Fakultet inženjerskih nauka univerziteta u Kragujevcu

ММ3319 / Menadžment projektima

Unapredjenje procesa proizvodnje – raspored

radnih mašina unutar radnog prostora

Prof. dr Aleksandar Aleksic

Marko Djekic 324/2020

Zimski semestar
školska godina 2021/2022
Sadržaj

1 UVOD ............................................................................................................................................. 3
1.1 Cilj i zadatak projekta ............................................................................................................. 3
1.2 Obrazloženje projekta ............................................................................................................. 3
2 OPIS KOMPANIJE ........................................................................................................................ 6
2.1 Opis kompanije i vrste proizvoda koji proizvode ................................................................... 6
2.2 Organizaciona struktura kompanije ...................................................................................... 10
3 ANALIZA POTENCIJALNIH PROBLEMA .............................................................................. 11
3.1 Vrste problema pri pružanju usluga ...................................................................................... 11
3.2 Adkevatna analiza uzroka kašnjenja ..................................................................................... 12
4 Predlog projekta za rešavanje problema ....................................................................................... 15
4.1 Planiranje .............................................................................................................................. 15
4.2 Delegiranje odgovornosti ...................................................................................................... 15
4.3 Budžetiranje .......................................................................................................................... 17
5 Analiza rezultata ........................................................................................................................... 18
6 zaključak ....................................................................................................................................... 19
7 Literatura ....................................................................................................................................... 20
 1 UVOD
1.1 Cilj i zadatak projekta

Stepen uspešnosti poslovanja kompanije zavisi od dosta unutrašnjih i spoljašnjih faktora na koje treba
obratiti pažnju. Svi oni imaju uticaj u određenoj meri i prema jačini uticaja treba respektivno rasporediti
pažnju i delovanje. U zavisnosti od vrste uticaja koje imaju na kompaniju, ovi uticaji mogu biti povoljni
ili nepovoljni. Na spram toga treba ih optimizovati (poboljšati) ili smanjiti njihov uticaj. Jedan od
uticaja, a koji spada u unutrašnje faktore koji imaju uticaja na uspešnost rada kompanije jeste
organizacija radnog prostora. Organizacija radnog prostora je faktor koji dosta utiče na proces
prizvodnje po pitanju ergonomičnosti, potrebnog vremena za izvršenje radnih zadataka i bezbednosti
prisutnih lica tokom procesa proizvodnje. Do optimizacije se može doći pravilnmi planiranjem
raasporeda radnih mašina na osnovu poznatih radnih operacija koje se izvršavaju i njihovog redosleda.
Prema takvom redosledu treba i izvršiti raspored radnih mašina. Pored radnih mašina, u sklopu radnog
prostora treba organizovati raspored i za potreban materijala koji se koristi prilikom rada (radni
materijal koji se obrađuje, ručni alati, alati radnih mašina, merni instrumenti) i dodatne prostorije
(kancelarije).

Prema raspoloživom radnom prostoru treba prilagoditi i raspored navedenih elemenata i prostorija. Cilj
projekta jeste da da predlog primera optimalnog rešenja problema rasporeda elemenata unutar radnog
prostora kompanije u cilju optimizacije procesa proizvodnje. Realizacija projekta planrana je unutar
kompanije Nidec (Nidek). Prema raspoloživom znanju o potrebam kompanije i radnih mašina koje se
upotrebljavaju unutar radnog prostora dat je predlog optimalnog rasporeda. Predlog rasporeda je dat na
osnovu poznavanja proizvodnog ciklusa radnih mašina i rasporeda radnih operacija koje se izvršavaju
na njima.

1.2 Obrazloženje projekta

Radne mašine predstavljaju sve mašne koje se koriste radi izrade jednog radnog komada. One mogu
biti strug, glodalica, makaze za sečenje, bušilica itd. Pored kompleksnijih radnih mašina, u
svakodnevnoj primeni unutar proizvodnje se koriste i ručni alati. Oni takođe moraju biti raspoređeni
unutar radnog prostora. Često se smeštaju unutar fioka ili na posebnim mestima za kačenje postavljenim
na zidovima. Svi navedeni elementi se nalaze unutar istog radnog prostora sa stručnim osobljem. Kako
bi proces proizvodnje tekao neometano, radni prostor u kome se oni nalaze je potrebno organizovati
tako da ne dođe do poremećaja kretanja ili rada radne mašine/osoblja. Na spram toga, prostor treba
organizovati po segmentima prema nameni komponenti koje se tu nalaze. Na taj način prostor može
biti podeljen na sledeći način:

