UPUTSTVO ZA LEK

Gentamcin Sopharma, 80 mg/ 2mL, rastvor za injekciju/infuziju

gentamicin

Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da primate ovaj lek, jer ono sadrži informacije
koje su važne za Vas.
 Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.
 Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.
 Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj
sestri .Ovo uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu. Vidite odeljak
4.

U ovom Uputstvu pročitaćete:

1. Šta je lek Gentamicin Sopharma i čemu je namenjen

2. Šta treba da znate pre nego što primite lek Gentamicin Sopharma
3. Kako se primenjuje lek Gentamicin Sopharma
4. Moguća neželjena dejstva
5. Kako čuvati lek Gentamicin Sopharma
6. Sadržaj pakovanja i ostzale informacije

1 od 18
1. Šta je lek Gentamicin Sopharma i čemu je namenjen

Lek Gentmicin Sopharma se koristi u terapiji infekcija izazvanih bakterijama osetljivim na gentamicin, kod
novorođenčadi, odojčadi, dece i odraslih.

Glavne indikacije za primenu aminoglikozidnih antibiotika, u čiju grupu spada gentamicin, su infekcije
bakterijama rezistentnim na druge, manje toksične lekove, kao i ozbiljne infekcije Gram–negativnim
bakterijama, bolničke (nozokomijalne) infekcije, kao i infekcije kod imunokompromitovanih pacijenata sa
deficijencijom određenog tipa ćelija (neutropenijom).
Lek Gentamicin Sopharma se primenjuje kod sledećih stanja:
- infekcije urinarnog trakta i reproduktivnih organa (ne uključujući gonoreju i sifilis)
- pneumonije pri bolničkom lečenju (nozokomijalna pneumonija). Pneumonija kod ambulantno lečenih
pacijenata je uglavnom uzrokovana pneumokoknim infekcijama, i u tim slučajevima gentamicin nije
lek prvog izbora)
- bakterijskog zapaljenja endokarda (endokarditis)
- infekcije abdomena
- ozbiljene sistemske infekcije koje zahtevaju bolničko lečenje (nozokomijalna sepsa).
- meningitisa izazvanog Gram-negativnim bakterijama
- infekcije kostiju i gnojne infekcije zglobova
- infekcije ili povećan rizik od infekcije kod pacijenata sa oslabljenim imunitetom.
Napomena:
Kombinovana terapija uglavnom sa drugim beta-laktamskim antibioticima (npr. penicilinama), ili sa drugim
efikasnim lekovima, koji se koriste u slučajevima infekcija anaerobnim bektarijama, je indikovana samo
ukoliko je ugrožen život pacijenta infekcijom čiji je izazivač nepoznat, ili u mešovitim infekcijama aerobnim
i anaerobnim bakterijama uzrokovanim bakterijskom upalom endokarda (endokarditis), infekcijama
izazvanim Pseudomonas-om, kao i kod imunokompromitovanih pacijenata koji imaju deficijenciju neke
vrste ćelija krvi (neutropeniju).
Potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče o primeni antibiotika pre primene gentamicina.

2. Šta treba da znate pre nego što primite lek Gentamicin Sopharma

Lek Gentamicin Sopharma ne smete primati:

- ukoliko ste alergični (preosetljivi) na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog
leka (navedene u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Gentamicin je potrebno primenjivati sa oprezom u sledećim situacijama:

- kod pacijenata sa već postojećim oštećenjem prenosa impulsa između nerva i mišića (kao na primer kod
myasthenia gravis, Parkinsonove bolesti), jer gentamicin blokira transmisiju impulsa između nerva i
mišića.
- kod pacijenata koji su već na terapiji lekovima za opuštanje mišića (mišićni relaksanti) (npr. primena
gentamicina u toku operacija).
- pre, tokom i nakon završetka terapije gentamicinom, mora se redovno pratiti funkcija bubrega, čula sluha
i ravnoteže, kao i funkcija jetre i laboratorijski parametri. Ako je moguće, ne treba istovremeno
primenjivati nijedan drugi lek sa potencijalno štetnim dejstvom na sluh i bubrege. Ukoliko se ovo ne
može izbeći preporučuje se redovno praćenje funkcije bubrega!
- u slučaju svih problematičnih terapija, neophodno je pratiti koncentracije gentamicina u serumu. U
slučaju primene više puta dnevno, maksimalne koncentracije u krvi ne smeju biti veće od 10-12 mg/L a
minimalne koncentraije ne smeju biti veće od 2,0 mg/L. U slučaju doziranja jednom dnevno, ne postoje
jednistvene preporuke za maksimalne koncentracije, dok minimalne koncentracije ne smeju biti veće od
1,0 mg/L.

2 od 18
U slučaju teških oštećenja funkcije jetre i već postojećim oštećenjem sluha, gentamicin treba uključiti u
terapiju jedino ako je ugrožen život pacijenta.

Drugi lekovi i Gentamicin Sopharma

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceutu ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo
koje druge lekove.

Sledeće interakcije gentamicina sa drugim lekovima su važne:

Gentamicin i mišićni relaksansi i etar (anestetički gas)

Blokirajuće dejstvo gentamicina na transmisiju impulsa između nerva i mišića se pojačava istovremenom
primenom etra ili mišićnih relaksanasa.

Gentamicin i metoksifluran (anestetički gas)

Gentamicin može pojačati nefrotoksičnost metoksiflurana. Istovremena primena može izazvati ozbiljna
oštećenja funkcije bubrega.

