КЊИЖЕВНЕ
НОВИНЕ
Лист за књижевност и друштвена питања
Број 1300-1302 Београд, септембар-новембар 2020. Година LXXII
Слово о Амфилохију Радовићу
Н
адао сам се да ће Митрополит
Амфилохије сахрањивати мене.
Била је то велика част за свако-
га кога је сахрањивао протеклих триде-
сет година и томе се свако надао. Али
Небо је одлучило да се ја опраштам и
сахрањујем њега, а знам да нећу ни моћи
ни умети онако како би он умео. Господ
га је позвао у Лучињске дане безмало
кад и Светог Петра Цетињског и Петра
Другог Ловћенског Тајновидца. Пошто је
Светим Луком спојио њих двојицу, дуго
је биркао и чекао онога који је достојан
да у три дана приброји и трећег лу-
чињца, Амфилохија Радовића Морачког
Јасновидца.
Два Света Петра Петровића су две
живе стене на којима је саграђена Цр-
ногорско приморска митрополија Све-
те српске православне цркве, а трећа
најтврђа стена одваљена у наше време из
црногорског каменолома био је и остао
Митрополит Амфилохије Радовић. А сва
тројица нису били мање верни Христу
од Апостола Петра, постоља и камена те-
мељца хришћанске цркве, онаквог как-
вог га је описао Свети Лука. Уосталом
апостол Петар се Христа одрекао три
пута а наша два Петра нису ниједанпут,
а није никад и низашто Митрополит Ам-
филохије Радовић.
Амфилохије се родио у Морачи, на
Божић и на крштењу добио име Ристо.
Наш народ је дуго и Христоса звао Рис-
тос, слова х још није ни било.
И два света Петра Петровића били
су песници. И Амфилохије Радовић је
песник. Српски народ је песник и нај-
песмотворнији народ. Српски језик је
од највећих ауторитета светске културе,
убрајан у најлепше и најважније језике
на свету и – како је речено – „способан
Јанко Вујиновић
Не да се,
али ће се дати!
Част, приступ, језик
Зашто ли ме, и откуд, снађе велика
почаст да беседим на Вуковом прагу? И
знатна одговорност јер мним да се реч
овде изговорена удваја и утраја, далеко
одјекујући. Одавде се све јасније чује,
вâжē, пресеца и одмерава! Одзвања пре-
ко ових удолина и брежја па је чујна и
свим крајевима где се Вуков језик збори.
Зашестари по овој балканској ветроме-
тини и видећеш која су то пространства
где се говори језик који нам је, понекад
помислим, незаслужено дат, уступљен
на чување и обделавање, као јединстве-
Матија Бећковић
Предраг Драговић: Амфилохије, цртеж
да створи светску, а не буџачку државу и
земљу учмалију“. И Црна Гора је дело по-
езије, а шта је теологија и монахологија,
ако нису поезија и доказ да атеистичке
поезије нема. И како је написао Иво Ан-
дрић – песнику и његовом делу ни време
ни људи не могу ништа!
Велике људе и њихова дела смрт само
увећава и увеличава, а ситне душе и њи-
хова недела поништава.
Кажу да Бог свакога држи на земљи
док уради оно због чега се родио. То је
потврдио својим животом и Митро-
полит Амфилохије. Господ га је позвао
у прави час. Баш кад је требало. А ко
ће ко Бог. Да га је позвао раније не би
ваљало. „Но ђе ја Бога учим шта је и кад
је требало“. Позвао га је на небо где ће
сад моћи више да учини за свој народ и
своју цркву него да је остао на земљи где
је учинио све због чега се родио. Пре-
порођена Црна Гора почиње од Амфи-
ни језички виноград. Како ли га ми то
чувамо? Чини се да одавно већ свако за-
кида лојзе тог виногорја?
Језик је наша ужа и шира отаџбина.
Мајчевина и очевина. Дедовина и пра-
прађедовина. На језику наученом у овим
питомим, наиђе ли окупатор и суровим
крајевима, причало се на кућном прагу,
у Брадићу, одавде, преко Крста, два сата
лаганог хода. Срећом па и усудним од-
ређењем, боравило се и зборило овим
језиком на књижевним, предавачким па
и новинарским походима у Дортмунду и
Сиднеју, Мостару и Берлину, Билећи и
Темишвару, Охриду и Гдањску, Херцег-
Е-пошта: knjizevnenovineuks@gmail.com www.uksrbije.org.rs
Цена 100 РСД; ME 1,5 EUR; BA RS/FBH 2,5 KM; MK 80 MKD
Амфилохије Радовић је пропирио ватру
и убацио варницу у охладњеле груди
Црне Горе. Није био само човек, него и
свечовек и свечовекофил. Враћајући реч
ономе ко му је ту реч дао, преклињао је
и позивао на помирење у јединој земљи
на свету у којој има „антифашистич-
лохија. Зато смрт никоме није пала лак- ких“, а нема „фашистичких“ јама. Бесуд-
ше него њему. Зато је на одру био тако ну земљу, у којој су рађале само крваве
блажен и спокојан. Зато ми плачемо, а воћке, калемио је и намирисао својим
он и Небо се се радују. Као што је Светидуховним јунаштвом, љубављу и по-
Ћорђе некад убио аждају, тако је и Ам- штењем молећи да се врати своме обра-
филохије у наше дане погубио корону. зу. Наследник трагичног јунака косовске
Били смо заједно у Хиландару и у Оп- мисли пео се и бранио косовски врх. Го-
тина пустињи, у Петрограду на гробу лим рукама сахрањивао је косовске му-
Свете Ксеније Петроградске, у Инсти- ченике и до задњег даха преклињао да не
туту Светог Сергија, на српском вој- заборавимо косовски завет и једном за-
ничком гробљу у Паризу које је монах увек дату реч. Косово је небеско решење
Амфилохије први окадио. Ту смо се фо- српског питања и зато се ни по коју цену
тографисали на гробу незнаног српског не сме попустити и пасти најниже тамо
јунака и мученика који је прегазио Ал- где смо се попели највише.
банију, а умро у туђини и ту сахрањен, Позивао ме да дођем у Црну Гору, а кад
као безимен. Кад сам се вратио из Фран- сам га подсетио да ми је улаз забрањен
цуске, питала ме мајка – шта је најлепшерекао: Па нека те мало затворе. Као што
што сам видео у Паризу. Рекао сам: Ам- су затворили владику Јоаникија, а толи-
филохије Радовић. Та реч је стигла у Мо-ке монахе и свештенике хапсили и пони-
рачу до његовог оца Ћира који је пешке жавали, а њега сатима држали у поли-
на опанке потегао у Колашин и позвао цији – али им нису ништа наудили.
ме да чује где је и како је његов син, о На крају је свет видео литије какве
коме годинама није ништа знао. Амфи- није нигде видео никад раније – и чуо
лохије је споља носио избледелу мантију,поклич какав се нигде никада није чуо:
а изнутра је већ био раскошно одевен. Не дамо светиње! Из братских рана и
Шетали смо Јелисејским пољима кад је бездана грунуо је на светло дана млади,
пришла непозната девојка да му целива лепи, здрави свет и показао да га има као
руку и поклони се његовом путу и чину, цвећа, а Црна Гора је кренула да оздрави.
у исто време кад су и њега и његовог оца У ове дане кад цео свет пере руке и
проклињали у Колашину. говори с крпом у устима, испраћамо на
далек пут Митрополита Амфилохија
Гонили су га без умора од првог до по-
следњег дана, не помишљајући да тако онако како су испраћени још само Краљ
исписују његово житије. Александар и Патријарх Павле.
Црна Гора је била црква. Држава је И већ видимо како га већ данас грле
била црквено имање којим су владали Свети Јустин Ћелијски и Свети Николај
калуђери. Монаси црнорисци звали су Жички и дочекују речима које се прола-
се Црногорци, а монахиње Црногорке. мају небесима:
У новим временима неба мутитељи ли- Не дамо светиње!
шавали су Црну Гору неба, а свом богу
се молили да Бога нема. Нису закопали (Реч Матије Бећковића на испраћају
само једну цркву, него и целу Црногор- Митрополита Амфилохија 1.11. 2020.
ско приморску митрополију и њен клир. године у Подгорици.)
У овом броју:
• Конкурси (2)
• Еуђен Симион
Крај националних култура? (6-7)
• Душан Стојковић
Сима Пандуровић класик у
незаслуженој сенци (8)
• Споменик поезији:
Мрчајевци (10-11)
• Соња Миловановић
Књижевни портрет Маје Херман
Секулић (12-13)
Јанко Вујиновић
• Јевгениј Чигрин
Неко у твојем капуту (16-17)
Новом и Бања Луци, Лођу и Диселдорфу,
Требињу, Варшави и Сарајеву, на Шар- • Душан Цицвара
планини, Призрену и Никшићу. Немој Српски кандидат за Оскара (27)
ми ти Никшић заобилазит! Треб`о си • Додатак: Каваја Човек пре свега
од Никшића и кренут! Али, пре свега
Наставак на стр. 4 1
 Молиомсар-днкомсар20. Надосмес НедаНм

КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ ВЕЛИКА ПОВЕЉА БРАНКОВОГ

КОЛА, ове године припала је Матији Андрија Радуловић
НАГРАДА ДЕСАНКА МАКСИМО- животно дело – Милутину Србљаку Бећковићу, коме је припала и част да
ВИЋ коју додељује Задужбина „Десанка (САД), најбоље прозно дело – Душици први пут отвори две сједињене мани- Читање
Максимовић“ за укупан допринос срп- Ивановић (Канада), најбоље поетско фестације „49. Бранково коло“ и „Про- „Дивна плећа а дивно ли пише!
ској поезији, за 2020. годину, једногла- дело – Зорану Богнару (Хрватска) и нај- лећне Бранкове дане 2020“. Благо теби задовијек, старче,
сном одлуком жирија, у саставу: Тања боље дело за децу – Љиљани Бањанин ЗЛАТНИ КРСТ КНЕЗА ЛАЗАРА, јед- Чудно ли ћеш нешто доживјети !“
Крагујевић, Владимир Капицл, Слобо- Вукић (Немачка). Годишња повеља Ма- на од награда књижевне манифестације (Горски вијенац )
дан Зубановић, Соња Веселиновић и тице исељеника и Срба у региону за дос- „Видовданско песничко бденије“, која се Прозорљиви предак наш
Светлана Шеатовић (председник) при- тигнућа у области информисања припа- одржава у порти манастира Грачаница. Раде Станков
пала је Томиславу Маринковићу, из Ша- ла је српском недељнику „Новине“ из То- Жири у саставу: Слободан Владушић, Члан Гвардије Владике Рада
пца. Награда се традиционално додељује ронта, а за достигнућа у области музике Гојко Ђого и Жарко Миленковић донео Храстове браде плавих очију
у Десанкином завичају, Бранковини, али ансамблу „Даница“ из Аустрије. Награде је одлуку да овогодишњи лауреат ове Пун рана и надања
је овогодишње уручење награде, због ак- су уручене 25. септембра. престижне награде буде Милисав Са- Разговарао је са лозом
туелне епидемиолошке ситуације, пре- ПОВЕЉА МОРАВЕ, у организацији вић. Грачаничка повеља припала је Дра- Пчелама и гугуткама
мештено у Народну библиотеку. Награда Удружења књижевника Србије и Мрчаје- гану Хамовићу, Кондир Косовке девојке Гледао у плећа
је уручена 14. октобра. вачких песничких сусрета, 27. септембра – Бојани Стојановић Пантовић, а Перо Хоће ли бити кише
НАГРАДА ВАСКО ПОПА, једно од уписала је у Песничку стену на највишој деспота Стефана Лазаревића – Сло- Жита и погибије
најзначајнијих домаћих књижевних тачки Мрчајеваца имена лаурета јуби- бодану Јовићу. Дубоких сњегова
признања, које се додељује за најбољу ларне 20. године Мрчајевачких песнич- АРКА, међународна награда за нај- Јаких вјетрова
песничку збирку објављену у претход- ких сусрета: Ранка Прерадовића (Ре- бољу књигу домаћег и страног писца у
ној години одлуком жирија у саставу: публика Српска) и Милоша Јанковића 2019. години, коју додељује Издавачко Кад би се по сриједи
Јован Зивлак, Владимир Гвозден и Дејан и Братислава Р. Милановића (Србија). предузеће „Арка” из Смедерева, одлу- Зацрњело
Алексић припала је 35-годишњем Боја- Поред тога, награда се састоји од грамате ком жирија у саставу: Санде Стојчевски, Заћутао би
ну Васићу из Панчева, двадесет шестом и новчаног износа, а о добитницима је Елка Њаголова, Мићо Цвијетић, Душан Набрао вјеђе
и најмлађем лауреату до сада, за књигу одлучивао жири у саставу: Милован Ви- Стојковић и Ристо Василевски једногла- Прекрстио се
песама Топло биље (Културни центар, тезовић (председник), Срба Игњатовић, сно је одлучио да се овогодишња награда Пољубио кост
Нови Сад). Награда се састоји од Повеље Радомир Андрић, Зорица Арсић Манда- додели истакнутим песницима Миро- И бацио
са ликом Васка Попе и новчаног износа, рић и Луне Левајац. славу Тодоровићу (Србија) и Радомиру У безданицу
традиционално се додељује на дан пес- НАГРАДА БРАНКО МИЉКОВИЋ, Уљаревићу (Црна Гора). Једном је тако видио
никовог рођења 29. јуна, али ове године за најбољу песничку књигу објављену у
НАГРАДА ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ Да ће доћи Владика
је, због пандемије, уручена 19. октобра, 2019. години, по одлуци жирија у саста-
за 2020. годину припала је Љиљани Пе- Који ће Његоша
на свечаности у Скупштини града Вр- ву: Горан Максимовић (председник),
шикан Љуштановић, професорки Фи- Прогласити за свеца
шца. Драган Бошковић и Војислав Карано- лозофског факултета у Новом Саду, за Црну Гору за Свету гору
НАГРАДА ДУШАН ВАСИЉЕВ за вић, припала је Ненаду Милошевићу за књигу Пишем ти причу: рефлекси усмене Која ће сијати
2019. годину припала је Маши Сеничић, књигу поезије Песме из Лимба. Награда књижевности и традиционалне културе Као златно Кијево
новинарки, уредници и сценаристкињи, се састоји од повеље, статуе и новчаног у писаној књижевности и савременој кул-
за збирку поезије Поверемена попут износа. Кад смо предали последњи целив
тури Срба, у издању „Академске књиге“.
викенд-насеља (Трећи трг, Београд), у Владици Амфилохију
ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАР- Одлуку о овогодишњој добитници ове
највећој конкуренцији до сада (171 на- ЛОВАЧКЕ, једна од најстаријих песнич- У Храму Христовог Воскресења
престижне награде за књигу есеја и књи-
слов). Маша је, такође, једина песникиња ких награда, уручена је 14. септембра Сјетисмо се
жевне критике донео је стручни жири у
и најмлађа добитница међу досадашњим 2020, на Свечаном затварању 49. Бран- Рада Станкова
саставу: Душица Потић (председница),
лауреатима. Жири у саставу: Срђан Ср- ковог кола, песницима: Недељку Бабићу, И његовог провиђења
Слободан Владушић и Драган Бошко-
дић, Дуња Илић и Иван Радосављевић Данилу Јокановићу, Милошу Јанковићу вић, а награда је додељена 26. октобра 4.новембар 2020.
(председник) одлуку је донео већином и Радмилу В. Радовановићу. У име на- 2020, у Библиотеци града Београда. У Подгорици
гласова на основу посебног тона који грађених захвалио се Милош Јанковић.
носи награђена књига. Награду, која се Божидар Шујица доби-
састоји из плакете и новчаног износа,
МАТИЋЕВ ШАЛ, књижевна награда
коју, младим песницима - до 27 година, тник повеље „Карађорђе“ КЊИЖЕВНЕ
додељује Скупштина општине Кикин-
да за најбољу књигу савремених аутора
додељује Народна библиотека „Душан
Матић“ у Ћуприји, ове године припала
Жири за доделу повеље „Карађорђе“ НОВИНЕ
објављену на српском језику између две за животно дело, коју додељује песнич-
је Лени Волгин, студенткињи Филоло- Главни и одговорни уредник:
доделе. ки фестивал „Шумадијске метафоре“
гије из Крушевца, за књигу поезије Цвет Братислав Р. Милановић
НАГРАДА ДРАИНАЦ ове године у јами. Жири, са Зораном Богнаром на у Младеновцу, почев од 2004. године, Редакција:
припала је Тањи Крагујевић за збирку челу, ове године бирао је између 30 књи- у саставу Дејан Богојевић, председник, Душко М. Петровић (заменик главног
поезије Extravaganza (Чигоја штампа, га младих песника са простора Балкана. Зоран М. Мандић и Душан Стојковић, и одговорног уредника),
Београд) у конкуренцији 53 књиге пое- чланови, одлучио је, једногласно, да по-
ЈЕФИМИЈИН ВЕЗ, угледна песничка вељу „Карађорђе“ ове године добије Милан Лукић (оперативни уредник),
зије објављене у 2019. години. Награда Јанко Вујиновић, Александар Чотрић,
награда која се традиционално додељује истакнути песник, живи класик српске
је додељена у оквиру 51. манифестације Милица Мустур, Соња Миловановић,
у оквиру манифестације „Јефимијини поезије Божидар Шујица. Све збирке
„Драинчеви сусрети песника“, који су Гроздана Лучић Лалић, Видак
дани“, ове године, једногласном одлуком овог песника с кичмом биле су датуми у
одржани од 24. до 28. августа, у Про- Масловарић, Миломир Краговић,
жирија, у саставу: Јован Пејчић (пред- српској лирици. Његово песништво осо-
купљу. Миљурко Вукадиновић и Гордана
седник), Милош Петровић и Никола бена је симбиоза футуризма и надреали-
НАГРАДА ЗЛАТНА СОВА Завода Маринковић, припала је Матији Бећко- Влајић
зма, прави футуристички надреализам.
за уџбенике и наставна средства Репу- вићу, за збирку Мојих 80 – портрети. Секретар редакције:
Из њега избијају помама и сјај. Жири је
блике Српске, за најбољи необјављени Гордана Јеж Лазић
ЖИЧКА ХРИСОВУЉА, највише при- убеђен како ће књига Шујичиних изаб-
роман, одлуком жирија у саставу: Драга- Уметнички лого:
знање Жичког духовног сабора „Пре- раних песама која ће му, као двадесе-
на Бедов, Жељка Пржуљ и Јован Делић Миле Грозданић
ображење“, и једна од наших најпрес- том добитнику повеље, бити штампана
(председник) за 2020. годину припала је Технички уредник:
тижнијих књижевних награда, додељена наредне године читалачкој публици то
књижевнику Радисаву Милићу, за ро- Радојица Ђурић
је и овог Преображења, 29. пут. Уникатна обелоданити на прави начин.
ман У кругу. Друго место припало је На- Коректура:
златопечатна повеља и преображењска Г.Ј.Л.
дежди Пурић Јовановић, треће Бранку Братислав Р. Милановић
икона припале су песнику Милану Не-
Јовичићу, а награда Совица, за најбољу Лектура:
надићу, о чијем стваралаштву је говорио
необјављену књигу за децу, припала је Гордана Јеж Лазић
председник жирија, Драган Хамовић.
Вери Приљевој, за рукопис Чос. Награде Штампа:
су уручене 4. септембра, на Дан завода за ОРДЕН СВЕТОГ ДЕСПОТА СТЕФА-
уџбенике и наставна средства, у Пред- НА ЛАЗАРЕВИЋА, један од девет орде- УПУТСТВО „Dinex“, Београд
Лист излази двомесечно
ставништву републике Српске у Србији. на СПЦ, који се додељује за допринос у Рукописи се примају сваког радног
области културе, књижевности, прево- Молимо сараднике да текстове доста-
НАГРАДА ГОРДАНА ТОДОРОВИЋ, дана од 11 до 14 часова
дилаштва и уопште постигнуте успехе вљају у електронској форми, на адресу:
коју традиционално расписује Центар за Рукописи се не враћају
у хуманистичким наукама, ове године knjizevnenovineuks@gmail.com. У пред-
туризам, културу и спорт Сврљиг и до- Телефакс: +381 11 26 22 891
припао је истакнутом културном после- мету (Subject) прво треба навести пре-
битнику обезбеђује објављивање књиге, Телефон: +381 65 26 22 891
нику, редитељу, драмском писцу, књи- зиме, а текстове слати у прилогу (Attach
ове године, по одлуци жирија у саставу: Адреса редакције:
жевнику, сценаристи и новинару, Жи- File), писане у Wordu (*.doc), српском
Милица Миленковић, Радослав Вучко- 11000 Београд, Француска 7
вораду Жики Ајдачићу. Орден Светог ћириличном тастатуром, у форма-
вић и Горан Максимовић (председник), E-mail:
деспота Стефана Лазаревића Живораду ту А4, уз проред 1.5 и маргине 2,5 cm,
припала је Жељки Аврић за рукопис по- knjizevnenovineuks@gmail.com
Ајдачићу уручио је патријарх српски коришћењем фонта Times New Roman,
езије Несан. uks.srbije@gmail.com
Његова Светост Господин Иринеј. величине слова 12 pt.
НАГРАДА РАСТКО ПЕТРОВИЋ, www.uksrbije.org.rs
коју од 1996. године Матица исеље-
Ставови изражени у Молимо сараднике да у предмету (subject) имејла прво напишу своје презиме,
ника и Срба у региону додељује у што ће олакшати налажење текста за штампу. Лист суфинансира
четири категорије, припала је за: објављеним прилозима
не представљају увек и
Електронску пошту нам можете слати на адресу: knjizevnenovineuks@gmail.com Министарство културе
Молимо да текстове шаљете као Word dokument (.doc) (опцијом: attach a file) у фонту
2 ставове редакције Times New Roman или Arial, откуцане ћириличном српском тастатуром. Републике Србије
 Надосмес ЈанкЈо fiћирћлчно-мспћлчно20.

Вукашин Костић проблем приликом вредновања превода

П
или, можда, не стижу дотле. Сибиновић

Нарастајућа енергија метафора

никада не испушта из вида компонен- Р
те и време које је битно за формирање
песника којег преводи. Другим речима, Е
он се не суочава само са песмом, већ и
са песниковим животом, како би иначе В
In memoriam Миодраг Сибиновић (1937 – 2020) ушао у песников свет и његове вред- О
носне обрасце. Увек је бирао песме које
ће чинити смисаони сажетак и врхунац Д