1. Prostor namenjen za radne mašine,

2. Prostor namenjen za ručni alat,
3. Prostor namenjen za radne površine,
4. Prostor namenjen za prostorije,
5. Prostor za elektro instalacije,
6. Prostor namenjen za bezbedonosna sredstva i
7. Slobodan prostor.
U skladu sa podelom radnog prostora vrši se i raspored navedenih elemenata unutar njega. Radi boljeg
označavanja, svaki segment je označen drugom bojom. Princip označavanja prostora različitim bojama
dat je unutar tabele 1 u zavisnosti od namene prostora.

Tabela 1 – Označavanje prostora prema njegovoj nameni

Namena prostora Boja

Radne mašina Crvena
Ručni alat Plava
Radne površine Siva
Prostorije Zelena
Elektro instalacije Narandžasta
Bezbedonosna sredstva Crna
Slobodan prostor Žuta

Šematski prikaz radnog prostora dat je na slici 1. Na slici su označeni segmenti radnog prostora
razvrstani bojama u zavisnosti od svoje namene. Namena svakog segmenta prostora određena je
njegovim sadržajem prema tabeli 1.

Slika 1 – Segmenti radnog prostora

Cilj projekta jeste smanjivanje „praznog hoda“ tokom radnog vremena i ujedno povećavanje efikasnosti
rada zaposlenih unutar preduzeća. Pored povećanja efikasnsoti rada, ovim projektom se postiže i veći
stepen bezbednosti prisutnih lica unutar radnog prostora. Pomoću pravilnog rasporeda i označavanja
elemenata unutar radnog prostora dolazi do bolje organizovanosti aktivnosti u planiranim i/ili
neplaniranim situacijama. Takođe je smanjen procenat verovatnoće stvaranja povreda na radu pri
poštovanju obeleženih zona. Bojevne oznake date na prethodnoj šemi imaju ulogu i upozorenja
prisutnih lica o površinama po kojima je dozvoljeno kretanja i površinama po kojima nije dozvoljeno
kretanje. Ova dozvola kretanaj se posebno odnosi na vremenski period tokom kojeg radna mašina
izvšrava svoj radni ciklus.
Za primer analize iskorišćen je sledeći princip rada. Radno vreme počinje od 8, a završava se u 16
časova, što čini radnu smenu od 8 sati. Vremenski period svih potrebnih radnji za izradu jednog radnog
komada dat je unutar tabele 2.
Tabela 2 – Prethodna količina gotivih radnih komada u jednoj radnoj smeni

Radnja Vreme za izvršavanje radnje [min]

Vreme izrade jednog radnog komada 5

Vreme montiranja alata 2
Vreme od radne mašine do alata 3
Vreme rada 420
Broj komada u jednoj smeni 42

Na osnovu date tabele se može zaključiti da je u toku jedne smene uz predviđene dve pauze od po 30
min, tj. tokom radnog vremena od 7 sati (420 min) moguće izraditi 42 radna komada. Ova cifra dobijena
je kao količnik radnog vremena i vremena potrebog za izradu jednog radnog komada. Pri izradi jednog
radnog komada potrebno vreme se sastoji od vremena radnog ciklusa mašine (vreme izrade jednog
radnog komada), vremena montiranja alata namašini i vremena potrošenog između dve radne mašine
(za elemente koji prolaze mašinsku obradu kroz 2 ili više radnih mašina). Na ovaj način je dobijen zbir
potrebnih vremena pri izvršenju navedenih radnji i on predstavlja vremenski period izrade jednog
radnog komada. Ovaj zbir iznosi 10 min. Na onovu toga se kao količnik ukupnog vremena i vremena
otrebnog za izradu jednog radnog komada dobija rezultat od 42 izrađena radna komada. Projektom je
predviđeno smanjenje vremena koji se utroši od radne mašine do alata sa trenutnih 3 na predviđenih 1,5
min. Ovo poboljšanje jeste rezultat organizovanosti radnog prostora i poboljšanja cirkulacije osoblja
tokom proizvodnje. Predviđeni rezultat dat je unutar tabele 3.