Gentamicin i drugi lekovi koji mogu izazvati oštećenje funkcije bubrega ili sluha
Postoji povećan rizik od pojave neželjenih dejstava kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji
gentamicinom i sledećim lekovima koji imaju potecijalno toksično dejstvo na bubrege i sluh: amfotericin B,
(fungicid), kolistin (antibiotik), cefalosporin (antibiotik), ciklosporin (imunosupresiv), cisplatin (lek za
hemoterapiju tumora), vankomicin (aminoglikozidni antibiotik), diuretici Henleove petlje kao što su
etakrinska kiselina i furosemid.
Jako je bitno napomenuti da čak i 3-4 nedelje nakon primene lekova koji sadrže cisplatin, nefrotoksični
efekat gentamicina može biti pojačan.

Gentamicin i drugi antibiotici

Kombinovana terapija sa drugim odgovarajućim antibioticima (npr. beta-laktamskim antibioticima) može
imati sinergistički efekat.
Pojačano je dejstvo sa acilamino-penicilinom na Pseudomonas aeruginosa (bakterija), sa ampicillinom na
enterococci (bakterija) i sa cefalosporinima na Klebsiella pneumoniae (bakterija).
Napomena: ovaj efekat se može ispoljiti i u slučaju skorije primene ovih lekova.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili
farmaceutu za savet pre primene ovog leka.

Trudnoća
Ne postoji dovoljno podataka o primeni gentamicina u trudnoći. Studije na životinjama su pokazale
reproduktivnu toksičnost gentamcina. Gentamicin prolazi placentalnu barijeru i dostiže merljive
koncentracije u tkivu fetusa i amnionskoj tečnosti. Gentamicin pokazuje toksični potencijal koji može
dovesti do oštećenja unutrašnjeg uva i bubrega fetusa. Zbog toga, primena gentamicina u trudnoći je
indikovana samo u životno ugožavajućim stanjima i ukoliko nije dostupna bezbednija alternativa.

Dojenje
Gentamicin se može naći u malim koncentracijama u mleku dojilja i male koncentracije takođe mogu biti
prisutne u serumu odojčeta. Ukoliko je neophodna primena gentamicina kod dojilja, dojenje treba prekinuti.
Kod odojčeda se može javiti proliv i kolonizacija mukusnih membrana gljivicama. Takođe se može javiti i
preosetljivost.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ne postoje podaci iz studija o dejstvu leka Gentamcin Sopharma na upravljanja vozilima i rukovanje
mašinama.

3 od 18
Lek Gentamicin Sopharma sadrži:

- anhidrovani natrijum sulfit (E221)

Retko može izazvati teške hipersenzitivne reakcije i bronhospazam.

- parahidroksibenzoate
Može povećati rizik od žutice kod novorođenčadi.

- Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, odnosno suštinski je „bez natrijuma”.

3. Kako se primenjuje lek Gentamicin Sopharma

Koristite ovaj lek u skladu sa sledećim preporukama za doziranje

Ovaj lek se može primenjivati kao intramuskularna injekcija, spora intravenska injekcija ili kao intravenska
infuzija.

Preporučena početna doza, nezavisna od funkcije bubrega, je 1,5–2,0 mg/kg telesne mase.

Preporučena dnevna doza kod dece, adolescenata i odraslih sa normalnom funkcijom bubrega je: 3-6 mg/kg
telesne mase, dnevno, primenjeno kao pojedinačna doza ili podeljena u dve doze.
Preporučena dnevna doza kod dece i adolescenata sa normalnom renalnom funkcijom je: 3-6 mg/kg telesne
mase, dnevno, kao pojedinačna doza (poželjnije) ili podeljeno u dve pojedinačne doze.
Preporučena dnevna doza kod beba starijih od mesec dana je 4,5-7,5 mg/kg telesne mase dnevno, kao
pojedinačna doza (poželjnije) ili podeljeno u dve pojedinačne doze.
Preporučena dnevna doza kod novorođenčadi je 4-7 mg/kg telesne mase dnevno.
Zbog dužeg poluvremena eliminacije kod novorođenčadi preporučena dnevna doza se daje kao pojedinačna
doza.

U slučaju oštećenja renalne funkcije, preporučena dnevna doza treba da bude smanjena i prilagođena funkciji
bubrega.

Praćenje:

Preporučeno je da se prati koncentracija gentamicina u serumu, posebno kod starijih i novorođenčadi, kao i
kod pacijenata sa oštećenom renalnom funkcijom. Uzorci se uzimaju pred kraj doznog intervala („trough
level”). Koncentracija leka na kraju doznog intervla ne sme biti veća od 2 mg/L prilikom doziranja 2 puta
dnevno ili 1 mg/L prilikom doziranja jednom dnevno.

Prilikom terapije pacijenata sa neutropenijom, kao i u terapiji endokarditisa, ukupna dnevna doza bi trebalo
da bude podeljena u 3 pojedinačne doze.

Prilikom kombinovane primene (npr, sa beta laktamskim antibioticima), lek se može primenjivati jednom
dnevno. Kliničke studije i studije na životinjama su pokazale da ovaj način doziranja, u poređenju sa
primenom u nekoliko podeljenih pojedinačnih doza, omogućava bolju efikasnost i podnošljivost leka.

Preporučeno doziranje i praćenje terapije gentamicinom

Doziranje (odrasli)

Inicijalna doza: 120 mg gentamicina (1,5 - 2 mg gentamicina/kg)

Trajanje infuzije: 30 - 60 min

Doza održavanja: 3 - 6 mg gentamicina/kg/dnevno

4 od 18
Interval doziranja: Interval doziranja se prilagođava individulanom poluvremnu eliminacije.
Preračunavanja poluvremena se zasniva na izmerenim koncentracijama („peek” ili
„trough”), bilo grafički ili uz pomoć kalkulatora (pogledati primer).

