Debata o izdvajanju nadarene dece u napredne grupe:

Izdvajanje talentovane dece u napredne grupe je proces koji već uveliko postoji u zemljama poput SAD i
drugih. U SAD se procenjuje da 6% dece je upisano u naprednu nastavu. Učenici mogu da imaju
naprednu nastavu iz predmeta poput matematike, fizike, hemije, umetnosti, jezika i slično. Proces
stavljanja i prepoznavanja talentovane dece se obično vrši u osnovnim školama nakon što profesor
primeti učenikov talenat i visoke rezultate u rađenju testova iz gradiva u nastavi, te onda mu se predlaže
da radi test koji je baziran na sličan način kao IQ test i stavlja se u naprednu grupu iz određenog
predmeta. Ideja ovakvog programa nastave jeste da učenici postignu svoj pun potencijal i razviju
inteligenciju, osvoje nagrade sa raznih takmičenja i posle da idu na najjače i najprestižnije fakultete u
svetu. Obično deca već od 2. ili 3. razreda osnovne škole se stavljaju u posebne, napredne grupe i već
tada se stvara vidljiva i jasna razlika među decom.

Dok se talentovanoj deci konstantno govori koliko su pametna, specijalna i kako će biti veoma uspešna u
budućnosti, ostala deca mogu osećati zavist prema toj deci, što može dovesti do toga da se osećaju loše
prema sebi jer mogu da poveruju da nisu pametni i da se neće ostvariti u životu. Školskom uzrasti
pripadaju deca koja u takvom periodu teže reaguju na kritiku i kada im se ne da posebna pažnja koju
’’bolja’’ deca imaju, može doprineti da deca izgube zainteresovanje u učenju i daljem razvijanju veština,
te dobijaju loše ocene i ne dostignu do visokog nivoa školovanja.

Sa druge strane, pored toga što bi se kod napredne dece javio takmičarski duh i nagon da budu savršeni u
svemu, deca koja su u ovom programu već od takvog ranog doba mogu se osećati preokupirano,
nesigurno u svoje znanje ako ne postignu u programu zavidne rezultate ili ako ih profesor koristi kao
primer ostalima kakav ne treba biti. Pošto su nadarena deca najčešće izolovana i izdvojena u posebne
grupe, iako dobijaju dovoljne intelektualne podsticaje, mogu da izgube dodir sa svojim vršnjacima te će
dalje kroz odrastanje takođe i slabiti u svojim socijalnim i emogicalnim mogućnostima. Jedno od rešenja
ovakvog problema bi bilo da kada bi se moglo dopustiti darovitoj deci da pomognu svojim vršnjacima
kojima je potrebna pomoć u učenju i rešavanju zadataka, što bi nastavu svakako učinilo interaktivnijom i
zanimljivijom.

Po mom mišljenju profesor ima jako bitnu ulogu u donošenju odluke o tome da li određeno dete treba da
bude u naprednom programu a i takođe da ne pravi atmosferu na času da se neko oseća margirano i
odbačeno, ali i takođe da nadarenim učenicima pomognu da na zanimljiv i efikasan način razvijaju svoje
veštine.

Izvori:

https://www.youtube.com/watch?v=YcaD980oYJQ

https://www.educationcorner.com/k12-gifted-education.html

https://www.nagc.org/resources-publications/resources/frequently-asked-questions-about-gifted-
education