Tabela 3 – Predviđeni rezultat projekta

Radnja Vreme za izvršavanje radnje [min]

Vreme izrade jednog radnog komada 5

Vreme montiranja alata 2
Vreme od radne mašine do alata 1.5
Vreme rada 420
Broj komada u jednoj smeni 49.41

Rezultat je pokazao poboljšanje proces proizvodnje u vidu većeg broja radnih komada. Sa prethodnih
42 trenutni predviđeni broj radnih komada jeste 49 što čini poboljšanje od 16.67%.
 2 OPIS KOMPANIJE
2.1 Opis kompanije i vrste proizvoda koji proizvode

Nidec (Nidek) je osnovan 1973. godine u gradu Kjoto, u Japanu, a danas je svetski lider u proizvodnji
svih vrsta elektromotra sa najvećim udelom na svetskom tržištu malih vretenastih motora koji napajaju
hard diskove. Korporacija posluje u više od 40 zemalja, sa oko 340 kompanija u grupi i zapošljava više
od 120.000 ljudi širom sveta.
Ulaganje u Srbiju je deo dugoročne strategije kompanije, a pokretanje fabrike u Novom Sadu je prvi
korak ka formiranju evropskog industrijskog parka Nidec. Svojim prisustvom u Srbiji Nidec
korporacija je stvorila centralnu bazu aktivnosti koje se zasnivaju na savremenoj tehnološkoj
proizvodnji visokofrekventnh motora jednosmerne struje bez četkica i srodnih proizvoda za vozila.
Glavno poslovanje poslovanje Nidec -ove fabrike u Novom Sadu se bazira na proizvodnji i prodaji
automobilskih motora ovog tipa, koji se većinom plasiraju na evropskom tržištu [1].

Slika 2 – Nidec kompanija [1][1]

Glavni proizvod koji se proizvodi unutar kompanije jeste elektro motor namenjen motornim vozilima i
mašinama sa pogonom na elektro motor . Prema veličina motora proizvodi se mogu podeliti na:

- Motore srednjih i velkih diimenzija i

- Motora malih dimenzija

Pored navedenih proizvoda, kompanija se bavi porizvodnjom i senzora, eletričnih uređaja i regulatora
za potrebe vozila.
Od motora srednjih i velikih dimenzija u ponudi kompanije nalaze se sledeće vrste motora:

- Inverter,
- Vektor – motor
- Trofazni motor,
- Trofazni motor sa promenljivim brzinama,
- Specijalni motori itd..

Navedene vrste motora prikazane su na slici 3.

Slika 3 – Vrste srednjih i velikih motora [1]

Druga vrsta proizvoda jesu motori malih dimenzija prikazanih na slici 4. Motori koji spadaju u tu
kategoriju su:

- Motori bez četkica,

- Motori sa reduktorima,
- Motor bez jezgra,
- Laser skeneri itd.

Uređaji su prkazani na slici 4.

Slika 4 – Vrste motora manjih dimenzija [1]

Navedeni motori su primenu našli kod uređaja manjih snaga čiji se princip rada bazira na električnoj
snazi dobijenoj od datih uređaja.
Pored navedenih pogonskih uređaja, kompanija se bavi i uslužnom mašisnkom obradom materijala i/ili
proizvodnjom i drugih elemenata poput:

- Reznih alata i obrada materijala rezanjem,

- Priručnih alata pri izradi preciznog liva,
- Laserski proizvodi i štampači itd.

Na slici 5 prikazani su primer iproizvoda napravljenih obradom rezanjem. Elementi se izrađuju na

preciznim CNC glodalicama u sklopu kompanije.

Slika 5 – Elementi izrađeni obradom rezenjem [1]

Na slici 6 prikzan je priručni alat koji se upotrebljava pri izradi preciznog liva. Priručni alati se izrađuju
kroz obradu na više radnih mašina u sklopu kompanije.

Slika 6 – Priručni alat za izradu preciznog liva [1]

Od štampača se po principu rada izdvaja model štampača LAMDA 200 koji vrši štampanje metala.
Ovaj model prikazan je na slici 7.
 Slika 7 – LAMDA 200 [1]
Primer lasera koji se koristi za potrebe sečenja materijala jeste model ABLASER, prikazan na slci 8.
On ima funkciju sečenja materijala koji se ne može obraditi na drugim radnim mašinama slične funkcije.