Primer:

Poluvreme

In 2 x (t2 – t1) 0,69 x 7 4,83

t1/2 = = = = 2,5 h
In (c1/c2) In (7/1) 1,95

Uzorci krvi: Uzimaju se na kraju doznog intervala („trough”) i odmah nakon završetka infuzije („peek”).
Koncentracija gentamicina u krvi na kraju doznog intervala, veća od 2mg/L prilikom primene dva puta
dnevno, ili veća od 1mg/L kod primene jednom dnevno, ukazuje na kumulaciju (nefrotoksičnost!) i potrebu
da se poveća interval doziranja ili smanji doza.

Doziranje u slučaju oštećenja funkcije bubrega

Gentmicin se eliminiše glomerularnom filtracijom. Doza mora biti prilagođena oštećenoj funkciji bubrega
pacijenata.

Postoje dva načina prilagođavanja doze:

A. Produženje intervala doziranja pri čemu doza ostaje ista (svaka sledeća doza je ista kao i početna
doza).
B. Smanjivanje početne doze ali interval doziranja ostaje isti (svaka sledeća doza je manja od početne
doze).

A. Produženje intervala doziranja u slučaju istih doza

Produženje intervala doziranja (u satima), može se proceniti primenom sledećih jednačina:

t1/2 ind
Tind = TN
t1/2N

ili

Cl genta (N)
Tind = TN
Cl genta (ind)

Pošto je klirens gentamicina direktno proporcionalan klirensu kreatinina može se koristiti i sledeća
jednačina:
Cl cr (N)
Tind = TN
Cl cr (ind)

Tind = individualni interval doziranja (h)

TN = normalni interval doziranja (obično 8 časova)
t1/2N = poluvreme gentamicina kod normalne funkcije bubrega (oko 2-3 h)
t1/2 ind = poluvreme eliminacije gentamicina u slučaju oštećene funkcije bubrega
(poluvreme eliminacije definisano iznad)

5 od 18
Cl genta = klirens gentamicina
Cl cr = klirens kreatinina

Primer:

Ako je klirens kreatinina 30 mL/min, interval doziranja pri konstantnoj dozi je:

100
Tind = 8 x (h) = 26 h
30

pretpostavljajući da je Cl cr (N) 100 mL/min.

B. Smanjivanje doze u slučaju konstantog intervala doziranja

Pošto se gentamicin uglavnom eliminiše putem bubrega, individualna doza u slučaju oštećenja funkcije
bubrega može se izračunati primenom sledećih jednačina:

Clcr*
D* = x DN
Clcr (normal)

Clcr* = klirens kreatinina kod normalne renalne funkcije

DN = normalna doza
D* = sledeća doza nakon početne u slučaju oštećene renalne funkcije

Sledeća tabela daje pregled referentnih vrednosti za prilagođavanje (smanjivanje) doze pri konstantnom
interval doziranja (interval doziranja 8h)

kreatinin u serumu klirens kreatinina sledeća doza nakon početne

(mg/100 mL) (mL/min /1,73 m2) (procenti početne doze)
manji od 1,0 više od 100 100
1,1 – 1,3 71 – 100 80
1,4 – 1,6 56 –70 65
1,7 – 1,9 46 – 55 55
2,0 – 2,2 41 – 45 50
2,3 – 2,5 36 – 40 40
2,6 – 3,0 31 – 35 35
3,1 – 3,5 26 – 30 30
3,6 – 4,0 21 – 25 25
4,1 – 5,1 16 – 20 20
5,2 – 6,6 11 – 15 15
6,7 – 8,0 manje od 10 10

Mora se voditi računa i o tome da renalna funkcija može biti promenjena i tokom terapije.

6 od 18
Parametar izbora bi trebalo da bude klirens kreatinina, jer koncentracija kreatinina u serumu u slučaju
ozbiljnih infekcija (sepsa npr.), varira.

Ukoliko je poznata samo koncentracija kreatinina u serumu, klirens kreatinina može se izračunati primenom
sledeće formule:

Muškarci:

telesna masa (kg) x (140 – godine starosti)

Clcr =
72 x kreatinin u serumu (mg/100 mL)

ili

telesna masa (kg) x (140 – godine

Clcr = starosti)
0.814 x kreatinin u serumu (mikromol/L)

Žene: 0,85 x vrednost dobijena u formulama iznad

Ukoliko se koncentracija kreatinina u serumu koristi za procenu funkcije bubrega, merenje bi trebalo
ponoviti više puta kako bi se potvrdila korelacija između klirensa kreatinina i funkcije bubrega.

Doziranje kod pacijenata na hemodijalizi

Hemodijaliza je indikovana ukoliko je klirens kreatinina manji od 5 mL/min.

Gentamicin se dijalizira. Pri hemodijalizi koja traje 4-5 sati doza se smanjuje za 50 - 60%, a u slučaju
hemodijalize u trajanju 8-12 sati očekivano smanjenje koncentracije je 70 - 80% . Nakon svake dijalize,
sledeća doza mora biti individulano određena, na osnovu trenutnih koncentracija gentamicina u serumu.
Preporučena doza nakon dijalize je od 1 to 1,7 mg/kg telesne mase.

Pošto pacijenti na hemodijalizi uzimaju istvremeno antikoagulantnu terapiju, ne preporučuje se

intramuskularna primena zbog većeg rizika od pojave hematoma.

Način primene

Za intramuskularnu primenu (injekcija) i intravensku primenu (injekcija ili infuzija).

Ne preporučuje se istovremena primena injekcije /infuzije sa drugim lekovima (videti odeljak

Inkompatibilnost)

Kako bi se izbegle velike maksimalne koncentracije, preporučuje se primena infuzije u trajanju od 30 do 60

minuta.

