einteitung in die Psgchologie der Gegmtoart

p. 339.
9 Grundziige der phgsiologischen Psgchologie, III, p 32T
49 VAutomatisme psychologique. p 238. 1 243,

258
 Vunt smatra da je ideja o dvostrukoj svesti,
dakle »nadsvestu i »podsvesti« u Fehnerovom
(Fechner)11 * smislu još jedan »preživeli zaostatak iz
psihološkog misticizma« šelingove škole. On se oči-
gledno sudara sa činjenicom da je nesvesno predsta-
va takve vrste da je niko »nema« (Fechner, Psycho-
physik, p. 439). U ovom slučaju postaje i reč »pred-
stava« neupotrebljiva, pošto već sugeriše određeui
subjek^t kome je nešto predstavljeno. Ovde leži bitni
razlog zašto Vunt odbija postojanje nesvesnog. Me-
đutim, ova teškoća se lako može zaobići na taj načih
što se umesto »predstava« ili »osećaj« govori o sa-
držajima, što ja po pravilu i činim. Ovde moram da
se unapred osvrnem na ono čime ću se kasnije baviti
još iscrpnije, naime na činjenicu da za nesvesne sa-
držaje prianja nešto kao predstavljenost, odnosno
svest, zbog čega ozbiljno dolazi u obzir razmatranje
pitanja nesvesnog subjekta. Međutim, taj nije iden-
tičan sa sopstvenim Ja. Da su to za Vunta uglavnom
»predstave« vidi se i u njegovom odbacivanju ideje
0 »urođenim predstavama«. Kako doslovce on raz-
matra ovu ideju, pokazuje njegov način izražavanja:
»Kada bi novorođena životinja stvarno unapred ima-
la predstavu o svim radnjama koje preduzima, kakvo
bi se onda bogatstvo anticipiranih životnih iskustava
nalazilo u životinjskim i ljudskim instinktima, a kako
izgleda neshvatljivo da ne samo čovek već i životinje
najveći deo usvaja tek preko iskustva i učenja!«*
Ali, uprkos tome postoji urođeni pattem of behaviour
1 isto toliki posed ne anticipiranog, već nagomilanog
životnog iskustva, samo tu se ne radi o »predstava-
ma« već o nacrtima, planovima ili slikama koji su.
iako nepoznati sopstvenom Ja, ipak tako realne kao
Kantovih 100 talira ušivenih u postavu kaputa, koje
je vlasnik zaboravio. Ovde se Vunt mogao setiti Vol-

11 Elemente der Psychophysik, II, p. 483. Fehner kaže da

za »pojam psihofizičkog praga, za pojam nesvesnog uopšte
postoje čvrste osnove. Psiholog ne može apstrahovati nesve-
sne osećaje, predstave, odnosno dejstvo nesvesnih osećaja,
predstava.«
u Grundziige, III, p. 328.

n* 259
fa, koga i sam pominje i na njegova izdvajanja »ne-
svesnih« stanja, o kojima se može, po njemu, dono-
siti zaključci samo na osnovu onoga što se nalazi u
našoj svesti.13
U »urođene predstave« spadaju i »elementarne
zamisli« Adolfa Bastijana (Adolf Bastian)14, koje se
mogu shvatiti kao svuda prisutni analogni osnovni
oblici saznanja, dakle nešto istovetno onome što da-
nas formulišemo kao »arhetipovi«. Naravno da Vunt
odbija ovo gledište, stalno pod sugestijom da se radi
o »predstavama« a ne dispozicijama. On kaže da »po-
reklo jedne te iste pojave na različitim mestima do-
duše nije apsolutno nemoguće, ali prema empirij-
skom psihološkom stanovištu u najvećem stepenu ne-
verovatno.«15 On osporava »duševno skupho imanje
čovečanstva« a u ovom smislu i odbacuje ideju smi-
saonog simbolizma mitova sa karakterističnim obra-
zloženjem da je nemoguća pretpostavka da se iza
mita krije »pojmovni sistem«.16 Veleučena pretpo-
stavka da je nesvesno ništa manje nego baš pojmovni
sistem nije postojala u Vuntova vremena, a kamoli
pre ili posle njih.
Bilo bi netačno pretpostaviti da je odbijanje ide-
je o nesvesnom u akademskoj psihologiji na kraju
prošlog i početkom ovog veka prihvatano bez izuzet-
ka. To uopšte nijo slučaj, tako da nesvesnom ne samo
Fehner17, već kasnije Lips pridaje čak odlučujući zna-

13 Grundziige, III, p. 326. Wolff: Verniinfftige Gedancken

von Gott, der Welt und der Seele des Menschen. Par. 193.
14 Ethnische Elementargedanken in der Lehre vom
Menschen i Der Mensch in der Geschichte, I, p. 166, 203. i
II, 24.
Volkerpsychologie, V, 2. deo, p. 460.
15

L. c., IV, 1. deo, p. 41.

16
17 Fehner kaže: »Osećaji, predstave dakako da prestaju
da egzistiraju kao stvarne u stanju nesvesnog... ali se u
nama nešto nastavlja,' psihofizička delatnost« itd. (Elemente
der Psychophysik, 2. deo, p. 439). Ovaj zaključak je nešto
neoprezan utoliko što psihički proces ostaje više ili manje
isti, bio on nesvestan ili ne. »Predstava« ne postoji samo u
njenom predstavljanju, već i — a to je glavno — u njenoj
psihičkoj egzistencijalnosti.

260
čaj.10 Iako je za njega psihologija »nauka o svesti«,
on ipak govori o »nesvesnim« osećajima i predsta-
vama, koje, međutim, smatra »zbivanjima«. »Psihič-
ko zbivanje« kaže on »po svojoj prirodi, ili tačnije
po svome pojmu nije sadržaj svesti ili svesni doživ-
ljaj već je neophodno zamišljena psihička realnost
koja je u osnovi postojanja.«18 19 Međutim, razmatranje
svesnog doživljaja dovodi do uverenja da se nesvesni
osećaji i predstave ne nalaze samo povremeno u
nama, već da se psihička životna kohezija stalno
uglavnom »odigrava u nesvesnim osećajima i pred-
stavama, a'da samo ponekad, na istaknutim tačkama,
neposredno najavljuje svoje postojanje ono što de-
luje u nama u obliku odgovarajućih slika ..
.20 Tako
psihički život stalno prelazi daleko izvan onoga što
je prisutno u nama ili što može biti prisutno u obliku
sadržaja svesti ili slika.«
Lipsovi navodi uopšte ne protivureče današnjim
shvatanjima, naprotiv oni predstavljaju teorijsku
osnovu psihologije nesvesnog uopšte. Uprkos tome
još dugo se održao otpor protiv hipoteze o nesvesnom.
Tako je, na primer, karakteristično da Maks Desoar
(Max Dessoir) u svojoj »Geschichte der Neueren
Deutschen Psgchologie« (2. izd. 1902), K. G. Karusa
(C. G. Carus) i Hartmana (Hartmann) uopšte i ne
pominje.

B. ZNACAJ NESVESNOG ZA PSIHOLOGIJU

Hipoteza o nesvesnom znači veliki znak pitanja,

koji je postavljen iza pojma psihe. Duša, do tada za-
snivana na postavkama filozofskog intelekta i oprem-
ljena sa svim neophodnim sposobnostima pretila je
da se iščauri u stvar sa neočekivanim i neistraženim
svojstvima. Ona više nije predstavljala ono nepo-

18 Up. Der Begriff des Unbewussten in der Psychologie,

p. 146, i Grundtatsachen des Seelenlebens, p. 125.
19 Leitfaden, p. 64.
20 L. c., p. 65. Kurziv moj.

261
sredno znano i poznato, na čemu više nije imalo šta
da se pronalazi osim više ili manje zadovoljavajućih
definicija. Naprotiv, sada se pojavila u čudnom dvo-
strukom obličju, kao nešto sasvim poznato a istovre-
meno i nepoznato. Time je stara psihologija izbače-
na iz sedla a istovremeno doživela i revolucionarni
prevrat21 kao klasična fizika kroz otkriće radioaktiv-
nosti. Ovom prvom iskustvenom psihologu desilo se
otprilike ono što se zbilo mitološkom pronalazaču
brojnog niza koji je ređao jedno zrno graška do dru-
gog ne čineći ništa drugo do što je sledeću jedinicu
dodavao već postojećoj. Međutim, kada je osmotrio
rezultat, onda je to izgledalo tako kao da, na izgled,
nije bilo prisutno ništa drugo do 100 identičnih jedi-
nica; ali su se brojevi, koje je on smislio samo kao
nazive, neočekivano i nepredviđeno pretvorili u neo-
bične svojstvenosti sa nepromenljivim osobinama. Na
primer, tu je bilo parnih, neparnih, prostih brojeva,
pozitivnih, negativnih, iracionalnih, imaginarnih bro-
jeva itd.22 Ista stvar je i sa psihologijom: ako je duša
stvarno samo pojam, onda već samo ovaj pojam ima
nesimpatičnu nepreglednost: ona poseduje osobine za
koje niko ne bi pomislio da ih ima. Čovek može da
21 Ovde ću ponovo navesti ono što Viljem Džems kaže
0 značaju otkrića nesvesne psihe (The Varieties of Religious
Experience, p. 233): »I cannot but think that the most im-
portant step fonvard that has occurred in psychology since
1 have been a stuđent of that science is the disoovery, first
made in 1886, that... there is not only the consciousness
of the ordinary field, with its usual centre and margin, but
an addition there, to in the shape of a set of memories,
thoughts, and feelings which are extra-marginal and outside
of the primary consciousness altogether, but yet must be
classed as conscious facts of some sort, able to reveal their
presence by unmistakable signs. I call this the most im»
portant step forward because, unlike the other advances
which psychology has made, this discovery has revealed to
us an entirely unsuspected peculiarity in the constitution of
human nature. No other step forward which psychology has
made can proffer any such claim as this.« Otkriće iz 1886.
god. na koje se poziva Džems, je uvođenje pojma »sub-
liminal consciousness« od strane Frederic W. H. Myers. Da-
Ije videti dole.
22 Jedan matematičar je jednom rekao da je u nauci
sve stvorio čovek, ali da su brojevi stvoreni od Đoga.

262
tvrdi da je duša svest i njeni sadržaji; to ni u kom
slučaju ne sprečava već naprotiv potpomaže otkriće
prethodno neslućene pozadine, pravog izvora svih
fenomena svesti, jednog pre i posle, iznad i ispod
svesti. U trenutku kada čovek od jedne stvari stvara
pojam, uspeva mu da uhvati jedan od njenih aspe-
kata, pri čemu po pravilu podleže zabludi da je obu-
hvatio ^elinu. Pri tom čovek uopšte ne misli na to da
je apsolutno nemoguće totalno obuhvatanje. Cak i
jedan totalno pokrivajući pojam nije totalan, pošto
je on još i ona svojstvenost sa ne^agledivim osobi-
nama. Ova samoobmana u svakom slučaju donosi
sptpkojstvo i duševni mir: nepoznatom je dat naziv,
udaijeno je približeno toliko da se može dodirnuti
rukom. čovek ga je osvojio i ono je postalo nepovrat-
na svojina, kao ubijena divljač koja više ne može po-
beći. To je magijska procedura koju primitivni čovek
sprovodi nad stvarima a psiholog nad dušom. Čovek
više nije izvrgnut, pošto i ne sluti da upravo kroz
pojmovno obuhvatanje objekta ovaj dobija najbolju
mogućnost da razvije sva ona svojstva, koja nikada
ne bi izašla na videlo, da objekt nije sputan pomoću
shvatanja.
Pokušaji shvatanja duše u poslednja tri stoleča
sastavni su deo onog snažnog širenja upoznavanja
prirode, koje je približilo kosmos u skoro nezamisli-
voj meri. Uveličanje hiljadama puta pomoću elek-
tronskog mikroskopa takmiči se sa razdaljinama ođ
500 miliona svetlosnih godina, do kojih dopire tele-
skop. Ali daleko od toga da je i psihologija doživela
sličan razvitak kao ostale prirodne nauke; kao što
smo već videli, ona je malo uspela da se oslobodi
stega filozofije. Ipak su sve nauke funkcije duše, u
njoj je koren sveg saznanja. Ona je najveće od svih
kosmičkih čuda i conditio sine qua non sveta kao
objekta. Cudnovato je u najvećoj meri da čovečan-
stvo Zapada,. osim retkih izuzetaka, na izgled pri-
daje tako malo značaja ovoj činjenici. Pred tolikim
spoljnim objektima spoznaje subjekat sveg saznanja
povukao se u pozadinu, katkad sve do prividne ne-
-egzistencije.

263
 Duša je bila prećutna pretpostavka, koja je sa-
moj sebi izgledala poznata u svim delovima. Sa otkri-
ćem mogućnosti nesvesnog duševnog područja stvo-
rena je prilika za veliku avanturu duha, tako da se
moglo očekivati da će ova mogućnost podstaći stra-
sno interesovanje. Kao što je poznato, ovo ne samo
da nije bio slučaj, već naprotiv prema ovoj hipotezi
podigao se opšti otpor. Niko nije izvukao zaključak
da, ako subjekat saznanja, naime duša, stvarno po-
seduje i tamni, svesti ne direktno pristupačni oblik
egzistencije, onda i ovo naše saznanje mora biti u
neodređenom stepenu nepotpimo. Važnost svesnog
saznanja dovedena je u pitanje u sasvim drugačijoj i
opasnijoj meri nego što je to bio slučaj sa kritičkim
razmatranjima teorije spoznaje. Ova teorija je do-
duše postavljala ljudskom saznanju uopšte izvesne
granice, od kojih je težila da se oslobodi nemačka
idealistička filozofija posle Kanta; ali prirodne nauke
i common sense lako su izlazile sa ovima na kraj, ako
su ih uopšte i primećivale. Filozofija se ovome opira-
la u korist zasstarele ambicije čovekovog duha da
prevaziđe samog sebe i da sagleda stvari koje se na-
prosto nalaze izvan domašaja čovekovog razuma. Po-
beda Hegelova nad Kantom značila je za um i daljni
duhovni razvitak, posebno nemačkog čoveka, najte-
žu pretnju, utoliko opasniju što je Hegel bio prikri-
veni psiholog koji je velike istine iz područja subjek-
ta projektovao u kosmos koji je sam stvorio. Mi
znamo dokle danas dopire Hegelov uticaj. Kompen-
zirajuće snage ovog kobnog razvitka personifikuju se
delom u Šelingu (Schelling), delom u Šopenhaueru
(Schopenhauer) i Karusu (Carus), dok je, naprotiv,
kod Ničea potpuno probio onaj nesputani »razuzdani
Bog«, kome je još Hegel bio na tragu u prirodi.
Karusova hipoteza o nesvesnom morala je da
tadašnji dominantni pravac nemačke filozofije pogo-
di utoliko jače, što je ova na izgled upravo prevazišla
Kantovu kritiku i ne samo obnovila već i nanovo
osnovala skoro božanski suverenitet čovekovog duha
— i duha uopšte. Duh srednjovekovnog čoveka bio je
kako u dobru tako i u zlu još uvek duh božji, kome

264
je čovek služio. Kritika saznanja s jedne strane bila
je još izraz skromnosti srednjovekovnog čoveka,
s druge već odricanje ili odbijanje duha božjeg,
dakle moderno širenje i jačanje čovekove svesti u
okviru granica čovekovog uma. Svuda gde se iz čo-
vekovih procena izbacuje duh božji, stupa nesvesna
zamenska tvorevina. Kod Sopenhauera srećemo ne-
svesnu volju kao novu definiciju Boga, kod Karusa
nesvesno, a kod Hegela identifikaciju i inflaciju,
praktičko sjedinjavanje filozofskog razuma sa duhom
uopšte, čime je na izgled omogućeno ono proterava-
nje objekta, koje je u njegovoj filozofiji države dalo
najlepše izdanke. Hegel predstavlja rešenje proble-
ma proizišlih iz kritike saznanja, koja je pojmovima
pružila šanisu da dokažu svoju nepoznatu autonomi-
ju. Oni su snabdeli razum onom osionošću koja je
dovela do Ničeovog natčoveka a time i do katastro-
fe, koja nosi ime Nemačka. Ne samo umetnici, već
ponekad su i filozofi proroci.
Očevidno je da su svi filozofski iskazi, koji pre-
koračuju područje zdravoga razuma, antropomorfni
i nemaju kakvu drugačiju vrednost od one koja se
pridaje psihički uslovljenim iskazima. Filozofija kao
Hegelova je samootkrivanje psihičke pozadine a filo-
zofski uobraženost. Psihološki ona znači koliko i pro-
dor nesvesnog. Sa ovim shvatanjem slaže se osobeni,
preoštar i izveštačen Hegelov jezik. Ovaj skoro da
podseća na šizofreni govor koji koristi reči prepune
patosa da bi transcendentno podvrgao subjektivnom
obliku ili da bi banalnom pribavio šarm novog ili
beznačajno prikazao kao mudrost. Ovako usiljen je-
zik je simptom slabosti, nemoći i nedostatka supstan-
cije. Međutim, to ne sprečava upravo najnoviju ne-
mačku filozofiju da ponova koristi iste reči »sila« i
»moć«, dajući sebi privid da ne spada u nevoljnu psi-
hologiju. Jedan Višer je još poznavao ljubazniju
upotrebu nemačke ekcentričnosti.
Pored ovog elementarnog prodora nesvesnog u
zapadnjačko područje čovekovog razuma, Sopen-
hauer kao ni Karus nisu imali tla na kome bi mogli
da razrastu i razviju svoje kompenzatorno dejstvo.
Spasonosno potčinjavanje dobrome Bogu i zaštitno
distanciranje ođ mračnog demona — ovo veliko na-
sleđe iz prošlosti — u principu su kod Šopenhauera
ostali sačuvani a kod Karusa nedodirnuti utoliko što
je on pokušavao da problem reši u korenu na taj
način što ga je sa isuviše predimenzioniranog filo-
zofskog stanovišta prenosio na psihologiju. Možemo
ne uzeti u obzir filozofski stil prikazivanja kako bi
lstakli njegovu bitno psihološku hipotezu. On se bar
približio onom ranije napomenutom zaključku kada
je pokušao da sagradi sliku sveta koja sadrži i tamnu
stranu duše. Na ovoj građevini svakako je nedosta-
jalo nešto koliko bitno toliko i nečuveno, ono što bih
želeo da pobliže razmotrim.
U ovu svrhu najpre nam mora biti jasno da se
do saznanja uopšte dolazi na taj način Što se reak-
cije psihičkog sistema, koje pritiču svesti, dovode u
poredak koji odgovara ponašanju metafizičkih od-
nosno po sebi realnih stvari. Ako je psihički sistem,
kao što to žele novija stanovišta, koincidentan i iden-
tičan sa svešću, u principu ćemo moći da saznamo sve
ono što je uopšte saznajno, to jest ono što se nalazi
unutar saznajno teorijskih granica. U ovom slučaju
nema osnove za uznemirenje koje bi išlo dalje ođ
onog koje osećaju anatomija i fiziologija u odnosu
na funkciju oka ili čula sluha. Ali, ako bi se ispo-
stavilo da duša ne koincidira sa svešću, već da izvan
toga nesvesno ili drugačije funkcioniše nego njen deo
koji je sposoban da postane svestan, tada bi naš ne-
mir morao da dostigne vrlo veliki stepen. Naime, u
ovom slučaju više se ne radi o opštim saznajno teo-
rijskim granicama, već o pragu svesti, koji nas deli
od nesvesnih psihičkih sadržaja. Hipoteza o pragu
svesti i o nesvesnom znači da se neophodne sirovine
sveg saznanja, naime psihičke reakcije, pa čak i ne-
svesne »misli« i »spoznaje«, nalaze neposredno pored,
ispod ili iznad svesti, od nias odvojene samo »pragom«
a ipak na izgled nedostižne. Za sada se ne zna kako
funkcioniše ovo nesvesno, ali kako se pretpostavlja
da se radi o psihičkom sistemu onda nesvesno možda
ima sve ono što ima i svest, naime percepciju, aper-

266
cepciju, pamćenje, fantaziju, volju, afekat, osećanje,
prosuđivanje, sud itd., ali sve ovo u subliminalnom
obliku.25
Ovde se podiže zamerka koju je izrekao još Vunt,
da je nemoguće govoriti o nesvesnim »osećajima«,
predstavama«, »osećanjima« ili pak »voljnom činu«,
pošto se ovi fenomeni ne mogu predstaviti bez do-
življenog subjekta. Sem toga, ideja o pragu svesti
pretpostavlja energetski način posmatranja, po kome
svest bitno zavisi od intenziteta, to jest energije psi-
hičkih sadržaja. Kako draž izvesne jačine posoduje
natpragovne vrednosti, morali bi pretpostaviti, što se
može prihvatiti sa izvesnim opravdanjem, da psihič-
ki sadržaji poseduju određenu višu energiju da bi
mogli da prekorače prag. Ako ovu energiju poseduju
samo u maloj meri, oni ostaju, kao i odgovarajuće
čulne draži, subliminalni.
Kao što je već istakao Lips, prva zamerka se
otklanja ukazivanjem na činjenicu da psihičko zbi-
vanje po sebi i za sebe ostaje isto, bilo ono predstav-
Ijeno ili ne. Onaj ko stoji na stanovištu da se cela
psiha sastoji od fenomena svesti, taj mora svakako
insistirati na tome da se one »predstave« koje ne-
mamo*4 ne bi smele obeležavati kao »predstave«. On 23 24

23 Lewes (The Physical Basis of Mind) tako reći pretpo-

slavlja ovakvu postavku. On kaže p. 358: »Seience has va-
rious modes and degrees —■ such as Perception, Ideation,
Emotion, Volition, which may be conscious, sub-conscious, or
imconscious.« p. 363: »Consciousness and Unconsciousness
are correlatives, both belonging to the sphere of Sentience.
Every one of the unconscious processes is operant, changes
the general state of the organism, and is capable of at once
issuing in a discriminated sensation when the force which
balances it is disturbeđ«; p. 367: »They are many involuntary
actions of which we are distinctly conscious, and many vo-
luntary actions of which we are at times sub-conscious anđ
unconscious. Just as the thought which at one moment pas-
ses unconsciously, at another consciously, is in itself the
same thought... so the action which at one moment is vo-
luntary, and at another involuntary, is itself the same
action...« Lewes ide svakako isuviše daleko kada kaže (p.
373): »There is no real and essential distinction between
voluntary and involuntary actions.« Obično se između nalazi
;iedan svet.
24 Fechner. 1. c., II. p. 483.

267
bi morao da ospori svako psihičko svojstvo i onome
što preostaje od svega ovoga. Za ovo rigorozno sta-
novište psiha može imati samo fantasmagoričnu egzi-
stenciju letimičnih svesnih fenomena. Međutim, ovo
shvatanje teško se podnosi sa opštim iskustvom, koje
govori u prilog moguće psihičke delatnosti i bez sve-
sti. Lipsovo shvatanje egzistencije psihičkih procesa
po sebi bolje odgovara činjeničnom stanju. Ovde ne
bih želeo da trošim truda oko navođenja dokaza, već
bih se zadovoljio ukaživanjem na činjenicu da još
nikada razuman čovek nije sumnjao u postojanje
psihičkih procesa kod psa, iako se nije desilo da se
ikada neki pas izjasnio o svesti svojih psihičkih sa-
đržaja.25

C. DISOCIJABILNOST PSIHE

A priori nema osnove pretpostavci da nesvesni

psihički procesi bezuslovno moraju imati subjekt a
isto tako malo imamo povoda da sumnjamo u real-
nost psihičkih procesa. Problem postaje težak tek
kada se pretpostave nesvesni voljni činovi. Ako se ne
radi samo o »nagonima« i »sklonostima«, već i o na
izgled promišljenom »izboru« i »odluci«, koji su obo-
je svojstveni volji, čovek ne može izbeći zaključak
da neminovno mora postojati raspoloživi subjekt
kome je nešto »prikazano«. Međutim, time bi se —
per definitionem — u nesvesnom pretpostavila svest,
šta predstavija misaonu operaciju, koja psihopatolo-
zima uopšte ne bi teško pala. Naime, oni poznaju psi-
hički fenomen koji obično ostaje nepoznat »akadem-
skim« psiholozima: to je disocijacija ili disocijabil-
nost psihe. Ovo svojstvo se sastoji u tome da je me-
đusobna povezanost psihičkih procesa pojava, zavisna
od mnogih uslova. Ne samo da su nesvesni procesi
često primetno nezavisni od doživljaja svesti, već se
i kod svesnih procesa može zapaziti znatna labavost,

“ Ovde ne uzimam u obzir »Pametnog Hansa« i psa

koji govori iz »praduše«.

268
ođnosno razdvojenost. Podsetio bih samo na sve one
neskladnosti prouzrokovane kompleksima, koje se
mogu posmatrati kod asocijacijskog testa sa tačno-
šću kakva se samo može poželeti. Kako se ipak sreću
slučajevi double conscience u šta sumnja Vunt, tako
su slučajevi, gde zapravo nijc razdvojena cela ličnost
već su odcepljeni samo mali delovi, utoliko više ve-
rovatni i stvamo znatno češćL Radi se čak o prasta-
rom iskustvu čovečanstva koje se ogleda u opštera-
širenom verovanju o postojanju većeg broja duša u
jednoj te istoj individui. Kako pokazuje na primitiv-
nom stupnju shvaćeno mnoštvo psihičkih komponen-
ti, prvobitno stanje odgovara vrlo labavoj povezano-
sti psihičkih procesa među sobom a ni u kom slučaju
zatvorenom jedinstvu istih. Osim toga psihijatrijsko
iskustvo pokazuje da je često potrebno vrlo malo da
se razbije tokom razvitka tegobno postignuto jedin-
stvo svesti i da se ponovo razloži u njene prvobitne
elemente.
Prihvatanjem činjeniće disocijabilnosti omogu-
ćeno je lakše otklanjanje onih teškoća koje proističu
iz neophodne pretpostavke postojanja praga svesti.
Ako je zapravo tačno da sadržaji svesti gubitkom
energije postaju subliminalni a samim tim i nesve-
sni, i obrnuto, prirastanjem energije nesvesni pro-
cesi postaju svesni, onda bi se moralo očekivati, da
na primer nesvesni voljni čin kako bi uopšte bio
moguć, poseduje energiju koja ga osposobljava za
svesnost; uostalom, za sekundarnu svesnost, koja se
sastoji u tome što je nesvestan proces »predstavljen <
subjektu koji bira i odlučuje. Ovaj proces bi neop-
hodno morao da poseduje onaj energetski iznos koji
je bezuslovno neophodan za svest. On bi morao da
dostigne svoj bursting point.2e Ali ako je tako, onda
se mora postaviti pitanje zašto onda nesvesni proces
uopšte ne prekoračuje prag i na taj način bude do-
stupan opažanju čovekovog Ja? Kako ovaj to oči-
gledno ne čini već, kako izgleda, ostaje u području
subliminalnog sekundarnog subjekta, onda se mora
objasniti zašto se ovaj subjekt, kome je hipoteza do-
2* James, Varieties, p. 232.

269
delila energetski iznos neophodan za svesnost, ne po-
digne iznad praga i učlani u primamu svest sopštve-
nog Ja. Psihopatologija raspolaže materijalom neop-
hodnim za odgovor na ovo pitanje. Naime, ova se^
kundama svest predstavlja komponentu ličnosti, koja
nije slučajno odvojena od svesti sopstvenog Ja, već
za svoje odvajanje ima da zahvali određenim razlozi-
ma. Jedna ovakva disocijacija ima dva različita
aspekta: u jednom slučaju radi se o prvobitno sve-
snom sadržaju, koji jet međutim, zbog svoje inkom-
patibilne prirode pomoću potiskivanja dospeo u pod-
ručja ispod praga svesti; u drugom slučaju sekun-
darni subjekt sastoji se u zbivanju koje još nije pro-
našlo pristup u svest, pošto u svesti ne postoje mb-
gućnosti njegove percepcije, to jest svest sopstvenog
Ja ne može da primi ovo zbivanje zbog nedostatka
poimanja zbog čega ovaj uglavnom ostaje sublimina-
lan, iako bit posmatrano energetski, bio već podoban
za prijem u svest. Za svoje postojanje on ne treba da^
zahvali potiskivanju, već predstavlja rezultat subli-
minalnih zbivanja, koji kao takav nikada pre toga
nije bio svestan. Ali pošto u oba slučaja postoji ener-
gčtski iznos dovoljan za svesnost, sekundarni subjekt
ipak deluje na svest sopstvenog Ja, ali indirektno, to
jest posredstvom »simbola«, izraz koji svakako nije
naročito srećan. Naime, sadržaji koji se pojavljuju u
svesti najpre su simptomatski. Ukoliko se zna ili uko-
liko se smatra da se zna na šta ovi ukazuju ili na
čemu počivaju, onda su ovi semiotski, za šta frojdi-
stička literatura uvek koristi izraz »simboličan«, za-
boravljajući činjenicu da uvek simbolično izražava
ono što se u stvarnosti ne zna. Simptomatski sadt-
žaji su delom stvarno simbolični i predstavljaju in-
direktne reprezentante nesvesnih stanja ili zbivanjfa,
čija se priroda iz sadržaja koji se javljaju u svesti
samo nepotpimo. može shvatiti i postati svesna. Dakle f
moguće je da nesvesno skriva sadržaje, koji poseduju
tako veliki energetski hapon, da bi ih sopstveno Ja u
drugim uslovima moralo opaziti. Pri tom se najčešće
uopšte ne radi o potisnutim, već o još nesvesnimt to
jest subjektivno opaženim sadržajima, kao što su. na

270
primer, demoni i bogovi primitivaca ili različiti -izmi
u koje fanatično veruje moderan čovek. Ovo stanje
nije ni patološko niti na neki način osobito, već prvo~
bitno normalno stanje, dok u jedinstvu svesii sažeta
celovitost psihe predstavlja idealan i nikada postig-
nuti cilj.
Mi rado, i ne nepravedno, svest postavljamo u
analogiju sa čulnim funkcijama, iz čije fiziologije je i
uzet pojam »praga«. Broj treptaja zvučnih talasa koje
prima čovekovo uho iznosi oko 20 do 20.000, a du-
žina talasa vidljive svetlosti izrtosi 7700 do 3900 ang-
strema. Iz ove analogije proističe da je opravdano
pomisliti da i za psihička zbivanja ne postoji samo
donji već i gornji prag i da se samim tim svest, koja
je perceptivni sistem par excellence, može uporediti
sa perceptivnom zvučnom ili svetlosnom skalom, pri
čemu bi svesti, slično svetlosti i zvuku, bila postav-
Ijena ne samo donja već i gornja granica. Možda bi se
ovo poređenje moglo proširiti i na psihu uopšte, što
bi bilo moguće onda, ako bi se psihoidna zbivanja od-
vijala na oba kraja psihičke skale. Prema principu:
natura non facit saltus ova hipoteza ne bi smela biti
baš sasvim na stramputici.
Upotrebljavajući izraz »psihoidan« svestan sam
da se na taj način sukobljavam sa pojmom psihoida,
koji je uveo Driš (Driesch). Pod ovim on podrazu-
meva vodeću, »reakciju određujuću«, »prospektivnu
potencu« klicinog elementa. To je »elementarni agens
otkriven u delaniu, radnji«,27 »entelehija radnje«.* *•
Kao što Eugen Blojler umesno podvlači, Drišov po-
jam je više filozofski nego prirodno-naučni. Nasuprot
tome Blojler izraz psihoid29 koristi u tom smislu da
ovaj predstavlja zbirni pojam za pretežno subkorti-
kalne procese, ukoliko se ovi biološki odnose na
»funkcije prilagouavanja«. On to definiše na sledeći
način: »Psihoid... je zbir svih ciljnih i promišlienih
i telesnih, uključujući i centralno-nervne funkcije

*7 Philosophie des Organischen, p. 357.

L. c., p. 487.
*• Die Psychoide, p. 11. fem. sing. konstruisan oč&giedno
po analogiji sa pojmom »Psyche«.

271
koje služe za održanje života (sa izuzetkom onih
funkeija kore, koje smo odvajkada navikli da ozna-
čavamo psihičkim).«80 Na drugom mestu on kaže:
»Somatopsiha pojedine individue i filopsiha zajedno
stvaraju opet jedinstvo, koje se upravo u našem sa-
dašnjem razmatranju mora najviše da koristi, a koje
bi se možda najbolje obeležilo nazivom psihoid. Za-
jedničko psihoidu i psihi j e . . . usmerenost cilju i
korišćenje ranijeg iskustva z a . . . postizanje cilja, što
u sebi uključuje pamćenje (engrafija i ekforija) i aso-
cijacije, dakle nešto analogno mišljenju.«81 Iako je
jasno šta se misli pod izrazom psihoid, ipak se ovaj
u upotrebi meša sa pojmom »psiha«, kako pokazuje
ovo mesto. Nejasno je zašto ove subkortikalne funk-
cije zapravo treba obeležiti kao »psihički slične«. Me-
šanje potiče zbog shvatanja koje se još oseća kod
Blojlera, koje operiše sa pojmovima kao »kortikalna
psiha« i »psiha moždanog stabla« i time najavljuje
očiglednu sklonost da prihvata tvrđenje da odgova-
rajuće psihičke funkcije proističu iz ovih delova
mozga, iako je uvek funkcija ta koja stvara, održava
i modifikuje svoj organ. Mana organološkog shvata-
nja je u tome što se konačno ove delatnosti materije
vezane za neki cilj prihvataju kao »psihičke«, tako da
se »život« i »psiha« slivaju u jedno, kao na primer u
Blojlerovom rečniku filopsiha i refleksi. Sigurno da
je ne samo teško već čak i nemoguće, suštinu psihič-
ke funkcije zamisliti nezavisno od njenog organa,
iako psihička zbivanja stvarho dbživljavamo bez nji-
hove povezanosti sa organskim supstratom. Ali za
psihologa je upravo celokupnost ovog doživljaja pred-
met njegove nauke, usled čega mora da se odrekne
terminologije pozajmljene od anatomije. Dakle, ako
upotrebim termin »psihoid«82, onda se to ne dešava u 30 * 32

L. c., p. ll.
30
L. c., p. 33.
8t
32 Ja mogu reč »psihoid« da upotrebim tim pre pošto
moj pojam, iako potiče iz druge sfere gledišta, pokušava da
obuhvati otprilike onu grupu fenomena, koju je Blojler imao
na umu. Ovo nediferencirano psihičko Buzeman (Buse-
mann) naziva »mikro-psihičko« (Die Einheit der Psychologie
und das Problem des Mikropsychischen, p. 51).

272
supstantivističkom, nego u adjektivističkom obliku;
drugo, time se zapravo ne misli na psihički, odnosno
dusevni kvalitet, već na psihički slično, na kvalitet
koji imaju reflektorna zbivanja, i treće, time treba
da se određena kategorija fenomena izdvoji s jedne
strane od čistih vitalnih pojava a s druge od pravih
psihičkih zbivanja. Ova poslednja diferencijacija će
nas primorati da definišemo vrstu i opseg psihičkog
a posebno psihički nesvesnog.
Ako nesvesno može da sadrži sve ono što je po-
znato kao funkcija svesti, tada se nameće mogućnost
da na kraju krajeva kao i svest tako čak i subjekt
poseduje neku vrstu sopstvenog Ja. Ovaj zaključak
se izražava u često i stalno upotrebljavanom pojmu
»podsvesti«. Ovaj termin svakako može dovesti u za-
bunu, zbog toga što ili označava ono što je »ispod
svesti«, ili određuje »donji deo«, to jest sekundarnu
svest. Istovremeno pretpostavka »podtevesti«, kojoj se
odmah pridružuje ona o »nadsvesti«33 ukazuje na ono
do čega mi je ovde zapravo stalo, naime na činjenicu
da je drugi psihički sistem koji egzistira pored svesti
— svejedno koje mu osobine pripisujemo —■ od apso-
lutno revolucionarnog značaja utoliko što se time iz
osnova može promeniti naše shvatanje sveta. Ako
bismo uspeli samo da percepcije, koje se odvijaju u
drugom psihičkom sistemu, prevedemo u svest sop-
stvenoga Ja, bila bi data mogućnost nečuvenog pro-
širenja slike sveta.
Ako hipotezu nesvesnog ozbiljno uzmemo u raz-
matranje, moramo uvideti da se naša slika sveta sme
smatrati samo kao privremena; jer ako se u subjektu
opažanja i spoznaje sprovede tako suštinska promena
kao što je ova, vezana za neuporedivo udvostručenje,
onda mora nastati slika sveta, koja je različita od do-
sadašnje. Ovo je uostalom moguće samo ako je
ispravna hipoteza o nesvesnom, a ovo se može do-
* Ova »nadsvest« mi je, naime suprotstavljena od stra-
ne ljudi koji su pod uticajem indijske filozofije. Po pravilu
<mi ne primećuju da njihov prigovor važi samo za »pod-
svest«, koji dvosmisleni termin ja ne koristim. Nasuprot
tome moj pojam nesvesnog ostavlja sasvim otvorena pitanja
nad« i »pod« i obuhvata oba aspekta psihičkog.

18 Jung, Odabrana dela, I 273

kazati samo onda. ako so nesvesni sadržaji mogu
preobratiti u svesne, dakle ako se uspe da se smetnje
koje potiču iz nesvesnog, naime dejstvo spontanih
manifestacija ~ snova, fantazija i kompleksa, po-
moću tumačenja integrišu u svest.

I) NAGON I VOLJA

Dok je tokom XIX veka napor uglavnom bio

usredsređen na filozofsko obrazloženje nesvesnog
(naročito E. fon Hartman — v. Hartmann34), krajem
stoleća, skoro istovremeno i nezavisno jedan od dru-
gog na različitim krajevima Evrope, započeti su opiti
da se nesvesno obuhvati eksperimentalno ili empi-
rijski. Pioniri na ovom području bili su u Francuskoj
Pjer 2ane (Janet)3* a u staroj Austriji Sigmund
Frojd.36 Prvi je zaslužan u okvirima istraživanja for-
malnog aspekta a drugi u sadržajima psihogenih
simptoma.
Ovde nemam prLiike da detaljno opišem preo-
braćanje nesvesnih sadržaja u svesne, već se moram
zadovoljiti samo nagoveštajima. Prvo se uspelo da se
struktura takozvanih psihogenih simptoma objasni
pomoću hipoteze o nesvesnim procesima. Polazeći od
simptomatologije neuroza Frojd je i snove učinio ve-
rovatnim posrednikom nesvesnih sadržaja. Ono što
je pri tom našao kao sadržaje nesvesnog, po sebi je
izgledalo sasvim pristupačno svesti i stoga da, pod
drugim uslovima može pripadati svesnim elementima
lične prirode. Oni su, kako je izgledalo Frojdu, bili
»potisnuti« zbog njihove prirode, nespojive sa moral-

94 Philosophie des Unbetvussten,

35 Cenjenje njegovog rada sreće se kod Jean Paulus,
Le Problfrme de Vhallucination et Vevolution de la psycho -
logie d9Esquirol a Pterre Janet.
86 U vezi sa ovim treba pomenuti i značajnog švaj-
carskog psihologa Teodora Flurnoja (Theodore Flournoy) i
njegovo glavno delo Des lndes d la planete Mars» Među pio-
nirima treba pomenuti i Engleza W. B. Karpentera (Carpen-
ter: Principles of Mental Psysiology) i G H. Luisa (Lewes:
Problems of Life and Mind).,

274
nim normama. Oni su dakle, sličho zaboravljenim sa-
držajima, jednom bili svesni pa su zbog protivdejstva
od strane svesnog stava jedinke gurnuti ispod praga
i tako postali relativno nepristupačni reprodukciji,
Pomoću podesne koncentracije pažnje na vodeće aso-
cijacije, to jest na obeležja očuvana u svesti, postizala
se asocijativna reprodukcija izgubljenih sadržaja kao,
recimo, kod mnemotehničke vežbe. Dok zaboravljeni
sadržaji postaju nereproduktivni zbog pada njihove
pragovne vrednosti, potisnuti sadržaji svoju relativ«
nu nereproduktivnost duguju inhibicijama koje po~
tiču iz svesti.
Ovaj prvi nalaz doveo je logično do tumačenja
nesvesnog kao fenomena potiskivanja koji treba
shvatiti personalistički. Njegovi sadržaji su bili iz-
gubljeni, nekada svesni elementi. Kasnije je Frojd
prihvatio postojanje arhaičnih ostataka u obliku pri-
mitivnih funkcionisanja. Ali i ovi su razjašnjeni per-
sonalistički. Ovakvo shvatanje predstavlja nesvesnu
psihu kao subliminalni apendiks svesne duše.
Sadržaji koje je Frojd učinio svesnim su oni koji
se najlakše reprodukuju zbog svoje sposobnosti za
prevođenje u svesno i svoje prvobitne svesnosti. Za
nesvesnu psihu oni dokazuju samo toliko da psihičko
postoji i s one strane svesti. Isto potvrđuju zaborav-
ljeni sadržaji, koji se još mogu reprodukovati. Iz ovo«
ga ne bi moglo skoro ništa da se koristi u objašnjenju
prirode nesvesne psihe kad ne bi postojao nesumnjivi
spoj ovih sadržaja za sferu nagona. Ova sfera se za-
mišlja kao fiziološka, naime uglavnom kao funkcija
žlezda. Ovo gledište vrlo čvrsto podupire moderno
učenje o unutrašnjoj sekreciji, o hormonima. Učenje
o čovekovim nagonima svakako se nalazi u nešto ne-
zgodnoj situaciji utoliko što je neobično teško ne
samo pojmovno odrediti nagone već i utvrditi njihov
hroj i njihove granice.37 * U ovom pogledu mišljenja

37 Može postojati nejasnpst i mešanje instinkata koju

je Mare (Marais: The Soul of the White Ant, p 42) opisao
kod majmuna a koja je kod čoveka povezana sa sposobno-
stima učenja koje natkriljavaju instinkt. Po pitanju mstinkta
up. Szonđi. Earperimentelle Triebdiagnostik i
Triebpathologie
275
se daleko razilaze. Sa izvesnom sigumošću jedino se
može zaključiti da nagoni imaju fiziološki i psihološki
aspekt.88 Vrlo korisno u odnosu na opisivanje je Ža-
neovo gledište o partie superieure et inferieure d’une
fonction,39
Cinjenica da su sva,.zapažanju i iskustvu pristu-
pačna, psihička zbivanja na neki način vezana za or-
ganski supstrat, dokazuje da su ova uključena u ce-
lokupni život organizma i da stoga imaju udela u
njegovom dinamizmu, naime u nagonima, odnosno da
su u izvesnom smislu rezultat akcija istih. To ni u
kom slučaju ne znači da psiha isključivo potiče iz na-
gonske sfere a samim tim i iz njenog organskog sup-
strata. Psiha kao takva ne može se objasniti pomoću
fiziološkog hemizma već zbog toga što je ona sa »ži-
votom« uopšte jedini prirodni faktor, koji prirodno-
naučne tj. štatističke poretke može preobratiti u »vi-
ša« odnosno »nejifirodna« stanja nasuprot fcakonu en-
tropije koji vlada* u neorganskoj prirodi. Nije nam
poznato kako život stvara kompleksne organske spo-
jeve iz neorganskih stanja, ali neposredno saznajemo
kako to čini psiha. Stoga život ima svoju posebnu
zakonomernost, koja se ne može izvesti iz poznatih
fizikalnih prirodnih zakona. Uprkos tome psiha se
nalazi u izvesnoj zavisnosti od njenih organskih sup-
stratnih zbivanja. U svakom slučaju postoji veliki
procenat verovatnoće da je to tako. Nagonska osnova
gospodari nad partie inferieure funkcije. Nasuprot
tome partie superieureu odgovara pretežno »psihički«
deo iste. Partie inferieure ispoljava se kao relativno
nepromenljivi, automatski, a partie superieure kao
voljni i promenljivi deo funkcije.40

80 »Nagoni su fizičke i psihičke dispozicije, koje... ima-

ju za posledicu kretanja organizma koja jasno pokazuju od-
ređeni pravac.« (Jerusalem, Lehrbuch der Psychologie, p.
192.). Sa drugog stanovišta Kiilpe opisuje nagon kao »stapa-
nje osećanja i organskih osećaja« (Grundriss der
Psychologie,
p. 333).
99 Les Nevroses,
40 Janet kaže (1. p.
c.,384.
p. 384): »II me semble necessaire de
đistinguer dans toute fonćtion des parties inferieures et des
partis superieures. Quand une fonction s’exerce depuis long-

276
 Ovde se nameće pitanje: kada smemo govoriti o
»peihičkom« i kako uopšte definišemo »psihičko« na-
suprot »fiziološkom«? Oboje su manifestacije života.
koje se, međutim, razlikuju u tome što onaj funk-
cioni deo, koji se označava kao partie inferieure, ima
očevidni fiziološki aspekt. Njegovo postojanje ili ne-
postojanje izgleda da je vezano za hormone. Njegovo
funkcionisanje ima prisilni karakter, odatle potiče
naziv »nagon«. Rivers mu pripisuje prirodu all-or-
-none-reaction41, .to jest funkcija se odigrava ili pot-
puno ili se uopšte ne odigrava, što je svojstvo pri-
silnog karaktera. Nasuprot tome partie superieure,
koja se najbolje može opisati kao psihička i kao ta-
kva se oseća, izgubila je prisilni karakter, može se
podrediti volji42 i čak se može dovesti do takve pri-
mene koja je u suprotnosti sa prvobitnim nagonom.
Prema ovom razmatranju psihičko se pojavljuje
kao emancipacija funkcije iz instinktivnog oblika i
njegove prisilnosti, koji, kao isključiva determinanta
funkcije ovu ukrućuje do rigidnog mehanizma. Psi-
hička uslovljenost ili kvalitet počinje tamo gde funk^-
cija počinje da se oslobađa od svoje spoljne i unutra-
šnje determiniranosti osposobljavajući se za širu i
slobodniju primenu, to jest, tamo gde ova postaje
pristupačna motivisanoj volji koja potiče i iz drugih
izvora. Uz opasnost da prejudiciram moje istorijsko
shvatanje ovog problema, ne mogu a da ne ukažem
na sledeće: ako se psihičko^ razgraničava od fiziološke

temps elle contient des parties qui sont tres anciennes, tres
faciles et qui sont representees par des organes tres distincts
et tres specialises... ce sont la les parties inferieures de la
fonction. Mais je crois qu’il y a aussi dans toute fonction des
parties supćrieures consistant dans l’adaptation de cette
fonction a des circonstances plus recentes, beaucoup moins
habituelles, qui sont representees par des organes beaucoup
moins differencies.« Najviši deo funkčije, međutim, ogleda
se »dans son adaptation a la circonstance particuliere qui
existe au moment present, au moment ou nous devons l’em-
ployer...«
41 Instinct and the Unconscious.
42 Ovaformulacija je zamišljena samo psihološki i
nema ničega zajedničkog sa filozofskim problemom indeter-
minizma.

277
nagonske sfere, dakle, u neku ruku prema dole, onda
se nameće' isto takvo razgraničavanje prema gore.
Naime, sa sve većim oslobađanjem od čisto nagon-
skog, partie superieure konaćno dostiže nivo gde
energija, sadržana u funkciji u datom slučaju više
uopšte nije orijentisana prema prvobitnom smislu
nagona, već stiče takozvani duhovni oblik. Pod ovim
se ne misli na supstancijalnu promenu nagonske
energije, već samo na promenu njenog oblika prime-
ne. Smisao ili svrha nagona nisu jasni utoliko što u
nagonu može biti skriven biološki različit smisao, koji
se može sagledati tek tokom razvitka.
Unutar psihičke sfere dejstvo volje može da
skrene, promeni i na najrazličitije načine modifikuje
funkciju. Ovo je moguće stoga što sistem nagona za-
pravo ne predstavlja harmonićnu kompoziciju, već je
izložen mnogim unutrašnjim sukobima. Jedan nagon
ometa i potiskuje drugi i, iako u svemu uzev nagoni
omogućuju opstanak individue, ipak je njihov slepi,
prisUni karakter čest povod međusobnih oštećenja.
Diferenciranje funkcije od prisilno nagonske usmere-
nosti ka voljnoj upotrebljivosti je od izvanrednog
značaja u odnosu na održanje opstanka. Ali ovo po-
većava mogućnost sukoba i dovodi do cepanja, upra-
vo onih asocijacija, koje uvek iznova dovode u pita-
nje jedinstvenost svesti.
Kao što smo videli u okviru psihičke sfere volja
utiče na funkciju. Ona ovo čini zahvaljujući činjenici
što i sama pređstavlja energetski oblik, koji neki dru-
gi može da nadvlada ili bar da ga upliviše. U ovoj
sferi, koju definišem kao psihičku, volja je u krajnjoj
liniji motivisana instinktima, svakako ne apsolutno,
jer inače se ne bi radilo o volji, pošto ona, prema de-
finiciji, mora imati izvesnu slobodu izbora. Volja zna-
ći ograničeni energetski iznos, koji svest ima na slo-
bodnom raspolaganju. Jedan takav iznos libida (ener-
gije) mora stajati na raspolaganju, inače ne bi bile
moguće promene funkcija, pošto bi funkcija bila is-
ključivo vezana za, po sebi izvanredno konzervativne
i posledično nepromenljive, instinkte i to na takav
način da ne bi bile moguće varijacije, osim preko or-

278
ganskih promena. Kao što je pomenuto, voljnu mo-
tivaciju najpre je potrebno ovredniti kao bitno bio-
lošku. Na — ako je dozvoljen ovakav izraz — *gor-
njoj« granici psihičkog, gde se funkcija tako reći
oslobađa svog prvobitnog cilja, instinkti gube svoj
uticaj kao motivi volje. Pomoću ovakve promene
svog oblika funkcija se stavlja u službu drugih odre-
dišta ili motivacija, koje na izgled nemaju više ni-
čega zajedničkog sa instinktima. Ovim bih želeo da
podvučem značajnu činjenicu da volja ne može da
^risili instinkt niti ima moći nad duhom. ukoliko $e
pod ovim ne podrazumeva samo iintelekt. Duh i in-
stinkt su u svojoj vrsti autonomni i oba podjednako
ograničavaju opsege i područja volje. Kasnije ću po-
kazati u čemu izgleda da postoji povezanost duha sa
nagonom.
Kao što se psiha prema dole gubi u organskoj
materijalnoj osnovi, tako i prema gore prelazi u tako-
zvani duhovni oblik, koji nam je u svojoj suštini
isto tako malo poznat kao i organske osnove nagona.
Ono što bih hteo da označim kao pravu psihu obu-
hvata područje u kome su junkcije uplivisant ro-
Ijom. Ćisti nagon nema svesnosti a ova mu nije ni
potrebna. Ali volji, zbog njene empirijske slobode
izbora, da bi modifikovala funkciju potrebna je nad-
ređena instancija, nešto kao svesnost o sebi. Ona mora
da »zna« cilj, koji se razlikuje od cilja funkcije. Kada
ne bi bilo tako, volja bi se svela na jedno te isto sa
nagonskom silom. Driš (Driesch) s pravom ističe:
^Nema htenja bez znanja.«43 Volja pretpostavlja su-
bjekt koji izabire, koji sebi predstavlja različite mo*
gućnosti. Posmatrano sa ovog aspekta. psiha je u su-
štini konflikt između slepog nagona i volje, odnosno
slobode izbora. Tamo gde preovladava nagon počinju
psihoidna zbivanja, koja kao elementi nepristupačni
svesti spadaju u sferu nesvesnog. Nasuprot tome psi-
hoidno zbivanje nije prosto naprosto-nesvesno, pošto

43 *Duša« kao elementarni prirodni jaktor, str. 80: In-

dividualizovane draži prenose ^primarno znanom« nenoi -
malno stanje a ovo >znano< ne ."želi* samo pomoć već hoće
i da ga »zna«.