Slika 8 – ABLASER [1]

Prezciznost rada radnih mašina pri proizvodnji električnih komponenti omogućila je kompaniji
proširivanje kapaciteta i vrste proizvoda i usluga koje pružaju svojim korisnicima tako da se mogu baviti
proizvodnjom i uslužnom obradom materijala prema navedenom spisku.
 2.2 Organizaciona struktura kompanije

Poslovna struktura kompanije data je na slici 3. Zarad boljeg poslovanja kompanije neophodno je da
svaka jedinica strukture svoj deo radnih zadataka obavlja profesionalno. Ovom prilikom svaka
strukturna jedinica ima odgovornost kontrole rada jedinice na sledećem nižem nivou kao što je
prikazano na slici 8. Idući tako od najviše radne pozicije unutar kompanije na niže može se primetiti
sve veći fokus na radne zadatke, tj. da se na najnižem nivou nalaze zaposleni čija je odgovornost jedna
konkretna radnja koju je potrebno obaviti.

Slika 8 – Poslovna struktura kompanije

Poslovna struktura kompanije data hijerarhijskom strukutorm na slici predstavlja potreban nivo radnih
pozicija za realizaciju datog projekta.

Poslovna struktura razmatrane kompanije se sastoji od:

1. Vlasnik – osoba na samom vrhu poslovne firme kojoj pripada celokupna kompanija i koja
izdaje zahteve generalnom direktoru u cilju radnji koje je potrebno izvršiti. Vodi najviše računa
o poslovanju kompanije i vrši nadzor nad slojem ispod unutar poslovne piramidalne strukture.
Ugovara poslovne saradnje i dobavlja poslovne prilike zarad uspešnog poslovanja kompanije.
2. Ljudski resursi – Tim osoba zaduženih za prijem novih radnih lica i kontakt između dva pravna
lica. Zaduženi su za analizu potencijalnih novih članova kompanija. Ovo se vrši cilju
podobnosti njihovih prethodnih radnih iskustava, stepena stručne spreme i zvanja koje imaju
na osnovu završenih škola za konkurisanu radnu poziciju. Drugi deo odgovornosti jeste
sastavljanje poslovnih ugovora između svoje firme i saradnika/kooperanata/kupaca.
3. Generalni direktor – Osoba zadužena za sprovođenje poslovnih zadataka dobijenih od strane
vlasnika i održavanje poslovne atmosfere unutar strukture zaposlenih. Glavna odgovornost je
poštovanje rokova izvršavanja radnih zadataka dobijenih od strane vlasnika. Takođe pored
navedenih aktivnosti vrši i potpisivanje ugovora sa novim zaposlenima unutar kompanije uz
prethodnu saradnju sa ljudskim resursima u vidu analize podobnosti kandidata za radnu
poziciju.\
4. Menadžer nabavke – osoba zadužena za slanje zahteva za ponudu kompanijama u cilju
dopremanja materijala, polufabrikata i/ili alata i pomoćnog materijala. Ova dužnost se
vrši u cilju omogućavanja izvršavanja potrebnih radnji zaposlenih na preostalim radnih
pozicijama. Održava kontakt sa dobavljačima i u pravovremenom trenutku šalje zahtev
za potrebnu količinu sredstava potrebnih unutar kompanije
5. Menadžer kvaliteta – osoba zadužena za ispitivanje i unapređenje kontrole kvaliteta
procesa proizvodnje i finalnih proizvoda. Tokom procesa proizvodnje osoba je dužna
da vrši redovne kontrolne pripremka, radnog komada tokom između dve radne
operacije, krajnjeg radnog komada, kao i procesa kroz koji prolazi od priprema do
 krajnjeg komada. Bavi se proučavanjem dobijenih reklamacija u cilju promena procesa
proizvodnje ili metoda ispitivanja kvaliteta proizvoda.
6. Menadžer logistike – osoba unutar kolektiva zadužena za organizaciju transporta kako
unutar kompanije, tako i za transport finalnog proizvoda do maloprodajne radnje/kupca.
Kao svoje podnivoe ima šefa logistike i manipulativne radnike. Oni su zaduženi za
sprovođenje radnih aktivnosti zaduženih od strane menadžera logistike.
7. Menadžer finansija – osoba zadužena za upravljanje kapitalom firme, organizacijom i
proračunom potrebnih plaćanja kompanije. Unutar svojih obaveza vrši izmirivanje
računa prema dobavljačima, zaposlenima i pravnim zaduženjima. Takođe vrši slanje i
kontrolu prihoda kompanije i kapitala stečenog usled uspešnog poslovanja. Vodi računa
o finansijama kompanije i brine o opravdavanju svih novčanih transakcija sa
bankovnog računa pravnog lica. Ko svoj podnivo ima tim računovodstva. Zadatak tima
jeste upravljanje finansijskim zahtevima poslovanja.
8. Menadžer projektima – ima zaduženja u vidu definisanja projekata u vidu organizacije
proizvodnje, procesa izrade i kontrole rada zaposlenih. Vodi računa o dokumentaciji
proizvodnje i radnim nalozima u cilju ispunjavanja potrebnih standarda poslovanja. U
sklopu svojih poslovnih aktivnosti vrši radnje slične menadžeru logistike, ekonomiste
i lidera tima zarad uspešnijeg poslovanja. Kao svoj podnivo ima inženjera projektima
čiji je zadatak upravljanje projektom u fazi njegovog razvoja i funkciju stručnog
savetnika menadžera vezano za tehničke stvari projekta.
9. Vođa proizvodnje – osoba zadužena za organizaciju rada osoblja. Ima ulogu lidera u
svom timu i vrši raspodelu zaduženja u sklopu radnih aktivnosti. Kao svoje podnivoe
ima šefa smene i operatera.