Ukoliko je indikovana primena nerazblaženog gentamicina direktno intravenski, injekcija se mora davati
sporo, tokom 2-3 minuta.

Napomena:
Gentamicin treba uvek primenjivati odvojeno od drugih lekova.
Aminoglikozide ne treba mešati u injekcionom ili infuzionom rastvoru sa beta-laktamskim antibioticima
(npr. penicilinima, cefalosporinima) pod bilo kakvimokolnostima, pošto ovo dovodi do fizičko-hemijske
inaktivacije leka u kombinovanoj terapiji.

7 od 18
Trajanje terapije

Dužina terapije bakterijskih infekcija zavisi od toka bolesti, uobičajeno 7-14 dana.

Dužina terapije ne treba da bude duža od 10 do 14 dana.

Potrebno je izbegabati primenu gentamicina odmaj nakon prethodne terapije aminoglikozidima; potrebno je
da prođe period od 7 do 14 dana bez terapije.
Vaš lekar će odlučiti o dužini trajanja Vaše terapije.
Molimo Vas da porazgovarate sa Vašim lekarom ili farmaceutom, ukoliko imate utisak da lek Gentamicin
Sopharma deluje prejako ili preslabo na Vas.

Ako ste uzeli više leka Gentamicin Sopharma nego štotreba

Gentamicin ima malu terapijsku širinu. U slučaju povećanih koncentracija gentamicina u organizmu
(akumulacije), usled smanjene funkcije bubrega, može doći do oštećenja bubrega i sluha kao i
vestibulokohlearnog nerva (nervus statoacusticus). Nivo oštećenja funkcije bubrega je u korelaciji sa
minimalnim koncentracijama većim od 4 mg gentamicina/L.

Terapija predoziranja
Ukoliko je došlo do predoziranja potrebno je prekinuti dalju primenu leka. Ne postoji specifičan antidot.
Genetamicin se može ukloniti iz krvi hemodijalizom.

Terapija u slučaju blokade transmisije impulsa između nerava i mišića (neuromuskularne blokade)
U slučaju blokade kontinuiranog sprovođenja impulsa između mišića i nerva (uglavnom nastale usled
interakcija), potrebno je primeniti kalcijum–hlorid i veštačko disanje.

Ukoliko imate dodatnih pitanja vezana za upotrebu ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

4. Moguća neželjena dejstva

Kao i svi lekovi, ovaj lek ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod
svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Moguća neželjena dejstva

Ispitivanja
U individualnim slučajevima, koncentracija kalijuma, kalcijuma i magnezijuma u krvi (hipokalemija,
hipokalcemija, hipomagnezemija) može biti smanjena, naročito tokom dugotrajne terapije (duže od 4
nedelje) visokim dozama.

U retkim slučajevima je zabeleženo reverzibilno povećanje vrednosti enzima jetre (transaminaze, alkalna
fosfataza) i koncentracija bilirubina (degradacioni proizvod krvi) u serumu.

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Terapija gentamicinom može dovesti do promene broja krvnih pločica (trombocitopenija) i belih krvnih
zrnaca (leukopenija, eozinofilija, granulocitopenija) u veoma retkim slučajevima.

Poremećaji nervnog sistema

Senzorni poremećaji u rukama i nogama, npr. bockanje, utnulost (periferna parestezija) i polineuropatija u
donjim ekstremitetima i stopalima je zabeležena u pojedinim slučajevima.

Poremećaji uha i labirinta

Oštećenje vestibulokohlearnog nerva su moguća, a mogu biti zahvaćeni organi čula sluha i ravnoteže.
Od ototoksičnih efekata, najčešći su vestibularni poremećaji.

8 od 18
Oštećenja sluha su veoma česta. Najveći rizik je postojeće oštećenje funkcije bubrega. Rizik se povećava sa
rastom ukupno primenjene dnevne doze.
Simptomi ototoksičnih efekata su na primer, vrtoglavica, zvonjenje/buka u ušima (tinitus), oslabljen sluh.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Oštećenje funkcije bubrega u vidu redukovane glomerularne filtracije se javlja kod oko 10% pacijenata, na
terapiji gentamcinom i obično je reverzibilno. Najveći faktori rizika su: visoka ukupna doza, dugo trajanje
terapije, povećane koncentracije u serumu, a dodatni faktori mogu biti i godine starosti, hipovolemija i šok.

Klinički znaci oštećenja funkcije bubrega su proteinurija, cilindrurija, hematurija, oligurija, povećane
koncentracije kreatinina i uree u serumu.

U individulanim slučajevima može doći do akutne bubrežne insuficijencije.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Moguća je pojava bola na mestu primene injekcije.

Poremećaji imunskog sistema

U pojedinim slučajevima zabeležena je pojava alergijskih reakcija na koži (npr. crvenilo, osip, svrab,
koprivnjača sa egzantemom).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili
medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navdena u ovom uputstvu.
Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na
neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije

Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

5. Kako čuvati lek Gentamicin Sopharma

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Gentamicin Sopharma posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi
do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25 оС.

Ne zamrzavati!

Rok upotrebe nakon razblaživanja rastvora: Pokazana je fizičko-hemijska stabilnost leka nakon razblaženja
sa 0,9 % rastvorom natrijum-hlorida u toku 24h na sobnoj temperaturi (25°C). S mikrobiološke tačke
gledišta, pripremljeni rastvor treba primeniti odmah nakon mešanja. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i
uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju
neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa
komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

9 od 18
6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije

Šta sadrži lek Gentamicin Sopharma

Akivna supstanca je: gentamicin-sulfat;

1 mL rastvora za injekciju/infuziju sadrži 40 mg gentamicina (u obliku gentamicin-sulfata).
Jedna ampula sa 2 mL rastvora za injekciju/infuziju sadrži 80 mg gentamicina (u obliku gentamicin-sulfata).