М
иодраг Сибиновић је оставио
за собом низ књижевно-тео-
ријских књига, затим књиге
посвећене класицима као што су Љер-
монтов, Пушкин, Десанка Максимовић,
Осип Мандељштам и други. Приредио
је низ антолигија руске, белоруске и ук-
рајинске поезије, као и антолигију сло-
венске поезије посвећене коњу Ветар
у гриви. Сибиновић је објавио огроман
број текстова. Међутим, наш поглед
на Сибиновићево дело не би смео да се
састоји од пуке статистике. За тако неш-
то ће се побринути његови аутобиогра-
фи, јер уверени смо – његово дело ће тек
бити изучавано и вредновано.
За Миодрага Сибиновића уметност
превођења је представљала првoрaз-
редни изазов па није чудо што његов
преводилачки рад заслужује посебну
пажњу. Намерно смо употребили син-
тагму „уметност превођења“, јер Сиби-
новићеви преводи с правом заслужују
тај епитет. Предност је Миодрага Сиби-
новића што се као научник бавио, из-
међу осталог, истраживањима поетика
различитих песника и прозних писаца.
Он се трудио да разуме развијање по-
етскога смисла у складу са тематско-
садржинским планом, увек узимајући у
обзир време када је дело писано, поку-
шавајући при томе да пренесе кумула-
тивне тачке. Другим речима, Сибиновић
није запостављао тзв. историјско време.
Ипак његов преводилачки дар се огле-
да и у томе што је успевао да до свести
читалаца допре и оно што долази из
сфере метафизике. Све је то могао, јер
је добро познавао поетске принципе и
захваљујући томе je стизао до сеновите
стране дела. Преводио је поезију успе-
вајући да сачува антонимије, метафо-
ричке кодове, пре него дође до потпуног
распрскавања метафора уз метафизичко
разумевање симболизованих слика и
очувања у преводу основног предлош-
ка. То је за Сибиновића био повлашћен
простор. Међутим, то не значи да он није
наилазио на проблеме: како очувати ок-
симоронске потенцијале, пренети стил-
ско-реторичке сложености без којих
поетике различитих песника не би биле
представљене на прави начин. У њего-
вим преводима уверљивост не долази
само преношењем главног поетског тока
(матице збивања) већ и преко низа ру-
каваца који боје и чине посебним дело.
Свако метафизичко обасјање није плод
преводилачке „слободе“ већ резултат
особених поетских елемената које сва-
ко добро дело по природи ствари има,
а добар преводилац, какав је Миодраг
Сибиновић, уверљиво уноси у свој пре-
вод. Он је успевао да препозна и препева
често усмерену поезију на артикулисање
промена и вредносних сажимања која
одређене поетике савремених песника
чине еруптивним са асоцијативно-сим-
болизованим призорима. Наиме, све
што је садржано у поетизованом говору
појединих песника Сибиновић је успе-
вао да у преводима сачува.
Тамо где је било суптилне ироније он
је увек успевао да остане у суштини, у са-
мој матрици певања чувајући се банали-
зовања. Сибиновић је своју преводилач-
ку позицију одређивао као амбивалент-
ну, у складу са рубним али и стратешким
одредницама поетике поезије коју пре-
води. Успевао је да често агоничан дух
времена у коме се развијају поједине пое-
тичке недовршености (без стабилизова-
них вредности) пренесе на једино могућ,
за такву позицију, начин-препевом који
је само наизглед био удаљен од основног
текста, а близак времену у коме таква по-
езија настаје и, наравно, укупном поет-
ском опусу превођеног песника.
Миодраг Сибиновић је увек био спре-
ман да се суочи са детерминисаним
константама одређених поетика па је
поред личног, емотивног одзива успевао
да сачува и опште у својим преводима.
Тражио је увек пут да се прилагоди до-
минантном поетском начелу превође-
ног песника и просто зађе у његов свет
смисленим истицањем симболизованих
и преобликованих садржаја, а да при
томе остане у поетици песника. То је
омогућавало читаоцу да каже: Да, то је
Сибиновићев превод! Сибиновић је пре-
вођењем поезије неугасивом радознало-
шћу тежио да упозна песника и остане
у најужем интересном пољу песничког
субјекта, не либећи се да страст и чуда
поетике потпомогне својим песничким
осећањем. Тако је склапао слику о туђим
ставовима о животу залазећи у онирич-
ко, а често и онострано, које добри пес-
ници негују. Стихован говор песничког
субјекта Сибиновић није експлицитним
средствима артикулисао плашећи се, ве-
роватно, да не наруши лирску ноту (из-
ражајност). Он је готово увек успевао
да заобли оштре рубове пренапрегнуте
слике преносећи симболизоване и ме-
тафоричке кодове који опеване садржаје
обликују у складну целину. То значи да
није губио везу са доминантном мисао-
ном драмском исповедном нотом (ако
је има) без спекулативних приступа за
којима поједини преводиоци посежу,
спасавајући се од могућих сукоба опо-
зитних начела, уносећи у текст и део
своје песничке инвентивности и убла-
жавајући оно што би на српском језику
звучало преоштро. Сибиновић је увек
трагао за смислом настојећи да сачува
нaјбитнија места у преводу. Другим ре-
чима, чинио је оно најтеже – читалац би
постајао саучесник преводилачке и пес-
мотворачке авантуре.
Осим идејног и тематског, за Сибино-
вића је увек био интригантан стилско-
изражајни план. Антонимични односи
бића и света били су изазов за преводи-
оца Сибиновића да непогрешиво детек-
тује сваку варницу која чини само сре-
диште бића песме. Језик, односно одабир
лексичких средстава су му били средство
да досегне суптилан унутрашњи ритам.
То значи да је водио рачуна да оно што у
песми „значи“ не истисне оно што „зву-
чи“, што је чест случај код „самоувере-
них“ преводилаца. Сибиновић је знао да
сваки версификацијски напор вреднује
одблесцима граничних поетика разли-
читих песника и пренесе са дубинским
Миодраг Сибиновић
смислом у разумевању контекста епохе.
За тако нешто било је потребно огромно
познавање литературе, поетских прин-
ципа, књижевних праваца, али и напла-
вина које све то често чине флуидним,
што је, уосталом, законитост дугачког
пута велике литературе.
Сибиновићев однос према савремe-
ности је амбивалентан што се несумњи-
во одражава и на превод. На једној стра-
ни је историја као мера страдања већи-
не народа, а са друге нестабилизована
савременост која је, понекад, страшнија
и изазовнија од историје коју свет по-
знаје. Он је разумео да поезија, литера-
тура изван тог и таквог света готово и
не постоји. Веровао је да, иако постоји,
она као таква никоме није занимљива.
Сада смо на видиковцу одакле исијавају
дилеме које Сибиновића као антoло-
гичара и те како интригирају. Мучило
га је, као уосталом и све његове коле-
ге, како и по ком принципу извршити
одабир песника. Сибиновићу није био
стран политички дискурс у гледању на
свет, али га није злоупотребљавао што
одсликава његову уметничку честитост.
Од пристрасности у таквим конфликти-
ма спасавала га је преданост науци. Та
врста „испомоћи“ била је црвена линија,
граница коју Сибиновић није прелазио.
Што се тиче поменутог политичког дис-
курса, Сибиновић је знао да политика
носи са собом острашћеност и није хтео
да она буде од било каквог утицаја код
одабира песника за антолoгије које је
успешно састављао. Нововремени пре-
врат вредности у свету доприносио је
да савремена литература обилује разно-
врсношћу артефаката који избијају из
тоталитета живота, што сваког доброг
преводиоца и антолoгичара учвршћује
у вери да би прво требало проучити
утицаје, повратне спреге, одзиве, па тек
онда изабрати аутентичне појаве.
Миодраг Сибиновић сачувао је у
својим преводима трансценденцију као
једну од одлика и врлина сваке умет-
ности, нарочито поезије. Он гледа на
превод као на смислотворно самера-
вање додира различитих поетика. Ди-
хотомија духа времена и преводиочевог
стишавања ега била је неопходна како
би дубље зашао у суштину дела које пре-
води. То му је, у ствари, помогло да досе-
гне онај најдубљи слој психологизације
и сачува га у преводу. Многи данашњи
књижевни критичари и не помињу тај
једне поетике, али је у исто време знао да
те песме морају да представљају својевр- И
стан резиме песниковог искуства. Увек
Л
се трудио да уверљиво пренесе (сачува)
деликатност дилема песничког субјекта, А
проналазећи речи блиске животној ма-
терији коју песник претвара у шифру за Ш
превазилажење конфликта. Тако се у Си-
Т
биновићевој преводилачкој уметности
склопио широк значењски, садржински В
и у том контексту тематски материјал.
Разумео је да слојеви времена, у које зала- О
зи заједно са песником, снижавају и по-
дижу вредносне судове. Управо то је оно
што Сибиновићеве преводе или, боље
речено, препеве, разликује од многих
превода преводилаца који улазе у аван-
туру превођења комотно, једносмерно
преносећи сложене поетске законитости
затечене у раскораку са дилемама које
су мучиле песника ког преводе. Зато је
Миодраг Сибиновић умео да између
светова сагледа залеђе матичне културе
сваког песника препознајући дубинску
антрополошку потку на којој су се до-
грађивале или рађале нове тенденције.
Сибиновић не пренебрегава оно што
су добри песници одавно апсолвирали
у својим песмама: да се свет разминуо
са историјским смислом, да тешко бре-
ме постојања сваким даном постаје све
теже. Привид нормалности је несрећа
коју песници први виде. Сибиновић је
један од њих, јер без сумње он је пес-
ник који живи у преводима. Све то не
би постигао да није било ониричких,
интуитивних стваралачких упоришта.
Ту врсту сложености разумеју само ода-
брани преводиоци који остављају траг у
вечности на сличан начин као и песници
које преводе.
Миодраг Сибиновић осећања страха
од усамљености и неизвесности којима
обилује литература као таква преноси у
свој превод тако да и поред тамног пева
успева да пренесе и виталност која је
иманентна животу. Он није запостављао
ни песнике за које је митско-историјска
свест мерило за поједине нејасноће које
доноси савремeност. Увек се трудио да у
свом преводу очува ефекат емотивног и
драмског набоја. Морална и духовна на-
чела су била потка по којој се усложња-
вају енергија језика и емоције које су
резултат „експлозије“ метафоричких
кодова или, како је Сибиновић умео
да каже – стабљика значења. Из такве
перспективе оптимистички витализам је
извирао из позитивне скале вредносног
самеравања добра и зла где је у коначни-
ци добро нека врста врхунца. Кад таквих
могућности није било, он је у стиховима
истицао детаље и доводио их у везу са
нарастајућом енергијом метафора. Та
врста преводилачког умећа Сибиновићу
обезбеђује посебно место када је у пи-
тању вредновање његовог доприноса.
Његов огроман преводилачки опус ће
тек бити вреднован. За такав обиман по-
сао биће потребан институтски напоран
рад.
3

Јанко Вујиновић
Б Русије, где су они владали још читаве
Не да се,
Е Свеобухватни преврат су припрема-
С
али ће се дати!
Наставак са стр. 1
глагољало се овим језиком у Троноши и
Тршићу...
Е Изузевши далека иностранства, у
овим блиским туземствима, такорекућ,
домаћим – све су ме разумели. Поне-
кад и превише! Језик нисам мењао, али
Д су ме схватали! Истина, на неким стра-
нама тај језик другачије именује, као да
се његово лексичко богатство мења из-
меном назива. Можеш се ти упињати,
измишљати имена, али језик остаје оно
А областима људскога деловања, домаћин
што јесте, суштаство међусобног раз-
умевања. Брег и ливада исто значе на
Велебиту и Папуку, на Јахорини и Дур-
митору. Босна и Морава, Јадар, Тимок
и Ибар, Студеница и Бистрица, Пива и
Тара све су вам то реке и ријеке! Млеко
и млијеко! Опојно мирише мириса сено,
сијено и шјено са Златибора, Романије и
Комова. Па и птице лете са једног брега
Дрине на други бријег, а да неће реч! Ла-
ста је то, ластавица на обе обале Уне ил’
Саве! Реч не зарезује измишљене грани-
це, нема царине, не треба јој пасош! Па
и медведи са планине Таре пређу Дрину
и поврате се одакле су, својевремено, за
време братско-несретног, верског суко-
ба по Босни и Херцеговини, потпаљеног
од неких спољних држава, на ову страну
прешли. Сад се потхрањени врћу. Исти-
на, кад преплива Дрину медведу се може
рећи и медвјед, па и међед! Онако како су
говорили старији људи са ове стране Зе-
ленике, како смо некад Дрину звали, све
горе од Ужица па до ушћа Дрине у Саву.
Медвјед ту, медвед тамо!
Као што се не може зауставити птица
и вода, тако и наша вуковска реч нема
границе. Без обзира на то како тај језик
тамо именују! Иако је записао да се у
Тршићу родио и узрастао и да на свије-
ту нема љепшега мјеста од Тршића, нити
љепше земље од Србије, Вуков завичај је
далеко шири од Јадра и Подриња, па и од
Србије у ондашњим па и садашњим гра-
ницама.
Вуков је завичај – српски језик.
Током 18. века Срби су, истиче про-
фесор др Вера Бојић, пореклом са ових
крајолика, у предговору књиге Вуково
музичко наслеђе, упознали европску књи-
жевност преко такозваних посрбица,
превода са немачког. У 19. веку процес је
обрнут, управо заслугом Караџића. Тада
је свет сазнао за Србе читајући преводе и
препеве народног стваралаштва из пера
најчувенијих немачких песника тог доба
– Гетеа, Грима, Шилера, Герхарда, Талфј,
Даумера... Преведене лирске песме су
биле откриће за Европу! Инспирисале
су многе тадашње композиторе, Брамса
и Шопена, пре свих. Гете је наше јуначке
песме поредио са грчким еповима.
Није школа за свакога
Историчари књижевности увек исти-
чу да је Вук самоук. Беседник скромно
додаје да је Вук свеук. Брзоук и мудро-
ук. У детињству је, особито зими, данас,
у ери дигиталне писмености би рекли,
„слушао курс историје“. Подсетимо се –
ђед Јоксим је уз гусле „држао тај курс“
певајући о славној прошлости, о Косо-
ву. Гудио је и `ајдуцима. Уз деда Јоксима
слушао је младац и друге, чувене гусларе.
Били су то усмени часови историје. Рап-
соди су гудећи најављивали устанке за
ослобођење, буне призивали: Боже мили,
4 испред Аустрије, која ће феудалне одно-
чуда великога, кад се шћаше по земљи Ср-
бији.
Вук је знао слушати и гледати. Прва
слова је научио из неког руског буква-
ра, од Јефте Чотрића, калуђера... Од са-
мог себе! Куга у Лозници спречила га је
да заврши школу. Међутим, упорнога је
тешко зауставити! Учио је тај где год да
је био! Па и у овдашњем манастиру Тро-
ноши. Кажу, уместо да учи, чувао је козе.
Неким нашим данашњим челницима
у књижевности и култури, па и другим
не би смео поверити ни козе на чување.
Такви би читава стада, па и пасишта
продали за некакве белосветске ђинђу-
ве. А зарад једног тапшања по рамену
ил’ донације уступиће све шуме и воде!
За сићу иностраног гранта – оде сва пла-
нина! Оде гора, Чија гора Иване! Са 19
година Вука нису примили у карловачку
гимназију, јер ем је прерастао за редовно
ђаковање, ем није знао немачки. Уместо
да га то обесхрабри, даје му нову силу:
Не да се, али ће се дати. Тешко ћеш ти
упорнога поколебати, почео је да учи не-
мачки. Па и латински. Где год је боравио,
учио је. У Петрињи и Будиму, опет збира
наук. Усвајао је знања радећи, брже него
што су му та знања тумачили. Превази-
шао је многе своје учитеље. Па и Копита-
ра, по самом Јернејевом признању.
Вук није редовно похађао школу као
његови противници. Међутим, неки
његови полемички супарници самим су
школовањем, бележе историци, одвоје-
ни од „непресушне народне мудрости и
врлина“. И школа није за свакога! Неки
и – преуче!
Вуково дело је несамерљиво и непо-
мирљиво.
Устанак у култури
Многи, приљежнији од мене, одавно
су рекли да Први устанак није обичан
преврат. Није само покрет за национал-
но већ за свеопште ослобођење. Српска
револуција, како је, уз Вукову свестрану
и сваковрсну помоћ, познати немачки
историчар Леополд Ранке насловио своју
књигу штампану у Берлину 1825. Ранке и
каснији историчари образлажу – Први
устанак није буна, већ револуција. Па и
револуција у култури! По Србији земљу
да преврне / И да други постане судија!
Први устанак је друштвени, социјал-
ни и политички покрет за национално
ослобођење. Судба овога малобројног
национа је, записује још један чувени
Јадранин, Цвијић – „кућа на сред друма“.
Цвијићев народ је тако био брана од рат-
них продора Турака, почевши од битке
на Марици и Косовскога боја, па кроз
сталне буне и покрете, чиме је увели-
ко слабила ударна снага поробљивача и
тако, знатно, заустављан њихов поход ка
Европи. А после устанка, цитирајмо из-
вор, „Срби су Европу ослободили страха
од продора Турака у области преко Ду-
нава и Саве.“ Иронична је усудна, па и
неких великих сила – овај народ и дан-
данас страда не само на Косову, истина,
не од Османлија већ од исламизованих
Албанаца и њихових господара...
Устанак је социјални покрет јер су у
Србији 1830, односно 1833, повлачењем
Турака, претежно помуслимањених пра­
во­славаца, у градове, укинути феудал­ни
односи! Тако је ова тек ослобођена кне-
жевина, далеко испредњачила испред
других држава тог доба, на пример,
Недаемосв-тињемосв 20.
се укинути петнаест година касније, или
три деценије. Један од важнијих пара-
графа Сретењског устава гласи: „Ко уђе
у Србију, слободан је“.
ли и спроводили припадници национа
са ширих јужнословенских простора
– Срби из Војводине, из Босне и Херце-
говине, Црне Горе и из Србије. Присети-
Родна кућа Вука Караџића
мо се области из којих су потекли први
људи Устанка. Доситеј је пореклом из
околине Темишвара. Вук рођен у Јадру,
потомак је досељеника из Старе Херце-
говине. Петар Петровић Његош са Ње-
гуша под Ловћеном. Народни песник
буне Филип Вишњић из Семберије. По-
ета Сима Милутиновић се и потписивао
као – Сарајлија. Велика Вукова потпора,
учени Лукијан Мушицки рођен у Бачкој,
но преци му дошли од Ваљева. Претеча
Вуковог граматичког преврата Сава Мр-
каљ је из Сјеничака, Кордунаш... Али,
за разлику од ових „бојовника пером“,
већина војвода, ратника била је из тада-
шњег Београдског пашалука – из Шума-
дије, Подриња, са Мораве и Неготинске
крајине... Устанак је, дакле, објединио
Србе са свих етничких простора, из два
велика вишенационална царства, Хаб-
збуршког и Отоманског, две културне
потпуно разнородне регије, из Угарске, и
са подручја испод Саве и Дунава. Па чак
и из треће, далматинске!... Били су то,
схватљиво, потпуно разнородни круго-
ви, покаткад, међусобно супротставље-
ни. Овај из Прека, занатски и грађан-
ски је круг писане културе, унеколико
традиционалан. Одатле су нам дошле
грађанска лирика, гражданске песме,
први сликари и музичари... Друга круж-
ница је она испод Саве и Дунава, где је
уметност углавном везана за цркву или,
пак, за усмену културу, лирске и епске
песме, народну књижевност у којој је, та-
корећи све записано, па и одрази косов-
ског мита. На нешто измењеном плану
живи та косовска вертикала у Угарској
и привлачи не само песнике и сликаре,
већ и бројне припаднике који, одмах по
избијању устанка, прелазе преко Саве и
Дунава стајући под Карађорђев и Мило-
шев барјак.
Неки са сабљом, неки с пером...
Историја књижевности нас подсећа
да су културни центри овога народа
поткрај 18. и прве половине 19. века
били ван његових етничких граница.
Први значајнији центар био је Беч, где
су, поред Вука, живели, дуже или краће
време боравили, још многи „устани-
ци“ у култури, и где су објављене неке
за нашу културу незаобилазне књиге...
Потом се и српска штампарија из Беча
сели у Пешту, чиме будимско-пештан-
ска заједница добија на значају. Ту је,
примера ради, 1826. основана и једна од
најважнијих установа културе у Срба,
Матица српска, која издаје Летопис Ма-
тице српске, најстарији књижевни часо-
пис у Европи... Постојала је малобројна
но богата и национално освешћена срп-
ска заједница у Трсту. Управо ће Доситеј
Надосмес ЈанкЈо
из овога града, привучен устанком, по
сопственом опредељењу и по позиву Ка-
рађорђа, ући у ослобођени Београд. Се-
дам сати удара, Бијоград се отвара!
Потом ће се културни центри пре-
носити са севера и на југ у српске ет-
ничке области, пре свега у Војводину, у
Нови Сад, „српску Атину“. И Сремски
Карловци са седиштем Митрополије
београдско-карловачке, првом гимна-
зијом и другим установама важни су
на културној мапи. Али Карађорђевим
ослобађањем Београда постепено та те-
жишта прелазе Саву и Дунав смештајући
се у Београд и Крагујевац. Већ 1808. ос-
нована је Велика школа, коју ће извесно
време похађати и Вук. Оснивач школе је
Доситеј, први српски министар просве-
те. У наредне две-три деценије увелико
се оснивају националне културне инсти-
туције, штампарије, позориште, нови-
не... За разлику од пречанских крајева,
где је постојала извесна читалачка пуб-
лика, она се у србијанским крајевима тек
ствара... Пратимо то по „пренумеран-
тима“ на поједине књиге – на пример,
Вуков Српски рјечник има знатно више
претплатника међу „аустријским“, па и
„далматинским“, него „турским“ Срби-
ма. Временом се тај однос мења.
Рад Доситеја и Вука на културном
плану има, у ствари, исту важност као и
дејство Карађорђа и Милоша на нацио-
налном. Исто – далекосежно значење.
Истина, политичко ослобођење, дакле,
дело Карађорђево и Милошево више
ће инспирисати и утицати на балканске
народе, док ће дело културних устаника
подстаћи народе преко Саве и Дунава.
Јер слични процеси у култури и покрети
за ослобођење се јављају или су, тако-
рећи, истовремени, код Грка и Мађара,
Чеха и Словака, код Словенаца, нешто
позније код Хрвата, још касније код Бу-
гара.
У овом Устанку у култури Вук је Ев-
ропу упознао са неисцрпним народном
благом српскога народа, чију ће вред-
ност поштовати и тумачити и препева-
вати највећи песници и писци тог пери-
ода, не само Немци већ и припадници
других народа – Руси, Чеси и Словаци,
Пољаци, Пушкин, Домбровски, Штур,
Шафарик или песник Пана Тадеуша...
Обједињујући припаднике нације
из два царства, рађа се једна релевант-
на кнежевина и краљевина на Балкану.
Српски народ се тако после три и по
века, од пада Смедерева, опет усправио,
створио своју државу, ослањајући је на
средњевековне царевине и краљевине.
Оба предводника устанка, и вожд Ка-
рађорђе и књаз Милош, поред свих дру-
гих државотворних послова су, не само
обнављали запуштене манастире и црк-
ве већ подизали и нове, своје задужбине.
Имали су пред собом узор – средњеве-
ковне владаре, посебно Немањиће, који
су, примера ради, на Косову и по Мето-
хији, и у областима Македонија, подигли
стотине цркава и манастира. На жалост,
Наставак на страни 5
 Надосмес ЈанкЈо Недаемосв-тињемосв 20.
Наставак са стране 4
неке од тих православних грађевина, под
заштитом Унеска, и данас су угрожене,
под жицама, чувају их војници КФОР-а.
Хришћани у те светиње и у другој деце-
нији 21. столећа ступају уз оружану пра-
тњу међународних снага. Да се прекрсте
и воштаницу припале.
Без Вуковог инстинкта, ретке смело-
сти, још ређе упорности у обделавању
културног и језичког поља, тешко је
замислити како би се данас и овде го-
ворило. Јер, управо се у том културном
преврату кренуло од језика. Наиме, још
је Доситеј дефинисао да се припадници
једнога национа одређују по језику а не
по вероисповести. Доситеј у Писму Ха-
ралампију подвлачи да су исте нације
сви они који говоре српски језик без
обзира коју веру исповедају. Ову твр-
дњу је касније проширио и образложио
Вук у чувеном тексту Србљи сви и свуда,
одређујући све штокавце говорницима
српскога језика. Различита религијска
припадност не значи и разлику у језику.
Немац католик или протестант говоре
један језик – немачки!
Вирус самопорицања
Трудно је размрсити оно што је исто-
рија замрсила. Особито у нашим краје-
вима, међу нашим људима. Јер увек има
оних који све поричу. Негирају све своје.
Поричу и само поричу. Дух самопори-
цања је, изгледа, трајан. Интензитет се
мења, али је увек ту, тињајући. Последњи
месец-два као да поприма обрисе пан-
демије. Мало нам ковид па би и они да
мало заковиде!
Наши самопорицатељи, слушајући
налогодавце, настоје – Вуков народ мора
прошлост поборавити и заметнути, те
и ђачку лектиру очистити таквих садр-
жаја. Метлом чија је држалица у руци да-
леко од Србије помести. На ред је дошла
најостваренија збирка Десанке Макси-
мовић – Тражим помиловање. Само зах-
ваљујући побуни књижевно-читалачке
јавности, ова бисер-књига остаде у гим-
назијском програму. У збирци Тражим
помиловање смета, споран им темат Дес-
анкиног певања, ослон на српски средњи
век, опевавање и допевавање Душановог
законика. Искључивши антологијску
збирку лишиће гимназијалце историје,
Бранко Златковић
Округли сто о
Матицком
У
петак, 18. септембра 2020, у Науч-
но-образовно-културном центру
„Вук Караџић“ у Тршићу, у част
др Миодрага Матицког (1940–2020),
одржан је округли сто „Др Миодраг Ма-
тицки и вуковска упоришта“. На скупу
су учествовали др Марко Недић, проф.
др Душан Иванић, др Бранко Златковић
и проф. др Бошко Сувајџић.
Марко Недић и Душан Иванић кон-
цизно су се осврнули на необично раз-
новрстан и обиман стваралачки опус
Миодрага Матицког, какав се ретко
среће. У разуђеном и богатом делу, ис-
такли су да доминирају три области
његових научноистраживачких интере-
совања – проучавање српског усменог
стваралаштва, затим изучавање српске
књижевне периодике, као и интерпре-
тирање дела српске поезије и прозе од
Лукијана Мушицког, Доситеја Обрадо-
вића, па све до Васка Попе и Светлане
Велмар Јанковић. Осим тога, издвојили
су и његов допринос у делатностима
објављивања и приређивања књижевне
сазнања о једном од темељнијих зако-
ника европског средњовековља. Нема
себара, стражара, поклисара, удовица,
властеле, ратника, бездетница. Нема
помиловања За одбеглога роба, који, по
Душановом законику, и код цара има из-
весна права; нема помиловања за Земљу
куда војска прође... А надасве нема Цара
Душана, његових печата и повеља, нема
српског царства!..
Њима, сем Десанке, сметају још многи
– Његош, Кочић, па и Десница! Посебно
Десница, као писац једног од најостваре-
нијих српских романа 20. века, не само
због етничке припадности (Срб, па још
и племић) већ и зарад широких далма-
тинско-крајишко-славонских земаља на
којима је деловао а одакле је пре четврт
века успешно протерана/проћерана
већина његових сународника...
Самопорицатељи ових недеља
као из осињега гнезда сипају отрове што
се, ето, усред Стоног Белог града поди-
же споменик Стефану Немањи. И што
је виши од 20 метара. Они би га, некако,
под земљу!
Повести око Троноше
Недалеко од саборишта је жариште
овдашње, али и опште повести српског
народа, огњиште ту где је учио Вук, у ма-
настиру Троноша. Невелика просторна
тачка око које се шире кружнице велике,
згуснуте историје! Тамо где је светлост
свећа увек тињала а шкрипање пера било
чујно рисујући писмена, знаке који ни-
кад нису ишчезли и поред свих силних
пожара и погрома...
У Троноши се састају три воде, тро-
речје је ту, тројместо, тропрстје, састаја-
лиште, место саборовања. Кратко рече-
но – Троноша.
Ту су, употребимо израз уобичајен у
тим временима, „на ползу народа“ део
живота провела најмање три делатника,
који, по скромном суду, заслужују чита-
ве романе. Ту „троношку тројку“ чине
родословни летописац Јосиф Троношац,
и два архимандрита: Стефан Јовановић
и Георгије Бојић, страдалници.
За памћење је, па и бележење, верује-
мо, и неколико сабора/вечери која кас-
нијим значењима у историји свакако за-
служују обимне прозе. Издвојмо, опет,
три таква собрања. Први у низу је народ-
грађе, што чак у извесним подухватима
и надилази значај научноистраживачког
дела. Такође, истакли су да је Миодраг
Матицки био посвећен и антологичар-
ским изазовима, али и да је био и веома
запажен и умешан уредник бројних на-
учних тематских зборника, као и књи-
жевних часописа. Напослетку, Недић
и Иванић су нагласили да је посебно
богато и разноврсно поље делатности
Миодрага Матицког било и књижевно
стваралаштво, али које је незаслужено
остало у сенци његовог научноистражи-
вачког ангажмана.
Бранко Златковић и Бошко Сувајџић
усмереније су осветљавали одређена
поља делатности Миодрага Матицког.
Златковић је истакао значај његових ин-
тересовања за усмену народну књижев-
ност и посебно је из обимне библиогра-
фије Миодрага Матицког издвојио две
књиге: Епика устанка (1982) и Историја
као предање (1999), обе објављене у Биб-
лиотеци „Вуков сабор“, која је, нажалост,
престала да постоји. У недостатку писа-
ни сабор „на старом црквишту“ о Васкр-
су 1559. и договор о обнови манастира
уз помоћ сабраће, монаха из Папраће,
такође задужбине краља Драгутина. Ту
је и скуп 24. августа 1790. „свештеника и
кнезова рађевски, јадрански, мачвански
и азбуковачки“ на којем је састављена
молбеница коју у Темишвар, на „Илир-
ски сабор“, носи архимандрит Стефан
Јовановић. Пажњу будућих историка и
књижевника ће, надати се, привући и са-
бор/договор уочи поласка архимандрита
Стефана у Зворник „да од Турака иска
некаку проју за изгладнели народ.“ Са тог
похода се, потврђују нам сведочења али
и Вуков запис неће вратити овај претеча
Карађорђевог устанка у Јадру и Србији.
Да се не заборави „Церска битка“ зва-
на и „Битком на Јадру“, па Гучево, од­нос­
но „Битка под облацима“, ту је и Мач­ков
камен, а тек ли Колубара! А све у једној,
у години 1914.
Не треба из скорашње нам историје
занемарити ни сабор/договор у мана-
стиру пред августовски напад на Лозни-
цу 1941. Вук би тај „збор и план“ напада
за ослобођења града од Немаца свакако
„ставио у књиге“... Не би Списатељ из-
оставио описаније немачке „казнене
експедиције“ на Мачву и Јадар под јесен
исте године. Па и октобарско стрељање у
Драгинцу, са трагом – највећа хумка ра-
тара на Балкану!
Ослобођење, казнена експедиција, ве-
шање, стрељање. А све у три месеца.
Има народа који не преживи у једној
години, па ни у једном десетљећу, а неки
ни у веку, оно што Јадрани, па и Срби,
прегурају за три месеца.
Мноштво је повести око Троноше, жа-
ришта духа и пера, националних прег-
нућа, сталне тежње и борбе за слободу...
Босниш, кроатиш
На самом крају и једна анегдота.
На курсу немачког језика за емигран-
те у Диселдорфу, половином деведесе-
тих година, петнаестак је полазника.
Већина су, нормално, Турци. Ту је једна
Пољакиња, две су Рускиње, као и тројка
из бивше Југе: ликом мила тридесетого-
дишњакиња из Сарајева чије је презиме
записано у средњевековним повељама,
нешто млађа полазница из Далмације
чије је презиме истоветно презимену
них извора и развијене историографске
традиције, Матицки је увиђао компенза-
торску функцију усмене традиције која
је попримила својства усмене историје
или народне хронике. Такође, Златковић
је подвукао да је Матицки у својим мо-
нографијама показао да народна епика
превасходно настаје захваљујући даро-
витим песницима, чиме је нарушена ро-
мантична представа о народним песма-
ма као искључивим плодовима народног
духа.
Као председник Управног одбора
Вукове задужбине, Бошко Сувајџић је
устврдио да је Миодраг Матицки био и
остао главно упориште Вукове задужби-
не. Историја обновљене Вукове задуж-
бине у Београду 1987. нераскидиво је
повезана са именима академика Дејана
Медаковића и др Миодрага Матицког.
Од 1996. до 2008. био је председник Уп-
равног одбора, а после тога, па све до
смрти председник Скупштине Вукове
задужбине, којој је несебично и дожи-
вотно подарио деценије стручног добро-
вољног рада. Сувајџић је подсетио да је
Миодраг Матицки у Вуковој задужбини
1994. покренуо календар Даницу и да је
био с академиком Надом Милошевић
Ђорђевић доживотни главни и одговор-
ни уредник обновљеног Вуковог гласила.
Он је нагласио да је Матицки славу Да-
нице, најтиражнијег нашег годишњака,
прославио широм славистичког света,
нашег јунака само без онога „ј“ (ко зна,
можда су, истог корена!) и наравно, онај Б
који нам прича причу. На првом часу на
питање који језик ко говори, Сарајка, ми-
лозвучно, као из ђул-башче – „босниш“,
млађана Далматинка као из ђардина Е
зацвркута – „кроатиш“. Наш казивач,
куд ће, шта ће, узима оно што преоста-
де – српски. Троје јужних Словена – три
језика! Ни мање земље ни више „језика“.
Множе се деобом. Амеба му равна није! С
На неком од следећих часова наш ју-
нак ће дошапнути земљацима да је Reiss
– пиринач. На то ће скочити полазници
Анадолци вичући – пиринчи! Идући пут Е
земљак шапће југовићима да је Bohne –
пасуљ, скачу Турци све углас – пасуља,
пасуља! Чуди се сад лекторка Немица
како то наш јунак зна сва „три језика“. Па Д
још помало и турски. А лако се споразу-
мева и са говорницама пољског и руског.
Па ти сад види колико је добро гово-
рити српски језик!
Ма колико излазио из сенке Списа- А
теља, некако се, хтео не хтео, враћаш под
ту прешироку и предубоку хладовину
његове, Вукове, раскошне крошње...
Изговорено на Саборишту у Тр-
шићу, 20. септембра 2020. на завршној
свечаности 87. Вуковог сабора
ПОНУДА И ПОЗИВ
Удружење књижевника Србије деце-
нијама уназад има издавачку делатност.
И за 2020. упућујемо понуду и позив пи-
сцима да своје књиге, уз новчану накна-
ду, објаве под логом Удружења књижев-
ника Србије.
Нажалост, Удружење није у могућ-
ности да финансира ауторска издања,
нити да обезбеди њихову продају и дист-
рибуцију. Припрему и штампање књига
финансирају сами аутори, а у обавези су
да УКС-у доставе по 5 примерака књиге
за библиотеку објављених дела. Одлуку
о томе које ће дело бити увршћено у из-
давачки план УКС-а доноси Издавачки
одбор, а такође пише и рецензије по-
нуђених рукописа.
За детаљније информације обратити
се на тел. 011/ 2622-891 и 065/ 2622 891
или погледати на сајту Удружења.
Уређивачки одбор
где је апологетски ширио Вукове поруке
у савременом контексту. Поменуо је и да
је његово чедо Даница за младе, која је
окренута школској популацији. Сводећи
излагање, Сувајџић је констатовао да нас
је др Миодраг Матицки својим обимним
и разноврсним делом задужио да га се
вечно сећамо и спомињемо.
КОНКУРС ЗА НАГРАДУ
„ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ“
Удружење књижевника Србије, Скуп-
шина општине Богатић, Културно-об-
разовни центар Богатић и МЗ Глоговац
расписију конкурс за историјски роман
године.
У конкуренцији су романи објавље-
ни у 2019. години. Рок за пријем књига (3
примерка) је 15. децембар 2020. године.
За награду могу конкурисати романи
објављени на спрском језику издавачких
кућа како из Србије, тако и из Црне Горе,
Босне и Херцеговине, Републике Српске,
Хрватске. Такође, у конкуренцији су и
књиге српских писаца из расејања.
Књиге слати на адресу: Удружење
књижевника Србије, Француска 7, 11000
Београд, уз напомену – жири за награду
„Јанко Веселиновић“.
Удружење књижевника Србије
5