Navedena struktura zaposlenih ima svoje delegirane dužnosti koje izvršava tokom procesa ralizacije
projekta. U zavinosti od radnog položaja, svaki zaposleni vrši svoje radne dužnossti u korist uspešnog
poslovanja kompanije.

3 ANALIZA POTENCIJALNIH PROBLEMA

3.1 Vrste problema pri pružanju usluga

Tokom stvaranja datog predloga organizacije rada može doći do potencijalnih problema koje treba
predvideti i u slučaju njihovog ostvarivanja reagovati prema unapred predviđenom planu. Neki od
potencijalnih problema koji su uočeni analizom realizacije projekta su:

1. Greška pri raspoređivanju elemenata unutar radnog prostora,

2. Neispravnost radnih mašina,
3. Hitna evakuacija osoblja,
4. Zastoj usled greške radnika (pogrešan hod alata, greška pri merenju, pogrešan alat..)

Greška pri raspoređivanju elemenata unutar radnog prostora

Prilikom dopremanja i smeštanja radnih mašina, pomoćnih elemenata i organizacije prostora za ručne
alate, prostorije i slobodnog prostora može doći do greške usled postavljanja jednog od elemenata na
pogrešnoj poziciji. Ovaj problem može izazvati kasnije poteškoće prilikom izvršavanja radnih zadataka
tako da se povećava vreme prenosa sa jedne radne mašine na drugu ili u vidu zatvaranja slobodnog
prostora zbog nekih od elemenata koji se tu nalaze. Ova greška može anulirati sav uloženi trud u
organizaciju rasporeda elemenata unutar radnog prostora. Razlog tome jeste taj što je cilj optimizacije
bio smanjivanje vremena potrebnog za izradu jednog radnog komada, a pri dešavanju ovakve greške se
on može vratiti na staru vrednost ili u gorem slučaju i povećati je.
Neispravnost radnih mašina
Ova greška može biti usled tehničkih nedostataka mašina nastalih pre njihovog pozicioniranja ili nakon
toga. U slučaju da su greške nastale pre pozicioniranja, tj. da je mašina u neispravnom stanju
dopremljena potrebno ju je sa tog mesta skloniti i dopremiti novu, ispravnu. U slučaju da je neispravnost
nastala prilikom montiranja, u tom slučaju je grešku moguće ispraviti na samom mestu postavljanja
ponovnim postavljanjem. Ova greška ima manji uticaj na dati predlog rešenja jer ju je moguće uočiti
pre procesa proizvodnje i pravovremeno reagovati.
Hitna evakuacija osoblja
U slučaju različitih nepoželjnih situaciju koje se mogu desiti unutar radnog prostora neophodno je
predvideti plan evakuacije osoblja u hitnim situacijama. U skladu sa tim je potrebno i organizovati
raspored elemenata unutar radnog prostora. Situacije do kojih može doći jesu požar, poplava,
zemljotres, kontaminacija sredine itd.
Zastoj usled greške operatera radne mašine
Dok se ostale greše mogu predvideti, to nije slučaj za ovu grešku. Do greške operatera (pogrešan hod
alata, greška pri merenju, pogrešan alat..) može doći usled nedovoljne pažnje prilikom rada bilo
izazavane umorom, nesigurnošću ili usled drugih situacija. Na smanjivanje količine ovh grešaka se
može uticati najviše prilikom odabira operatera određene mašine. Operater treba imati dovoljno radnog
iskustva kako bi se što veći procenat ovih grešaka uklonio.