Pomoćne supstance su: metilparahidroksibenzoat, propilparahidroksibenzoat, dinatrijum-edetat, natrijum-

sulfit, 1 mol/L rastvor sumporne kiseline (za korekciju pH), voda za injekcije.

Kako izgleda lek Gentamicin Sopharma i sadržaj pakovanja

Bistar, bezbojan do bledo žut rastvor, bez vidljivih čestica.

Unutrašnje pakovanje:
Ampule od bezbojnog stakla (tip I), zapremine od 2 mL, sa oznakom za otvaranje ampule.

Spoljašnje pakovanje:
10 ampula u plastičnom (PVC) ulošku. Jedan blister u složivoj, kartonskoj kutiji sa Uputstvom za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole
SOPHARMA TRADING D.O.O. BEOGRAD – NOVI BEOGRAD,
Bulevar Zorana Đinđića 2a, Beograd

Proizvođač
SOPHARMA AD, Bugarska, Sofija, 16, Iliensko Shosse Str.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Septembar, 2018.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-04866-16-001 od 28.09.2018.
------------------------------------------------------------------------------------------------
SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Gentamicin Sopharma se koristi za terapiju teških infekcija izazvanih bakterijama osetljivim na
gentamicin.

Osnovna indikacija za primenu aminoglikozida su infekcije izazvane bakterijama koje su rezistentne na

druge, manje toksične lekove, kao i teške infekcije izazvane Gram-negativnim bakterijama, bolničke
infekcije, infekcije kod imunokompromitovanih pacijenata i pacijenata sa neutropenijom.

Pod gore navedenim uslovima, gentamicin se može primenjivati u terapiji:

- infekcija urinarnog trakta i reproduktivnih organa (ne uključujući gonoreju i sifilis)
- nozokomijalne pneumonije (vanbolnička pneumonija je uglavnom uzrokovana Str. pneumoniae i u tim
slučajevima gentamicin nije lek prvog izbora)
- endokarditisa
- intraabdominalnih infekcija

10 od 18
- nozokomijalne sepse
- meningitisa izazvanog Gram – negativnim bakterijama
- osteomijelitisa i supurativnog artritisa
- infekcija ili u slučaju rizika od infekcije kod imunokompromitovanih pacijenata

Napomena:
U slučaju hemioterapije, kombinovana terapija uglavnom sa beta-laktamskim antibiotikom ili sa
antibiotikom efikasnim u terapiji anaerobnih bakterija indikovana je kod životno ugrožavajućih infekcija
izazvanih nepoznatim patogenima, kod mešovitih infekcija anaerobima/aerobima, bakterijskog
endokarditisa, kod sistemske infekcije Pseudomonasom, kao i kod imunokompromitovanih pacijenata,
predominantno sa neutropenijom.

Potrebno je uzeti u obzir lokalne zvanične vodiče o pravilnoj upotrebi antibakterijskih lekova.

Doziranje i način primene

Ovaj lek se može primenjivati kao intramuskularna injekcija, spora intravenska injekcija ili kao intravenska
infuzija.

Preporučena početna doza, nezavisna od funkcije bubrega, je 1,5 – 2,0 mg/kg telesne mase.

Preporučena dnevna doza kod dece, adolescenata i odraslih sa normalnom funkcijom bubrega je: 3 - 6 mg/kg
telesne mase, dnevno, primenjeno kao pojedinačna doza ili podeljena u dve doze.

Preporučena dnevna doza kod dece i adolescenata sa normalnom renalnom funkcijom je: 3 - 6 mg/kg telesne
mase, dnevno, kao pojedinačna doza (poželjnije) ili podeljeno u dve pojedinačne doze.

Preporučena dnevna doza kod beba starijih od mesec dana je 4,5-7,5 mg/kg telesne mase dnevno, kao
pojedinačna doza (poželjnije) ili podeljeno u dve pojedinačne doze.

Preporučena dnevna doza kod novorođenčadi je 4-7 mg/kg telesne mase dnevno.

Zbog dužeg poluvremena eliminacije kod novorođenčadi preporučena dnevna doza se primenjuje kao
pojedinačna doza.

U slučaju oštećenja renalne funkcije, preporučena dnevna doza treba da bude smanjena i prilagođena funkciji
bubrega.

Praćenje:

Preporučeno je da se prati koncentracija gentamicina u serumu, posebno kod starijih i novorođenčadi, kao i
kod pacijenata sa oštećenom renalnom funkcijom. Uzorci se uzimaju pred kraj doznog intervala („trough
level”). Koncentracija leka na kraju doznog intervala ne sme biti veća od 2 mg/L prilikom doziranja 2 puta
dnevno ili 1 mg/L prilikom doziranja jednom dnevno.

Prilikom terapije pacijenata sa neutropenijom, kao i u terapiji endokarditisa, ukupna dnevna doza bi trebalo
da bude podeljena u 3 pojedinačne doze.

Prilikom kombinovane primene (npr, sa beta laktamskim antibioticima), lek se može primenjivati jednom
dnevno. Kliničke studije i studije na životinjama su pokazale da ovaj način doziranja, u poređenju sa
primenom u nekoliko podeljenih pojedinačnih doza, omogućava bolju efikasnost i podnošljivost leka.

Preporučeno doziranje i praćenje terapije gentamicinom

Doziranje (odrasli)

11 od 18
Inicijalna doza: 120 mg gentamicina (1,5 - 2 mg gentamicina/kg)

Trajanje infuzije: 30 - 60 min

Doza održavanja: 3 - 6 mg gentamicina/kg/dnevno

Interval doziranja: Interval doziranja se prilagođava individulanom poluvremnu eliminacije.