Еуђен Симион
Крај националних
култура?
Приступна беседа САНУ
И
забрао сам ову тематику, за­ин­
тригиран одређеним сту­ди­јама
објављеним пос­лед­њих деце-
нија у Источној и За­пад­ној Ев­ро­пи на
тему нације, националног иден­ти­те­та,
изазова глобализације, смр­ти књижев-
ности итд. Скоро све сту­ди­је разматрају
могућност да про­цес глобализације нуж-
но води ка уни­фор­ми­са­њу националних
култура, и на крају, ка њиховом нес-
тајању или ута­па­њу у европску културу
која не негује раз­ли­ке, већ нешто друго
– не знамо тач­но шта. Пре неког времена
издавачка кућа Lа dеcuvеrt / Pаkt објави-
ла је студију Луја Бонеа (професора по-
литичких наука, истраживача ЦНРС-а
1
- огранак за политичке студије латин-
ске Европе у Монпељеу) под називом
Крај националних култура? Политике
култура пред изазовом разноликости.
Студија се бави анализом односа између
мултикултурализма и националних кул-
тура, стањем и будућношћу културних
идентитета у процесу глобализације,
разноликошћу и правима у култури, као
и имиграцијом и политичким уређењем
културе у земљама које примају мигран-
те. Више стручњака је учествовало у овој
дебати (политиколози, економисти, со-
циолози, антрополози културе) ангажо-
вани на универзитетима у Француској,
Шпанији, Енглеској, Италији, Холан-
дији, Аустралији, Аргентини... Закључак
није превише оптимистичан. Сарадни-
ци доводе у питање будућност нацио-
налних култура.
Желећи да презентујем мишљење
књижевника (прецизније – књижевног
критичара и професора књижевности),
становника Источне Европе, и ја сам,
спремајући се за наш академски сусрет
у Београду, себи поставио исто питање.
Којим током иде национална култура у
овом – наизглед – неповратном процесу
мондијализације? Шта се догађа са јези-
ком једне нације, истовремено језиком
њене културе, укратко: са њеним иден-
титетом? Покренућу, пред вама, дебату
о бројним проблемима који заокупљају
већину нас, књижевника и уметника, па
чак и научника.
Како бих почео? Најпре идејом коју
подржава доста антрополога и филозо-
фа културе, по којој се налазимо, и то
већ неколико деценија у епохи краја или-
ти префикса пост: пост-индустријска
епоха, пост-историјска епоха, пост-
хришћанска, пост-национална, пост-
модерна па чак и пост-постмодерна. А
по питању животног духа, сви пловимо,
збуњени и нервозни у епохи европског
постхуманизма. То стање духа је Хајде-
гер предвидео 1965. године „Филозо-
фија“ – рече у интервјуу објављеном две
године касније у часопису „Шпигел“ – „је
изданхула по последњи пут (...) Филозо-
фија не може да изврши никакву директ-
ну промену, а да не наиђе на препреку у
данашњем свету; ова чињеница важи не
1 faire ?», Collège de France/Fayard, 2007.
ЦНРС – Centre National de recherche
scientifique (CNRS) – Национални центар за
научна истраживања
6 Editions de Minuit, 2005.
само за филозофију него и за све што би
се подвело под људска размишљања и
тежње. Једино Бог нам још може донети
спас (...); улогу коју је филозофија до сад
играла је преузела наука. Филозофија
Еуђен Симион
се„– сматра Хајдегер – „разложила на
појединачне науке. Место филозофије ће
преузети технологије информисања...“
Ни научници нису оптимисти, физи-
чар и филозоф Иља Пригожин, доби-
тник Нобелове награде, пише у студији
под називом Крај извесности, да се да-
нашњи свет води „динамиком нестабил-
них система“. To значи да је динамика до
сада била одређена детерминистичким
законима, а од сада њоме доминирају за-
кони вероватноће. Ми, дакле, живимо у
физичком и друштвеном свету, сачиње-
ном од „расипљивих структура“ - каже
физичар и филозоф – у нестабилној
равнотежи неизвесности, несигурности,
промена и вероватноћа. Човек ту има
прилику да гради свој пут у ограниче-
ном простору, прелазном простору, који
раздваја некадашњу детерминистичку
концепцију (у којој нема места за креа-
тивност) и идеју Бога „који баца коцки-
це“, каже Пригожин, то јест, нестабилни
свет, свет случајности где више нема
места за разум.
Уколико је то тачно, ни култура (људ-
скост) не може остати нетакнута. Она је
такође вођена „динамиком нестабилних
система“ она подједнако пролази кроз
тај „крај извесности“. То је разлог више
за забринутост теоретичара и социолога
књижевности. Читам у књизи скоријег
издања (Збогом књижевности), есејисте
Вилијама Маркса „Од краја XIX века“ –
пише он – „књижевност не ради ништа
друго сем режирања сопствене смрти.
Самоубиство у најави? Можда! Али, ми
знамо да, се такве најаве на сав глас ретко
обистине“.2 Други теоретичар (Антоан
Компањон), који је, пре неколико година
најавио да је демон књижевне критике
уморан, и да би га требало послати у ста-
рачки дом, у свом уводном предавању на
Колеж д Франсу, 2007. године подржава
2 [Издање Фламарион] Editions Flammarion,
[Вилијам Маркс : Збогом књижевности],
William Marx, «L’Adieu à la littérature. Histoire
d’une dévalorisation, XVII – XX siècles», les
ПредрагДо-вићрагДо 2020. Надосмес
теорију да књижевност XXI века режира
сопствени крај и изводи „дуго и спекта-
куларно самоубиство“3. Цветан Тодоров,
теоретичар формалистичке школе, ко-
ординатор, заједно са Жераром Женеом,
часописа Поетика, објавио је, такође
2007, манифест са пророчанским насло-
вом Књижевност у опасности4 у коме
отвара теме: аутореференцијалне књи-
жевности, метода књижевне критике,
тираније књижевне теорије, предавања
књижевности у школи, као и доминант-
них идеолошких позиција у интелекту-
алном животу друге половине XIX века
и горућих питања нашег века: питања
формализма, нихилизма и солипсизма.
Три елемента која су лишили књижев-
ност њеног смисла, су јој донела, изне-
нађујуће или не, у исто време спас и на-
чинили је крхком. Спас који су учењаци
дуго и споро спремали. Крах који је, још
једанпут, најављен и подједнако темељно
спремљен. Тодоров који је имао удела у
тој акцији, сада покушава да спасе шта се
спасти може.
Ако Цветан Тодоров и Антоан Ком-
пањон, не прихватају смрт књижевности
и покушавају да пронађу решење за из-
лаз из кризе, други есејисти, моралисти,
социолози, антрополози сматрају да је
изумирање књижевности неминовно и
покушавају да одреде његове узроке и
последице. Узроке проналазимо дале-
ко, изван саме књижевности, корен зла
се налази, кажу они, у систему у коме
савремени свет живи. Ришар Миле5, на
пример, врло је изричит по питању те
могућности. Његова размишљања дово-
де у питање: либерални политички сис-
тем, стварање политике Европске уније,
доминацију медија, цинизам издавача,
социјалне и културолошке хијерархије
(лажне, катастрофалне) итд. Он забри-
нуто гледа „мрачни поредак“ данашњег
света. Он искрено верује да дух: нихи-
листа, формалиста, верника, деклиниста
проживљава дугу и чудну зиму, а исто
сумња и када су у питању: „социолози,
периферијалаци, професионални диси-
денти“. „Деклинисти“ су, по Шпенглеру,
они који већ цео један век најављују пад
Запада. Њихова основна идеја је да учес-
твујемо у „слабљењу вертикалне компо-
ненте у корист хоризонталне“, другачије
речено: учествујемо у стварању осредњег
духовног стања, општем паду вредности,
на крају: ми живимо, сви, у свету који је
изгубио смисао за имање смисла, свету
који је лишен духовности.
Даме, Господо,
Ово су питања на која бих волео да
одговорим у овом излагању, почевши од
теоретичара цитираних у даљем текс-
ту и њиховим узбуњујућим мишљењи-
ма о ситуацији у садашњој култури.
Мишљења која, понављам, нису ни изо-
лована, ни лажна, или барем нека од њих
то нису. Она изражавају једно заједнич-
ко стање духа, како на Истоку, тако и на
Западу, иако су њихови аргументи (узро-
ци) различити. Запад оптужује хоризон-
талност меритократије и пад вредности,
Источна Европа још увек није залечила
болести тоталитаризма од којих је па-
тила скоро пола века. А таман када је
ушла у режим слободе, Источна Европа
је постала подложна другим болестима...
Ради се, дакле, о озбиљној кризи, кризи
мисли, кризи морала, кризи писања у
3
[Aнтоан Компањон : Књижевност ради чега
?]; Antoine Compagnon, «La littérature pour quoi
4
2007
5
Richard Millet : Désenchantement de la
littérature, Gallimard, 2017
ЈанкЈо
правом смислу речи (када се ради о књи-
жевности). Криза (прва, озбиљна криза)
која потиче из саме књижевности. Често
говоримо о процесу општег губитка кул-
турног идентитета. Да ли је тај процес
изазван медијима? Да ли је сама књи-
жевност својим солипсизмом, форма-
лизмом и ужасним нихилизмом облико-
вала ту велику кризу свести и тај велики
расцеп између књижевности и читалаца
наше постмодерне епохе? Истина је да
испод свега наведеног постоји једна ог-
ромна криза морала света и времена у
коме живимо, за почетак, сам човек је
данас дефинисан од стране антрополога
као производ негативности. Он је изгу-
био своје корене, вредности европског
хуманизма, па чак и своју веру - као што
је говорио Малро пре три-четири деце-
није човеково искуство може да одреди
његову свест.
Треба признати да, чак и ако изузмемо
ту општу панику којом одише „Књижев-
на Република“, под оваквим условима,
књижевност је изгубила нешто суштин-
ски битно: снагу завођења, своје читао-
це, она је смањила интензитет својих по-
рука, и као кобну последицу тога, изгу-
била своју улогу у друштву. Тодоров све
то анализира крајње луцидно као што
сам већ рекао, а и што се може видети
из наслова његовог дела, са осећајем да
се књижевност сада налази у опаснос-
ти. У праву је, његове бриге су стварне.
„Формализам“ чију је теорију развио и
сам врло успешно практиковао, на крају
је довео до формализације целокупне
књижевности. Уколико је књижевност
формализована, од ње је заправо одузета
живописност, узбуђење, суштина. Умес-
то онога што један роман треба стварно
да буде, другим речима приповедање о
људској судбини и приповедање о свету
који нас окружује, роман је постао при-
поведање о роману. Сви смо поздравили
(ја такође) ову промену основних пра-
вила књижевности. Данас видимо да ро-
ман који говори о сопственом стварању,
уместо да нам каже шта се догодило са
Маркизом која излази у град у пет сати
поподне, у ствари нам не говори ништа
значајно. Ништа осим чињенице да се
роман огледа до бесконачности, као
Нарцис, у мирној води. Читалац, пошто
је схватио о чему се ради, упада у досаду
и напушта аутореференцијалну епику,
експерименталну самољубљиву, а уједно
и солипсистичку и нихилистичку епику.
Даме, Господо,
Зауставићу се овде. Претходно цити-
рани аутори – а и многи други – говоре
још и о другим невољама: полако нес-
тајање књижевних критичара, све сведе-
нији број читалаца књижевности, напад
„потрошачке“ културе, култура некулту-
ре (порнографија и непримерен садржај)
промовисани у медијима, доминација
културолошког новинарства над естет-
ском критиком, редак и све сиромаш-
нији аутентичан културни програм, ис-
тицање културно-забавне индустрије,
и на крају, уместо једне културе разли-
читости, ми под утицајем интернета и
нових технологија, како у Европи тако
и у свету, припомажемо забрињавајућој
униформисаности националних кул-
турних дела... У којој мери је тај процес
заиста присутан и опасан? Није ли овде
реч, можда, само о паници у интелекту-
алним круговима? Нова паника у мору
других? Знамо јако добро да је овај тип
апокалиптичког пророчанства одувек
био присутан у прошлости и да ће нас-
тавити да постоји и убудуће. Идеја кри-
зе у култури је стално присутна, чак и у
Наставак на страни 7
 Надосмес ЈанкЈо Недаемосв-тињемосв 20.
Наставак са стране 6
време процвата културе. Можемо рећи
да је култура увек у кризи и да ће увек у
кризи и бити.
Враћам се на претходно постављено
питање: да ли припомажемо нестанак
националних култура? Да ли је наука
застала у еволуцији у преласку са детер-
министичких закона на законе верова-
тноће? Да ли се књижевност полако и
спектакуларно убија, као што сматрају
наведени есејисти? Да ли сви живимо,
на Истоку и Западу, у свету расипљивих
структура? Да ли смо већ закорачили у
„динамику нестабилних система“ као
што каже Иља Пригожин? Да ли при-
суствујемо сахрани „људскости“? Да ли
је заиста тачно да је књижевност мртва,
природа је мртва, и да се већ неко време
национална култура спрема да одумре
под притиском тријумфа глобализације?
Пре свега, шта се дешава са нацијом да-
нас? Да ли нација чува своје значење и
улогу у неминовном процесу глобали-
зације, као што често кажемо? Уколико
је то тачно - а рекло би се да јесте - која
је улога националне културе и уколико
таква улога постоји у данашњем свету,
шта можемо да урадимо да је заштити-
мо? Укратко: Да ли глобализација (или
мондијализација како је зову Французи)
поштује разлике (које одржавају култур-
ни идентитет једне нације) или их уни-
формише, то јест уништава?...
Даме, Господо,
На ова питања постоје, верујем, три
типа одговора:
а) Алтерглобалисти верују да су горе
постављена питања с правом поставље-
на и да се одговор крије у самим питањи-
ма: процес глобализације брише разли-
ке, особености националног идентитета
– саме нације су у опасности; уметничко
дело је постало производ подложан за-
кону тржишта; држава више не штити
културу и она је принуђена да се сама
сналази, култура губи на брзини и прес-
тижу, естетски критеријуми више не
функционишу као што би требало, а
ако они не функционишу потрошачка
култура „се боље прода“ на тржишту (и,
наравно, донесе значајну материјалну
добит) док аутентичан културни садр-
жај попут лепе, тешко приступачне и
(превише) захтевне девојке остане без
мужа. Један пример да је хијерархија
вредности данас потпуно изокренута,
изопачена, нејасна, пример је цитиран од
стране бројних забринутих коментатора
да је Хари Потер продат у три милиона
примерака за 24 сата, а да је добитник
Нобелове награде за књижевност, роман
Клода Симона, у периоду од две године
продат само у двеста примерака. По-
ред тога, национални језици су такође у
опасности; енглески језик (lingua franca)
преовладава, „мали“ језици све више и
више западају у потешкоће. Њихова бу-
дућност је врло несигурна, поједини ис-
торичари језика кажу да од шест хиљада
језика који се данас говоре у свету, за две
или три стотине година опстаће само
три: кинески, шпански и енглески....
б) „Интернационалисти“, поборници
мондијализације (умерена пацифистич-
ка грана) верују да је узбуна алтергло-
балиста лажна. Лажна је, јер Европска
унија за основу има поштовање културо-
лошких разлика, а својим законима шти-
ти националне традиције, националне
језике, индивидуалност и креативни дух
сваке нације. Програм Европске уније
базира се на култури културолошких
разлика, јер једино ове разлике одржа-
вају разноликост и богатство европске
културе.
с) На крају, постоји и трећа, најради-
калнија, тачка гледишта на ово питање.
То је тачка гледишта глобалиста (соци-
олога културе, политиколога, културо-
лога, књижевних теоретичара и нарав-
но политичара) који кажу да појам на-
ције има окрњено значење и да су пој-
мови национални и национализам – у
најмању руку сумњиви и да су изгубили
смисао који су имали у XIX веку. Стога
их треба избацити из језика европских
демократа. Време нација је прошло, и
да бисмо постали добар Европљанин
Радомир Андрић, Миљурко Вукадиновић, Еуђен Симион
и Дејан Мастиловић (с лева на десно)
и добар грађанин света, требало би да
се одрекнемо својих корена, традиција,
локализама, укратко: одрећи се нацио-
налног суверенитета. Речи суверен и
суверенитет су такође постале опасне
речи.
Политичка тачка гледишта, која је по
мени потпуно погрешна и контради-
кторна вредностима европског хумани-
зма. Оставимо теорију по страни, али
погледајмо ефекте ове теорије у сфери
културе. Шта можемо видети? Видимо
да:
Много људи, поготово младих, сматра
да је језик на коме се изражавају (ма-
терњи језик) постао недовољан, па га
према томе треба напустити. Да бисмо
били познати, потребно је да пишемо на
језику који је широко заступљен. Очиг-
ледно да говоримо о енглеском. Уколико
то не урадимо ми смо изгубљени, нико
нас не познаје, затвореници у сопстве-
ном језику и менталитету.
И још:
- Видимо да нас традиције и нацио-
нални митови спречавају да будемо до-
бри Европљани. Дакле, они морају да
буду демистификовани, напуштени.
Онај који настави да их негује и користи
представља прошлост, конзервативни
поредак, слабост... Чека га ништавило.
- Последњих година видимо да се ра-
ширила – у Источној Европи такође –
теорија америчког порекла која налаже
да се вредност књижевности не огледа
само у књижевном делу, већ да књи-
жевност треба да буде светска (world
literature). Суштина ове теорије је да
књижевност више не мора да се схвата
као израз националних традиција, нити
да се естетски оцењује. Не, књижевност
треба оцењивати на основу идеолошких,
етичких, социјалних вредности које нам
преноси. Ово су интернационалне вред-
ности. Нација је мање битна по овом
схватању, напротив нација (дакле: језик)
само маргинализује дело, искључује га
са светске сцене. Укратко, у овој теорији,
више није битна чињеница да је наста-
ло ремек-дело (у естетском смислу) већ
да роман говори о проблемима мањина,
феминизму, хомосексуализму, дискри-
минацији итд. Сходно томе, епоха књи-
жевности као књижевности (базираној
на вредностима националне духовности
и естетике) је завршена; већ смо зако-
рачили у епоху књижевности као одра-
за света (дефинисану својом снагом и
универзалним идеолошким дометима).
Закључујемо: национална култура нема
више будућност...
Даме и Господо,
Констатујем да у оваквим истражи-
вањима ретко учествују стручњаци Ис-
точне Европе и да културе које су ис-
кусиле 50 година тоталног идеолошког
режима нису обухваћене анализом.
Они који су писали и бавили се истра-
живањем у време тог режима, спознали
су, на њима својствен начин, феномен
идеолошке глобализације и интерна-
ционализма бољшевичког типа. Не знам
шта други мисле, али за мене то нису
пријатна сећања. Нимало. Наравно, не
мешам различите теме. Данашњи про-
цес глобализације је другачији и имаће,
без сумње, другачије последице. Желим,
ипак, да вас на ово подсетим, јер источне
културе улазе у процес данашње глоба-
лизације већ оптерећене великим трау-
матичним искуством. За моју генерацију
заиста је било важно да можемо да нађе-
мо, 60-их година, националне вреднос-
ти и вредности европског хуманизма,
вредности које су биле под претњом или
комплетно негиране од стране јединс-
твене идеологије и лажне методе једин-
ственог стварања (социјални реализам).
То је разлог наше сумњичавости данас
по питању брисања разлика и идеје свет-
ске књижевности (world literature).
Понављам: Крај националне књижев-
ности? Нестанак књижевности? „Де-
клинизам“ духовних вредности Европе?
Надам се да ће нас ове катастрофе зао-
бићи, но ипак треба остати на опрезу.
Нарочито ми, на Истоку. Наше културе
нису још увек, поготово у неким облас-
тима, спремне да се суоче са агресивно-
шћу глобализације. Сматрам да највећа
опасност вреба од губитка заинтере-
сованости за аутентичну културу (без
обзира на њено порекло и облике) и од
најезде медијске некултуре. Могуће је да
су управо ови фактори, истичем, више
штетни него ослабљена економија и по-
грешан анахроничан елитизам Европе
првих деценија XX века.
Да резимирам, национална култу-
ра, данас а ни у будућности, не може
да промовише острашћени локализам,
номбрилизам, изолацију, јер уколико то
чини она се дисквалификује, удаљава од
света, недостаје јој дух времена, ризикује
да упадне у бескрајну колотечину. Она не
треба, искрено, и не може (осим по цену
да постане бескорисна по културу сопс-
твене земље) да у исто време запостави
националне обавезе. Већ сам цитирао
неколико радова из области друштвених
наука на тему: језика, историје, колекти-
вног морала, духовних традиција итд.
Ове вредности представљају факторе
стабилности и показатеље идентитета у
историји једног народа. Свет око нас се
брзо мења, реформе се надовезују једна
на другу, идеје - као што сам показао -
често се мењају (оно што је данас на сна-
зи може сутра постати застарела и ос-
поравана идеја). Европски писац, аутор
теорије апсурда (наравно, Ежен Јонеско)
писао је пре три-четири деценије да је
данашњи традиционализам јучерашња
авангарда, и да ће данашња авангарда
бити сутрашњи традиционализам.
Када сам се спремао да напишем овај
кратак говор, читао сам есеј Тијерија д
Монбриала – нашег колеге и саборца –
недавно објављеног у часопису Рамзес.
Одлична студија о данашњој ситуацији
у Европи и свугде у свету. Најпре запа-
жам да аутор није нимало оптимисти-
чан. „Ако изузмемо Брегзит“ - пише он
- и његове последице по питању европ-
ског идентитета, чланови Уније су осуђе-
ни да поново преиспитају цену смисла
једне творевине које опстаје, али једва,
по инерцији“. Динамика месечара (...)
Са друге стране, ја и даље сматрам да
би нам структуриран заједнички начин
размишљања по питању нашег европ-
ског пројекта дозволио да напредујемо
у потрази за идентитетом неопходним
у сваком погледу [...] Исти принципи
би морали да важе и за ствари које овде
нису изречене...(...) Европљани почињу
полако да се буде; морају се усудити да
преусмере ток којим се тренутно иде.
А ако је тако, ако Европа показује да
је узнемирена, ако је европска динами-
ка, динамика месечара, и ако ипак треба
наставити са размишљањем, на структу-
риран начин, о нашој будућности; какве
прогнозе можемо да имамо о будућности
наше националне културе? Рецимо (или,
исправније, надајмо се) да ће национална
култура – као институција – опстати, као
што је опстала црква у постмодерности
првобитне постмодерне. Очигледно, она
мора да одржава корак са временом, али
не би требало да се одрекне својих тра-
диционалних обавеза. Наведимо их још
једном: прва – суштинска – јесте да она
мора да штити све што представља иден-
титет и вредности њене земље, почевши
од језика све до моралних, духовних и
научних вредности. Неопходно је да се
она синхронизује, али не превише, да
се демократизује, али опет не превише,
како не би изгубила своје обележје, своју
приврженост, или још горе претворила
се у синдикат барона интелигенције који
међусобно размењују части и титуле.
Национална култура се не глобализује
јер – уколико би то учинила – нестала би,
а са њом и нација која ју је створила. Она
се синхронизује, она се не глобализује.
Као закључак, верујем да национална
култура има и имаће будућност. Услов за
то је да увек буде спремна да се одупре
провокацијама времена које је констант-
но у кризи из нама непознатих разлога.
Превод са француског: Ана Симић
7