279
ovo ima znatno šire okvire. Osim psihoidnih zbiva-
nja u nesvesnom postoje predstave i voljni činovi t
dakle nešto kao prethodnice svesti;44 nasuprot tome
u nagonskoj sferi ovi fenomeni su toliko potisnuti u
pozadinu, tako da im odgovara termin »psihoidan«.
Ali ako psihu ograničimo na područje voljnih činova,
onda ćemo najpre doći do zaključka da je psiha više
ili manje identična sa svešću, pošto se volja i sloboda
izbora ne mogu zamisliti bez svesti. Na ovaj način
na izgled sam dospeo tamo, gde smo oduvek bili, na-
ime do aksioma: psiha = svest. Ali gde onda ostaje
nedvosmislena psihička priroda nesvesnog?

E. SVEST I NESVESNO

Sa pitanjem o prirodi nesvesnog počinju izvan-

redne teškoće razmišljanja, koje nam pričinjava psi-
hologija nesvesnih zbivanja. Ovakve prepreke jav-
ljaju se uvek kada razum preduzme smeli pokušaj da
prodre u svest nepoznatog i nevidljivog. Naš filozof
je svakako pametno učinio što je jednostavnim ospo-
ravanjem postojanja nesvesnog bez ustručavanja
umakao svim komplikacijama. Slično se desilo i fi-
zičaru 'stare škole, koji je verovao u isključivu tala-
snu prirodu svetlosti a morao je da otkrije da postoje
fenomeni koji se uopšte ne mogu drugačije objasniti
nego pomoću svetlosnih korpuskula. Srećom fizika je
pokazala psiholozima da se može baratati i sa na iz-
gled contradictio in adiecto. Ohrabren ovim prime-
rom psiholog prilazi rešavanju ovog protivurečnog
problema, bez osećanja da sa svojom avanturom ispa-
da iz okvira sveta prirodno naučnog duha. Ne radi se
o postavci određene tvrdnje, već mnogo pre o skici
modela, koji obećava više ili manje korisno postav-
ljanje pitanja. Model ne tvrdi da je nešto tako već
samo predočava određeni način posmatranja.

44 Ovde bih čitaoca uputio na odeljak F ove rasprave:

Nesvesno kao multipla svest.

280
 Pre nego što se bliže pozabavimo našom dile-
mom, želeo bih da u izvesnom pogledu razjasnim po-
jam nesvesnog. Nesvesno nije nepoznato uopšte, već
je mnogo pre s jedne strane nepoznato psihičko, to
jest sve ono, o čemu pretpostavljamo da se, kada
dođe do svesti, nimalo ne razlikuje od nama pozna-
tih psihičkih sadržaja. S druge strane tu moramo ura-
čunati i psihoidni sistem, o čijim svojstvima ne bi
znali ništa neposredno da kažemo. Ovako definisano
nesvesno ocrtava neverovatno kolebljivo činjenično
stanje; sve ono što znam ali o čemu trenutno ne mi-
slim; sve što mi je nekad bilo svesno, ali sada zabo-
ravljeno; sve ono što je opaženo mojim čulima, ali
čemu moja svest nije obratila pažnju; sve ono što
nenamemo i besciljno, to jest nesvesno osećam, mi-
slim, ono čega se sećam, ono što nesvesno želim i či-
nim; sve ono buduće što se u meni priprema i što će
tek kasnije doći u svest; sve to je sadržaj nesvesnog.
Ovi sadržaji su Svi više ili manje podložni svesnoj
obradi ili su bar jednom bili svesni i već u sledećem
trenutku mogu se privesti u svest. Utoliko je nesve-
sno »a fringe of consciousness« kako je to nekad
označio Viljem Džems (William James).45 Kao što smo
45 Džems govori o »transmarginal field« svesti i ovo
identifikuje sa »subliminal consciousness« Frederika Ma-
jera (Frederic W. H. Myers) jednog od osnivača British So-
ciety for Psychical Research (up. Proceedings S. P. R., VII,
p. 305. i James, Frederic Myers Service to Psychology, XLII
Maj 1901). O »field of consciousness« James kažč sledeće
(Varieties, p. 232): »The important fact which this ’field’
formula commemorates is the indetermination of the margin.
Inattentively realized as is the matter which the margin
contains, it is nevertheless there, and helps both to guide
our behaviour and to determine the next movement of our
attention. It lies around us like a ’magnetic field’, inside of
which our centre of energy turns like a compass-needle, as
the present phase of consciousness alters into its successor.
Cur whole past store of memories floats beyond this margin,
ready at a touch to come in; and the entire mass of residual
powers impulses, and knowledges that consfitute our em-
pirical self stretches continuously beyond it. So vaguely
drawn are the outlines between what is actual and what is
only potential at any moment of our conscious life, that it is
always hard to say of certain mental elements whether we
are conscious of them or not.«

281
videli u ovaj granični fenomen, koji nastaje pomoću
naizmeničnog osvetljavanja i zatamnjivanja, spada
takođe i Frojdov nalaz. Ali, kao što je pomenuto, u
nesvesno moramo uračunati i psihoiđne funkcije, ne*
pristupačne svesti, o čijem postojanju zaključujemo
samo posredno.
Sada se susrećemo sa pitanjem: u kakvom sta-
nju se nalaze psihički sadržajL kada se ne odnose na
svesno Ja? Naime ovaj odnos čini ono što se može
označiti pojmom svesti. Prema rečenici Vilhelma fon
Okama (Wilhelm von Occam) >>Entia praeter neces-
sitatem non sunt multiplicanda«, najoprezniji zaklju-
čak bi bio da se izvan odnosa prema svesnom Ja ništa
ne menja ako neki sadržaj postane nesvesan. Iz ovog
razloga odbacujem shvatanje po kome su trenutno
nesvesni sadržaji samo fiziološki. Za ovo nedostaju
dokazi. Ali psihologija neuroza pruža ubedljive pro-
tivargumente. Treba se setiti samo slučajeva double
personnalite, automatisme ambulatoire itd. Žaneovi
kao i Frojdovi nalazi pokazuju da u nesvesnom sta-
nju na izgled sve dalje funkcioniše tako kao da je
svesno. Opaža se, misli, oseća, želi, namerava kao
kada je prisutan subjekt. Da, čak ne postoji mali broj
slučajeva, kao na primer maločas pomenuti double
personalite, gde se drugo Ja stvarno pojavljuje i tak-
miči se sa prvim Ja. Ovakvi nalazi izgleda da poka-
zuju da je nesvesno u stvari »pođsvest«. Ali izvesna
iskustva, koja je delom sakupio već Frojd, pokazuju
da stanje nesvcsnih sadržaja ipak nije sasvim isto
kao kod svesnih. Tako se, na primer, osećajno nagla-
šeni kompleksi u nesvesnom ne menjaju u istom smi-
slu kao u svesti. Oni se doduše mogu obogatiti asoci-
jacijama, ali se ne koriguju već konzervišu u prvo-
bitnom obliku, što se lako može utvrditi na osnovu
njihovog trajnog i ravnomernog dejstva na svest*
Isto tako ovi poprimaju prisilni karakter automati-
zma na koji se ne može uplivisati a koji se može ot-
kloniti tek kada se privede u svest. Stoga ova pome-
nuta procedura s pravom spada u najvažnije tera-
pijske faktore. Najzad ovakvi kompleksi poprimaju,
po svoj prilici proporcionalno njihovoj distanci od
svesti, pomoću simplifikacije arhaično-mitološki ka-
rakter a samim tim i numinoznost, što nije teško
utvrditi kod šizofrenih otcepljivanja. Numinoznost je,
međutim, sasvim ^zvan svesne volje, pošto ova pre-
mešta subjekt u stanje uzbuđenosti, to jest bezvoljne
pokornosti.
Ova svojstva nesvesnog stanja su u suprotnosti
sa ponašanjem kompleksa u svesti. Ovde su oni pod-
ložni korekciji, gube svoj automatizovani karakter i
mogu se bitno preinačiti. Sa njih se skida mitološki
plašt, sve više se personalistički zaoštravaju i, pošto
dospeju u procese prilagođavanja koji se odvijaju u
svesti, racionalizuju se, što sve omogućava dijalek-
tičko razmatranje.44 * 46 Stoga je nesvesno stanje očigled-
no ipak drugačije nego svesno. Iako se u nesvesnom
zbivanje dalje odvija kao da je svesno, ipak izgleda
da ovaj, sa rastućom disocijacijom, spada na primi-
tivniji (tj. arhaični mitološki) stupanj, da se u svonri
karakteru približava osnovnom instinktivnom obliku
poprimajući svojstva karakteristična za nagon, naime
automatizam, nemogućnost uplivisanja, all-or-none-
-reaction itd. Ako se ovde poslužimo analogijom sa
spektrom, onda bi padanje nesvesnih sadržaja mogli
da uporedimo sa pomeranjem prema crvenom kraju,
pri čemu je poređenje posebno sugestivno utoliko što
je crveno, kao boja krvi, oduvek karakteristično za
emocionalnu i nagonsku sferu.47
Prema tome nesvesno zniači medijum drugačiji
od svesti. U područjima bliskim svesti svakako da se
ne menja mnogo, pošto se ovde isuviše često smenju-
ju svetlost i tama. Ali je upravo ovaj granični sloj od
najvećeg znač^ja za rešenje našeg velikog problema
psiha = svest. On nam, naime, pokazuje kako je re-

44 Kod shizofrene disocijacije nedostaje ova promena u

svesnom stanju, pošto se kompleksi ne primaju u potpunoj,
već u fragmentarnoj svesti. Zbog toga se kompleksi tako
često pojavljuju u svom prvobitnom, tj. arhaičnom stanju.
47 Crveno za Getea uostalom ima duhovno značenje, ali
ri smislu Geteovih postavki u odnosu na osećanja. Ovde se
može naslutiti alhemijska pozadina, naime crvena tinktura
i carbunkulus (up. Psychologie vnd Alchemie, p. 629. Sabr.
dela XII).

283
lativno nesvesno stanje, i to relativno u tolikoj meri,
da čoveka prosto mami da za ispravnije obeležavanje
tamnog dela psihe upotrebi pojam kao »pod-svest <.
Ali isto tako je relativna i svest, pošto u okviru nje-
nih granica ne postoji prosto-naprosto svest, već čita-
va skala intenziteta svesti. Između »ja činim« i »sve-
stan sam onog što činim« ne postoji samo ogromna
razlika, već katkad čak izražena protivurečnost. Ovaj
paradoks je odmah razumljiv ako se shvati da ne po-
stoji svestan sadržaj, za koji bi se sa sigumošću mo-
glo tvrditi da je dotičnom totalno 'svestan,48 pošto bi
za to bila potrebna nepredstavljiva totalnost svesti, a
ova bi pretpostavljala isto tako nezamislivu celovi-
tost ili savršenstvo čovekovog duha. Tako dolazimo
do paradoksnog zaključka da nema svesnog sadržaja,
koji u nekom drugom smislu ne bi bio nesvesan. Mo-
žda i nema nesvesno psihičkog, koje istovremeno nije
i svesno.49 Dokazati ovu poslednju rečenicu svakako
je teže nego prvu, pošto je naše Ja, koje bi samo mo-
glo da načini ovakvu tvrdnju, odnosna tačka švesti, i
upravo se ne nalazi u takvoj asocijaciji sa nesvesnim
sadržajima, da bi moglo nešto reći o njihovoj prirodi.
Ovi su mu praktički nesvesni, što, međutim, ne znači
da mu ne mogu biti u nekom drugom smislu svesni,
to jest u datom slučaju ono poznaje ove sadržaje sa
izvesnog aspekta ali ne zna da su oni ti koji sa dru-
gog aspekta prouzrokuju smetnje u svesti. Osim toga
postoje zbivanja kod kojih se ne može dokazati neka
veza sa svesnim Ja a koji se uprkos tome pojavljuju
kao »predstave« odnosno slični svesnim zbivanjima.
Najzad, kao što smo videli, ima slučajeva gde je pri-
sutno nesvesno Ja — samim tim i druga svest. Ali
ovo poslednje su izuzeci.50

48 Na ovo je već ukazao E. Blojler.

49 Izričiti
izuzetak od ovoga je psihoidno nesvesno, pošto
u sebi podrazumeva ono što nije moguće privesti u svest
psihičkom samo slično.
50 U vezi sa ovim potrebno je napomenuti da Majer
(C. A. Meier) ovakva zapažanja dovodi u vezu sa sličnim
fizikalnim opažajima. On kaže: »Komplementarni odnos iz-
među svesti i nesvesnog blizak je daljnoj fizikalnoj paraleli
i zahteva strogo sprovođenje ’principa korespondencije’. Ona

284
 U psihičkom području pattem of behaviour sa
svojom prisilom se povlači u korist varijanti ponaša-
nja, koje su uslovljene iskustvom i pomoću voljnih
činpva, to jest pomoću svesnih procesa. U odnosu na
psihoidno, refleksno-instinktivno stanje, psiha pred-
stavlja labavljenje vezanosti i progresivno potiskiva-
nje neslobodnih zbivanja u korist »izabranih« modi-
fikacija. Delatnost biranja s jedne strane se odvija u
svesti a s druge izvan ove, to jest bez veze sa sve-
snim Ja, dakle nesvesno. Ovo poslednje zbivanje je
samo slično svesnom, kao kada bi se ovo »pređstav-
ljalo«, odnosno bilo svesno.
Pošto ni u kom slučaju ne postoji dovoljno osno-
va pretpostavci da u svaJcoj individui postoji drugo
Ja, odnosno da svako poseduje disocijaciju ličnosti,
moramo odustati od ideje jedne sekundandarne Ja-
-svesti, koja bi donosila voljne odluke. Ali kako se
preko iskustava psihopatologije kao i psihologije sno-
va došlo do zaključka da, bar vrlo, vrlo verovatno u
nesvesnom postoje kompleksna zbivanja slična sve-
snim, onda smo, hteli-ne-hteli prinuđeni da izvedemo
zaključak da stanje nesvesnih sadržaja doduše nije
isfovetno svesnom, ali je ipak na neki način ovome
slično. Prema ovim okolnostima ne preostaje nam ni-
šta drugo do da pretpostavimo da između nesvesnog
i svesnog stanja postoji nešto središno, naime aprok-
simativna svest. Pošto je našem neposrednom isku-
stvu dato samo refleksivno, to jest kao takvo svesno
i poznato stanje, naime veza predstava ili sadržaja
na Ja-kompleks, koji empirijski predstavlja ličnost,
jedva da se može zamisliti neka drugačija svest —
bilo takva bez Ja ili takva bez sadržaja. Ali pitanje
ne treba tako apsolutno postaviti. Već na nešto pri-
mitivnijem stupnju čoveka Ja-kompleks znatno gubi
od značaja i zbog ovoga se menja svest na karakte-
rističan način. Pre svega ova prestaje da bude reflek-
sivna. Ako uz to još osmotrimo psihičke procese kod

bi mogla da pruži ključ za ono što u analitičkoj psihologiji

tako često doživljavamo kao ’strogu logiku’ (logika verovat-
noće) nesvesnog i što zapravo podseča na ’prošireno stanje
svesti’.« (Modeme Physik — modeme Psychologiet p. 360).

285
viših kičmenjaka a naročito kod domaćih životinja,
susrešćemo pojave slične svesnim, koje jedva da daju
osnove slutnji u postojanje jednog Ja. Kako nam je
poznato iz neposrednog iskustva, bistrina svesti ima
veliki broj stupnjeva svetline, a Ja-kompleks mnoge
prelaze svog naglaska. Na animalnom i primitivnom
stupnju vlada samo »luminositas«, koja jedva da se
razlikuje od svetline disociranih fragmenata sopstve*
nog Ja, kao što ni na infantilnom i primitivnom stup-
nju svest još ne predstavlja jedinstvo, pri čemu ova
nije centrirana od strane čvrsto spojenog Ja-kom-
pleksa, već se rasplamsava tu i tamo gde ga bude
spoljni ili unutrašnji događaji, instinkti ili afekti. Na
ovom stupnju svest ima ostrvast odnosno arhipelaški
karakter. Ni na višem i najvišem stupnju svest još
nije potpuno integrisana celina, već mnogo pre spo-
sobna za neodređena širenja. I modernoj svesti još
uvek se mogu pridodati ostrva, ako ne i čitavi konti-
nenti, gde tek postepeno svanjava; pojava koja je po-
stala svakodnevno iskustvo psihoterapeuta. Stoga
nije loše da se Ja-svest zamisli kao da je opkoljena sa
bezbroj malih luminoziteta,.odnosno svetiljki.

F. NESVESNO KAO MULTIFLA SVEST

Hipoteza multiplih luminoziteta počiva s jedne

strane, kako smo već videli, na svesti sličnom stanju
nesvesnih sadržaja, s druge na pojavi izvesnih slika,
shvaćenih kao simbolične, koje se mogu utvrditi u
snovima i vizuelnim fantazijama modernih individua
ili u istorijskim dokumentima. Kao što je poznata,
glavni izvor simboličkih predstava u prošlosti je al-
hemija. Odavde bih pre svega izdvojio predstavu
scintillae, vamica, koje izranjaju kao vizuelne iluzije
iz »preobražajne supstancije«.51 Tako »Aurora con-
surgens«, deo II. kaže: »Scito quod terra foetida cito

51 Psychologie und Alcherme, p 187 (Sabr dela XII),

286
recipit scintillulas albas.«5i Ove varnice Kunrat
(Khunrath) objašnjava kao »radii atque scintillae« iz
»Anima Catholica«, sveopšte duše koja je identična
sa Duhom Gospodnjim.52 53 Iz ovog tumačenja proisti-
če da su već izvesni alhemičari naslućivali psihičku
prirodu ovih luminoziteta. To je rasuto54 seme svetlo-
sti u haosu, koje Kunrat naziva »mundi futuri semi-
nariums«.55 Takva scintilla je i čovekov razum.56 Od
»vatrene varnice duše sveta« je arkanska supstancija
»univerzalno produhovljena« shodno »Lib. Sapien-
tiae«, I, 7: »Quoniam spiritus Domini replevit orbem
terrarum«57 (»katoličkog ENS-a vodene zemlje ili
zemljane vode /limus, mulj/«). U »vodi umetnosti«, u
»našoj vodi«, koja je i haos58 nalaze se »vatrene var-
nice duše sveta kao čiste formae rerum essentiales«. 5*
Ove forme60 odgovaraju Platonovim idejama, odakle
proističe istovetnost scintillae sa arhetipovima, ako
se pretpostavi da su večite »na vanzemaljskom mestu
sačuvane« Platonove slike filozofski otisak psiholo-
52 Artis auriferae..., I, p. 208, navodno citat po Mori-
enusu (up. paragraf 394. ove sveske). Isto ponavlja Mylius.
Philosophia reformata, p. 146. Na str. 149. dodaje još »scintil-
las aureas«.
w ».. o Variae eius radii atque Scintillae, per totius in-
gentem, materiei primae massae, molem, hinc inde dispersae
ac dissipatae: inque mimdi partibus, disiunctis etiam, et loco
et corporis mole, necnon circumscriptione, postea separatis...
unius Animae universalis scintillae nunc etiam inhabitantes.'
(Amphitheatrum, p. 195. i 198).
54 L. c., p. 197.
55 U vezi sa ovim up. gnostičko učenje o semenu svetlo-
sti, koje sakuplja devica svetlosti, isto tako manihejsko uče-
nje o deličima svetlosti, koji čovek mora da proguta tokom
ritualnog obroka, u nekoj vrsti euharistije.
66 »Mens humani animi scintilla altior et lucidor..
(Khunrath, Amphitheatrum).
r*7 Khunrath, Von bylealischen Chaos, p. 63.
68 Khunrath pominje kao sinonime »forma Aquina, pon-

tica . o o Limus Terrae Adamae,,, Azoth ... Mercurius« itđ,

(CHaos, p. 216).
w Chaos, p. 216.
60 »Fomnae Scintillaeve Animae Mundi« Khunrath
(Chaos, p. 189) obeležava i kao »Rationes Seminariae Natu-
rae specifieae« čime ponavlja antičku zamisao. Isto tako
scintiiia naziva »Entelechia^ (p. 65).

287
ških arhetipova. Iz ovog alhemijskog pogleda mora se
izvući zaključak da arhetipovi po sebi poseduju iz-
vesnu svetlinu ili sličnost svesti i da prema tome nu-
minositasu odgovara luminositas. Nešto slično izgleda
da je naslućivao i Paracelzus. U njegovoj »Philo-
sophia sagax« nalazi se sledeće mesto: »I u čoveku
mora biti nešto od lika Gospodnjeg, u čoveku mora
biti nešto od prirodne svetlosti. Lik i svetlost čine
potpunog čoveka, samo ta dva komada. Od njih po-
tiče sve, njih dva su u čoveku, bez njih čovek nije
ništa.«61 U potvrdu ovakvog razmišljanja piše Kun-
rat: »To su ... Scintillae Animae Mundi igneae, Lu-
minis nimirim Naturae, vatrene vamice duše sveta
... rasute ili raspršene u sve plodove elemenata
beskrajnog sveta.«62 * 64 Varnice potiču iz »Ruach Elo-
him«, Duha Božjeg.65 Među scintilama on izdvaja
»scintilla perfecta Unici Potentis ac Fortis«, koja je
eliksir, dakle sama arkanska supstancija.*4 Ako nam
se dozvoli da arhetipove uporedimo sa varnicama,
onda Kunrat posebno izdvaja jedan arhetip. Ovog
označava kao mesec i sunce, od kojih oba ukazuju na
božanstvo. Slična slika se sreće kod Ignjacija Antio-
hijskog u pismu Efescima (XIX, 1) gde piše o dola-
sku HristHvom: »I kako to postade očevidno eonima?
Na nebu zasja zvezda, svetlija od svih zvezda, njena
svetlost beše neopisiva i ovakva pojava izazva ču-
đenje. Sve ostale zvezde sa suncem i mesecom u horu
opkoljavahu ovu zvezdu . . . « Psihološki jednu scin-
tilu ili monas treba shvatiti kao simbol čovekove lič-
nosti, čovekovog ja — aspekt koji bih ovde samo us-
put pomenuo.
Za Doma (Dom) varnice imaju jasno psihološko
značenje. Tako on kaže: »Sic paulatim scintillas ali-
quot magis ac magis indies perlucere suis oculis
mentalibus percipiet, ac in tantam excrescere lucem,

61 Huser, X, p. 206; ed. Sudhoff XII, p. 231.

«* Chaos, p. 94.
M Chaos, p. 249.
64 Chaos, p. 54. Ovo se slaže sa Paracelzusom, koji lu-
men naturae označava kao kvintesenciju, ali da od Đoga
potiču četiri elementa (Sudhoff XII, p. 36. i 304).

288
ut successivo tempore quaevis innotescant, quae sibi
necessaria fuerint.«®5 Ova svetlost je lumen naturae,
koja osvetljava svest a scintillae su kliconosne sve-
tiljke, koje svetlucaju iz tame nesvesnog. Dom je,
kao i Kunrat, obavezan Paracelzusu. Sa njim se pot-
puno slaže kada u čoveku pretpostavlja postojanje
»invisibilem solem plurimis incognitum«.65 66 O ovoj
prirodnoj, čoveku urođenoj svetlosti, Dorn kaže: »Lu-
cet in nobis licet obscure vita lux hominum67 tan-
quam in tenebris, quae non ex nobis quaerenda,
tamen in, et non a nobis, sed ab eo cuius est, qui
etiam in nobis habitationem facere dignatur...
Hic eam lucem plantavit* in nobis, ut in eius lumine
qui lucem inaccessibilem inhabitat, videremus lumen:
hoc ipso quoque caeteras eius praecelleremus crea-
turas: illi nimirum similes hac ratione facti, quod
scintillam sui luminis dederit nobis. Est igitur veritas
non in nobis quaerenda, sed in imagine Dei quae \n
nobis est.«68
Arhetip, koga izdvaja Kimrat, poznaje dakle i
Dom kao sol invisibilis, odnosno imago Dei. Kod Pa-
racelzusa lumen nature potiče najpre iz »astruma« ili

65 »Tako će on svojinl duhovnim okom opaziti, kako

neke vamice iz dana u dan sve više i više svetlucaju i nara-
staju u tako veliku svetlost, da u budućnosti postade jasno
sve ono što mu je (apostolu) neophodno.« (Theatrum chemi-
cum, I: De speculativa philosophia, p. 275).
. 66 »Sol est invisibilis in hominibus, in terra vero visibi-

lis, tamen ex uno et eodem sole sunt ambo.« (De Spec. phil.,
p. 308).
67 »Et vita erat lux hominum et lux in tenebris lucet.«
(Jo. I, 4 i 5). £
68 »U tami obasjava naš život svetlost čovekova, i u
mraku (svetlost) koja nam se ne može oduzeti, iako je u
nama a (ipak) ne (potiče) od nas već od onog koji nas je
udostojio da se nastani u nama... On je zažegao u nama
njegovu svetlost, da bi u njegovoj svetlosti, koja obitava u
nedostupnoj svetlosti, sagledali svetlost; upravo zbog toga
se izdvajamo od svih ostalih bića. Iz ovog razloga smo uisti-
nu njemu slično stvoreni, pošto je u nama data vamica nje-
gove svetlosti. Istinu, dakle, ne treba tražiti u nama već u
slici Gospodnjoj koja se u nama nalazh« (Theatrum chemi-
cum, I: De philosophia meditativa, p.
460).
19 Jimg, Odabrana dela, I 289
»sydusa«, iz »sazvežđa« u čoveku.00 »Firmament« (si-
nonim sazvežđa) je prirodna svetlost.69 70 Stoga je »uga-
oni kamen« svekolike istine »astronomia«, koja je
»majka svih ostalih veština .... njoj struji božanska
mudrost, k njoj struji svetlost prirode« 71, pa čak i
»prave religije« zavise od »astronomia«.72 Naime sa-
zvežđe »žudi da čoveka tera u veliku mudrost ... na
ono što mu se u svetlosti prirode čudesno javlja i ot-
kriva i btvara misterije čudesnog dela božjeg«.73 Da,
sam čovek je »astrum«: »dakle ne sam, već zajedno
sa svim apostolima i svecima; on je astrum, na nebu
zvezda... stoga se i kaže u pismu: vi ste svetlost
sveta.«74 »Kako u sazvežđu obitava sva svetlost pri-
rode, čovek je mora sam uzimati kao hranu iz zem-
Ije, iz koje je rođen, dakle isto tako je rođen iz sa-
zvežđa.«75 * Takođe i životinje imaju prirodnu svetlost.
koja je »urođeni duh.«70 Pri rođenju čovek je »obda-
ren punom svetlošću prirode«.77 Paracelzus to naziva
»primum ac optimum thesaurum, quem naturae Mo-
narchia in se claudit«78 (u skladu sa opšte poznatim
obeležavanjem »jednog« kao dragocenog bisera, skri-
venog blaga, »teško dostižne vrednosti«, itd.). Sve-
tlost je data »unutrašnjem čoveku«, odnosno utrobi
(corpus subtile, duhovno telo), kao što proističe iz
sledećeg: »zato čovek od visosti, mudrosti etc. dolazi

69 Huser X, p. 29; Sudhoff XII, p. 23: » . . . ono što je u

svetlosti prirode, to je d^jstvo sazvežđa.«
70 Philosophia sagaxy Huser X, p. 1; Sudhoff XII, p. 3.
71 PhiL sag., Huser X, p. 3; Sudhoff XII, p. 5.
7ž Apostoli su »astrologi« (Phil. sag„ Huser, X, p. 23;
Sudhoff XII, p. 27). - .
73 Phil. sag.t Huser X, p. 54; Sudhoff XII, p. 62.
74 Phil. sag., Huser X, p. 344; Sudhoff XII, p. 386. Po-
slednja rećenica odnosi se na Mateja, V, 14: »Vos estis lux
mundi«.
75 Phil. sag., Huser X, p. 409; Sudhoff XII, p. 456.
73 » . . . kada petao najavljuje promenu vremena a paun
smrt svog gospodara... onda im je to iz urođenog duha a
to je svetlost prirode«. (Fragmenta medica: De morbis
somnii, Huser V, p. 130; Sudhoff IX, p. 361).
77 Liber de generatione hominis, Huser VIII, p. 172;
Sudhoff 1, p. 300.
78 De vita longa, od Adam von Bodenstein, lib. V, cap. II.

290
iz svog spoljnjeg tela, pošto su mudrost i razum koje
čovek koristi i same večne ša ovim telom i isto što
i unutrašnji čovek,79 tako da čovek može da živi i
unutra a ne da bude samo spoljašnji. Takav unutra-
šnji čovek je večno bistar i istinoljubiv. Ako se ni-
kad ne pokazuje smrtnom telu kao savršen, ipak mu
se otkrije kao takav na poslednjem rastanku. Ovo o
čemu smo sad govorili zove se lumen naturae i večno
je; to pomenuto Bog je dao unutrašnjem telu, on će
njime upravljati kroz unutrašnje telo i koristiti ga
preko razuma... pošto svetiost prirode nije ništa
drugo do razum... svetlost je ta koja daje veru ..,
Bog je zemaljskom čoveku dao dosta svetlosti, tako
da je predodređen i da ne može zabludeti... Ali ako
opisujemo dolazak unutrašnjeg čoveka ili tela, onda
zapažamo da je svo unutrasnje telo i jedinstvena
stvar u svim Ijudima, ali razdeljeno prema određenim
brojevima tela, jednom jedno, drugom drugo. Tako
se svi spajaju, sve je to samo jedno telo, jedan
razum.80
»Dalje, svetlost prirode je svetlost koja je pripa-
ljena od Duha svetoga i ne gasi se ... to je svetlost
uma koja počinje da gori81 i što duže tim više blista,
što duže gori tim je ve ća . . . dakle i u svetlosti pri-
rode je početni oganj.«82 To je »nevidljiva« svetlost:
»dakle proističe da čovek samo u nevidljivom ima
svoju mudrost, i svoju umetnost od svetlosti priro-
de«.83 Covek je »prorok prirodne svetlosti«.84 * Lumen
naturae se »uči« između ostalog i kroz snove,8"’

79 Up. Phil. sag., Huser X, p. 341; Sudhoff XII, p. 382:

>Jasno je da sva čovekova mudrost zemaljskog tela leži u
svetlosti prirode.« To je »čovekova svetlost večite mudrosti«.
(Phil. sag., Huser X, p. 395; Sudhoff XII, p. 441).
80 De gen. hom., Huser VIII, p. 171; Sudhoff I, p.299.
81 »Ja sam došao da bacim oganj na zemlju; i kako bi
mi se htjelo da se več zapalio!« (Luka, XII, 49).
82 Fragmenta cum lihro de fundamento sapientiae, Hu-
ser IX, p. 448; Sudhoff XIII, p. 325.
83 Phil. sag., Huser X, p. 46; Sudhoff XII, p. 53.
84 Phil. sag., Huser X, p. 79; Sudhoff XII, p. 94.
83 Practica in scientiam divinationis, Huser X, p. 434;
Sudhoff XII, p. 488.
19* 291
» . . . kako svetlost prirode ne može da govori, ona
treperi u snu iz snage reči« (Božje).86
Dozvolio sam sebi da se nešto duže zadržim kođ
Paracelzusa i da navedem veći broj autentičnih tek-
stova želeći da pomognem čitaocu u stvaranju utiska
kako je ovaj autor shvatao lumen naturae. Izgleda
mi pre svega da je važno, s obzirom na našu hipo-
tezu o multiplim fenomenima svesti, da se kod Para-
celzusa karakteristična vizija alhemičara — svetleće
vamice u crnoj arkanskoj supstanciji — preobražava
pri sagledavanju »unutrašnjeg neba« njegovih astra.
On posmatra tamnu psihu kao noćno nebo osuto zve-
zdama, čije plaiiete i sazvežđa predstavljaju arhe-
tipove u svoj njihovoj luminoznosti i numinoznosti. 87
Zvezdano nebo je u stvari otvorena knjiga kosmičke
projekcije, ogledalo mitologema, dakle arhetipova. U
ovom shvatanju astrologija i alhemija, obe antičke
predstavnice' psihologije kolektivno nesvesnog, pru-
žaju jedna drugoj ruku.
Paracelzus je pod neposrednim uticajem Netes-
hajma (Agrippa von Nettesheim),88 koji pretpostavlja
»luminositas sensus naturae«. Odatle »silazi proročka
svetlost na četvoronožne životinje, ptice i druga živa
bića« i osposobljava ih za proricanje budućnosti.89 U
odnosu na sensus naturae on se poziva na Guilielmus
Pariziensisa (Guilielmus Parisiensis) u kome prepo-
znajemo Vilhelma od Ovemja (Wilhelm von Auver-
gne — G. Alvernus, | 1249), koji je oko 1228. bio bi-
skup Pariza. On je napisao mnoga dela koja su uti-
cala i na Alberta Magnusa. Za sensus naturae prvi

86 Liber de caducis, Huser IV, p. 274; Sudhoff VIII*

p. 298.
87 U Horapollon-ovoj Hieroglyphica zvezdano nebo
označava Đoga kao konačnu sudbinu, pri čemu je on simbo-
lisan petocifrenim brojem, možda quincunx.
88 Up. Paracelsus als geistige Erscheinung, p. 47 (Sab.
dela XV).
89 De occulta philosophia, p. LXVIII. »Nam iuxta Pla-
tonicorum doctrinam, est rebus , inferioribus vis quaedam
insita, per quam magna ex parte cum superioribus con-
veniunt, unde etiam animalium taciti consensus cum divinis
corporibus # consentire vident, atque his viribus eorum cor-
pora et affectus affici« itd. (1. c., p. LXIV).

292
pretpostavlja da ovaj ima viši smisao od onoga što
može shvatiti čovek a naročito naglašava da ga pose-
duju i životinje.90 Učenje o sensus naturae razvilo se
iz ideje o svuda prisutnoj svetskoj duši, s kojom se
bavio i jedan drugi Guilielmus Parisiensis, prethod-
nik Alvernusa, naime Gijom de Konše (Guillaume de
Conches, 1080—1154)91 platonski skolastičar koji je
predavao u Parizu. On je anima mundi, dakle sensus
naturae, identifikovao sa Svetim Duhom, slično kao
Abelard (Abaelard). Svetska duša predstavlja pri-
rodnu silu, koja je odgovorna za sve pojave života i
psihu. Kao što sam pokazao na navedenom mestu,
ovo shvatanje anima mundi je uopšte prisutno u al-
hemijskoj tradiciji, ukoliko se Mercurius tumači čas
kao anima mundi, čas kao Sveti Duh.92 S obzirom na
veliku važnost alhemijskih predstava za psihologiju
nesvesnog korisno je posvetiti pažnju varijanti koja
baca svetlost na simboliku varnice.
Naime, još češći od motiva scintillae je riblje
oko, koje ima isto značenje. Kao što sam gore pome-
nuo, kao izvor »učenja« o scintillae autori navode
mesta u Morienusovom delu. U traktatu Morienus
Romanusa stvarno se nalazi takvo mesto. Ali ono
glasi: » . . . Purus laton tamdiu decoquitur, donec ve-
luti oculi piscium elucescat .. .«93 Ova rečenica već
ovde izgleda kao citat iz nekog ranijeg izvora. Kod
kasnijih autora riblje oči sreću se sve češće. Kod
Džordž Riplija (Sir George Ripley) sreće se varijanta
da prilikom »isušivanja mora« zaostaje supstancija
koja svetluca kao »riblje oči«,94 što je jasno ukaziva-
nje na zlato i na sunce (kao Božje oko). Stoga više

90 Up. Thorndike, A History of Magic and Experimental

Science II, p. 348.
91 Picavet, Essais sur Vhistoire generale et comparee des
theologies et des philosophies medievales, p. 207.
92 Up. Psychologie und Alchemie, p. 187, 261, 467, 570 i
586. (Sab. dela XII).
93 Artis auriferae..., II Liber de compositione alche-
miae, p. 32: »Čist laton se kuva toliko dugo dok ne počne da
svetluca kao riblje oko.« »Oculi piscium« je od samih au-
tora preobraćeno u »scintillae«.
94 Opera omnia chemica, p. 159.

293
nije ništa čudno kad alhemičar 17. veka u svom iz-
danju Flamela (Nieolas Flamell) stavlja kao moto
reči: Zaharija, IV, 10: » . . . et videbant lapidem stan-
neum in manu Zorobabel. Septem isti oculi sunt Do-
mini, qui discurrunt in universam terram«.95 (» . . . jer
će se radovati kad vide završni kamen u ruci Zoro-
vavelja. To sedmoro su oči Gospodnje koje prelaze
svu zemlju«).96 Sedam očiju očigledno predstavljaju
sedam planeta koje su, kao i sunce i mesec, oči Go-
spodnje, koje su neumorne, svuda prisutne i svevi-
deće. Isti motiv verovatno da je i u osnovi velikog
broja očiju džina Argosa. On je nosio nadimak
iftxvć‘TCTT)5’ (svevideći) i tumačen je na zvezdanom
nebu. On je čas jednook, čas četvorook, čas stook pa
čak i pupitoicć^ (sa hiljadu očiju). I on nije spavao.
Oči Argosa Panoptesa Hera je premestila na paunov
rep.*7 Kako je Argus stražar, tako se u Hipolitovom
citatu daje i sazvežđu 'zmaja svevideće mesto. Tu je
zmaj opisan kao onaj »koji sa visine pola motri na
sve i sve vidi tako da mu ne ostaje skriveno ništa od
onoga što se zbiva«.98 Ovaj zmaj tako reći nikada ne
spava pošto pol »nikada ne zalazi«. On se često jav-
Ija na nebu pomešan sa kružnom sunčevom puta-
njom. »Cest pour ce motif qu’on dispose parfois les
signes du zodiaque entre les circonvolutions du rep-
tile«, kaže Kimon (Cumont)99. Zodijakove znake po-
nekad nosi na leđima zmija.100 Kako Ajsler (Eisler)
ističe preko simbolike vremena svevideći zmaj pre-

95 Uz ovo spada i Zaharije III, 9: »Super lapidem unum

septem oculi sunt.«
96 Eirenaeus Orandus, Nicolas Flamell: His Exposition
of the Hieroglvphical Figures... etc.
97 Ovaj mit je važan za tumačenje »Cauda pavonis«.
98 »Ter&K\ku y&p vojii’Cowoi Kcxra rov apKtiKOV T6XOV rov

Ap&Korov avre ocpn% axb rou 6\|rijXoT&Tou .T6XOO .Tavra

£Tt{3XRjrovra
Kai T&vra eq>opd)VTa, £va uq8cv nov .Tparrouevcov arr6v X&\h)*«
(Elenchos, IV, 47,
99 Textes 2, 3).
et monument figures relatifs aux mvstbres de
Mithra, 1, p. 80.
100 »Ilpoočragr rov aćrov fip&KOvra f5aar&<lm- 'Cif)6ux ć.Ti

TOOvcbroo aćrooe* (PITHA, Analecta sacra, V, p. 300, zit. bcd

EISLEH, Weltenmantel und Himmelszelt, II. p. 389, Anm. 5).

294
lazi u hronos, koga pominje Sofokle kao 6 TCOCVT Spćoi)
XP»vo^ i u zapisu na spomeniku palima kod Kerone
kaorcave Satficov.101 Kod Horapola (Horapollo)
ovpofiapos znači večnost (aicov) i kosmos. O identič-
nosti svevidećeg sa vremenom govore i oči na toč-
kovima Jezekiljeve vizije (Jezekilj I, 28: » . . . i bi-
jahu naplaci puni očiju unaokolo u sva če t i ri . . . toč-
ka«). Identifikacija svevideće konstelacije sa vteme-
nom ovde se pominje zbog njenog posebnog značaja;
ipak ova ukazuje na vezu mundus archetypusa ne-
svesnog sa »fenomenom« vremena, naime na sinhro-
nost arhetipskih zbivanja, što će biti još razmotreno
na kraju sledećeg rezimea.
Iz autobiografije Ignacija Lojole, koju je dikti-
rao Gonzalesu (Loys Gonzales)102 103, saznajemo da je
često video svetao zrak koji je, kako mu se činilo,
ponekad imao ohlik zmije. Ona je izgledala kao da
je puna svetlećih očiju, koje zapravo i nisu bile oči.
U početku se osećao vrlo dirnutim lepotom ove po-
jave, međutim, kasnije je spoznao da je to bio
zao duh.los In summa ova vizija sadrži sve ovde raz-
matrane aspekte motiva očiju i predstavlja izvanred-
no upečatljivu uobličenost nesvesnog sd njegovim
razbacanim luminosusima. Lako se može predstaviti
zbunjenost koju je morao da oseti sređnjovekovni
čovek u odnosu na tako eminentnu »psihološku« in-
tuiciju, utoliko više što njegovom sudu nisu mogli da
pomognu ni dogmatski simboli ni alegoričnost Časnih
otaca. Međutim, Ignacije nije mnogo promašio, pošto
se hiljaduokost kao svojstvo susreće i kod pračoveka,
purusa. Tako piše u »Rgveda« X, 90: »Hiljaduglav je
Purusa, hiljaduok, hiljadunog. On je obuhvatio celu
zemlju.. .«104 Monoimus Arapa, prema Hipolitu, je
učio da je pračovek (» Ao8p6>7co<;«) jedna jedina mo-
101 Eisler, 1. e., II, p. 388: »Svevideći Hronos« i »demon
koji sve posmatra«.
102 Ludovicus Gonsalvus, Acta antiquissima.
103 Ignacije je takođe imao viziju jedne »res quaedam
rotunda tanquam ex auro et magna« koja je lebdela pred
njim. On ju je tumačio Hristom, koji mu se javljao kao
sunce.
104 Hillebrandt, Lieder des Rgveda, p. 130.

295
nada (y.ia aepaia) nesastavljen, nedeljiv a istovremeno
sastavljen i deljiv. Ova monada je tačkica na slovu
»i« ((ua x®Pata)» i ova najmanja monada, koja odgova-
ra Kunratovoj scintilla ima »mnogo lica« i »mnogo
očiju«.105 Pri tom se Monoimus uglavnom oslanja na
prolog jevanđelja po Jovanu! Njegov pračovek je,
kao i purusa, univerzum (<5ćvfrp6)7rov etvat TO 7riv).106
Ovakve vizije su svakako introspektivne intui-
cije, koje obuhvataju stanje nesvesnog a istovremeno
se mogu shvatiti kao recepcija centralne hrišćanske
ideje. Prirodiio da .se motiv u istom značenju sreće i
u modernim snovima i fafitžizijama, na primer kao
^fevezdano nebo, kao odsjaj zvezda u tamnoj vodi, kao
razbacano zlatno grumenje107 ili zlatni pesak, kao
proslava na moru, noću, naime lampioni na tamnoj
površini vode, kao jedino oko u dubini zemlje ili
mora ili kao parapsihička vizija svetlosne kugle itd.
Kako se svest-odvajkada karakteriše izrazima uzetim
od svetlosnih pojava, po mome mišljenju nije neosno-
vana pretpostavka da multipli luminozusi odgovara-
ju sitnim fenomenima svesti. Ako se luminozus jav-
lja kao monada, na primer kao izdvojeno sazvežđe ili
kao sunce ili kao oko, onda rado uzima obličje Man-
dale a tada ga treba tumačiti kao čovekovo ja, čove-
kovu ličnost. Ali tu se ne radi o double conscience,
pošto se pri tom ne može dokazati disocijacija lično-
sti. Naprotiv, simboli čovekovog ja imaju »sjedinju-
juće značenje.108

G. PATTEHN OF BEHAVIOUR I ARHETIP

Donji početak psihe preneli smo u ono stanje u

kome se funkcije emancipuju od nagonske prisile i
omogućuju da dođe do izražaja dejstvo volje, dok
105 Elenchos, VIII, 12.
106 L. c., VIII, 12.
107 Slično izreci majstora alhemičara: »Seminate aurum
in terram albam foliatam.«
108 Up. moje navode o »sjedinjujućem simbolu« u Psy-
chologische Typen, p. 269 (Ges. Werke VI).

296
smo volju definisali kao raspoloživi energetski iznos.
Međutim, time smo, kao što je već rečeno, pretpo-
stavili raspoloživi subjekt sposoban za rasuđivanje,
kome se mora pripisati i svesnost. Na tom putu do-
speli smo do toga da dokazujemo tako reći baš ono
što smo u početku odbacivali, naime indentifikaciju
psihe sa svešću. Ova dilema se razjašnjava onda kada
shviatimo koliko je svest relativna, pošto su njeni sa-
držaji istovremeno svesni i nesvesni, to jest sa izvor-
nog aspekta svesni a sa drugog nesvesni. Kao i svaki
paradoks, tako i ovaj zaključak nije lako shvatljiv.109
Ali moramo se naviknuti na ideju da svest nije nika-
kvo ovde a nesvesno nikakvo tamo. Psiha naprotiv
predstavlja svesno-nesvesnu celinu. Za granični sloj,
koji sam označio kao »lično nesvesno«, nije teško do-
kazati da njegovi sadržaji sasvim odgovaraju našoj
definiciji psihičkog. Ali, da li po našoj definiciji ima
psihički nesvesnog, koje nije »fringe of čonscious-
ness« i koje nije lično?
Već sam pomenuo da je još Frojd utvrdio da u
nesvesnom postoje arhaični ostaci i primitivni funk-
cioni obrasci. Kasnija istraživanja potvrdila su ove
nalaze i sakupila bogat opservacioni materijal. U od-
nosu na strukturu tela bilo bi začuđujuće kada bi
psiha bila jedinstveni biološki fenomen, koji ne poka-
zuje jasne tragove njegovog istorijskog razvitka a
^sasvim je verovatno da ova obeležja upravo stoje u
uskoj vezi sa instinktivnom osnovom. Nagon i arha-
ički modus koincidiraju u biološkom pojmu pattem
of behaviour. Naime, ne postoji amorfni nagon, pošto
svaki nagon prima obličje svoje situacije. On uvek
ispunjava sliku koja poseduje čvrsto određena svoj-

109 I Frojd je došao do sličnih. paradoksnih zaključa-

ka. Takp on kaže (Zur Technik der Psychoahalyse und zur
Metapsychologie, p. 213): »Nagon nikada ne može biti objekt
svesti, već samo predstava koja ga reprežentuje. Ali, i u ne-
svesnom nagon ne može hiti drugačije reprezentovan do
predstavom« (kurziv moj) kao što u mom gomjem izlaga-
nju preostaje pitanje o subjektu nesvesne volje, tako se i
ovde može zapitati: Kome je nagon predstavljen u nesve-
snom stanju? Naime, »nesvesna« predstava je contradictio
in adiecto.

297
stva. Nagon mrava krojača ispunjava se u slici mra-
va, drveta, lista, sečenja, transporta i vrta sa gljiva-
ma.n# Ako nedostaje jedna od ovih odrednica, onda
nagon ne funkcioniše, pošto nagon uopšte ne može da
postoji bez svog totalnog obličja, bez svoje slike. Ta-
kva jedna slika je tip apriorne prirode. On je urođen
mravu pre svake delatnosti, pošto se ova može reali-
zovati tek onda kada joj za to povod i mogućnost
pruži odgovarajuće uobličeni nagon. Ova šema važi
za sve nagone i u identičnom obliku je prisutna u
svim individuama istog roda. Isto važi i za ljude: čo-
vek ima u sebi a priori instinktivne tipove, koji for-
miraju povod i predlog njegove delatnosti, ukoliko on
uopšte funkcioniše instinktivno. Kao biološko biće on
ne može da se ponaša drugačije do specifično ljudski
ispunjujući svoj pattem of behaviour. Time su mo-
gućnosti njegove volje stavljene u uske granice, uto-
liko uže ukoliko je primitivniji i ukoliko više nje-
gova svest zavisi od sfere instinkata. Iako je, posma-
trano sa izvesnog ugla, sasvim ispravno o pattem of
behaviour govoriti kao o još prisutnim arhaičnim
ostacima, kao što je, na primer, činio Niče pri analizi
funkcionisanja snova, ipak time uopšte ne opravda-
vamo biološki i psihološki značaj ovih tipova. Naime,
oni nisu ni relikti, niti prisutni ostaci ranijih funkcio-
nih obrazaca, već su oni stalno prisutni, biološki ne-
ophodni regulatori nagonske sfere, čije se dejstvo
proteže preko čitavog područja psihe koji gube svoju
bezuslovnost tek tamo gde ih ograničava relativna
sloboda volje. Slika predstavlja smisao nagona.
Koliko je verovatno prisustvo nagonske uobtiče-
nosti u čovekovoj biologiji, toliko je teško empirijski
dokazati različite tipove, pošto je onaj organ kojim
bismo mogli da obuhvatimo ove tipove, naime svest,
po sebi ne samo preinačenje, već i preinačitelj prvo-
bitne nagonske slike. Stoga nije nikakvo čudo što
razumu ne uspeva da izdvoji precizne tipove za čo-
veka, slične onima koje poznajemo iz životinjskog
carstva. Moram priznati da sebi ne mogu predstaviti 110

110 Opšimije videti kod Morgan: Instinkt und. Ge*

uiohnheit.

