Dijelovi okvira

Naočare se sastoje od sočiva i okvira (rama) koji drži sočiva na licu.

Dijelovi okvira su:

Slika 2.9. Dijelovi okvira: 1- Okular; 2 - Most; 3 -Papučica sa nosačem; 4 - Krilce;

5 - Plastična navlaka za krilce; 6 - Šarnir
1. Okular - Prema vrsti okulara razlikujemo naočare sa punim okvirom,
poluokvirom i bez okvira
Puni okviri potpuno obuhvataju u njih ugrađena sočiva. Mogu da budu plastični
ili metalni (slika 2.10). Prednost im je što se u ove okvire mogu ugraditi i
organska i mineralna sočiva bilo koje dioptrije. U okularu postoji žleb u koji se
namešta sočivo. Ako je okvir metalni, na okularu postoji zavrtanj za razdvajanje
okulara za ugradnju sočiva u okvir.

Slika. 2.10. Naočare sa punim okvirom

Poluokviri (okviri sa najlonom) obuhvataju sočivo samo sa gornje ili samo sa
donje strane, a drugi dio obuhvata tanka najlonska nit, koja ulazi u žleb u sočivu
 PRIRUČNIK ZA OPTIČARE

(slika 2.11). Postoje i metalni okviri vrlo tanke ivice koja ulazi u žleb sočiva. Okviri
na najlon su najčešće od metala, iako mogu biti i plastični ili u kombinaciji metala i
plastike. Neki od njih mogu biti kombinacija većeg dela na najlon, a manjim delom
na bušenje. U ovu vrstu okvira se ugrađuju organska (plastična) sočiva, zbog
težine i nebezbednosti mineralnog sočiva. Kod ove vrste okvira u većoj meri dolazi
do izražaja debljina sočiva, pa se preporučuju za srednje dioptrije, eventualno, za
veće dioptrije preporučuju se tanka sočiva većeg indeksa prelamanja i čvrstoće.

Slika. 2.11. Naočare sa polu okvirom (sa najlonom)

Naočare bez okvira (na bušenje) umesto klasičnog okvira nosači konstrukcije su
sočiva (slika 2.12). Sočivo ima izbušene rupe pored mosta i krilaca kroz koje
prolaze nosači. Most i drške okvira montiraju se pomoću zavrtnja ili tipla.
Specifičnost ove vrste naočara je njihov neprimetan izgled na licu, naročito ako je
sočivo oplemenjeno HMC antirefleksnim slojem, što ih čini izuzetno atraktivnim.

Slika. 2.12. Naočare bez okvira - na bušenje

Zahtevaju veću pažnju prilikom nošenja i održavanja, jer su više osetljive na lom.
Raniji modeli su konstrukcijski bili bazirani samo na standardna plastična sočiva,
što je dovodilo do čestih lomova na mestima spojeva. Razvojem plastičnih masa u
optičkoj industrji stvoren je niz novih materijala koji su bitno otporniji na lom, ali i
optički prihvatljivi za korisnika. Tako je polikarbonat svojevremeno uneo
pravu revoluciju, jer je to bio odgovor na čvrstoću, ali nije bio adekvatan što se
optičke strane tiče da bi u potpunosti zamenio sve vrste sočiva. Danas je odličan
odgovor na čvrstoću i izgled materijal triveks, opitčki je dobar, ali nije za velike
dioptrije. Preporučuje se ugradnja sočiva većeg indeksa prelamanja, koja su tanja i
čvršća. Sočiva ovakvih postojanih osobina lako se obrađuju, pa su se u
svakodnevnoj praksi pokazale kao dobar izbor, a mehaničke karakteristike ovih
naočara postaju skoro identične kao kod punih okvira i osetljive su samo na veliki
mehanički pritisak.
2. Most spaja dvije strane okvira i ne srne nikako da žulja. Kod izrade naočara
treba posebno posvetiti pažnju da bude udoban, jer 75% težine naočara je na
nosu korisnika, a ostalih 25% na ušima. Oblik mosta mora da prati oblik nosa.
3. Papučice za naočare su dio metalnog okvira, koji drži naočare na nosu, zato je
veoma bitno da budu udobne. Proizvode se u različitim veličinama i oblicima, od
acetata ili silikona i osiguravaju udobnost nošenja naočara. Pomoću njih se može
regulisati i položaj naočara na nosu. Najbolje su papučice od kvalitetnih mekih
silikonskih plastika koje su lagane i komforne, pa ne prave neprijatne otiske na
nosu, dobro naležu i ne klize sa nosa usled znojenja. Silikonske papučice su
hipoalergijske (smanjena je mogućnost da izazovu alergiju).