И
Сима Пандуровић класик у
З Није писао песме у прози.
незаслуженој сенци
К ну студију Интегрална поезија (1920) у
Њ којој је заступао, на трагу Љубомира Не-
И која није желела да се утопи у импреси-
Ж (поводом шездесетогодишњице смрти)
Д
Е књижевних дела.
рагиша Витошевић назвао је по-
В четак двадесетог века када је о
Н српској лирици реч „златним
веком“. Исто су тврдили и Предраг Па-
Е лавестра, Миодраг Павловић, који тај
период описује као „време највишег
просека наше песничке писмености,
Б време највеће концентрације песни-
ка трајније и трајне вредности“, и Леон
А Којен. Издвојили су као кључне четво-
Ш рицу песника: Јована Дучића, Милана
Ракића, Владислава Петковића Диса и
Т Симу Пандуровића. У последње време
има, помало стидљивих, покушаја (чини
И то, на пример, Јован Пејчић) да им се
Н рано преминули Милутин Бојић при-
дода. Споменута четворка чинила је два
Е пара лирских Диоскура: Дучић – Ракић
и Пандуровић – Дис. Најпре су двојицу
првоспоменутих наши критичари вред-
носно равноправно третирали. Потом је
Дучић издвојен као најзначајнији песник
читавог тог „златног“ периода. Уследио
је обрачун тада младе међуратне песнич-
ке генерације посебно са њим, а после
Другог светског рата и општи са читавом
четворком, да би, захваљујући најпре
чувеној Антологији српског песништва
Миодрага Павловића, Дучић био „кан-
дидован“ за, уз Попу, најзначајнијег пес-
ника српског песништва уопште. Ракић,
који је био у незаслуженој сенци, тек у
последње време (захваљујући највише
Којену и Пејчићу) из ове почиње да из-
лази и да се узима за други лирски пол
тог периода.
Песничке коцкице се другачије на-
мештају обрати ли се пажња на тематску
и метафоричку раван. Тада је Пандуро-
вић ближи Ракићу, а Дис Дучићу. Ако је
опште прихваћено како је Дис који ко-
рак, када је о симболици и понорности
песничких слика реч, одмакао од Ду-
чића, за прву двојицу песника претпо-
ставља се да делају не само истовреме-
но, већ и равномерно. Разлике су можда
мале, али нису нипошто занемарљиве и
наши критичари су их сасвим прецизно
уочавали.
Зоран Гавриловић је писао: „ … оно
што је, врло специфично и оригинално,
живело у Ракићевој поезији – песимизам
и страх од смрти – развило се код Пан-
дуровића у бујан и отрован цвет. (…) …
док је код Ракића мера између рационал-
ног и емотивног била веома складна, код
Пандуровића је она поремећена у корист
првог пола“. Миодраг Протић је овако
„кориговао“ то становиште: „Песимизам
Пандуровићев, и када је са мало емоција,
никада није конвенционалан у мотиви-
ма, нити као мисао делује конвенцио-
нално.“
Предраг Палавестра је покушао да
упореди Ракићев и Пандуровићев пе-
симизам (и једном и другом су наши
критичари управо њега узимали за њи-
хов заштитни песнички знак) овако:
„Ракићев песимизам био је означен као
херојски, мушки, стоички песимизам
јаких који трпе болове и недаће жи-
вота. Пандуровићев песимизам био је
гробљански и нихилистички, погашене
8 кића…“, Ракић као „аристократ“ а Пан-
Душан Стојковић
наде у овај и овакав живот, али са отво-
реном слутњом другог и друкчијег прос-
тора и са смислом за пун и срећан живот
душе. Онде где је Ракић нашао места за
иронију, Пандуровић је налазио патос“.
Закључује, приказујући овог песника у
својој Историји модерне српске књижев-
ности: „Песимизам у исповедној лирици
Симе Пандуровића није био празан и ја-
лов; био је горак, али бременит и плодо-
носан тако да означава важан лук у мос-
ту од модернизма ка авангарди“.
Као што су поетика Дучићева и Ра-
кићева биле антиподне, и оне Диса и
Пандуровића су се разликовале. Ако је
Дис певао метафором, Пандуровић је
то чинио метонимијом. Ипак, најбоље
Пандуровићеве песме делују као да су из
снова извађене, но и над њима бди не-
дремовно око Логоса.
Често се посезало за одредницом
„бодлеровац“ када се о песнику о којем
размишљамо писало. Уочавале су се,
међутим, нијансе у критичарским про-
ценама. Гавриловићу је Пандуровић
„прави бодлеровски негатор и ирони-
затор“. Миодрагу Павловићу, пак, наш
песник није у правом смислу те речи
бодлеровац пошто се клони „агресивног
гађења“ карактеристичног за францус-
ког претходника. Радомиру Константи-
новићу он је „`Бодлер` кога чита Скер-
лић…“ Радован Вучковић, у Авангардној
поезији, пише о бодлеровској „екпреси-
онистичкој гротесци“ која се да наћи у
песмама Пандуровићевим и Дисовим.
Антун Густав Матош је писао о ду-
бини Пандуровићева песништва. Ова-
ко је „портретише“: „Сугерирати мутна
душевна стања као `песме без речи`,
сликати без обичног сликања, цртати
јасне нејасности, бојадисати само црном
бојом – уметност је тешка и необична
као рад гравера, када једном бојом иза-
зива цијело шаренило живота“.
Миодраг Павловић је написао чи-
тав низ огледа којима је „пропратио“
песништво песника које је у своју ан-
тологију српске поезије укључио. Када
пише о Пандуровићу, задржава се само
на његовој „Светковини“ за коју тврди
да је „једна генијална песма“. По њему,
„Пандуровићева интроверзија-регре-
сија је један од најдоследнијих психо-
лошких ставова које смо у поезији има-
ли“.
Радомир Константиновић је свој есеј
о Пандуровићу у вишетомној „енцик-
лопедији“ Биће и језик, у часописној
верзији ове књиге изашлој у Трећем про-
граму Радио Београда насловио „Мала
парализа Симе Пандуровића“. По њему,
баналност Пандуровићевих стихова, за
разлику од оне присутне у Дучићевим
и Ракићевим, је „безизлазнија од њихо-
ве, а његово очајавање у њој такво да му
није дозвољавало да мистифицира себе
као господина дучићевског естетизма
или горде (и горко-ћутеће) ракићевске
господствености у патњи“. Он пише и
следеће: „Веома често, и веома упадљи-
во, Ракић одјекује у Пандуровићу, па чак
и тако да многи Пандуровићеви стихови
делују као слаба и убогаљена верзија Ра-
ПредрагДо-вићрагДо 2020. Надосмес
Сима Пандуровић
дуровић као „декадент“ само су „лице
и наличје истог душевног искуства“,
„Пандуровић је песник апсолутне ре-
дукције…“, а „симболистички тренуци
у материји Пандуровићеве песме су као
оазе усред океана…“.
Дошао је тренутак да се ови оштри
ставови ублаже и покаже шта је то што
песника о којем пишемо чини једним од
незаобилазних у читавој српској пое-
зији, препознатљивим од прве.
То је, пре свега другог, његова морална
усправност. Он није био прилагодљив,
компромиси га нису задовољавали. Др-
жао је до свог става и када је био по-
грешан. Ни пред ким се није клањао и
стоички је трпео последице. Они који
су били много активнији током немачке
окупације Београда прошли су без оз-
леде, а он је боравио у затвору: остао је
слободан, иако је у затвор смештен, како
је иронично рекао Слободану Пенезићу
Крцуну који га је у овоме посетио, после
ослобођења.
Његова Антологија најновије лирике
часописа Мисао била је директан атак на
тада актуалну поезију. То му, међутим,
није сметало да издвоји и објави у њој и
неколике песме које су биле у самом врху
тада савремене српскохрватске лирике,
попут „Тишине, буре и чежње“ и „Повра-
тка“ Велимира Живојиновића, „Песме о
сунцу и Београду“ Тодора Манојловића,
„Строфе“ и „Шта сањам и шта ми се до-
гађа“ Иве Андрића, „Покошене ливаде“,
„Стрепње“, „Пролетње песме“ и „Предо-
сећања“ Десанке Максимовић, „У ора-
шју“ Хамза Хуме, „Visie Madonnae Guidi
Reni“ Гвида Тартаље, „Немоћних трзаја“
и „Змије“ Ненада Митрова, „Жене“ Јеле
Спиридоновић Савић, „Молитве Бого-
мајци за рабу божју Дору Ремебот“ Тина
Ујевића, песама „Свете недеље“, „Плач
матере човекове“ и „Човек пева после
рата“ Душана Васиљева, „Песме фруле“
и „Трубе“ Момчила Настасијевића, на
пример.
Ракић је „окончао“ своју Књигу која
има само шездесетак песама. Јован Ду-
чић је одабрао сам песме које је признао
за своје у Сабраним делима. Дис није
имао потребе (н)ишта да редукује. Сима
Пандуровић је на самртничкој постељи,
заједно с Божидаром Ковачевићем, при-
редио избор песама, који је штампан у
оквиру едиције „Српска књижевност у
сто књига“ Матице српске и Српске књи-
жевне задруге, и прогласио га коначним,
ЈанкЈо
захтевајући да се одбачене песме никако
не прештампавају и узимају за његове.
Једини је од значајних наших песника
његових савременика био и књижевни
теоретичар. Написао је веома значај-
дића, конзервативну теорију песништва
онизму већ је заговарала научност про-
цене и оцене и књижевног стварања и
Ракић је написао само неколико по-
зоришних критика. Дучић је аутор из-
врсних есеја о Војиславу Илићу, Влади-
миру Видрићу, Борисаву Станковићу,
Петру Кочићу, Исидори Секулић, Иву
Војновићу, Алекси Шантићу, Иву Ћипи-
ку… Сима Пандуровић има, поред спо-
менутог естетичког огледа Интегрална
поезија, студију о Богдану Поповићу и
читаву серију критичких текстова (о
Змају, Вељку Петровићу, Шантићу, Све-
тиславу Стефановићу, Скерлићу, Богда-
ну Поповићу, Његошу, Massuki, Васиље-
ву, Крклецу, Дису, Матошу, Крањчевићу,
Ракићу, Ђури Јакшићу… , на жалост,
и памфлетских о Крлежи или Растку
Петровићу).
Био је врсни преводилац Шекспира
(треба се сетити његовог полемичког
рата са Светиславом Стефановићем који
је преводио истог класика), Расина, Мо-
лијера, Ростана, Маривоа, Жида.
У први мах, тадашњи млади писци,
у београдској „Москви“, прихватају га
као оног ко је њихов предводник, али то
кратко траје, пошто је његово песнико-
вање готово пресахло а авангардно које
је почело да буја из њихових песама и
прозе постајало нешто са чим се он није
могао сложити и против чега ће се, вео-
ма бурно и оштро, побунити.
Био је, иако му се то у довољној мери
не признаје, попут Дучића и Диса, један
од првих наших симболистичких песни-
ка. Нимало случајно, написао је бодле-
ровску песму „Везе“, као и једну под на-
словом „Симболи“. И не само њих.
Најразноврснија и најособенија му је
метрика када је о песницима српске мо-
дерне реч.
Ђорђије Вуковић истиче како „опко-
рачења, инверзије и отежана синтакса
чине ову лирику напрегнутом и удаља-
вају је од обичне благозвучности.“
Постоји као њена приметна каракте-
ристика гомилање апстрактних појмова.
Такође и мноштво туђица и прозаизама.
Комбинује материјално с нематеријал-
ним, односно конкретно с апстрактним
(ево неколиких примера: крила снова,
крило душе, скелет бића…)
Један је од најколоритнијих наших
песника. У његовим стиховима, као у
Тракловим, доминира плава боја. Плави
су му: облаци, вода, животиње, звезде,
небо, обале, пут, ноћ, спомен, срећа, цвет
љубави, врт жеља, језера мисли, свод
сећања, илузије, будућност.
У песмама откривамо присуство свих
чулних сензација. Многобројне су си-
нестезије.
Поред алитерација и асонанци, честе
су и ономатопеје.
Речи-теме, пре свих других, су: ве-
тар (и ветрић и вихор), звезде, ноћ, гроб,
душа. Основно годишње доба ових песа-
ма је јесен.
Доминантан придев је блед. Такви су:
зора („Са својима“), звезде („Пут“, „Мрт-
ви пламенови“, „У изнуреном осећању
једном“), сећање („Болесно пролеће“), је-
сен („Јесења свечаност“), сумрак („Илу-
зија дуга сећања и наде“, „Тишина“), наде
(„Стари мотив“), висине („Тишина“),
Наставак на страни 9
 Надосмес ЈанкЈо Крајрнцио-лхкрнцио 20.

Наставак са стране 8 пејзажи“), Сањиво дише мелодија нова, Бошко Сувајџић

контуре земних ствари („Мртви пламе-
нови“), мир („Мртви пламенови“), она
(„Њен одлазак“), завеса („Карикатуре“),
сета („Карикатуре“), прошлост („Од-
блесци“), мртваци („Немир мртвих“),
цвеће („Истина“), дани (Исто), месец
(„Крај лампе“, „Лутање“), стаза („Ватре
спасења“), јутро („Чести тренуци“), сјај
(„На каменој клупи“), немар („Немир“),
предвечерје („Предвечерњи пут“), душе
(„Родна груда“). Бледолик је крин („Мрт-
ви пламенови“), убледеле су звезде („Три-
логија“). Хоризонти мисли су блеђи
(„Промена“). Релативно чест је и глагол
бледети.
Симболички набој носе многобројне
синтагме Пандуровићева песништва:
вихор луд, мириси душе, јесен увела, бо-
лесно пролеће, луд ветар, мртви априли,
лепи несрећни дани, лепа туга, дебео
снег, горка јесен, дубоко вече, срце про-
зукло, мрак живота, танки зрак, бели
мир, мртво небо, старост оловна, сећање
сиво, добре смрти неме, ћелав месец,
млаз златне зоре, уморне траве, дисање
ноћи, узбуђене звезде, бакарни месец,
крила страшног мрака…
Једнако важи и за песничке слике: Не-
беса канда отворише груди („Са своји-
ма“), И ветар пева поезију смрти (Исто),
Далеко звезде издишу над сводом (Исто),
Моју стару рану од живота („Потрес“),
Хигијена несећања вида / Мој буновни сан
(Исто), Видим малу парализу, – / Знак
последњи грознице живота (Исто), Данас
је живот само ружна мрља („Алилуја“),
Наше душе наши су пејзажи („Наши
/ Звук другог света, и ја живим њиме
(„Мртви пламенови“), Поклопац неба
сандук нек нам буде (Исто), Замрзнут
месец укочено гледа („Северна ноћ“), Јер
свет је тужно, преорано гробље („Сум-
рачне тежње“), Јер свако зло, најзад, себе
једе, суши (Исто), кад се гране / мог жи-
вота полако, тихо суше („Судбина“),
пљушти киша оштрих зрна („Војнички
растанак“), А земља од кише и од крви
пишти. // Преци ће се наши из гробова
дићи / За последњу борбу! (Исто).
Најпровокативније су следеће компа-
рације: А наде клону к`о богаљи кљасти?
(„Бели мир“) и На зло што режи као пас
на алци („Писмо пријатељу“).
Дијалошке су песме „Теза“ и „Будући
дијалог“.
Једино је Пандуровић догурао до сти-
ха Остав`те ме. – Ја ћу радо кретен
бити у својој песми „Мртва јесен“ коју
је, додуше, „прецртао“ када је коначно
издање својих песама складао, али који
је остао записан, и упамћен, као једна од
највећих мисаоно-песничких провока-
ција читаве српске поезије.
Најбоље, несумњиво антологијске пе-
сме Пандуровићеве су: „Ми, по милости
божјој, деца овога столећа“, „Траг време-
на“, „Јамби о свршетку“, „Песма таме“,
„Без мотива“, „Сенке“, „Мртви пламено-
ви, IV“, „Родна груда“, „Одблесци“, „Везе“,
„Потрес“ и „Светковина“. Посебно, по-
следње две. Сасвим довољно да се види
како је он незаобилазни песник лирике
којој припада који се никако превидети
не сме. Прави класик исте.
Бити Србија
Бити Србија. Она што, као јесен, долази преко њива.
Она која памти.
Бити киша и ветар, и змија, и сунце што опија.
Бити Србија. Бити мати.
Бити Србија где су гробови постојанији од камена,
дух од егзамена.
Градови празнији од егзодуса, сан од Хоруса.
Бити интервал – божји размак. Мит – изглачан звездани
басамак
по коме силазе Аргонаути.
О крсту, висити попут оклембешеног урлика.
Бити слика:
дах, којим душа излази из покојника –
анђела рика.
Бити живот, и када живот протиче без смисла,
и јесен, кад је јесен пребачена преко рамена.
Бити зрно, и када не клија,
нож, и кад не убија –
бити Србија.
Узети шаку земље и насути је у амбар жита,
у бескрај, у рафове свемирских колонија.
Бити наћве,
хлебни покров, исфлекан од сунца и од вина,
после даће.
Бити дрво, јасеново дрво, на истоку.
Даљина, кобалтно-плава, ултрамарин – сјај
у оку.

Бити небо, и звезде, пришивени звончићи,

Ранко Павловић Златним концем из којег вире тракасти
кончићи.

Исидорин плес вјетра Бити вода: оджуборити у мокру пукотину

на Фрушкој Гори
... писаћу на језику који има ритам
споре игре, као плес ветра који се
стално преображава.
Исидора Жебељан,
компонујући музику на 78. Псалам
на Фрушкој гори
Планинска тишина у ноте слијеће
као ластавице под топле кровове,
док композиторка призива прољеће
да ведрином боји симфоније нове.
Уљуљкана јулом, Фрушка гора сања
шумама њеним како псалми расту.
Виолински концерт у шумору грања
тек је прелудијум за будући наступ.
А вјетар у крошњи кинеског јавора,
док увјежбава тиса партитуре,
треперењем пита: Гдје је Исидора?
Исидора гдје је, то анђели знају,
ал’ сад их не питај, јер сви редом журе,
да не стигну касно на концерт у рају.
4. октобар 2020.
Слушање тишине
Ослушни тишину. Тек ако чујеш
шта ти шапуће, постаћеш потпун човјек. томе како се композиторка преточила у звуке
Онај који не слуша тишину,
осушен је јаворов лист
што на грани дочекује први снијег.
Само у тишини громко одјекује
твоја мисао, само у тишини
чујеш поруке Невидљивог.
Исидора Жебељан
Апсолутна тишина
Апсолутна тишина је кћи Великог праска,
савршена је и има спирално тијело.
Она ништа не чује и ништа не види,
храни се одјеком своје нечујности.
У апсолутној тишини чују се само
зуј Васељене и жубор властите крви.
Ко спозна апсолутну тишину,
спознао је неизрециву Творчеву Ријеч,
и њему ништа више не треба,
јер ће слушати оно што другима је сан.
Напомена:
Дубоко ме потресла вијест о прераном одла-
ску у вјечност Исидоре Жебељан. Њено дјело
остаје и потомцима наших потомака, свједо-
чиће о непролазности истинских умјетничких
вриједности, о божанској снази надахнућа, о
који ће свевремено жуборити васељеном,
У ауторском тексту, док је на Фрушкој гори
компоновала музика на 78. Псалам, спомињући
кинески јавор и тису што су је поздрављали
кроз прозор, написала је како учи да слуша ти-
шину.
Једноставно сам морао да напишем сонет о
томе, а овдје му придружујем још двије пјесме
о тишини, које сам написао прије десетак, од-
носно пет година.
испод древних вресишта –
бити ништа.
Бити суштина.
Чардак пун пшенице, меда и масла,
бардак вина.
Бити зло.
Кад те посеку, не пасти на тло.
Бити кестен, распукнут у ватри.
Бити клаун, у циркуској шатри.
Бити мати.
Бити пепео, прстохват пепела између палца и кажипрста,
Бити црква, и молитва, и крст, бити виша од крста.
Бити шака
мекиња
набрекла од чворова и жила, дрвена као брекиња.
Бити светиња.
Бити поље, са покошеним рукама, као пшеница.
Бити страшило, надевено дроњцима и сламом, место лица.
Бити убица.
Размакнути видике, као стативе разбоја.
Бити Србија, златокрила: од свих достојнија.
Моја.
Бити лађа, врх пене, и кад су све лађе потонуле,
бити спас, на таласу, за децу и за жене, (и за мене),
и цркве оронуле.
Бити Србија. Она што, као јесен, долази преко њива.
Она која памти.
Бити киша и ветар, и змија, и сунце што опија.
Бити Србија. Бити мати.
.
Крушевац, 13. 09. 2020.