298
direktan put za rešenje ovog zadatka. A ipak mi je
uspelo, nadam se, da otkrijem bar indirektan pristup
ka nagonskoj slici.
Zeleo bih da sasvim ukratko izložim tok ovog
otkrića. Često sam posmatrao pacijente čiji su snovi
nagoveštavali bogat materijal fantazije. Isto tako
stekao sam utisak o samim pacijentima, kao da su ovi
bukvalno prepuni fantazija, bez mogućnosti da kažu
u čemu se sastojao taj unutrašnji pritisak. Stoga mi
je slika sna ili neko prisećanje pacijentovo služilo
kao povod da mu dam nalog da ovo razradi ili ra-
zvije u slobodnoj delatnosti fantazije. U zavisnosti od
individualne sklonosti ovo je moglo da se realizuje u
dramatičnom, dijalektičkom, vizuelnom, akustičnom,
slikarskom, crtačkom ili plastičnom obliku ili kroz
igru. Rezultat ove tehnike bio je bezbroj kompliko-
vanih uobličenosti, čije mnoštvo godinama nisam
raspoznavao, naime sve dotle dok nisam shvatio da
se kod ove metode radi o manifestaciji jednog po sebi
nesvesnog procesa, samo potpomognutog tehničkim
mogućnostima pacijenta, procesa kome sam kasnije
dao naziv »proces individuacije«. Ali dugo pre nego
što sam naslućivao okvire ovog saznanja, zapazio
sam da ova metoda u velikoj meri smanjuje učesta-
lost i intenzitet snova a time i smanjuje neobjašnjivi
pritisak od strane nesvesnog. Ovo je u velikom broju
siučajeva značilo znatni terapijski uspeh, što je ohra-
brivalo kako mene tako i pacijenta da nastavljamo
rad uprkos neshvatanju podstaknutih i u svesno pri-
netih sadržaja.111 Morao sam da insistiram na ovoj
neshvatljivosti da bih samog sebe sprečio od pokuša-
ja da na osnovu izvesnih teorijskih pretpostavki po~
kušam sa tumačenjima, za koja sam osećao da ne bi
bila samo nedovoljna već da bi bila pogodna da pre-
judiciraju naivna uobličavanja pacijenata. Sto sam
više naslućivao da se u ovome krije izvesna ciljna
usmerenost, tim sam se manje usuđivao da o tome
skiciram bilo kakvu teoremu. Ova rezervisanost u ne-
111 Up. Seelenprobleme der Gegenwart: Ziele der Fsy-
chotherapie, p. 105 (Sab. deia XVI), i Die Beziehunge'n zivi-
schen dem lch und dem Unbetvusstent p. 162 (Ges. Werke
VII).
299
kim slučajevima bila mi je teška, posebno ako se ra-
dilo o pacijentima kojima je potrebno izvesno tuma-
čenje da se ne bi sasvim izgubili u tami. Morao sam
da pokušam da pružim bar privremena tumačenja,
onakva kakva sam u tom trenutku mogao dati, ali
prožeta sa bezbroj »možda«, »ako« i »ali«, nikada ne
prekoračujući granice aktuelnog uobličavanja. ,Uvek
sam nastojao da se tumačenje neke slike pretopi u
pitanje, na koje će odgovor biti prepušten slobodnoj
delatnosti fantazije pacijenta.
Početno haotično mnoštvo slika tokom rada saži-
malo se u izvesne motive i uobličene elemente, koji
su se u identičnom ili analognom obličju ponavljali
kod različitih individua. Kao najglavnija obeležja
pomenuću haotičnu mnogostrukost i sređenost, dual-
nost, suprotnost svetla i tame, gore i dole, desno i
levo, sjedinjavanje suprotnosti u trećem, kvatemitet
(kvadrat, krst), rotacija (krug, kugla) i najzad centri-
ranje i radijalni poredak, po pravilu prema kvater-
nom sistemu. Trijadne formacije, osim complexio op-
positorum (sjedinjavanje suprotnosti) u trećem, bile
su relativno retke i stvarale su izrazite izuzetke koji
su se mogli objasniti posebnim uslovima.11* Centrira-
nje predstavlja u mom iskustvu nikad neprevaziđeni
vrhimac razvitka,11* koji se kao takav karakteriše i
time što se podudara sa praktički najvećim mogućim
terapijskim efektom. Navedena obeležja predstavlja-
ju krajnje apstrakcije a istovremeno i najjednostav-
nije izraze za operativne principe uobličavanja. Kon-
kretna stvarnost uobličenja je beskrajno šarenija i
slikovitija. Njihova raznolikost prevazilazi sve mo-
gućnosti opisivanja. O tome bih mogao da kažem
samo toliko da nema motiva bilo koje mitologije, koji
se s vremena na vreme ne javlja u ovim produkti-
mia. Ako su moji pacijenti uopšte poznavali mitološke
motive, onda su ih daleko prevazilazili u idejama.
koje je uobličavala fantazija. Po pravilu moji paci-
jenti su minimalno poznavali mitologiju. * 115

1,8 Nešto slično je slučaj sa pentadskim obličjima.

Koliko se razvitak može zaključiti na objektivnom

115
materijalu.

300
 Ova činjenica nedvosmisleno ukazuje na koinci-
denciju fantazija uobličenih nesvesnim regulatorima
sa monumentima čovekove duhovne delatnosti, upo-
znate preko tradicije i etnoloških istraživanja. Sva
prethodno pomenuta apstraktna obeležja su u izve-
snom smislu svesna; svako zna da broji do četiri i
zna šta je krug a šta kvadrat, ali kao principi uobli-
čavanja oni su nesvesni, a isto tako nije svesno ni
njihovo psihološko značenje. Moja najbitnija zapaža-
nja i pojmovi izvedeni su iz ovog iskustva. Prvo su
sakupljena posmatranja i tek posle toga sa puno na-
pora sam o tome oformio tumačenja. Taj isti postu-
pak je svojstven ruci koja vodi olovku ili četkicu,
nozi koja pravi pokret u igri, viđenju i sluhu, reči i
misii: neki tamni impuls odlučuje o konačnom uobli-
čenju, nesvesno a priori goni da bude uobličeno, i čo-
vek ne zna da je svest nekog drugog vođena istim
motivima, a da ipak oseća kako je prepušten bezgra-
ničnoj subjektivnoj slučajnosti. Iznad cele procedure
izgleda da lebdi tamno predznanje ne samo obličja,
već i njegovog smisla.114 Slika i smisao su identični,
kako se slika uobličava tako se smisao razjašnjava.
Obličju zapravo nije potrebno tumačenje, ono pred-
stavlja svoj sopstveni smisao. Tako ima slučajeva gde
mogu sasvim da odbacim tumačenje kao terapijsku
potrebu. Sa naučnim saznanjem svakako je drugačije.
Ovde se iz celokupnosti iskustva moraju iznaći izve-
sni, po mogućstvu opštevažeći pojmovi, koji nisu dati
a priori. Ovaj posebni rad znači prevođenje bezvre-
menskog, uvek prisutnog i operativnog arhetipa na
naučni jezik aktuelne sadašnjosti.
Iz ovog iskustva i razmišljanja spoznao sam da
postoje izvesni kolektivno prisutni nesvesni uslovi,
koji deluju kao regulatori i kao podsticaj stvaralačke
delatnosti fantazije izazivajući odgovarajuća uobliče-
nja, pri čemu ovi koriste u svoje svrhe raspoloživi
materijal svesti. Oni postupaju isto onako kao motori
snova, zbog čega aktivna imaginacija, kako sam na-
zvao ovu metodu, može do izvesnog stepena da za-

1,4 Up. Psychologie und Alchemie, p. 303 (Ges. Werke

XII).

301
meni snove. Postojanje o vi h nesvesnih regulatora.
koje sam ponekad, zbog njihovog načina funkcioni-
sanja nazivao dominantama,u’° izgledalo mi je toliko
važno, da sam na tome zasnovao moju hipotezu tako-
zvanog bezličnog, kolektivno nesvesnog. Vrlo značaj-
no mi je izgledalo kod ove metode što ona ne znači
reductio in primam figuram, već mnogo pre prirod-
nu sintezu pasivnog materijala svesti sa nesvesnim
uticajima, koju samo potpomaže voljni stav. Ove sli-
ke se uopšte ne mogu raspoznati na taj način što bi
se sadržaji svesti sveli na njihov najprostiji činilac,
što bi predstavljalo onaj direktni put ka praslikamaf
za koji sam već rekao da se takav ne može zamisliti,
već one dolaze do izražaja tek kroz amplifikaciju.
Na prirodni proces amplifikacije oslanja se i
moja metoda iznalaženja smisla sna, pošto snovi po-
stupaju na isti način kao i aktivna imaginacija, pri
tom samo nedostaje potpora od strane svesnih sadr-
žaja. Ukoliko u uobličavanju sadržaja svesti arhe-
tipovi sudeluju regulatorno, zatim kao faktor modi-
fikacije i motivacije, ovi se ponašaju kao instinkti.
Zbog toga je očevidna pretpostavka da se ovi faktori
dovedu u vezu sa nagonima i da se nametne pitanje.
da li su tipične situacione slike, koje na izgled pred-
stavljajii ovi kolektivni principi oblika, na kraju uop-
šte identične sa nagonskim obličjima, naime sa pat-
terns of behaviour. Moram priznati da još nisam na-
šao neki siguran argumenat koji bi verodostojno opo-
vrgao ovu mogućnost.
Pre nego što nastavim sa mojim razmatranjima.
moram istaći jedan aspekt arhetipa, koji je najpre
jasan svakom onom ko se praktički bavi ovom mate-
rijom. Pojavljivanje arhetipova ima, naime, izrazito
numinozan karakter, koje se mora označiti ako ne kao
»magičan« onda ipak zapravo kao duhovan. Stoga je
ovaj fenomen od najvećeg značaja za religijsku psi-
hologiju. Uostalom efekat nije jednoznačan. On može
biti lekovit ili destruktivan, ali nikada nije indife-
rentan i naravno da pretpostavlja izvestan stepen 115

115 Uber die Pspchologie des Unbetvussten, p. 170 (Ges.

Werke VII).

302
razumljivosti.m Ovaj aspekt par excellence zaslu-
žuje oznaku »duhovan«. NaimeT nije retko da se
arhetip u snovima i obličjima fantazije pojavljuje u
obliku duha ili se ponaša kao parapsihološki fenomen.
Njegova numinoznost ima često mističan kvalitet i
odgovarajuće dejstvo na raspoloženje. On mobiliše
fitozofska i religijska shvatanja upravo kod Ijudi
koji uobražavaju da su od ovih slabosti daleko kao
nebo od zemlje. Često se on sa neshvatljivom stra-
stvenošću i neumoljivom doslednošću probija do svog
cilja i subjekt potčinjava svojoj vlasti tako da se
ovaj, uprkos često očajničkom otporu ne može oslo-
boditi, a konačno više i ne želi da se oslobodi. Ovo
poslednje stoga ne, pošto đoživljaj donosi sa sobom
takvo ispunjenje smisla, koje je do tada smatrano ne-
mogućim. Izvanredno dobro shvatam otpor svih čvr-
stih ubeđenja naspram psihološkog otkrovenja ove
vrste. Sa više slutnje nego stvarnog znanja osećaju
ljudi strah od preteće sile, koia leži sputana negde
duboko u svakom čoveku i nekako čeka na čarobnu
reč, koja kida okove. Ta čarobna reč uvek se završa-
v$ sa -izam i ima najuspešnije dejstvo upravo kod
onih ljudi koji iimaju najmanji uvid u intimna, psi-
hološka zbivanja čoveka i koji su od svoje instink-
tivne osnove najdalje zalutali u stvarno haotički svet
kolektivne svesti.
Uprkos ili možda upravo zbog srodnosti sa in-
stinktom arhetip predstavlja istinski elemenat duha;
ali duha koji nije identičan sa čovekovim razumom.
već pre predstavlja njegov spiritus rector. Bitni sa-
držaj svih mitologija i svih religija i svih -izama je 118

118 Katkad su s tim skopčani čak i sinhronistički odno-

sno parapsihički efekti. Pod sinhronicitetom podrazumevam,
kako sam naveo na drugim mestima, ne tako retko opservi-
rano sticanje subjektivnih i objektivnih činjeničnih stanja,
koje se ne može objasniti kauzalno, bar ne sa našim sada-
šnjim sredstvima. Na ovoj pretpostavci se bazira astrologija
i metoda I. Ginga. Ova posmatranja, kao i astrološki nalazi,
nisu opšte priznata, što nimalo ne šteti Činjenicama. Ove
efekte pominjem samo zbog potpunosti i samo zbog onih
mojih čitalaca koji su imali prilike da se uvere u stvarnost
parapsihičkih fenomena. Opširnije videti u mojoj raspravi
o sinhronicitetu kao principu akauzalnih
povezanosti.
303
arhetipske prirode. Arhetip je duh ili zloduh i naj-
češće zavisi od stava čovekove svesti, šta će iz njega
konačno proisteći. Arhetip i instinkt čine najveće .za-
mislive suprotno'sti, koje nije teško prepozriati ako se
čovek, koji se nalazi u potpunoj prevlasti nagona
uporedi sa onim koji je obuzet nekim duhovnim pro-
blemom. Ali kao što između svih suprotnosti postoji
uska povezanost tako da se pozicija ne može ni pro-
naći niti zamisliti bez negacije, tako i ovde važi po-
znati zaključ&k: Les extremes se touchent. Kao sla-
ganje pripadaju jedno drugom i to ne stoga što se
jedno može izvesti iz drugog, već, naprotiv, oni po-
stoje uporedo kao one predstave od kojih stvaramo
.suprotnosti, kojoj u osnovi leži psihički energetizam.
čovek se oseća kao da je teran ka nečemu a istovre-
meno kao da nešto zamišlja, predstavlja. Ova suprot-
nost po sebi nema moralni značaj, pošto nagon po
'sebi nije zao, a duh nije dobar. Oba mogu biti oboje.
Pozitivni elektricitet je isto.tako dobar kao i negativ-
ni; on je pre svega elektricitet. Tako i psihološke su-
protnosti treba posmatrati sa prirodnonaučnog sta-
novišta. Stvarne suprotnosti nisu inkomenzurabilno-
sti, pošto se kao takve nikada ne bi mogle sjediniti:
uprkos sve suprotnosti, one uvek pokazuju sklonosl
ka sjedinjavanju, a Nikolaus Kuzanus (Nicolaus Cu-
sanus) je Boga definisao kao complexio oppositorum
Suprotnosti su ekstremna svojstva jednog sta-
nja, zahvaljujući kojima se ovo stanje može opaziti
kao stvarno, pošto one stvaraju potencijal. Psiha se
sastoji iz reakcija čija energija može proizići iz iz-
jednačenja različitih suprotnosti. Suprotnost duh-
-nagon predstavlja samo jednu od najopštijih formu-
lacija, koja ima tu prednost što omogućava da se bez-
broj najvažnijih i najkomplikovanijih psihičkih-zbi-
vanja svede na zajednički imenitelj. Sa aspekta ovog
stanovišta psihičke reakcije se pojavljuju kao ener-
getsko izjednačenje između duha i nagona, pri čemu
ostaje sasvim nejasno da li se to zbivanje može ozna-
čiti kao duhovno ili kao nagonsko. Ova procena ili
tumačenje potpuno zavise od gledišta ili stanja svesti.
Na primer,.malo razvijena svest, koja je zbog prisu-

304
stva obilja projekcija pretežno uplivisana konkretnim
ili na izgled konkretnim stvarima i stanjima, očito
će smatrati da su nagoni izvor stvarnosti. Pri tom je
potpuno nesvesan duhovnosti svoje filozofske kon-
statacije i uobražava da je pomoću svoje procene
utvrdio esencijalno nagonsko psihičkih reakcija. Obr-
nuto može svest, koja se nalazi u suprotnosti prema
nagonima, zbog preteranog upliva arhetipa, nagon da
podredi duhu u tolikoj meri da zbog neosporno bio-
loških procesa nastanu groteskne »duhovne« kom-
plikacije. Pri tom nagon nema uvida u fanatizarn
neophodan za jednu takvu operaciju.
Stoga se psihička zbivanja ponašaju kao skala,
koja klizi duž svesti. Cas se nalazi u blizini nagonskih
zbivanja i potpada pod njihov uticaj; čas se pribli-
žava drugom kraju, gde preteže duh i čak asimiluje
njemu suprotne nagonske reakcije. Ove protupozici-
je, koje stvaraju iluzije, niukom slučaju nisu nenor-
malna pojava, već stvaraju psihičke jednostranosti,
tipične za današnjeg normalnog čoveka. Ove jedno-
stranosti, razume se, ne manifestuju se samo u pod-
ručju suprotnosti duh-nagon, već i u mnogim drugim
oblicima, koje sam delom opisao u mojoj knjizi Psi-
hološki tipovi.
Ova »klizeća« svest je sasvim karakteristična za
čoveka današnjice. Time uslovljena jednostranost
može se otkloniti, onim što sam označio kao uočava-
nje Senke. Za ovu operaciju lako bi se mogao izmi-
sliti manje »poetski« naziv, recimo grčko-latinski hi-
brid koji bi zvučao više naučno. Međutim, iz praktič-
nih razloga u psihologiji se treba čuvati ovakvih po-
duhvata, bar tamo, gde se radi o eminentno praktič-
nim problemima. Ovde spada »uočavanje Senke^,
uočavanje inferiornog dela ličnosti, koje se ne sme
lažno preobratiti u intelektualistički fenomen, pošto
predstavlja doživljaj i trpljenje koje prožima celog
čoveka. Priroda onog što mora da se spozna i asimi-
luje, tako izvrsno i tako plastično je izražena poet-
skom rečju »Senka«, da bi bilo neopravdano zaobi-
laženje korišćenja ovakvog jezičkog blaga. Već je
izraz »inferiomi deo ličnosti« nepogođan i vodi na

20 Jung, Odabrana dela, I 305

pogrešan put, nasuprot čemu termin »Senka« ne
pretpostavlja ništa od onoga što bi ga sadržajno od-
redilo. Naime »čovek bez senke« je statistički naj-
češći ljudski tip, koji uobražava da je samo ono što
želi da zna sam o sebi. Na žalost, ni takozvani reli-
giozni čovek niti onaj nepokolebljivo uveren u nauku
ne čine izuzetak od pravila.
Konfrontacija sa arhetipom ili nagonom znači
etički problem prvog reda, čiju hitnost oseća uosta-
lom samo onaj ko uviđa da je neophodno da se odluči
za asimilaciju nesvesnog i integraciju svoje ličnosti.
Ova nevolja pogađa samo onog ko uviđa da je neuro-
tičan ili da ne stoji naročito dobro sa svojim psihič-
kim sklopom. Oni sigumo da ne predstavljaju veći-
nu. Onaj ko u nešto pretežnoj meri spada u čoveka
mase, principijelno ništa ne uviđa, a i nije potrebno
ništa da uviđa, pošto jedini, ko stvamo može da po-
čini grešku, je veliki anonymus, kolektivno označen
kao »država« ili »dmštvo«. Međutim, onaj ko zna da
nešto zavisi od njega ili bi bar trebalo da zavisi, ose-
ća se odgovomim za svoja psihička svojstva i to tim
više što jasnije uviđa kakav bi morao biti, da bi po-
stao zdraviji, stabilniji i sposobniji: Ako se on nalazi
na putu asimilacije nesvesnog, onda može biti sigu-
ran da neće izmaći nijednoj teškoći, koje su neiz-
bežna komponenta njegove prirode. Nasuprot tome
čovek mase ima povlasticu da bude potpuno nevin u
odnosu na njegove velike političke i socijalne kata-
strofe koje pogađaju ceo svet. Shodno ovome otpada
njegovo svođenje konačnog bilansa, dok drugi ima
mogućnost nalaženja duhovnog stanovišta, carstva,
koje »nije od ovoga sveta«.
Bio bi neoprostivi greh izostaviti i prevideti
osećajnu vrednost arhetipa. Ova je isto toliko prak-
tički koliko i teorijski od najvećeg značaja. Kao nu-
minozni faktor arhetip određuje vrstu i tok uobliča-
vanja sa prividnim predznanjem ili sa apriornim po-
sedom cilja, koji je zaokmžen pomoću procesa cen-
triranja.117 Način na koji funkcioniše arhetip želeo

117 Obaveštenje o ovome u: Psychologie und Alchemie,

2. deo (Ges. Werke XII).

306
bih da prikažem jednim jednostavnim primerom.
Kada sam boravio u Ekvatorijalnoj Africi na južnim
obroncima Maunt Elgona, našao sam da prilikom
izlaska sunca muškarci dolaze pred svoje kolibe,
stavljaju šake pred usta i pljuju ili duvaju u
njih. Posle toga dižu ruke u vis i drže dlanove
okrenute suncu. Zapitao sam ih šta to znači, ali
niko od njih nije mogao da mi objasni. Oni su
to oduvek činili i to su naučili od roditelja. Vrač
zna šta to znači. Na to sam zapitao vrača. On je znao
isto toliko malo kao i drugi, ali je tvrdio da je to još
znao njegov deda. To se čini tako prilikom svakog
sunčevog izlaska i kada se pojavi prva mesečeva
mena posle mladog meseca. Za ove ljude je, kako sam
utvrdio, sunce kao i mlad mesec »mungu« što odgo-
vara melanežanskom »mana« ili »mulungu« a što
misionari prevode sa »bog«. Kod Elgonežana reč
athista118 stvarno znači bog, iako odriču da je sunce
bog. Samo je trenutak izlaska mungu, odnosno
athista. Pljuvačka i izdisaj znače supstanciju duše.
Dakle, oni prinose bogu svoju dušu, ali ne znaju šta
čine i nisu nikada ni znali. Oni to čine motivisani
predsvesnim tipom, koji je Egipćanima na njihovim
spomenicima sunce prikazivao kao majmuna sa pse-
ćom glavom, uostalom sasvim svesni da se ovim ri-
tualnim gestom odaje poštovanje bogu. Ovo ponaša-
nje Elgonežana svakako da nam izgleda vrlo primi-
tivno, međutim pri tom zaboravljamo da obrazovani
zapadnjaci uopšte ne postupaju drugačije. Sta bi
mogla da predstavlja božićnja jelka, to su naši preci
znali još manje od nas, tek u najnovije vreme se čine
napori da se objasni šta bi to moglo da znači.
Arhetip je čista, neiskvarena priroda,119 a to je
priroda koja tera čoveka da izgovara reči i da vrši
Tadnje, čijeg smisla nije svestan, i to tako nesvesan,
da čak o tome ne misli. Kasnije, svesnije čovečanstvo,
suočeno sa tako visprenim stvarima, čiji smisao nije
mogao niko da razjasni, došlo je do zaključka da se

118 »Th« se izgovara engleski.

ne »priroda« ovde ima značenje proste datosti i prisut-
nosti.
20* 307
radi o ostacima takozvanog zlatnog veka, u kome su
živeli ljudi koji su bili učeni i koji su narode podu-
čavali mudrosti. Kasnija vremena propđsti gumula
su u zaborav ova učenja a samo još menanički su po-
navljani nerazumljivi gestovi. S obzirom na rezultate
modeme psihologije nema mesta nikakvoj sumnji u
postojanje predsvesnih arhetipova, koji nikada nisu
bili svesni — koji se mogu dokazati indirektno samo
na osnovu njihovog dejstva na svesne sadržaje. Po
mome mišljenju ne postoji nikakav postojani razlog
protiv pretpostavke da su sve psihičke funkcije, koje
nam se danas javljaju kao svesne, nekada bile ne-
svesne a ipak su približno delovale tako kao da su
bile svesne. Moglo bi se reći da je sve ono što čovek
stvori u obliku psihičkih fenomena već ranije bilo
prisutno u prirodnoj nesvesnosti. Nasuprot ovome
može se staviti prigovor da u tom slučaju nije jasno
zbog čega uopšte i postoji svest. Ali moram podsetiti
na to da, kao što smo već utvrdili, sve nesvesno funk-
cionisanje ima instinktivni automatski karakter i da
se nagoni više ili manje sukobljavaju ili protiču bez
ikakvog uticaja zbog njihovog prisilnog karaktera, pa
i u uslovima koji su ponekad opasni po život indivi-
due. Nasuprot ovome svest omogućuje sklađnu prila-
godljivost, to jest inhibiciju nagona i stoga je neop-
hodna. Coveka zapravo čini čovekom to što poseduje
svest. .
Kada se svesno sprovodi sinteza svesnih i ne-
svesnih sadržaja i privođenje u svest arhetipskih efe-
kata sa njihovim dejstvom na sadržaje svesti, onda
to predstavlja najvišu sposobnost psihičkog napora i
koncentraciju psihičkih snaga. Međutim, ponekađ
sinteza može biti nesvesno pripremljena, aktivirana i
sprovedena do izvesnog stepena, naime do Džemsove
»bursting point«, gde onda spontano probija u svest
i ovoj ponekad postavlja ogroman zadatak da prodrle
sadržaje asimiluje tako da ostane očuvana mogućnost
postojanja oba sistema, Ja-svesti s jedne i prodrlog
kompleksa s druge strane. Klasični primer ovog proce-
sa je doživljaj preobraćanja svetog Pavla i tzv. vizija
Trojstva Niklausa od Flie (Niklaus von Fliie).

308
 Pomoću »aktivne imaginacije« u stanju smo da
otkrijemo arhetip, dok to nikako ne možemo pomoću
poniranja u sferu instinkata, što dovodi samo do ne-
svesnosti koja je nesposobna da saznaje, ili još gore,
do intelektualističke zamene instinkata. ^lzraženo po-
ređenjem sa vidljivim spektrom može se reći da se
slika nagona ne nalazi na crvenom već na ljubiča-
stom kraju bojene skale. Dinamika nagona donekle
se nalazi u infracrvenom ali se simbol nagona nalazi
u ultraljubičastom delu spektra. Ako pri tom pomi-
slimo na poznatu simboliku boja, onda, kao što je već
rečeno, crveno uopšte ne bi loše pristajalo nagonima.
Ali duhu, međutim, prema našim očekivanjima, pla-
vola0 bi odgovaralo bolje od ljubičastog. Ljubičasto je
takozvana »mistična« boja, koja uostalom zadovolja-
vajuće odražava neosporno »mistični«, odnosno pa-
radoksni aspekt arhetipa. Ljubičasto se sastoji od
crvenog i plavog, iako je u spektru izdvojeno, kao po-
sebna boja. Na žalost nije samo »pobožno« razmišlja-
nje kada moramo da istaknemo da se arhetip tačnije
karakteriše ljubičasto — on nije samo simbol po sebi,
već istovremeno i dinamika, koja se izražava u numi-
noznosti, fascinantnoj snazi arhetipske slike. Uoča-
vanje i asimilacija nagona nikada se ne dešava na
crvenom kraju, kroz poniranje u sferu nagona, već
samo pomoću asimilacije slike koja istovremeno znači
i evocira nagon, ali ipak u sasvim drugačijem obličju
od onoga koga srećemo na biološkom nivou. Kada
Faušt kaže Vagneru:
»Ti si svestan samo jednog nagona,
O, nikad ne upoznaj drugi...«

onda se ova rečenica može primeniti na nagone

uopšte — nagon ima dva aspekta; s jedne strane se
doživljava kao fiziološka dinamika, s druge njegova
raznolika obličja nailaze u svest kao slike i odnosi 120

120 Ovo se zasniva na iskustvu što se plavo kao boja

neba i vazduha rado koristi za prikazivanje duhovnih sa-
držaja, nasuprot tome crveno kao »vruča« boja za osećajne
i emocionalne sadržaje. .

309
slika i razvijaju numinozna dejstva, koja su u naj-
oštrijoj suprotnosti prema fiziološkim nagonima ili
izgleda da se nalaze u takvoj suprotnosti. Za pozna-
vaoca religijske fenomenologije nije nikakva tajna da
su fizička i duhovna strast doduše neprijatelji ali
ipak braća i da im je često potreban samo trenutak
da bi se jedno preokrenulo u drugo. Oba su stvarna
i čine par suprotnosti, koji predstavlja jedan od naj -
izdašnijih izvora psihičke energije. Nije moguće iz-
voditi jedan iz drugog, da bi se jednom ili drugom
davao primat. Ako se najpre zna samo za jednog a o
drugom se znatno kasnije nešto primeti, to ne doka-
zuje da to drugo nije bilo već odavno prisutno. Toplo
se ne može izvesti iz hladnog, niti gore od dole. Su-
protnost postoji u dvodelnosti ili uopšte ne postoji,
a bivstvo bez suprotnosti je nezamislivo, pošto se nje-
govo postojanje ne bi moglo dokazati.
Poniranje u nagonsku sferu stoga ne dovodi do
svesne realizacije i asimilacije nagona, pošto se svest
čak panično opire da je ne progutaju primitivnost i
nesvesnost nagonske sfere. Ovaj strah je večiti pred-
met herojskih mitova i motiv bezbrojnih tabua. Što
se čovek više približava svetu instinkta, tim se jače
javlja težnja da ih se oslobodi i da svetlost svesti
spase od tame vrelih ponora. Ali arhetip kao slika na-
gona psihološki je duhovni cilj kome teži čovekova
priroda; more prema kome sve reke probijaju svoje
krivudave staze; nagrada koju izbori junak u borbi
sa aždajom.
Pošto je arhetip formirajući princip nagonske
sile, on u svom plavom sadrži i crveno, to jest on se
javlja ljubičasto, ili bi se poređenje moglo tumačiti
pomoću apokatastaze nagona na nivou višeg broja
treptaja, isto kao što bi se nagon mogao izvesti iz la-
tentnog (to jest transcendentnog) arhetipa, koji bi se
mogao manifestovati u području većih talasnih du-
žina.121 Iako se u datom primeru radi samo o analo-

121 Jeans, Physik und Philosophie, p. 282, naglašava da

su senke na zidu platonskog pakla isto tako realne kao i ne-
vidljive figure koje bacaju senku, čije se postojanje može
dokazati samo matematički.

310
giji, ipak se nalazim u iskušenju da sliku ove ljubi-
časte boje mome čitaocu preporučim kao ilustraciju
unutrašnje srodnosti arhetipa sa njegovom sopstve-
nom suprotnošću. Fantazija alhemičara pokušavala je
da ovu teško razumljivu tajnu prirode izrazi drugim,
ne manje očevidnim simbolom; naime sa uroborom,
zmijom koja ujeda sopstveni rep.
Ne bih želeo da previše zloupotrebljavam ovo
poređenje ali, kao što će razumeti čitalac, čovek se
uvek raduje kada u razmatranju teških problema
nađe oslonca u pogodnoj analogiji. Osim toga ovo po-
ređenje nam pomaže da razjasnimo jedno pitanje,
koje do sada još nismo postavljali a još manje raz-
jasnili, naime pitanje prirode arhetipa. Arhetipske
predstave koje dobijamo posredstvom nesvesnog, ne
smeju se mešati sa arhetipom po sebi. One su razno-
like tvorevine koje ukazuju na po sebi nepredstavlji-
vu osnovnu formu. Ova se odražava preko izvesnih
formalnih elemenata i preko izvesnih principijelnih
značenja, koja se, međutim, mogu samo približno
obuhvatiti. Arhetip po sebi je psihoidan faktor, koji
tako reći pripada nevidljivom, ultraljubičastom delu
psihičkog spektra. Kao takav izgleda da nije sposo-
ban da se privede u svest. Usuđujem se da postavim
ovu hipotezu, pošto izgleda da sve arhetipsko, što se
opaža svešću, predstavlja varijacije osnovne teme.
Coveku najupečatljivije postaje ovo stanje kada
istražuje beskrajne motive mandala. Radi se o rela-
tivno jednostavnoj osnovnoj formi, čiji značaj se
može shvatiti kao »centralni«. Iako se mandala javlja
kao struktura jednog centra, ipak nije sigurno da li
je u okviru strukture više naglašen centar ili peri-
ferija, podeljenost ili nedeljivost. Kako ostali arheti-
povi daju povoda sličnim sumnjama, meni izgleda ve-
rovatnije da je prava bit arhetipa nepristupačna sve-
sti, to jest transcendentna, zbog čega je i obeležavam
kao psihoidnu. Osim toga svaka predstava o arhetipu
već je svesna i stoga u neodređenoj meri se razlikuje
©d onoga što je dalo povoda posmatranju. Kao što je
već Lips naglasio, bit psihičkog je nesvesna. Sve
svesno spada u vidljivi svet koji, kako nas uči mo-

311
derna fizika, ne pruža ona objašnjenja koja zahteva
objektivna realnost. Ova zahteva matematički šablon
koji počiva na nevidljivim i nesagledivim faktorima.
Psihologija ne može da se oslobodi od univerzalne
važnosti ove činjenice, utoliko manje zbog toga što
je posmatrana psiha već uvučena u formulaciju
objektivne realnosti. Njena teorija u svakom slučaju
ne može poprimiti matematičku formu, ukoliko ne
posedujemo merilo za procenu psihičkih kvantiteta.
Mi smo upućeni isključivo na kvalitete, to jest na
uobličene očiglednosti. Međutim, na taj način psiho-
logija je onemogućena u odnosu na bilo kakav iskaz
o nesvesnim stanjima, a nema nade da će se ikada
moći da se naučno potvrdi važnost nekog iskaza o ne-
svesnim stanjima ili zbivanjima. Ono što kazujemo o
arhetipu to su uvek očiglednosti ili konkretizacije
koje spadaju u okvire svesti. Ali drugačije uopšte i
ne lpožemo govoriti o arhetipu. Covek mora da bude
svestan toga da je ono pod čim zamišljamo »arhetip«
po sebi neopažajno, ali ima takvo dejstvo koje omo-
gućuje očiglednosti, naime arhetipske predstave. Sa-
svim sličnu situaciju srećemo u fizici. Tamo postoje
najmanji delići koji po sebi nisu opažajni ali proiz-
vode takve efekte da se iz njihove prirode može iz-
vesti određeni model. Takvoj jednoj konstrukciji od-
govara arhetipska predstava, takozvani motiv ili mi-
tologem. Ako se pretpostavi postojanje dve ili više
neopažajnosti, time je (o tome čovek ne vodi uvek
dovoljno računa) data i mogućnost da se ne radi o
dva ili više faktora, već samo 6 jednom. Naime, ne
može se dokazati identitet ili ne-identitet dvaju neo-
pažajnih veličina. Kada psihologija, na osnovu nje-
nog posmatranja, pretpostavlja- postojanje izvesnih
neopažajnih psihoidnih faktora, onda to u principu
čini isto kao i fizika, kada ova konstruiše model
atoma. Pri tom nije samo psihologija zle sreće da
svom predmetu, naime nesvesnom dodeli ovaj često
kritikovani naziv koji predstavlja negativ, već i fizi-
ka koja nije mogla da izbegne i da ne koristi od dav-
nina postojeći naziv »atom« (nedeljiv) za najmanji
delić mase. Kao što atom nije nedeljiv, tako i ne-

312
svesno, kao što ćerno videti, nije samo nesvesno. Kao
što, u psihološkom smislu, fizika ne pruža ništa više
od utvrđivanja postojanja nekog posmatrača, bez
mogućnosti pružanja izjašnjenja o njegovoj prirodi,
tako i psihologija može samo da nagovesti odnos psi-
he prema ‘materiji a da pri tom nije u stanju da pruži
i najmanji podatak o njenom biću.
Kako su psiha i materija sadržani u jednom i te
istom svetu, pored toga što su u stalnom međusob-
nom dodiru i najzad obe počivaju na nevidljivim
transcendentnim faktorima, ne samo da postoji mo-
gućnost već čak i izvesna verovatnoća da su materi-
ja i psiha dva različita aspekta jedne i te iste stvari.
Fenomeni sinhroniciteta, kako mi izgleda, ukazuju u
ovom pravcu, pri čemu se bez kauzalne povezanosti
ne-psihičko može ponašati kao psihičko et vice ver-
sa.122 Naša sadašnja znanja u svakom slučaju ne do-
zvoljavaju nam ništa mnogo više do da odnos psihič-
kog i materijalnog sveta uporedimo sa dve fcupe čiji
se vrhovi dodiruju i ne dodiruju u nematerijalnoj
tački, zapravo nultoj tački.
U mojim dosadašnjim radovima arhetipske feno-
mene obrađivao sam kao psihičke, pošto se raspolo-
živi ili istraživani materijal obično sastojao samo od
predstava. Stoga ovde predložena psihoidna priroda
arhetipa ne protivureči ranijim formulacijama, već
znači samo dalju diferencijaciju pojma, koji postaje
neophodan u onom trenutku u kome se oseća potre-
ba za opštijom raspravom o biću pšihe uz razjašnje-
nje njenih empirijskih pojmova i njihovog međusob-
nog odnosa.
Kao što »psihičko infracrveno«, to jest biološka
sfera nagona, postupno prelazi u fiziološke životne
procese a time u sistem hemijskih i fizikalnih uslo-
va, tako i »psihički ultraljubičasto«, arhetip, označa-
va područje koje s jedne strane ne pokazuje nikakve
fiziološke osobenosti a s druge se, u krajnjoj liniji
više ne može smatrati psihičkim, iako se manifestuje

122 'Synchronizitat als ein Prinzip akausaler

Zusammen-
hange.
psihički. Ali to čine i fiziološka zbivanja, pa ipak se
stoga ne smatraju psihičkim. Iako nema forme egzi-
stencije koja se ne doživljava psihički, ipak se ne
može sve objasniti kao psihičko. Ovaj argumenat mo-
ramo dosledno primeniti i na arhetip. Kako je nje-
govo bivstvo po sebi nama nesvesno a kako se ovaj
ipak doživljava kao spontani podsticaj, zasad nam ne
preostaje ništa drugo do da njegovu prirodu, na osno-
vu njegovog najglavnijeg dejstva, obeležimo kao
»duh«, i to u onom smislu koji sam izneo u mome
napisu o fenomenologiji duha.123 Time bi bio određen
položaj arhetipa s one strane psihičke sfere, analog-
no fiziološkom nagonu čiji je koren neposredno u ma-
terijalnom organizmu a koji svojom psihoidnom pri-
rodom gradi most prema materiji uopšte. U arhetip-
skoj predstavi i u osećaju nagona duh i materija na-
laze se jedan naspram drugog u okvirima psihičke
ravni. Materija kao i duh javljaju se u psihičkoj sferi
kao značajna svojstva svesnih sadržaja. Oboje je
shodno svojoj konačnoj prirodi transcendentalno, to
jest nevidljivo, pri čemu psiha i njeni sadržaji pred-
stavlja jedinu stvarnost koja nam je neposredno data.

H. OPŠTA RAZMIŠLJANJA I IZGLEDI

Problematika kompleksne psihologije, koju sam

pokušao da izložim, i meni je pružila čudnovati re-
zultat. Verovao sam da se bavim prirodnom naukom
u najboljem smislu te reči, da utvrđujem činjenice,
posmatram, klasifikujem, da opisujem kauzalne i
funkcionalne povezanosti, da bih na kraju otkrio da
sam se zapleo u mrežu razmatranja koja dopire da-
leko izvan svih prirodnih nauka u području filozofi-
je, teologije, uporedne religije i duhovne istorije
uopšte. Ovaj kako neizbežarv tako i sumnjiv prehvat
nije me ni najmanje zabrinuo. Sasvim nezavisno od
moje lične nekompetentnosti na ovim područjima,
principijelno razmatranje izgledalo mi je sumnjivo
123 Symbolik des Geistes (Ges. Werke IX, XI i XIII).
314
i stoga što isuviše duboko verujem u značajno dej-
stvo ličnog izjednačavanja rezultata psiholoških po-
smatranja. Tragično je da psihologija ne raspo-
laže ni sa kakvom samoj sebi identičnom mate-
matikom. Zbog toga joj nedostaje ona ogromna
prednost arhimedovske tačke, koja krasi fiziku. Ova
posmatra fizičko sa psihičkog stanovišta i ovo može
da prevede u psihičko. Nasuprot tome psiha posmatra
samu sebe a posmatrano može ponovo da prevede
samo u neko drugo psihičko. Da se fizika nalazi u
ovakvoj situaciji, ona ne bi mogla da čini ništa dru-
go do da fizički proces prepusti samom sebi, pošto na
ovaj način taj proces može biti najjasniji takav ka-
kav jeste. Psihologija se ne može ni u čemu ogledati;
ona se može predstaviti jedino u samoj sebi i samu
sebe opisati. To je i konsekventni princip moje me-
tode uopšte: ona je, u osnovi uzev, čist doživljajni
proces u kome su zahvat i pogrešan hvataj, tumače-
nje i zabluda, teorija i spekulacija, lekar i pacijent
simptoza (crup'rcTtoou:) ili simptom (otywiTGjp,a), susret
a istovremeno znak procesa. Ono što sam izneo, u
osnovi uzev nije ništa drugo do opisivanje psihičkih
doživljavanja, koja pokazuju izvesnu statističku uče-
stalost. Pri tom se u naučnom smislu nismo ni na koji
način uputili na neki viši ili sporedni nivo ovog psi-
hičkog procesa ili ovaj pak preveli u neki drugi me-
dijum. Nasuprot tome fizika je u stanju da pomoću
matematičkih formula stvorenih psihičkom delatno-
šću dovede đo eksplozije i da na taj način u jednom
zamahu ubije 78.000 ljudi.
Ovaj stvarno ubedljiv argumenat trebalo bi da
dovede do toga da pred njim psihologija zanemi. Ali
ona bi se usudila, sa svom potrebnom smernošću, da
ukaže na to da je matematičko mišljenje funkcija,
zahvaljujući kojoj materija može da se dovede do
toga da joj se razbijaju čak i atomi spojeni nečuve-
nom snagom, što ovima spontano, bar u tom obliku,
ne bi palo na pamet da sami čine. Psiha je narušivač
kosmosa podređenog prirodnim zakonima, i ako se
jednom uspe da se nešto učini sa mesecom pomoću
cepanja atoma, onda će ovo učiniti psiha.

315
 Psiha je stožer sveta i ne samo veliki uslov po-
stojanja sveta uopštp, već ona i preko toga pred-
stavlja zahvat u postojeći prirodni poredak, za koji
niko ne može sa sigurnošću reći gde mu se nalaze
krajnje granice. Suvišno je naglašavati vrednost psi-
he kao predmeta naučnog istraživanja. Nasuprot
tome moramo tim jače podvući da jedna, ma kako
mala promena psihičkog faktora, ukoliko je princi-
pijelne prirode, ima izvanrednog značaja za spozna-
ju i izgled slike o svetu. Integracija nesvesnih sađr-
žaja u svest, koja predstavlja glavnu operaciju kom-
pleksne psihologije, znači principijelnu promenu uto-
liko što odstranjuje usa'mljenu dominaciju subjektiv-
ne svesti sopstvenoga Ja — suprostavljajući mu ne-
svesne kolektivne sadržaje. Svest sopstvenog Ja jav-
lja se kao zavisno od dva faktora: prvo, od uslova
kolektivne, odnosno socijalne svesti i drugo, od ne-
svesnih, kolektivnih dominanti, odnosno arhetipova.
Ovi, arhetipovi fenomenološki se raspadaju u dve ka-
tegorije, s jedne strane u nagonsku a s druge u arhe-
tipsku sferu. Prvu reprezentuju prirodni porivi, dru-
gu one dominante koje nailaze u svest kao opšte ide-
je. Između sadržaja kolektivne svesti, koji se prezen-
tuju kao opšte prihvaćene istine, i sadržaja kolektiv-
no nesvesnog, postoji suprotnost koja je izražena u
tolikoj meri da se ovi drugi odbacuju kao potpuno
iracionalni, pa čak besmisleni i, svakako nepravično,
lišavaju naučnog istraživanja i posmatranja i to tako
lcao da uopšte i ne postoje. Ali, psihički fenomeni ove
vrste postoje i ako nam izgledaju besmisleni; to po-
kazuje samo da ih ne razumemo. Kada je jednom
upoznato njihovo postojanje, onda se više ne mogu
proterati iz slike o svetu, pa i onda kada se domi-
nantno svesni pogled na svet pokaže nesposobnim da
shvati ove spome fenomene. Savesno istraživanje
ovih pojava ukazuje na njihov ogromni značaj i sto-
ga se čovek ne može oteti zaključku da između ko-
lektivne svesti i kolektivno nesvesnog postoji skoro
nepremostiva suprotnost, u kojoj boravi i subjekat.
Po pravilu nadvladava kolektivna svest sa svo-
jim »razumnim« opštim pojmovima, koji ne stvaraju

316
nikakvih teškoća prosečnom shvatanju. Ono još uvek
veruje u neophodnu povezanost uzroka i posledice i
jedva da je obavešteno o relativnosti kauzalnosti. Još
uvek važi da je prava najkraći spoj između dve tačke,
dok fizika računa sa bezbrojnim najkraćim spojevi-
ma, što današnjem obrazovanom filistru izgleda kraj-
nje besmisleno. Ipak je upečatljivi događaj u Hiro-
šimi doneo, čak i najzamršenijim i nerazumljivim
konstatacijama moderne fizike, skoro jezivo pošto-
vanje. A eksploziju, po svome dejstvu daleko stra-
šniju, koju smo imali prilike da posmatramo u Evro-
pi, samo mali broj ljudi sagledava kao čisto psihič-
ku katastrofu. Nasuprot tome preferiraju se najap-
surdnije političke i nacionalno-ekonomske teorije,
koje su za objašnjenje te katastrofe, isto toliko po-
godne kao kada bi se eksplozija u Hirošimi objasnila
slučajnim pogotkom nekog velikog^meteorita.
Kada subjektivna svest pretpostavlja i identifi-
kuje se sa predstavama i pogledima kolektivne sve-
sti, tada se potiskuju sadržaji kolektivno nesvesnog.
Potiskivanje ima tipične posledice: energetski naboj
potisnutih sadržaja dodaje se do izvesnog stepena m
punjenju potiskivajućeg faktora, zbog čega se njegov
dejstveni značaj u odgovarajućoj meri povećava. Sto
se više povećava ovaj naboj tim više dobija potiski-
vajući stav fanatički karakter i time se približava
preokretu u suprotnost, u takozvanu enantiodromiju.
Sto je veći naboj kolektivne svesti, tim više Ja gubi
svoj praktični značaj. Pogledi i tendencije kolektivne
svesti donekle usisaju Ja i na taj način nastaje ma-
sovni čovek, koji uvek potpada nekakvom -izmu. Ja
zadržava svoju autonomiju samo kada se ne identi-
fikuje sa jednom od suprotnosti, već kada uspeva da
se održi u sredini između suprotnosti. Ali ovo je mo- 124

124 Vrlo je verovatno da arhetipovi, kao instinkti, pose-

duju specifičnu energiju koja im se ne može trajno oduzeti.
Normalno arhetipu svojstvena energija nije dovoljna da ovaj
podigne i ubaci u svest. U ovu svrhu arhetipu je potreban
određeni kvantum energije, koji u nesvesno pritiče iz sve-
sti, bilo da svest ovu energiju ne koristi ili da arhetip ovu
privlači. Arhetipu se može oduzeti ovaj dodatni naboj, ali
ne i njegova specifična energija.

317
guće samo onda, kada Ja nije svesno samo jedne već
i druge suprotnosti. Uvid mu ne otežavaju samo nje-
govi socijalni i politički vodiči već i religiozni. Svi
žele opredeljenje za jedno i na taj način bezgraničnu
identifikaciju individue sa nužno jedrfostranom »isti-
nom«. Cak i kada bi se radilo o velikoj istini, ipak bi
identifikacija sa njom bila nešto kao katastrofa, pn
čemu dolazi do zastoja u daljem duhovnom razvitku.
Umesto spoznaje čovek tada ima samo još ubeđenje,
a to je ponekad mnogo komotnije i stoga privlačnije.
Ako se nasuprot tome sadržaj kolektivno nesve-
snog privede u svest, to jest priznaju postojanje i
dejstvo arhetipskih predstava, tada po pravilu nasta-
je žestok konflikt između onog što Fehner (Fechner)
naziva »dnevni i noćni uvid«. Srednjovekovni čovek
ali još i moderni, ukoliko je sačuvao stavove prošlo-
sti, živeo je u svesnoj suprotnosti između svetovnosti
podređenoj princeps huius mundi (Jev. po Jovanu
XII, 3; XVI, ll)125 i volji božijoj. Ova protivurečnost
mu je vekovima prikazivana u obliku suprotnosti iz-
među carske i papske moći. Na moralnom području
konflikt se zaoštravao, ponekad do kosmičke borbe
između dobra i zla, u kojoj je čovek preko peccatum
originale stavljan u središte zbivanja. Ovaj čovek
nije bio tako jednoznačno podređen svetovnosti kao
današnji masovni čovek, pošto je ovaj naspram oči-
glednih i tako reći opipljivih sila priznavao isto tako
uticajne metafizičke potencije, sa kojima se moralo
računati. Iako je na jednoj strani često bio socijalno
i politički obespravljen i potčinjen (na primer kao
rob), a na drugoj se nalazio u isto tako nimalo pri-
jatnijoj situaciji zbog tiraniziranja od strane mrač-
nog sujeverja, ipak je, bar biološki bio bliži onoj ne-
svesnoj celovitosti koju u potpunijoj meri poseduju
dete i primitivac a u savršenom stepenu životinja
koja živi u divljini. Sa stanovišta moderne svesti si-
tuacija srednjovekovnog čoveka je koliko za žaljenje

125 Iako oba mesta nagoveštavaju da je đavo unlšten

još za života Hristova, ipak je apokalipsa njegovog pravog
poništenja dejstva stvar budućnosti i strašnoga suda (Ot-
krovenje XX, 2).