3.2 Adkevatna analiza uzroka kašnjenja

Svi navedeni potencijalni problemi mogu u manjoj ili većoj meri uticati na realizaciju željenog uticaja
uspešnosti poslovanja i njegovog unapređenja. Kako ih treba predvideti i osmisliti evolucije njihovog
rešavanja, u nastavku su dati predlozi za svako od navedenih problema. Rešenja su data prema redosledu
potencijalnih problema.

Prva potencijalna greška koja se može desiti jeste prilikom postavljanja elemenata na svojim pozicijama
gde može doći do greške u vidu postavljanja jednog elementa na mestu gde je planiran drugi. Ova
greška može prouzrokovati povećanje vremena proizvodnje usled većeg vremena potrebnog da se
komad sa jedne radne mašine prebaci na drugu. Kako bi se ovaj problem uklonio tj. uklonila mogućnost
da do njega dođe, neophodno je pre postavljanja elemenata unutar radnog prostora detaljno izanalizirati
plan rasporeda elemenata. Plan je dat na slici 1 i prema njemu je potrebno postaviti sve elemente unutar
prostorije. Još jedan od primera pravilnog rasporeda elemenata unutar proizvodnog pogona dat je na
slici 9. Na slici se mogu uočiti pravilno raspoređeni elementi poput radnih mašina, radnih stolova,
ručnih alata itd.
 Слика 9 – Примера распреда елемената унутар производног погона [2]

Drugi potencijalni problem do kog može doći jeste neispravnost radnih mašina. Ovaj nedostatak se
može javiti usled neispravnosti mašine i pre montiranja ili neispravnosti nakon nepravilnog montiranja
radne mašine. U prvom slučaju, mašinu je potrebno zameniti novom. Kako bi se to omogućilo, raspored
mašina i slobodnih prostora je potrebno formirati tako da postoji mogućnost demontiranja i izvlačenja
mašina, a da pritom nije neophodno pomerati ostale elemente unutar prostora. Ovim planom predviđen
je dovoljno prostrani prostor da se svaki od elemenata može neometano izvući iz radnog prostora i
zameniti novim bez potrebe za pomeranjem ostalih elemenata. U drugom slučaju, grešku u vidu
neispravnosti radne mašine usled nepravilnog postavljanja moguće je ukloniti na licu mesta ponovnim
postavljanjem. U ovom slučaju je potrebno manje slobodnog prostora nego u prvom slučaju. Tako da
obzirom da je slobodnog prostora dovoljno kako bi se prvi slučaj ove greške regulisao, smatra se da ni
ovaj slučaj greške neće predstavljati problem prilikom rešavanja.
Treći potencijalni problem jeste planiranje hitne evakuacije osoblja. Prilikom evakuacije usled
nepovoljnih situacije potrebno je obezbediti dovoljno veliki slobodni prostor tako da se u slučaju hitne
evakuacije celokupno osoblje može bezbedno izvesti van zone opasnosti tako da ne dođe do povrede
nekog od osoblja. Slobodni prostor je organizovan tako da se iz svakog dela radnog prostora može
bezbedno doći do izlaza. Takođe se takva radnja može izvesti na bezbedan način da ne dođe do
povređivanja osoblja unutar radnog prostora. U cilju boljeg prikaza puta evakuacije na zidovima se
nalaze pokazatelji pravca kretanja u slučaju hitne evakuacije. Jedan od primera pokazatelja dat je na
slici 4. Na slici su zelenim strelicama označeni pravci kretanja koje je potrebno poštovati prilikom
izlaska iz objekta. One predstavljaju najkraći put od bilo koje tačke unutar objekta do izlaza.
Сика 5 - Пример плана евакуације [3]
 4 Predlog projekta za rešavanje problema
4.1 Planiranje

Kako bi se uklonila mogućnost nastanka navedenih grešaka potrebno je izvršiti planiranje radnji i njihov
redosled pri izvršavanju. Projekat se sastoji iz nekoliko koraka koje je potrebno isplanirati i izvršiti
prema datom redosledu. Redosled radnji, vremenski period izvršavanja i opis rada i očekivanih rezultata
su dati unutar tabele 4.