9

Р Зорица Лешовић Станојевић
Е СВЕЧАНО ОТВОРЕНИ ПЕСНИЧКИ ТРГ И ПАРК И ДОДЕЉЕНЕ „ПОВЕЉЕ
МОРАВЕ“ НА 20. МЕЂУНАРОДНИM МРЧАЈЕВАЧКИM ПЕСНИЧКИM СУСРЕТИMA
Споменик поезији: од античког
П М. Маринковић, Сергеј Главјук, Гане То-
О
амфитеатра до нашег гувна
Р це Србије и члан Управног одбора УКС,
Т Награђени су песници Братислав Р. Милановић и Милош Јанковић, обојица домаћи
аутори и Ранко Прерадовић, песник из Бања Луке из Републике Српске
Н
А дана Лучић Лалић, секретар УКС из Бео-
акон наступа изворне певачке
групе „Стари помељари“, која
сваке године оплемењује сус­
Ж страних песника.
рете старом мрчајевачком химном „Мр-
чајевци, моје родно село“, у недељу, 27.
А септембра, на Крстовдан, свечано су
отворени јубиларни 20. Међународни
мрчајевачки песнички сусрети. Да би
истрајавање у неговању песништва и
манифестације која је 2014. године прог-
лашена културним догађајем од значаја
за Град Чачак, било утемељено у овом
делу Шумадије за будуће године инфра-
структуром, за ову прилику Град Чачак
је подржао изградњу Песничког трга,
амфитеатра и Песничког парка у дво-
ришту ОШ „Татомир Анђелић“ у Мр-
чајевцима. Симболичним пресецањем
црвене врпце Песнички трг су отвори-
ли у име Града Чачка и Владе РС мла-
ди народни посланици Милица Дачић,
Биљана Јаковљевић и Душан Радојевић.
Сусретима је присуствовао и Милорад
Јевђовић, градски већник. Добродош-
лицу овогодишњим лауреатима, доса-
дашњим добитницима „Повеље Мора-
ве“ и позваним гостима, у редукованом
издању Песничких сусрета због познате
епидемиолошке ситуације, пожелео је
идејни творац и уметнички руководи-
лац сусрета Луне Левајац.
Аутор знака или лога Мрчајевачких
песничких сусрета који се налази на за-
стави, плакатама и у централном делу
Песничког трга је професор Радомир
Левајац. Израду натписа манифеста-
ције од месинганих слова који домини-
ра Песничким парком, а налази се на
зиду школе, даровали су Вера и Бобан
Марковић. Изградњом Песничког трга
и парка руководили су Љубиша Спасо-
вић, шеф градилишта, Милош Чекано-
вић као надзорни орган, обојица учени-
ци мрчајевачке школе, а реализацију до
краја извела је фирма „Вибет“, све то уз
подршку председника МЗ Радослава Бо-
гићевића. Директорка мрчајевачке ОШ
„Татомир Анђелић“ Весна Јевђенијевић
за ту прилику је компоновала химну Мр-
чајевачких песничких сусрета коју је пе-
вала Катарина Ђокић. Свима њима, као
и заслужним појединцима, установама
и медијима, Луне Левајац је уручио при-
годна, јубиларна признања са називом
„Моравски извор“.
– Ово јединствено здање, неће
бити посвећено само песницима и
песништву, него и деци која ће ову ин-
фраструктуру моћи да користе свако-
дневно за своје програме. У сарадњи са
замеником гра­до­начелника Владаном
Милићем, процењивали смо да ли да
ове године манифестацију одложимо
или је одржимо. Пошто се програм су-
срета највећим делом одвија на отворе-
ном простору, усагласили смо програм
са здравственим препорукама и закљу-
чили смо да је прихватљиво да одржимо
манифестацију са 40 људи. Веома нам
је значајна подршка Града Чачка коју
имамо у реализацији сусрета – рекао је
присутнима Левајац, подсетивши да је
10
за досадашњих 19 година кроз Песнич-
ке сусрете прошло 3.160 домаћих и ино-
Отварајући Песнички трг и парк Ми-
лица Дачић је подсетила да је и она, као
што су и многи међу дародавцима ових
сусрета, билa ђак управо ове школе.
Подсетила је Милица да је у протеклих
20 година срела и понела много дивних
успомена на грандиозна имена српске
литературе, али и ствараоце из света,
захваливши им што су својим при-
суством обезбедили трајање, континуи-
тет и квалитет манифестацији, ма у којој
форми се она одржавала. Пожелела је да
сусрети трају још два пута толико. Ис-
тичући да је школа, коју успешно води
директорка Весна Јевђенијевић, епицен-
тар сусрета, које здушно подржава, као
и месна заједница. Милица Дачић је ис-
Ранко Прерадовић, Братислав Р. Милановић и Милош Јанковић (с лева на десно)
такла да је град препознао вредност ове
манифестације основане 2001. године,
као што је препознао и друге вредности
у Мрчајевцима, најављујући да ће ускоро
бити откупљена кућа академика Тато-
мира Анђелића и сачувана као културно
добро у овој средини.
Радомир Андрић: место за лепе беседе
– Многи песници су уградили своје
стихове у ове сусрете, али посебна је
част што смо сви ми постали и Почас-
ни грађани Мрчајеваца. Ја то увек волим
да истакнем, али наравно, захваљујући
свим овим људима овде, посебно Луне-
ту Левајцу и његовој Деси, Вељу, Јевђу и
свим домаћинима који су нам отворили
своје домове и указали гостопримство.
Неки људи су, нажалост, отишли пре-
рано преко високог брега, и Перо Ми-
лошевић, и Тићо Живковић, и Стеван и
Милован Баралић, Зоран Видојевић, и
Миленко Д. Јовановић и Гојко Вујино-
вић, сви су Мрчајевчани и прилика је да
их се свих сада сетимо. И многих људи
који су овде дошли из света и одавде по-
нели своје стихове, благодатне речи о
нама. Са нама више нису и добитници
„Повеље Мораве“: Слободан Ракитић,
Добрица Ерић, Петар Пајић, Љубинко
Јелић, Адријан Паунеску из Румуније,
Гане Тодоровски из Македоније, Љубо-
мир Левчев из Бугарске и Гжегож Ла-
тушински из Пољске. Мени је част што
сам свих ових 20 година ту са вама. Зах-
ваљујући свим овим људима овде је ве-
лики труд уложен, ту је и наш свештеник
Ђорем који пише. Лепа је традиција што
посећујемо сваке године цркву Светог
Петра и Павла, Обренов гроб, раније
Недаемосв-тињемосв 20.
смо ишли и на Мораву, све је то леп до-
гађај за оне који дођу у Мрчајевце. Ову
награду даје река Морава и зато се зове
„Повеља Мораве“ и да смо смишљали,
не бисмо могли дати бољи назив овој на-
гради. Дакле, сви смо награђени од Мо-
раве. Овај чин овде може бити антички
амфитеатар, али нека врста гувна, где су
се људи скупљали, беседили, разгова-
рали - рекао је, поред осталог, Радомир
Роко Андрић и додао да је ово знак да
се, захваљујући подршци Града Чачка и
овдашњих мештана, у овој нашој Србији
нешто лепо догађа.
Награђени „Повељом Мораве“:
Братислав Р. Милановић, Милош
Јанковић и Ранко Прерадовић
На јубиларним 20. Међународним мр-
чајевачким песничким сусретима, у не-
дељу, 27. септембра, додељене су „Повеље
Мораве“ новинару и песнику, актуелном
уреднику Књижевних новина Братисла-
ву Р. Милановићу, песнику Милошу
Јанковићу, заменику председника УКС,
обојици као домаћим ауторима и Ранку
Прерадовићу, песнику из Бања Луке, Ре-
публика Српска, као иностраном канди-
дату, узимајући у обзир епидемиолошке
околности и немогућност традиционал-
ног окупљања иностраних писаца на
међународним сусретима у Београду.
Признања и новчани део награде свако-
ме појединачно уручили су млади народ-
ни посланици из Чачка. Председник МЗ
Радослав Богићевић свим лауреатима
уручио је и традиционалне Повеље поча-
сних грађана Мрчајеваца.
О овогодишњим добитницима „По-
веље Мораве“ одлучивао је жири који
је радио у саставу: Милован Витезовић,
председник жирија и УКС, Радомир Ан-
дрић, Срба Игњатовић, др Зорица Арсић
Мандарић (сви су добитници „Повеље
Мораве“) и Луне Левајац, у име органи-
затора манифестације. Поред афирми-
саних аутора, награде ће бити додељене
и младим песницима, ученицима основ-
них и средњих школа, учесницима кон-
курса.
Пригодном беседом на Илијаку обра-
тио се први добитник Повеље, Радомир
Андрић, дугогодишњи председник Удру-
жења књижевника Србије, а међу доса-
дашњим добитницима налазе се имена
чак шесторице председника ове најста-
рије књижевне асоцијације у земљи и
то су: академик Матија Бећковић, Алек-
сандар Петров, Слободан Ракитић, Срба
Игњатовић, Радомир Андрић и актуелни
председник Милован Витезовић. Међу
Надосмес ЈанкЈо
добитницима „Повеље Мораве“ били
су и Љубивоје Ршумовић, Перо Зубац,
Добрица Ерић, Слободан Ракитић, Иван
Негришорац, Селимир Радуловић, Адам
Пуслојић, Новица Соврлић, председник
Удружења књижевника КиМ, Радован
доровски и још двадесет пет песника.
Јубиларним сусретима присуство-
вали су и Живорад Ајдачић, генерални
секретар Културно-просветне заједни-
Бранкица Јанковић, повереница за рав-
ноправност у Влади РС, Дејан Мастило-
вић, директор ИК „Филип Вишњић“ и
заменик председника Надзорног одбора
УКС, Видак Масловарић, члан УО, Гроз-
града и многи други.
На Илијаку овековечена 42 имена
Овогодишњи, 20. Међународни мр-
чајевачки песнички сусрети били су
посвећени свим досадашњим добитни-
цима престижног књижевног признања
„Повеље Мораве“. Са овим сусретима на
Песничкој стени на Илијаку овековече-
на су 42 имена најзначајнијих домаћих и
иностраних стваралаца који су задужи-
ли српску књижевност.
– Од првих сусрета, одржаних 2001.
године, са 35 песника, прошлу, 2019. го-
дину, заокружили смо са 3.160 учесника,
међу којима су били афирмисани песни-
ци, али и велики број писаца поезије и
младих аутора - истакао је Луне Левајац.
На Песничкој стени, као трајном обе-
лежју и симболу манифестације, која се
на имању породице Игњовић налази од
2003. године, пред којом песници тра-
диционално током сусрета говоре своју
поезију, са овогодишњим лауреатима,
налазиће се 42 имена, међу којима су 23
домаћа и 19 иностраних песника.
На 20. Сусретима додељене су и на-
граде ученицима који су се јавили на
конкурс. Награде је доделила Надежда
Танасковић, писац за децу. Прву награ-
ду освојила је Меланија Вучинић, другу
Михајло Вучићевић и трећу Милица
Радовановић, сви ученици мрчајевачке
основне школе.
Признање „Моравски извор“
Јубиларне захвалнице под називом
„Моравски извор“ су поред свих наведе-
них добили и: градоначелник Чачка Ми-
лун Тодоровић, заменик градоначелника
Владан Милић, председник Скупштине
Игор Трифуновић, посланица Милица
Дачић, директорка мрчајевачке основне
школе Весна Јевђенијевић, дародавци
Вера и Бобан Марковић, најстарији међу
присутнима Жико Видојевић (92) из
Катрге, отац Воја Видојевића „Вибета“,
хармоникаш, Вељо Поповић, иноватор
Милун Тошић, градски већник Мило-
рад Јевђовић, судија Зорица Миливој-
чевић, уредница Књижевног програма
Дома културе Милкица Милетић и Дом
културе Чачак, Зорица Лешовић Ста-
нојевић, новинар и главни уредник „Ча-
чанског гласа”, Милољуб Петровић и ТВ
Галаксија 32 и Мишули Петровићу пост-
хумно, ТВ Телемарк, „Вечерње новости“
и већ наведени учесници изградње Пе-
сничког трга и парка.
На сусретима je представљен и Збор-
ник одабране поезије у коме су са по пет
песама и краћим биографијама пред-
стављена 42 лауреата, а приредили су га
Луне Левајац и Радован М. Маринковић.
Значајну улогу у доношењу свих одлука у
вези програма Песничких сусрета имао
је Одбор који својим решењем именује
градоначелник Чачка Милун Тодоровић,
а који су чинили: Игор Трифуновић,
председник, Луне Левајац, заменик пред-
седника и чланови: Милкица Милетић,
Бобан Марковић, Весна Јевђенијевић
Милојко Калосеровић и покојни Гојко
Вујиновић.
 Надосмес БожиБд Крајрнцио-лхкрнцио 2020.

Зорица Лешовић Станојевић ви званичници, такође препознала, и то

ме посебно радује, јер обећава још мно- Р
го добре поезије и још много песничких
ЛАУРЕАТИ „ПОВЕЉЕ МОРАВЕ“ О РЕЧИМА КОЈЕ СТВАРАЈУ СВЕТ дружења за памћење – наводи Милош
Јанковић. Е

Дубоко орфичко наслеђе Ранко Прерадовић, Бања Лука,

Република Српска
Опсесија без које се не може
П

моравских простора Ранко Прерадовић објавио је 24 књиге,

од чега 18 поетских и 6 прозних; превођен
је на 10 светских језика, а 2003. године
објављена су Прерадовићева изабрана
О

Р
дела у четири тома. У Мрчајевцима није
Песници добитници јединственог и јединог међународног признања које додељује Удружење први пут, а на Илијаку се нашао међу зна-
књижевника Србије и Књижевно друштво Мрчајевци – „Повеља Мораве“ на јубиларним чајним именима српске књижевности. Т
– Свакако да људима у мојим годинама
20. Међународним мрчајевачким песничким сусретима оставили су своја размишљања награде и не морају да значе много. Међу-
о стваралаштву, природи којом одјекују стихови, смислу писања, моћи речи и дубоким тим, сви смо ми на свој начин осетљиви А
коренским поривима да се са песмом на овим просторима рађа и умире... и свака награда дође као један мелем на
рану, као једно лијечење, за све оно што
је у животу урађено и шта се прешло. Ја Ж
се заиста осећам као Мрчајевчанин, из
Братислав Р. Милановић простог разлога, што су овде и у Чачку
мртво, односно, да могу да покрену мртве веља Мораве“ има своју посебност иска- моји велики пријатељи и добри другови. А
Нама је песма суштина постојања ствари и да оживе оно што је неживо. То зану у више појавности, од којих је можда
Друштво које постоји овде и које орга-
На питање како се осећа један Мора- је працивилизацијска тема, Орфичка, о најважнија та да је названа по најсрпскијој низује ове сусрете и Књижевна заједница
вац који је добио награду „Повеља Мора- којој је нарочито Бранко Миљковић пи- српској реци. Ту је и тај величанствени „Васо Пелагић“ из Бања Луке, још су 2000.
ве“, а при том је четири деценије провео сао и у својим теоријским текстовима и камен на Илијаку, „Песничка стена“, који године почели сарадњу. Објавили смо
у новинарству, у Радио Београду, објавио на коју се наслањао у својим песмама. То свему томе у вези са наградом даје заиста два зборника поезије учесника сусрета,
шеснаест књига поезије, од чега дванаест значи да смо ми наследници Орфеја, јер неку монументалност, некакав призвук по десет пјесника из Крајине и Мораве.
на српском, четири на италијанском (два код нас све почиње и све се завршава пе- вечности, у камен утиснутости. Награде Примајући ово признање и гледајући
издања), енглеском, румунском и маке- смом, ништа не може без песме, нити колико је мојих пријатеља на плоча-
донском, роман и књигу прича. У при- радост, нити жалост. Чудом не могу ма стијене на којој се име уписује,
преми су Милановићеве две књиге књи- да се начуде народи у Европи, чак и ја сам заиста пресрећан, и морам
жевних критика, књига прозе и збирка нама блиски, зашто ми певамо у сва- да кажем да сам први добитник тог
поезије на бугарском језику, Братислав Р. кој прилици и шта нама значи песма признања из Републике Српске.
Милановић каже: – а песма је нама суштина постојања, На питање по чему издваја ове су-
– Не знам колико ћу живети да све то и то се овде посебно осећа. срете, Ранко Прерадовић каже:
завршим. Много сам се бавио и књигама Имена награђених песника ове- – Ово су непосредни сусрети,
других аутора. Волим да читам; волим ковечена су на Песничкој стени на најљудскији што се може код нас
да пишем о прочитаним књигама. Не Илијаку. На тој стени, каже, има дос- догодити. Морам да кажем да је ово
верујем да један песник може боље да се та изузетних пријатеља, али му је нај- мрчајевачко књижевно дружење
осећа него када добије награду коју му до- фасцинантнији Адријан Паунеску из изродило, не мали број веома зна-
дељује његов завичај. Мрчајевци нису мој Румуније. А на питање зашто се пише чајних писаца, али видим нове, који
завичај, нисам ту рођен, али Морава је поезија, каже: ће сигурно наставити тамо где ћемо
наш завичај, јер на простору који покри- – Зато што не умем да радим ништа морати стати ми у нашим годинама.
вају три Мораве постоји земља Србија. друго. Најтеже ми је било када ми је Награђени „Повељом Мораве“: Ранко Прерадовић, Лично мисли да је невероватно да је
Чак и реке које припадају моравском сли- то питање поставио Тадеуш Ружевич. Братислав Р. Милановић и Милош Јанковић Чачак ово подржао, јер једноставно
ву – и оне су Морава... А у Србији је мало Ишао сам на Варшавску песничку је- чачански књижевни круг је био по-
простора који не припада том сливу. Мо- сен и хтео да направим с њим интервју нису потврда нечијег талента, врло чес- мало љубоморан на оно шта је у Мрчаје-
рава је наш крвоток. Цвијић је одлично за „Књижевне новине“. Отишао сам код то. Али, то је нека друга прича. Најкраће вцима рађено. Сад је то надрасло ту при-
дефинисао разне типове народа на Балка- њега у Вроцлав, чекао сам га за једним речено – осећам се поносно – истиче Ми- чу и сад смо сви једно и то што пишемо
ну. Моравски тип је у нашој садашњој др- столом у хотелу „Европа“, одмах смо се лош Јанковић. – Мотиви мог стихотво- и што нас повезује, не може бити боље и
жави доминантан. То смо сви ми, као што препознали и рекао ми је: – Прво ћу ја вас рења су различити, од религијских, ду- друкчије него тако. Зашто сам ја још по-
Добрица Ерић каже у једној својој песми: нешто да питам, а онда ви питајте мене ховних, мисаоних, патриотских, љубав- носан на ову награду? У Србији, на нашу
Сви смо ми овде помало род. Где год да се шта год хоћете. Питао ме је исто то, и од- них… Живот, у својој укупности. Узора, велику несрећу, врло је тешко пјеснику из
сретнемо у Србији – прича Милановић, говорио сам му исто као вама. А онда ме нарочито оних које никада нећу стићи ни Републике Српске остварити се, некако,
а у наш разговор убацује се мудри Роко је питао нешто много теже и опасније, а досегнути, има много, и међу нашим пес- као да нас не примају за своје, а ја сам свој
Андрић: – И наш покојни пријатељ Петар то је – А мислите ли да умете да пишете ницима и у светском песништву. Ценим животни и стваралачки вијек започео
Пајић у чувеној песми „Србија“ каже: А песме? Ја сам му рекао врло самоуверено везани стих, његов сам заточник, мада, у Београду, у великом листу „Младост“,
из сваке српске главе, теку мутне три – Мислим да умем, насмејао се и рекао не бежим ни од тзв. слободног, „белог“ чији сам дописник био из БиХ. Дакле, не
Мораве. – Сад ме питајте шта год хоћете. – У стиха, али ипак, предност дајем рими. можемо се дијелити, ми смо један народ,
У изузетност и квалитет ове манифес- детињству сам већ знао да ћу се бавити Мислим да је руска поезија највећа и један свијет и једни друге морамо знати
тације, на којој је био и када је први пут писањем, хоће ли то бити песме или про- најзначајнија у светској књижевности. У поштовати.
одржана, давне 2001. године, сврстава и за, или текстови о туђим песмама, то тад српској поезији, то су, углавном, песници На питање шта му значи то што пише
специфичан осећај који је доживео када нисам знао. Сад све то радим. Али све између два рата, и они рођени до 1960. каже да је скоро немогуће одговорити.
је говорио своју поезију на гробу Обрена има везе са песмом. Проучавам смисао, ми представљају узор, или су ми сродни у – Али покушаћу... Почео сам писа-
Пјевовића. суштину и разлоге: зашто постоји песма? начину мишљења и певања. Има их мно- ти као млад и надобудан, и несвестан о
– У Радио Београду сам провео цео А она је суштина израза људскога бића, го, да их не помињем поименце, јер ћу си- многим стварима. Ушло је то у човека као
свој радни век. Тамо сам морао да се су- она вербална. Постоји и она друга, исто гурно неког ненамерно изоставити. Пи- једна опсесија без које се не може. Ја, као
срећем и са нашом изворном народном тако суптилна, а то је музика. Али музика сао сам и кад нису, како ви кажете – сви човек у поодмаклим годинама, кад ми
музиком и са оном која је на њој настала. има свој језик... То су две уметности које писали. Имам превише година, ипак, да више и није до тог да пишем, кад ми дође
Тако да сам одлично знао шта раде народ- извиру директно из човековог разума и се сада мењам. Писање је мој живот. Пи- једноставно морам да напишем пјесму,
ни певачи или текстописци, или рецимо, његових емоција. шем – живим, жив сам. Врло једноставан књижевну критику, неку прозаиду, јед-
наивни песници, такозвани Орфеји међу Милош Јанковић одговор – кажа наш саговорник. ноставно је то ствар навике. Моја супру-
шљивама на овом простору Србије, јер – Не знам да ли ми је то што сам „мр- га Стевка и Десанка Максимовић су биле
их је највише било овде: Мрчајевци, Гру-
Пишем живим, жив сам чајевачки зет“ помогло или ми је, до сада, врло блиске. Имам гомилу писама која
жа, Шумадија, затим Пожаревац и тај Ове, 2020. године, Милош Јанковић одмагало, када је у питању ова песнич- смо разменили моја породица и Десанка,
део Мораве. Овде постоји специфичан каже, обележава и приватни, мали, лич- ка награда. Сигуран сам, без шале, да и ми је и дан-данас држимо за породич-
песнички дух, и то није случајно. Овде ни јубилеј. Пре 35 година, 1985, објавио није допринело томе да будем награђен. ног пријатеља који је ту негде с нама. То
постоји једно дубоко Орфичко наслеђе је своју прву збирку песама, док у овој, А Међународни мрчајевачки песнич- су јединствене личности. То су људи који
које иде далеко у прошлост. Наш антро- слављеничкој, потписује своју 91. књи- ки сусрети су, својим дводеценијским живе оно за шта су се определили и у
полог, највећи кога смо имали, већи од гу, такође, збирку песама, које је углав- трајањем, доказали да су једна озбиљна, том свом истрајавању праве велике ства-
Чајкановића и Тихомира Ђорђевића, ном и писао. Имам и десетак прозних врло професионално и квалитетно ос- ри, као што је овде Радомир Андрић, а у
Милан Будимир, који је истраживао бал- књига, две књиге есеја, и још понешто. мишљена и устројена манифестација, Чачку Радован Маринковић, он је чудо.
кански простор и знао 17 језика, дошао је Као најзначајније своје рукописе издваја која је постала и међународно респек- Много је људи одавде који су много дали
до закључка да је народ који овде живи књигу песама под називом Небесник, као табилна. Цео тим, са господином Луне- књижевности и сигурно је да им вријеме
огромном својом већином староседелач- својеврстан препев Житија светих, да- том Левајцем на челу, успео је да нешто неће остати дужно.
ки. Наравно, пос­то­је досељеници преко кле, књигу духовне поезије, а када је реч што је имало локални карактер прет-
Дунава и Саве у ово подручје Мораве, о прози, то је књига приповедака Трош- вори у престижан фестивал, на коме је
али тај староседелачки народ је заправо ковник. част учествовати, а још већа част и успех
наследник Орфеја. А то је веровање да пе- – Свака награда има свој спецификум овенчати се наградом. Мислим да је то и
сма и реч стварају свет и да оживљавају и све су различите, по много чему. „По- локална самоуправа, Град Чачак и њего- 11