318
toliko i vapije za korekcijama. Tako neophodno kroz
nauku postignuto proširenje svesti zamenilo je sred-
njovekovnu jeđnostranost, tj. od davnina vladajuću i
polako suvišnom postalu nesvesnost, drugom jedno-
stranošću, naime precenjivanjem »naučno« fundira-
nih gledišta. Ova su se sva bez razlike odnosila na
spoznaju spoljnjeg objekta i to toliko jeđnostrano, da
je danas takvo zaostalo stanje psihe, a naročito sa-
mospoznaje, postalo jedan od najneodložnijih proble-
ma vremena. Zbog dominantne jednostranosti a upr-
kos užasnog demonstratio ad oculos od strane nesve-
snog koje je suprostavljeno svesti, još postoji bezbroj
Ijudi koji su slepo i bespomoćno prepušteni ovim
kbnfliktima, dok svoju naučnu savesnost koriste samo
za spoljni objekt a ne i za sopstveno psihičko stanje.
Psihičkim činjenicama, međutim, potrebno je objek-
tivno istraživanje i priznanje. Postoje objektivni psi-
hički faktori koji praktički toliko znače koliko auto-
mobil ili radio. Najzad, sve zavisi od toga (posebno
kod atomske bombe) kakva je upotreba, a ova je
uslovljena aktuelnim psihičkim stanjem. Ovo je me-
đutim najteže ugroženo vladajućim -izmima, koji
nisu ništa drugo do opasni identiteti subjektivne sa
kolektivnom svesti. Takav identitet nepogrešivo pro-
dukuje masovnu psihu sa njenom neodoljivom sklo-
nošću katastrofama. Da bi otklonila ovu užasnu pret-
nju, subjektivna svest mora da izbegne identifikaciju
sa kolektivnom svešću na taj način što će priznati
postojanje svoje Senke, kao i egzistenciju i značaj
arhetipova. Ovo stvara efikasnu zaštitu od prevlasti
socijalne svesti i sa njom udružene masovne psihe. In
puncto efekta religiozno ubeđenje i stav srednjove-
kovnog čoveka otprilike odgovara onom stavu sop-
stvenog Ja, koji nastaje integracijom nesvesnih sadr-
žaja, svakako s tom razlikom što su u poslednjem slu-
čaju na mesto sugestije sredine i nesvesnosti stupili
naučna objektivnost i svest. Ali ukoliko religija u
današnjoj svesti još suštinski znači veroispovest,
dakle predstavlja kolektivno priznati sistem kodifi-
kovan i u dogmatske rečenice preveden religijski
iskaz, utoliko i ova spada u područje kolektivne sve-

319
sti, iako njeni simboli izražavaju prvobitno delotvor-
ne arhetipove. Sve dok je objektivno prisutna crkve-
na svest zajednice, psiha uživa (kao što je navedeno
gore) u izvesnoj ravnoteži. U svakom slučaju postoji
dugotrajna i efikasna zaštita od inflacije Ja. Ali ako
otpadnu eklezija i njen materinski eros, nezaštićena
individua je prepuštena nekom kolektivnom -izmu i
pratećoj masovnoj psihi. Individua potpada socijalnoj
ili nacionalnoj inflaciji i torna tragičan način sa isto-
vetnim psihičkim stavom sa kojim je prethodno pri-
padala nekoj crkvi.
Ako je nasuprot tome dovoljno samostalna da
prepozna ograničenost socijalnog -izma, tada je ugro-
žena od subjektivne inflacije; pošto individua po pra-
vilu nije u stanju da uvidi da religijske ideje u psi-
hološkoj stvarnosti niukom slučaju ne počivaju samo
na tradiciji i veri, već da potiču od arhetipova, čije
»brižljivo uzimanje u obzir« predstavlja suštinu re-
ligije. Arhetipovi su stalno prisutni i dejstveni, njima
kao takvima nije potrebno verovanje, već poznava-
nje njihovog smisla i oprezna bojazan, Seio’iSaipovia,
koja nikada ne previđa njihov značaj. Domišljata
svest zna za katastrofalne posledice koje kako za po-
jedinca tako i za zajednicu ima ne uzimanje u obzir
tih faktora. Kako je arhetip jednim delom duhovni
faktor, drugim delom skriveni smisao svojstven na-
gonu, tako je i duh, kako sam pokazao, razdvojen i
paradoksan: velika pomoć a isto tako velika opa-
snost.126 Izgleda kao da je čoveku bifo suđeno da igra
odlučujuću ulogu u rešenju ove sumnje i to zahvalju-
jući njegovoj svesti, koja se kao svetlost pojavila u
mračiiim ponorima prasveta. Doduše o ovim stvari-
ma se 'tako reći nigde ne zna ali ipak najmanje tamo
gde cveta -izam, koji predstavlja izmudrovanu zame-
nu za izgubljenu vezu sa psihičkom stvarnošću. Odat-
le nepogrešivo nastalo omasovljenje psihe razara
smisao individue a samim tim i kulturu uopšte.
126 Ovo je izvrsno izraženo u Logionu koji citira Orige-
nes (Jeremija, XX, 3): »Ko je meni blizu, blizu je i ognju.
Ko mi je daleko, daleko je od Carstva.« Ova »bezbožnome
riječ Gospodnja« odnosi se na Jezekilja, XXXIII, 14.

320
 Psihu, dakle, ne ometa samo prirodni poredak,
već ona, kada izgubi ravnotežu, razara i sopstvene
tvorevine. Zbog toga brižljivo uzimanje u obzir psi-
hičkih faktora ima značaja za uspostavljanje ravno-
teže ne samo u individui već i u zajednici, inače lako
nadvladaju destruktivne tendencije. Kao što je atom-
ska bomba do sada nedostižno sredstvo masovnog /i-
zičkog uništenja, tako i pogrešno usmereni razvitak
psihe vodi u masovno psihičko pustošenje. Današnja
situacija je zabrinjavajuća utoliko što se ne može po-
tisnuti sumnja da tvorac sveta planira ponovni potop
da bi istrebio današnje čovečanstvo. Ali onaj ko bi
verovao da se ljudi mogu uputiti u spasonosno uve-
renje postojanja arhetipova, taj misli naivno isto kao
i oni ljudi koji bi rat ili atomsku bombu hteli samo
da prezru. Poslednja mera podseća na onog biskupa
koji je bacio anatemu na majskog gundelja zbog ne-
dopustivog množenja. Promena svesti počinje kod
pojedinca i predstavlja vekovni proces, koji uglav-
nom zavisi od pitanja kolike su sposobnosti razvitka
psihe. Danas znamo samo to da u prvom redu postoje
pojedine individue koje su sposobne za razvitak. Ko-
liki je njihov ukupan broj izmiče našem uvidu, isto
tako ne znamo kakvu sugestivnu snagu ima prošire-
na svest, to jest kakav uticaj ima takva svest na oko-
linu. Ovakvo dejstvo nikada ne zavisi od razložnosti
neke ideje, već mnogo više od toga da li je određeno
vreme zrelo ili nije zrelo za promenu — pitanje na
koje se može odgovoriti samo ex effectu.
Psihologija se nalazi, kako sam izložio, u pore-
đenju sa drugim prirodnim naukama u neugodnoj si-
tuaciji utoliko što joj nedostaje baza koja bi se nala-
zila izvan njenog objekta. Ona se može samo prevesti
u samu sebe ili se odraziti u samoj sebi. Sto više pro-
širuje područje svog objekta istraživanja i što ovo
postaje kompleksnije, utoliko više joj nedostaje gle-
dište koje bi se razlikovalo od njenog objekta. Ako
kompleksnost dostigne čak i kompleksnost empirij-
skog čoveka, onda se njegova psihologija neminovno
sliva u sam psihički proces. Ona se više ne može raz-
likovati od psihičkog procesa, već postaje on sam. Ali

21 Jung, Odabrana dela. I

321
efekat je, da na taj način proces postaje svestan.
Time psihologija ostvaruje težnju nesvesnog ka sve-
snosti. Ona omogućuje svesnost psihičkog procesa, ali
u dubljem smislu nije objašnjenje ovog, pošto svako
objašnjenje psihičkog ne može biti ništa drugo do
životni proces same psihe. Kao nauka ona se mora
sama uzdići i upravo u tome će postići svoj naučni
cilj. Svaka druga nauka ima nešto izvan same sebe;
tako nije u psihologiji, čiji je objekt subjekt svih
nauka uopšte.
Psihologija nužno dostiže najvišu tačku u psihi
svojstvenom razvojnom procesu, koji se sastoji od
integracije sadržaja sposobnih da se privedu u svest.
On znači nastajanje celovitosti kod čoveka, koje za
svest o sopstvenom Ja ima kako neobične tako i te-
ško opisive posledice. Sumnjam da ću biti u moguć-
nosti da opišem promenu subjekta pod uticajem pro-
cesa individuacije na način koji mu dolikuje; kod
toga se naime radi o relativno retkom događaju, ko-
jeg saznaje samo onaj ko je prošao kroz dugotrajno.
ali za integraciju nesvesnog neophodno razračunava-
nje sa nesvesnim komponentama ličnosti. Kada se
nesvesni delovi ličnosti privedu u svest, tada iz toga
ne proističe samo asimilacija ovih u već postojeću
Ja-Učnost, već i promena iste. Najveća teškoća sastoji
se upravo u karakterizaciji vrste promene. Ja je po
pravilu čvrsto sklopljeni kompleks, koji se, zbog sa
tim skopčane svesti i njenog kontinuiteta, ne može i
ne sme lako menjati ako se žeU da se izbegnu pato-
loške smetnje. Najbliže analogije promene sopstve-
nog Ja nalaze se, naime, u području psihopatologi-
je, gde ne srećemo samo neurotske disocijacije, već
i šizofrenu fragmentaciju pa čak i rastrojstvo sop-
stvenog Ja. Na istom području zapažamo i patološke
pokušaje integracije — ako je dozvoljen ovaj izraz.
Ovi se sastoje od više ili manje žestokih prodora ne-
svesnih sadržaja u svest, pri čemu se ispostavlja da
je Ja nesposobno da asimiluje nametljivce. Ako je,
nasuprot tome, struktura kompleksa sopstvenog Ja
tako jaka da može izdržati navalu nesvesnih sadr-
žaja a da ne bude fatalno razlabavljena u svom sklo-

322
pu, tada može doći do asimilacije. Ali u ovom slu-
čaju ne menjaju se samo nesvesni sadržaji, već i Ja.
Ono doduše može zadržati svoju strukturu, ali biva
quasi gurnuto u stranu iz svog centralnog i domi-
nantnog položaja i na taj način dospeva u ulogu pa-
sivnog posmatrača, kome nedostaju neophodna sred-
stva da bezuslovno dokaže svoju volju; ovo poslednje
manje stoga što je volja oslabljena već mnogo pre
što je sputavaju izvesna razmišljanja. Naime, Ja ne
može a da ne otkrije da priticanje nesvesnih sadrža-
ja aktiviše ličnost, obogaćuje je i gradi obličje koje
po opsegu i intenzitetu na izvestan način prerasta
sopstveno Ja. Ovo iskustvo parališe isuviše egocen-
tričnu volju i uverava Ja da je njegovo povlačenje na
drugorazredni položaj još uvek bolje od bezizlazne
borbe u kojoj se ipak, konačno, izvlači deblji kraj.
Na ovaj način volja se, kao raspoloživa energija, po-
stepeno podređuje jačem faktoru, to jest novom, ce-
lovitom obličju, koji sam ja obeležio kao Sopstvenost
(Selbst)* U ovakvoj situaciji naravno da postoji ve-
liko iskušenje da se sledi instinkt moći i da se Ja bez
ustručavanja identižikuje sa Sopstvenošću i time oču-
va iluzija dominantnog Ja. U drugim slučajevima
ispostavlja se da je Ja isuviše slabo da pruži neop-
hodni otpor prodrlom priticanju nesvesnih sadržaja
tako da ga asimiluje nesvesno i na taj način nastaje
rasplinjavanje i pomračenje Ja-svesti i identitet ove
sa predsvesnom celovitošću.1” Oba razvitka onemo-
gućuju s jedne strane ostvarenje Sopstvenosti a

* Sopstvenost, nemački »Selbst«, engleski »self«, francu-

ski »le soi«: pojam u psihologiju uveden od Junga, koji se
može (samo u parađoksima) definisati kao centralno-regula-
tivna instancija u ličnosti koja predstavlja ujedno i njenu
neodredivu celovitost. Sopstvenost se odnosi prema svesnom
Ja kao centar prema periferiji i kao celina prema delu. Sli-
kovito: kao svemir prema zemlji. (Prim. urednika).
Svesna.celovitost sastoji se od uspežnog sjedinjcnja
Ja i sopstvenosti, pri čemu oboje zadržavaju svoja bitna svo.i-
stva. Ako umesto sjedinjenja dođe do nadvladavanja Ja kro?
sopstvenost, tada ni sopstvenost ne postiže onaj oblik ko;i
treba da ima, već zastaje na primitivnijem stupnju :* tada
se može izraziti samo Domoću arhaičnih simbola.

21* 323
s druge oštećuju egzistenciju Ja-svesti. Stoga ovi
znače patološke efekte. Psihički fenomeni, koji su se
nedavno mogli posmatrati u Nemačkoj, spadaju u
ovu kategoriju. Pri tom se pokazalo u najvećim me-
rilima da takav »abaissement du niveau mental«,
upravo preplavljivanje sopstvenog Ja od strane ne-
svesnih sadržaja i posledičnog identiteta sa predsve-
snom celovitošću, poseduje čudovišnu psihičku viru-
lenciju, to jest kontagioznu snagu koja može imati
zlokobno dejstvo. Ovakve razvitke treba pažljivo po-
smatrati a osim toga oni zahtevaju najstrožiju pri-
smotru. Onome koga ugrožavaju ovakve tendencije
preporučio bih da na zid okači sliku svetog Hristifora
i da o njemu meditira. Naime, Sopstvenost ima funk-
cionalni smisao samo onda kada može da deluje kao
kompenzacija svesti sopsfvenog Ja. Ako se Ja raspli-
ne kroz identifikaciju sa Sopstvenošću, tada iz toga
nastaje neka vrsta neodređenog natčoveka sa nadme-
nim Ja i usahlom Sopstvenošću. Takvom čoveku, bez
obzira da li đela spasiteljski ili rušilački, nedostaje
scintilla, psihička varnica, ona mala, božanska svet-
lost, koja nikada ne svetli jače osim kada mora da se
suprostavi naletu tame. šta bi bila duga kada ne bi
bila ispred tamnog oblaka?
Sa ovim poređenjem hteo bih da podsetim da
patološke analogije procesa 'individuacije nisu jedine.
Postoje istorijski monumenti sasvim druge vrste koji
predstavljaju pozitivna predočenja našeg procesa.
Pre svega hteo bih da ukažem na Koane zenbudizma,
koji upravo pomoću svoje paradoksalnosti munjevito
osvetljava teško sagledive odnose između Ja i Sop-
stvenosti. Sasvim drugačijim i zapadnjacima znatno
pristupačnijim jezikom opisao je isti problem Joha-
nes fon Krojc (Johannes von Kreuz) kao »tamnu noć
duše«. Zbog prirode stvari prinuđeni smo da pote-
žemo analogije s jedne strane iz područja psihopato-
logije a s druge iz istočnjačke i zapadnjačke mistike:
proces individuacije je psihički granični fenomen,
kome su potrebni potpuno posebni uslovi da bi postao
svestan. Možda je ovo početni korak razvojnog puta
koji če uzeti buduće čovečanstvo, koji je, međutim,

324
kao patološka stranputica, najpre doveo dt> evropske
katastrofe.
Poznavaocu kompleksne psihologije može, mo-
žda, izgledati suvišno ponovno razmatranje već odav-
no uočene različnosti između postajanja svesnim i
postajanja sopstvenim (individuacija). Ali, stalno iz-
nova zapažam kako se proces individuacije meša sa
postajanjem svesnim vlastitog Ja što dovodi do
identifikacije Ja sa Sopstvenošću, odakle prirodno da
nastaje neizlečiva zbrka pojmova. Na ovaj način in-
dividuacija se svodi na čisti egocentrizam i autoero-
tizam. Međutim, Sopstvenost obuhvata u sebi be-
skrajno mnogo više od samog Ja, kao što odvajkada
dokazuje simbolika: Sopstvenost je isto tako taj
drugi ili ti drugi kao i Ja. Individuacija ne isključuje
već uključuje svet.
Ovim bih završio moje izlaganje. Pokušao sam
da skiciram razvitak i bitnu problematiku naše psi-
hologije a time i da prenesem kvintesenciju, zapravo
duh ove nauke. S obzirom na neobične teškoće moje
teme čitalac mi može oprostiti nedoličan zahtev u po-
gledu udela njegove spremnosti i pažnje. Iako osnov-
na razmatranja spadaju u samopribiranje jedne nau-
ke, retko kada su zabavna.

POGOVOR

Cest je slučaj da se pogrešno shvataju ona tuma-

čenja koja se koriste za objašnjenje nesvesnog. Zbog
toga bih upravo u rezimeu mojih principijelnih raz-
matranja nešto bliže izložio dve najosnovnije preju-
dicije.
Pre svega razumevanje onemogućava često kru-
ta pretpostavka da se arhetip smatra urođenom pred-
stavom. Nijednom biologu neće pasti na pamet da
prihvati tumačenje da svaka individua uvek iznova
stiče svoj opšti načiri ponašanja. Mnogo pre postoji
verovatnoća da mlada ptica tkalac gradi svoje karak-
teristično gnezdo upravo stoga što je tkalac a ne ku-

325
nić. Isto tako je verovatnije da se čovek rađa-sk špe-
cifično ljudskim načinom ponašanja a ne sa onim
nilskog konja ili bez ikakvog obrasca. U njegovo ka-
rakteristično ponašanje spada i njegova fizička feno-
menologija, koja se razlikuje od one kod ptica ili
četvoronožaca. Arhetipovi su tipični oblici ponašanja
koji, kada se privedu u svest, izgledaju kao predsta-
ve, kao uostalom i sve ono što postane sadržaj svesti.
Pošto se radi o karakteristično ljudskim modusima,
nije čudno što u individui možemo utvrditi psihičke
forme koje ne samo da se sreću kod antipoda, već i
u drugim milenijumima, sa kojima nas vezuje samo
arheologija.
Ako hoćemo da dokažemo da je određena psihič-
ka forma ne samo jednokratni, već i tipičan doga-
đaj, onda se ovo može postići samo na taj način što
bih za sada samo ja lično posvedočio da sam uz po-
trebne kautele posmatrao kod različitih individua iste
oblike. Pored ovog i drugi posmatrači moraju posve-
dočiti da su imali slična ili ista zapažanja. Najzad,
mora se još zaključiti da se slične ili iste pojave mogu
dokazati u folkloru drugih naroda i rasa i u teksto-
vima koji su nam predanjem preneti iz ranijih sto-
leća i milenijuma. Stoga moja metoda i opšte razla-
ganje^polazi od individualnih psihičkih činjenica koje
nisam utvrdio samo ja već i drugi posmatrači. Prilo-
ženi folklomi, mitološki i istorijski materijal služi u
prvoj liniji kao dokaz ujednačene forme psihičkog
zbivanja u prostoru i vremenu. Ukoliko je smisaoni
sadržaj individualno nastalih tipičnih formi praktički
od velikog značaja a upoznavanje istih u pojedinač-
nom slučaju igra značajnu ulogu, neizbežno je da se
i mitologem, u ođnosu na svoj sadržaj, sekundarno
pomeri u osvetljenija područja. Ali time se niukom
slučaju ne želi reći da je svrha istraživanja bila tu-
mačenje mitova. Međutim, upravo u vezi sa ovim
vlađa raširena zabluđa da je psihologija takozvanih
nesvesnih zbivanja neka vrsta filozofije, predodređe-
na da objasni mitove. Ova, na žalost, prilično proši-
rena zabluda namemo previđa da naša psihologija
polazi od osmatranih činjenica a nipošto od filozof-

326
skih špekulacija. Ako, na primer, posmatramo man-
dala strukture koje se javljaju u snovima i fantazi-
jama, onda nepromišljena kritika može staviti zamer-
ku — a takvu je stvamo i postavila — da se time
indijska ili kineska filozofija tumačenjem utuvljuju
u psihi. U stvamosti su se, međutim, samo vršila po -
ređenja pojedinačnih psihičkih zbivanja sa očigledno
srodnim kolektivnim pojavama.. Introspektivna ten-
dencija istočnjačke filozofije iznela je upravo onaj
materijal koji, u principu, obelodanjuju svi intro-
spektivni stavovi u svim vremenima i na svim mesti-
ma zemaljske kugle. Velika teškoća za kritičara, pri-
rodno, sastoji se u tome što on činjenice o kojima je
reč poznaje iz sopstvenog iskustva isto onoliko malo
koliko i duševno stanje lame koji »sastavlja« man-
dalu. Obe ove zablude onemogućuju pristup moder-
noj psihologiji ne malom broju inače naučno dispo-
niranih glava. Pored toga postoji još mnogo drugih
prepreka, kojima se, uostalom, ne može razumno pri-
ći. Stoga neće biti ni pomenute.
Nesposobnost da se shvati ili neznanje publike
ne mogu sprečiti nauku u tome da se postave izvesne
hipoteze, čija nesigurnost joj je dovoljno poznata.
Tačno znamo da stianja i procese nesvesnog možemo
prepoznati isto tako malo kao fizičar proces koji leži
u osnovi neke fizičke pojave. Ono što leži izvan sveta
pojava ne možemo uopšte predstaviti, pošto nema
predstave koja bi imala neko poreklo izvan sveta po-
java. Ali ako o biti psihičkog želimo da postavimo
principijelna razmatranja, onda nam je potrebna Ar-
himedova tačka, koja tek omogućuje neki sud uop-
šte. Ova može biti samo nepsihičko, pošto kao životna
pojava psihičko je usađeno u na izgled nepsihičkoj
prirodi. Iako ovo poslednje opažamo samo kao psihič-
ku datost, ipak postoji đovoljno razloga u prilog nje-
ne objektivne realnosti. Uostalom, ova nam se datost,
ukoliko se nalazi izvan granica našeg tela, uglavnom
prenosi samo preko delića svetloSti koji padaju na
našu mrežnjaču. Raspored ovih delića opisuje sliku
sveta pojava, čija suština zavisi s jedne strane od
svojstava apercepirajuće psihe, a s druge od prenete

327
svetlosti. Fokazalo se da se apercepirajuća svest može
razviti u velikom stepenu i da je konstruisala instru-
mente pomoću kojih je znatno proširena percepcija
vida i sluha. Na taj način ona je u nečuvenoj meri
proširila kako realni svet pojava tako i subjektivni
svet svesti. Postojanje ove značajne korelacije izme-
đu svesti i sveta pojava, između subjektivnog opaža-
nja i objektivnog realnog zbivanja, to jest njegovog
energetskog dejstva, nije potrebno dalje dokazivati.
Kako svet pojava predstavlja gomilanje procesa
reda veličine atoma, prirodno da je od velike važnosti
otkriti da li i kako nam, na primer, fotoni omogućuju
jednoznačnu spoznaju realnosti koja leži u osnovi
posedovanih energetskih zbivanja. Iskustvo je poka-
zalo da se kako svetlost tako i materija ponašaju s
jedne strane kao partikule a s druge kao talasi. Ovaj
paradoksalni rezultat ukazao je na neophodnost da
se na stupnju reda veličine atoma odbaci kauzalno
opisivanje prirode u uobičajenom kontiniiitetu pro-
stora i vremena, na čije mesto stupaju neprikaziva
polja verovatnoće u višedimenzionalnim prostorima,
koja zapravo predstavljaju stanje našeg tadašnjeg
stanja. Ova apstraktna šema objašnjenja ima u osno-
vi realan pojam, koji načelno uzima u obzir neizbe-
žno dejstvo posmatrača na posmatrani sistem, čime
realnost delimično gubi svoj objektivni karakter a fi-
zikalna slika sveta dobija subjektivni momenat.128
Primena statističke zakonomernosti na procese
reda veličine atoma u fizici ima jedan neobičan ko-
relat u psihologiji, ukoliko ova istražuje osnove sve-
sti, to jest prati svesna zbivanja sve dotle, dok se ne
zamrače do u nepredstavljivost, kada se mogu utvr-
diti samo još određujuća dejstva na sadržaje svesti.129

128 Za ovu formulaciju zahvaljujem ljubaznoj pomoći

prof. V. Paulia (W. Pauli).
liM Čitaoca će verovatno interesovati mišljenje fizičara
o ovom problemu. Profesor Pauli, koji je bio tako dobar da
pročita manuskript mog pogovora, napisao mi je: »Fizičar
na ovom mestu zaista očekuje korelaciju u psihologiji, pošto
teorijsko-saznajna situacija u odnosu na pojmove ’svest’ i
’nesvesno’ pokazuje dalekosežnu analogiju sa dole skiciranom

328
Istraživanje ovih dejstava dovodi do uočavanja ne-
obične činjenice, naime da oni potiču iz nesvesne, to
jest objektivne realnosti, koja se, međutim, istovre-
meno ponaša i kao subjektivna, dakle kao svesnost.
Realnost koja se nalazi u osnovi dejstava nesvesnog,
uključuje dakle isto tako posmatrajući subjekt i stoga
je nepredstavljiva. Ona je u stvari ono najintimnije
subjektivno a istovremeno i opšta istinita, to jest ono
što se u principu svuda može dokazati kao prisutno,
što ni u kom slučaju ne važi za sadržaje svesti lične
prirode. Prolaznost, svojevoljnost, maglovitost i jed-
nokratnost, koje laički razum uvek vezuje za pred-
stavu psihičkog, važe samo za svest ali ne i za apso-
lutno nesvesno. Stoga kvantitativno nemerljive, dej-
stvene jedinice nesvesnog koje se mogu odrediti samo
kvalitativno, naime takozvani arhetipovi, imaju pri-
rodu koja se sa sigurnošću ne hi mogla označiti kao
psihička.

situacijom ’komplementarnosti’ u fizici.« S jedne strane ne-

svesno se može dokučiti samo indirektno kroz svoja (nadre-
đena) dejstva na sadržaje svesti, a s druge svako ’posma-
tranje nesvesnog’, tj. svako privođenje u svest nesvesnih sa-
držaja ima najpre nekontrolisano povratno dejstvo na ove
nesvesne sadržaje (što, kao što je poznato, principijelno is-
ključuje ’iscrpljivanje’ nesvesnog kroz ’privođenje u svest’).
Po analogiji fizičar će, dakle, zaključiti da upravo ovo ne-
kontrolisano povratno dejstvo posmatranog subjekta na ne-
svesno ograničava objektivni karakter njegove realnosti i
ovoj istovremeno dodeljuje šubjektivnost. Nadalje, iako sta-
nje ’sečenja’ između svesti i nesvesnog (bar do izvesnog ste-
pena) ostavlja slobodan izbor ’psihološkom eksperimentato-
ru’, egzistendja ovog ’reza’ ostaje neizbežna nužnost. Prema
tome ’posmatrani sistem’ sa gledišta psihologije neće se sa-
stojati samo od fizičkih objekata, već će obuhvatati i nesve-
sno, dok će svesti pripasti uloga ’posrednog posmatrača’. Oči-
gledno je da je razvitak ’mikrofizike’ doveo do dalekosežnog
približavanja načina opisivanja prirode u ovoj nauci opisima
u novijoj psihologiji: dok se prva zbog principijelne situacije
označene kao ’komplementarnost’ suočila sa nemogućnošću
da pomoću determinišućih korektura eliminiše dejstvo po-
smatrača i zbog toga je u principu morala da se odrekne ob-
jektivnog obuhvatanja svih fizičkih fenomena, ova druga
mogla je subjektivnu psihologiju svesti da načelno nadopuni,
pomoću postulata egzistencije nesvesnog, koje je od mnogo
objektivnije realnosti.

329
 Iako sam pomoću čisto psihološkog razmatranja
došao do toga da posumnjam u psihičku prirodu ar-
hetipova, psihologija je i zbog rezultata do kojih j’e
došla fizika prinuđena da revidira svoje čisto psihič-
ke pretpostavke. Naime, fizika joj je demonstrirala
zaključak da je na stupnju reda veličine atoma po-
smatrač postavljen u objektivnu realnost i da je samo
pod tim uslovom moguće stvoriti zadovoljavajuću
šemu objašnjenja. To s jedne strane znači pridoda-
vanje subjektivnog momenta fizičkoj slici sveta, a s
druge za objašnjenje psihe neophodnu vezu ovog mo-
menta sa objektivnim kontinuitetom prostora i vre-
mena. Kako malo se može predstaviti fizički konti-
nuitet, isto toliko je nepredočiv neophodno prisutni
psihički aspekt istog. Od najvećeg teorijskog značaja
je relativni ili parcijalni identitet psihe i fizičkog
kontinuiteta, pošto ovaj znači moćno pojednostavlje-
nje utoliko što premošćava prividnu inkomenzura-
bilnost između fizičkog i psihičkog sveta; ovo uosta-
lom ne na predočiv način, već na fizičkoj strani po-
moću matematičkih jednačina, na psihičkoj pomoću
postulata izveđenih iz empirije, naime arhetipova,
čiji se sadržaji, ako ovi uopšte postoje, ne mogu pred-
staviti. Arhetipovi se pojavljuju tek u posmatranju i
iskustvu, naime na taj način što pređstave stavljaju u
određeni red, proces koji se odvija nesvesno i zbog
toga se uvek spoznaje tek naknadno. Oni asimiluju
materijal predstava, čije se poreklo iz spoljašnjeg
sveta ne može osporiti, i na taj način postaju vidljivi
i psihički. Stoga se oni najpre spoznaju samo kao psi-
hičke veličine i kao takve prihvataju, sa istim pravom
sa kojim našim neposredno opaženim fizičkim poja-
vama đodeljujemo euklidski prostor. Tek objašnjenje
psihičkih pojava minimalne jasnoće nameće pretpo-
stavku da arhetipovi moraju imati i nepsihički as-
pekt. Povod ovom zaključku daju fenomeni sinhroni-
citeta,'*® koji su skopčani sa delatnošću nesvesnih
faktora a koji su do sada svrstavani u »telepatiju«

m O pojmu »SynchronizitSt« viđeti Naturerkldrung und

Pspehe, Studije, C. G. Jung, Institut IV (1952).

330
itd. odnosno odbacivani.1*1 Skepticizam treba rezer-
visati samo za netačne teorije a ne za činjenice. Ot-
por prema njihovom priznavanju uglavnom počiva
na odbojnosti koja se oseća protiv pretpostavke da
psiha navodno poseduje i natprirodnu sposobnost,
naime takozvanu vidovitost. Vrlo različiti i zapleteni
aspekti ovog fenomena skoro sasvim se razjašnjavaju,
koliko sam to do sada mogao da utvrdim, pomoću
pretpostavke psihički relativnog prostorno-vremen-
skog kontinuuma. Ukoliko neki psihički sadržaj pre-
korači prag svesti, gube se njegovi sinhronistički
ivični fenomeni. Prostor i vreme poprimaju svoj uo-
bičajeni apsolutni karakter, a svest je ponovo izolo-
vana u svoju subjektivnost. Ovde se srećemo sa jed-
nim od slučajeva koji bi se najlakše mogli obuhvatiti
sa u fizici poznatim pojmom »komplementarnosti«.
Kada nesvesni sadržaj pređe u svest, tada prestaje
njegova sinhronistička manifestacija i obrnuto —
prevođenjem subjekta'u nesvesno stanje (trance)
mogu se izazvati sinhronistički fenomeni. Uostalom,
istovetni komplementarni odnos može se isto tako po-
smatrati u svim onim čestim i lekarskom iskustvu
bliskim slučajevima, kod kojih nestaju izvesni kli-
nički simptomi kada se privedu u svest njima odgo-
varajući nesvesni sadržaji. Kao što je poznato, čitav
niz psihosomatskih pojava, koje su inače sasvim iz-
van uticaja volje, može se izazvati pomoću hipnoze,
to jest upravo pomoću sužavanja svesti. Pauli na sle-
deći način sa fizičke strane formuliše odnos komple-
mentarnosti, koji ovde dolazi do izražaja: »Prepu-
šteno je slobodnom izboru eksperimentatora (odno-
sno posmatrača) ... koja će znanja steći a koja izgu-
biti, ili popularno rečeno da li hoće da premeri A a
uništi B ili da uništi A a odmeri B. Međutim, nije mu
prepušteno samo da stekne znanje a da neko drugo
ne izgubi«.*** Ovo naročito važi za odnos fizičkog gle-

Fizičar Jordan (Positivistische Bemerkungen

ilber
die paraphysischen Erscheinungen, p. 14) već je ideju
rela-
tivnog prostora potrgao za objašnjavanje telepatskih fe-
nomena.
»** Saopštenje preko pisma.
331
dišta prema psihološkom. Fizika određuje kvantitete
i njihov međusobni odnos, psihologija, međutim, kva-
litete bez mogućnosti merenja bilo kojih količina.
Uprkos svemu obe nauke stižu do pojmova koji se
znatno međusobno približavaju. Na paralelizam psi-
hološkog i fizičkog objašnjenja već je ukazao C. A.
Majer (Meier) u svom članku: Modema fizika — mo-
derna psihologija.1#* On kaže (p. 362): »Obe nauke su
tokom dugogodišnjeg odvojenog rada nagomilale za-
pažanja i odgovarajuću sistematiku mišljenja. Obe
nauke su se sudarile sa izvesnim ograničenjima koja
imaju slični principijelni karakter. Istraživač i čovek
sa svojim čulnim i organima spoznaje i njihovim pro-
širenjima — memim instrumentima i mernim po-
stupkom — nalaze se u nedeljivoj povezanosti. To je
komplementamost kako u fizici tako i u psihologiji.«
Između fizike i psihologije postoji čak »pravi prav-
cati komplementarni odnos«.
Čim se čovek jednom oslobodi od nenaučnog iz-
govora da se^radi samo o slučajnoj koincidenciji, lako
uviđa da spomi fenomeni ni u kom slučaju nisu ret-
ka, već relativno česta pojava. Ova okolnost sasvim se
slaže sa Rineovim (Rhine) rezultatima, koji prevazi-
laze granice verovatnoće. Psiha ni u kom slučaju nije
haos sastavljen od samovoljnosti i slučajnosti, već
objektivna realnost, koja je pristupačna istraživanju
pomoću prirodno-naučnih metoda. Izvesni znaci go-
vore za to da se psihički procesi nalaze u energetskoj
relaciji prema fiziološkoj osnovi. Ukoliko se radi o
objektivnim događajima, ovi se ne mogu dmgačije
tumačiti nego kao energetska zbivanja,134 tj. neće
nam uspeti, uprkos nemerljivosti psihičkih procesa,
da opažajne činjenice, odnosno psihom uslovljene
promene shvatimo dmgačije nego energetsko zbiva-
nje. Na taj način za psihologa nastaje situacija koja * 184

138 Die kulturelle Bedeutung der Komplexen Psycho -

logie, p. 349.
184 Time hoće da se kaže samo da psihičke pojave pose-
duju i energetski aspekt, na osnovu čega se upravo i mogu
obeležiti kao »pojave«. Međutim, time se ni u kom slučaju
ne tvrdi da energetski aspekt obuhvata ili čak objašnjava
celovitost psihe.

332
je krajnje neprijatna fizičaru — prvi govori o ener-
giji iako nema ništa merljivo u rukama a pri tom
pojam energije predstavlja matematički tačno defi-
nisanu veličinu, koja se kao takva uopšte ne može
primeniti na psihičko. Formula kinetičke energije,
TTVD^
L =---------- sadrži faktore m (masa i v (brzina), koji
2
nam izgledaju nespojivi sa bićem empirijske psihe.
Ako uprkos tome psihologija nastoji da koristi sop-
stveni pojam energije da bi izrazila delotvornost
(£y£pycta) psihe, onda prirodno da ne koristi mate-
matičke fizičke formule, već samo njihove analogije.
Međutim, ovo je istovremeno starije gledište, iz koga
se prvobitno razvio fizički pojam energije. Naime,
ovaj pojam počiva na ranijoj upotrebi matematički
nedefinisane £vepyeta, koja se u krajnjoj liniji svodi
na primitivni, odnosno arhaični pogled na »izvanred-
no dejstveno«. To je takozvani pojam mane, koji se
ne ograničava samo na Melaneziju, već se sreće i u
Indiji, kao i na istočnoj obali Afrike,1M a u latinskom
odzvanja u reči »numen« a delom i u »genius« (na
primer genius loci). Upotreba termina libiđo u novi-
joj medicinskoj psihologiji ima začuđujuću duhovnu
srodnost sa primitivnom manom.186 Ovo arhetipično
sagledavanje ni u kom slučaju nije samo primitivno,
već se od fizičkog pojma energije razlikuje po tome
što nije kvantitativno, već uglavnom kvalitativno. Na
mesto egzaktnog merenja kvantiteta u psihologiji se
koristi procenjivačko određivanje intenziteta, za što
se koristi funkcija osećanja (vrednovanje). Vredno-
vanje u psihologiji zastupa mesto merenja u fizici.
Psihički intenziteti i njihove stupnjevite razlike na-
goveštavaju kvantitativno karakteristična zbivanja,
koja su, međutim, nepristupačna neposrednom po-
smatranju, odnosno merenju. Dok je psihološko od-
ređivanje u suštini kvalitativno, ipak ono poseduje
tako reći latentnu »fizičku« energetiku, jer se kod 135 * *

U Kisvahili mana znači »značaj« a mangu »bog«.

135

m Up. moj spis Vber psgchische Energetik und das

VVcsen der Traurne.

333
psihičkih fenomena ipože opaziti i izvestan kvantita-
tivan aspekt. Ako bi se uspelo da se ovi kvantiteti na
neki način izmere, onda bi psiha morala da se pojavi
kao nešto pokretno u prostoru, nešto na čemu bi mo-
gla da se primeni energetska formula: kako su masa
i energija u suštini istih svojstava, za psihu bi, uko-
liko ova uopšte ima uočljiva dejstva u prostoru, mo-
rali da odgovaraju pojmovi mase i brzine; drugim re-
čima, ona bi morala da poseduje aspekt pod kojim bi
se javljala kao pokretna masa. Ako se u odnosu na
fizička i psihička zbivanja ne postavlja zahtev za pre-
stabiliziranom harmonijom, onda ona mogu biti samo
interactio. Poslednja hipoteza, međutim, zahteva
psihu koja na neki način dodiruje materiju, i obmuto,
materiju sa latentnom psihom, od kojeg postulata više
nisu isuviše uđaljene izvesne formulacije modeme
fizike (Eddington, Jeans i dr.). U vezi sa ovim moram
da podsetim na postojanje parapsihičkih fenomena,
čija stvama vrednost svakako može biti priznata
samo od onih koji su imali prilike za dovoljno duga
i temeljna vlastita posmatranja.
Ako su ispravna ovakva razmatranja, onda oda-
tle proističu teški zaključci o bivstvu psihe, pošto u
tom slučaju njena objektivnost ne bi bila samo u naj-
užoj vezi sa fiziološkhn i biološkim fenomenima, već
i fizičkim i to, kako izgleda, najviše sa onima iz okvi-
ra atomske fizike. Kao što se vidi iz mog izlaganja,
prvenstveno se radi o utvrđivanju izvesnih analogi-
ja, iz čijeg postojanja se ne sme izvući zaključak, da
je time već dokazana povezanost. Pri sadašnjem stup-
nju kako fizikalnih tako i psiholoških saznanja čovek
se mora zadovoljiti sa čistom sličnošću izvesnih
osnovnih razmišljanja. Međutim, postojeće analogije
kao takve su đovoljno značajne da opravdavaju nji-
hovo isticanje.
 IX

OPŠTA GLEDIŠTA PSIHOLOGIJE SNOVA

 OPŠTA GLEĐIŠTA PSIHOLOGIJE SNOVA

San je psihička tvorevina, koja se, nasuprot

ostalim sadržajima svesti, po obliku i značaju na iz-
gled ne nalazi u kontinuitetu razvoja sadržaja svesti.
U svakom slučaju san po pravilu ne izgleda kao inte-
gralni deo svesnog duševnog života, već kao prete-
žno spoljašnji, na izgled slučajan doživljaj. Osnove
ovog izvanrednog položaja sna leže u njegovom po-
sebnom načinu nastanka: on ne potiče, kao drugi sa-
držaji svesti, iz jasno preglednog, logičnog i emocio-
nalnog kontinuiteta doživljaja, već je ostatak neo-
bične psihičke delatnosti, koja se uspostavlja za vre-
me spavanja. Već ovakav način nastajanja izoluje san
od ostalih sađržaja svesti a u okviru ovoga posebno
svojstvene sadržaje snova, koji se nalaze u upadlji-
vom kontrastu prema svesnom mišljenju.
Međutim, pažljivom posmatraču neće biti teško
da otkrije da san ipak ne ispada sasvim iz kontinui-
teta svesti, pošto se skoro u svakom snu mogu naći
izvesne pojedinosti koje potiču od utisaka, razmišlja-
nja, raspoloženja toga ili prethodnih dana. pakle,
ipak postoji izvestan kontinuitet, za sada usmeren
retrogradno. Nikome, ko problemu snova posveti veće
interesovanje, neće promaći da san poseduje i konti-
nuitet usmeren unapred, ako je dopušten ovakav iz-
raz, pošto snovi obično vrše primetno dejstvo na sve-
sni duševni život i kod osoba za koje se ne bi smelo

t1] Prvi put objavljeno u: Vber die Energetik der Seele

<Psychologische Abhandlungen II, 1928).
22 Jung, Odabrana dela, I
337
reći da su sujeverne ili nenormalne. Ova uzgredna
naknadna delovanja najčešće se sastoje od više ili
manje izražene alteracije raspoloženja.
Zahvaljujući ovom labavom spoju sa ostalim sa-
držajima svesti, san je u odnosu na ponovno priseća-
nje izvanredno labilna tvorevina. Mnogi snovi izmiču
reprodukciji odmah posle buđenja, drugi se mogu
reprodukovati samo sa krajnje sumnjivom vemošću,
dok se za relativno mali broj snova može reći da se
zapravo mogu reprodukovati jasno i sigurno. Ovakvo
specifično ponašanje u odnosu na reprodukovanje
može se razumeti i iz kvaliteta spojeva predstava koje
se javljaju u snovima. Za razliku od logički usmere-
ne predstave, što se može smatrati posebnom karak-
teristikom svesnog duhovnog procesa, spajanje pred-
stava u snu je krajnje fantastično; takva vrsta asoci-
jacija, koja povezuje sadržaje, po pravilu sasvim je
strana realno orijentisanom mišljenju.
Ovoj osobini san ima da zahvali za obezvređiva-
jući epitet: besmislen. Pre nego što izreknemo ova-
kav sud, moramo se setiti da su san i njegova poveza-
nost nešto što mi ne razumemo. Dakle, za sada ćemo
takvom ocenom naše nerazumevanje projektovati
samo na objekt. To, međutim, ne negira da u snu po-
stoji njemu svojstveni smisao.
Nezavisno od hiljadugodišnjih nastojanja da se
snu pripiše proročanski smisao, praktički su tek Froj-
dova otkrića prvi pokušaj da se prodre u smisao sno-
va; pokušaj kome se sme dodeliti atribut »naučni ,
pošto je ovaj istraživač pružio tehniku za koju ne
samo on već i mnogi drugi istraživači tvrde da dovodi
do cilja, naime do razumevanja smisla snova; smisla
koji nije identičan sa fragmentamim nagoveštenim
smislom manifestnog sadržaja sna.
Ovde nije mesto gde bi se kritički raspravljalo o
Frojdovoj psihologiji snova. Naprotiv, potrudiću se
da ukratko izložim ono što se više ili manje može
smatrati sigurnom tekovinom psihologije snova.
Najpre se moramo pozabaviti pitanjem odakle
potiče pravo da se snu pripisuje smisao drugačiji od
one nezadovoljavajuće fragmentarne manifestne sli-

338
ke sna. Jedan argumenat, koji je posebno važan u
ovom pogledu jeste činjenica da je Frojd skriveni
smisao snova našao empirijski a ne deduktivno. Da-
lji argumenat u prilog moguće skrivenog jli nemani-
festnog smisla sna pruža upoređivanje fantazije sno-
va sa fantazijama u budnom stanju jedne te iste oso-
be. Nije teško uvideti da ovakve budne fantazije ne
samo da imaju površni, konkretistički smisao, već i
dublji, psihološki smisao. Zbog kratkoće, koju sam
sebi morao da postavim, nisam u stanju da ovde pri-
kažem takav materijal. Ali želeo bih da skrenem pa-
žnju na to da jedan veoma stari i vrlo rašireni tip
fantastičnog pričanja, za šta su karakterističan pri-
mer Ezopove basne, dobro ilustruje ono što se može
reći o smislu fantazije. Na primer, ispriča se nekakva
fantazija o delima lava i magarca. Konkretni površni
smisao je nemoguća fantastika koja, međutim, svako-
me ko malo dublje razmisli otkriva škriveni moralni
smisao. Karakteristično je da je deci već dovoljan
egzoteričan smisao basne da bi joj se mogli radovati.
Daleko najbolji argumenat u prilog postojanja
skrivenog smisla sna pruža savesna primena tehnič-
kih metoda u razrešavanju manifestnog sadržaja sna.
Na taj način dospevamo do druge glavne tačke, na-
ime do analitičkog postupka. Ni ovde ne bih želeo niti
da branim niti da kritikujem Frojdove stavove i ot-
krića, već da se ograničim na ono što mi izgleda kao
potvrđeno. Ako pođemo od činjenice da je san psi-
hička tvorevina, onda najpre nemamo ni najmanjeg
povoda da pretpostavimo da bi se konstitucija i odre-
dište ove tvorevine vladali po drugačijim zakonima
i smernicama nego bilo koje drugo psihičko zbivanje.
Prema rečenici »principia explicandi praeter neces-
sitatem non sunt multiplicanda«*, san moramo anali-
tički tretirati tako kao bilo koje drugo psihičko zbi-
vanje, sve dok nas drugačije iskustvo ne poduči ne-
čem boljem.
Znamo da je svako psihičko zbivanje, posmatra-
no sa gledišta kauzaliteta, rezultanta prethodnih psi-

* Principe, korišćene za objašnjenje, ne treba umno-

žavati više no što je potrebno.
22* 339
hičkih sadržaja. Znamo dalje da svaka psihička tvo-
revina, posmatrana sa finalnog gledišta, ima svoj
svojstveni smisao i svrhu u siktuelnom psihičkom
zbivanju. Ovo merilo mora se primeniti i na san. Da-
kle, ako san treba da objasnimo psihološki, onda naj-
pre moramo znati iz kojih je proteklih doživljaja sa-
stavljen. Stoga svaki delić snevane slike pratimo u
njegovoj protekloj prošlosti. Poslužimo se primerom:
Neko sanja da izlazi na ulicu, pred njim skoči dete
koje iznenada pregazi automobil.
Ovu snevanu sliku uz pomoć osobe koja ju je
usnila redukujemo na proteklu prošlost. Ova osoba
ulicu prepoznaje kao određenu ulicu, kojom je pro-
šla prethodnog dana. Dete prepoznaje kao dete nje-
nog brata, koga je posetila veče pre sanjanja, pri
čemu je videla dete. Saobraćajni udes podseća na ne-
sreću koja se stvarno desila pre nekoliko dana, o ko-
joj je, međutim, samo čitala u novinama. Ovakva
redukcija obično je dovoljna za vulgamu procenu.
Obično se kaže: »Aha, zbog toga sam sanjao sve te
stvari.«
Razumljivo da je sa naučnog gledišta ovakva re-
dukcija sasvim nedovoljna. Osoba koja je sanjala je
prethodnih dana prošla kroz veliki broj ulica; zašto
je njen san izabrao baš tu ulicu? Otkrivanjem prote-
klog detalja još nije dovoljno postignuto pošto je tek
konkurencija više uzroka pružila plauzibilnu deter-
minaciju slike sna. Dalje sabiranje materijala sledi
po istom principu sećanja, koji se naziva i metoda
prisećanja. Ovim načinom se sabira, što je lako ra-
zumljivo, vrlo raznolik i đelom heterogeni materijal,
koji na izgled ima samo jedno zajedničko, naime da
je asocijativno povezan sa sadržinom sna, inače ne bi
mogao biti reprodukovan iz sadržine sna.
Tehnički je važno pitanje do koje granice treba
sabirati materijal. Kako se iz duše konačno sa svake
tačke može ustalasati sav životni sadržaj, tako se uz
svaki san teorijski može tumačiti celokupni prethod-
ni životni sadržaj. Međutim, nama je potrebno samo
onoliko materijala, koliko nam je neophodno za shva-
tanje smisla sna. Ograničavanje materijala je, razum-

340
ljivo, arbitrami postupak prema osnovnoj Kantovoj
postavci, prema kojoj poimanje nije ništa drugq do
spoznaja u onoj meri, koliko je dovoljno za našu na-
mer«.1-Ako tumačimo uzroke francuske revolucije,
onda u sabiranju materijala možemo tumačiti ne
samo srednjovekovnu istoriju Francuske već prouča-
vati i grčku i istoriju Rima, što »za našu nameru«
svakcfko liije »neophodno«, pošto nastanak revolucije
isto tako dobro možemo shvatiti i uz daleko ograni-
čeniji materijal. Stoga u tumačenju materijala jed-
nog sna idemo dotle, dok nam izgleda neophodno da
iz sna možemo steći uvid u upotrebljivi smisao.
Tumačenje materijala leži izvan svoje volje is-
traživača sve do pomenutog arbitrarnog ograničenja.
Sakupljeni materijal mora se podvrgnuti procesu
odabiranja, i to proradi, čiji se princip koristi pri
svakoj proradi istorijskog ili inače naučnog materi-
jala. Radi se u suštini o uporednoj metodi, koja se,
prirodno, ne odvija automatski, već dobrim delom
zavisi od spretnosti istraživača i njegovih namera.
Ako treba da bude razjašnjen neki psihološki
faktum, onda se treba podsetiti na to da psihološko
zahteva dvostruki način posmatranja, naime kauzal-
ni i finalni. Namemo govorim o finalnom da bih iz-
begao konfuziju koja se javlja sa pojmom teleološkog.
Sa finalnošću želeo bih da označim samo imanentnu
psihološku usmerenost cilju. Umesto »usmerenost
cilju« moglo bi se reći »svrhovni smisao«. U svim
psihološkim fenomenima nalazi se ovakav smisao,
takođe i u čisto reaktivnim fenomenima, kakvi su,
na primer, emocionalne reakcije. Ljutnja zbog pre-
trpljene uvrede ima svrhovni smisao u osveti, sviina
prikazivana žalost ima svrhovni smisao pobuđivanje
sažaljenja kod drugih.
Ukoliko za materijal sakupljen uz neki san pri-
menimo kauzalni način razmatranja, redukujemo
manifestni sadržaj sna na izvesne osnovne tenden-
cije ili osnovne ideje prikazane u materijalu. Kao ta-
kve ove su srazmeri}o elementame ili opšte prirode. *

* Up. Uvod u delu: Die Logik. p. 377.