Preračunavanje poluvremena se zasniva na izmerenim koncentracijama („peek” ili
„trough”), bilo grafički ili uz pomoć kalkulatora (pogledati primer).

Primer:

Poluvreme

In 2 x (t2 – t1) 0,69 x 7 4,83

t1/2 = = = = 2,5 h
In (c1/c2) In (7/1) 1,95

Uzorci krvi: Uzimaju se na kraju doznog intervala („trough”) i odmah nakon završetka infuzije („peek”).
Koncentracija gentamicina u krvi na kraju doznog intervala, veća od 2mg/L prilikom primene dva puta
dnevno, ili veća od 1mg/L kod primene jednom dnevno, ukazuje na kumulaciju (nefrotoksičnost!) i potrebu
da se poveća interval doziranja ili smanji doza.

Doziranje u slučaju oštećenja funkcije bubrega

Gentmicin se eliminiše glomerularnom filtracijom. Doza mora biti prilagođena oštećenoj funkciji bubrega
pacijenata.

Postoje dva načina prilagođavanja doze:

C. Produženje intervala doziranja pri čemu doza ostaje ista (svaka sledeća doza je ista kao i početna
doza).
D. Smanjivanje početne doze ali interval doziranja ostaje isti (svaka sledeća doza je manja od početne
doze).

B. Produženje intervala doziranja u slučaju istih doza

Produženje intervala doziranja (u satima), može se proceniti primenom sledećih jednačina:

t1/2 ind
Tind = TN
t1/2N

ili

Cl genta (N)
Tind = TN
Cl genta (ind)

Pošto je klirens gentamicina direktno proporcionalan klirensu kreatinina može se koristiti i sledeća
jednačina:
Cl cr (N)
Tind = TN
Cl cr (ind)

12 od 18
Tind = individualni interval doziranja (h)
TN = normalni interval doziranja (obično 8 časova)
t1/2N = poluvreme eliminacije gentamicina kod normalne funkcije bubrega (oko 2-3 h)
t1/2 ind = poluvreme eliminacije gentamicina u slučaju oštećene funkcije bubrega
(poluvreme eliminacije definisano iznad)
Cl genta = klirens gentamicina
Cl cr = klirens kreatinina

Primer:

Ako je klirens kreatinina 30 mL/min, interval doziranja pri konstantnoj dozi je:

100
Tind = 8 x (h) = 26 h
30

pretpostavljajući da je Cl cr (N) 100 mL/min.

B. Smanjivanje doze u slučaju konstantog intervala doziranja

Pošto se gentamicin uglavnom eliminiše putem bubrega, individualna doza u slučaju oštećenja funkcije
bubrega može se izračunati primenom sledećih jednačina:

Clcr*
D* = x DN
Clcr (normal)

Clcr* = klirens kreatinina kod normalne renalne funkcije

DN = normalna doza
D* = sledeća doza nakon početne u slučaju oštećene renalne funkcije

Sledeća tabela daje pregled referentnih vrednosti za prilagođavanje (smanjivanje) doze pri konstantnom
interval doziranja (interval doziranja 8h)

kreatinin u serumu klirens kreatinina sledeća doza nakon početne

(mg/100 mL) (mL/min /1,73 m2) (procenti početne doze)
manji od 1,0 više od 100 100
1,1 – 1,3 71 – 100 80
1,4 – 1,6 56 –70 65
1,7 – 1,9 46 – 55 55
2,0 – 2,2 41 – 45 50
2,3 – 2,5 36 – 40 40
2,6 – 3,0 31 – 35 35
3,1 – 3,5 26 – 30 30
3,6 – 4,0 21 – 25 25

13 od 18
4,1 – 5,1 16 – 20 20
5,2 – 6,6 11 – 15 15
6,7 – 8,0 manje od 10 10

Mora se voditi računa i o tome da renalna funkcija može biti promenjena i tokom terapije.
Parametar izbora bi trebalo da bude klirens kreatinina, jer koncentracija kreatinina u serumu u slučaju
ozbiljnih infekcija (sepsa npr.), varira.

Ukoliko je poznata samo koncentracija kreatinina u serumu, klirens kreatinina može se izračunati primenom
sledeće formule:

Muškarci:

telesna masa (kg) x (140 – godine starosti)

Clcr =
72 x kreatinin u serumu (mg/100 mL)

ili

telesna masa (kg) x (140 – godine starosti)

Clcr =
0,814 x kreatinin u serumu (mikromol/L)

Žene: 0,85 x vrednost dobijena u formulama iznad

Ukoliko se koncentracija kreatinina u serumu koristi za procenu funkcije bubrega, merenje bi trebalo
ponoviti više puta kako bi se potvrdila korelacija između klirensa kreatinina i funkcije bubrega.

Doziranje kod pacijenata na hemodijalizi

Hemodijaliza je indikovana ukoliko je klirens kreatinina manji od 5 mL/min.

Gentamicin se dijalizira. Pri hemodijalizi koja traje 4-5 sati doza se smanjuje za 50 - 60%, a u slučaju
hemodijalize u trajanju 8-12 sati očekivano smanjenje koncentracije je 70 - 80%. Nakon svake dijalize,
sledeća doza mora biti individulano određena, na osnovu trenutnih koncentracija gentamicina u serumu.
Preporučena doza nakon dijalize je od 1 to 1,7 mg/kg telesne mase.

Pošto pacijenti na hemodijalizi uzimaju istvremeno antikoagulantnu terapiju, ne preporučuje se

intramuskularna primena zbog većeg rizika od pojave hematoma.

Način primene

Za intramuskularnu primenu (injekcija) i intravensku primenu (injekcija ili infuzija).