К
Срба Игњатовић
Њ
О породици, у
И
Ж времену прелома
Е Чедо Недељковић: Тамо или овамо, Сигмапревент,
В
Врњачка Бања, 2019.
Ч
едо Недељковић је – посведочује
Н
његова биографија – прозаист
наклоњен „великој форми“, дакле
А ке куће у Рујну као гнезда у којем ће се
роману. Тамо или овамо је његов шести
објављени роман; дело, да одмах нагла-
симо, посве мотивски забављено оним
што се, уобичајено, подразумева под
К појмом свремености. Књижевна теорија
нас, међутим, подсећа да је савременост
Р заправо незавршена садашњост. Неш-
то недокончано и, по природи ствари,
И изазовно. Подложно загонетењу и одго-
нетању, наслућивању и сваковрсним, не-
Т извесним „пројекцијама“… Биће ускоро
овако или онако, а можда уопште и неће
И бити!
Сам наслов дела у први мах се чини
К да је срочен управо у знамену таквих
нагађања и претпоставки. Ствар стоји
А ипак другачије: прецизно значење на-
слова читаоцу ће се одбравити - отвори-
ти када романескни заплети поодмакну
и јасно се профилише актуелна дилема
овдашње (школоване и нешколоване)
младежи – где живети, где потражити
егзистенцијалну срећу. Да ли је боље гра-
дити будућност негде тамо или се осло-
нити на корене, одлазити у свет а потом
се враћати овамо?
Да не буде забуне: Недељковић, прем-
да се не клони ни партија поприлично
дискурзивно интонираних, није писао
роман „с тезом“. Разлистао је, једнос-
тавно, судбине и становишта бројних
својих јунака, нарацијом се, а покадш-
то и дијалошки и монолошки дотакао
означене оквирне „теме“, али је расуђи-
вање и просуђивање, како налаже сама
природа уметничког дела, па и романа,
или романа поготову, наменио/оставио
читаоцу.
Тако је настао овај „породични ро-
ман“. Ризикујући да будем индискретан
навешћу део ауторовом руком исписане
посвете (на дарованом примерку). Чи-
ним то зато што је реч о Недељковиће-
вом поетичком исказу суштаствено та-
чном и, чак, аутоаналитички релевант-
ном.
Он гласи да је ово „књига о породици,
њеној снази, кризама, сукобима, хармо-
нији и дисхармонији, о свему помало“.
Изузетно тачно! А оно „о свему пома-
ло“ заправо и јесте роман. И то не у сми-
слу преостатка, сувишка, већ захватања
у разноличје – кроз преплете наратив-
них нити, ликова, судбина...
Развијену и разуђену фабулу, као и
множину ликова (породично или прија-
тељством „увезаних“) могуће је, препри-
чавањем, наравно, репродуковати. На
њеном челу, у оној споменутој савреме-
ности – незавршеној садашњости су
Ђурђија и Негослав Челикић, именова-
ни још као Ђурђа и Шарл (надимак по
обожаваном Де Голу).
Челикићи, сходно оном латинском
nomen est omen, нису тиква без корена. А
корен је тамо, на Рујну, о чему ће посве-
дочити и породична хроника, мали „ро-
ман у роману“, сачињена Негослављевом
руком и намењена потомству (да се не
заборави!).
12
Наравно да је ово једно стандардно
романсијерско „лукавство“: како бити
наративно економичан, сажимати, кра-
тити „експозицију“. (И, свакако, увек је
боље када се такав „уметак“ нађе негде
око средине штива – како Недељковић
чини – но да оптерети уводне партије
претварајући се у разглабање.)
Челикићи, Ђурђа и Негослав, предо-
чени су као складан пензионерски пар.
Изродили су децу, стигли и унуци, живи
се просечно, ни боље, ни горе. Пензио-
нерска бонаца у Београду, на Дорћолу, у
близини Бајлонијеве пијаце.
Уз збитија о живљењу породице Че-
ликић – родитеља, деце и унука – плету
се и мале паралелне „сторије“ о прија-
тељима, комшијама, познаницима. Међу
њима посебно место припада припове-
дању о дечаку Срећку – Несрећку и ње-
говом псу с необичним именом Машан.
Ова „паралелна прича“ начин је да се
тема љубави и њеног свеколиког зна-
чаја отвори на особен начин. Заправо
уз „штим“ посебно драг руским класи-
цима: запостављени, невољени дечак
усмерио је љубав ка своме псу, пас му је
пуном мером узвратио, а онда ће се у ту
причу укључити и деликатни а осећајни
Негослав, умни посматрач чијем запа-
жању ништа не измиче.
И тако, како у наведеном аутопоетич-
ком исказу вели сам аутор, тече живот,
искрсавају мање кризе и размирице,
удаљавају се једни од других и изнова
проналазе у свакодневици ближњи и
они удаљенији, све док бриљантни мате-
матичар, унук Јовица, заједно са својом
Тањом, не добије јединствену шансу:
стипендију на престижном Колумбија
универзитету за рад на докторској ди-
сертацији.
По оцу Душану, Негослављевом сину,
Јовици ваља да се одлучи за „карту у јед-
ном смеру“. Запад, Америка, материјал-
но благостање... ваља да буду трајан Јо-
вичин циљ. Фамилија, његова Тања, а
поготову деда Негослав мисле другачије:
треба ићи, али се и вратити! Дом је тамо
где су корени, а успех се може досезати
и у завичају.
Клонећи се препричавања, споме-
нућу само да, у исходу, „побеђује“ Него-
слављева (и Тањина) страна. Јесу важни
ПредрагДо-вићрагДо 2020. Надосмес ЈанкЈо
корени, али је важно – као да нам шерет- вице Челикића који ће револуционисати
ски поручује аутор – шта ти и твоја бу- информациону технологију.
дућа мисли!
Вратио се дакле Јовица, засновао
породицу, Негослав је постао и праде-
Информациона технологија је, да-
кле, премрежила свет и, у неку руку, по-
ништила дилему да ли бивати тамо или
да. Захваљујући дигиталном јединству
– повезаности света и настајућој елек-
тронској цивилизацији – Јовица је, у
домовини, победио, постао материјално
овамо (овде). Занимљива теза с којом се
донекле можемо сложити. Донекле, али
не и у потпуности. Јер питања која се
потом отварају, поименце о трансху-
независан, чак ситуиран. Помогао сес- манизму, о вештачкој интелигенцији,
три, ослободио оца ноћне море да ће му о истискивању људског бића из произ-
пасти на терет, избегао замке партократ- водње и „превазилажењу“ у процесима
ског друштва (којима се аутор одвише креације умножавају се пред човечан-
не бави, али и не крије да оне и те како ством са више него неизвесним репер-
постоје). Помогао је, чак, остварење Не- кусијама.
гослављевих снова – обнову прадедовс- Али то, наравно, није тема нити
подтема Недељковићевог романа. Оно
Челикићи бар два-три пута годишње ра- битно је да је тај роман штиво читко и
досно окупљати. питко, зделано на начин који ће нас, ту
Уз толико среће мора да следи и која и тамо, подсетити на домашаје врсног,
горка кап: Негослав умире дословце од неправедно скрајнутог старог прозаис-
среће. Погоди га инфаркт кад у двадесе- те Бранимира Ћосића који је и сам, гле,
том минуту ТВ дневника, једног окто- радо писао о породицама и људима у
барског петка 2017, чује вест о изуму Јо- преломним временима.
Соња Миловановић
Књижевни портрет
Маје Херман Секулић
Водич кроз књижевни свијет Маје Херман Секулић, ARS,
часопис за књижевност, културу и друштвена питања 1-2,
Подгорица, 2020.
К
ада би неки студент савремене
српске књижевности хтео да се
упозна с тим ко у његовој култу-
ри данас успева да се успешно оствари на
готово сваком књижевном пољу, а да је
при томе његов рад признат и ван гра-
ница Србије, једно од имена које би му
свакако требало истаћи јесте Маја Хер-
ман Секулић. То што она није само књи-
жевница већ и светска путница, млади
студенти и студенткиње вероватно би
доживели као ретко остварени сан, јер
шта има лепше од споја књижевности и
путовања. Мајин импресивни књижев- Маја Херман Секулић
ни пртљаг, онај стечен образовањем и
студирањем који је са собом носила на Ma belle), поједини портрети из Скица
за портрете, односно америчке књи-
путовањима, и онај који је стварала док
је путовала, могу, ако ништа друго, да жевне сцене коју ауторка, у улози интер-
вјуера, приближава нашим читаоцима.
покажу како лепе илузује, са којима се
углавном уписују студије књижевности, Након избора из поезије, прозе и скица
за портрете, следе поглавља „О књижев-
ипак понекад постају стварност.
„Водич кроз књижевни свијет Маје ном раду Маје Херман Секулић” и „Неки
разговори са Мајом Херман Секулић”, а
Херман Секулић”, темат црногорског
часописа Арс посвећен овој књижев- темат завршава њеном Библиографијом,
од готово 500 јединица, коју је сачинила
ници, амбициозно је остварен проје-
кат, с идејом да читаоца упозна са свим Лидија Калуђеровић.
Мењање односно постојање више жи-
стваралачким распонима ове књижевне
уметнице. На преко 300 страна часопис вотних боравишта нису, презицира Маја
Херман Секулић у интервју Александри
доноси избор из њене поезије, романа,
путописа, интервјуа, прозних фрагме- Никчевић-Батрићевић, туристичка пу-
товања већ периоди живота. Можда би
ната, критичких одзива о њеном делу.
Већ се на почетку може уочити распон читаоцу приликом упознавања са ње-
ним књижевним опусом најбоље било
ауторкиних књижевних инспирација и
тема – од Њујорка до Винче, од Данила да крене од тог интервјуа, смештеног
негде при крају темата, јер управо ће ту
Киша до Силне Јерине. О путописном
дару Маје Херман Секулић доста је пи- „из прве руке”, дакле најверодостојније
али и најживописније, сазнати о „годи-
сано, мада изнова треба нагласити зна-
чај погледа у другу културу, који нам је нама учења Маје Херман” од најранијих
тинејџерских дана, најинтимнијем ин-
она донела својим сликама Југоисточне
Азије у књизи Прозор у жаду. У темату је телектуланом окружју у којем је расла,
писцима који су посећивали дом њених
промишљено направљена копча између
ових слика, које започињу фактичним родитеља, њеним списатељским почеци-
ма... Александра Никчевић-Батрићевић,
Бангкоком а настављају се фикционал-
ним, из њеног романа Краљ свиле. По- која је овај „водич” и реализовала, својим
питањима дотакла се свих важних књи-
ред наведеног, ту су и одломци из других
прозних остварења (Дигитална галак- жевних дела и ангажовања ове ауторке.
сија, У потрази за сликама којих нема, Наставак на страни 13
 Надосмес ЈанкЈо
Наставак са стране 12
Ту подробно сазнајемо о њеној поезији,
прози, интервјуима, подсећамо се или
упознајемо са њеним преводима и свет-
ским књижевним именима које је увела
у нашу књижевну културу, пре свих Ха-
ролда Блума и Нортропа Фраја, односно
њихових књига Антитетичка критика
и Мит и структура. Имати привиле-
гију да сарађујете са највећи светским
теоретичарима, довољна је легитимација
у књижевном естаблишменту, а када се
томе дода да су угледни светски песни-
ци и уметници, какви су Јосиф Бродски,
Сол Белоу, Ален Гинзберг, Јежи Косин-
ски или Сусан Сонтаг, за вас више од об-
ичног саговорника, онда можете осетити
извесну жал што нисте били неки rowdy
који ће допремати опрему али и окуси-
ти драж таквих књижевних сусрета. Јер
разговори који су из таквих сусрета про-
изашли јесу прворазредно књижевно
штиво, релевантна литерарна чињеница
за доживљај и разумевање дела ових ис-
такнутих светских уметника.
Као што је поезијом започела своју
списатељску каријеру, тако се и овај те-
мат отвара, избором из њених књига по-
езије, још од прве збирке Камерографија
1990, али доноси и најактуелнија песнич-
ка стварања, каква је, рецимо, маркесов-
ски насловљена песма „Љубав у време
короне”. Тиме овај водич није само хро-
нолошки, односно намера у књижевном
портретисању није само ретроспектив-
на, већ и актуелна. С друге стране, циљ
овако замишљеног „вођења” не исрпљује
се једино у томе да представи књижевно
Милијан Деспотовић
Језик аутентичног
песника
Мирослав Тодоровић: „понАД рукОписа“,
Ревнитељ, Ниш, 2019.
С
ваки песник има свој песнич-
ки језик и он се издваја од дру-
гих а уједно се везује за народни
говор. Особеним песничким језиком
пише Мирослав Тодоровић, који у својој
књизи песама „понАД рукОписа“ онако
„будно мотри древну поезију“ која се не-
како удобно сместила у пејзаже његових
стихова сада савремених тема.
Песме ове књиге делом су настајале у
Трешњевици где песника чека и испраћа
самотна родна кућа „чије прозоре нико
не отвара“, а метафора тог погледа се
распршила негде у видику, више у сли-
кама зашлим у време. Можда су овде
унети потоњи описи да би тако оста-
ли осветљени виделом песничке јаве. У
природном окружењу свега старог, по-
себно стабала ровите снаге, која се опиру
олуји, Тодоровић ослушкује „библијски
трепер речи“. У том „брду тишине“, мно-
го је скулптура, и дрвених старица по-
ломљених, које жижак и маховина нуде
поезији по оној Хипократовој: „Живот
је кратак, уметност је вечна“. Тако ће То-
доровић стихом указати на „скулптуру
од крошње старе јабуке“, не каза јој име
али одговори ко је „створи“: „Сломљена
крошња је сведочила о поруци неба“. А
јабука:
Била је чувар куће
Дочекивала ме када сам из белог света
У црну самоћу завичајну долазио
Испраћала без речи у којима се све чуло
И све више била је као песма
Што из живота непогоде
У тишини белине без речи о(п)стаје.
Недаемосв-тињемосв 20.
дело ауторке, већ и њену књижевно-кул-
турну мисију. Стога је читалац у прили-
ци да дело Маје Херман Секулић може
посматрати интегрално, а може га сагле-
давати и подвојено на чисто књижевни
рад и културни ангажман. Позамашна
библиографија, хронолошки заснова-
на, која укључује дела ове ауторке али и
текстове написане о њој указује на кон-
тинуирано присуство на књижевној сце-
ни, и домаћој и иностраној, односно на
активну рецепцију њеног дела. О њеном
књижевном раду писали су: Ана Шомло,
Срба Игњатовић, Драган Великић, Да-
ница Вукићевић, Васа Павковић, Милан
Ђорђевић, Тихомир Брајовић, Светлана
Томић, Ратко Божовић... Године 2017. уп-
риличен је научни скуп у Београду, а на-
редне је изашао и зборник под називом
„Књижевно стваралаштво Маје Херман
Секулић”.
Поред свог књижевног опуса, Маја
Херман Секулић свакако је једна од
најагилнијих наших културних амбаса-
дорки. У току 2019. добила је десет ин-
тернационалних награда и признања за
допринос поезији. Видљивост на међу-
народној сцени, поред низа предности,
најбоља су препорука за „прозор у Ср-
бију”, јер се управо ту настанио први пес-
ник, прауметник, „Госпа од Винче”. Носи
ли она случајно у истоименој поеми име
древне архајске богиње Маје? Нека то
буде тек једна асоцијација више неком
студенту да у поезији тражи везе између
личног и објективног, или пак минулог
и садашњег, што је и ова ауторка у свом
књижевном раду настојала да учини.
Овде су и неке куће скулптуре поста-
ле али песник налази кључ од њих да се
преци пред њим издуше, пренесу неке
поруке које заборавише казати. Миро-
слав је у извесном кругу миленијума,
онај који мотри „у даљини нигдине“. И
тако путује са сабраћом песницима, бе-
лежи фрагменте са сусрета, који делују
као рестлови неких будућих песама. У
пејзажу препознаје „глас Божији“ и ми-
сао песника Србе Митића из Малог Цр-
нића, па глас из траве у стиховима Карла
Сандберга и јауке које је у песму примио
Александар Ристовић. Заједно са Ђуром
Радоњићем отварао је „зору у Клисури“,
са песником Мирославом Душанићем
„мотри како кроз зрно/ пролазе векови“
а са Адамом Пуслојићем закључује да је
„човек од земље створен“ али да народи
у Реч замичу“.
Тодоровићеве песме су „штедљиве на
ријечима, претварају у рапсодичне пеј-
заже човјекове околине и људске душе,
по ономе што у себи садрже, по драма-
тици мисли и наратива које саопштавају,
постају својеврсне поеме у малом“.
У графичком смислу Тодоровић се
игра слоговношћу стихова истичући ва-
жна места у стиховима великим слови-
ма, некада је то само слово које реч дели
на два значења попут речи: „доГледају“;
„И спиС“ или песму прелама белим и цр-
ним великим словима истичући оне сти-
хове који су носиоци песме, који имају
улогу да задрже читаоца јер је песник же-
лео нешто важно да каже, нешто што из-
миче чисто лирском наративу. У сусрету
са јесењим гаврановима у планини, када
су времена посрнула, песник је открио
говор минулости из злослутне тишине:
„ЈАТА гавранова као јато векова
Јошт црња шума букова
Ал над списом ни шум не оста.
Доста је живе тишине у поезији Ми-
рослава Тодоровића а гласне су поруке
из природе које удружене пишу ову књи-
гу: „Што реч не може, трава описује.“
Ту је и шумска црква коју је пејзажима
осликала природа пред којом песник
„стоји као пред Иконом“ и дошав на очев
гроб у Свеловини, као да чује ехо његове
мисли којом би некад завршили разго-
вор о приликама у свету и ближе: „Од
памтивека прича иста само рђе друге“.
Да ли је због опште рђе људества дошло
све што је дошло, и што долази? Једно
је тачно: „Вечита је истина светлости“.
У светлости природе њеног рукописа и
рукописа песника, настала је ова књи-
га, сва од набоја речи и мисли, слика и
чињеница.
У прилогу књизи је циклус песама које
су песници (Адам Пуслојић, Радослав
Вучковић, Власта Младеновић, Стеван
Бошњак и Мирослав Б. Душанић) пос-
ветили Мирославу Тодоровићу. Када се
кроз све ове песме сагледа расути порт-
рет песника, остане његова замишље-
ност као мото за певање сабраће: „Хлад-
но сјаје звезде и судбине“. Но, песници
певају да загреју душу своју и душе чи-
талаца.
„Тодоровић на више места износи
свој став о песми, о поезији уопште, јер
она је његов живот. Он живи поезију и
живи за поезију. Он је обогатио песму
по дубини, али се мора приметити и
лексичко богатство и „понАД“ свега
избрушен језик, прецизан до савршен-
ства. Лексика му је природно наслоњена
на Трешњевицу. Из Тодоровића свагда
избија Трешњевица.
Трешњевица је центар света!
Милић, Мишић, Адам, Срба, Бата,
Стојан... сви одлазе у Трешњевицу. Са
свима песник разговара на клупици ис-
Владан Бајчета
Баш-пјесник
Растко Лончар, Сумоврат, Бранково коло: Сремски
Карловци / Нови Сад, 2020.
Д
руга збирка пјесама Растка Лон-
чара књижевни је догађај више
него вриједан пажње међу радо-
вима пјесника млађе генерације. Пред-
стављајући се већ својом првом књигом
(Нерви од волфрама, 2017) као зрео ства-
ралац, који је одавно прележао и свима
прећутао дјетиње лирске болести, Лон-
чар се појавио у пуном свјетлу свог дара.
Добра прва књига стихова често оставља
у дилеми: да ли је то младалачка свјежи-
на која се више неће поновити, или наја-
ва нечег бољег што ће се у будућности
постојано развијати. Несумњиво је овог
пута ријеч о другом и добар ред налаже
да се таква књига достојно поздрави.
Говоримо о збирци која је својом
умјетничком комплексношћу, богат-
ством значења и поетичком инвентив-
ношћу привлачна за најразноврсније уг-
лове критичког сагледавања. Сумоврат
је књига која на најбољи начин спаја
ученост и поетску изворност, способ-
ност и да се води књижевни дијалог са
претходницима и са самим собом, а да
под смреке. Понекад се о песничким му-
кама размењују искуства уз мученицу. К
Трешњевица често бива центар света,
а буде и тачка са које се разгледа небо Њ
и путеви Господњи како у дубини пла-
ветнила замичу и остављају песника без И
даха“.
А што се тиче књижевне критике, она Ж
је добрано загрејала руке и зашиљила
перо да осветли укупно песничко дело Е
Мирослава Тодоровића. Фрагменте из
критика, а ту су важна имена српске кри- В
тике, објављена су на крају ове књиге. И
сви су, казано на различит начин саглас-
Н
ни да је „језик Мирослава Тодоровића
најчешће згуснут, каткада хoтимично
опор; најчешће сликовит, каткада елип- А
тичан или хотимично затамњен (Тодо-
ровић би рекао: маглен, замагљен...) и
дискретно прошаран архаизмима. (...) То
је језик аутентичног песника“. К
Мирослав Тодоровић (Трешњевица,
код Ариља, 1946), пише поезију, есеје, Р
критику, дневничке записе, огледе и
интервјуе. Објавио је 30 књига. Живи у И
Нишу.
Т
КОЧИЋЕВ ДАН
И
Представништво Републике Српске у
Србији и Удружења књижевника Србије
сваке године, у оквиру манифестације
К
„Кочићев збор“, организују „Кочићев
дан“ у Београду. Због актуелне епиде-
А
миолошке ситуације традиционално пе-
сничко подне пред Кочићевим спомени-
ком у Чубурском парку и књижевно вече
„Змијање у Београду, Српска у Србији“ у
свечаној сали УКС ове године нису мог-
ли да буду одржани. У подне, 24. августа
2020, у Алеји великана на Новом гробљу
у Београду, на гробу Петра Кочића цвеће
су положили и прислужили свеће: Ми-
лош Јанковић, заменик председника
Удружења књижевника Србије; Млађен
Цицовић, шеф Представништва Репу-
блике Српске у Србији; Кочићева прау-
нука Весна Аћимић у име Организацио-
ног одбора Кочићевог збора и Душко
М. Петровић у име колега из Удружења
књижевника Републике Српске.
К.Н.
се никада не падне у гријех самозадо-
вољства игром ерудиције, нити самоза-
довољавања пјесничким умовањем над
сопственим егзистенцијалним тривијал-
ностима. Одавно нико није толико смје-
ло и продуктивно активирао тако широк
распон националне литерарне баштине,
који се простире од усменог лирског и
епског наслијеђа, преко Јована Стерије
Поповића, Лазе Костића, Милана Ра-
кића, Владислава Петковића Диса, Симе
Пандуровића, до Станислава Винавера,
Оскара Давича, Бранислава Петровића
и многих других познатих и мање позна-
тих стваралаца, да би њихову оставшти-
ну умјетнички аутентично оживио, при-
додавши јој неопходни екстракт своје
препознатљиве поетске тоналности.
То је један од аспеката Лончареве по-
езије и он би се већ сада, након двије
објављене књиге, могао темељније ела-
борирати. Томе ће, засигурно, још више
Наставак на стр. 16
13

Наставак са стр. 15
К подрума“ – како се каже у наведеном
простора и повода дати ауторови будући
Њ радови. Међутим, за сада је сврсисход-
није указати на једну константу Лонча-
И ревог пјевања, супстанцијалну одредни-
цу његовог лирског гласа, која је неупит-
Ж но поетички самоосвијешћена и стоји
као путоказ за помније разумијевање и
Е деликатније уживање у овом комуника-
тивном, оптимално онеобиченом поет-
В ском идиому.
Поглавља књиге (Читуља, Растко-
Н пине, Молидба, Изречења и Сумоврат)
отпочињу аутоцитатом пјесме „Боезија“,
последње у Лончаревој првој збирци:
А
Ускрснућу из неког подрума / багрема, и
белих рада напити се / Нисам ја, сишао
с ума – / ја сам с њега пао у амбисе. То је,
прије свега, поетички гест који недвос-
К мислено сугерише континуитет – кре-
тање у смјеру назначеном претходном
Р књигом. Лончар је очигледно пјесник
који у своје двије књиге није приби-
И рао лирске скице необавезног поетског
дневника (а савремена српска поезија је
Т препуна штампаних лирских биљежни-
ца), него градио један пјеснички систем
И који ће, по свему судећи, у будућности
бити све богатије допуњаван. У овом
К фрагменту есенцијализована је имаго-
лошка доминанта, односно препозна-
А тљива звучност његовог пјевања – пре-
овлађујућа семантичка и мелодијска нит
– које пресудно обиљежавају Лончарев
пјеснички говор. „Боезија“ је право име
пјесникове поезије / боемије, умјетнич-
ки одговорно обуздане у свом набујалом
анакреонтском заносу. Његова (мета-
физичка) жеђ нема везе са разгаље-
ношћу декламатора који рецитује оде
љупкој крчмарици, већ потиче од љуби-
теља добре капљице који је „преко дана
страшило у маслињаку, / навече Бахус и
Хендлес / који у вину налази курје око /
какве друсле газачице грожђа“. Невиђе-
но лијепа пјесничка слика: Лончарева
поезија плива у кавлитетном алкохолу
и најплеменитији је пандан брижљи-
вој дестилацији, која и у дословном и
пренесеном значењу води узвишеном
осјећању духа.
Да је ријеч о фином споју талента и
стваралачке педантности, говори и сре-
дишњи симбол Сумоврата, оличен у ју-
наку древне народне приче преображе-
ном у књизи у специфично амблематску
Љубомир Ћорилић
Аутентична
исказност поезије
О песничкој појави Драгана Марковића
П
ре десeт година огласио се пес-
ник Драган Марковић (Костај-
ник, код Крупња, 1978) који се
„златним степеништем спустио у там-
но сопствилиште“, да би „кртичарио“ и
својим прословом, стихопадом и узне-
сењем схватио да се у трагању за суштом
светлошћу духа поезије дрхти пред бе-
лином, / слабуњав, лелујав, / обеснажен...
(...), слатком језом прожет ( песма Језа ).
У трагању за својим „исказним Ја“,
Марковић одроњава слог, глас, стих, зна-
чења и форму (...). Окрећући и преврћући
речи и стихове, цедећи из њих сушта
значења, искушава да ли је кадра мисао
14
фигуру. Баш-Челик – „ускрснуо из неког
моту збирке, нагонска је сила коју пјес-
ник ослобађа не помоћу три чаше воде,
већ неколико чаша онога што се водом
„гаси“. То је успавана сила испољена у
реченој жеђи, која са правом жеђу има
мало заједничког, а по снази превазила-
зи и њу и саму глад: Баш-Челик, са јет-
ром од туча, / на плућа ми улази. / Утро-
бу дроби, / и на штапиће дроб ми руча.
// И на памук душу ми вади. / И срче на
сламку, / на танку травку: / Баш-Челик,
/ већи, од глади („Ручак Баш-Челика“).
Он није крилати џин који свом домаћи-
ну отима дјевојку, већ ноћобдија пуш-
тен накратко на слободу, попут војника
у вечерњи излазак: Једанес’ откуцава
Баш-Челику... Челиче? / Печат. / Пот-
пис. / И до јутра да си назад. / Потра-
жи неке веселе, што на нас два не личе
(„Како се калио Баш-Челик“). Лончарев
Баш-Челик, мада је наслиједио неке црте
свог претка, више личи на градско спа-
дало које „пуши дуван чварке“; „лепи
бланко читуље по граду“ и „пријављује“
пјесника „за Острог / са два ноћења“
(„Долазак Баш-челика“). Једном пуш-
тен из подрума, он постаје вјечити са-
путник: Отворен, од бурета, остао му
локот, / мада је кључ на три половине. /
Мојом сузом сја његово око: / ’Чекаћу те
код прве кривине’ („Финале Баш-Челика
III“). Ето само неколико упечатљивих и
репрезентативних исјечака, којих су ови
стихови препуни.
И све то је само једна линија збирке
и једно метафоричко значење пјеснико-
вог лирског алтер-ега. Могло би се још
опширније говорити и писати и о томе,
али и о поетској религиозности Лонча-
ревих стихова, о инвентивној сликови-
тости једне оригиналне љубавне лирике,
о поменутим, сложеним интертекстуал-
ним релацијама, па све до актуелног иза-
зова дигиталних технологија поетском
говору (од телефона до Инстаграма) и
још многим другим аспектима. Збирка
Сумоврат отуда је свједочанство једне
пјесничке зрелости, од које се више не
могу очекивати никаква другачија изне-
нађења осим пријатних. Крупан корак
учињен од иначе изванредне прве ау-
торове књиге свједочи да оваква пред-
виђања нису никакав критичарски про-
фетизам, већ ствар чисте извјесности.
да продре из невидљивог у видљиво, из
сензибилног и сензитивног у хладно,
равнодушно, обеснажујући при том (...)
стереотипе и потрошени језик. Мар-
ковић жуди да му се „рибе значења“ из-
мресте кроз мисао, да се значењски умно-
же у клијања и разгранато стабло језика
(из рецензије књиге Растројство, 2011).
Вредност Марковићеве поетике да-
нас препознајемо у пољу асоцијација,
песничким играма речи и значења која
се рађају у новом контексту, сa новим
синтаксичким и поетичким дејствима,
у играма обогаћеним исказном снагом
ироније и црног хумора – фигура које
одагнавају сладуњавост и неороман-
тични патос. Кључ је у еманацији нове
Недаемосв-тињемосв 20.
енергије и свежине поезије превасход-
ним просјајима песничког језика. Тим
кључем је створио препознатљиво свој
песнички контекст.
Кад је Стојан Ђорђић, 2015, предло-
жио књигу 24 за награду Меша Селимо-
вић, образожио је:
Од самониклог песничког надахнућа,
на које се сасвим ослања, од препуштања
зачудном језичком обликовању, које не-
гује на свој начин, Д. Марковић стиже до
стихова изненађујуће и неодољиве сугес-
тивности.
Нина Кадић Јововић учитава потен-
цијалну будућност његове поетике:
Марковић се накалемио на неки будући
„изам“, одњегован најљепшим свитањем
језика, сежући иза, иза, до суштине ап-
солутне поезије, тамо гдје је у микрокос-
мосу ријечи заложен макрокосмос емо-
ције, ритма и хармоније као атрибута
мишљења. А цела истина могла би да се
саопшти и овако:
Укресао је непредвидиве могућности
откључавања језичке апсане у којој бо-
равимо нећкајући се да изађемо из ње,
јер не видимо јасно да српски језик има
моћ неизмерног ослобађања емоција,
мисли и наума. Дариван је способношћу
за стављање речи у продуктиван зна-
чењски покрет, без бојазни да било ко
приговори како то лингвопоетички није
у реду. Његова песма дејствује лексич-
ким благом које баца у заборав данашња
сленговска и електронска генерација.
За разлику од ње, Марковић чува свој
осећај за језик и поезију.
Поводом књиге Глуво доба (2016),
Данијела Трајковић утврђује да је Мар-
ковић прецизан жонглер речима, песник
перфекциониста; да доноси пред читао-
це своје виђење света, занимљиво, мело-
дично, распевано, у великој мери стилски
различито од савременика...
Уз све што опева, Марковић се суо-
чио и са деструктивним нагоном чове-
ка који прети да уништи основне вред-
ности света: живот и поезију. Пошто их
све мање бране и песници, одлучио је
да то чини он, целим бићем. Из родног
српског језика вади архаизме на којима
подиже своје неологне значењске цели-
не да обилато рађају сликама и асоција-
цијама, унутрашњим везама међу речи-
ма и стиховима – не дају да се песнички
језик обездухови и обезличи, забаса у
неисказну општост. Његове песме оди-
шу не тако честом песничком свежином.
Свежина није евидентна само на пла-
ну језичких алата, већ и на плану осавре-
мењавања тематско-мотивским садр-
жајима. Нпр, сад и одмах се пита: Шта
чинити против бескрупулозног обезду-
шења данашње човекове збиље? Чиме се
бранити и кад привид каже да је узалуд
одбрана?!
Надосмес ЈанкЈо
Песников став је јасан: Исповедна
пренемагања не могу помоћи човеку,
свету, нити поезији. Потребне су неупо-
редиво исказније и одлучније песничке
мере, ако, попут њега, и други песници
поимају стварност као оболели живи ор-
ганизам коме би требало тражити лека.
Ту идеју најпотпуније предочава књига
песама Златни пресек (2017), јер она се,
помало филозофски, бави енигмом чо-
века и поезије, супротстављајући се они-
ма који желе да убију изворну клицу жи-
вота и поезије. Песник тражи од песни-
ка да се против зла боре без одустајања,
целим бићем: пишући (...): слободан, раз-
обручен, босоног, голорук, брзорек, дре-
шећи оквире, узде, симетрије, не би ли
се обуздала, ако не искоренила претња
смислу бесмислом. Зато његово значењ-
ско „котрљање речи“ има посебан пое-
тички смисао.
У том и таквом значењском „ко-
трљању речи“, у страсти и распусности
којом то чини, у налажењу унутарњих
веза којима спаја речи у осмишљен по-
етички систем, откривамо аутентичну
вредност. Значењско богатство његове
поезије јасно се препознаје у књига-
ма: Растројство, 24, Глуво доба (2016),
Златни пресек (2017), Галамџија и гугут-
ка (2018), Камен, папир, маказе (2019),
Нити, По кратком поступку, Песме на
комад и на кило, Машина (2020).
Књига Нити није продукт песничке
игре језиком, већ потврда храброг ис-
кушавања мајсторског писма – форме
сонета. Иако је реч о најзахтевнијој пе-
сничкој форми, успео је да уђе у бит со-
нета и покаже да српски сонет не стари,
него се животворно обнавља приклад-
ном метричком организацијом, у новим
тематско-мотивским круговима, новим
сазвучјима и емотивним набојем.
Књига По кратком поступку сугери-
ше пев о страдањима људи који су се бо-
рили за слободу – учесника Сарајевског
атентата, народног хероја Лепе Радић, Че
Геваре, Аписа... У шест циклуса сместио
је и песме о вешалима, одсецању језика,
молитви обешених, каменовању, смрти
Лорке, набијању на колац, смрти издај-
ника...
Иронијски сплетена књига Песме на
комад и на кило потврђује непрестано
искушавање могућности да својом је-
зичком и песничком варијантом опева
профани однос песника и читалаца пре-
ма поезији и демонстрира свој осећај за
вечно и непролазно у поезији и животу:
„Машина“ из истоимене последње
књиге (2020) није никакав грозни строј
који мрви метал, већ жижица, шибица,
палидрвце, кресиво – само једна у мно-
штву од тридесетак синонимних речи,
која, мајушна, даје први дах ватри и по-
езији у овој књизи есенцијално остваре-
не лирике. Марковић већ сада обзнањује
књижевној јавности своје лирске знако-
ве поред пута.
Значајно је што је књиге Галамџија
и гугутка и Машина објавила Српска
књижевна задруга. Угледни издавач ак-
центује да је Марковић „један од најзна-
чајнијих савремених млађих српских
песника“ (Д. Лакићевић).
Драган Марковић освежава српску
песничку сцену аутентичним моделом
исказне форме поезије.
 Надосмес ЈанкЈо Недаемосв-тињемосв 2020.
Александар Б. Лаковић
Критички према
недостојном
Александар Лукић, Капларско коло, Ревнитељ, Ниш, 2020.
Н свједочанство
аслов књиге – Капларско коло је
неочекиван, ироничан, па и неу-
обичајен за песничку заједницу,
изузев када је реч о доследном и оштром
критичарском перу песника Александра
Лукића, што обилато сведоче и имена
његових ранијих збирки стихова: Вам-
пировићи, Брод лудака, Савремени ушко-
пљеници, Кукавичлук, Псовка...
Наиме, сам наслов најновије Лукићеве
књиге песама наговештава могуће кон-
туре њеног садржајног утемељења у виду
познатих нам, не само наших, „каплара“
(и све оно што „каплари“ доносе кроз ис-
торију), као и њену оправдану иронијско-
сатиричну интонацију због бескрупулоз-
них промена у друштву на које песничко
биће није свикло, што илуструје и песни-
кова и наша запитаност (Око моје, шта
видиш? Докле видиш? / У свету мимо
Бога, да се постидиш – песма „Трун“).
Ипак, бројне су читалачке неодумице
пред најновијом Лукићевом песничком
књигом, петнаестом по реду објављи-
вања – од прецизне упућености ко је,
овог пута, тачно затечен под песниковом
лупом, па до начина на који ће песник
испевати и исмејати све оне личности,
појаве и предмете који то, сигуран сам,
заслужују.
Треба рећи да песник Александар Лу-
кић наставља онај плодотворан и вредан
низ песника тзв. критичке српске поезије
(синтагма проф. Палавестре) друге по-
ловине двадесетог века (на пример: Ми-
лован Данојлић, Брана Петровић, Ма-
тија Бећковић, Гојко Ђого, Рајко Петров
Ного, Миодраг Станисављевић, Новица
Тадић, Предраг Чудић...), почев од шез-
десетих и седамдесетих година прош-
лог века, када се критичарски поглед
усмеравао ка одликама колективитета
и нових накарадних система вредности,
који су, без икакавог покрића у домену
реалности, изневерили све, нарочито
уметнике, али су им, за узврат, понуди-
ли инспирације за филмове, позоришне
представе, слике, романе, приче и стихо-
ве. Треба подсетити да се аналоган про-
цес збивао и у српској прози (Драгослав
Михаиловић, Живојин Павловић, Видо-
сав Стевановић, Милисав Савић...), али
њихова остварења, и прозна и песнич-
ка, из ко зна којег разлога, нису названа
онако како је требало и морало – црним
таласом српске књижевности, као што је
био случај са пре свега филмским и по-
зоришним остварењима.
Зато је, поводом „капларског кола“,
можда оправданије и сврсисходније
прво проанализирати сам песнички пос-
тупак, који ће посредно, али и убедљиво
и веристички указивати и на бројне и
уједињене мете песникових критичких
опаски, па и ругања, а што се, иначе, под-
разумевало у досадашњем Лукићевом
песништву. Наиме и Буфо је тврдио да је
човек (читај – песник) исто што и његов
стил (читај – песнички поступак).
Затим, важно је рећи како су ретки
примери, као што је то код књига сти-
хова Александра Лукића, да се књига
може представити сама, својим вредним
стиховима и промишљеном иронијом,
без претераног критичког појашњавања
оног што је већ препознатљиво и зајед-
ничко и писцу и читаоцима.
Наиме, дискурс песника Лукића јесте
необично згуснут. Реченице су збијене,
компримоване. Напрегнуте. Сликовито-
значењске. Некад и краће, али не увек.
Њихов след је муњевит и вртоглав, што
прво читање може, на тренутке, учини-
ти и нејасним. Међутим, поновним чи-
тањем, а нарочито са читањем на прес-
кок, тек се препознаје дубока песникова
накана, његов циљ и прави песнички об-
разац, који нису упитни. Напротив.
На пример, два тростиха зачетне пе-
сме ироничног имена „Позоришни ко-
мад“ су ефектна: У напуштеном звони-
ку / чами клатно окачено у звону: / срце
уплашене птице у честару... То смо ми:
схвати. Људи од јуче, / отац и син на
послу. Пискав кавал. / Црна плућна крила
данашњице. Исти је и допринос цитата
из песме „Јалов спор“: Узорни амерички
радници, тамо далеко, / а у рођеној кући
нема ко да навије сат. / Нико и ништа
влада пустом кућом, па стихови грозна
диктатура. Просечних духова (песма
„Татуаж“), Вечити револуционари – бо-
гови и батина. / Како сте се распали?
Говна пуне каце... Пред носем умире со-
цијалистички свет. / Братства жале
као слонови (песма „Усирене фаце“), као
и питање: Какав је то свет који бомбу /
поистовећује са мајком?... Сваке године
организује ријалити ропство: молит-
вени / доручак, за пријатеље америчког
стила живота... Развалине! Развалине!
Апотеоза смрти (песма „Молитвени
доручак“), „Тиранија медиокритета“ (пе-
сма „Ризик“). Једино Поезија дешифрује
разбојнике и регруте, / искушења, мутно
време (песма „А, ви?“). Питање је колико
то има значаја и снаге због (не)моћи саме
поезије и песника (Душе не умиру: ма
шта мислили – песма „Memento mori“).
Неретко, читамо и медитативне поруке:
Смрт долази, без анђела, / сама (песма
„Зато слави“), човек је несрећан кад му за
то дође време (песма „Витраж“) и игри-
во-значењске стихове: Спашавам себе,
од самога себе (песма „Молитвени дору-
чак“).
Како другачије писати о растућем ха-
осу и метежу, свуда око нас (и „у глава-
ма“, чак), о вртоглавим изменама систе-
ма вредности који то нису и не желе да
буду. О лицемерју колонијалистичких,
вековима једних те истих представника
(Саморекламерство: Уједињена Европа?
– песма „Ризик“), као и о сопственој не-
моћи (Смртни. Појми то. / Очас се ос-
трвимо / на другачије од себе. // Отуда
дођосмо из рата, / погнути, побеђени. /
У недоба. У тишини. / пузећи из опсене
у опсену – песма „Позоришни комад“),
и то кроз дужи временски период. Како
другачије дочарати оно што се види, чује
и осећа, а далеко је од оног очекиваног
и достојног појединца. Како другачије
пресликати и нашу муњевиту промену
на горе, под утицајем бројних страних
ветрова и меркантилних и квази-идео-
лошких захтева, иза којих су увек, новац
и туђи интереси.
Ефектан и завидан начин јесте Лу-
кићево пресликавање окружења које
то није, већ је његова лаж, као што ни
стварност није стварност, већ је само
привид живота и његова превара. Као
што ни ми нисмо више исти, нарочи-
то смо удаљени од својих предака и из
Љиљана Лукић
Поезија као
Ненад Грујичић, Сремскокарловачке терцине, Бранково
коло, Сремски Карловци, 2020.
О
вогодишњи добитник Кочиће-
ве награде за укупно књижевно
дјело, Ненад Грујичић, недавно
је објавио збирку пјесама Сремскокар-
ловачке терцине у којој је оставио свје-
дочанство о Сремским Карловцима као
духовном центру и језгру културне елите
која је годинама исијавала своје интелек-
туално преимућство над осталим на-
шим крајевима.
Налазећи се дуго на челу Бранковог
кола, културне манифестације која се, уз
мање прекиде, одржава у Сремским Кар-
ловцима од 1983. године и окупља број-
не културне посленике и поштоваоце не
само поезије Бранка Радичевића него
и књижевног стварања уопште, Ненад
Грујичић је био најпозванији да остави
свједочанство о том духовном центру.
Грујичић отвара своју пјесничку збир-
ку пјесмом „Годишња доба“, посвећеном
пролазности живота, а дјело се састоји
из сљедећих циклуса: Са извора, Карло-
вачки мотиви, Сремскокарловачке каже,
Стражиловски портрети и Вино и пес-
ма. Ових пет циклуса, сваки на свој на-
чин, осликавају атмосферу Сремских
Карловаца и указују на карактеристичне
особине града, Стражилова и околине, те
људи који ту живе или су дали својеврс-
тан печат том амбијенту.
Највреднији дио књиге су Стражи-
ловски портрети, гдје је представљено
40 портрета: писаца, сликара, глумаца и
других заслужних културних радника.
Задивљујуће је с колико је импресивних
детаља Грујичић приказао свима нама
знане личности, али са самосвојном спе-
цифичношћу која открива дубину ка-
рактера опјеваних као и њихове врлине
и мане.
Ту је Десанка са својим шеширом,
боем и добричина Мирослав Антић, ин-
телектуалац оштрог језика Михиз, Иван
Б. Лалић, који воли да дискутује о нео-
бичним формама лирике, ту је Павић,
један од ријетких прозних писаца који
је отворио Бранково коло. Ту је и Дејан
Медаковић који је „волео Карловце мно-
го да велича“, затим Душко Трифуновић,
тек пристигао из рата, непредвидиви и
често мистериозни Раша Попов, затим
пјесник из Македоније, Радован Павлов-
ски, који за „песму живи“.
Али ту је и Живан Сарамандић који
тамо где је певао, ницале су обале, / са
мора су таласи лупали о хридине, / ним-
фе су израњале, арије их спопале. Па онда
Оља Ивањицки „и сликарка, песникиња,
дете руских губернија, визионар новог
света“. О хришћанским вјечним темама
није знао нико да збори тако као Владета
Јеротић, а пјесму Santa Maria della Salute
маестрално је изговарао Петар Краљ, док
је Миша Јанкетић одушевљавао својом
двоструком улогом глумца и пјесника.
ближе прошлости, не само далеке. Оту-
К
да потреба за оштром иронијом и сати-
ром као основним средством Лукићевог
дискурса, која је као и песнички садржај
књиге представљен кроз већ преузете
Њ
цитате из књиге Капларско коло. И
Ж
Е
В
Н
А
К
Посебно је емоционално обојен портрет
Р
Љиљане Петровић, која је баршунастим
гласом, уз пратњу гитаре, својим роман-
сама, одводила у неке далеке узвишене И
свјетове. Тешко је побројати све који су
током година увеличали Бранково коло, Т
али ту је и пјесма о Данилу Кишу који
због болести није могао доћи. И
Збирка пјесама Сремскокарловачке
терцине представља оригинално дјело К
везано за чувену карловачку средину и
дочарава нам атмосферу града који је А
био значајно културно средиште, а ос-
нивањем Бранковог кола и пријестоница
пјесника и многих других који су проно-
сили значај Бранка Радичевића и њего-
вог Стражилова, али и поетске ријечи
уопште.
Врстан пјесник Ненад Грујичић, који
је објавио велики број збирки пјесама,
као и осталих књижевних творевина, и
постао лауреат наших најзначајнијих на-
града, ношен емоцијама и ентузијазмом,
испјевао је ове лијепе стихове, дајући им
јединствен и оригиналан тоналитет и
многоструку поетску разноврсност.
Задивљују вјешто одабрана и луцид-
на запажања, успјело баратање разно-
врсним метром старог пјесничког об-
лика терцине (веома ријетко коришћене
у савременој српској поезији и поезији
уопште) као и употреба карактеристич-
них и до гномичности сажетих детаља, а
посебно опијеност сремскокарловачким
предјелима, која доводи до поезије изни-
кле из пјесниковог срца.
Надамо се да ће то осјетити и читаоци
ове значајне и занимљиве књиге.
Срђан Опачић
Мртво море
На мртвом језику пишем
за мртве читаоце
Мртва слова
и мртве речи
Књиге ми пуне
мртвих шума
и мртвих река
Мртва ми славља
и мртве туге
Мртве ми победе
и мртви порази
Не брину ме мртви преци
ни што ћу им се једном
придружити
Него ови што са мном
једу и пију
раде и причају
исти ваздух удишу
а у њима ничег живог.
15
 ЈанкаоВуј-ивћаоВуј 2020. Надосмес НедаНм