Tabela 4- Plan projekta

Radni Naslov radnog Mesec Mesec Opis rada i očekivanih rezultata

paket/ paketa/zadatka početka završetka
zadatak
1 Merenje radnog 01.11.2022 01.11.2022
prostora Premeravanje radnog prostora.

2 Pravljenje 02.11.2022 02.11.2022

rasporeda Podela raspoloživog prostora
elemenata prema prema rasporedu elemenatar
veličini prostora radnog prostora.

3 Transport 03.11.2022 05.11.2022

elemenata
Transport elemenata za potrebe
radnog prostora od prodajnih
mesta do radog prostora.

4 Postavljanje 07.11.2022 10.11.2022 Pozicioniranje elemenata untuar

elemenata radnog prostora prema prethodno
određenom planu.

Projekat podeljen po radnim fazama predstavljen je sa svojim vremenskim okvirom izvršavanja u tabeli.
Prema složenosti izvršenja radnih obaveza dodeljen je adekvatan vremenski periodrelizacije. U skladu
sa radni pozicijama vrši se i delegiranje odgovornosti u sklopu svake radne operacije.

4.2 Delegiranje odgovornosti

Sastavni deo planiranja izvršavanja plana jeste raspodela odgovornosti prilikom izvršavanja koraka.
Odgovornosti su podeljene adekvatnim ovlašćenim licima i prema koracima za izvršenje projekta.
Koraci izvršenja projekta dati su u prethodnoj tački rada dok su u nastavku data ovlašćenja naspram tih
tačaka. Ovlašćenja su prikazana tabelarno unutar tabele 5.
Tabela 5 - Ovlašćenja naspram koraka izrade projekta

Korak Ovlašćenja
Menadžer projektima
Merenje radnog prostora
Vođa prizvodnje
Pravljenje rasporeda elemenata prema Menadžer projektima
veličini prostora Vođa prizvodnje
Šef logistike
Transport elemenata
Trasnportni radnik
Menadžer projektima
Postavljanje elemenata
Vođa prizvodnje

Delegiranje dužnosti naspram radnih pozicija zaposlenih prikazano je u okviru tabele 6. Unutar
nje su date odgovornosti u vidu ovlašćenih lica (R), informisanih lica (I), savetodavaca (C) i
nalogodavaca (A).

Tabela 6 – Delegiranje dužnosti pri realizaciji projekta

radne

radne
Ekonomista
Vođa tima

Operater

Operater
Direktor

mašine I

mašine I
Inženjer
Pravnik
Uloge

Isporučeni Statu Sponzor /

Projektni tim Članovi tima
zadatak s Liderstvo
Faza 1
Odobravanje
finansijskih R C I A
sredstava
Faza 2
Nabavka radnih
R A C C C
mašina
Faza 3
Dopremanje radne
A C R
mašine
Faza 4
Raspored
dopremljenih A R C C
mašina
Pozicioniranje
A R R R
radne mašine

Radne oba veze delegirane su u skladu sa radnim pozicijama unutar kompanije. Date obaveze
se odnose na realizaciju projekta i radnika koji imaju funkciju tokom tog perioda.
 4.3 Budžetiranje

Kako bi projekat bio uspešno izvšen neophodno je predvideti i postojeće troškove izvršenja projekta
koji će nastati prilikom izvođenja. Troškovi predstavljaju skup mesečnih plata zaposlenih, anbavke
radnih mašina, pomoćnih elemenata, radnih alata.. Svi ov parametri dati su unutar tabele 7.
Tabela 7 – Troškovi izvođenja projekta

Troškovi zaposlenih
Učesnik Bruto iznos Opravdanje
Učesnik 1 800 € Plata
Učesnik 2 800 € Plata
Učesnik 3 800 € Plata
Učesnik 4 800 € Plata
Učesnik 5 800 € Plata
Učesnik 6 800 € Plata
Ukupni troškovi zaposlenih 4 800 €
Oprema
Stavka Ukupni troškovi Opravdanje
Novac potrošen za
Cena mašina 20 000 €
nabavku mašina
Ukupni troškovi opreme 20 000 €
Putni troškovi
Stavka Ukupni troškovi Opravdanje
Troškovi transfera
Logistika 500 €
mašine
Ukupni putni troškovi 500 €
Ostali troškovi
Stavka Ukupni troškovi Opravdanje
Operater 1 450 € Plata
Operater 2 500 € Plata
Operater 3 520 € Plata
Ukupni ostali troškovi 1 470 €
UKUPAN BUDŽET 26 770 €