Ne preporučuje se istovremena primena injekcije /infuzije sa drugim lekovima (videti odeljak

Inkompatibilnost)

Kako bi se izbegle velike maksimalne koncentracije, preporučuje se primena infuzije u trajanju od 30 do 60

minuta.

Ukoliko je indikovana primena nerazblaženog gentamicina direktno intravenski, injekcija se mora davati
sporo, tokom 2-3 minuta.

Gentamicin za infuzionu primenu može biti razblažen fiziološkim rastvorom.

14 od 18
Trajanje terapije bakterijskih infekcija zavisi od toka bolesti, uobičajeno je od 7-14 dana.

Trajanje terapije ne treba da bude duže od 10 do 14 dana.

Kontraindikacije

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku Lista
pomoćnih supstanci.

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ili sa već postojećim oštećenjem unutrašnjeg uha,
primena gentamicina je opravdana samo u životno ugrožavajućim stanjima.

Pošto gentamicin ima dejstvo slično neuromuskularnim blokatorima, preporučuje se poseban oprez kod
pacijenata sa neuromuskularnim poremećajima (na primer, mijastenija gravis, Parkinsonova bolest). Ovo se
takođe odnosi na pacijente koji su na terapiji miorelaksansima. Ovo se takođe odnosi i na pacijente koji
kontinuirano primaju miorelaksanse (npr. preoperativna primena).
Kako bi se izbegle neželjene reakcije na lek, preporučuje se kontinuirano praćenje renalne funkcije (pre, u
toku ili nakon završetka terapije gentamicinom, prate se koncentracije kreatinina u serumu i klirens
kreatinina), vestibularna i kohlearna funkcija, kao i funkcija jetre i laboratorijski parametri.

- Doza mora biti u korelaciji sa klirensom kreatinina. U slučaju oštećene renalne funkcije, doziranje mora
biti prilagođeno renalnoj funkciji.
- U slučaju oštećene renalne funkcije, lokalna primena (inhalaciono ili intratrahealno) se mora uzeti u
obzir prilikom istovremene sistemske primene.
- Neophodna je provera koncentracije gentamicina u serumu u slučaju problematičnih terapija. „Peak”
koncentracije ne smeju biti veće od 10-12 mg/L a „trough” koncentracije ne smeju biti veće od 2 mg/L
ako je doziranje više od jednom dnevno. U slučaju doziranja jednom dnevno, „trough” koncentracije
moraju biti niže od 1 mg/L.
- Ako je moguće, terapija gentamicinom ne bi trebalo da traje duže od 10-14 dana.
- Nakon terapije aminoglikozidima, ne bi trebalo odmah ponovo primenjivati aminoglikozide. Preporučuje
se pauza između ponovljenih terapija 7-14 dana, ako je moguće.
- Ako je moguće, trebalo bi izbeći istovremenu primenu potencijalno ototoksičnih i nefrotoksičnih lekova.
Ukoliko se ovo ne može izbeći, neophodno je redovno praćenje renalne funkcije.
- Obezbediti odgovrajući hidrataciju i diurezu.

Ovaj lek sadrži anhidrovani natrijum sulfit (E221).

Retko može izazvati teške hipersenzitivne reakcije i bronhospazam.

Ovaj lek sadrži parahidroksibenzoate, (metil-parahidroksibenzoat (E218) i propil parahidroksibenzoat

(E216)).
Može povećati rizik od žutice kod novorođenčadi.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, odnosno suštinski je „bez natrijuma”.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Gentamicin/miorelaksansi i etar

Blokada neuromuskularne funkcije može biti pojačana primenom etra ili drugih miorelaksanasa.

U slučaju primene gentamicina u toku ili odmah nakon operacije, istovremeno sa nedepolarizujućim
miorelaksansima, neuromuskularna blokada se može pojačati i produžiti. Ove interakcije mogu biti uzrok
neočekivanih događaja. Zbog povećnog rizika, preporučuje se poseban oprez kod takvih pacijenata.

15 od 18
Aminoglikozidna neuromuskularna blokada može biti korigovana injekcijom kalcijum-hlorida.

Gentamicin i anestezija metoksifluranom

Aminoglikozidi mogu povećati nefrotoksični potencijal metoksiflurana. Pri istovremenoj primeni može se
javiti težak oblik nefropatije.

Gentamicin i drugi potencijalni nefrotoksični ili ototoksični lekovi

Zbog povećanog rizika od neželjenih dejstava kod pacijenata na istovremenoj terapiji gentamicinom i
potencijalno nefrotoksičnim i ototoksičnim lekovima, kao što su na primer: amfotericin B, kolistin,
cefalosporin, ciklosporin, cisplatin, vankomicin, diuretici Henleove petlje (etakrinska kiselina i furosemid),
preporučuje se redovno praćenje pacijenata.

U slučaju primene lekova koji sadrže cisplatin, preporučuje se oprez, jer može doći do pojačanih
nefrotoksičnih efekata gentamicina čak i 3 do 4 nedelje nakon primene.

Gentamicin i drugi antibiotici

Istovremena primena sa drugim antibioticima (npr. beta laktamskim antibioticima) može imati sinergistički
efekat.
Sinergistički efekat je zabeležen u slučaju istovremene primene sa acilamino-penicilinima, u terapiji
infekcije Pseudomonas aeruginosa, sa ampicilinom u terapiji infekcije enterococci i sa cefalosporinima u
terapiji infekcije Klebsiella pneumoniae.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Trudnoća
Ne postoji dovoljno podataka o primeni gentamicina u trudnoći. Studije na životinjama su pokazale
reproduktivnu toksičnost gentamcina (videti odeljak 5.3 u Sažetku karakteristika leka). Gentamicin prolazi
placentalnu barijeru i dostiže merljive koncentracije u tkivu fetusa i amnionskoj tečnosti. Gentamicin
pokazuje toksični potencijal koji može dovesti do oštećenja unutrašnjeg uva i bubrega fetusa. Zbog toga,
primena gentamicina u trudnoći je indikovana samo ako je ugrožen život pacijentkinje i ukoliko nije
dostupna bezbednija alternativa.