П Јевгениј Чигрин
Р

Неко у твојем капуту

Е
В
О
Д
*** Капут
И
Не излази ван екрана, не чини такве грешке. Гле: зима с маском децембарском, поред,
Л oпет је децу повукла од зоре -
Жуто лишће тераће ветар. Црвеном стиже крах.
А Двориште - трг је, уз пренос глупе кино-вртешке, дели шећерну перику им свод.
а у довратку улични мачићи крију страх. Пробуђен, вирнеш кроз прозор ненадно -
Ч а живот мину, илузије на дно
Не излази из јесени: јесен, то су татуи старости,
К на преласку у зиму мртве ко да преброји. пале су, као онај славни брод*,
Небо, сгушћено у сутон, очито, умори старе кости
А (Господе, је ли сваки умрли уписан у тефтерима твојим?). кад живот спаде са свакога лица,
...Ускоро, пашће пахуље на аутобуске главе, плански музика траја до немоћи свирца**,
свет ће се претворити у празнични маркет: лоптице, ватре. албатросима недостаде неба.
П Погледи поседника круже глобусом магелански, Тако говорим и - чини се, куња
путовања, сусрете, топлину, поклоне с пута снатре. коштуњивица с косом иза жбуња***
О Не излази из прошлости, видиш ли, магови низ улице гледа на писца без гнева, не вреба:
Е путују лимузином, очито, биће дарова за сваког, у свему.
Отворим прозоре - чујем мотив из филма Кустурице. пре равнодушно броји просте дане
З Светлост предела свих хтела би Витлејему. живота светлог деце заигране,
шта ту да чини још краљица снежна?
И Јер, кад тролови кроз ваздух залебде
Ј *** и огледало хад подстакне негде -
у вражју матер оде хадска вежба.
А У петом, шестом, десетом сну, ил можда дванаестом,
стари знанац ме саветовао: не излази Је ли варати себе лакше? Није?
ни по стихове који у ватри изгоре често, Кад у пехаре децембар се слије
ни по ватре сетних срдаца. Опази и дан већ тачке неповрата вуку.
како их огањ оплиће, док цепке у ватру Завири л демон - мој гост нека буде,
сив вратар Хада баца, уз смешак незнан, и врачарство је део те понуде:
док иза прозора беспризорно дете дланом бира четири капи отрова, за укус.
чудо, у којем је, као у бајци, бездан,
можда збиљски, јер је и оно само - трол мумифициран - Пробудићеш се млад у сну навеки,
зверка која је, изгубљена, на тешка места стигла. захваћен дивним таласањем неким,
Ветар удише кошмар, издише ко да бе-мол свира, и лик природин нешто ће ти дати.
и на проверу се продева ко кроз мозгове игла. И опет ћеш, у летећем капуту,
Мали троле... Негде се: бам-бам! - пуцањ пробија. празник љубави сретати на путу...
Где је твоја мама? И ја сам, одавно, без маме. С волшебним звуком јутра испијати.
И тако, гледамо, у нејасним до бола световима,
бели арт-хаус: биоскоп пахуља сред таме. _________________
* Титаник.
Ту би и требало рећи: какву још радњу даће?
** Бродски оркестар „Титаника“ је, пркосећи смрти,
Изаћи из куће, дете спасити од буре језне, свирао све до самог потонућа брода.
помести олују метлом, ватрама обогаћен,
*** Смрт
авети ноћи разметлати све до последње звезде.

***
***
Расположење локалног аутора - маглина са попришта,
Човек несреће бројећи (ал рашта?
он расејано гледа на истек бабљег лета,
И не на прсте - већ по облацима):
на његовом лицу је - «мућак»... Замазана су у црвено дворишта,
каже дворишној мачки: „А сад – баста!*
уз азур неба приљубила се ћилибарска промена света...
„Лекаре више не желим да цимам.
Ево, лута самцит, облаке сплићући у стихова гроздове,
Затворих врата фројдовске подсвести
остарелим жбуновима завештава дарова писаније,
и још изгубих кључеве - на тапет
замотан у сенке, у депресију урањајући мозгове,
сутон ће моје послиће извести,
тамо су отворени фајлови: недовршености, нијансе, слике од раније,
ја сам, ко праћком, камичак одапет...
и развејани снови, и бесмисленост тајни и брига на лицу,
У мени снег већ седмицу зверује,
окренеш ли се - нећеш препознати сестру, претворићеш се у змаја,
срце у себе скрих, невидно бео,
у дауншифтера*, који прескаче своју малену тарабицу,
Ескулапима ни грам не верујем,
и спрема се за хостел Европа, уз уштеду валуте до краја.
ево куда ме живот мој довео.
Одмах би нас одао стари колт, или, рецимо, пушка**
Ваја у мени снег болесну маму,
која виси на зиду, тачније, висила је, док се смело...
ону, коју већ давно сахранише...
Замагљен поглед. На смену с хрпом лишћа које шушка,
Ја сапуницу не правим, ни драму -
дрвета у злату, у старом џемперу погужвано тело
није у мами снаге било више.
оног који не заборавља матеру (од како су је у земљу, скоро ће осам...),
Засвираће ми велики син Пољске,
оног који не заборавља, како су заслепљујућа слова сјаћена у форму
хорне ће мозгом проћи - по бескрају...“
јуришних рима, али коме ја то глупо говорим, и ко сам?
Но човек брка: јер, трубе херојске
...Фантоми лове прокотрљаше се у смеђем „Форду“.
Фредериковим грлом не певају.
Човек се мења... Сву зиму, он сиже
____________
* Дауншифтер - Човек који бира мањи посао, посао са скраћеним радним временом, приљубљује уз поноћ (је л то предност?).
како би имао више слободе. Мамине руке сину су све ближе -
** Мисли се на пуцањ. По увреженом руском веровању, оружје у кући мора кад-тад гаси, и опет укључује светлост.
да буде употребљено.
_________________
* Баста - Доста је (жаргон, италијанског порекла).
** Син Пољске - Фредерик Шопен.

16
Надосмес НедаНм ЈанкаоВуј-ивћаоВуј 2020.

*** Летим на одмор с анђелом, пун наде,

ка једној звезди у сјају сунаца,
П
са којом држим везу са смартфона: Р
Зима те неће напустити сама. пишем у WhatsApp над рeком под нама -
Снег није вани. У теби се ствара. Стикс? – Поштовање, онда, за Харона Е
Збркани снови, под јорганом - тама, и тету-Смрт са пепелним косама.
Није Морена, ал неко зачара В
кревет: изнутра створе се кошмари, __________ О
мравцима ватре нападају стих. * Ко крава у паклу - Херакле је отео десет крава у једном од својих подвига, али је десета
Из друге земље дошле су те твари, успела да побегне и морао је да је потражи у Хаду. Д
безумно бледи лампа, у трен тих. ** Хеспериде - кћери титана Атланта, имале су врт златних јабука који је оробио Херакле.
Тако је, или није баш, друшкане? И
Један па други, термити се роје...
Де, склопи очи, још дишеш. Нек сване - Буктај Л
а дочекати јутро - нелако је. А
Преспавај све то. Март, ако не слаже, Никуда од тебе неће отићи пролеће, не брини,
пролеће које је тако лепо унело туберкулозу. Ч
с бројчаником је, шкрипав, већ на путу...
«Призор би птица афричких, друг?» - каже Памтиш ли, до дна чашу искапи брадати циник? К
неко, сав бео, у твојем капуту. Вишњевих суза пролише огромну дозу -
да ли сестре, да ли само једна сестра, А
хајд` погоди - али вреди ли то знати
Са старицом Мореном игра је лака, бесловесна:
Песма она само покуца - извол`те умирати. П
Вирус - сушица - слабост у грудима, бол -
«Отимач камила и злата на песку спава...» грозница пролећа - доктор Ч. Да ли још уче О
Напишеш тако нешто, али видиш - за прозором олуја путом шта би рекао фон Корен? - брутални трол -
распушта своје кобре, и реци буру утрпава, неће одговорити ни они који су отишли јуче, Е
жути фењер гледа жућкасто на пријатеља жутог. ни данашњи књигочатац (зар он ишта зна?), З
Све постаје бело и обрис блажен месеца, пловећ, ни они, који већ данас у рају бдију.
разлива се и - ево скри се у космосу спектра. Сунце је од јутрос било фараон Ра. И
Као персијске лампе, укључује бесане снове, Дечица су припустила огањ-змију.
оне који су живели током хладног, прехладног лета. Ј
Неће се одмаћи безноса, чујеш ли... Не? Додија.
Неће ли досути и нама? Почекај, друшкане, заправо А
Зар предели под снегом нису пустиња? Сахара се по стаклу заспи. Сањарењем на хиљаде година
размазује, покушај да је одвојиш, тако, од строфе! склопи већ очи, и неће ти бити рђаво.
Да ли то ја с караваном путујем у неповратну маглу,
или магла преноси отимачу црне знаке катастрофе? ___________
«Отимач камила и злата на песку спава, данима...» *Доктор Ч - Чехов.
А у врећама и џеповима злата је право обиље. **Фон Корен - јунак Чеховљеве приче «Двобој». Аутор истиче да га види као Владимира
То је песма о жутом металу, врапцу у дланима, ***Висоцког у тој улози, из филма «Рђав добар човек» (1973).
о даровима Марида*, који некуда уморно пиље. ****Морена и безноса - Смрт.

...Негде у Северној Африци ја се обретем за час.

Једногрба камила по каменитој пустињи у пламен заласка зарања. Белешка о песнику
Караван отимача довлачи богатство за нас.
Отварај се, пустињо, строфама Омара Хајама. Јевгениј Михајлович Чигрин родио се 16. септембра 1961. године у Украјини. Дечје
године је провео у Литви, Казахстану и Украјини а од 1988. до 2002. године живео је
Ветрови илузија? Реалност? Гледам како се обара у Јужно-Сахалинску. Од 2002. године живи у Москви и Красногорску, крај Москве.
снег пешчане боје и олујом се снабдела мехари**. Објавио је збирке песама Гонич (2012), Неуснула лука (2014), Подводна лопта (2015),
Невидљиви проводник и Лампа над морем (2020). Саставио је антологију Московска
Биће злата за сиротињу. И свечаности. И флоте пуне једара.
година поезије (2014) и књигу сећања на Андреја Битова Портрет позне империје
Бродова Марсоваца. И фелашких песама у Сахари. (2020). Његови стихови су превођени на шпански, француски, енглески, пољски,
хинду, арапски, турски, српски, македонски, чешки, азербејџански, белоруски и
__________ украјински језик. Године 2001. на украјинском језику је објављена књига његове
* Марид - једна од персонификација шејтана (ђавола) у исламској митологији. лирике Гонич, с предговором Јевгенија Рејна, 2015. године збирка на пољском, у
** Мехари - Врста камиле. Бидгошћу, а 2019. и у Србији, под називом Светионик на гребену. Добитник је
награда Константина Симонова, Арсенија и Андреја Тарковских, Антона Дељвига,
Павела Бажова, Сергеја Аксакова и других.
*** Поезија је, често, последица унутрашњих покрета и, готово увек, последица
проживљених подстицаја. Они су код Јевгенија Чигрина најчешће зрели плод
„Међ, световима, у сјају сунаца, онога што се, у недозрелости, збива око њега, и превире у њему. Ономе ко би га
могао оптужити да је његова поезија често „туристичка“ (јер шири песнички
ја једне звезде тек понављам име.“
језик географским терминима и етнографским увидима), убедљиво супроставља
И. А. чињеницу да се, из околних слика „заклетог путника“, најчешће открива и развија
његово унутрашње стање - углавном очајање због љубавног раскида, или смрти
...Никог. Сва јесен упи јунски налет, вољених бића - недостајања људи које ни лепота околине, ни музика, ни пиће - не
закључав сунце великим крачуном. могу надоместити. Он тражи спољашње сензације не само како би проширио видик,
На цифру осам две казаљке спале... већ и како би њихов склад или лепоту упоредио и подвео под своје унутрашње
Три небодера - мали Бангкок - кљуном размирице: то, спољашње је, често, божији свет који није у задовољавајућој вези са
висе над реком. Ватрама реклама човековим искуством. Тако гледано, Чигрин постаје онај Блејков „умствени путник“
река је пуна. Ширина над водом. - који путује и спољним и унутрашњим световима, пореди их, и ставља у одређени
Сновидни живот врх обала тама однос.
прекрива све до брегова под сводом Други значајни спољни песников подстицај налази се у литератури, руској и светској
и неовдашње дише: реч оплиће, (Гогољ, Стивенсон, Чехов итд) - чини нам се у истој функцији разгоревања и јаснијег
провиђења унутрашњих тегоба и радости. Томе доприносе и „погледи кроз прозор„“,
као пратилац ћути, изван вида.
човека који не само покушава да распозна временске прилике које утичу на човеково
Месец ко крава у паклу освиће*... бивање, већ и да схвати „шум времена“ (или, како би Пастернак рекао, „који је век
Нигде јабука скритих Хесперида**. напољу“).
Заспати, слаб и срећан књигу привиј, У таквим сучелицама откривамо сву раскош отворености његових, иначе
попут мртваца с Књигом мртвих, али - затворених, интровертних доживљаја: долази до преплитања различитих времена,
затећи себе јадним и стидљивим искустава и судбина, преломљених кроз сензибилно песниково „ја“. Покушава да
у обрнутој „давнини“ што фали. посвоји слике света, али и да разуме несхватљиви живот који га испуњава, чини
Заспати с књигом. Демонске опсене срећним, или разара.
у пећи - букте, плам се распламсава!
У сновидовне свирају клавсене Превод и белешка
без музичара. И хад искрсава, Владимир Јагличић
а можда и рај, ил ваздух украден...
Ко рече? Све то у заборав бацам.
17