Date finansijske potrebe predstavljaju zahteve dopremanja, pozicioniranja i rada radnih mašina tokom
realizacije projekta. U sklopu realizacije date su potrebne faze realizacije i njihovi pojedini troškovi
izvršenja.
 5 Analiza rezultata

Analizom rezultata sprovođenja projekta dobijamo sledeće informacije . Uzimajući u obzir cenu radnog
komada u iznosu od 5€, a pri staroj brzini proizvodnje, dobijamo da se na godišnje nivou pri radu u dve
smene pet dana nedeljno dobije 100 800€ za taj proizvod. Uzimajući sada novo vreme proizvodnje pri
istim radnim uslovima dobijamo iznos od 117 600€. Sagledavajući ove rezultate a uzimajuči u obzir da
je promena izvršenaa bez dovođenja novih radnh mašina i radnih snaga, dolazimo do zaključka da je
uz adekvatnu raspodelu i organizaciju prostora moguće ostvariti veliki uspeh u poslovanju. Takođe
treba uzeti u obzir da je naistim mašinama poštujući isti projekat moguće vršiti izradu i kompleksnijih
delova. Na taj način će se ostvarena dobit još više izraziti. Primera radi za jedan kompleksniji deo je
primer dat unutar tabele 7.
Tabela 7 – Primer optimizacije kompleknijeg modela

Vreme trajanja radnje

Radnja Pre optimizacije Posle optimizacije
Operacija na mašini 1 5 min 5 min
Vreme transporta do mašine 2 2 min 1 min
Operacija na mašini 2 15 min 15 min
Vreme transporta do mašine 3 4 min 2 min
Operacija na mašini 3 10 min 10 min
Ukupno 36 min 33 min
Trajanje radne smene 420 min
Broj komada u smeni 11,67 12,72
Cena jednog komada 500€
Ostvrena dobit po jednoj smeni 5 835€ 6 360€
Ostvarena dobit na godišnjem 1 400 400€ 1 526 400€
nivou
Razlika 126 000€

Na osnovu tabele 7 se može zaključiti da pri izradi kompleksnijih elemenata koji prolaze kroz više
koraka obrade i koji imaju značajniju krajnju cenu doolaze više do izražaja pri implementaciji datog
rešenja. Kod ovakvih elemenata se utroši dosta manje vremena pri prelasku sa jedne na drugu radnu
mašinu tako da razlika od nekoliko minuta može napraviti razliku od preko 100 000 € na godišnjem
nivou.
 6 zaključak

Organizacija poslovnog prostora ima značajan uticaj na prihod poslovanja jedne kompanije. Araspored
je potrebno prilagoditi zahtevima proizvodnje i prema rasporedu potrebnih elemenata unutar radnog
prostora. U skladu sa potrebnim elementima treba napraviti raspored elemenata. Potencijalni problemi
koji se mogu nastaviti tom prilikom jesu greške u pogrešno pozicioniranim elementima, kvarovi
elemenata koji se upotrebljavaju i hitna evakuacija. Potencijalni problemi su predviđeni i u skladu sa
istim predložena su rešenja istih. Rešenja su bazirana na dobro isplaniranom redosledu radnji i dobroj
organizaciji prostora prema potrenim elementima sa dovoljno slobodnog prostora da se mog u izvršavati
otrebne radnje. Sve ove rdnje predviđene su projektom i u skladu sa plano dat je plan budžetiranja
izvršavanja projekta. Rezultat projekta jeste optimizacija procesa proizvodnje u vidu povećavanja broja
radnih komada. Ova optimizaacij izvršena je zbog smanjivanja vremena potrebno za transport radnog
komada sa jdne radne mašine na drugu. Ovim planom izračunat je uspeh od 17% veće zarade što kod
kompleksnijih modela može dostići cifru od preko 100 00 €.
 7 Literatura
[1] Сајт - https://www.nidec.com/en/corporate/network/group/nidec-electric-motor-serbia/ ,
23.10.2022.
[2] Сајт - https://www.profimold.com/proizvodni-pogon , 23.10.2022.
[3] Сајт - http://atlaszastita.com/plan-evakuacije , 23.10.2022.