Slika. 2.13. Različiti šarniri i papučice za naočare

Najveći broj papučica je pričvršćen za svoje ležište na okularu zavrtnjevima ili na
klips (postavljanje utiskivanjem), tako da mogu vrlo lako da se zamene. Ne treba
da budu fiksirane, već da mogu slobodno da se pomeraju i prilagođavaju nosu.
Mogu da budu svaka zasebno ili u jednom delu, da anatomski prate oblik nosa.
 PRIRUČNIK ZA OPTIČARE

Anatomske, koje idu ispod mosta se posebno preporučuju za malu decu da ih

naočare ne bi žuljale (slika 2.13 dole desno).
4. Krilca (drške) za naočare mogu da budu plastična, metalna ili plastična sa
metalnom armaturom. Ovo je vrlo bitan estetski i funkcionalan deonaočara. Mogu
da budu tanka i diskretna, a mogu da budu i masivna sa velikim logotipom brenda
proizvođača, ali funkcija im je da drže naočare čvrsto na glavi. Zato je bitno da
dužina krilaca bude odgovarajuća. Naočare ne smeju da klize sa glave, a ni da
žuljaju. Ako se krilca istroše možemo da ih zamenimo sa novim parom, samo mora
da se vodi računa da šarniri odgovaraju.
Najbolja su krilca sa oprugama -fleks krilca. Ona su mnogo prijatnija i udobnija, jer
se oblikuju prema obliku glave. Fleks krilca se prepoznaju po tome što mogu
pomoću opruge da se rašire za više od 90° u odnosu na okular. Krilca ne smeju da
se usecaju u slepoočnice. Metalna krilca se na delu koji ide pored ušiju završavaju
plastičnim navlakama. Za malu decu se prave krilca sa federima koja atomski prate
ušnu školjku deteta, pa teško spadaju sa glave. '

Slika. 2.14. Različita krilca za naočare

5. Plastične navlake za krilca omogućavaju udobnije naleganje metalnih krilaca na

uši. Najčešće prave od plastike, a ima i silikonskih i gumiranih. Ponekad se uz
naočare prodaju i rezervne navlake da bi naočare dobile drugačiji izgled ili ako se
pohabaju, mogu da se zamene. Vremenom usled nošenja i znojenja navlake se
oštete, pa mogu da povrede kožu oko ušiju, tada ih je neophodno zameniti, u tom
slučaju ne moramo da menjamo cijelo krilce, već samo navlaku.

35
Navlake mogu da budu samo na krajevima krilaca ili da idu cijelom dužinom
krilaca. Na slici 2.15 desno su prikazane elastične navlake koje anatomski prate
usnu školjku deteta, stabilnije stoje na glavi i na taj način ne spadaju u toku igre.

Slika. 2.15. Navlake za krilca

6. Šarniri (šarke) za naočare imaju zadatak da povezuju krilca sa okularom okvira
(slika 2.13 lijevo). Postoje plastični i metalni šarniri. Metalni su čvršći iako puknu
moguće ih je popraviti ili zameniti, za razliku od plastičnih. Šarniri mogu da imaju
jedno ili više zrna, o čemu treba voditi računa ako se menjaju krilca. Kroz sredinu
šarnira prolazi zavrtanj, koji je učvršćen maticom ili lepkom da se za vreme
upotrebe ne bi odvrtao. U plastično krilce šarnir može bitu utisnut u plastiku ili
učvršćen sa zakivcima, u obe varijante može da se zameni.