."41
 Jedan mladi pacijent, na primer, sanja: »Nala-
zim se u nepoznatom vrtu i sa drveta berem jabuke.
Oprezno se osvrćem da me neko ne vidi.«
Snevani materijal je sećanje na to kako je neka-
da kao dečak nedozvoljeno uzbrao nekoliko krušaka
u tuđem vrtu. Osećanje nečiste savesti, naročito po-
tencirano u snu, podseća ga na situaciju proteklog
dana. Na ulici je sreo njemu poznatu, inače ravnodu-
šnu ženu i s njom razmenio nekoliko reči. U tom tre-
nutku naišao je jedan njemu poznati gospodin, dok je
njega iznenada savladalo čudno osećanje nedoumice,
skoro onakvo kao kada ima nečistu savest. Jabuka je
sećanje na scenu iz raja uz činjenicu da nikada nije
razumeo zašto je nedozvoljeno kušanje jabuke mo-
glo da ima tako teške posledice po praroditelje. Svo-
jevremeno se uvek ljutio zbog tadašnje božje neprav-
de, pošto je Bog stvorio ljude onakve kakvi su, sa
svom njihovom radoznalošću i pohlepnošću.
Dalje se setio oca koji ga je takođe ponekad ne-
shvatljivo kažnjavao za izvesne stvari. Najžešće je
bio jednom kažnjen kada su ga uhvatili kako krišom
posmatra devojke na kupanju. Na to se nadovezalo
priznanje da je nedavno započeo ljubavnu igru sa
jednom sobaricom, koju nije doveo do prirodnog za-
vršetka. Veče pre sna imao je s njom rendez-vous.
Ako razmotrimo ovaj materijal, onda vidimo da
san ima vrlo usku, providnu vezu sa događajima pret-
hodnog dana. Scena sa jabukom i s njom asocijativno
povezani materijal pokazuje da je očigledno zami-
šljana kao erotična scena. Moglo je doduše da svi
drugi mogući razlozi, koji se mogu smatrati sasvim
verovatnim, deluju u snu preko ovog događaja. U snu
mladi čovek bere rajsku jabuku, koju, naime, u stvar-
nosti još nije brao. Ostali materijal asociran sa snom
bavi se sa jednim drugim događajem prethodnog
dana, naime sa svojstvenim osećanjem nečiste save-
sti, koja je mlađića ophrvala kada je razgovarao sa
njemu ravnodušnom mladom ženom, zatim sa sluča-
jem greha u raju i najzad sa erotskim grehom njego-
vog detinjstva, zbog koga ga je strogo kaznio otac.
Ove asocijacije se kreću po liniji krivice.

342
 Na dati materijal najpre ćemo primeniti Frojdov
kauzalni način posmatranja, tj. ovaj ćemo san, kako
se izrazio Frojd »tumačiti«. Iz dana koji je prethodio
snu preostala je neudovoljena želja. Ova želja je u
snu ispunjena pod simbolom scene sa jabukom. Zašto
je ovo ispunjenje usledilo uvijeno, tj. u simboličnoj
slici, umesto u jasnoj, seksualnoj zamisli? Frojd uka-
zuje na krivicu, očevidni momenat u ovom materija-
lu, i kaže: Moralne norme, od ranog detinjstva uti-
snute u mladića, koje zahtevaju da se potiskuju ova-
kve želje, u stvari su ono što prirodnoj požudi stav-
lja pečat neprijatnog i nepodnošljivog. Zbog toga po-
tisnuta, neprijatna pomisao može da se probije samo
»simbolički«. Pošto su ove pomisli nespojive sa mo-
ralnim svesnim sadržajem, psihička instancija koju
pretpostavlja Frojd označavajući je kao cenzura, bri-
ne za to da ova želja ne prođe neuvijena u svest.
Finalni način posmatranja koji suprotstavljam
Frojdovom gledištu ne znači, kako bih izričitd želeo
da istaknem, osporavanje kauze sna, već drugačiju
interpretaciju materijala sakupljenog uz san. Cinje-
nice, naime materijal, ostaju iste, ali merilo kojim se
mere je drugačije. Pitanje se može jednostavno for-
mulisati na sleđeći način: čemu služi ovaj san? Sta
treba da izazove? Ovo postavljanje pitanja nije sa-
movoljno utoliko što se može primeniti na sve psi-
hičke delatnosti. Svuda se može postaviti pitanje za-
što i čemu, pošto se svaka organska formacija sastoji
od komplikovane građe svrhovnih funkcija pri čemu
se svaka funkcija može razložiti na niz svrhovno ori-
jentisanih pojedinačnih činjenica.
Jasno je da se preko sna erotskom doživljaju
prethodnog dana pridodaje materijal koji, u prvom
redu, naglašava momenat krivice u erotskom po-
stupku. Ista asocijacija pokazala se dejstvenom vec
u onom drugom doživljaju prethodnog dana, naime
pri susretu sa indiferentnom ženom, pri čemu se i tu
automatski i začuđujuće pridružilo osećanje nečiste
savesti, tako kao da je mladić i tu učinio nešto nepra-
vo. I ovaj doživljaj se uigrava u san a tamo se kroz
asociranje daljnjeg odgovarajućeg materijala poja-

34”
čava, pri čemu se erotski doživljaj prethodnog dana
prikazuje u obliku počinjenog greha u raju, koji je
bio tako surovo kažnjen.
Na ovo sve mogu reći: kod ovog mladog čoveka
koji je sanjao postojala je nesvesna sklonost ili ten-
dencija, koja mu je njegov erotički dozivljaj predsta-
vila kao krivicu. Karakteristično da u snu sledi aso-
cijacija greha, u vezi s kojim mladi čovek nikada
nije shvatio zašto je bio tako drakonski kažnjen. Ova
asocijacija baca svetlo na razloge zašto mladić nije
jednostavno pomislio: »Nije pravo ono što činim.« On
očigledno ne zna da bi svoj erotski postupak mogao
osuditi kao moralno neispravan. Ovo je stvarno i slu-
čaj. Svesno on veruje da je njegovo ponašanje mo-
ralno sasvim indiferentno, svi njegovi drugovi činili
su to isto a on i inače iz drugih razloga uopšte ne
može da shvati zašto se oko toga podiže tolika galama.
Da li san treba smatrati smisaonim ili besmisle-
nim zavisi od vrlo značajnog pitanja, naime da li je
stanovište iz davnina nasleđene moralnosti smisaono
ili besmisleno. Ne bih se gubio u filozofskim diskusi-
jama oko ovog pitanja, već bih samo primetio da je
čovečanstvo očigledno imalo jake razloge za iznala-
ženje ovakvog morala, inače se ne bi moglo razumeti,
zašto je takav moral suprotstavljao ograničenja naj-
jačoj žudnji. Ako ovu činjenicu smatramo vrednom,
onda moramo i ovaj san smatrati smisaonim zbog
toga što mladića suočava sa izvesnom neophodnošću
da svoj erotički postupak jednom razmotri sa stano-
višta morala. Već plemena na niskom, primitivnom
stupnju imaju delom izvanredno stroge zakone u vezi
sa seksualnim odnosima. Ova činjenica pokazuje da
posebno seksualni moral nije faktor koji treba potce-
njivati u višim psihičkim funkcijama, zbog čega za-
služuje da se sasvim uključi u razmatranje. Dakle, u
ovom slučaju se može reći da mladi čovek ne razmi-
šljajući, hipnotisan primerom njegovih drugova sledi
svoju erotsku požudu, zaboravljajući činjenicu da je
čovek i moralno odgovorno biće, pošto je čovek sam
izgradio moral i da se slobodno ili protiv volje povi-
nuje svojoj sopstvenoj tvorevini.

344
 U ovom snu; možemo prepoznati balansirajuću
funkciju nesvesnog, koja se sastoji u tome što se one
zamisli, sklonosti i tendencije čovekove ličnosti, koje
u svesnom životu dolaze isuviše malo do izražaja, stu-
paju u funkciju tokom spavanja kada je u velikoj
meri isključena svest.
Svakako se može nabaciti pitanje: kakvu korist
može imati čovek koji sanja kada san ipak ne ra-
zume?
U vezi sa ovim moram primetiti da razumevanje
uopšte nije isključivo intelektualni proces, pošto,
kako pokazuje iskustvo, na čoveka upliviše bezbroj
stvari, pa čak ga mogu vrlo efikasno ubediti a da ih
intelektualno nije razumeo. Podsećamo samo na de-
lotvornu moć religijskih simbola.
Prema ovom ovde datom primeru čovek bi lako
mogao da pomisli da se funkcija snova može shvatiti
kao direktno »moralistička«. Doduše to tako i izgleda
u prethodno datom primeru, ali ako se setimo pravila
po kome snovi sadrže svagdašnji subliminalni mate-
rijal, tada više ne možemo govoriti o »moralističkoj
funkciji. Naime treba primetiti da snovi takvih ljudi
čije je ponašanje neosporno moralno, iznose na vi-
delo takav materijal koji se mora označiti kao »ne-
moralan« u građanskom smiskt. Karakteristično je
da se sveti Augustin radovao što pred Bogom nije bio
odgovoran za svoje snove. Nesvesno je ono što je u
datoj situaciji neznano, stoga nije čudno što san u
aktuelnu svesnu psihološku situaciju dovodi sve one
aspekte, koji su bili karakteristični za totalno razli-
čito gledište posmatranja. Jasno je da ova funkcija
sna predstavlja psihološku ravnotežu, poravnanje
koje je bezuslovno potrebno za sređenu delatnost čo-
veka. Kao što je u svesnom procesu razmišljanja ne-
ophodno da po mogućstvu razjasnimo sve strane i
konsekvence nekog problema da bi našli ispravno re-
šenje, tako se ovaj proces automatski nastavlja u više
ili manje nesvesnom stanju spavanja, gde se, kako
izgleda prema dosadašnjem iskustvu, snevaču javlja-
ju sva ona stanovišta, bar i naznačeno, koja su tokom
proteklog dana nedovoljno procenjena ili uopšte nisu

345
razmatiana, to jest ona koja su bila relativno ne-
svesna.
Sto se tiče toliko diskutovanog simbolizma, nje-
gova procena je vrlo različita, zavisna od toga da li
se ovaj razmatra sa kauzalnog ili finalnog stanovi-
šta. Frojdov kauzalni način razmatranja proističe iz
priželjkivanja, od potisnute želje sna. Ovo priželjki-
vanje je uvek relativno jednostavno i elementarno,
koje može biti skriVeno iza najrazličitijih paravana.
Tako je, na primer, mladi čovek u prethodno navede-
nom primeru isto tako mogao da sanja da je ključem
otvorio neka vrata, da putuje avionom, da Ijubi maj-
ku itd. Sa ovog stanovišta sve bi imalo isto značenje.
Na ovom putu uža Frojdova škola dospela je do toga,
da navedemo samo grub primer, da skoro sve dugu-
ljaste predmete u snu oglasi za falične a sve okrugle
ili šuplje za ženske simbole.
Za finalni način posmatranja, slike sna imaju
njima svojstvenu vrednost. Da je, na primer, mladi
čovek umesto scene sa jabukom sanjao da ključem
otvara vrata, onda bi, shodno izmenjenoj slici sna,
proistekao sasvim drugačiji asocijativni materijal,
koji bi svesna situacija dopunila na način sasvim ra-
zličit od materijala za scenu sa jabukom. Za ovo sta-
novište bogatstvo smisla leži u različitosti sinibolič-
kih izraza sna, a ne u njihovoj jednoznačnosti. Kau-
zalni način posmatranja teži, shodno svojoj prirodi,
jeđnoznačnosti, to jest čvrstom značenju simbola. Na-
suprot tome finalni način posmatranja u promenjenoj
slici sna vidi izraz promenjene psihološke situacije.
Ono ne poznaje nikakva čvrsta značenja simbola. Sa
ovog stanovišta slike snova po sebi su vrlo važne, pri
čemu, naime, one nose značenje u sebi samima, zbog
koga se uopšte i javljaju u snu. Ako ostanemo pri
prethodnom primeru, onda ćemo videti da sa final-
nog stanovišta simbol u snu ima više vrednost para-
bole; on ne sakriva već podučava. Scena sa jabukom
jasno podseća na momenat krivice, istovremeno skri-
va i delo praroditelja.
U zavisnosti od stanovišta načina posmatranja
dolazimo, kao što se vidi, do vrlo različitih shvatanja

346
smisla sna. Postavlja se pitanje koje je shvatanje bo-
lje ili tačnije. Da uopšte moramo imati neko shvata-
nje o smislu sna, za nas terapeute prvenstveno je
praktična a ne teorijska neophodnost. Ako želimo da
lečimo naše pacijente, onda iz sasvim konkretnih ra-
zloga moramo ovladati nekim sredstvom koje će nam
omogućiti da bolesnike uspešno prevaspitamo. Iz gore
navedenog primera bez daljnjega jasno proističe da je
snimanje materijala vezanog za san nabacilo pitanje,
koje je tako usmereno da mladom čoveku otvori oči
u odnosu na mnogo štošta o čemu prethodno uopšte
nije razmišljao. Ali, tim što je prešao preko toga,
prešao je preko samoga sebe, pošto on poseduje mo-
ralnu kritiku i moralne potrebe kao i svaki drugi čo-
vek. Ako bi dakle pokušao da živi ne obzirući se na
ovu okolnost, živeo bi jednostrano i nepotpuno, tako
reći nekoordinisano, što bi za psihološki život imalo
iste posledice kao nepotpuna dijeta za telo. Da bi in-
dividualnost odgajili do njene potpunosti i samostal-
nosti, potrebna nam je asimilacija svih onih funk-
cija, koje su do tada isuviše malo ili uopšte nisu do-
spevale do svesnog razvitka. Da bi postigli ovaj cilj,
iz terapijskih razloga moramo zaći u sve one nesve-
sne aspekte stvari koje nam pružaju sneni materijali.
Stoga je lako uvideti da upravo finalni način razma-
tranja znači veliku pomoć praktičnom individualnom
odgajanju.
Prirodno-naučnom duhu našeg vremena, koje
razmišlja strogo kauzalistički, mnogo je bliži kauzalni
način posmatranja. Stoga bi u odnosu na prirodno-
-naučno objašnjenje psihologije snova Frojdov kau-
zalni način posmatranja imao izvanredno mnogo
prednosti. Međutim, ja sam prinuđen da osporim pot-
punost ovog načina, pošto se psiha ne može obuhva-
titi samo kauzalno, već zahteva i finalno razmatranje.
Tek objedinjavanje oba stanovišta, što danas niie
sprovedeno u zadovoljavajućem obimu zbog posto-
jećih ogromnih teškoća kako teorijske tako i prak-
tične prirode, daće nam potpunije shvatanje sušti-
ne sna.

347
 Želeo bih ukratko da razmotrim još neke proble-
me psihologije snova, koji se nalaze postrance opštih
razmatranja problema snova. Najpre pitanje klasifi-
kacije snova: praktični i teorijski značaj ovog pitanja
ne bih želeo da precenim. Godišnje prorađujem ma-
terijal od 1500 do 2000 snova, i na osnovu ovog isku-
stva mogu da konstatujem da stvamo ima tipičnih
snova. Ali oni nisu tako česti, isto tako pod finalnim
načinom posmatranja mnogo gube od svoje važnosti
koju imaju na kauzalno shvatanje s obzirom na utvr-
đeno simbolično značenje. Izgleda mi da su tipični
motivi u snovima od najveće važnosti, pošto oni, na-
ime, dozvoljavaju •upoređivanje sa mitološkim moti-
vima. Mnogi od onih motiva, za čije izdvajanje izvan-
redne zasluge ima Frobenius (Frobenius), sreću se u
snovima mnogih ljudi, često sa istovetnim značenjem.
Ograničeni prostor mi, na žalost, ne dozvoljava da o
ovome iznesem iscrpni materijal. Ovo je učinjeno na
drugom mestu. Ali moram istaći da je poređenje ti-
pičnih motiva snova sa mitološkim motivima blisko
ideji da se sneno mišljenje, kao što je već učinio Niče,
shvati kao filogenetski stariji način mišljenja. Kako
je to zamišljeno, umesto mnogih drugih primera može
pokazati prethodno pomenuti primer sna. Kao što se
sećamo taj san je doneo scenu sa jabukom kao tipič-
nu reprezentaciju erotske krivice. Odatle izvučena
pomisao bi glasila; »Ako ovako postupam, ne činim
pravo.« Karakteristično je da se san skoro nikada ne
izražava na ovako logično apstraktan način, već uvek
paraboličkim ili komparativnim jezikom. Ova osobe-
nost je istovremeno karakteristika primitivnog govo-
ra, čiji nam bogati zaokreti i poređenja uvek padaju
u oči. Ako se samo setimo spomenika iz stare litera-
ture, na primer komparativnog jezika Biblije, onda
ćemo videti da je ono što se danas izražava pomoću
apstrakcije, tada postizano putem upoređivanja. Cak
i filozof, kao što je Platon, nije se ustručavao da po-
moću poređenja izrazi izvesne osnovne ideje.
Kao što naše telo u sebi nosi tragove njegovog
filogenetskog razvitka, tako ih ima i čovekov duh.

348
Zbog toga nije ništa čudno što je komparativni govor
naših snova arhaični ostatak.
Istovremeno je u našem primeru krađa jabuke
tipični sneni motiv, koji «e u najrazličitijim varijaci-
jama sreće u mnogim snovima. Isto tako je ova slika
dobro poznat mitološki motiv koji susrećemo ne samo
u priči o prvim ljudima u raju, već osim toga u mno-
gobrojnim mitovima i bajkama svih vremena i meri-
dijana. To je jedna od opštih ljudskih slika, koja se
autohtono može pojaviti u svakome u bilo kom vre-
menu. Na ovaj način psihologija snova otvara nam
put opštoj uporednoj psihologiji, od koje očekujemo
isto razumevanje za razvitak i strukturu čovekove
psihe, kao što nam ga je darivala uporedna anato-
mija u ođnosu na ljudsko telo.
Posredstvom sna, dakle, stičemo uvid u kompa-
rativni jezik, to jest u čulno opažajne predstave, za-
misli, sudove, shvatanja, smernice, tendencije, kojih
zbog potiskivanja ili čistog neznanja nismo bili sve-
sni. Pošto su sadržaj nesvesnog a pošto je san derivat
nesvesnog procesa, ovaj sadrži prikaz nesvesnih sa-
držaja. Ali ne radi se o prikazu nesvesnih sadržaja
uopšte, već samo izvesnih sadržaja, koji su asocija-
tivno privučeni i izabrani trenutnim stanjeim svesti.
Ovaj zaključak smatram praktički vrlo važnim sta-
novištem. Ako želimo da ispravno tumačimo neki san,
onda nam je neophodno temeljno poznavanje tre-
nutnog stanja svesti, pošto san sadrži njenu nesvesnu
dopunu, naime materijal koji je prema trenutnom
stanju svesti konstelisan u nesvesnom. Bez ovog po-
znavanja nemoguće je dovoljno ispravno tumačiti
san — naravno ne uzimajući u obzir slučajne po-
gotke. U cilju ilustracije iznetog želeo bih da nave-
dem jedan primer.
Jednom mi je došao neki gospodin; to je bila
prva konsultacija. Objasnio mi je da ima raznovrsnih
interesovanja u nauci i da se »literarno« interesuje
i za psihoanalizu. On je sasvim zdrav i stoga uopšte
ne dolazi u obzir da mi bude pacijent. On se samo in-
teresuje za psihologiju. On je vrlo imućan, ima mno-
go slobodnog vremena tako da se bavi svim mogućim

349
problemima. On bi želeo da poznanstvo sa mnom
iskoristi za uvođenje u teorijske tajne analize. Meni.
sigumo, neće biti interesantno da se bavim normal-
nim čovekom, pošto su mi »ludi« svakako interesant-
niji. Nekoliko dana pre toga mi je pisao i pitao kada
bih mogao da ga primim. Tokom započetog razgovora
ubrzo smo dospeli do problema snova. Na to sam na-
dovezao pitanje da li je tokom noći, pre dolaska
meni, nešto sanjao. On je odgovorio potvrdno i ispri-
čao mi sledeći san:
»Nalazio sam se u pustoj sobi, neka vrsta medi-
cinske sestre me je primila i pokušavala da me prisili
da sednem za sto na kome se nalazila boca kefira, koji
je trebalo da popijem. Ja sam hteo dr Jungu, ali se-
stra mi je rekla da se nalazim u bolnici a da dr Jung
nema vremena da me primi.«
Već se iz manifestnog sadržaja sna vidi da je
očekivanje posete meni na neki način uticalo na ne-
svesno. Prisećanja su dala sledeće: u odnosu na pra-
znu sobu: »neka vrsta hladne čekaonice, kao u nekoj
zvaničnoj ustanovi, prijemna soba u nekoj bolnici.
Nikada nisam bio u bolnici kao pacijent.« Medicinska
sestra: »Izgledala je odvratno, bila je razroka. Sećam
se jedne vrs v-are koja je bacala karte i čitala sa dlana,
kod koje sam nekada išao da bi mi prorekla buduć-
nost. Jednom sam bio bolestan, a negovala me je
jedna kaluđerica.« Boca sa kefirom: »Kefir je odvra-
tan. Ne mogu da ga pijem. Moja žena stalno pije ke-
fir, zbog čega je ismejavam pošto ona smatra da čo-
vek stalno mora nešto da čini za svoje zdravlje. Sad
mi je palo na pamet da sam jednom bio u sanatori-
jiunu — bio sam loše sa nervima — i tamo sam mo-
rao da pijem kefir.«
Ovde sam ga prekinuo sa indiskretnim pitanjem,
da li je od tada sasvim nestala njegova neuroza. Po-
kušavao je da se izvuče ali je ipak konačno morao da
prizna da je još uvek nervozan i da ga žena odavno
nagovara da me konsultuje. Ali on se nije osećao to-
liko nervozan da bi morao stoga da me konsultuje,
pošto on nije lud, a ja se ipak bavim samo sa luđa-

350
cima. Njega je samo interesovalo da upozna moje
psihološke teorije, itd.
Iz ovog materijala se vidi, kako je pacijent sebi
falsifikovao situaciju; naime, njegovom ukusu sa-
svim odgovara da kod mene nastupi kao filozof i psi-
holog a da činjenice u odnosu na njegovu neurozu
gume u pozadinu. Ali san ga na vrlo neprijatan na-
čin podseća na to i prisiljava ga da sagleda istinu. On
mora da guta taj gorki napitak. Vračara otkriva na-
čin na koji je zamišljao moju delatnost. Kako mu je
pokazao san, on bi morao prvo da se podvrgne leče-
nju, pre nego što dospe do mene.
San prečiščava situaciju. On prinosi i ono što
tome pripada i na taj način poboljšava stav. Ovo je
razlog zašto nam je u našoj terapiji potrebna analiza
snova.
Sa ovim primerom ne bih želeo da pobudim uti-
sak da šu švi snovi tako jednostavni kao ovaj ili da
su svi snovi istog ovog tipa. Po mome mišljenju su,
doduše, svi snovi kompenzatorni prema sadržaju
svesti, ali u svim snovima kompenzatoma funkcija ni
izdaleka ne dolazi tako jasno do izražaja kao u ovom
primeru. Iako san doprinosi psihološkom samousme-
ravanju zbog toga što automatski prinosi sve potisnu-
to i neprimećeno ili neznano, ipak često još nije bez
daljnjega jasan njegov kompenzatomi značaj, pošto
još uvek raspolažemo sa nepotpunim znanjima o su-
štini i potrebama čovekove duše. Postoje, međutim,
psihološke 'kompenzacije, koje su na izgled vrlo uda-
ljene. U tim slučajevima mora se podsetiti na to da
svaki čovek u izvesnom smislu reprezentuje celo čo-
večanstvo i njegovu istoriju. I ono što je u istoriji
čovečanstva bilo moguće u velikom, moguće je u
malom u svakom pojedincu. Ono što je bilo potrebno
čovečanstvu, bilo je potrebno i pojedincu. Stoga nije
čudno što u snovima veliku ulogu igraju religiozne
kompenzacije. Da je ovo upravo u naše vreme slučaj
i to u povećanoj meri možda je prirodna posledica
prevage materijalizma u našem gledanju na svet.
Da kompenzatomi značaj snova nije niti nov
izum, niti veštačka pojava nastala kroz interpreta-

351
cije, proističe iz starog, dobro poznatog primera jed-
nog sna koji se nalazi u četvrtom poglavlju knjige
proroka Danila (10—16). Kada se Navuhodonosor na-
lazio na vrhuncu svoje moći, usnio je sledeći san:
»10 . . v i d j e h , gle, drvo usred zemlje, i visina
mu velika. 11. Drvo bješe veliko i jako, i visina mu
dosezaše do neba, i vidjaše se do kraja sve zemlje.
12. Lišće mu bješe lijepo i rod obilat, i na njemu bje-
še hrane svemu; zvijerje poljsko odmaraše se u hladu
njegovu, i na granama njegovijem stanovahu ptice
nebeske, i od njega se hranjaše svako tijelo. 13. Vi-
djeh u utvarama glave svoje na postelji svojoj, i gle,
stražar i svetac siđe s neba. 14. Povika jako i reče
ovako: posijecite drvo, i okrešite mu grane, pokidajte
mu lišće i razmetnite mu rod; neka pobjegnu zvijeri
ispod njega i ptice s grana njegovijeh. 15. Ali panj
sa žilama ostavite mu u zemlji, u okovima gvozdeni-
jem i mjedenijem u travi poljskoj, neka ga kvasi rosa
nebeska i dio da mu je sa žvijerjem od trave zemalj-
ske. 16. Srce čovječije neka mu se promijeni i srce
životinjsko neka mu se da, i sedam vremena neka
prođe preko njega.«
U drugom delu sna personifikuje se drvo, tako
da se lako uviđa da je veliko drvo sam kralj koji sne-
va. Danilo shodno tome i tumači san. Njegov smisao
je bez dvoumljenja pokušaj kompenzacije sumanuto-
sti veličine, koja je, prema izveštaju, prešla u pravi
duševni poremećaj. Shvatanje procesa sanjanja kao
kompenzatomog zbivanja po mome mišljenju odgo-
varalo bi bivstvu biološkog procesa uopšte. Frojdovo
shvatanje kreće se u istom smeru, pošto se snu takođe
pripisuje kompenzatorna uloga, naime u odnosu na
održavanje spavanja. Kako je pokazao Frojd, postoje
mnogi snovi koji jasno pokazuju kako se izvesne
spoljne draži, koje mogu da probude usnulog, defor-
mišu i to na način koji pogoduje spavanju ođnosno
želji da se ne omete spavanje. Isto tako ima bezbroj
snova u kojima se, opet kako je pokazao Frojd, in-
trapsihičke ometajuće draži, kao pojava lažnih pred-
stava, koje bi mogle da izazovu jaču afektivnu reak-
ciju, deformišu na takav način da se uklapaju u sne-

352
nu povezanost, koja onda neprijatne pređstave po-
kriva do te mere da je onemogućena jača afektivna
naglašenost (a spavanje očuvano).
Nasuprot tome ne sme se prevideti činjenica da
snovi upravo najviše ometaju san, da čak ima snova
— i to ne mali broj — čiji dramatični sklop tako reći
logično cilja na afektom prepunu situaciju i ovu u toj
meri stvara da afekat neminovno budi snevača. Froj-
dovo tumačenje objašnjava takve snove time što
cenzoru više ne uspeva da potisne neprijatni afekat.
Izgleda mi da ovo objašnjenje ne odgovara činjeni-
cama. Opšte poznati su oni slučajevi gde se snovi ma-
nifestno, na najneprijatniji način bave nezgodnim
doživljajima ili sadržajnim predstavama dnevnog ži-
vota i sa neprijatnom jasnoćom prikazuju upravo one
misli koje najviše ometaju. Po mome mišljenju bilo
bi neopravdano ovde govoriti o snu kao funkciji koja
bdi nad spavanjem prekrivajući i prigušujući afekte.
U ovim slučajevima morala bi stvarnost upravo da
se izokrene, da bi se našla potvrda prethodno pome-
nutog shvatanja. Isto važi i za one slučajeve gde se.
potisnuta seksualna maštanja neuvijeno pojavljuju u
manifestnom sadržaju snova.
Zbog ovoga došao sam do zaključka da je Froj-
dovo shvatanje, po kome bi snovi imali pretežnu
funkciju očuvanja spavanja i ispunjenja želja, isuviše
usko,* iako je sigurno tačna osnovna zamisao biolo-
ški kompenzatome funkcije. Samo ova kompenzator-
na funkcija u ograničenoj meri upliviše na samo spa-
vanje, njen glavni značaj odnosi se na svesni život.
Snovi se odnose kompenzatorno prema aktuelnom
stanju svesti. Oni, ako je moguće, održavaju spava-
nje, tj. to čine prinudno i automatski pod uticajem
stanja spavanja, ali ga prekidaju ako to zahteva nji-
hova funkcija, tj. ako su kompenzatorni sadržaji tako
intenzivni da odgone spavanje. Kompenzatorni sadr-

* Najnovija istraživanja biologije snova potvrđuju to

gledište. Ispitivanja tzv. rem-faza (stađija sanjanja u spa-
vanju) pokazala su da san ne štiti spavanje već svoj konti-
nuitet. — Vidi: Hartmanne: Spavanje i sanjanje, Little
Brown
Comp., Boston 1970. (Prim. gl. urednika).
23 Jung, Odabrana dela, I
353
žaj je posebno intenzivan kada ima vitalni značaj zg
svesnu orijentaciju.
Već sam 1906. ukazao na kompenzatornu vezu
između svesti i otcepljenih kompleksa i istakao nji-
hov svrhovni karakter.4 To je isto učinio Flurnoj
(Flournoy), nezavisno od mojih nazora.5 Iz ovih po-
smatranja proističe mogućnost svrhovno orijentisanih
nesvesnih impulsa. Međutim, treba istaći da finalna
orijentacija nesvesnog ni u kom slučaju ne protiče
paralelno sa svesnim namerama; po pravilu čak ne-
svesni sadržaj se suprotstavlja svesnom sadržaju, što
je posebno slučaj onda kada se svesni stav kreće
isključivo u jednom pravcu koji preti da ugrozi vi-
talne neophodnosti individue. Sto je jednostraniji
svesrii stav i što dalje. odvlači od optimuma životnih
mogućnosti, tim pre postoji mogućnost da naiđu ži-
vahni snovi sa naglašeno suprotnim, ali svrhovno
kompenzatornim' sadržajem kao izrazom psihološke
samoregulaćije individue. Isto kao što telo na svr-
hovan način reaguje na ozlede ili infekcije ili na ne-
normalni načiri života, tako i psihičke funkcije rea-
guju svrhovnim odbrambenim sredstvima na nepri-
rodne ili ugrožavajuće poremećaje. U ove svrhovne
reakcije po mome mišljenju spada i san koji datom
stanju svesti privodi u svest nesvesni, za to konste-
lovani materijal u simboličnoj kombinaciji. U ovom
nesvesnom materijalu nalaze se sve one kombinacije.
koje su zbog svoje slabe naglašenosti ostale nesvesne,
ali koje ipak poseduju toliko energije da se zapaze u
stanju spavanja. Naravno da se svrhovnost snevanog
sadržaja ne može bez daljnjega od spolja sagledati u
manifestnom sadržaju sna; da bi se zapravo dospelo
do kompenzatornih faktora latentnog sadržaja sna.
potrebna je analiza manifestnog sadržaja sna. Od
iste, manje očite, tako reći indirektne prirode je i
najveći broj somatskih odbrambenih pojava, čija je
svrhovna priroda upoznata tek kroz produbljena is-

4 Up. t)ber die Psychologie der Dementia praeco.r (Ges

Werke III).
5 Flournoy: Automatisme tel€ologique antisuicide,
p. 113.

354
kustva i tačnija istraživanja. Podsećam na značaj
groznice i gnojne procese prilikom inficiranja rane.
Okolnost da su kompenzatorna psihička zbivanja
skoro uvek vrlo individualne prirode, znatno otežava
dokazivanje njihovog kompenzatomog karaktera.
Pošto se, po pravilu, radi o individualnim zbivanii-
ma, često je, posebno početniku na -ovom području.
teško da sagleda u kolikoj meri sadržina sna ima
kompenzatorni značaj. Covek bi, na primer, bio sklon
da prihvati da bi, prema teoriji kompenzacije, neko
ko prema životu ima pesimistički stav morao da ima
vrlo vedre i optimističke snove. Međutim, ovo očeki-
vanje važi samo za onog čoveka koji se na ovaj način
obodri u pozitivnom smislu. Ali ako je on nešto dru-
gačije prirode, tada će snovi svrhovno imati znatno
cmji karakter nego njegov svesni sfav. Oni tada sle-
de princip similia similibus curantur.
Dakle, nije lako postaviti bilo kakva posebna
pravila o vrsti kompenzacije sna. Karakter kompen-
zacije prisno je vezan sa čitavim bićem individue.
Mogućnosti kompenzacije su bezbrojne i neiscrpne.
iako će se sa povećanim iskustvom postepeno iskri-
stalisati izvesne osnovne crte.
Postavljanjem teorije kompenzacije ne bih želeo
istovremeno da tvrdim da je ovo jedina moguća teo-
rija sna ili da su time potpuno objašnjene sve pojave
snenog života. San je izvanredno kompleksan feno-
men, isto tako komplikovan i nedokučiv kao i feno-
meni svesti. Da će se fenomeni sha tako jednostavno
objasniti isto je toliko malo verovatno koliko i neka-
dašnja želja da se svi fenomeni svesti shvate sa as-
pekta ispunjenja želja ili teorije nagona. Ali isto tako
malo smemo da fenomene sna sagledavamo kao čisto
kompenzatome i sekundame u odnosu na sadržaj
svesti iako je, prema opštem mišljenju za egzistenci-
ju individue, svesni život od neuporedivo većeg zna-
čaja nego nesvesni. Ovo opšte gledište moraće još da
se revidira, jer sa rastućim iskustvom produbiće se
uvid u to da je funkcija nesvesnog u životu psihe od
takve važnosti, o kojoj, možda, danas imamo još isu-
više nedovoljno mišljenje. Upravo analitičko iskustvo

23* 355
je to što u rastućoj meri otkriva uticaje nesvesnog
na svesni duševni život — uticaje čije je postojanje
i značaj previđalo dosadašnje iskustvo. Po mome mi-
šljenju, koje se zasniva na dugogodišnjem iskustvu i
mnogobrojnim istraživanjima, značaj nesvesnog za
celokupni učinak psihe verovatno je isto toliko veliki
kao značaj svesti. Ako je ovo mišljenje tačno, onda
se ne bi smela samo funkcija nesvesnog posmatrati
kao kompenzatorna i relativna u odnosu na sadržaje
svesti, već i sadržaji svesti kao relativni u odnosu na
trenutno konstelativni nesvesni sadržaj. O tom slu-
čaju aktivna orijentacija prema svrsi i nameri ne bi
bila samo povlastica svesti već bi važila i za nesvesno,
tako da bi i nesvesno bilo u stanju, isto tako dobro
kao i svest, da preuzme finalno orijentisano vođstvo.
Shodno tome san bi u pogodnom slučaju imao vred-
nost pozitivno vodeće ideje ili ciljne predstave, koja
bi u svom vitalnom značaju bila nadređena trenutnoj
konstelaciji sjdržaja svesti. Sa ovom, po mome mi-
šljenju postojećoj mogućnosti, sasvim se slaže con-
sensus gentium, budući da sujeverje svih naroda i
vremena san posmatra kao najavljeno proroštvo.
Apstrahujući preterivanja i isključivost, ipak u ovom
opšte raširenom verovanju preostaje zrnce istine.
Meder (Maeder) je energično podvukao prospektiv-
no-finalni značaj sna u smislu svrhovne nesvesne
funkcije, koja priprema rešenja aktuelnih konflikata
i problema pokušavajući da ih izrazi oprezno izabra-
nim simbolima.6
Želeo bih da prospektivnu funkciju sna odvojim
od njegove kompenzatorne funkcije. Ova poslednja
najpre znači da nesvesno, posmatrano kao relativno
u odnosu na svest, pridružuje svesti sve one elemen-
te koji su proteklog dana ostali ispod pragovnih vred-
nosti i to iz razloga potiskivanja kao i iz razloga što
su jednostavno bili isuviše slabi da bi mogli da dopru
do svesti. U smislu samoregulacije psihičkog organi-
zma kompenzaciju treba označiti kao svrhovnu. •

• Up. Maeder: Sur le mouvement psychoanalytique, p.

389; Vber die Funktion des Traumes, p. 692; Vber das Traum-
problem, p. 647.

356
 Nasuprot tome prospektivna funkcija je u nesve-
snom nastala anticipacija budućih svesnih delatnosti.
nešto kao pripremna vežba ili kao prethodna skica,
unapred uobličeni plan. Njegov simbolični sadržaj je
prigodna skica rešenja konflikta, za što Meder daje
odgovarajuće dokaze. Ne može se osporiti postojanje
ovakvih prospektivnih snova. Bilo bi neopravdano
nazvati ih proročkim, pošto su, u osnovi uzev, isto
toliko malo proročki koliko i prognoza bolesti ili vre-
menske prognoze. Radi se samo o kombinovanju ve-
rovatnoća unapred, koja se u datom slučaju može sla-
gati sa stvarnim događajima ali ni u kom slučaju nije
neophodno da se slaže niti se pak moraju poklapati
sve pojedinosti. Samo u ovom poslednjem slučaju
smelo bi se govoriti o proroštvu. Da je prospektivna
funkcija sna znatno nadređena svesnim kombinaci-
jama unapred nije čudno utoliko što san proističe iz
stapanja pod-pragovnih elemenata, dakle, predstav-
lja kombinaciju svih onih opažaja, misli i osećanja
koja su, zbog svoje slabe naglašenosti, izmakli svesti.
Osim toga snu u pomoć pritiču još i pod-pragovni tra-
govi sećanja, koja više nisu u stanju da delotvorno
uplivišu na svest. Zbog toga je san u odnosu na po-
stavljanje prognoze obično u znatno povoljnijem po-
ložaju nego svest.
Iako je, po mome mišljenju, prospektivna funk-
cija bitno svojstvo sna, ipak je dobro ne precenjivati
ovu funkciju, pošto čovek onda lako prihvati da je
san neka vrsta Psihopomposa, koji je u stanju da na
osnovu nadmoćnog znanja pruži životu nepogrešiv
pravac. Isto koliko se na jednoj strani potcenju-
je psihološki značaj sna, toliko je i velika opasnost za
onog ko se bavi analizom snova da preceni nesvesno
u njegovom značaju za realni život. Na osnovu sveg
dosadašnjeg iskustva imamo pravo da pretpostavimo
da je značaj nesvesnog približno jednak značaju sve-
sti. Bez sumnje ima svesnih stavova koje natkriljava
nesvesno, tj. svesni stavovi koji su individualnom
biću kao celini loše prilagođeni u tolikoj meri da ne-
svesni stav ili konstelacija predstavljaju za to neupo-
redivo bolji izraz. Ali ovo ni izdaleka nije uvek slu-

357
čaj. Vrlo često je čak tako da san svesnom stavu do-
prinosi samo fragmente pošto je u takvom slučaju
svesni stav s jedne strane skoro u dovoljnoj meri
prilagođen realnosti a s druge približno udovoljava
biću individue. Manje ili veće precenjivanje stano-
višta sna i previđanje svesnog stava u ovom slučaju
bilo bi loše i pogodovalo bi samo tome da poremeti
ili razori svesni učinak. Samo pri očigledno nedovolj-
nom i defektnom svesnom stavu ima se pravo da se
nesvesnom pripišu veće vrednosti. Merila koja su ne-
ophodna za ovakvu procenu svakako da predstavlja-
ju delikatan problem za sebe. Samo'po sebi je razum-
ljivo da se vrednost svesnog stava nikada ne može
meriti sa isključivo kolektivno orijentisanog stanovi-
šta. Za to je mnogo pre neophodno temeljno istraži-
vanje indiviđualiteta ličnosti, i samo iz tačnog pozna-
vanja individualnog karaktera može se odlučiti u ko-
joj meri je nedovoljan svesni stav. Kada težište stav-
ljam na poznavanje individualnog karaktera, onda
time ne mislim da treba sasvim zanemariti zahteve
kolektivnog stanovišta. Kao što je poznato individua
ni u kom slučaju nije određena jedino pomoću same
sebe, već isto tako i kroz njenu kolektivnu zavisnost.
Ako je stoga svesni stav približno adekvatan, tada se
značaj sna ograničava na njegovu čisto kompenza-
tomu funkciju. Iz ovog razloga izgleda mi da teorija
kompenzacije udpšte daje tačne i činjenicama saobra-
zne obrasce, tim što snu daje značaj kompenzatorne
funkcije u odnosu na samoregulaciju psihičkog or-
ganizma.
Ako slučaj odstupa od norme u tom smislu što
je svesni stav neprilagođen kako objektivno tako i
subjektivno, onda obična kompenzatorna funkcija
nesvesnog. dobija u važnosti i povečava se do vodeće,
prospektivne funkcije, koja je u stanju da svesnom
stavu pruži sasvim izmenjen i, u poređenju sa rani-
jim, poboljšani smer, kao što je to uspešno dokazao
Meder u prethodno pomenutim radovima. U ovu
stavku spadaju snovi po tipu N'avuhodonosorovog
sna. Očigledno je da se snovi ove vrste sreću uglav-
nom kod individua koje su ostale ispod svojih sop-

358
stvenih vrednosti. Isto tako je očigledno da se ovakvi
slučajevi vrlo često sreću. Stoga često dolazimo u si-
tuaciju da san posmatramo sa ugla njegove prospek-
tivne vrednosti.
Međutim, potrebno je razmotriti još jednu stranu
sna, koja se ni u kom slučaju ne bi smela prevideti.
Ima mnogo ljudi, čiji svesni stav u ođnosu na prila-
gođavanje sredini nije defektno već u odnosu na iz-
raz sopstvenog karaktera. To su, dakle, oni ljudi čiji
svesni stav i rezultat prilagođavanja prevazilaze in-
dividualne mogućnosti, oni izgledaju bolji i vredniji
nego što jesu. Ovaj spoljni višak učinka naravno da
se nikada ne podmiruje samo iz individualnih sred-
stava već, i to čak većim delom, iz dinamskih rezervi
kolektivne sugestije. Ovakvi ljudi ispnu se do stup-
nja višeg nego što odgovara njihovom bivstvu, na
primer zahvaljujući dejstvu kolektivnog ideala ili
primamljivosti neke kolektivne povlastice ili uz pot-
poru zajednice. U osnovi uzev oni intimno nisu dora-
sli svojoj spoljnoj visini, zbog čega u svim ovim slu-
čajevima nesvesno ima negativno-kompenzatornu, to
jest reduktivnu funkciju. Jasno je da je redukcija ili
obezvređivanje pod ovim uslovima takođe kompenza-
torno u smislu samoregulacije a isto tako da ova re-
duktivna funkcija može biti i eminentno prospektiv-
na. (Up. Navuhodonosorov san). Sa pojmom »pro-
spektivan« mi rado spajamo predstavu o nečem kon-
struktivnom, pripremljenom i sinteznom. Ali da bi-
smo bili pravični prema reduktivnim snovima morali
bi pojam »prospektivan« da očistimo od ovakve pred-
stave, pošto reduktivni san ima dejstvo koje nije ni
pripremno ni konstruktivno ni sintezno, on više ra-
stavlja, rastvara, obezvređuje, čak razara i ruši.
Time, naravno, nije rečeno da asimilacija reduktiv-
nog sadržaja mora imati sasvim destruktivno dejstvo
na individuu kao celinu, »aprotiv, dejstvo je često
lekovito, ukoliko je, naime, ovim pogođen samo stav
a ne cela ličnost. Ovo sekundarno dejstvo, međutim,
ništa ne menja u karakteru sna koji nosi izrazito re-
duktivno i retrospektivno obeležje i zbog toga ne bi
trebalo da bude označen kao »prospektivan«. Iz ra-

359
zloga egzaktnog kvalifikovanja preporučljivo je ova-
kve snove označiti kao reduktivne snove a odgovara-
juću funkciju kao reduktivnu funkciju nesvesnog,
iako se, u osnovi uzev, obično radi o istoj kompenza-
tomoj funkciji. Ali moramo se priviknuti na činje-
nicu da, isto toliko malo kao svesni stav, tako i ne-
svesno pruža uvek isti aspekat. Ono menja svoj iz-
gled i svoju funkciju isto tako kao svesni stav, zbog
čega je posebno težak poduhvat stvoriti predočivi
pojam bivstva nesvesnog.
Redilktivnu * funkciju nesvesnog u prvom redu
razjasnila su nam Frojdova istraživanja. Njegovo tu-
mačenje snova bitno se ograničava na potisnute lične
i infantilno seksualne slojeve individue. Zatim su ka-
snija istraživanja poslužila kao most prema arhaič-
nim elementima, ka nadindividualnim, istorijskim,
filogenetskim funkcionim ostacima u nesvesnom.
Stoga danas sa sigumošću možemo rećj da reduktiv-
na funkcija sna konsteluje materijal koji je uglav-
nom sastavljen od ličnih potiskivanja infantilno-sek-
sualnih želja (Frojd), infantilnih težnji za moći
(Adler) i nadindividualnih, arhaičnih mislenih, ose-
ćajnih i nagonskih elemenata. Reprodukcija ovih ele-
menata, koji imaju potpuno retrospektivan karakter,
#vrlo je pogodna da efikasno podrije isuviše visoku po-

ziciju i da individuu svede na njenu ljudsku ništav-

nost i njenu fiziološku, istorijsku i filogenetsku uslov-
ljenost. Svaki privid lažne veličine i važnosti raspada
se pred reduktivnom slikom sna, koji sa nemilosrd-
nom kritikom i iznošenjem razomog materijala, koji
se odlikuje potpunim registrovanjem svih neprijat-
nosti i slabosti, analizuje svesni stav. Samo po sebi se
uskraćuje da se funkcija ovakvog sna označi kao pro-
spektivna, pošto je u njemu sve, do poslednje niti,
retrospektivno i može se dovesti u vezu sa prošlošću
za koju se drži da je već davno pokopana. Naravno,
ova okolnost ne sprečava da je sadržaj sna prema sa-
držaju svesti orijentisan kompenzatorno i, prirodno,
finalno, pošto je reduktivna tendencija u odnosu na
prilagođenost individue u datom slučaju od posebne
važnosti. Ali karakter sadržaja sna je reduktivan.

