𝗕𝗘𝗦𝗣𝗟𝗢𝗗𝗡𝗢𝗦𝗧 𝗡𝗘-𝗞𝗔𝗥𝗗𝗜𝗡𝗔𝗟𝗡𝗜𝗛 𝗠𝗢𝗟𝗜𝗧𝗩𝗜

Sada, u kratkom predavanju želeo bih da kažem nešto u vezi besplodnosti ne-kardinalne (nebitne,
beznačajne) molitve i bogopoklonstva sa atributima. Najviše Biće je izvan opsega bilo kog svetovnog
merenja i stoga Ga bilo kakvo atributivno ispoljavanje ne može vezati. Bog je Gospod svih atributa
(kvaliteta, osobina) i iznad je periferije atributivnog vezivanja. Bogopoklonstvo može biti obožavalačko ili
ideativno (sa intencijom, namerom), ali nikada ne može biti atributivno. Mikrokosmos je stekao svoja
sopstvena ograničenja. Unutar svog ograničenog izvora, koliko daleko on može da razmišlja i koliko
mnogo on može da objasni, da se ispolji i manifestuje? Ako pokušate da kažete bilo šta o Njemu uzalud
ćete pokušavati da Ga sabijete unutar granica toliko mnogo ograničenja i vezivanja. Zato pesnik
Padmadanta kaže:

𝘈𝘴𝘪𝘵𝘢𝘨𝘪𝘳𝘪𝘴𝘢𝘮𝘢𝘮 𝘴𝘫𝘢𝘵 𝘬𝘢𝘫𝘢𝘭𝘢𝘮 𝘴𝘪𝘯𝘥𝘶𝘱𝘢𝘵𝘳𝘦,

𝘚𝘶𝘳𝘢𝘵𝘢𝘳𝘶𝘷𝘢𝘳𝘢š𝘢𝘬𝘢 𝘭𝘦𝘬𝘢𝘯𝘪𝘱𝘢𝘵𝘳𝘢𝘮𝘶𝘳𝘷𝘪.
𝘓𝘪𝘬𝘢𝘵𝘪 𝘫𝘢𝘥𝘪 𝘨𝘳𝘩𝘪𝘵𝘷𝘢 𝘚𝘢𝘳𝘢𝘥𝘢 𝘴𝘢𝘳𝘷𝘢𝘬𝘢𝘭𝘢𝘮,
𝘛𝘢𝘵𝘢𝘱𝘪 𝘵𝘢𝘷𝘢 𝘨𝘶𝘯𝘢𝘯𝘢𝘮𝘪š𝘢 𝘱𝘢𝘳𝘢𝘮 𝘯𝘢 𝘫𝘢𝘵𝘪.

Ako koristimo Himalaje kao ploču za mastilo, najveći okean kao posudu za mastilo, grane najvećeg
šumskog drveća neba kao pero i čitavu litosferu kao papir, i ako boginja učenja piše sa ovim papirom,
mastilom i perom neodređeni period vremena, čak i tada neće biti moguće da se napišu svi atributi koje
On poseduje. Tako da je bogopoklonstvo sa atributima besmisleno; i iz razloga što je besmisleno ono je
nepraktično, neizvodljivo i nije ništa drugo osim gubljenja vremena.

Ali bogopoklonstvo može biti obožavalačko jer je On objekat svačijeg obožavanja. Čak i unutar granica
mikrokosmosa čovek može to da čini, ili bolje rečeno, može da pokuša to da čini. Slično tome, u oblasti
ideacije (intencije) kada čovek dotiče Njega, kada je sa svojom mikrokosmičkom strukturom vrhunski
usredsređen, u toj oblasti je to moguće, tako da se ideativno bogopoklonstvo može podržati. To je jedini
put bogopoklonstva, jedini prihvatljivi oblik bogopoklonstva.

Slično tome je besplodno uključivati se u ne-kardinalne molitve. Kardinalni (osnovni, najvažniji) ljudski
principi su prihvatljivi svima. Oni spajaju Beskonačno sa konačnim, ili bolje reći, oni imaju blizak odnos ili
blisku vezu sa misticizmom; koji je neprekidno nastojanje da se otkrije veza između Beskonačnog i
konačnog. Tako da je u slučaju kardinalne molitve to prihvatljivo do neke mere, ali u slučaju ne-
kardinalne molitve to je čisto gubljenje vremena. Govoriti, "O Bože, daj mi ovo ili ono" je besmisleno jer
su vaše stvarne potrebe Njemu bolje poznate. Dete ne zna šta mu je potrebno ali majka deteta zna i ona
mu daje u skladu sa tim. Vi ne znate koje su vaše stvarne potrebe, ali Svevišnji Otac zna i On daje u
skladu sa tim, i On će nastaviti da to čini zauvek. Tako da je vaš teret Njegov teret. Nema potrebe da
govorite, "O Bože, daj mi ovo ili ono." Iz tog razloga ja govorim da su ne-kardinalne molitve besmislene.
One nisu vredne pažnje u univerzalnom napredovanju mikrokosmosa prema dragocenom cilju. Ako se
molite za bilo šta, vi bi trebali samo da kažete, "O Bože, vodi moj mozak, vodi moj um, ka stazi
blaženstva. Daj mi šuba-budi. Ja želim samo to od Tebe i ništa drugo." Ne treba da postoji bilo koja druga
molitva. Ako budi (um) postane šuba (blaženstvo) čovek dobija sve. Šta drugo vi želite? Tako da vaša
jedina molitva treba da bude, "O Bože, vodi moj intelekt, ili bolje rečeno, vodi naš intelekt ka stazi
blaženstva. Mi ne želimo ništa drugo od tebe. Što se tiče mojih fizičkih i psiholoških potreba, molim te
učini ono što misliš da je potrebno. Ja ti se potpuno prepuštam." Zato ja kažem u Ananda Sutrama
nedvosmislenim jezikom, “𝘗𝘳𝘢𝘳𝘵𝘢𝘯𝘢𝘳č𝘢𝘯𝘢 𝘮𝘢𝘵𝘳𝘦𝘷𝘢 𝘉𝘳𝘢𝘮𝘢𝘮𝘶𝘭𝘢𝘮.”(Molitva i ritualno bogosluženje su
samo izvor konfuzije.)

Zavisite od Njega, oslonite se na Njega, postavite Njega kao vaš jedini objekat ideacije. Ništa drugo nije
potrebno za vaše duhovno spasenje.

- 𝙋𝙧𝙖𝙗𝙖𝙩𝙙𝙖