Dojenje
Gentamicin se može naći u malim koncentracijama, u mleku dojilja i male koncentracije takođe mogu biti
prisutne u serumu odojčeta. Ukoliko je neophodna primena gentamicina kod dojilja, dojenje bi trebalo
prekinuti.
Kod odojčeda se može javiti dijareja i kolonizacija mukusnih membrana gljivicama. Takođe se može javiti i
preosetljivost.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Nisu sprovedene studije u cilju procene efekta gentamcina na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja
mašinama.

Neželjena dejstva

Neželjena dejstva su rangirana na osnovu učestalosti i efekta na različite klase sistema organa. U okviru
svake klase sistema organa, neželjena dejstva leka su rangirana prema učestalosti, koristeći sledeću
konvenciju: veoma često (≥1/10), često (≥ 1/100 do <1/10), povremeno (≥1 /1000 do <1/100), retko (≥
1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih
podataka).

Ispitivanja

16 od 18
Retko: hipokalemija, hipokalcemija i hipomagnezemija u slučaju primene visokih doza ili terapija koje dugo
traju (duže od 4 nedelje), reverzibilno povećanje enzima jetre (transaminaza i alkalnih fosfataza) i
koncentracije bilirubina u serumu.

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Veoma retko: trombocitopenija, leukopenija, eozinofilija, granulocitopenija.

Poremećaji nervnog sistema

Nepoznato: polineuropatija, bilo je i prijava periferne parastezije

Poremećaji uha i labirinta

Nepoznato: oštećenje vestibulokohlearnog nerva (N. VIII), kojim su zahvaćeni čulo sluha i ravnoteže. Od
ototoksičnih dejstava, najčešći su vestibularni poremećaji.

Veoma često: ireverzibilno oštećnje sluha. Najveći rizik je postojeća renalna insuficijencija. Rizik se
povećava sa rastom ukupno primenjene dnevne doze.

Simptomi ototoksičnih dejstava su na primer, vrtoglavica, zvonjenje/buka u ušima (tinnitus), oslabljen sluh.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Veoma često: U toku terapije gentamicinom renalna oštećenja su česta. Renalno oštećenje u vidu redukovane
glomerularne filtracije se javlja kod oko 10% pacijenata na terapiji gentamcinom i obično je reverzibilno.
Najveći faktori rizika su: visoka ukupna doza, dugačak period terapije, povećane koncentracije u serumu, a
dodatni faktori mogu biti i godine starosti, hipovolemija i šok.

Klinički znaci oštećenja funkcije bubrega su proteinurija, cilindrurija, hematurija, oligurija, povećane
koncentracije kreatinina i uree u serumu.

Veoma retko: U individulanim slučajevima može doći do akutne bubrežne insuficijencije.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Bol na mestu primene injekcije je moguć.

Poremećaji imunskog sistema

Veoma retko: osip, svrab, povišena telesna temperatura, anafilaksa

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava
kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na
neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije

Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje
Gentamicin ima usku terapijsku širinu. U slučaju akumulacije (npr. usled oštećene renalne funkcije) može se
javiti oštećenje funkcije bubrega i oštećenje statoakustičkog nerva. Oštećenje funkcije bubrega je u korelaciji
sa „trough” koncentracijma većim od 4 mg/L.

17 od 18
Terapija predoziranja:
Prekinuti primenu leka. Ne postoji specifičan antidot. Gentamicin se može ukloniti hemodijalizom.

Terapija neuromuskularne blokade:

Ukoliko se javi neuromišićna blokada (obično izazvana interakcijama, pročitati detalje ovde), primeniti
kalcijum-hlorid ako je moguće i dati veštačko disanje.

Lista pomoćnih supstanci

Metilparahidroksibenzoat;
Propilparahidroksibenzoat;
Dinatrijum-edetat;
Natrijum-sulfit;
1 mol/L rastvor sumporne kiseline (za korekciju pH);
Voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Gentamicin bi trebalo davati uvek odvojeno od drugih lekova.

Aminoglikozide ne bi trebalo mešati u injekcijam ili infuzijama sa beta-laktamskim antibioticima (npr.
penicilinima, cefalosporinima) ni pod kojim uslovima jer može doći do hemijsko-fizičke inaktivacije leka u
kombinovanoj terapiji. Ovo se isto odnosi na primenu gentamicina sa diazepamom, furosemidom, flekainid-
acetatom ili natrijumovim solima heparina.

Rok upotrebe

3 godine.
Rok upotrebe nakon razblaživanja rastvora: Pokazana je fizičko-hemijska stabilnost leka nakon razblaženja
sa 0,9 % rastvorom natrijum-hlorida u toku 24h na sobnoj temperaturi (25°C). S mikrobiološke tačke
gledišta, pripremljeni rastvor treba primeniti odmah nakon mešanja. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i
uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25°C. Ne zamrzavati!

Za uslove čuvanja nakon razblaživanja leka, videti odeljak Rok upotrebe.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje:
Ampule od bezbojnog stakla (tip I), zapremine od 2 mL, sa oznakom za otvaranje ampule.

Spoljašnje pakovanje:
10 ampula u plastičnom (PVC) ulošku. Jedan blister u složivoj, kartonskoj kutiji sa Uputstvom za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga
uputstva za rukovanje lekom)

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skaldu sa
važećim propisima.

18 od 18