360
Često se dešava da pacijenti spontano osećaju kako
se sadržaj sna odnosi prema stanju svesti i u zavisno-
sti od.ove osećajne spoznaje sadržaj sna se uzima kao
prospektivan, reduktivan ili kompenzatoran. Ovo
svakako ni izdaleka nije uvek slučaj, čak se mora na-
glasiti da uopšte, naročito u početku analitičkog tret-
mana, pacijent ima neodoljivu sklonost da rezultate
analitičke razrade njegovog materijala upomo shvata
u smislu njegovog patogenog stava (koji je doveo do
bolesti).
Ovakvim slučajevima je potrebna pomoć od stra-
ne lekara da bi dospeli do toga da ispravno shvate
san. Zahvaljujući ovoj okolnosti od neobične važno-
sti je kako lekar procenjuje svesnu psihologiju paci-
jenta. Analiza snova nije, naime, samo praktična pri-
mena metode koja je zanatski izučena, već ona mnogo
pre pretpostavlja saživelost sa celokupnim analitić-
kim pogledom, saživelost koja se stiče samo pomoću
vlastite, od drugog vođene, analize. Najveća greška
koju može načiniti terapeut je ta, da kod pacijenta
koga analizuje pretpostavlja psihologiju sličnu svo-
joj. Ova projekcija ponekad može biti tačna, među-
tim najčešće ipak ostaje samo čista projekcija. Sve
što je nesvesno može se projektovati, stoga bi anali-
tičar morao biti svestan bar najvažnijih sadržaja ne-
svesnog da nesvesna projekcija rie pomućuje njegov
sud. Svako ko analizuje snove kod drugih, treba stal-
no da bude svestan da nema jednostavne i opšte po-
znate teorije psihičkih fenomena, niti o njihovom
bivstvu, niti o njihovom uzroku, niti o njihovoj svrsi.
Stoga uopšte ne posedujemo opšte merilo procene.
Znamo da ima raznoraznih psihičkih fenomena. Ali
šta je njihovo bivstvo o tome ne znamo ništa izve-
sno. Mi znamo samo da posmatranje psihe sa bilo kog
izdvojenog gledišta može, doduše, dati dragocene po-
jedinosti, ali nikada dovoljnu teoriju po kojoj bi se
mogla sprovesti i dedukcija. Sekšualna i teorija ispu-
njenja želja, isto tako i teorija težnje za moći su
gledišta vredna poštovanja, koja međutim ne udovo-
ljavaju dubini i bogatstvu čovekove psihe. Kada
bismo imali jednu ovakvu teoriju, tada bismo se

361
mogli zadovoljiti zanatskim izučavanjem metode.
Tada bi trebalo samo pročitati izvesne znake, postav-
ljene za već utvrđene sadržaje, za što bi, opet, tre-
balo naučiti napamet nekoliko semiotskih pravila.
Poznavanje i ispravna procena stanja svesti bili bi
tada toliko suvišni kao kod lumbalne punkcije. Na
žalost prezauzetih praktičara našeg vremena psiha se
ponaša refrakterno prema svakoj metodi, koja una-
pred polazi od toga da je obuhvata sa jednog stano-
višta, nezavisno od svih drugih. O sadržajima ne-
svesnog, pored svojstva da se nalaze ispod pragovnih
vrednosti, za sada znamo samo da su u kompenzator-
nom ođnosu prema svesti i da su stoga uglavriom re-
lativne prirode. Stoga je za razumevanje sna neop-
hodno poznavanje stanja svesti.
Sa reduktivnim, prospektivnim ili kompenzator-
nim snovima nije iscrpljen niz mogućnosti značenja.
Postoji san koji se jednostavno može označiti kao
reakcioni san. Covek bi bio sklon da pod ovu rubriku
svrsta sve one snove, koji uglavnom ne izgleđaju ni-
šta drugo do reprodukcija svesnog afektivnog doživ-
ljaja, da analiza ovakvih snova nije otkrila dublju
osnovu zašto se ovi doživljaji tako verno reproduku-
ju u snu. Naime, ispostavilo se da doživljaj ima još
jećlnu, simboličnu stranu, koja je izmakla individui,
i jedino zbog ove strane doživljaj se reprodukuje u
snu. Aii ovi snovi ne spadaju ovde, već samo oni gde
su izvesna objektivna zbivanja dovela do psihičke
traume, čiji oblici nisu samo psihički već istovremeno
znače i fizičku leziju nervnog sistema. Ove slučajeve
teških šokova posebno obilato je izazivao rat, i kod
ovakvih slučajeva mogu se očekivati brojni čisti re-
akcioni snovi, u kojima trauma predstavlja više ili
manje presudnu determinantu.
Iako je za opštu funkciju psihe sigurno vrlo va-
žno da traumatski sadržaj preko češćeg doživljavanja
postepeno gubi od svoje autonomije tako da se na
ovaj način ponovo uklapa u psihičku hijerarhiju, ipak
se ovakav san, koji je uglavnom samo reprodukcija
traume, ne može označiti kao kompenzatoran. San,
doduše, na izgled vraća otcepljeni, autonomni komad

362
psihe, ali uskoro se pokazuje da svesna asimilacija
komada koji je reprodukovao san ni u kom slučaju
ne dovodi do nestanka potresa kojim je determinisan
san. San »reprodukuje« mirno dalje a autonomno
postali sadržaj traume dejstvuje sa svojih pozicija i
to toliko dugo dok se traumatska draž sasvim ne uga-
si. Do tog termina ništa ne koristi svesno »uoča-
vanje«.
U praktičnim slučajevima nije lako odlučiti da
li je san uglavnom reaktivan ili samo simbolično re-
produkuje traumatizirajuću situaciju. Ali analiza
može rešiti problem time što se u poslednjem sluča-
ju reprodukcija traumatske scene pomoću tačnog tu-
mačenja odmah dovodi do prestanka, dok reaktivnu
reprodukciju ne ometa analiza sna.
Samo po sebi je razumljivo da iste reaktivne
snove srećemo.naročito kod bolesnih somatskih sta-
nja, gde na odvijanje sna odlučujući uticaj ima npr.
jak bol. Po mome mišljenju somatske draži samo izu-
zetno imaju determinirajući značaj. Ove se obično
utapaju u simbolični izraz nesvesnog sadržaja sna, to
jest one se iskorišćavaju kao izražajno sredstvo. Ne
retko snovi pokazuju čudnovatu unutrašnju poveza-
nost između nesumnjivo somatskog obolenja i odre-
đenog psihičkog problema, pri čemu fizički poreme-
ćaj zapravo izgleda kao mimički izraz pšihičkog sta-
nja. Ovu značajnost pominjem više zbog potpunosti
nego zbog bacanja posebnog akcenta na ovo proble-
matično područje. Međutim, izgleda mi da između
fizičkih i psihičkih poremećaja postoji izvesna veza,
čiji značaj se uopšte uzev potcenjuje, dok se, s dru-
ge strane, svakako bezmerno precenjuje, pri čemu
izvesni pravci žele da fizički poremećaj shvate samo
kao odraz psihičke smetnje, kao što je to npr. slučaj
kod Christian Science. Na problem zajedničkog funk-
cionisanja tela i psihe snovi bacaju vrlo interesantno
svetlo, zbog čega ovde i pominjem to pitanje.
Kao dalju determinantu sna moram da priznam
telepatski fenomen. Danas se više ne može sumnjati
u opštu činjeničnost ovog fenomena. Samo po sebi je
razumljivo da je vrlo jednostavno, bez provere posto-

363
jećeg dokaznog materijala, osporiti postojanje ovog
fenomena; ali to je nenaučno ponašanje koje ne za-
služuje pažnju. Ja sam lično iskusio da telepatski fe-
nomen upliviše i na snove, što se, uostalom, tvrdi još
od davnina. U ovom pogledu izvesne osobe su naro-
čito osetljive i često imaju telepatski uplivisane sno-
ve. Sa ovim priznanjem telepatskog fenomena ne mi-
slim istovremeno i na bezuslovno prihvatanje uobi-
čajenog teorijskog shvatanja bivstva actio in distans.
Fenomen bez sumnje postoji, samo mi izgleda da
njegova teorija nije tako jednostavna. U svakom slu-
čaju mora se uzeti u obzir mogućnost konkordance
asocijacija, paralelnog psihičkog protoka,7 koji, kao
što je dokazano, igra vrlo veliku ulogu u porodicama
i koji se, između ostalog, manifestuje istovetnošću ili
velikom sličnošću stava. Isto tako dolazi u obzir fak-
tor kriptomnezije, koga je posebno istakao Flumoj
(Floumoy)8 i koji u danom slučaju pobuđuje najčud-
novatije fenomene. Kako u snu dolazi do izražaja i
inače subliminalni materijal, onda ni u kom slučaju
nije čudnovato što se ponekad kriptomnezija javlja
kao determinišuća veličina. Često sam imao prilike da
analizujem telepatske snove, među njima veći broj
onih čije je telepatsko značenje bilo nepoznato u
trenutku analize. Analiza je dala subjektivni mate-
rijal, kao i svaka dmga analiza, i na taj način san je
imao svoj značaj u skladu sa trenutnim položajem
subjekta. Analiza nije dala ništa što bi ukazivalo na
to da je san telepatski. Do sada nisam našao nijedan
san u kome se telepatski sadržaj nesumnjivo skrivao
u analitički iznetom asocijativnom materijalu (u »la-
tentnom sadržaju sna«). On se uvek nalazio u mani-
festnom obliku sna.
U literaturi telepatskih snova obično se pominju
samo oni u kojima se posebna situacija opterećena
afektom »telepatski« anticipira prostorno ili vremen-

7 Up. Diagnostische Assoziationsstudien, II, p. 95 (Ges.

Werke II).
8 Des Indes d la planćte Mars i Nouvelles observations
sur un cas de somnambulisme avec glossolalie.

364
ski, gde, dakle, donekle ljudska važnost događaja
(npr. smrtni slučaj) objašnjava ili bar približava ra-
zumevanju njegovu proročku slutnju ili udaljenu
percepciju. Telepatski snovi, koje sam posmatrao, u
većini odgovaraju ovom obrascu. Nasuprot tome
manji broj se odlikuje čudnovatom činjenicom da
manifestni sađržaj sna sadrži u sebi telepatsku Jmn-
stataciju koja se odnosi na nešto sasvim beznačajno,
na primer lice nepoznatog ili sasvim indiferentnog
čoveka, ili izvestan razmestaj nameštaja na indife-
rentnom mestu pod indiferentnim uslovima, prispe-
će beznačajnog pisma, itd. Sa ovom konstatacijom
beznačajnosti, naravrio, želeo bih samo da kažem da
se nisam niti uobičajenim ispitivanjem niti analizom
sukobio sa sadržajem čiji bi značaj »opravdavao« te-
lepatski fenomen. U takvim slučajevima može se, pre
nego u prvo pomenutim, misliti na takozvanu slučaj-
nost. Na žalost, hipoteza slučajnosti uvek mi izgleda
kao asylum ignorantiae. Sigurno da niko neće ospo-
ravati da se dešavaju izvanredno neobične slučajno-
sti, ali njihovu slučajnu prirodu isključuje to što se
sa verovatnoćom može računati sa njihovim ponav-
ljanjem. Naravno da nikada neću tvrditi da se u toj
zakonomernosti krije nešto »natprirodno«, već samo
nešto što se još tačno ne uklapa u naša školska zna-
nja. Tako i sporni telepatski sadržaji imaju karakter
stvarnosti, koji prkosi svakom očekivanju verovatno-
će. Iako ni na koji način ne bih želeo da odmeravam
teorijsko mišljenje o ovim stvarima, ipak smatram da
je ispravno priznavanje i naglašavanje njihove či-
njeničnosti. Ovo stanovište predstavlja samo oboga-
ćivanje istraživanja snova.*
Naspram poznatog Frojdovog mišljenja o bivstvu
sna, da je ovaj »ispunjenje želja«, ja i moj prijatelj i
saradnik A. Meder (Maeder) zauzeli smo stanovište
da je san spontano samoprikazivanje aktuelnog sta-
nja nesvesnog u simboličkom izražajnom obliku. U
ovoj tački naše shvatanje je blisko razmišljanjima

• Po pitanju telepatije upućujem na New Frontiers of

the Mind (nemački: Neuland der Seele).

365
Zilberera (Silberer).10 11 Slaganje sa Zilbererom je uto-
liko prijatnije što je rezultat međusobno nezavi-
snog rada.
Ovo shvatanje protivureči Frojdovom obrasou
utoliko što se odriče od stvaranja određenog izjašnje-
nja o smislu sna. Naš obrazae pre svega ukazuje na
to da je san simbolično prikazivanjc nesvesnog sadr-
žaja. On ne ispituje podrobnije da li su ovi sadržaji
uvek i ispunjenje želja. Dalja istraživanja, na što je
izričito ukazao Meder, jasno su nam pokazala da sek -
sualni govor snova ni u kom slučaju ne treba uvek
shvatiti na konkretistički način," to jest da se radi
o arhaičnom jeziku, koji je ispunjen svim bliskim
analogijama tako da nije potrebno da se ovim sadr-
žajima prekriva stvarna seksualna sadržina. Zbog
toga nije opravdano da se seksualni jezik sna smatra
konkretnim u svim prilikama, dok se ostali sadržaji
tumače kao simbolički. Međutim, čim se seksualne
forme snenog jezika shvate kao simboli nepoznatih
stvari, tada se odmah produbljuje sagledavanje biv-
stva sna. Ovo je Meder podesno izložio na jednom
praktičnom Frojdovom primeru.12 Sve dok se sek-
sualni jezik snova shvata konkretistički, dotle će po-
stojati samo neposredna, površna i konkretna rešenja
ili odgovarajuća pasivnost, to jest oportunistička re-
zignacija ili uobičajeni kukavičluk ili lenost. Ali tu
se neće stvoriti nikakvo shvatanje problema niti od-
ređeni stav. Ovi će nići odmah čim se odbace kon-
kretistički nesporazumi, naime đoslovno uzimanje
nesvesnog seksualnog govora i tumačenje snenih fi-
gura kao realnih lica.
Isto kao što je čovek sklon da prihvati da je svet
onakav kakvim ga vidimo, tako i naivno prihvata da
su ljudi onakvi kakvim ih zamišljamo. Na žalost u
ovom slučaju još nema fizike koja bi dokazala ne-
srazmeru između opažanja i stvarnosti. Iako je mo-

Up. Siibererove radove u: Jahrbuch fiir psychoanali-

tisćhe und pspchopathologische Forschungen. III (1911) i IV
(1912).
11 Ovde se susrečemo i sa Adlerom.
18 Maeder: Traumproblem, p. 680.

366
gućnost obmane mnogostruko veća nego kod čulnih
opažaja, ipak smelo i naivno projektujemo našu sop-
stvenu psihologiju u druge ljude. Na ovaj način sva-
ko stvara niz više ili manje imaginarnih veza, koje
su, uglavnom, zasnovane na ovakvim projekcijama.
Među neurotičarima čak često ima slučajeva gde je
fantastična projekcija tako reći jedina ljudska mo-
gućnost odnosa. Čovek, koga uglavnom opažam po-
moću mojih projekcija je imago, ili nosilac imaga ili
nosilac simbola. Svi sadržaji našeg nesvesnog sveta
konstantno su projektovani u našu okolinu i samo
ukoliko izvesne svojstvenosti našeg objekta prozre-
mo kao projekcije, kao imaginacije, uspeće nam da
ove razlikujemo od stvarnih svojstava objekta. Ali
ako nam ne pristigne u svest projektovani karakter
nekog svojstva objekta, onda ne možemo drugačije
do da bezazleno smatramo da ovo svojstvo stvarno
pripada objektu. Svi naši ljudski odnosi vrve od
ovakvih projekcija; onome kome to u odnosu na lič-
nosti nije jasno, obratili bi pažnju na psihologiiu
štampe u zemljama koje vode rat. Cum grano salis u
protivniku se vide sopstvene nepriznate greške. Iz-
vanredne primere srećemo u svim ličnim polemikama.
Ko nema u izvanrednoj meri sposobnost unutrašnieg
kritičnog stava prema samom sebi, taj neće stajati
iznad svojih projekcija, već će se obično nalaziti
ispod njih, pošto prirodno duhovno stanje pretpo-
stavlja postojanje ovih projekcija. Projekcije nesve-
snih sadržaja predstavljaju prirodnost i datost. Kod
relativno primitivnog čoveka ovo stvara onu karak-
terističnu vezanost za objekt, koju je Levi-Bril po-
desno ©značio kao »mistični identitet« ili »mistična
participacija.«13 Na taj način je svaki normalan čo-
vek našeg vremena, koji nije razborit preko određe-
ne mere, vezan za okolinu pomoću čitavog sistema
nesvesnih projekcija. On uopšte nije svestan prisil-

13 Levy-Bruhl: Les fonctions mentales dans les

societes
inferieures, p. 140. Na žalost ovaj autor je sasvim pođesnu
oznaku »mističan« kasnije izbacio. Verovatno je podlegao na-
letu glupaka, koji su pod »mističkim« podrazumevali sop-
stvena trućanja.
367
nog karaktera ovih veza »dok je sve u redu«. Ali kada
se razvije paranoidni duševni poremećaj, tada se ove
nesvesne spojnice pojavljuju kao isto toliko prisilnih
spona, po pravilu ukrašenih nesvesnim materijalom
koji je, nota bene, još za vreme normalnog stanja for-
mirao sadržaj ovih projekcija. Dakle, sve dok životni
interes, libido, koristi ove projekcije kao prijatne i
korisne mostove sa svetom, dotle i projekcije pred-
stavljaju pozitivno olakšanje života. Ali čim libido
hoće da krene drugim putem i stoga započne da se
vraća preko ranijih projekcionih mostova, tada pro-
jekcije deluju kao najveće prepreke, pošto efikasno
sprečavaju svako stvarno oslobođenje od ranijeg
objekta. Tada se javlja karakterističan fenomen da se
čovek trudi da po mogućstvu obezvredi i snizi raniji
objekt, da bi mogao da oslobodi libido. Ali kako se
raniji identitet zasniva na projekciji subjektivnih sa-
držaja, potpuno i konačno oslobađanje može uslediti
samo onda, kada se imago, predstavljen u objektu,
skupa sa svojim značenjem vrati subjektu. Ovo vra-
ćanje se odvija kroz svesnu spoznaju projektovanog
sadržaja, tj. pomoću priznavanja »simboličke vred-
nosti« ranijeg objekta.
Učestalost ovakvih projekcija je isto toliko si-
gurna kao i činjenica da se nikada ne stiče uvid u
njihov karakter. U ovakvoj situaciji uopšte nije čud-
no što haivni čovek unapred prihvata kao samo po
sebi razumljivo da je, kada sanja gospodina X, ova
snena slika gospodina X identična sa stvarnim go-
spodinom X. Ova pretpostavka odgovara opštoj, ne-
kritičnoj svesti, koja ne vidi nikakvu razliku između
objekta kao takvog i predstave koja se stvara o nje-
mu. Kritički sagledano — to ne može niko osporiti —
slika sna ima samo površnu i vrlo ograničenu vezu
sa objektom. Ali zapravo to je kompleks psihičkih
faktora koji se — svakako usled izvesnih spoljnih
podsticaja — sam formirao i stoga se u subjektu
uglavnom sastoji od subjektivnih faktora, koji su ka-
rakteristični za subjekt i često imaju vrlo malo veze
sa realnim objektom. Mi razumemo drugog uvek na
način kako sebe razumemo ili kako pokušavamo da

368
se razumemo. Ono što u nama ne razumemo, ne ra-
zumemo ni u drugima. Tako se priroda obilato po-
brinula da je slika drugog po pravilu većinom sub-
jektivna. Kao što je poznato ni intimno poznanstvo ni
u kom slučaju ne može garantovati'objektivno po-
znavanje drugog.
Ako se, kao što je to učinila Frojdova škola, jed-
nom započne sa tim da se izvesni manifestni sadržaji
sna prihvataju kao »ne-sebi-svojstveni« ili »simbo-
lični« i da se objašnjava kako san, doduše, govori
o »tornju« ali misli »falus«, onda je to samo sledeći
korak do onoga kada kažemo da san često priča o
>seksualnosti«, ali ni u kom slučaju ne misli uvek
na seksualnost, isto tako da san često priča o ocu ali
da zapravo misli na — samog snevača. Naše imagi-
nacije su sastavni delovi našeg uma i kada naš san
reprodukuje nekakve predstave, onda su to u prvoj
liniji naše predstave, u čijem je stvaranju utkana
celokupnost našeg bića; to su subjektivni faktori koii
se u snu, ne iz spoljnih razloga već iz najintimnijih
podsticaja naše duše, ovako ili onako grupišu i na taj
način izražavaju ovaj ili onaj smisao. Citavo istraži-
vanje snova je uglavnom subjektivno a san je ono
pozorište gde je snevač scena, glumac, sufler, reži-
ser, autor, publika i kritičar. Ova jednostavna istina
je osnova onog shvatanja smisla sna koje sam ja
označio kao tumačenje na subjektivnom stupnju. Ovo
tumačenje obuhvata, kako proizilazi iz termina, sve
figure sna kao personificirane crte snevačeve lič-
nosti.’4
Ponavljano je bio primetan izvestan otpor protiv
ovog shvatanja. Argumenti jednih se oslanjaju na
već opisanu naivnu pretpostavku normalnog svako-
dnevnog mentaliteta. Argumenti drugih se baziraju
više na principijelnom problemu šta je važnije —
objektivni stupanj« ili »subjektivni stupanj«. Protiv 14

14 Već je Maeder, Traumproblem, izneo neke primere

:umačenja na subjektivnom stupnju. Oba ova postupka tu-
maČenja bliže su iznesena u mome spisu Vber die Pspcholo-
gie des Unbeumssten, p. 150 (Sabr. dela VII).
H Jung, Odabrana deia, I
369
teorijske verovatnoće subjektivnog stupnja stvarno
ne bih mogao da smislim nijednu prihvatljivu za-
merku. Nasuprot tome drugi problem je znatno teži.
Ma kako da je slika objekta s jedne strane subjek-
tivno sastavljena, ona je, s druge strane, uslovljena
objektivno. Kada ja u sebi reprodukujem, onda time
stvaram nešto uslovljeno kako subjektivno tako i
objektivno. Da bi se odlučilo koja strana preteže u
danom slučaju, mora se prvo dokazati da li se slika
reprodukuje zbog svog subjektivnog ili objektivnog
značenja. Dakle, ako sanjam nekog čoveka sa kojim
me povezuje vitalni interes, tada će sigurno tumače-
nje biti bliže objektivnom stupnju nego drugom. Na-
suprot tome, ako sanjam indiferentnog čoveka koji
mi je dalek i stran u stvarnosti, tada je tumačenje
bliže subjektivnom stupnju. Ali je moguće — a takvi
slučajevi se praktički često sreću — da se snevač
iz indiferentnog čoveka odmah priseća nekoga za
koga je afektivno vezan. Ranije bi se reklo — indi-
ferentno obličje je u snu namemo pomaknuto da bi
se prekrila neprijatnost druge figure. U ovom slučaju
preporučio bih da se sledi prirodni put i da se kaže:
u snu je očigledno ono afektom nabijeno nejasno se-
ćanje zamenjeno indiferentnim gospodinom X, čime
bi se tumačenje približilo subjektivnom stupnju. Ova
zamena predstavlja učinak sna, koji je svakako isto
što i potiskivanje neprijatnih sećanja. Ali ako se ovo
sećanje može tako jednostavno gurnuti u stranu,
onda ono ne može biti ni važno. Njegova zamena po-
kazuje da se ovaj lični afekat može depersonalizovati.
Dakle, ja bih mogao da se izdignem iznad toga i da
se zbog toga ne vratim u lični afektivni položaj
time što u snu uspelu depersonalizaciju obezvređu-
jem kao čisto potiskivanje. Verujem da ispravno po-
stupam kada uspelu zamenu neprijatnog lica sa in-
diferentnim smatram za depersonalizaciju prethod-
nog ličnog afekta. Na taj način je ova afektivna vred-
nost, tj. odgovarajući udeo libida, postala bezlična,
drugim rečima oslobođena lične vezanosti za objekat
tako da zbog toga mogu da raniji realni konflikt po-
dignem na subjektivni stupanj i da pokušam da ra-

370
zumem koliko je ovaj isključivo subjektivni kon-
flikt. Zbog razumljivosti želeo bih da ovo prikažem
na jednom primeru:
Jednom sam imao lični konflikt sa gospodinom
A, pri čemu sam postepeno stekao ubeđenje da je on
mnogo manje u pravu nego ja. U to vreme usnio sam
sledeći san: »Zbog nekog problema konsultovao sam
advokata; na moje bezgranično zaprepašćenje on mi
je za konsultaciju zatražio ništa manje od 5000 fra-
naka, čemu sam se energično usprotivio.«
Advokat je bezvredna figura iz sećanja mojih
studentskih dana. Ali period studija je važan, jer
sam tada doživeo mnogo diskusija i rasprava. Među-
tim, uz osorni tip advokata sećanje mi sa afektom
prinosi ličnost gospodina A kao i još uvek prisutni
konflikt. Mogu dakle da nastavim na objektivnom
stupnju i da zaključim: Gospodin A se krije iza advo-
kata, dakle gospodin A postavlja preterane zahteve.
On nema pravo. Tih dana ®ni je jedan siromašni stu-
dent tražio pozajmicu od 5000 franaka. Gospodin A
je, dakle, siromašni student kome je potrebna pomoć,
pošto se nalazi tek na početku studija. Takav čovek
uopšte ne može imati neke zahteve niti svog mišlje-
nja. Ispunjenje želje bilo bi: moj protivnik je tiho
obezvređen, sklonjen u stranu a meni je ostao za-
jamčeni mir. Međutim, u stvarnosti ja se na ovom
mestu budim sa vrlo živim afektom zbog advokato-
vog preteranog zahteva. Dakle, nimalo me nije umi-
rilo »ispunjenje želje«.
Sigumo da se iza advokata krije neprijatna
A-afera. Ali je značajno da je san prineo onog indi-
ferentnog pravnika iz mojih studentskih dana. Uz
reč advokat palo mi je sledeće na pamet: pravna pre-
piska, pravičnost, rasprava — i s tim u vezi ono se-
ćanje iz studentskog doba kada sam često sa ili bez
prava svojeglavo, uporno i svađalački iznosio moju
tezu da bi sebi izborio bar prividnu nadmoćnost. Ovo
je — a to osećam — saučestvovalo u svađi sa gospo-
dinom A. Na taj način znam da sam to ja sam, naime
jedan deo u meni neprilagođen sadašnjosti boji me.

24*
371
kao i onda, svađalački nadvladava, tj. hoće isuviše
libida da istisne iz mene. Tako znam da spor sa A
neće da odumre zbog toga što parničar u meni još
uvek brine za »pravičan« ishod.
Ovakvo razmatranje je dovelo do rezultata koji
mi izgleda smisaon, dok je tumačenje na objektivnom
stupnju bilo bez ishoda, pošto mi nije ni najmanje
stalo do dokaza da su snovi ispimjenje želja. Ako mi
san ukazuje kakvu sam napravio grešku, onda mi na
taj način pruža mogućnost da popravim moj stav,
što je uvek korisno. Do ovakvog rezultata, naravno,
dospeva se samo primenom subjektivnog stupnja.
Ma kako očigledno bilo tumačenje na subjektiv-
nom stupnju jednog ovakvog slučaja ono može biti
bezvredno u nekom drugom, gde jedan po život va-
žan odnos stvara sadržaj i osnovu konflikta. U tak-
vom slučaju snenu figuru naravno da treba dovesti
u vezu sa realnim objektom. Kriterium se uvek može
dokučiti iz svesnog materijala, izuzev onih slučajeva
gde dolazi u obzir prenos. Prenos lako dovodi do kri-
vog zaključivanja, tako da lekar izgleda kao apso-
lutno neophodan deus ex machina ili kao isto tako
neophodan rekvizit stvarnosti. Po pacijentovom za-
ključku on to i jeste. U ovakvim slučajevima lekarev
samokritični stav mora odlučiti u kom stepenu je on
sam pacijentov realni problem. Cim objektivni stu-
panj tumačenja počne da biva monoton i bez ishoda,
jasno je da je vreme da se figura lekara shvati kao
simbol projektovanih sadržaja. koji pripadaju paci-
jentu. Ako se to ne učini, onda analitičaru ne preo-
staje ništa drugo do da prenos obezvredi pomoću re-
dukcije na infantilne želje i time da ga uništi ili da
realno prihvati prenos i da se žrtvuje za pacijenta
(čak i protiv njegovog nesvesnog otpora), što ide na
uštrb svim učesnicima pri čemu po pravilu najgore
prolazi lekar. Naprotiv, ako se uspe da se figura le-
kara podigne na subjektivni stupanj, onda se svi
prenošeni (projektovani) sadržaji ponovo mogu sve-
sti na svoju prvobitnu vrednost. Primer vraćanja

372
projekcija u prenosu nalazi se u mome spisu Ođnos
izmedu Ja i nesvesnog.15
Razumljivo mi je samo po sebi đa se onome ko
sam nije analitičar-praktičar neće posebno svideti
ova razlaganja o »subjektivnom stupnju« i »objek-
tivnom stupnju«. Ali što se dublje bavimo problemom
snova, tim više dolaze u obzir tehnička gledišta prak-
tičnog lečenja. Za gornji postupak potrebna je ona
neumoljiva prinuda koju lekaru donosi svaki teži
slučaj, pošto se uvek mora nastojati da se sredstva
tako usavrše da se može pružiti pomoć i u teškim
slučajevima. Imamo da zahvalimo teškoćama u sva-
kodnevnom lečenju bolesnika da su nas prisilile da
formiramo shvatanja koja delimično uzdrmavaju te-
melje našeg svakodnevnog mentaliteta. Iako subjek-
tivnost imaga spada u takozvanu samu po sebi ra-
zumljivu istinu, ipak takav zaključak zvuči nešto fi-
lozofski, što je neprijatno izvesnim ušima. Zašto je
to tako, bez daljnjega proističe iz napred pomenute
činjenice da naivna pretpostavka imago bez daljnje-
ga identifikuje sa objektom. Svaki poremećaj ovakve
pretpostavke deluje na ovu vrstu ljudi iritirajuće. Iz
istog razloga deluje nesimpatično ideja o subjektiv-
nom stupnju, pošto ova ometa naivnu pretpostavku
identiteta svesnog sadržaja sa objektom. Naš menta-
litet karakteriše to — kako su jasno pokazali doga-
đaji iz vremena rata16 — da sa besramnom naivno-
šću dajemo sud o protivniku, a u kritici, koju iska-
zujemo o njemu, izdajemo naše sopstvene defekte;
protivniku se jednostavno prebacuju sopstvene, ne-
priznate greške. Sve se vidi u drugom, drugi se kri-
tikuje i osuđuje, trud i nastojanja su usmrereni da se
drugi popravi i vaspita. Uopšte nije potrebno da za
dokazivanje ove tvrdnje podnesem na uvid odgova-
rajuću kazuistiku: najlepši dokazi nalaze se u svakim
novinama. Samo po sebi je razumljivo da se ono što
se zbiva u velikom, takođe odigrava u malome i u
pojedincu. Naš mentalitet je još tako primitivan da

,r> Up. i Ges. Werke VII; U vezi sa projekcijama i pre-

meštanju videti Die Psychologie der Vbertragung (Ges.
Werke XVI).
16 Prvi svetski rat.

373
se tek u izvesnim funkcijama i područjima oslobodio
od primamog mističnog identiteta sa objektom. Pri-
mitivni čovek ima, pri minimumu samosvesnosti,
maksimum vezanosti za objekat, što na njega može
vršiti čak i direktnu magičnu prisilu. Citava primi-
tivna magija i religija počiva na ovom magijskom od-
nosu prema objektu, koji se ne sastoji ni od čega
drugog do od projekcija nesvesnih sadržaja u objekt.
Iz ovog početnog stanja identiteta postepeno se raz-
vila samosvesnost, koja ide ruku pod ruku sa razli-
kovanjem subjekta i objekta. Ovo razlikovanje ima
za posledicu uvid u to da su izvesna, ranije naivno
objektu pripisivana svojstva, u stvari subjektivni sa-
držaji. Ljudi antičkih vremena, doduše, više nisu ve-
rovali da su papagaji ili krokodilova braća, ali su još
uvek bili obavijeni magijskom mrežom. U vezi sa
ovim tek je preporod u XVIII veku načinio korak
napred. Ali kao što je svima poznato, još smo vrlo
daleko od samosvesnosti koja bi odgovarala našem
znanju. Kada se zbog nečega sekiramo do besvesti,
onda nas niko ne može ubediti da uzrok naše ljutnje
ne leži sasvim izvan nas, u onoj neprijatnoj stvari
ili čoveku. Dakle, verujemo da te stvari mogu da
nas dovedu do ljutnje, eventualno čak da nam pore-
mete san ili probavu. Stoga smelo i neograničeno
osuđujemo predmet prepreke a time grdimo nesvesni
deo u nama samima, koji je projektovan u omrznuti
objekt.
Ovakvih projekcija ima bezbroj. One su delom
povoljne, to jest kao mostovi libida one deluju olak-
šavajuće; delom su nepovoljne, ali kao prepreka
praktički ne dolaze u obzir pošto se nepovoljne pro-
jekcije obično naseljavaju izvan kruga intimnih od-
nosa. Od ovog je neurotičar izuzetak — svesno ili
nesvesno on je tako intenzivno vezan za okolinu, da
nije u stanju da spreči uticaj nepovoljnih projekcija
i na bliske objekte i na taj način da izazove konflikte.
On je stoga prinuđen — ako traži leka —■ da svoje
primitivne projekcije uoči u daleko većoj meri nego
što to ikada čini normalan čovek. Normalni čini, do-
duše, istovetne projekcije ali su ove bolje odvojene;

374
za povoljne projekt je u blizini a za nepovoljne u
najvećoj udaljenosti. Kao što je poznato kod primi-
tivnih je isto tako — strano je neprijateljsko i zlo.
Kod nas su još u drugoj polovini srednjeg veka »tu-
đina« i »beda« bile reči sa identičnim značenjem.
Ova podela je korisna, zbog čega normalan čovek ne
oseća potrebu da ove projekcije privodi u svest, iako
je takvo stanje opasno varljivo. Psihologija rata jasno
je istakl; ovo stanje: dobro je sve što čini sopstvena
nacija, rđavo sve što čini drugi. Centar svih podlosti
svagda se nalazi u udaljenosti od nekoliko kilome-
tara iza neprijateljskih linija. Ovu istu primitivnu
psihologiju ima i pojedinac, zbog čega iritira svaki
pokušaj koji bi ove — kroz večnosti nesvesne — pro-
jekcije mogao da privede u svest. Sigurno da se žele
bolji odnosi sa bližnjim, ali prirodno pod uslovom đa
ovi bližnji odgovaraju našim očekivanjima, tj. da su
dragovoljni nosioci naših projekcija. Ako se ove pro-
jekcije privedu u svesti, lako dolazi do pogoršanja
odnosa prema drugim ljudima, pošto nedostaje ilu-
zioni most, preko koga mogu slobodno da klize ljubav
i mržnja, preko koga se mogu preneti i sve one vrline
koje žele da druge »poboljšaju« i »izdignu« a koje
se lako i povoljno prenose na čoveka. Kao posledica
ovog pogoršanja nastaje zastoj libida, zbog čega se
postaje svestan nepovoljnih projekcija. Tada se po-
stavlja zadatak subjektu da na sopstveni račun pre-
nese sve one niskosti, odnosno đavolstva, koja su se
smelo pripisivala drugima i koja su celog života pred-
stavljala izvor ljutnje. Ono što iritira u ovoj proce-
duri je s jedne strane ubeđenje da bi život bio znatno
podnošljiviji kada bi tako činili svi ljudi, a s druge
osećanje žestokog otpora protiv primene ovog prin-
cipa — i to sasvim ozbiljne — kod samoga sebe. Ako
to čini neko drugi — ne može se poželeti ništa bolje,
ali ako čovek treba to sam da učini, onda je nepod-
nošljivo. .
Neurotičar je svojom neurozom* svakako prinu-
đen da načini ovaj napredak ali normalan čovek ne,
zbog toga normalan doživljava ovu psihičku smetnju
socijalno i politički u obliku pojava psihologije mase,

375
na primer ratova i revolucija. Realno postojanje ne-
prijatelja, kome se mogu natovariti sva zla znači oče-
vidno olakšanje savesti. Čovek bar može smelo da
kaže ko je đavo, to jest postaje jasno da se uzrok
nesreće nalazi negde izvan a ne u sopstvenom stavti.
Čim je čovek stekao uvid u donekle neprijatne kon-
sekvence shvatanja na subjektivnom stupnju, javlja
se zamerka da je ipak nemoguće da svaka loša osobi-
na koja nas ljuti kod drugih ljudi, pripada nama sa-
mima. Na ovaj način bi naime veliki moralista, fana-
tički pedagog i popravilac sveta ispali kao najgori.
Ne bi imalo malo da se kaže ni o bliskosti dobrog i
zla, o neposrednoj vezi para suprotnosti uopšte, ah
ipak bi nas to isuviše udaljilo od naše teme.
Naravno da ne treba preterivati sa shvatanjem
na subjektivnom stupnju. Rađi se samo o nešto kri-
tičnijem odmeravanju valjanosti. Ono što mi pada u
oči na objektu, to će biti i stvarno svojstvo objekla.
Ali što je subjektivniji i afektivniji ovaj utisak, tim
pre to svojstvo treba shvatiti kao projekciju. Pri
tom, međutim, moramo sprovesti suštinsko razliko-
vanje između osobine stvarno postojeće na objektu.
bez koje ne bi bila verovatna projekcija na objekt, i
vrednosti ili značaja, odnosno energije ovog svojstva.
Nije isključeno da se neko svojstvo projektuje na
objekt od koga u stvarnosti jedva da postoji trag kod
objekta (npr. projekcija magijskih kvaliteta u ne-
žive objekte). Drugačije stvar stoji sa običnim pro-
jekcijama karakternih svojstava ili trenutnih stavo-
va. U ovim slučajevima često objekt projekcije pru-
ža određenu priliku, čak ovu izaziva. Ovo drugo je
slučaj onda kada objekt sam nije svestan svojstva;
na taj način ono deluje na nesvesno drugog, pošto sve
projekcije podstiču protiv-projekcije tamo gde objekt
nije svestan svojstva projektovanog sa subjekta; kao
što na analitičarev »prenos« sledi odgovor u obliku
»protiv-prenosa«, kada prenos projektuje sadržaj
koga sam lekar nije svestan, ali koji je, uprkos tome.
u njemu prisutan.17 Protiv-prenos je tada isto tako

17 O tipičnim projektnim sadržajima up. Die Psycho~

logie der Vbertragung (Ges. Werke XVI).

376
svrhovan i smisaono ili ometajući kao i pacijentov
prenos, pošto i on teži da uspostavi onaj bolji raport,
koji je neophodan za uočavanje izvesnih nesvesnih
sadržaja. Protiv-prenos je kao i prenos nešto prisil-
no, prinudno, pošto predstavlja »mistični«, tj. nesve-
sni identitet sa objektom. Protiv ovakve nesvesne
veze katkad postoje otpori, svesni, kada je stav sub-
jekta takav da svoj libido daje jedino dobrovoljno ne
dozvoljavajući da se ovaj namami ili otme; nesvesni.
kada subjekt najviše voli da mu se libido oduzme.
Zbog toga prenos i protiv-prenos stvaraju, ukoliko
njihovi sadržaji ostanu nesvesni, nenormalne i neo-
držive veze, koje imaju za cilj sopstveno uništenje.
Takođe i kada se u objektu može naći trag pro-
jektovanog svojstva, i tada je praktični značaj pro-
jekcije ipak čisto subjektivan i pada na teret subjek-
ta, pri čemu je njegova projekcija dodelila pretera-
nu vrednost tom tračku svojstva.
Ako projekcija odgovara svojstvu koje stvarno
postoji u objektu, to ipak projektovani sadržaj po-
stoji i kod subjekta, gde on stvara jedan deo imago-
-objekta. Sam imago-objekt je različite psihološke
veličine koja zavisi od opažanja objekta; on je i po-
red svih opažaja a ipak na osnovu svih opažaja po-
stojeća slika,18 čije samostalno življenje ostaje ne~
svesno sve dotle dok se sasvim ne stopi sa stvarnim
življenjem objekta. Stoga svest ne priznaje samostai-
nost imaga, već je nesvesno projicira u objekt, to
jest stapa sa samostalnošću objekta. Na taj način se.
naravno, objektu u odnosu na subjekt pridaje zapra-
vo prisilni karaktjer stvarnosti, dakle preterana vred-
nost. Ova vrednost počiva na projekciji, odnosno na
apriornom identitetu imaga sa objektom, usled čega
je spoljni objekt istovremeno i unutrašnji. Na ovaj
način spoljni objekt može nesvesnim putem da di-
rektno vrši neposredni psihički uticaj na subjekt time
što se on, preko svog identiteta sa imagom, nalazi
tako reći jednom rukom u psihičkom pogonu subjek-
iH Zbog potpunosti mora se napomenuti da nijedan ima-
go ne potiče samo spolja. Njegovom specifičnom obličju do-
prinosi i a priori prisutna dispozicija, naime arhetip.

377
ta.. Tako objekt može dobiti »magičnu« snagu nad
subjektom. Pogođne primere za ovo piužaju primi-
tivni ljudi, koji na primer sa svojom decom ili sa
drugim objektima za koje pretpostavljaju da imaju
dušu postupaju tako kao što postupaju sa sopstvenom
psihom. Oni se ne usuđuju da išta učine protiv njih
iz straha da ne uvrede dete ili dušu objekta. Stoga
deca ostaju nevaspitana do puberteta, kada se pod-
vrgavaju često surovom naknadnom vaspitavanju
(inicijacija).
Prethodno sam naveo da santostalnost imaga
ostaje nesvesna pošto se identifikovala sa samostal-
nošću objekta. Shodno tome smrt objekta bi morala
da pokrene naročita dejstva, pri čemij se objekt sa-
svim ne gubi nego egzistira u neuhvatljivom obliku.
Kao što je poznato, ovo baš i jeste slučaj. Nesvesni
imago, kome više ne odgovara nijedan objekt, posta-
je duh umrlog koji vrši uticaje na subjekt, koji se ne
mogu shvatiti drugačije do kao psihološki fenomeni.
Nesvesne projekcije, subjekta, koje prevode nesvesne
sadržaje u imago-objekt i ove identifikuju sa sadrža-
jhna objekta, nadživljavaju realni gubitak objekta i
igraju značajnu ulogu u životu kako primitivnog čo-
veka tako i svih kulturnih naroda starih i najnovijih
vremena. Ovi fenomeni ubedljivo dokazuju relativno
autonomno postojanje imago-objekata u nesvesnom.
Oni su, očigledno, u nesvesnom zbog toga što svesno
nikada ne bi mogli da se sagledaju odvojeno od
objekta.
Svaki napredak, svako novo tumačenje čovečan-
stva bilo je skopčano sa napretkom samosvesnosti:
čovek se razlikovao od objekta i nastupao u odnosu
na prirodu kao drugačiji od nje. Stoga i nova orijen-
tacija psihološkog stava mora ići istim putem: oči-
gledno je da identitet objekta sa subjektivnim ima-
gom dodeljuje objektu značaj koji mu zapravo ne
pripada, ali koju je posedovao odvajkada, pošto je
identitet apsolutno izvorna činjenica. Međutim, ova-
kvo stanje stvari znači za subjekt primitivno stanje,
koje može da opstoji samo đotle dok ne dovodi do
teških nesporazuma. Precenjivanje objekta je upra-

378
vo tačka koja je vrlo pogodna da omete razvitak
subjekta. Jako naglašeni »magični« objekt u velikoj
meri orijentiše svest u smislu objekta i imištava sva-
ki pokušaj individualnog diferenciranja, koje bi, ra-
zumljivo, moralo da započne ša odvajanjem imaga
od objekta. Pravac individualnog diferenciranja ne-
moguće je zadržati ako se spoljni faktori »magično«
umešaju u subjektivni psihički pogon. Ali skidanje
imagines, koji dodeljuju objektu onaj isuviše veliki
značaj, vraća subjektu onu otcepljenu energiju koja
mu je hitno potrebna za njegov razvitak.
Shvatanje imagines sna na subjektivnom stup-
nju znači za čoveka današnjice isto kao kada se pri-
mitivnom čoveku oduzmu figure predaka i fetiši i
pokuša da mu se objasni kako je »snaga medicine«
nešto duhovno, što se ne krije u objektu nego u čove-
kovoj psihi. Primitivni čovek oseća legitimni otpor
protiv ovog jeretičkog shvatanja, a tako i čovek sa-
dašnjice oseća kao neprijatno, možda čak nekako
opasno, odvajanje identiteta imaga i objekta, identi-
teta koji je već od drevnih vremena držan za sveto.
Posledice i za našu psihologiju su jedva shvatljive:
više ne bi postojao niko ko bi se mogao optužiti, niko
ko bi bio ogovaran, ko bi se mogao podučiti, popra-
viti, kazniti. U svim stvarima čovek bi morao da za-
počne kod samoga sebe, zahteve, koji se postavljaju
drugima, imao hi da postavlja jedino samom sebi. U
ovakvoj situaciji je pojmljivo zašto shvatanje ima-
gines sna na subjektivnom stupnju nije ravnodušan
korak, nije naime stoga što daje povoda jednostra-
nostima i preterivanjima u oba pravca.
Nezavisno od ove više moralne teškoće postoje
neke prepreke na intelektualnom području. Već je
načinjen prigovor da je tumačenje na subjektivnom
stupnju filozofski problem, i sprovođenje ovog prin-
cipa sudara se sa okvirima gledanja na svet i stoga
prestaje da bude nauka. Ne izgleda mi čudnovato da
psihologija pogađa filpzofiju, jer je i u filozofiji mi-
saoni proces psihička delatnost, koja je kao takva
predmet psihologije. Pod psihologijom zamišljam ce-
lokupni opseg psihe, a tu su sadržani i filozofija i

379
teologija i mnogo šta drugo. Naspram svih filozofija
i svih religija stoje činjenice čovekove psihe, koje
možda u poslednjoj instanci odlučuju o istini i za-
bludi.
Našoj psihologiji je, pre svega, malo stalo do
toga da li nasi problemi, tu i tamo nailaze na neo-
dobravanje. U prvoj liniji mi imamo posla sa prak-
tičnim neophodnostima. Ako je pitanje gledanja na
svet psihološki problem, onda ga moramo tretirati
bez obzira da li filozofija spada u psihologiju ili ne.
Isto tako su za nas religijska pitanja pre svega psiho-
loška pitanja. Sto je današnja medicinska psihologija
daleko od ovih područja žalostan je nedostatak koji
se jasno oseća u činjenici da se za psihogene neuroze
često nalaze bolje mogućnosti lečenja negde drugde
nego u školskoj medicini. Iako sam i sam lekar i po
principu »medicus medicum non decimat« imam sva-
kog osnova da se uzdržim kritike lekara, ipak moram
da priznam da lekari ni 1a kom slučaju nisu uvek oni
u čijim se rukama najbolje održava psihološka medi-
cina. Cesto sam iskusio da medicinski psihoterapeuti
pokušavaju da svoju veštinu sprovedu na onaj rutin-
ski način, koji im je blizak preko svojstvenosti nji-
hovih studija. Medieinske studije sastoje se s jedne
strane od gomilanja strahovito velike količine infor-
macija, koje se jednostavno memorišu bez stvamih
poznavanja osnova, s druge od praktičkih obrazaca
koji se moraju steći po principu: »Tu nema mnogo da
se razmišlja već treba stvar uzeti u svoje ruke.« Tako
dolazi do toga da medicinar sa svih fakulteta ima naj-
manje mogućnosti da razvija funkciju mišljenja.
Stoga dalje nije čudno što čak psihološki orijentisa-
ni lekari uopšte ne mogu ili s teškom mukom prate
moja razmišljanja. Oni su se navikli da postupaju po
receptu i da mehanički primenjuju metodu koju sami
nisu smislili. Ova tendencija je, međutim, nepogodna
za upražnjavanje medicinske psihologije pošto se
ova oslanja na stubove autoritativnih teorija i metoda
i ometa razvitak samostalnog mišljenja. Tako sam
doživeo da čak elementarna i za praktički postupak
neobično važna razlikovanja kao subjektivni i objek-

380
tivni stupanj tumačenja, Ja i Sopstvenost (Selbst),
znak i simbol, kauzalnost i finalnost itd. predstavlja-
ju isuviše veliki zahtev za funkciju mišljenja. Ovom
teškoćom se može objasniti žilavo zadržavanje na-
zadnih shvatanja kojima je odavno potrebna revizi-
ja. Da ovo nije samo moje subjektivno shvatanje po-
tvrđuje i fanatička jednostranost i sektinska isklju-
čivost izvesnih »psihoanalitičkih« organizacija. Ovaj
stav je, kao što je poznato, simptom i znači nađkom-
penzovanu sumnju. Ali, ko primenjuje psihološke
kriterijume na — sebe samog?
Shvatanje snova kao infantilno ispunjenje želja
ili kad finalno orijentisani aranžman u službi infan-
tilnih htenja isuviše je usko i nije u skladu sa biv-
stvom sna. San je, kao i svaki deo psihičkog jedin-
stva, rezultanta celovitosti psihe. Zbog toga možemo
očekivati da se u snovima nađe sve ono što je u ži-
votu čovečanstva od davnina imalo značaja. Kao god
što se čovekov život vrlo malo ograničava na ovaj ili
onaj osnovni nagon, već se gradi na mnoštvu nagona,
potreba, neophodnosti, fizičkih i psihičkih uslovlje-
nosti isto tako malo se i san može objasniti ovim ili
onim elementom, pa ma kako jednostavno prihvatlji-
vo bilo to tumačenje. Možemo biti sigurni da je ono
netačno, pošto nijedna jednoštavna teorija nagona
neće nikada biti u stanju da obuhvati čovekovu dušu,
tu moćnu i tajanstvenu stvar, pa stoga ni njen izraz,
san. Da bismo bar donekle udovoljili onome što za-
hteva proučavanje snova, potrebna su nam oruđa
koja mukotrpno moramo skupiti iz svih podrućja hu-
manističkih nauka. Međutim, sa dva tri-loša vica ili
dokazivanjem izvesnih potiskivanja nije rešen pro-
blem snova.
Mome pravcu je direktno zamereno da je »filo-
zofski« (ili čak »teološki«, smatrajući da nastojim da
stvari objasnim »filozofski« a da su moja psihološka*
shvatanja »metafizička«.19 Međutim, ja koristim iz-
vesne filozofske, religijsko-naučne i istorijske mate-
rijale isključivo za prikazivanje psihičkih odnosa.

1* Pod tim se misli na učenje o »arhetipu«. Da li je bio-

loški pojam »pattern of behaviour« takođe »metafizički«?

381
Kada pri tom upotrebim pojam Boga ili isto tako me-
tafizički pojam energije, pnda to moram da učinim,
pošto su to slike koje se od prapočetka nalaze u čove-
kovoj duši. Ponovo moram da naglasim da nijedan
moralni zakon, niti pojam Boga, niti bilo koja reli-
gija nije spolja, s neba spopala ljude već sve to ima
čovek in nuce u sebi, zbog toga čovek sve to i stvara
iz sebe. Stoga je zaludna ideja da je potrebno jedi-
no prosvećivanje da bi se rasterale ove aveti. Ideje
moralnih zakona i božanstva spadaju u neuništivi sa-
stojak čovekove duše. Zbog toga svaka iskrena psiho-
logija, koja nije zaslepljena duhovno skučenim, nad-
menim prosvećivanjem, ima da raspravi ove činjeni-
ce. One se ne mogu odstraniti objašnjenjima i isme-
javanjima. U fizici možemo biti bez slike božje, me-
đutim, u psihologiji je ona definitivna veličina sa
kojom ima da se računa isto kao sa veličinama kao
što su: »afekat«, »nagon«, »majka«, itd. Naravno,
zbog večitog mešanja objekta i imaga ne može se
zamisliti razlika između »bog« i »imago boga« i sto-
ga se misli da čovek, govoreći o Bogu, objašnjava
»teološki« ako govori o slici Božjoj. Psihologiji kao
nauci ne pripada da potpomaže opredmetljivanje
Bbžjeg imaga. Ali ona mora da, shodno činjenicama,
računa sa postojanjem slike o Bogu. Isto tako psiho-
logija računa sa nagonom i ne preuzima kompe-
tenciju da ustanovi šta je to »nagon« u suštini. Sva-
kome je jasno koje se psihološke činjenično stanje
označava kao nagon, ma kako nejasno bilo šta je za-
pravo nagon. Isto tako je jasno da, na primer, slika o
Bogu odgovara određenom psihološkom kompleksu
činjenica i da tako predstavlja određenu veličinu sa
kojom se može operisati; međutim, ostaje izvan svih
psihologija pitanje šta je Bog u suštini. Žao mi je što
sve ovo, samo po sebi razumljivo, moram................ da po-
navljam.
Prethodno sam izložio skoro sve ono što bih imao
da kažem u odnosu na opšta gledišta psihologije §no-
va.*# Namemo sam izostavio razmatranje pojedino-
20 U raspravi koja sledi, napisanoj znatno kasnije, na-
laze se još neke dopune.

382
sti. To se mora prepustiti kazuističkom radu. Razla-
ganje opštih stanovišta dovelo nas je do daljih pro-
blema čije se pominjanje ne može obići kada je reč
0 snovima. Naravno da bi se imalo još mnogo šta
reći o cilju analize snova, ali kako je analiza snova
instrument analitičkog postupka uopšte, ovo se može
učiniti samo u sklopu sa izlaganjem celokupnog po-
stupka. Ali da bi se temeljno izložila suština postup-
ka, potrebni su različiti predradovi, koji obuhvataju
problem sa različitih strana. Pitanje analitičkog po-
stupka je izvanredno kompleksno, iako se izvesni
autori nadmeću u simplifikacijama verujući da će
moći da dovedu dotle da se poznati »koreni« obolje-
nja vrlo jednostavno iščupaju. Upozoravam na sve
lakomislenosti u ovom pogledu. Više bi me radovalo
kada bi ozbiljne glave temeljno i savesno raspravile
velike probleme koji su iskrsli zahvaljujući analizi.
Stvamo bi bilo vreme da se akademska psihologija
jednom vrati stvarnosti i nešto sasluša o stvamoj
čovekovoj duši a ne samo o laboratorijskim eksperi-
mentima. Više ne treba da bude tako da profesori
svojim đacima zabranjuju bavljenje sa analitiČkom
psihologijom ili da im uskraćuju korišćenje analitič-
kih pojmova, ili da se našoj psihologiji zamera da na
nenaučni način »razmatra svakodnevna iskustva«.
Znam da opšta psihologija može izvući najveću ko-
rist iz ozbiljnog bavljenja problemom sna, samo kada
bi jednom mogla da se oslobodi od potpuno neo-
pravdane i laičke predrasude da snovi potiču isklju-
čivo od somatskih draži. Precenjivanje somatskog je
1 u psihijatriji jedan od najbitnijih razloga zašto
nema napretka u psihopatologiji, ukoliko ovu nije
obogatila analiza. Dogma: »Duševne bolesti su bolesti
mozga« je ostatak materijalizma sedamdesetih godi-
na prošloga stoleća. Ona je postala ničim opravdana
zabluda koja koči svaki napredak. Cak i kada bi bilo
tačno da su sve duševne bolesti bolest mozga, to još
ni izdaleka ne bi bio razlog protiv istraživanja psihič-
ke strane bolesti. Međutim, predrasuda se koristi da
bi se unapred diskreditovali i uništili svi pokušaji u
ovom pravcu. Dokaz da su sve duševne bolesti obolje-

383
nja mozga nikada nije realizovan, a neće se ni naćiT
inače bi se moglo i dokazati da čovek ovako ili ona-
ko misli ili dela zbog toga što su se u ovoj ili onoj
ćeliji sjedinila ili razgradila ova ili ona jedinjenja
belančevina. Ovakav nazor direktno vodi ka mate-
rijalističkom jevanđelju: »Ono što čovek jede, to je
on.« Ova orijentacija hoće da duševni život razume
kao asimilacione i disimilacione procese u moždanim
ćelijama, pri čemu su ovi uvek zamišljeni samo kao
laboratorijske sinteze i dezintegracije, pošto je odav-
no sasvim isključeno da se ta zbivanja zamisle onako
kakp ih stvara život, kao da nismo u stanju da sebi
predstavimo sam životni proces. Ali tako se moraju
zamisliti ćelijski procesi ako se prihvati važnost ma-
terijalističkog gledišta. Time je, međutim, već pre-
vaziđen materijalizam, ako se život ne može zamisliti
kao funkcija materije, već samo kao po sebi samom
postojeći proces, kome su subordinirane materija i
energija. Zivot kao funkcija materije zahteva gene-
ratio aequivoca. Na ovaj dokaz moraće još dugo da
se čeka. Ali kao što nemamo prava da život uopšte
shvatimo materijalistički jednostrano i proizvoljno,
isto tako nemamo prava da psihu shvatimo kao mo-
ždani proces, nezavisno od toga što je bezuman već
i#sam pokušaj da se predstavi nešto tako, pokušaj koji
je ma kako ozbiljno sprovođen, uvek samo bezumlje
dovodio na videlo. Naprotiv, psihičko zbivanje treba
posmatrati kao psihičko a ne kao organski ćelijski
proces. Isto onako kao što se rasplamsa gnjev zbog
»metafizičke fantazije« kada neko pokuša da vitali-
stički objasni ćelijske procese, tako isto fizička hipo-
teza važi kao »naučna«, iako nije ništa manje fanta-
stična. Ona se uklapa u materijalističku predrasudu
i zbog toga je naučno posvećena svaka besmislica
samo ako obećava preobraćanje psihičkog u fizičko.
Po svoj prilici više nije daleko čas kada će našim
predstavnicima nauke biti odstranjen ovaj perčin
ovako ustajalog i besmislenog materijalizma.
 X

O BIVSTVU SNOVA

25 Jung, Odabrana dela, I

 O BIVSTVU SNOVA

Od svih drugih prirodno-naučnih disciplina me-

dicinska psihologija se odlikuje time što raspravlja
o najkompleksnijim problemima bez mogućnosti
oslonca o sigume eksperimentalne odredbe, eksperi-
mentalne serije i logično shvatljiva činjenična stanja.
Naprotiv, ona je suočena sa bezbroj promenljivih
iracionalnih datosti; duša je najneprozirnija i najne-
pristupačnija tvorevina sa kojom se ikada bavila
naučna misao. Doduše, mora se pretpostaviti da se
sve psihičke pojave nekako nalaze u kauzalnom nizu
u najširem smislu tog pojma, iako je uputno upravo
ovde ne smetnuti sa uma da je kauzalnost u krajnjoj
liniji samo statistička istina. Stoga, možda, u izve-
snim slučajevima nije sasvim neumesno da se apso-
lutnoj iracionalnosti bar ostave otvorena vrata, iako
se u svim slučajevima, već iz heurističkih razloga,
najpre postavlja pitanje kauzalnosti. Isto tako je ko-
risno da se, i u okviru ovih pitanja, bar uzme u obzir
jedno od klasičnih razdvajanja pojmova, naime causa
efficiens i causa finalis. Kod psihičkih stvari postav-
lja se pitanje: zašto se to dešava? Ovo pitanje nije
ništa manje probitačno od drugog pitanja: Čemu se
to dešava?
Među mnogim problemima medicinske psiholo-
gije san zadaje posebne brige. Bio bi kako interesan-
tan tako i težak zadatak san tretirati isključivo sa
njegovog lekarskog aspekta, naime u odnosu na di-
[‘] Prvi put objavljeno u Ctba Zeitschnft. IX (1945);
ovde neznatno dopunjen nekim prilozima.

ss* 387
jagnozu i prognozu bolesnih stanja. San se stvarno
bavi sa zdravljem i bolešću i kako on, zahvaljujući
svom nesvesnom poreklu, gradi i stvara iz riznice
podpragovnih opažanja, u stanju je da ponekad pro-
dukuje značajne stvari. Ovo mi je često bila pomoć
u slučajevima otežane diferencijalne dijagnostike kod
organskih i psihogenih simptoma. Izvesni snovi su
značajni i za prognozu.2 Ali na ovom području nedo-
staju svi neophodni predradovi, kao brižljive kazui-
stičke zbirke i mnogo šta slično. Zadatak budućnosti
je da psihološki školovani lekari sistematski zapisu-
ju snove, pošto čovek često ima prilike da stekne uvid
u sneni materijal koji se odnosi na kasnije javljeno
izbijanje po život opasnog akutnog oboljenja ili čak
na letalni ishod, dakle na događaje koji se nisu mogli
predvideti u vreme uzimanja protokola. Istraživanje
snova uopšte je već po sebi životno delo. Međutim, ?.a
razradu u pojedinostima potrebna je saradnja mno-
gih. Zbog toga sam smatrao da je bolje da u ovom
kratkom pregledu fundamentalne aspekte psihologije
i interpretacije snova izložim tako da i neiskusan na
ovom području može steći sliku o problematici i me-
todici. Poznavalac ove materije će mi dati za pravo
što poznavanje načelnosti smatram važnijim od go-
milanja kazuistike, koja ipak ne može da zameni ne-
dostatak iskustva.
San je deo nevoljne psihičke delatnosti, koji ima
svesnosti upravo toliko da može bit; reprodukovan
na javi. Među psihičkim pojavama san pruža možda
najviše »iracionalnih« datosti. Izgleda da je san dobio
minimum onih logičnih povezanosti i hijerarhije
vrednosti, koje inače pokazuju sadržaji svesti, i zbog
toga je manje saglediv i shvatljiv. Snovi koji logički,
moralno i estetski udovoljavaju spadaju u izuzetke.
Po pravilu san je čudnovata i tuđa tvorevina koja se
odlikuje nedostatkom logike, sumnjivim moralom,
ružnim obličjem i očiglednom oprečnošću i besmi- *

* Up. moj članak: Die praktische Verwendbarkeit dcr

Traumanalise, u: Wirklichkeit der Seele, p. 98 (Ges.
Werke XVI).

388
slom. Stoga se snovi rado odbacuju kao glupi, besmi-
sleni i bezvredni.
Svako tumačenje sna je psihološki iskaz o izve-
snim psihičkim sadržajima sna. Stoga tumačenje nije
bezopasno, pošto snevač. po pravilu često pokazuje
čudnovatu osetljivost u odnosu ne samo na netačne,
već pre svega na ispravne primedbe. Kako je samo
pod sasvim posebnim pretpostavkama moguće obra-
diti san bez saučestvovanja snevača, obično je potre-
ban nesvakodnevan napor da bi se sačuvala taktič-
nost, ukoliko se ne želi da se nepotrebno ozlede tuđa
osećanja. Šta treba, na primer, reći kada paćijent
ispriča niz nimalo pristojnih snova i na to postavi
pitanje: »Zašto upravo-ja sanjam takve snove?« Na
takvo pitanje najbolje je ne dati odgovor, pošto je
iz više razloga teško odgovoriti, naročito početniku,
dok se isuviše lako u takvoj situaciji kaže nešto neu-
mesno, i to upravo onda kada se smatra da se može
odgovoriti na pitanje. Razumevanje snova je naime
nešto tako teško, da sam odavno samom sebi stvorio
pravilo da kada mi neko ispriča svoj san i potom za-
pita za moje mišljenje, kažem pre svega samome
sebi: »Nemam pojma šta znači taj san.« Posle ovog
zaključka mogu započeti sa ispitivanjem sna.
Ovde će čitalac svakako postaviti pitanje da li se
uopšte isplati u pojedinačnom slučaju tragati za smi-
slom sna, pod pretpostavkom da snovi uopšte imaju
smisao i da se ovaj uopšte može dokazati.
Da je, npr. neka životinja kičmenjak, lako se
može dokazati tako što se ogoli kičmeni stub. Ali šta
treba učiniti ako treba »ogoliti« unutrašnju, smisao-
nu strukturu sna? Za sada na izgled ne postoje jed-
noznačne zakonomernosti i uopšte nikakvi pravilni
načini ponašanja snova, nezavisno od »tipičnih« sno-
va, kao na primer mora ili košmar. Snovi straha do-
duše nisu retki, ali nemaju nikakvih pravila. Osim
toga ima tipičnih snenih motivaf koji su poznati i
laicima, kao letenje, uspinjanje uz brdo ili stepenice,
hodanje bez dovoljno odeće, ispadanje zuba, gomila
sveta, hotel, stanica, železnica, avicm, automobil, ži-
votinje koje izazivaju strah (zmije) itd. Ovi motivi

389
su vrlo česti, ali ni u kom slučaju nisu dovoljni za
izvlačenje određene zakonomernosti u sastavu sna.
Ima ljudi koji povremeno uvek iznova sanjaju
isti san. Ovo se naročito sreće u mladaiačkom dobu,
ponekad se ovakvo ponavljanje proteže decenijama.
Pri tom se ne retko radi o vrlo upečatljivim snovima
tako da se neminovno oseća da oni »ipak mora da
nešto znače«. Ovo osećanje je opravdano utoliko što
se i pri najvećem oprezu ne može zaobići pretpostav-
ka da s vremena na vreme dolazi do određene psi-
hičke situacije koja daje povoda snu. »Psihička situa-
cija« je, međutim, nešto što je, ako se može formuli-
sati, identično sa određenim smislom — ovo svakako
samo ako se čovek uporno ne drži potpuno nedoka-
zane hipoteze da se svi snovi mogu dovesti u vezu
sa poremećajima želuca, leđnim položajem spavača i
slično. Ovakvi snovi u stvari daju podloge da se bar
nasluti izvesni kauzalni smisaoni sadržaj. Isto važi i
za takozvane tipične motive, koji se mnogo puta po-
navljaju u dugim serijama snova. I ovde se teško mo-
žemo oteti utisku da se »pod tim misli na nešto«.
Ali kako dospeti do verodostojnog smisla i kako
bi se, u tom slučaju, mogla potvrditi tačnost tuma-
čenja? Prva, svakako nenaučna metoda, sastojala bi
se u tome što bi se na osnovu knjiga snova iz tih sno-
va proricali budući događaji, tako da bi se pomoću
njihovog kasnijeg dešavanja moglo verifikovati tu-
mačenje, pod pretpostavkom da se smisao snova sa-
stojao u tome što je unapred doživljena budućnost.
Druga mogućnost da se direktno dokaže smisao
sna sastojala bi se, možda, u tome da se. zaključujući
unazad o prošlosti, rekonstruišu raniji događaji iz
javljanja određenih motiva. Iako je ovo moguće u
ograničenoj meri, ovo bi imalo odlučujuću vrednost
tek onda kada bi na ovaj način moglo da se prepozna
nešto što se stvarno desilo ali što je snevaču ostalo
nesvesno ili, u najgorem slučaju, ono što ne bi pove-
rio ni po koju cenu. Ako oboje nije slučaj, onda se
radi samo o slici sećanja, čije javljanje u snovima
prvo, niko ne osporava i drugo, u odnosu na smisao-
nu funkciju sna ona je krajnje nevažna utoliko što je

390
i snev&S isto tako dobro mogao svesno da nas obave-
sti o tome. Na žalost, time su iscrpljene mogućnosti
direktnog dokazivanja smisla.
Velika je Frojdova zasluga što je istraživanje
snova izveo na pravi put.* On je pre svega spoznao
da se tumačenje ne može preduzeti bez snevača. Reči
od kojih je sastavljen izveštaj o snu nemaju samo
jedan smisao već su višesmislene. Ako neko sanja
sto, onda se još ni izdaleka ne zna šta znači snevačev
»sto«, iako reč »sto« izgleda nedvosmisleno dovoljna.
Mi naime ne znamo jedno, i to da li je taj »sto«
upravo onaj sto za kojim je sedeo otac kada je sne-
vaču otkazao svaku dalju finansijsku pomoć i kao
nikogovića izbacio iz kuće. Glatka površina ovog sto-
la sa svojim hladnim odsjajem izgledala mu je kao
simbol njegove katastrofalne nesposobnosti u svesti
dana kao i u snu noći. To je ono što naš snevač pod-
razumeva pod rečju »sto«. Zbog toga nam je po-
trebna snevačeva pomoć da bi mnoštvo značenja reči
ograničili na bitno i uverljivo. Da »sto« označava ne-
prijatni, glavni momenat u snevačevom životu, u to
bi mogao svako da sumnja ko nije bio prisutan. Me-
đutim, u to ne sumnja snevač, takođe ni ja. Jasno je
da je tumačenje snova u prvoj liniji doživljaj koji
je, pre svega pouzdano bez zamerke prihvaćen samo
od dva lica.
Ako, dakle, dospemo do zaključka da »sto« u
snu znači onaj fatalni sto sa svim onim što je skop-
čano sa tim, tada nismo doduše protumačili san, ali
bar njegov glavni motiv, to jest saznali smo u kak-
vom subjektivnom kontekstu se nalazi reč »sto«.
Do ovog zaključka došli smo pomoću metodičnog
ispitivanja prisećanja snevača. Prinuđen sam da od-
bacim dalje procedure kojima Frojd podvrgava sa-
držaje snova, pošto se ona isuviše nalaze pod pred-
ubeđenjem da su snovi ispunjenje »potisnutih želja«.
Iako ima i takvih snova, to još ni izdaleka nije dokaz
za to da su svi snovi ispunjenje želja, kao što ni sve
misli svesnog duševnog života nisu ispunjenje želja. 3

3 Up. Die Traumdeutung.

391
Nema nikakvog osnova pretpostavci da bi nesvesna
zbivanja, koja čine osnovu snova, po formi i sadr-
žini bila ograničenija i jednoznačnija od svesnih zbi-
vanja. Pre bi se za svesna zbivanja moglo pomisliti
da se ograničavaju na poznate tipove, što se odražava
na pravilnosti ili čak monotoniji svesnog života.
Da bi se utvrdio smisao sna, razradio sam jedan
postupak na osnovu gore navedenih saznanja, koji
sam označio kao snimanje konteksta, a koji se sastoji
u tome da se za svaku važniju pojedinost sna pomoću
prisećanja snevača utvrdi njena nijansa značenja.
Dakle, moj postupak nije ništa drugačiji od onog pri
dešifrovanju teško čitljivog teksta. Rezultat ove me-
tode uopšte nije uvek neposredno razumljiv tekst,
već pre svega često samo značajno upućivanje na
mnogobrojne mogućnosti. Jednom sam imao paci-
jenta, mlađeg čoveka, koji mi je u anamnezi dao po-
datak da je svečano veren i to sa devojkom iz »do-
bre« porodice. U njegovim snovima često se pojavlji-
valo njeno obličje na vrlo nepristojan način. Iz kon-
teksta je proizišlo da nesvesno snevača iz sasvim dru-
gog izvora kombinuje svakakve skandalozne priče sa
njegovom verenicom, što mu je bilo sasvim nepoj-
mljivo a, naravno, i meni. Iz stalnog ponavljanja
ovakvih kombinacija morao sam da zaključim da
uprkos njegovog svesnog otpora postoji nesvesna
tendencija da se njegova verenica može pojaviti u
ovako sumnjivom svetlu. On mi je rekao da bi za
njega značilo katastrofu ako bi tako nešto bilo tačno.
Njegova akutna neuroza javila se neko vreme posle
svečanog proglašenja veridbe. Uprkos nezamislivo-
sti izgledao mi je momenat sumnjičenja verenice od
kapitalne važnosti, tako da sam mu posavetovao da
proveri čitavu stvar. Ovo je pokazalo da je sumnja
opravdana a »šok« neprijatnog otkrića nije uništio
pacijenta, već ga je izlečio od njegove neuroze a sa-
mim tim i od njegove verenice. Dakle, iako je sni-
manje konteksta pružilo takozvanu »nezamislivost« a
time i, na izgled, besmisleno tumačenje snova, ipak
se ovo, u svetlu kasnije otkrivenih činjenica, poka-
zalo kao ispravno. Ovaj slučaj je egzemplarno jedno-

392
stavan. Suvišno je naglašavati da se samo za vrlo
mali broj snova može naći tako jednostavno rešenje.
Snimanje konteksta je svakako jednostavan,
skoro mehanički rad, koji ima samo pripremni zna-
čaj. Posledična izrada čitljivog teksta, naime inter-
pretacije sna je, nasuprot tome, po pravilu ambi-
ciozni zadatak. On pretpostavlja psihološko uživlja-
vanje, intuiciju, poznavanje sveta i ljudi, a pre svega
specifična znanja, koja zavise kako od širine obrazo-
vanja tako i od izvesne »intelligence du coeur«. Sve
ove pretpostavke, uključujući čak i poslednje pome-
nutu, važe za veštinu lekarske dijagnostike uopšte.
Uopšte nije potrebno šesto čulo da bi se mogli ra-
zumeti snovi. Ali potrebno je više od šema bez trun-
ke duha, koje se sreću u vulgarnim sanovnicima i
od mišljenja zasnovanog na predubeđenju. Treba od-
baciti stereotipno izlaganje snenih motiva; opravda-
na su samo specifična značenja do kojih se može doći
brižljivim snimanjem konteksta. I kada se poseduje
veliko iskustvo na ovom području. Covek je uvek iz-
nova prinuđen-da pred svakim snom prizna svoje
neznanje i da se, odričući se svih predubeđenja, pri-
pravi na nešto sasvim neočekivano.
Ma kako se snovi odnosili na određenu tako stvo-
renu svest i na određenu psihičku situaciju, isto tako
duboko leže njihovi koreni u nesaznajnoj, tamnoj po-
zadini fenomena svesti. Usled nedostatka boljeg iz-
raza, ovu pozadinu nazivamo nesvesno. Njegovo biv-
stvo ne poznajemo, već posmatramo samo izvesna
ispoljavanja iz čijih svojstava se usuđujemo da izvu-
čemo izvesne zaključke u odnosu na prirodu nesve-
sne psihe. Pošto je san izvanredno često i normalno
ispoljavanje nesvesne psihe, on nam pruža najveći
deo iskustvenog materijala za istraživanje nesvesnog.
Kako se smisao većine snova ne poklapa sa ten-
dencijama svesti, već pozakuje svojstvena odstupa-
nja, moramo pretpostaviti da nesvesno, niatrix sno-
va, ima samostalnu funkciju. To označavam kao
autonomija nesvesnog. San ne samo da nije poslušno
oruđe naše volje, već je vrlo često čak u čistoj su-
protnosti prema svesnim namerama. Suprotnost, me-

393
đutim, nije uvek tako izražena; ponekad san može da
donese modifikacije ili da samo neznatno odstupa od
svesnog stava ili tendencija; ponekad čak može i da
koincidira sa sadržajima i tendencijom svesti. Da bi
se formulisalo ovo ponašanje kao jedini mogući po-
jam nudio mi se kompenzacija, koji je, kako mi iz-
gleda, jedini u stanju da smisaono sažme sve načine
ponašanja sna. Kompenzaciju treba strogo razlikovati
od komplementiranja. Komplement je skučen i ogra-
ničen pojam, nedovoljan da odgovarajuće objasni
funkciju sna, pošto označava dopunski odnos koji
protiče tako reći prisilno.4 Nasuprot tome kompenza-
cija je, kao što to sam termin kaže, sravnjivanje i
upoređivanje različitih podataka ili gleđišta, usled
čega nastaje izjednačenje ili ispravljanje.
U ovom pogledu postoje tri mogućnosti. Kada je
stav svesti prema životnoj situaciji u velikoj meri
jednostran, san se stavlja na suprotnu stranu. Ako
svest zauzima položaj relativno blizak oznaci »sred-
nje«, san se zadovoljava varijantama. Međutim, ako
je položaj svesti »korektan« (adekvatan) onda san
koincidira sa svešću i time podvlači njene tendencije,
bez gubljenja snu svojstvene autonomije. Kako se pri
tom nikada sigurno ne zna kako treba vrednovati si-
tuaciju svesti nekog pacijenta, time je već unapred
isključeno tumačenje snova bez ispitivanja snevača.
Ali i kada poznajemo svesnu situaciju, time još uvek
ne znamo o stavu nesvesnog. Kako nesvesno nije
samo matrix snova, već i matrix psihogenih simpto-
ma, pitanje stava nesvesnog dobija posebnu praktič-
nu važnost. Ne vodeći brigu da li ja ili ko drugi sma-
tra moj svesni stav ispravnim, nesvesno može biti
tako reći »drugačijeg niišljenja«. Ovo, posebno u slu-
čaju neuroza, nije svejedno utoliko što je nesvesno sa-
svim u mogućnosti da prouzrokuje svakojake nepri-
jatne smetnje kroz pogrešne postupke sa često teškim
posledicama ili izaziva neurotske simptome. Ovakve
smetnje zasnivaju se na neusaglašenosti »svesnog« i
»nesvesnog«. »Normalno« trebalo bi da postoji ova-
4 Time se ne osporava princip komplementarnosti. Po-
jam kompenzacije znači samo psihološko prečišćavanje istog.

394
kva usaglašenost. Međutim, činjenica je da često ne
postoji i stoga je ovo osnova nesagledivog mnoštva
psihogenih nezgoda, od teških nesrećnih slučajeva i
oboljenja do bezazlenog lapsus linguae. Frojdova je
zasluga što je ukazano na ove odnose.5
Iako je kod znatno većeg broja slučajeva cilj
kompenzacije uspostavljanje normalne psihičke rav-
noteže, čime se posvedočava da je kompenzacija neka
vrsta samoregulacije psihičkog sistema, ipak se ne
smemo zadovoljiti sa ovim saznanjem, pošto u izve-
snim uslovima i kod izvesnih slučajeva (npr. kod la-
tentnih psihoza) kompenzacija dovodi do fatalnog
ishoda (prevaga destruktivnih težnji!), na primer sa-
moubistva ili drugih nenormalnih radnji, koje su »pi-
sane« u životnom planu izvesnih opterećenih osoba.
U terapiji neuroza postavlja se zadatak ponov-
nog, približnog uspostavljanja sklada između »sve-
snog« i »nesvesnog«. Kao što je poznato, ovo se može
postići na različite načine, počev od »prirodnog na-
čina života«, racionalnpg ubeđivanja, jačanja volje
sve do »analize nesvesnog«.
Pošto jednostavnije metode tako često otkazuju
da, u tom slučaju, lekar više ne zna kako dalje da
postupa sa pacijentom, kompenzatorna funkcija sno-
va pruža dobrodošlu pomoć. Ovo ne stoga što bi sno-
vi raodernog čoveka neposredno dali pogodni lek, kao
što se tvrdi za inkubacijske snove koji su se snevali u
Asklepijadovom hramu;6 snovi osvetljavaju pacijen-
tovu situaciju na način koji veoma može da pospešu-
je zdravlje. Oni donose sećanja, uvide, doživljaje, oni
bude ono što je usnulo u ličnosti i u različitim veza-
ma otkrivaju nesvesno, tako da je retko da neko, ko
je dozvolio da mu se duže vremena obrađuju snovi uz
stručnu pomoć, nije obogatio i proširio svoje vidike.
Upravo zahvaijujući kompenzatornom držanju, kon-
sekventno sprovedena analiza snova stvara nova gle-
dišta i otvara nove puteve koji pomažu da se prevazi^
đe zastrašujući zastoj.
5 Up. Zur Fsychopathologie des Alltagslebens.
6 Up.: C. A. Meier, Antike Inkubation und moderne
Psychotherapie.

395
 Sa pojmom kompenzacija svakako da je data
samo jedna od opštih karakteristika funkcije sna.
Ako se, kao što je to slučaj sa dužim i težim terapij-
skim postupkom, ima prilika da prati čitava serija od
nekoliko stotina snova, tada se posmatraču postepeno
nameće fenomen koji je skriven iza kompenzacije po-
jedinačnog sna. To je neka vrsta procesa razvitka u
ličnosti. Najpre kompenzacije izgledaju kao svagda-
šnje izjednačavanje jednostranosti ili regulisanje po-
remećene ravnoteže. Pri dubjem uvidu i iskustvu ovi
na izgled jednokratni kompenzacioni akti se sređuju
u određeni plan. Oni izgleda da su međusobno pove-
zani i da su u dubljem smislu podređeni zajedničkom
cilju, tako da dugačka serija više ne izgleda kao be-
smisleno ređanje inkoherentnih i neponovljenih do-
gađaja, već kao razvojni ili sređeni proces koji kao
da protiče u planiranim stupnjevima. Ovaj nesvesni
proces koji se spontano izražava kroz simboliku
dugih serija snova označio sam kao proces indivi-
duacije.
Ovde bi više nego igde u okvirima izlaganja te-
rapijskog postupka psihologije snova bilo mesto da
se navedu pogodni primeri. To je, na žalost, nemogu-
će iz tehničkih razloga. Stoga upućujem na moju
knjigu Psihologija i alhemija1 koja, između ostalog,
sadrži opise istraživanja strukture serije snova sa po-
sebnim osvrtom na proces individuacije.
Zbog nedostatka odgovarajućih istraživanja još
je sasvim nerazjašnjeno pitanje da li se u dugim se-
rijama snova, snimljenim izvan analitičke procedure,
isto tako može sagledati razvojni tok koji podseća na
individuaciju. Analitička procedura znači, naročito
kada uključuje sistematsku analizu snova, »process
of quickened maturation», kao što je to zgodno pri-
metio Stenli Hol (Stanley Hall). Stoga bi bilo mo-
guće da se motivi, koji prate proces individuacije,
uglavnom i u prvoj liniji javljaju samo u serijama
snova koje se snimaju u okvirima analitičke proce-
dure, dok se u »vananalitičkim« serijama snova ve- 7

7 Ges. Werke XII.

396
rovatno sreću samo u znatno većim vremenskim
razmacima.
Prethodno sam pomenuo da tumačenje snova,
pored ostalog, zahteva i specifična znanja. Dok u in-
teligentnog laika sa nekim psihološkim znanjima, iz-
vesnim životnim iskustvom i vežbom imam bezre-
zervnog poverenja da praktički ispravno može dija-
gnostikovati snenu kompenzaciju, dotle smatram da
je isključeno da neko bez poznavanja mitologije i
folklora, bez poznavanja psihologije primitivnog čo-
veka i uporedne religije, može razumeti proces indi-
viduacije koji, prema* svemu što nam je poznato, leži
u osnovi kompenzacije..
Svi snovi nisu od iste važnosti. Već primitivni
ljudi razlikuju »male« i »velike« snove. Mi bismo
rekli »beznačajne« i »značajne« snove. Tačnije sagle-
dano »mali« snovi su fragmenti noćnih fantazija, koji
potiču iz subjektivne i lične sfere i u odnosu na svoje
značenje iscrpljuju se u svakodnevnici. Stoga se
ovakvi snovi lako zaboravljaju, pošto njihova važnost
ne dopire dalje od dnevnih kolebanja psihičke ravno^
teže. Nasuprot tome značajni snovi se često čpvaju
u sećanju čitavog života a ne retko predstavljaju cen-
tralni doživljaj u riznici psihičkog doživljavanja. Ko-
liko sam sreo ljudi koji, pri prvom susretu, nisu mo-
gli a da ne kažu: »Jednom sam usnio jedan san!«
Obično bi to bio prvi san koga se moglo setiti, a koji
se odigrao između treće i pete godine života. Istražio
sam veliki broj ovakvih snova i u njima sam često
nalazio neke naročitosti koje ove snove odlikuju, za
razliku od drugih. Naime, u njima se sreću simbo-
lična obličja koja srećemo i u Istoriji čovekovog du-
ha. Značajno je da snevač ne mora da ima pojma o
postojanju ovakve paralele. Ova naročitost važi za
snove procesa individuacije. Oni sadrže takozva-
ne mitološke motive odnosno mitologeme, koje sam
označio kao arhetipove. Pod ovim se podrazume-
vaju specifični oblici i slikovne povezanosti, koji
se u podudamom obliku ne sreću samo u svim vre-
menima i na svim meridijanima, već i u individual-
nim snovima, fantazijama, vizijama i sumanutim ide-

397
jama. Njihovo često javljanje u individualnim sluča-
jevima kao i njihova etnička ubikvitarnost dokazuje
da je čovekova duša samo jednim delom jedinstvena
i subjektivna ili lična, dok je drugim koleictivna i ob-
jektivna.8
Stoga s jedne strane govorimo o ličnom, a s dru-
ge o kolektivno nesvesnom, koje istovremeno pred-
stavlja dublji sloj nego svesti bliže lično nesvesno.
»Veliki«, odnosno značajni snovi potiču iz ovih dub-
ljih slojeva. Njihov značaj odaje se, ne uzimajući u
obzir subjektivni utisak, već kroz njihovu plastičnu
uobličenost, koja ne retko pokazuje pesničku snagu
i lepotu. Ovakvi snovi se najčešće odigravaju u od-
sudnim životnim dobima, tako u prvoj mladosti, u
doba puberteta, oko srednjeg doba života (36 do 40
god. života) i in conspectu mortis. Njihovo tumačenje
je često skopčano sa znatnim teškoćama, pošto je ma-
terijal, koji može da pruži snevač, vrlo oskudan. Na-
ime, kod arhetipskih tvorevina se više ne radi o lič-
nom iskustvu, već donekle o opštim idejama, čije se
glavno značenje sastoji u njima svojstvenom smislu
a ne u nekakvim ličnim doživljajnim vezama. Na pri-
mer, jedan mladi čovek sanjao je veliku zmiju, koja
je u pođzemnom svodu čuvala zlatnu zdelu. On je,
doduše, jednom u zoološkom vrtu video džinovsku
zmiju, ali inače nije mogao ništa da navede što bi
moglo da mu da povoda za takav san, osim sećanja
na bajke. Ako bi se doneo zaključak na osnovu ovog
nezadovoljavajućeg konteksta, san, koji se upravo
odlikovao najjačim afektom, imao bi sasvim ravno-
dušno značenje. Međutim, time se ne bi objasnils^nje-
gova izrazita emocionalnost. U jednom ovakvom slu-
čaju moramo posegnuti natrag prema mitologemu u
kom zmije ili aždaje, blago i pećina predstavljaju
proveravanje snage i junaštva heroja. Tada će biti
jasno da se radi o kolektivnoj emociji, tj. o tipičnoj
situaciji punoj afekta, koja u prvoj liniji nije lični
doživljaj, već to tek sekundarno postaje. Primarno se •

• Up. moj spis: Vber die Psychologie des Unbewussten

(Ges. Werke VII).

398
radi o opšte ljudskom problemu, koji se subjektivno
previđa i stoga se objektivno probija do svesti.*
Covek srednjeg životnog doba oseća se još mlad,
još su mu daleko starost i smrt. Međutim, oko tride-
set šeste godine prekoračuje zenit života, a da nije
svestan te činjenice. Ako je to čovek koji po čitavom
svom sklopu i nadarenosti ne podnosi isuviše veliku
nesvesnost, tada će mu prodreti spoznaja ovog mo-
menta možda u obliku arhetipskog sna. Biće uzaludno
pokušavati da se san razume pomoću brižljivo uzetog
konteksta, pošto se ovaj izražava u stranim mitolo-
škim oblicima, koji nisu poznati snevaču. San koristi
kolektivne figure pošto izražava večiti, beskonačno
ponavljani ljudski problem a ne lični poremećaj rav-
noteže.
Svi oni trenuci individualnog života gde opšte-
važeće zakonomernosti čovekove sudbine probijaju
namere, očekivanja i nazore lične svesti, istovremeno
su stanice procesa individuacije. Ovaj proces je, na-
ime, spontano ostvarenje celog čoveka. Covek svestan
svoga ja predstavlja samo deo žive celine, njegov ži-
vot još ne predstavlja ostvarenje celine. Sto je on
više samo Ja, tim više se odvaja od kolektivnog čo-
veka, što je i on, i postaje čak suprotnost kolektiv-
nom čoveku. Ali kako sve živo stremi svojoj celini,
tako se naspram neizbežne jednostranosti svesnog ži-
vota u nama odvija stalna korektura i kompenzacija,
sa ciljem konačne integracije nesvesnog u svest ili
bolje, asimilacije Ja u obimniju ličnost.
Ovakva razlaganja su neizbežna ako čovek hoće
da pravilno oceni smisao »velikih« snova. Naime, oni
koriste mnogobrojne mitologeme, koje karakterišu
život heroja, onog velikog čoveka, poluboga. Tu se
sreću opasnp pustolovine i oprobavanja, što se sreće
i u inicijaciji. Tu ima aždaja, životinja i đemona; tu
se sreće mudri starac, životinje koje govore, skriveno
blago, drvo želja, izvor, pećina, ograđeni vrt, procesi
preobražaja i supstancije alhemije, itd., sve stvari *

* Up. raspravu koju smo izdali Karl Kerenyi i ja: £in-

fiihrung in das Wesen der Mythologie, I/B (Ges. Werke
IX/1. deo).

399
koje nemaju ničeg zajedničkog sa banalnostima sva-
kodnevnice. Razlog za ovo je da se radi o ostvariva-
nju dela ličnosti koji još nije formiran, nego se tek
sprema da postane.
Način na koji se mitologemi, međusobno se sa-
žimajući i modifikujući, javljaju u snu, pokazuje sli-
ka Navuhodonosorovog sna (Danilo, IV, 7). Iako, na
izgled, slika nije ništa drugo do prikaz tog sna, ipak
izgleda kao da ju je umetnik još jednom snevao, što
se odmah zapaža čim se pažljivije razgledaju poje-
dinosti. Drvo raste (neistorijski) iz kraljevog pupka
— on je dakle ono rodoslovlje Hristovih predaka,
koje izrasta iz pupka praoca Adama.10 Stoga on u
krimi nosi pelikana, koji svojom krvlju hrani mlade,
kao u poznatoj »allegoria Christi«. Osim toga pelikan
gradi quincunx sa tetramorfozom — četiri ptice koje
stoje umesto četiri evangelista. Isti quincunx se na-
lazi i dole, jelen kao simbol Hrista11 i četiri životinje
u iščekivanju, pogleda uprta naviše. Oba ova kvater-
niteta su u bliskoj vezi sa alhemijskim predstavama:
gore volatilia, dole terrena, prva (kao obično) pred-
stavljena kao ptica, druga kao quadrupeda. Dakle, u
predstaVu snene slike nije prodrla samo hrišćanska
predstava rodoslovlja i kvaterniteta evangelista, već i
(alhemijska) zamisao dvostrukog kvaterniteta (su-
perius est sicut quod inferius). Ova kontaminacija

10 Drvo je isto tako alhemijski simbol, up. Psychologie

und Alchemie, p. 563 (Ges. Werke XII).
11 Jelen je allegoria Christi, pošto mu legenda pripi-
suje sposobnost samoobnavljanja. Tako Honorius von Antun
piše u svom Speculum Ecclesiae (Migne, Patr. Lat. CLXXII,
col. 847): »Fertur quod cervus, postquam serpentem degluti-
verit, ad aquam currat, ut per haustum aquae venenum
ejiciat; et tunc cornuam et pilos excutiat et sic denuo nova
recipiat.« (Kaže se da jelen, pošto je progutao zmiju, žuri
do izvora da bi pomoću gutljaja vode mogao da svari otrov
a zatim da odbaci rogove i dlaku i da primi sve novo). U
Saint-Graal (izd. Hucher, III, str. 219. i 224) se priča da se
Hristos javio učenicima kao beli jelen sa četiri lava (= evan-
gelista). U alhemiji Merkur (živa) se alegoriše kao jelen
(Manget, Bibliotheca chemica, II, tab. IX, fig. XIII), pošto
jelen može samog sebe da obnovi: »Les os du cuer du serf
vault moult pour conforter le cuer humain.« (Delatte, Textes
latins et vieux frangais relatifs aux Cyranides, p. 346).

400
izvanredno i očigledno ilustruje kako individualni
snovi postupaju sa arhetipovima. Ovi se ne samo
među sobom (kao ovde), već se sažimaju, prepliću i
mešaju sa jedinstvenim individualnim elementima.12
Kada snovi iznose tako suštinske kompenzacije,
zašto onda nisu i razumljivi? Ovo pitanje često mi
postavljaju. Na ovo se mora odgovoriti da je san pri-
rodni događaj a da priroda uopšte nije sklona da svo-
je plodove stavlja gratis na raspolaganje shodno čo-
vekovim očekivanjima. Cesto se zamera da će kom-
penzacija biti neuspešna ako se san ne razume. Me-
đutim, to baš nije tako sigurno, pošto mnogo šta de-
luje iako nije razumljivo. Neosporno da se razume-
vanjem može znatno povećati dejstvo, što je često
neophodno, pošto se nesvesno može prečuti. »Quođ
natura relinquit imperfectum, ars perficit!« Ono što
priroda ostavlja nedovršenim, dovršava veština! glasi
alhemijska izreka.
Najzad, što se tiče obličja snova tu se uopšte sve
sreće, od munjevitog utiska do beskrajno dugog pre-
diva sna. Ipak, najveći broj snova je »prosečan« u
kojima se zapaža izvesna struktura koja je slična
onoj u drami. San počinje, na primer, sa naznačenjerh
mesta kao: »Nalazim se na ulici, to je aleja« (1), ili:
»Nalazim se u velikoj zgradi, kao hotel« (2) itd. Tome
se često pridružuje obaveštenje o aktuelnim licima
na primer: »Sa prijateljem X šetam po gradskom
parku i najednom srećemo gospođu Y« (3); ili: »Sa
ocem i majkom nalazim se u jednom kupeu voza«
(4); ili: »Ja sam u uniformi, oko mene veliki broj dru-
gova« (5); i tako dalje. Naznaka vremena je ređa. Ovu
fazu sna označavam kao ekspozicija. Ona daje mesto
radnje, aktuelna lica a često i ishodnu situaciju.
Druga faza je zaplet. Na primer: »Nalazim se na
ulici, to je neka aleja. U daljini se pojavljuje auto-
mobil, koji se brzo približava. On vozi nesigurno tako
da sam pomislio da je šofer sigurno pijan.« (1) Ili:
»Gospođa Y izgleđa vrlo uzbuđena i žurno hoće ne-
što da mi šapne, što očigledno ne treba da čuje moj

12 U vezi sa ovde korišćenim alhemijskim pojmovima

videti Psycholo$ie und Alchemie (Ges. Werke XII).
26 Jung. Odabrana deia, I 401
prijatelj X« (3). Situacija se nekako komplikuje, na-
ilazi izvesna napetost tako da se ne zna šta će
se desiti.
Treća £aza je kulminacija ili peripetija. Ovde se
dešava nešto odlučujuće ili se nešto naglo menja,
npr.: »Odjednom ja sam u tim kolima i kao da sam ja
taj pijani vozač. Ja svakako nisam pijan, već čudno
nesiguran i kao da sam bez volana. Više nisam u sta-
nju da zaustavim zahuktala kola i sa treskom udaram
o zid.« (1). Hi: »Gospođa Y najednom postaje bleda
kao kreč i ruši se na pod.« (3)
četvrta i poslednja faza je liza, rešenje ili rezul-
tat nastao na osnovu snene obrade (ima izvesnih sno-
va kod kojih nedostaje četvrta faza, što ponekad može
stvarati poseban problem, o kome se ovde ne može
diskutovati), na primer: »Primećujem da je prednji
kraj kola smrskan. Ja sam neozleđen. Sa strepnjom
razmišljam o mojoj odgovomosti«. (1) Ili: »Mislimo
da je gospođa Y mrtva. Ali očigledno u pitanju je
samo nesvestica. Prijatelj X viče: »Moram pozvati
lekara«. (3) Poslednja faza daje konačno činjenično
stanje, koje je istovremeno i »traženi« rezultat. U
snu 1 očigledno je posle izvesnog haotičnog darmara
došlo do novog pribiranja, odnosno trebalo je da dođe,
pošto je san kompenzatoran. U snu 3 rezultat je ide-
ja da bi bila potrebna pomoć trećeg kompetentnog
lica;
Prvi snevač (1) je čovek, koji je u teškim poro-
dičnim prilikama donekle izgubio glavu a nije hteo
da dozvoli da dođe do najgoreg. Drugi snevač (3) bio
je u nedoumici da li će ispravno učiniti ako za svoju
neurozu potraži pomoć psihoterapeuta. Naravno da sa
ovim podacima san nije tumačen, već je samo skici-
rana ishodna situacija. Ova podela na četiri faze može
se, bez posebnih teškoća, primeniti kod većine snova,
što potvrđuje da san najčešće ima »dramatičnu«
strukturu.
Bitni sadržaj snene radnje je, kao što sam gore
izneo, neka vrsta fino odmerene kompenzacije za iz-
vesne jednostranosti, zabludelosti, odstupanja ili dru-
gih smetnji svesnog stanovišta. Jedna moja pacijent-

402
kinja iz aristokratskih krugova, koja je o sebi imala
neopravdani utisak da se beskrajno razlikuje od dru-
gih, u snovima je serijski sretala prijave prodavačice
riba i pijane prostitutke. U ekstremnim slučajevima
kompenzacije postaju toliko preteće da iz tog straha
naiđe nesanica.
San, dakle, može da čoveka najneprijatnije deza-
vuiše ili da ga na izgled vrlo blagonaklono moralno
obodri. Prvo se rado javlja kod ljudi koji imaju isu-
više dobro mišljenje o sebi, kao gore pomenuta paci-
jentkinja, drugo kod onih koji se smatraju suviše sit-
nim. Ponekad, međutim, u snu se oholost ne samo
ponižava, već se povećava do neverovatnog stepena
tako da postaje smešna, što isto tako neverovatno po-
nižava (»to rub it in«, kako Englezi kažu).
Kod mnogih ljudi, koji znaju nešto, ali nedovolj-
no o snovima i njihovom značenju, pod utiskom rafi-
nirane i kao namerno javljane kompenzacije, rado
nastaje zabluda da san stvarno ima moralne namere.
da on opominje, kori, teši, pređskazuje. itd. čoveka
lako zaveđe ubeđenje da nesvesno sve zna bolje tako
da počne da snovima pripisuje neophodne odluke i
zaključke, da bi se potom razočarao kad snovi počnu
da kazuju sve manje. Iskustvo mi je pokazalo da pri
određenom poznavanju psihologije snova lako dolazi
do precenjivanja nesvesnog, što onda upliviše na sve-
sne odluke. Nesvesno, međutim, funkcioniše zadovo-
ljavajuće samo onda, kada svest ispunjava svoje za-
datke do granica svojih mogućnosti. Ono što tada još
nedostaje, možda je u stanju da dopuni san ili on
može čoveka da pomogne onde, gde su zakazala i naj-
bolja nastojanja. Kada bi nesvesno stvarno bilo na-
dređeno svesti, tada se ne bi videlo u čemu bi se sa-
stojala korist od svesti, ođnosno zašto je u filogenezi
uopšte nastao fenomen svesti kao neophodnost. Ako
bi to bio samo lusus naturae, onda ne bi imala nika-
kvog značaja činjenica što neko zna da postoji on i da
postoji svet. Ovo mišljenje se nekako teško prima,
stoga njegovo isticanje treba izbegavati iz psiholo-
ških razloga pa i kada bi bilo tačno, što srećom, ni-
kada nećemo biti u stanju da dokažemo (kao ni su-

28* 403
protno!). Ovo pitanje spada u područje metafizike, u
kom području nema kriterijumai istine. Ali time ni u
kom slučaju ne treba potceniti činjenicu da su meta-
fizička stanovišta od najveće važnosti za dobrobit čo-
vekove duše.
U istraživanju psihologije snova suđaramo se sa
najudaljenijim filozofskim pa čak i religijskim pro-
blemima, čijem razumevanju je upravo fenomen sno-
va pružio odlučujuće doprinose. Ali ne možemo se
pohvaliti da posedujemo opšte zadovoljavajuću teo-
riju ili objašnjenje ove teško shvatljive pojave. Za to
nam je bivstvo nesvesne psihe još isuviše nepoznato.
Na ovom području treba izvršiti još beskrajno tnnogo
strpljivih radova lišenih predrasuda u kojima se niko
ne sme prepustiti iluzijama. Namera istraživanja se
ne sastoji u tome da se čovek smatra u posedu jedino
tačne teorije, već da se, sumnjajući u sve teorije, po-
stepeno približi istini.
 XI

PSIHOLOŠKE OSNOVE VEROVANJA

UDUHOVE
PSIHOLOŠKE OSNOVE VEROVANJA U DUHOVE

Ako bacimo pogled unazad na prošlost ljudskog

roda, tada, pored velikog broja drugih religijskih
ubeđenja, srećemo opšte rašireno verovanje u posto-
janje bića od vazduha ili daha, koja se zađržavaju u
čovekovoj okolini i vrše na njega nevidljivi ali delo-
tvoran uticaj. Najčešće je sa ovim udruženo mišlje-
nje da su ova bića duhovi ili duše umrlih Ijudi. Ovo
verovanje se sreće od naroda najviše kulture do au-
stralijskih Cmaca, koji još žive u kamenom dobu.
Kod zapadnih kultumih naroda racionalna epoha
prosvećivanja, koja traje od pre nešto više od sto go-
đina, suzbila je verovanje u duhove i potisla ga kod
velikog broja obrazovanih ljudi, zajedno sa drugim
metafizičkim ubeđenjima.
Ali kako su ova vrlo živo prisutna kod velike
mase ljudi, tako je prisutno i verovanje u duhove.
Kuća u kojoj se pojavljuju duhovi još nije izumrla
ni u najprosvećenijim i najintelektualnijim gradovi-
ma, kao što ni seljak nije prestao da veruje u omađi-
javanje njegove stoke. Naprotiv, svedoci smo da je
verovanje u duhove u eri materijalizma — ovoj ne-
minovnoj.posledici racionalističkog prosvećivanja —
đoživelo uskrsnuće na višem stupnju, i to ovaj put ne
kao pad u tamu sujeverja, već kao intenzivno naučno
interesovanje, kao potreba da se zrakom istine osvetli
ovaj mračni haos sumnjivih činjenica. Imena Kruka,
Majera, Valasa, Celnera (Crook, Myer, Wallace, Zoel-
PJ Predavanje održano u British Society for Psychical
Research, u Londonu, jula 1919.

407
lner) i mnogih drugih izvanrednih autora simbolizuju
ovo ponovno rađanje i obnavljanje verovanja u du-
hove. Iako se može raspravljati o prirodi posmatra-
nja, iako se ovim istraživačima mogu prebaciti zablu -
de i samoobmane, ipak im se ne može osporiti besmrt-
na moralna zasluga za napore da u tamu unesu novo
svetlo, po cenu svog celokupnog autoriteta i velikog
naučničkog imena, zanemarujući sopstveni strah. Oni
nisu bili pošteđeni akademskih predrasuda ni isme-
javanja gomile, a ukazivali su na fenomene psihičke
provenijencije, koji izgleda da se nalaze u najoštrijoj
protivurečnosti prema materijalizmu sadašnjice i to
upravo u vreme kada je mišljenje obrazovanih više
nego ikada ranije bilo pod uplivom materijalističkih
strujanja.
Stoga ovi ljudi obeležavaju reakciju čovekovog
duha protiv materijalističkog gledanja na svet. Po-
smatrano sa gledišta istorije, uopšte nije čudno što
su se upravo verovanjem u duhove poslužili kao naj-
delotvornijim oružjem protiv samo materijalno
uslovljene istine, pošto verovanje u duhove i za pri-
mitivnog čoveka ima istovetno funkcionalno znače-
nje. Strahovita zavisnost primitivnog čoveka od okol-
nih uslova, mnogostruka ugroženost i teškoće njego-
vog života zbog neprijateljskih suseda i opasnih zve-
ri, česta prepuštenost nemilosrdnoj prirodi, njegova
izoštrena čula, njegova čulna pohotljivost, njegovi
nedovoljno obuzdavani afekti, sve ga to vezuje za
psihičke realnosti, tako da se često nalazi u opasnosti
da potpuno potpadne materijalističkom stavu a time
i degeneraciji. Međutim, njegovo verovanje u duho-
ve, ili bolje rečeno, njegova opažanja duhovnoga,
uvek iznova kidaju njegove veze sa vidljivim i opip-
ljivim svetom i nameću mu izvesnost duhovne real-
nosti, čije zakone ima da sledi isto onako brižljivo i
plašljivo kao i zakone fizičke prirode koja ga okruža-
va. Stoga on zapravo živi u dva sveta. Njegova fizička
realnost je istovremeno i svet duhova; koliko mu je
neosporan onaj, toliko mu je stvaran i ovaj, ne samo
zbog mišljenja već i zbog naivnosti opažanja duhov-
nih stvari. Tamo gde je ugušena ova naivnost, zbog

408
dodira sa kulturom i njenom, za primitivnog čoveka
pogubnom prosvećenošću, prestala je i njegova uslov-
ljenost kroz duhovne zakone i on se degenerisao,
Pred ovom propasti ne može ga sačuvati ni hrišćan-
stvo, jer ova visoko razvijena religija zahteva i viso-
ko razvijenu psihu, da bi mogla da razvije svoja bla-
godatna dejstva.
Fenomen duhova je za primitivnog čoveka nepo-
sredna očevidnost realnosti duhovnog. Ako malo bli-
že ispitamo u čemu se za njega sastoji fenomen du-
hova, onda ćemo naći sledeće psihološke činjenice:
pre svega među primitivnim ljudima nije retka vizija
duhova. Covek je sklon da prihvati da se ovo neupo-
redivo češće sreće kod primitivnih nego kod kultur-
nih ljudi i odatle se izvođi ideja da je Vizija duhova
samo sujeverje, pošto se tako nešto nikada ne sreće
kod prosvećenog čoveka, osim možda u toku bolesti.
Sasvim je sigurno da kulturni čovek nesravnjivo ma-
nje drži do hipoteze duhova nego primitivni; ali, po
mome mišljenju, isto tako je sigurno da se sam psi-
hički fenomen ne sreće tako znatno ređe nego kod
primitivnog čoveka. Uveren sam da će jedan Evrop-
ljanin, koji otalja sve vežbe i postupke koji su po-
trebni vraču da bi duhove učinio vidljivim, imati i
istovetna opažanja. On će ih, svakako, drugačije tu -
mačiti i na taj način obezvrediti, što ništa ne oduzi-
ma činjenici kao takvoj. Poznato je da i Evropljanin
može imati svakojaka čudnovata psihička opažanja
kada je prinuđen da duži vremenski period živi pod
primitivnim uslovima ili kada se inače nalazi pod
izvanrednim psihičkim uslovima.
Za primitivnog čoveka bitni oslonac verovanja u
duhove predstavljaju snovi. U snu se često javljaju
saučestvujuće ličnosti, koje primitivna svest rado
shvata kao duhove. Za primitivnog čoveka izvesni
snovi imaju, kao što je poznato, neuporedivo veću
vrednost nego za kulturnog čoveka. On ne samo da
vrlo mnogo priča o svojim snovima, već su mu ovi
tako značajni da često izgieda kao da je jedva u sta-
nju da ih razlikuje od stvarnosti. Opšte uzev kultur-
nom čoveku snovi izgledaju nevažni, ali i među ovi-

409
ma ima veliki broj ljudi koji pridaju veliki značaj
izvesnim snovima i to upravo zbog njihovog često
stranog i upečatljivog karaktera. Ova osobenost izve-
snih snova čini razumljivom pretpostavku da ovi
predstavljaju nadahnuća. Inspiraciji, međutim, im-
plicite pripada i inspirator, spiritus ili duh, iako se
malo govori o ovom logičnom zaključku. Naročito
pogodan slučaj je ne retko javljanje umrlih u snovi-
ma. Naivni razum ovo smatra ponovnim javljanjem
mrtvih.
Dalji izvori verovanja u duhove su psihogena
oboljenja, neurotski poremećaji, naročito histeričnog
tipa, koji izgleda da se češće javljaju kod primitivnih
ljudi. Kako ova oboljenja proističu iz psiholoških
konflikata, koji su najvećim delom nesvesni, ima se
utisak kao da ova oboljenja prouzrokuju oni živi ili
umrli, koji sii na neki način suštinski povezani sa su-
bjektivnim konfliktom. Ako se radi o umrlom, onda
se lako nameće pretpostavka da je njegov duh ono
što vrši štetan uticaj. Kako patogeni konflikti često
dopiru unazad sve do detinjstva, tako da su na ovaj
način sažeti u sećanjima na roditelje, onda je razum-
ljivo da su primitivnom čoveku posebno važni upra-
vo duhovi umrlih rođaka. Ovim odnosom objašnjava
se tako rasprostranjen kult predaka i rođaka. Kult
mrtvih u prvom redu znači zaštitu od zlonamernosti
umrlih. Onaj ko se bavi lečenjem nervnih bolesnika
zna koliko uticaj roditelja ima veliki značaj za bole-
snika. Mnogi pacijenti se osećaju upravo progonjeni
od roditelja, iako su ovi odavno mrtvi. Psihološko
naknadno dejstvo roditelja je tako jako da se, kao
što je pomenuto, kod mnogih naroda formirao čitav
sistem kulta mrtvih.2

1 Kada sam 1925/26. sa jednom ekspedicijom boravio u

Maunt Elgonu, razbolela se jedna od naših vodonoša, mlada

žena iz susednog mesta, po svoj prilici od septičnog abortusa,
sa vrlo visokom temperaturom. Naša oskudna opremljenost
nije omogućavala lečenje. Rođaci su odmah pozvali »ugan-
ga«, vrača. Ovaj je u sve širim krugovima obilazio oko ko-
libe i njuškao po okolini. Odjednom je stao na jednu puta-
nju koja se spuštala sa brda, izjavivši da je bolesnica jedina
ćerka rođitelja koji su umrli mladi i koji sada borave gore

410
 Za nastajanje verovanja u duhove od nesumnji-
vog značaja su duševne bolesti. Kod primitivnih na-
roda, koliko postoje bliži podaci, najčešće se radi o
oboljenjima delirantne, halucinatorne i katatone vr-
ste, koja najverovatnije spadaju u široko područje
šizofrenije, oboljenja na koje otpada najveći proce-
nat hroničnih duševnih bolesnika. Uvek i svuda se
smatralo da su duševni bolesnici opsednuti zlim du-
hovima. Svojim halucinacijama bolesnik izlazi u su-
sret ovom verovanju. Bolesnici ove vrste manje pate
od vizija, već znatno više od slušnih halucinacija —
oni čuju »glasove«. Ovi glasovi su često glasovi ro-
đaka ili lica koja su na neki način.'skopčana sa sub-
jektivnim konfliktom bolesnika. Naivni razum, pri-
rodno, ima utisak kao da ove halucinacije potiču od
duhova.
O verovanju u duhove ne može se govoriti a da
se istovremeno ne uzme u obzir verovanje u posto-
janje duše. Verovanje u postojanje duše je korelat
verovanja u duhove. Kao što je po primitivnom ube-
đenju duh najčešće duh nekog od mrtvih, tako isto
se smatra da je taj duh prethodno bio duša nekog
živog. To je, naime, slučaj tamo gde vlada uverenje
da čovek ima samo jednu dušu. Međutim, ova pretpo-
stavka uopšte nije svuda raširena, već se često sma-
tra da čovek ima dve ili više duša, od kojih jedna
ili druga preživljava smrt, posedujući relativnu be-
smrtnost. U tom slučaju duh mrtvog je jedna od raz-
ličitih duša živog. On je, dakle, samo deo celokupne
duše, tako reći psihički fragment.
Verovanje u duše je, na taj način, neophodna
pretpostavka verovanja u duhove, ukoliko se radi o
verovanju u duhove mrtvih. U primitivnom uverenju
u bambusovoj šumi, odakle silaze svake noći i bacaju bolest
na ćerku. da bi ova umrla i pravila im društvo. Odmah je
na ovoj putanji sagrađena »klopka za duhove« u obliku mi-
nijaturne kolibe, od gline naćinjena figura kao simulacrum
bolesnice a u kolibicu stavljena »posho« (namirnice). Tu će
noću svratiti duhovi, pošto će misliti da su kod ćerke. Na
naše bezmerno čuđenje bolesnica je za dva dana ozdravila.
Da li je naša dijagnoza bila pogrešna? Zagonetka je ostala
nerešena.

411
svakako da ne postoje samo duhovi mrtvih, već i de-
moni elementamih sila, za koje se ne smatra da su
prethodno bili ljudske duše ili njini delovi. Stoga za
ovu grupu duhova dolazi u obzir drugo izvođenje.
Pre nego što pređemo na bliŽe razmatranje psi-
holoških osnova verovanja u duše, s'amo se kratko
osvrnimo na prethodno pomenute činjenice. Uglav-
nom sam istakao tri izvora, koji verovanju u duhove
pripremaju tako reći stvarnu osnovu: vizije duhova,
san i bolesni poremećaji duševnog života. Najnor-
malniji i najčešći’ slučaj je san, čiji je veliki značaj
za primitivnu psihologiju opšte priznat. Sta je da-
kle san?
San je psihička tvorevina, koja nastaje za vreme
spavanja bez svesne motivacije. U snenom spavanju
svest svakako nije potpuno ugašena, već postoji ne-
znatna svesnost. Tako u većini snova još postoji rela-
tivna svest o svome Ja, u svakom slučaju o vrlo ogra-
ničenom i svojstveno promenjenom Ja, koje se ozna-
čava kao sneno Ja. To je samo fragment ili nagove-
štaj budnog Ja. Svest postoji jedino utoliko što je
psihički sadržaj asociran sa Ja. Ja predstavlja psi-
hički kompleks koji je posebno čvrsto unutrašnje po-
vezan. Kako je spavanje retko sasvim bez snova,
može se pretpostaviti da se Ja-kompleks kao delat-
nost retko sasvim gasi. Po pravilu njegovu delatnost
spavanje samo ograničava. Na ovo se u snu asoci-
raju psihički sadržaji, koji prilaze prema Ja, tako
kao, na primer, realne prilike iz spoljnjeg sveta, zbog
čega smo u snu najčešće dovedeni u situaciju koja
nema nikakve sličnosti sa budnim mišljenjem, već
mnogo pre sa stvamim situacijama. Kao što realni
ljudi i stvari stupaju u naše vidno polje, tako i snene
slike, kao druga vrsta realnosti, stupaju u svesno po-
lje snenog Ja. Mi nemamo utisak da stvaramo snove,
već nam oni dolaze. Oni ne podležu našoj volji, već
slušaju sopstvene zakone. Oni očigledno predstavljaju
autonomne psihičke komplekse, koji mogu da se uo-
bličavaju iz sebe samih. Njihov izvor motiva nam je
nesvestan. Zbog toga kažemo da snovi dolaze iz ne-
svesnog. Stoga moramo pretpostaviti da ima samo-

412
stalnih psihičkih kompleksa, koji izmiču našoj sve-
snoj kontroli, javljaju se i nestaju prema njihovim
sopstvenim zakonima. Blagodareći našem budnom
postojanju, verujemo da znamo zašto i zbog čega ne-
što određeno mislimo kao i poreklo te misli. Ako nam
se neka misao pojavi ili nas ophrva protiv naše volje,
ili ako iznenada nestane protiv naše volje, onda takav
slučaj osećamo kao izuzetak ili čak kao nešto bolesno.
Zbog toga izgleda da je značajna razlika psihičke ak-
tivnosti u budnom stanju i tokom spavanja. U bud-
nom stanju psiha je na izgled podređena svesnoj vo-
lji, nasuprot tome tokom spavanja psiha proizvodi
sadržaje koji, strani i nerazumljivi, u našoj svesti
štrče kao da su iz nekog drugog sveta.
Isti je slučaj sa vizijom. Ona je kao san, ali u
budnom stanju. Ona izlazi iz nesvesnog pored sve-
snog opažanja i nije ništa drugo do trenutni prodor
nesvesnog sadržaja u kontinuitet svesti. Isti feno-
men sreće se i kod duševnog poremećaja. Na izgled
sasvim neposredno čuje uvo ne samo okolne šumove,
spoljašnje zvučne talase, već je uvo nadraženo iznu-
tra i čuje psihičke sadržaje, koji nisu bili neposredni
sadržaji svesti subjekta.3 Pored suda, koji se formira
pomoću intelekta i osećanja iz premisa, javljaju se
mišljenja i ubeđenja koja se nameću subjektu na iz-
gled iz stvarnih opažanja, a u stvari potiču iz unu-
trašnjih nesvesnih uslova. To su sumanute ideje.
Zajedničko za ova tri slučaja je činjenica da psi-
ha kao celina nije nedeljivo jedinstvo, već deljiva i
više ili manje podeljena celina. Iako su pojedini de-
lovi međusobno povezani, ipak su relativno samo-
stalni, što ide toliko daleko da izvesni delovi psihe
ili uopšte ne dolaze ili samo retko stupaju u asoci-
jativne odnoše sa Ja. Ove psihičke delove sam ozna-
čio kao autonomne komplekse i na činjenici njihovog
postojanja zasnovao moju takozvanu kompleksnu
teoriju psihe.4 Prema ovoj teoriji Ja-kompleks for-
mira našoj psihi karakterističan centar. Međutim, Ja-
3 Ima slučajeva gde glasovi bolesnika glasno iznose sop-
stvene misli. Ipak, to su ređi slučajevi.
4 Up. Allgemeines zur Komplextheorie.

413
-kompleks je samo jedan među različitim kompleksi-
ma. Drugi kompleksi više ili manje često stupaju u
asocijativne odnose sa Ja-kompleksom i na taj način
postaju svesni. Ali oni ne mogu dugo da postoje bez
asocijacija sa Ja. Pogodan i opšte poznati primer za
ovo je psihologija preobraćanja svetog Pavla. Iako
trenutak preobraćanja izgleda apsolutno iznenadan,
ipak nam je poznato na osnovu mnogobrojnog isku-
stva da jednom ovakvom fundamentalnom preobra-
žaju uvek prethodi dugotrajna unutrašnja priprema,
i tek kada je ova završena, to jest kada je individua
zrela za preobraćanje, sa silnim afektom probija nova
spoznaja. Savle je već dugo nesvesno bio hrišćanin
time se objašnja\fa njegova fanatična mržnja prema
hrišćanima, pošto se fanatizam uvek sreće kod onih
ljudi koji su prigušili intimne sumnje. Zbog toga su
preobraćeni uvek najgori fanatici. Vizija Hrista na
putu za Damask samo označava trenutak kada se ne-
svesni kompleks Hrista asocirao sa Pavlovim Ja. Stc;
mu je pri tom Hristos quasi objektivno stupio kao
vizija objašnjava se stanjem da je hrišćanstvo bilo
Savlu njegov nesvesni kompleks. Zbog toga mu se
ovaj kompleks pojavio projektovan, kao da ne pri-
pada njemu samom. Samog sebe nije mogao da viđi
kao hrišćanina; stoga je zbog otpora prema Hristu
oslepeo a mogao ga je izlečiti samo neki hrišćanin
Psihogeno slepilo, o čemu se radi u ovom slučaiju,
shodno iskustvu uvek je (nesvesno) odsustvo želje da
se nešto vidi. Ne želeti da se vidi u ovom slučaju od-
govara Savlovom fanatičnom otporu protiv hrišćana
Ovaj otpor, kako pokazuju zapisi, kod Pavla se ni-
kada nije sasvim ugasio, već je povremeno ponovo
probijao u njegovim napadima, koji se pogrešno tu-
mače kao epilepsija. Napadi odgovaraju iznenadnorn
povratku kompleksa-Savla, koji je preobraćanjem
tako otcepljen kao ranije kompleks-Hrista.
Zbog intelektualnog morala slučaj svetog Pavla
ne možemo podvrgnuti metafizičkom objašnjenju.
inače bismo morali da sve slične slučajeve, koji se
odigravaju kod naših bolesnika, tumačimo na isti
metafizički način. Time bi se, međutim, došlo do ap-

414
surdnih zaključaka, kojima se ne opire samo razum
već i osećanja.
U snovima, vizijama, bolesnim halucinaeijama i
sumanutim idejama najjasnije se ističu autonomni
kompleksi psihe. Pošto su ovi Ja nesvesni, javljaju se
prvenstveno uvek kao projekcija. U snu su pređstav-
ljeni kroz druge osobe, u viziji su donekle projekto-
vani u prostoru, kao glasovi kod duševnih bolesti.
ukoliko ih bolesnik direktno ne pripisuje licima iz
njegove okoline. Sumanute ideje se često usmeravaju
na određene osobe, koje se onda ukrašavaju kvalite-
tima nesvesnog kompleksa. Njih bolesnik oseća kao
neprijateljske, pošto je njegovo Ja neprijateljski
usmereno prema nesvesnom kompleksu, nešto kao
Savle naspram njegovog nepriznatog kompleksa Hri-
sta. On je progonio hrišćane kao reprezentante u nje-
mu postojećeg, ali od njega nepriznatog kompleksa
Hrista. Ovaj slučaj se neprestano ponavlja u svako-
dnevnom životu — bez ustezanja čovek je spreman
da projektuje bilo kakvu predstavu o ljudima i stva-
rima i da ove, shodno tome, mrzi ili voli. Kako su
razmišljanje i proveravanje zamršeni i teški, radije
se prosuđuje olako i ništa ne primećuje, tako da čo-
vek samo projektuje i sam postaje žrtva budalastog
iluzionističkog trika. On ne polaže sebi račima zbog
nepravičnosti i nemilosti ovakvog postupka, a pre
svega nikada ne misli na znatne štete po ličnost, od
koje čovek trpi ako sebi, iz čistog nemara, dozvoli
luksuz da drugima pripisuje sopstvene mane ili vrli-
ne. U svakom pogledu je štetno kad čovek druge sma-
tra tako glupim i manje vrednim kao što je on sam,
a isto tako trebalo bi da zna koliku će štetu naneti
sebi ako zbog sopstvenih dobrih osobina postane plen
svojih lakomih moralnih pustahija.
Duhovi su, dakle, posmatrano sa psihološkog sta-
novišta, nesvesni autonomni kompleksi, koji se jav-
Ijaju kao projekcije, pošto inače nemaju direktnih
asocijacija sa Ja.6 *
* Ovo ne treba pogrešno shvatiti kao metafizičku kon-
stataciju. Ovim ni izđaleka nije odgovoreno na pitanje da
li ima duhova po sebi. Psihologija se ne bavi stvarima »po
sebi«, već samo njihovom predstavom.
415
 Prethodno sam naveo da je verovanje u postoja-
nje duše neophodni korelat verovanja u duhove. Dok
se duhovi osećsgu kao strani i kao da ne pripadaju
sopstvenom Ja, ovo nije slučaj kod jedne ili više duša.
Primitivni čovek oseća blizinu ili uticaj duha kao ne-
što neprijatno ili opasno i oseća olakšanje ako še duh
može ukrotiti. Međutim obrnuto, on oseća gubitak
duše kao tešku bolest i tešku telesnu bolest dovodi u
vezu sa gubitkom duše. Postoje mnogobrojni rituali
da se ptica-duša ponovo namami u bolesnika. Deca ne
smeju biti tučena pošto se inače njihova uvređena
duša može povući. Dakle, duša je za primitivnog čo-
veka nešto što normalno treba da bude kod njega;
međutim, izgleda da su za njega duhovi nešto drugo,
što normalno ne bi trebalo da bude u njegovoj blizi-
ni. Stoga on izbegava mesta gde se zadržavaju duho-
vi. On ih posećuje samo sa zazorom, u religijske fli
magijske svrhe.
Mnoštvo duša ukazuje na mnoštvo kompleksa sa
relativnom autonomijom, koji se mogu ponašati kao
duhovi. Kompleksi duše se javljaju kao nešto što pri-
pada sopstvenom Ja a njihov gubitak se oseća kao
bolest, nasuprot kompleksu duhova čiji odnos prema
Ja izaziva bolest a čije odvajanje znači ozdravljenje.
To je razlog zbog čega se u primitivnoj patologiji
uzrokom bolesti ne smatra samo gubitak duše, već i
opsednutost duhom. Obe ove teorije drže se u prilič-
noj ravnoteži. Shodno ovom stanju stvari moralo bi
se, dakle, tražiti postojanje nesvesnih kompleksa, koji
normalno pripadaju sopstvenom Ja i takvih, koji nor-
malno ne bi trebalo da se asociraju sa Ja. Prvi su
kompleksi duše, drugi kompleksi duhova.
Ovo primitivnom ubeđenju blisko razlikovanje
sasvim odgovara mome shvatanju nesvesnog. Po
mome mišljenju nesvesno se raspada u dva oštro raz-
graničena dela. Jedan deo je takozvano lično nesve-
sno. Ono sadrži sve one psihičke sadržaje koji su za-
boravljeni tokom života. Njihovi tragovi još su oču-
vani u nesvesnom, čak i kada je ugašeno svako sve-
sno sećanje. Osim toga ono sadrži sve subliminalne
utiske ili percepcije, koje zbog isuviše male energije

416
nisu mogle da dopru do svesti. Uz to dolaze još i ne-
svesne kombinacije predstava koje su još isuviše sla-
be i suviše nejasne da bi mogle da prekorače prag
svesti. Najzad, u lično nesvesnom nalaze se i svi oni
sadržaji koji su se pokazali kao inkompatibilni sa sve-
snim stavom. Pre svih stvari zbog inkompatibilnosti
podležu potiskivanju oni sadržaji koji nam moralno,
estetski ili intelektualno izgledaju nedopustivi. Kao
što je poznato čovek nikada ne misli i oseća samo
lepo, dobro i iskreno. Ali ako čovek stremi tome da
postigne mogući idealan stav, onda automatski poti-
skuje sve ono što ne odgovara ovom stavu. Kada je.
kao što je to kod izđiferenciranih ljudi skoro uvek
slučaj, jedna funkcija, kao npr. mišljenje, razvijenija
od drugih i stoga dominira u svesti, onda se tim pu-
tem osećanja potiskuju u pozadinu tako da većim de-
lom dospevaju u nesvesno.
Iz ovog materijala sastavljeno je lično nesvesno.
Drugi deo nesvesnog označavam kao bezlično ili ko-
lektivno nesvesno. Kao što ime pokazuje, ovo nesve-
sno ne sadrži lične sadržaje, već kolektivne, to jest
takve koji ne pripadaju samo jednoj individui, već
obično celom narodu, pa čak čitavom čovečanstvu.
Ovi sadržaji nisu tekovina individualne egzistencije,
već plodovi urođenih formi i instinkata. Iako dete
nema urođene pređstave, ono ipak ima visoko razvi-
jen mozak sa sasvim određenim funkcionim moguć-
nostima. Oyaj mozak je nasleđen od predaka. On je
naslaga psihičkih funkcija cele ascedencije. Tako dete
donosi sa sobom u život jedan organ koji je spreman
da funkcioniše bar onako kako je funkcionisao u svim
vremenima. U mozgu su preformirani instinkti a isto
tako i sve praslike, na čijim osnovama su svagda mi-
slili ljudi, dakle čitava riznica mitoloških motiva.*
Prirodno da kod normalnog čoveka nije lako doka-
zati postojanje kolektivno nesvesnog, ali u njegovim

* Pod ovim se nikako ne pođrazumeva svagđašnje oblič-

je motiva, već njegova predsvesna (i stoga nepredočiva)
šema. Ovo se može uporediti sa preformiranom kristalnom
mrežom koja se nalazi u lugu, što ne treba mešati sa razli-
čito izobraženim aksijalnim sistemom individualnih kristalć.
27 Jung, Odabrana dela, I 417
snovima s vremena na vreme se javijaju mitološkc
predstave. Ovakvi sadržaji se najjasnije vide u slu-
čajevima duševnih poremećaja, posebno u šizofreniji.
Tu se često razvijaju mitološke siike u neslućenoj ra-
znolikosti. Duševni bolesnici često produkuju spojevt*
ideja i simbole, što se ne može dovesti u vezu sa isku-
stvom njihovog inđiviđualnog postojanja. već sa isto-
rijom Ijudskog duha. To je primitivno mitološko mi~
šljenje koje reprcdukuje svoje praslike, a ne repro-
dukcija svesnog iskustva.T
Lirno nesvesno sadrži, dakle, komplekse koji pri-
padaju mdividui i stvaraju neophodan deo njegovog
psihičkog života. Ako neki kompleksi, koji treba da
se asociraju sa Ja postanu nesvesni kroz potiskivanje
ili kroz potonuće, onda to individua doživljava ka >
gubitak. Kada mu set na prirner, pomoću psihotera-
pijskog postupka izgubljeni kompleks ponovo vrati u
svest, onda se to oseća kao priliv snage.* Ovim pulem
se postiže izlečenje mnogih neuroza. Nasuprot torm\
ako se kompleks kolektivno nesvesnog asocira sop-
stvenom Ja, tj. postane svestan, ovaj sadržaj indivi-
dua oseća kao stran. neprijatan a istovremeno kao
magičan; u svakom slučaju ovo znatno upliviše na
svest, bilo zbog toga što se kompleks oseća kao nešto
bolesno, ili što se zbog toga javlja nešto strano nor-
malnom životu. Kroz asocijaciju kolektivnog sadr-
žaja za sopstveno Ja nastaje stanje »otuđenja«, poštu
se u individualnu svest meša nešto što je zapravo tre-
balo da ostane nesvesno, tj. odvojeno od Ja. Uspe h
da se ovakav sadržaj ponovo odstrani iz svesti, indi-
vidua se oseća olakšano i normalnije. Prodor ovih
stranih sadržaja sreće se kao karakteristič&n simptom
u početku mnogih duševnih oboljenja. Bolesnike spo- 7
7 Up. Wanđlungen und Symbole der Libido (Novo izcU-
nje: Si/mbole der Wandluvg) (Ges. Werke V); zatim Spielrein.
Vber den psychologischen Inhalt eines Falles von Schizo -
phrejtie, p. 329; Neiken: Analptische Beobachtungen iiber
Phantasien eines Schizophrenen, p. 504; Meier: Spontan-
manifestationen des kotlektiven Unbetvussten.
s Ovo se svakako ne oseća uvek kao prijatno. Ćovek
pretnodno uopste nije bio nezadovoljan zbog gubitka kom-
pleksa, sve dok nije osetio loše posleđice gubitka.

418
padaju strane i nečuvene rnisli, svet izgleda prome-
njen, Ijudi imaju strana, izobličena liea, itd/‘
Sađržaji lično nesvesnog osećaju se kao da pri-
padaju sopstvenoj đuši* sadržaji kolektivno nesve-
snog pojavijuju se kao strani i kao da dolaze spolja.
Reintegracija iičnog kompieksa deluje olakšavajućc
a često i kao direktno izJečenje, nasuprot tome prodor
kolektivno nesvesnog kompieksa je vrlo neprijatan.
čak opasan znak. Jasan je paralelizam sa primitivnirr,
verovanjem u dušu i đuhove. Duše primitivnog čove-
ka odgovaraju autonomnim kompleksima lićno ne
svesnog, nasuprot tome duhovi kompleksima kolek-
tivno nesvesnog. Sa stanovišta nauke ono što primi-
tivni čovek shvata kao duše ili duhove prozaično
označavamo kao psihički kompleksi. S obzirom na
izvanrednu ulogu koju verovanje u duše i duhove
igra u istoriji i u sadašnjosti, ne smerno se zadovo-
ljiti samo sa konstatacijom ovakvih kompleksa, vec
moramo prodreti nešto dublje u njihovu suštinu.
Ovi kompleksi lako se mogu eksperimentalno
demonstrirati pomoću asocijacijskog testa.10 Ekspe-
rimenat se sastoji kao što je poznato u tome što st-
ispitaniku kazuje jedna reč, na što ispitanik što jt
moguće brže reaguje sa odgovarajućom reči. Meri se
reakcijsko vrerne. Prema opštem očekivanju na SVL
proste reči mora se odgovoriti sa istom brzinom, dok
samo »teške« reči prouzrokuju duže reakcijsko vre-
me. Ali u stvarnosti to izgleda drugačije. Cesto se ne-
očekivano dobija dugo reakcijsko vreme na vrlo jed-
nostavne reči, dok se na teže odgovara brzo. Biižim
ispitivanjem se ispostavilo da dugo reakcijsko vreme
nastaje najčešće onđa kada stimuiusna reč pogađu

• Poznavaoci ove materije će zameriti na jetlnostavnosti

mog izlaganja, pošto znaju da arhetip, zapravo autonomni
kolektivni sadržaj, poseduje ne samo ovaj ovde opisani ne-
gativni aspekt. Međutim, ja sam se ovde ograničio samo na
uobičajenu simptomatologiju, koja se može naći u svakom
udžbeniku psihijatrije, i na isto tako uobičajeni odbrambern
stav. Samo po sebi razumljivo arhetip ima i pozitivnu nu-
minoznost, koju sam obimno izneo na drugim mestima.
,a Up. moj spis: Diagnostische Assoziationsstudien.

419
sadržaj, koji je jako osećajno naglašen. Osim produ-
ženja reakcijskog vremena javljaju se još neki karak-
teristični poremećaji, u čije pojedinosti ne mogu ula-
ziti na ovom mestu. Osećajno naglašeni sadržaji
obično pogađaju stvari za koju bi ispitanik želeo da
ostanu drugima nepoznate. Po pravilu se radi o nešto
neprijatnijim i stoga potisnutim sadržajima, nekad
čak o takvima koje su nepoznate i samom ispitaniku.
Ako stimulusna reč napada ovakav kompleks, onda
ispitaniku ili ne pada na pamet nikakav odgovor ili
mu navire tako mnogo stvari, tako da zbog toga ne
zna Šta da odgovori, ili mehanički ponavlja stimulu-
snu reč, ili daje odgovor i odmah potom ga zamenju-
je drugim itd. Ako se po završenom eksperimentu
ispitanik još jednom zapita šta je odgovorio na poje-
dine stimulusne reči, on se obično dobro seća onih
na obične reakcije, a loše na reči vezane za kompleks.
Ove osobenosti jasno ukazuju na svojstva auto-
nomnog kompleksa: on uslovljava poremećaj u reak-
cijskoj spremnosti, on oduzima odgovor ili bar do-
vodi do nesrazmernog zakašnjenja, ili prouzrokuje
neprikladnu reakciju a naknadno često odvlači seća-
nje na odgovor. On, dakle, probija svesnu volju, re-
meteći stav. Zbog toga govorimo o autonomiji kom-
pleksa. Ako neurotičara ili duševnog bolesnika pod-
vrgnemo ovom eksperimentu, otkrivamo da isti kom-
pleksi koji ometaju reakcije istovremeno predstav-
ljaju suštinski sadržaj psihičkog poremećaja. Oni ne
uzrokuju samo poremećaje reakcija već i simptome.
Video sam pojedine slučajeve gde je na izvesne sti-
mulusne reči došao odgovor u obliku stranih i na iz-
gled besmislenih reči, reči koje su se neočekivano
omakle ispitaniku. Zvučalo je tako kao da je iz njih
govorilo neko strano biće. Ove reči spadale su u auto-
nomni kompleks. Ovi kompleksi mogu, ako su pod-
staknuti spoljnom draži, da prouzrokuju iznenađnu
pometnju misli, afekta, zatim depresije, stanja straha
itd. ili se izražavaju u halucinacijama. Ukratko, oni
se ponašaju tako da primitivno verovanje u duhove
izgleda kao izvanredno očigledna formulacija svega
toga.

420
 Paralelu možemo povući još dalje. Izvesni kom-
pleksi nastaju kroz bolna ili neprijatna iskustva in-
dividualnog života. To su životna iskustva prepuna
afekta, koja ostavljaju dugotrajne psihičke ozlede.
Loše iskustvo može, na primer, potisnuti plemenite
osobine nekog čoveka. Iz toga nastaju nesvesni kom-
pleksi lične prirode. U ovom slučaju primitivni čovek
će govoriti o gubitku duše — tačno, jer su stvamo
na izgled nestali izvesni delovi psihe. Jedan deo auto-
nomnih kompleksa nastaje iz ovakvih ličnih iskusta-
va. Drugi deo, pak, potiče iz sasvim drugačijeg izvo-
ra. Koliko je lako uočljiv prvi izvor — pošto se odnosi
na svakome vicLljivi spoljni život — toliko je mračan
i teško razumljiv drugi, pošto se odnosi na opažanja
ili utiske o sadržajima kolektivno nesvesnog. Covek
obično bezuspešno pokušava da ove unutrašnje opa-
žaje racionalizuje pomoću spoljnih uzroka. U osnovi
uzev radi se o iracionalnim sadržajima, kojih indivi-
dua prethodno nikada nije bila svesna, zbog čega se
uzaludno trudi da ih negde smesti. Primitivno shva-
tanje ovo prikladno izražava svojim ubeđenjem da je
u to umešan neki strani duh. Prema mom iskustvu
ovi unutrašnji doživljaji nastaju ili onda kada je spo-
ljašnje iskustvo potreslo individuu u tolikoj meri da
je došlo do sloma dotadašnjeg pogleda na život, ili
kada sadržaji kolektivno nesvesnog iz nekog razloga
steknu tako veliku energiju, da su u stanju da upli-
višu na svest. Ovo drugo po mome mišljenju nastaje
onda kada u životu jednog naroda ili neke veće ljud-
ske grupe uopšte, dođe do dubokih promena političke,
socijalne ili religijske prirode. Ova promena istovre-
meno označava i promenu psihološkog stava. Doduše,
mi šmo navikli da duboke istorijske promene dovo-
dimo u vezu isključivo sa spoljašnjim uzrocima. Me-
đutim, smatram da su spoljašnje okolnosti često više
ili manje prilike u kojima postaje manifestan nesve-
sno pripremljeni, novi stav prema svetu i životu. Po-
moću opštih socijalnih, političkih i religioznih uslova
uzbudi se kolektivno nesvesno, i to u tom smislu što
se svi oni faktori, koji su potismjti pomoću dominant-
nog gledanja na svet odnosno životnog stava nekog

421
 naroda, postepeno prikupe u kolektivno nesvesnom i
na taj način ožive njegove sadržaje. Tada obično jed-
na individua ili više njih sa posebno jakom intuici-
jom opažaju ove promene u kolektivno nesvesnom i
prevode ih u saopštljive ideje. Te ideje se brzo šire,
pošto je i kod drugih ljudi došlo do paralelnih pro-
mena u nesvesnom. Vlada opšta spremnost da se pri-
hvate nove ideje, iako s druge^strane protiv njih po-
stoji žestok otpor. Nove ideje nisu samo protivnici
starih, već se one najčešće javljaju u takvom obliku,
koji starom stavu izgleda više ili manje neprihvatljiv.
Uvek kada ožive sadržaji kolektivno nesvesnog,
ovaj događaj vrlo silno deluje na svest. Uvek dolazi
do izvesne zbunjenosti. Ako do oživljavanja kolek-
tivno nesvesnog dođe u toku sloma životnih nadanja
i očekivanja, onda postoji opasnost da se nesvesno
postavi umesto stvarnosti. Ovakvo stanje bilo^bi bo-
lesno. Naprotiv, ako oživljavanje naiđe kroz psiho-
loške procese u nesvesnom jednog naroda, onda se,
doduše, pojedinac oseća ugroženim ili bar dezorijen-
tisanim, ali iz ovog proisteklo stanje nije bolesno, bar
ne za individuu. Ipak, tada se duševno stanje celog
naroda može uporediti sa psihozom. Ako prevođenje
nesvesnog u saopštljiv jezik uspe, onda dolazi do spa-
sonosnog dejstva. Nagonske snage, prisutne u nesve-
snim sadržajima, pomoću prevođenja privode se sve-
sti i formiraju novi energetski izvor. koji može pro-
buditi koban entuzijazam.11
Duhovi nisu bezuslovno opasni i štetni, već
mogu, prevedeni u ideje, da razviju blagodatna dej-
stva. Opšte poznati primer ovakvog prelaza kolektiv-
no nesvesnog sadržaja u opšti jezik je čudo svete Tro-
jice (Duhovi). Za posmatrača sa strane apostoli su se
nalazili u stanju ekstatične smetenosti .12 Ali upravo
iz ovog stanja proisteklo je novo učenje, koje je ne-
svesnom očekivanju naroda dalo pogodan i spasono-

11 Gornji opis javljanja kolektivne psihoze nastao je u

proleće 1919. godine. Događaji iz 1933. godine su ovo
potvrdili.
12 Djela svetijeh apostola, II, 13: »Nakitili su se vina«.

422
san izraz, lako da se sa začuđujućom brzinom proši-
rilo po celom Rimskom carst' f u.
Duhovi su kompieksi kolektivno nesvesnog. koji
:li stupaju na mesto izgubljene prilagođenosti ili težc
da zamene novim stav jednog naroda. koji se poka -
zao nedovoljnim. Duhovi su. dakle, ili boles ne rais;i
ili još nepoznate nove ideje.
Izgleda mi da duhovi umrlih nastaju na taj način
što onaj iznos afektivne pripadnosti, koji je umrlog
vezivao sa njegovim rođacima, sa smrću gubi realnu
primenu i zbog toga dospeva u nesvesno. gde ovaj
)življava koiektivni sadržaj, koji često vrši nepovo -
.jan uticaj na svest. Stoga pleme Bataka i mnogi dru -
gi primitivni narodi tvrde da se’ odmah posle smrii
karakter umrlog pogoršava i tako stalnr teži dv ži-
vima na neki način naškodi. Oni ovo očigiedno tvrde
na osnovu mnogostrukog iskustva da nerazrešena
veza sa umrlim onesposobljava Ijude za život, pa čak
uzrokuje duševna oboljenja. Nepovoljno dejstvo
može se neposredno javiti u obliku gubitka libida.
depresije i telesnog oboljenja. Od postmortalnih do -
gađaja pominju se i parapsihološki fenomeni. Pri tom
.se, u prvoj liniji, radi o psihičkim činjenicama koje
se ne mogu osporiti. Fobija od praznoverja, čudnova -
:o skopčana sa takozvanom opštom prosvećenošću,
često dovodi do toga da se izvanredno interesantm
einjenični izveštaji brzo odstranjuju i na taj način
ostaju neistraženi. Ne samo da sam od mojih pacije -
nata dobio mnogobrojne izveštaje ove vrste, već sam
. sam štošta osmotrio. Ali moj materijal je isuviše
oskudan da bi se na njemu moglo bazirati kakvo
osnovano mišljenje. Ipak sam došao do subjektivnog
uverenja da se kod parapsiholoških fenomena radi o
činjenicama, o kojima se doduše sanja, ali na što so
ne obazire »školska mudrost«.
U ovorn članku skicirao sam psihološko shvala -
nje problema verovanja u duhove na način koji pro-
ističe iz sadašnjeg poznavanja nesvesnih procesa. Sa -
svim sam se ograničio na psihološko i namerno izo -
stavio iz diskusije pitanje, da l.i duhovi po sebi i za
sebe postoje 1 da li se nj'hova egzistencija može ispo -

423
ljiti kroz materijalna dejstva. Ovo ne stoga što bih
bio mišljenja da je takvo pitanje besmisleno, već zato
što nisam u stanju da navedem nekakav dokazni is-
kustveni materijal. Moj čitalac je, sigurno, zajedno
sa mnom svestan kako je izvanredno teško naći do-
kaze za nezavisno postojanje duhova, pošto uobiča-
jene spiritističke komunikacije većinom nisu ništa
drugo do svakodnevne manifestacije lično nesvesnog.
Ipak ima izuzetaka vrednih pomena. Tako bih skre-
nuo pažnju na čudnovat slučaj koji Stjuart E. Vajt
(Stewart E. White) opisuje u nizu knjiga. Ovde ko-
munikacije imaju neobičan sadržaj, dublji nego bilo
gde drugde. Tako se produkuje niz arhetipskih ideja,
među njima, na primer, arhetip Sopstvenosti (Selbst).
tako da se skoro može pomisliti da se radi o pozaj-
mljivanju iz mojih spisa. Kao i svesni plagijat, tako
i kriptomnestičku reprodukciju smatram neverovat-
nom. Stvarno bi moglo da se radi o genuinom, spon-
tanom produkovanju kolektivnog arhetipa. To po
sebi nije ništa neobično, pošto se upravo tip Sopstve-
nosti može sresti svuda u mitologiji, kao i u individu-
alnim produktima fantazije. Spontana svesnost ko-
lektivnih sadržaja, čije je prisustvo u svesti odavno
ispitala psihologija, spada u opštu tendenciju medi-
jumističkih komunikacija, koje sadržaje nesvesnog
prevode u svest. U većem delu spiritističke literature
upravo sam istraživao tendencije koje izbijaju u ko-
munikacijama i pri tom sam došao do zaključka da je
u spiritizmu prisutan spontani pokušaj nesvesnog da
u kolektivnom obliku prodre u svest. Nastojanja ta-
kozvanih duhova idu na to ili da živima direktno po-
većaju svesnost, ili da novoumrlim — a time opet in *
direktno i živima — pruže svoja psihoterapijska na-
stojanja. Spiritizam kao kolektivna pojava stremi,
dakle, istom cilju kao i lekarska psihologija i pri tom
čak produkuje, kako pokazuju njegove najnovije ma-
nifestacije, iste osnovne predstave — svakako u ob-
liku »nauke o dusima« — koje su karakteristične za
suštinu kolektivno nesvesnog. Ovakve stvari, ma
kako bile zapanjujuće, ne idu u prilog niti pak opo-
vrgavaju hipotezu postojanja duhova. Sigurno da

424
stvar stoji drugačije sa uspešnim dokazivanjem iden-
titeta. Ja neću potpasti modnoj gluposti pa da obma-
nom smafram sve ono što nisam u stanju da obja-
snim. Postoji samo mali broj dokaza ove vrste koji
mogu da izdrže kriterijume kriptomnezije a pre sve-
ga »extrasensory perception«. Nauka sebi ne može
da dozvoli luksuz naivnosti. Na ova pitanja treba još
odgovoriti. Ko se interesuje za psihologiju nesvesnog,
tome bih samo mogao da preporučim da pročita knji-
ge Stjuarta Vajta.1* Cini mi se da je najinteresantnija
knjiga The Unobstructed Universe. Takođe je zna-
čajna i The Road I Know, utoliko što se u njoj nalazi
zgođan uvod u metodu aktivne imaginacije, koja se u
terapiji neuroza već preko 30 godina koristi za pre-
vođenje nesvesnih sadržaja u svest.13 14 U ovim spisima
još se sreću primitivna poređenja: zemlja duhova =
zemlja snova (nesvesno).
Tamo gde se radi o parapsihološkim fenomenima
ovo po pravilu izgleda da je skopčano sa prisustvom
medijuma.15 Oni predstavljaju, bar dokle dopiru moja
iskustva, eksteriorizirano dejstvo nesvesnih komplek-
sa. Sasvim sam ubeđen u ovu eksteriorizaciju. Video
sam različita telepatska dejstva nesvesnih kompleksa
i posmatrao niz parapsiholoških fenomena. Ali u sve-
mu tome ne mogu da vidim dokaza za egzistenciju
stvarnih duhova, već moram da ovo područje pojava
do daljnjega smatram poglavljem psihologije.1* Sma-

13 Dr Kiinkel u Los Anđelesu mi je skrenuo pažnju na

Stewart E. Whitea.
14 Kratak prikaz metode nalazi se u: Die transzendente
Funktion; dalje u: Die Beziehungen zuiischen dem Ich und
dern Unbeumssten, 2 deo/III (Ges. Werke VII).
15 Ali i od ovog pravila ima izvesnih značajnih izuze-
taka. (Up. npr. duh vezan za određeno mesto).
14 Pošto sam tokom pola veka od velikog brbja ljuđi i
iz mnogih zemalja skupio psihološka iskustva, više se ne ose-
ćam tako sigumim kao godine 1919, kada sam napisao gomju
rečenicu. Otvoreno sumnjam u to da isključivo psihološka
metoda i posmatranje mogu biti pogodni za ispitivanje ovih
fenomena. Ne samo zaključci parapsihologije, već i moja teo-
rijska razlaganja, koja sam skicirao u Eranos godišnjaku
(1946), dovela su me do izvesnih postulata koji dotiču pod-

425
tram da nauka mora sebi nametnuti ova ograničenja.
Međutimt ne treba nikada zaboravliati da je nauka
samo delo intelekta. Intelekt je jedna među brojnim
fundamentalnim funkcijama i stoga nije dovoljan za
stvaranje opšte slike sveta. Za to su potrebna bar još
osećanja. Osećanje ima najrazličitija ubeđenja dru-
gačija nego intelekt, a ne može se uvek dokazati da
su ubeđenja osećanja manje vredna u poredenju sa
ubeđenjima intelekta. Dalje, postoje subiiminalna
opažanja nesvesnog, koja ne stoje na raspolaganju
svesnom intelektu i stoga ne dolaze u obzir kod in-
telektualne slike sveta. Stoga imamo svakog osnova
da našem intelektu pripišemo samo ograničenu va-
žnost. Ali tamo gde radimo sa intelektom, moramo
nastupati naučno i ostati verni iskustvenim postav-
kama sve dok ove postavke ne ponište nesumnjivi
dokazi.

ručje fizičko-atomskih predstava. tj. kontinuum vreme ........... pro-

stor. Time se postavlja pitanje transpsihičke realnosti, koja
je neposredna osnova psihe.
 SADRŽAJ

Dr V l a d e t a J e r o t i ć , Predgovor — — — 7
Dr S t e v a n V l a j k o v i ć , Pristup delu K. G.
Junga — — — — — — — — — — 45

I. O ENERGETICI DUSE — — — — — — 69
1. Opšte o energetskom načinu posmatranja u
psihologiji — — — — — —— — — 71
A) Uvod — — — — — — — — — 71
B) Mogućnosti psihološkog kvantitativnog od-
ređivanja — — — — — — — — 74
a.
Subjektivni sistem vrednosti — — — 77
b.
Objektivna ocena kvantiteta — — — 79

2. Primena energetskog gledišta — — — — 84

A) Psihološki pojam energije — — — — 84
B) Održanje energije — — — — — — 88
C) Entropija — — — — — — — — 96
D) Energetizam i dinamizam — — — — 99

3. Osnovni pojmovi teorije libida — — — — 103

A) Progresija i regresija — — — — — 103
B) Ekstraverzija i introverzija — — — — 112
C) Premeštanje libida — — — — — — 113
D) Stvaranje simbola — — — — — — 118

4. Primitivni pojam libida — — — — — 136

427
 II. TRANSCENDENTNA FUNKCIJA — — — — 145

ni. OPSTE O TEORIJI KOMPLEKSA — — — 173

IV. ZNACAJ KONSTITUCIJE I NASLEĐA ZA PSI-

HOLOGIJU — — — — — — — — — 189
V. PSIHOLOSKE DETERMINANTE COVEKOVOG
PONASANJA — — — — — — — — 199
A) Opšta ffenomenoiogija — — — — — 200

B) Specijalna fenomenologija — —■ — — 205

VI. INSTINKT I NESVESNO —— — — — — 215

VII. STRUKTURA DUSE — — — — — — — 229

VIII. TEORIJSKA RAZMISLJANJA O SUSTINI PŠI-
HICKOG — — — — — — — — — — 253
A) Istorijski pristup pitanju nesvesnog — — 253
B) Značaj nesvesnog za psihologiju — — — 26i
C) Disocijalnost psihe — — — — — — 268
D) Nagon i volja — — — — — — — 274
E) Svest i nesvesno — — — — — — 280
F) Nesvesno kao multipla svest — — — — 286
G) Pattem of behaviour i arhetip — — — 296
H) OpŠta razmišljanja i izgledi — — — — 314
Pogovor — — — — — — — — — 325

IX. OPSTA GLEDISTA PSIHOLOGIJE SNOVA — 337

X. O BIVSTVU SNOVA — — — — — — — 385

XI. PSIHOLOSKE OSNOVE VEROVANJA U DU-

HOVE — — — — — — — — — — 407