П
Гојко Ђого
О
Скица за портрет
Горана Бабића
Р природом зла разум немоћан, његово
М
еђу савременим писцима, у
чијем су делу време и друш­
Т обесмисли. А песнички језик добацује и
твени живот утиснули ду­бок
траг, Горан Бабић је без премца. Он је
Р
предан хроничар нашег доба, почев од
првих књига, од краја шездесетих го­дина
минулог века, хроничар онолико коли-
ко историјског наноса поезија може да
поднесе, а да то не буде на уштрб умет-
Е судбине и неправедно уређеног света,
ничког домета. Горан се причувава да
не прекорачи ту осетљиву међу у пре-
такању свог разумевања и доживљаја
Т стварности у језички исказ. Али, не мо-
гавши да се одупре историјским изазо-
вима или својим животним тегобама и
уверењима, он покушава да прилагођа-
вањем изражајних облика и мењањем
жанрова, припусти што више живог
живота да се одомаћи у његовој поезији
као структурни елемент који доприно-
си њеној аутентичности и вредности.
Његово основно поетичко начело је да
„све јест поезија / или то може бити“. На-
равно, све може бити поезија ако се на
„посебан начин“ преобрази у песнички
језик. А колико песника, толико начина,
ту формуле нема.
Управо са тим стваралачким пробле-
мом, он се рве у тридесетак својих књига,
стилски, тематски и жанровски толико
различитих да готово ниједна не личи на
другу. Иако се у свакој препознаје иста
рука, исти рукопис.
Знатна већина Бабићевих песама, у
прози или у стиху, у ствари су кратке
лирске приче. Њихови сижеи, било да су
фиктивни или да су у непосредној вези
са стварним људима и догађајима, лич-
ним доживљајима, или да су преузети из
културно-историјског складишта, свагда
имају презентну вредност и носивост.
Те „приче“, у песниковом руху, неретко
су прометнуте у параболе које својим
луком и поруком надсвођују време, као
у изврсној алегоријској, можда и ауто-
биографској, поеми „Цртеж дивљака“,
чији лучни распон сеже од праисторијс-
ке пећине до нашег „дилувијалног доба
хисторије“.
Легенде, анегдоте, пробране досетке,
дневничке белешке, цртице, зачудне
појаве и бизарне историјске епизоде, као
она у песми „Млохави пасош“, или она у
песми „Госпе које су побиједиле дваде-
сето стољеће“, о керамичару логорашу
„који од коже логораша / прави сјенила
за лампе“ – све је то Горанов градивни
материјал. Или то може бити.
Његове лирске каже наденуте су ка-
рактеристичним фрагментима и доку-
ментарним детаљима из наше полуве-
ковне историје. Од тих знаковитих иве-
рака, расутих као каменчићи по Горано-
вим песмама и књигама, без икаква реда,
пажљив читалац може сам монтирати
једну мозаичку целину која на свој начин
уверљиво илуструје нашу повест са свим
друштвеним вртложењима и ломовима.
У овај историјски рам уденута је и
Бабићева породична сага, читав један
аутобиографски роман у коме су пе-
сме поглавља а јунаци његова породи-
ца, рођаци, пријатељи и познаници, од
најмлађих, његове деце, до оних чији су
пепео ветри разнели. Све по имену и
18
Горан Бабић
презимену. Ништа ту није измишљено,
дометнуто или накнадно драматизова-
но, што додатно доприноси изворности
и лепоти његове поезије. Посебно и сто-
га што и о најтрагичнијим судбинама го-
вори са стоичким миром, без присенка
грча и гнева.
Овом породичном циклусу припадају
и песме са завичајним мотивима из југо-
западне Херцеговине, са топографским
и климатским ознакама тог поднебља,
песме о његовим суседима, њиховим
пословима и данима, фолклорним, ка-
рактерним и језичким обележјима, као
и оне о каснијим, вољним и невољним
стаништима, Загребу и Београду. Има ту
доста пригушене носталгије, али има и
хумора и ведрине.
У породичним, завичајним и једном
делу песама за велику и малу децу, Горан
је, чини се, истрошио сву своју нежност.
Али, та топлотна енергија његове емо-
тивне и доброћудне природе, коју канда
стидно исказује, исијава и у оном знат-
нијем делу његове поезије, где претеже
тамно у сто нијанси. Да би то показали,
требало би, макар и овлаш, прелистати
све његове књиге и позабавити се широ-
ким спектром његових тема и мотива, од
антике и његове опсесивне логорологије,
све до наше савремене демонократије,
али за то би ваљало написати целу књигу.
Остављајући по страни неке његове
стилске вежбе, може се рећи да Горан
пише, пева и прича посве једноставно,
са врло мало песничких украса и фигу-
ративног изражавања, са мало атрибута,
често без ритма, без игре речима, равно
и јасно, све до самог краја, до „лирског
удара“ којим готово све речено бива
посувраћено, преосмишљено или обе-
смишљено. Како кад, одлука је препуш-
тена читаочевој интуицији, његовом
осећању и разумевању текста и подтекс-
та. Лирски преображај већине тих при-
чица, анегдота, историјских чињеница,
остварен је тим необичним завртањем,
тим резом и преокретом у последњим
стиховима песме. Као у загонетки, само
без решења. Тако се нека паклена прича,
парадоксално, одједном може читати и
као молитва.
Један од Бабићевих поетичких налога
јесте „идеално неправилно“! Може кри-
во, извијено, косо, стрмоглаво, само не
право и правилно. Никад утабаним пу-
тем, вазда странпутицом, даље од истро-
шених песничких форми, од стилских
ђинђува, препознатљиве симболике, од
терета традиције. Допуштена је само по-
нека реминисценција на велике претке,
од Достојевског до Кавафија, на пример.
Недаемосв-тињемосв 2020. Надосмес
Овај мајстор ироније и пародије, цини-
зма и сарказма, гротеске и црнохуморног
пресвлачења, далеко је од сваког заноса
и патоса, од повишене реторике, епске и
митолошке магле. Он је сурови реалист,
уверен да се и надградња мора наслања-
ти на чврсту градњу, на чињенице.
Унаточ уверењу да је пред патолошком
искошено око фиксира, превасходно,
оно што је злоћудно и апсурдно. Ако не
може да га разуме, бар да га смислено
у заумни простор.
Кад говори гласом болесне деце на
одељењу за рак и леукемију и дочарава
њихово невино и наивно поимање смр-
ти, њихове молитве бивају најболнији
и најдирљивији крик побуне против
редак у савременој књижевности. Нису
ли овакви гласни или немушти вапаји,
којим грца Бабићева поезија, ипак израз
вере и наде да побуна против зла није бе-
смислена? Нису ли Горанове песме ипак
некакве молитве за добро? Свеједно на
коју су адресу упућене.
Он не покушава да разуме оно што је
непојмљиво, нити да га доведе у везу са
неком наднаравном вољом усуда, што
је уобичајено човеково духовно прибе-
жиште пред силама зла, било у нама или
изван нас. Чудима се не чуди, пред злом
не крсти. Суочен са бесмислом, песник,
као онај полицајац и „скромни песник“,
у песми „Рад на бесмислу“, „изражава
нови смисао / којим ће прекрити бјели-
ну“, оно што измиче уму и разуму.
Само тако се може и разумети Бабиће-
во трагање за бизарним, опскурним,
трагичним и дијаболичним мотивима.
Као да добро и лепо не постоје, осим у
безазленом дечијем свету. Песник, из-
гледа, верује да је само препознавање зла
већ први корак у његовом превладавању,
тако да и његова песничка слика, као ма-
гијски цртеж ловца на пећинској стени,
може бити сврховита терапеутска мера.
Александра Грозданић
Куд је нестао онај свет
Драган Лакићевић: Прохуја, Партенон, Београд, 2020.
Не знам да ли сам спавао, али знам да сам сањао.
У
олујном таласу невремена,
Про­хуја, нова песничка збирка
Дра­га­на Лакићевића, пре­пу­на
ис­кон­ске лепоте и светлости, сен­ти­мен­
та­
лан је аутобиографски опроштај од
де­тињ­­ства и младости, али и својеврсна
про­јек­ција повратка у питоме димензије
веч­не прошлости, испуњене магновењи-
ма њене топлоте и присности.
Интроспективни поетски триптих, са
епилогом у последњој, и јединој песми
четвртог дела: „Ко сам у ствари ја“, та-
утолошки затвара круг, враћајући нас у
прапостање српског песника из „модрог
мира морачких шума“.
У првом сегменту названом „Песник
у годинама“, Лакићевић открива свој
најинтимнији однос са поезијом, ула-
зећи у њену анатомију и појавност: Она
се не види у снежном пејзажу / она се не
чује у бескрају тишине. Нежна је и крх-
ка, зато „трепери као шум трепавице“, а
„неком ће доспети у виду сићушне свет-
лости“.
Дубоке су и загонетне опсервације
песника на тему, шта све може бити пе-
сма. Углавном је то нешто флуидно, не-
ЈанкЈо
Како год било, поред свих недоумица
и протуречја, Бабић, извесно, не поима
свет као царство зла, без Надие, Вје-
рушке и Љубови, светих мученица, које
призива у „Песми мирнодобског инва-
лида“. Он јесте мучаљиви скептик, али
није квијетист, који се пасивно односи
према животу, ни безнадни „странац“
у овом немилосном свету. Упркос суро-
вим и циничним провокацијама, он нас
на неки загонетан начин придобија и по-
Горан Бабић
Ту и тамо
Ту и тамо неки кажу
како су Швабе биле боље од усташа,
али се ја с тиме не бих посве сложио.
Ја, коме су злотвори на Сави
побили родбину. Њих деветеро.
Јер би у логору јасеновачком
усташе казале сужњима отворено
да ће их ујутро заклати.
Најчешће тако би и било, нису их лагали,
премда су неки Цигани
на скели за Градину свирали.
С друге стране, Швабо је логораше, голе,
водио наводно на купање,
али из туша, умјесто воде,
цурио је плин, онај за гушење.
Зар је лаж боља од истине?
1.8.20.
зива на сарадњу, тако да и најапсурдније
поруке примамо као негативне изразе
љубави, као укор, не би ли свет и ми у
том свету били бољи.
Мајке, често, у паганском страху од
урока, својој деци надевају подругљиве
надимке и упућују погрдне речи као из-
разе милоште. И код Бабића има такве
милоште. Има је и онамо где је нема.
Тако некако ја читам Горанове пе-
сме. Управо стога што нас непрестано
зачуђује и збуњује, интригира и заводи
тамо амо, вазда непознатом стазом, Го-
ран Бабић је изузетан песник.
Иво Андрић
видљиво, непоновљиво: Пахуља је реч
која нестаје / има их колико и људи / ни-
када се не понове.
Али, и „Има дана“, када то може бити
све, од врло конкретних, до ординарних
ствари: Правилник Tениског клуба / трк
пса луталице / кроз зимски пејзаж усну-
лог парка // Ишчекивање неког ко неће
доћи.
С кинематографском прецизношћу
песник гради хронолошку композицију,
од само три слике свога живота, у мае-
стралној песми, „Под овим платаном
три стола“. У међупростор тајне рођења
и смрти, Драган Лакићевић, уводи ми-
сију песништва, постављајући је у исту
феноменолошку раван, а сагледавајући
је и као вредност еквивалентну животу.
Други део збирке, „Дрвеће Београда“
омаж је Београду, његовим парковима
и улицама, двориштима и баштама, ше-
талиштима и скривеним местима нашег
града. Храстови-горостаси, ораси-госпо-
дари, јабуке-исцелитељке, платани-пес-
ници, дудови-чуваркуће... Сведоци мно-
гих времена, чувари историје, даме и гос-
Наставак на страни 19
 Надосмес ЈанкЈо fiћирћлчно-мспћлчно2020.
Наставак са стране 18
пода, посустали, и добродржећи, наши
суседи и комшије, пријатељи: Сродио сам
се с вама / господо – / заменили сте ми
мртве песнике // Дуго сам нехотично /
учио ваш језик / сад њиме говорим.
Користећи антропоморфизацију као
стилско средство, песник гради суптилну
релацију са очовеченим дрвећем, разуме
његове реакције и патњу, и сам је један
од њих. Он, песник, човек-дрво. Oтуда, и
једна од песама: „Дрво звано ја“: Могу да
се преломим и срушим – / жиле остају у
земљи / у зидовима Сингидунума / Деспо-
тових апсида / Карађорђевих шанаца.
Као „Албум сенки“, насловљен је трећи
део књиге, донекле посвећен сумњи,
заправо, уметниковој упитаности о уло-
зи уметности у нашој духовности, као и
њеним артефактима, у новим околнос-
тима дехуманизованог света: Шта ће
бити с поезијом / у времену тржишта и
тендера, пита се писац, а шта са старим
књигама? – у новим временима, са новим
техникама. Он, такође, изражава боја-
зан да: Можда ће се планине смањити /
постидети својих врхова и громова / из-
вора, орлова, ловаца / и пожелети да буду
нешто друго.
Дисонантан однос са новим светом,
који безобзирно јури ка бесмислу, ос-
ликава сву његову промашеност и бези-
дејност. У песми „Пролази реком лађа“,
(наслов је преузет из истоимене Раич-
ковићеве збирке, 1967.), људе много не
брине где иду, ка чему стреме, већ само
јесу ли довољно брзи, и могу ли бити још
бржи.
На питање, да ли је писац у таквом
свету анахрона појава, и „Куд је нестао
онај свет“, књижевник покушава да да
одговор у истоименој песми. Није ли и
он сам, део нестајућег света, последња
строфа недвосмислено потврђује: Још
ме зову и траже – / имао бих шта да им
кажем / а стрепим од онога што би они
мени / могли да кажу.
Поларитет живота, који значењски
најчешће доживљавамо као рођење и
смрт, код Драгана Лакићевића често
Марко Паовица
О доживљају времена
и парадоксима
пролазности
Драган Лакићевић, Прохуја, Партенон, Београд, 2020.
П
есничка збирка Драгана Ла-
кићевића Прохуја компонована
је из три лирска круга – „Песник
у годинама“, „Дрвеће Београда“ и „Ал-
бум сенки“ – ситуирана између двеју ок-
вирних песама, али су све песме у њој, за
разлику од сонета из њене близнакиње,
књиге Жетелица и Шумановић (2020),
написане у тзв. слободном стиху. Оно
што понајвише повезује три конститу-
тивна лирска круга ове песничке колек-
ције јесте граматичко значење трену-
тачности свршеног глаголског вида, ис-
такнуто аористом глагола прохујати као
насловом уводне песме и саме збирке.
Јер управо тим глаголом у датом облику
појачава се, до врхунца, утисак муњеви-
те пролазности живота и сам доживљај
темпоралности постојања тематизован у
губи своју хронологичност, што у самом
животу отвара необичну вишедимензи-
оналност, тако да понекад, постоје тре-
нуци у којима живимо своју смрт, као и
они у којима ишчекујемо своје рођење:
Понекад се пробудим / лежећи на леђима
/ испружен / с рукама на грудима / као у
мртвачком ковчегу // Понекад волим да
усним / склупчан / као у мајчиној утроби
/ из које ћу се тек родити.
Песников вид, и његово чуло око, за-
зимају посебно место, не само унутар
ове збирке, већ у целом поетском опу-
су Лакићевића. Тако је песнику дато да
опажа ствари, које су за друге непрепо-
знатљиве, и да зауставља неухватљиво...
Како је сићушна планина (...) // Спрам
једне пахуље / која долази из ноћног неба
/ носи собом васиону / и улази у моје око /.
Од првобитног реторичког питања, на
почетним страницама ове књиге: А шта
би и био / да није био песник, // И како би
преживео?, преко сопственог признања:
Наживех се / а не написах се, писац нам
неку врсту одговора нуди у ретроспек-
тивној песми: „Ко сам у ствари ја“, којом
затвара круг, спајајући две временске и
просторне димензије, које упућују једна
на другу.
Дечак са „плавих брда“, жели да дође
у велики град и постане песник, а вре-
мешни песник из великог града чезне:
Помишљам: / негде високо у брдима / под
јабуком, на чистој трави / чека једна
књига / ненаписана / и у њој моје рођење /
јер тамо и ја припадам.
Циклуси живота, у суптилној и се-
мантички раскошној поезији Драгана
Лакићевића, нису априори подређени
темпоралној категорији, они се траже и
преплићу, слободно се укрштају како би
се сусрели у истој тачки овог интуити-
вног путовања: позиву песника.
Носталгичном и рекапитулативном
духовном пловидбом Прохуја, галантно
намирује свој поетски рачун Драган Ла-
кићевић, песник живе речи, благовреме-
но се дистанцирајући од времена у коме
ће „сви писати на истој хартији“ и „све
бити у једној књизи.“
дугом низу песама из сва три поменута
циклуса. И други, не мање важан, ин-
тегративни чинилац нове Лакићевићеве
збирке представља права метапоетска
опсесија песничког гласа.
У првом лирском кругу реч је о песни-
ку и песмама: о „песнику у годинама“ и
његовим, али и било чијим, ненаписаним
и пропуштеним песмама. Меланхолично
загледан у сопствени минули и актуел-
ни живот, он се предаје контемплацији
о природи, пореклу и исходишту песме
налазећи да „има дана / када све може
бити песма“. То упућује на искуство о
прибраности и будности стваралачког
духа, о снази и сензибилности песнич-
ког дара као животворног даха поезије и
саме песме у додиру са спољашњим под-
стицајима који су најразноврснији и без-
бројни: „трк пса луталице / кроз зимски
пејзаж уснулог парка “; „на травњаку на-
домак пијаце / комад чисте хартије / (...)
у јануарско јутро“, са „рукописом влаге и
ветра“ по себи; „тама и трепет / лишћа
којег нема / у жубору воде“; једна „пахуља
изнад бескрајних шума“... То је махом
песма која је могла настати из невидљи-
вог на видљивом, из нечујног у чујном,
јер „све што је невидљиво може бити
песма“. Па и сам тренутак пропуштеног
у оном што Башлар назива сањарењем
за Лакићевића има вредност, својства
и интензитет песме: „Оно магновење /
заувек изгубљено / између таме и свет-
лости / сећања и предосећања / било је
моја песма / коју ни сам нећу прочита-
ти“. Ако би из круга ових снохватица и
лирских визија ваљало издвојити најле-
пше и најефектније, биле би то неке од
оних што поред виртуелне тајне поезије
и уметности укључују и нарочит вре-
менски доживљај егзистенције: „Муза
у Топчидерском парку“, која афирмише
инспиративност једне скулптуре, „Под
овим платаном три стола“, која имаги-
нативно јединствено повезује момент
рођења, живота и смрти оног који пише,
и најзад „Све моје песме“, у којој песник
развија ретроспективно онострану ви-
зију сопственог дела.
Сам наслов другог, средишњег лир-
ског круга казује о чему је у њему реч.
Ако и има лирског песника који није
написао ни једну песму о дрвећу или
неком посебном дрвету, тај тешко и да
оправдава атрибут лиричара. Драган
Лакићевић написао их је на десетине.
Заједно са снегом, мотив дрвећа свакако
је средишњи мотив његове лирике, која
је, уз то, понајмање дескриптивна. Као и
снег, тај изворни мотив природе Лакиће-
вић деценијама, поступно али упорно,
уноси у урбани ток свога певања, раније
напоредан а потом изукрштан са оним
завичајним, и, крећући се трагом дав-
них урбаниста и већ ишчезлих житеља
стално нарастајућег Београда, мења и до-
пуњава типолошке и садржинске одлике
једне и друге од двеју матичних струја
свога лирског говора. Лакићевићево
дрвеће је – као што сам то, чини ми се,
већ једном рекао – индивидуализовано
и персонализовано, и то – да додам – до
те мере да му ни мало не пристаје ова
збирна граматичка ознака иако стилски
погодније ипак нема. У овом лирском
кругу, и уопште код овог песника, дрвеће
неретко има људску природу („Орах на
Дедињу“) или је поприма („Орах у Белом
Потоку“) и дели људску судбину, попут
болести, насилне или природне смрти
(„Топола крај Милошевог конака“, „Чи-
туља за незнано дрво“, „Туја – туга“, „Дуд
покрај друма – Борска, Канарево Брдо“).
Опет, лирски јунак песме „Ариш у ста-
ром парку“ – а Лакићевићево дрвеће
чини доиста део његовог персонализова-
ног песничког света – има праву биогра-
фију јединственог неприлагодљивог до-
сељеника, док су „ликови“ неких других
песама обележени дугим историјским
памћењем („Храст на цветном тргу“,
„Лужњак у Топчидеру“), односно болном
социјалноисторијском меморијом наше
најновије исељеничке стихије („Дуд
покрај друма – Борска, Канарево Брдо“).
Обично дуговечно, моћно, Лакићевиће-
во београдско дрвеће уроњено у време
памти и сведочи, мада, неретко, ломно и
неприметно, тек самом смрћу обелодани
своје минуло постојање. Управо свежи-
ном песничке опаске, опоро реске или
поетичне, бројне од ових песама дости-
жу вишу чисто естетску вредност и ре-
левантније симболичко значење. А до
које се мере песник интимно саживљава
са једним од најфреквентнијих мотива
сопственог певања показује околност П
да и самог себе иницијацијски имагини-
ра у виду засађеног београдског дрвета
(„Дрво звано ја“) а топчидерско дрвеће О
у ликовима „мртвих песника“ („Дрвеће
Топчидера“).
Два типа песама испуњавају „Албум
сенки“, завршни циклус Лакићевићеве Р
збирке Прохуја, а оно што их истовреме-
Т
Р
Е
Т
но повезује и дели јесте – време. Повезује
их чињеница временског бивствовања
тематизованих мотива, а дели времен-
ски интервал трајања разнородних фе-
номена којима песник поклања пажњу,
односно сам доживљај времена везан за
њихову суштину. Ако занемаримо неко-
лико наслова са мотивима природе, на
једној страни суочавамо се са лирским
говором о духовним појавама, у ствари
са медитацијом о „песми векова“ у са-
мој утроби Београда и размишљањем о
судбини песме у скорој али неомеђеној
будућности, при чему се у вези са првим
мотивом дочарава ретко сугестивна ви-
зија отвореног сусрета „некадашњих и
будућих“ песника древног града. Песме
другога типа обележене су детаљним,
изразито веристичким поступком пре-
дочавања урбане слике минуле епохе.
Оне издашно, на начин документарног
прозног или филмског записа сведоче о
пролазности друштвеног раздобља али
и суноврату света којима смо и сами
припадали, о удесу нашег живота пред
неминовношћу физичког и насртајем
историјског времена. Из њих се с тугом
и апсурдом оглашава меморија ствари,
од статусних симбола до тричарија, које
су чиниле стил и садржај нашег вртогла-
во прохујалог живота.
И када евокативно проговара о себи
враћајући се у завичај и детињство или
релационишући између урбане свако-
дневице и природе, и када лирски рефе-
рише испред београдског дрвећа, и када,
попут Шејке, предочава немерљив мемо-
ријски потенцијал велеградских бувља-
ка, песник збирке Прохуја увек открива
нова лица и други доживљај времена.
Огрнут лирском сетом и заокупљен па-
радоксима пролазности, он притом ос-
таје једнако предан трепетном бићу соп-
ствене песме изједначене са нежношћу
пахуљице и белом тишином бескраја.
Изгубе ли из вида Лакићевићев самос-
војни лирски космизам, тешко да ће му
наши данашњи тврдоврати прихватити
саму по себи толику аутопоетичку неж-
ност.
19

Душка Јованић
П завршило.
Р Писмо из самице *
Сада би сви хтели да кажу нешто поетично и патетично.
И ложног поноса сматрали непоновљивим
Н
е окрећем главу пред фрескама
данашњице. „Живот је много
Ч лепши, него што сте заслужи-
ли“ – подсећа нас Душко Радовић. „Тако
сте лако дошли до живота, а толико сте
му пронашли мана.” Досадно нам, без
А сумње, више никада неће бити, иако не
изгледа тако.
Код куће сам, што питате? И све овце
су ми на броју. Само немам слику да то
и докажем. Није ни чудо кад су ме моје
далеке мале рођаке из забаченог села
Тријански у Лици, научиле како се то
ради. За оне који не знају: устанеш у цик
зоре и пичиш за њима с душом у носу.
Све до доручка. Када између два дебела
парчета свежег црног хлеба налетиш на
као снег белу сланину, коју је динарски
гурмански ум прозвао „сапуњара”. За
десерт опуштено береш шумске јагоде и
мислиш да је све као у бајци опаке браће
Грим, док случајно не пробудиш вели-
ког меду, који, за разлику од вука, неће с
тобом да разговара, јер није из те приче.
Иако сада живимо у заиста лудо доба, од
кога је немогуће побећи, ДНК ми је как-
ва-таква гаранција да ћу макар од медве-
да бити бржа.
Како сте ви? Да ли живите или сте већ
заборавили те аналогне покрете? Сад
кад сте открили самоћу. Јесте ли добро
дешифровали ситуацију о(п)станка код
куће?
На снази је нова друштвена реалност:
Када живот више не ради, ваља жи-
вети у себи.
За сада само играмо ту представу ос-
новних правила преживљавања. Сви
нам пуне главу да треба да искусимо
најневероватније сензације као што су
читање, учење и одговорно понашање.
Опомињу нас и да је важно, када, ако
не сада, бити добар и послушан. И слу-
шати само оно што ови који нас грде и
вичу, имају да кажу. Док вековни српски
страх од глади, сапуна и промаје добија
на озбиљној тежини.
Уобичајене емоције нас полако, али
сигурно напуштају. Мозак, шокиран
догађајима протеклих месеци, као да је
решио да се искључи, обузет слатким лу-
дилом изолације.
Прво је наступила алхемија енту-
зијазма. Неки су научили да укључују
машину за прање веша, а други су от-
крили рерну, као некада давно њихови
преци ватру. Из које су 24/7 у живом
програму емитовали више моралне,
него кулинарске лекције. Они лак-
шег жанра су се шармантно држали за
свет који је нестао, а њихови планови
за будућност правили су се на пиџама
партијима. Најбезобразнији и најбун-
товнији презирали су ту корона корео-
графију и брутално одбијали да раде на
њеном маркетингу. Општа култура, која
је до јуче била чиста егзотика, постала
мејнстрим у поплави подсећања шта су
Шекспир, Њутн, Томас Ман и Бокачо
радили на нашем месту у своје време.
Готово сви су и даље у страху да нису
на висини задатка не само наоштрене
власти, него и друштвених мрежа, због
чега ће бити раскринкани и кажњени
што их нема на фрескама данашњице,
где се мудрује и шерује, пева и плеше, а
тапше само у чопору, ма колико то било
елегантно и оправдано.
Да ли је карантин последња аванту-
ра света каквог знамо? Сигурно је да се
за нови, био он очајан или грандиозан,
спремамо са толиким залихама здравог
20
црног хумора да ће тешко моћи да нам
изађе на црту. Не би требало да буде пре-
више компликовано чак и за оне којима
се вратила добра стара нервоза, због које
почињу да мраче, иако је овај сурови
циркус тек разапео трапез изнад савр-
шено намештеног кадра скоцкане Ин-
стаграм стварности.
Нимало није утешно ни то што нико
није боље прошао. Само горе. Таман је
свет почео да схвата зашто су девојке да-
нас љуте и њихов бес прогласио оправ-
даним, кад се испоставило да ће женско
питање бити тиха жртва корона вируса.
Можда ме тај повратак у ретро реалност,
подсетио на винтиџ оглас из наше боље
прошлости: „Издајем собу самици”. Тада
нас та затворска лексика није асоцирала
на неслободу и закључану свакодневицу,
него смо се ругали старим цурама или
уседелицама које је требало држати по-
даље од распуштеница.
Одавно припадам тој ризичној фо-
кус групи. Као што сам од малих ногу
кућна буба. Увек ме је мрзело да се иг-
рам напољу. То је од мене направило
стручњака за вертикалне гомиле: књига,
магазина и кутија са ципелама. Далеко
од тога да не волим кафану, али без неза-
нимљивог друштва, а и природе као так-
ве, и те како могу. Зато и молим за прву
помоћ. Нећу напоље. Нимало ми се не
свиђа тај рискантни изазов, иако време у
изолацији пролази на чудан начин: пре-
терано растегнуто, а истовремено врло
убрзано. Доколица, коју је надахнуто
заговарао Едгар Морен, заиста постаје
заразна. Перверзно нам се осладио и тај
придев из свакодневног менија. Дани
стварно почињу и завршавају се. У међу-
времену тече невидљиви живот.
Потрошили смо месеце распра-
вљајући како да убијемо време. Као да
је оно нека штеточина. Наговарали су
нас и да из све снаге радимо на себи. На
кога ћемо после да пређемо, кад нас буду
откључали? И када само тишина преста-
не да нам лупа на врата. Душа је, кажу,
импозантно пловило којим треба знати
управљати. Живчана због сваке глупос-
ти, пристала сам да будем покорни ста-
новник планете зване дом.
Од малих ногу разговарам сама са
собом и добро ми иде. Не бих да то пок-
варим, осим у случају неке обећавајуће
револуције. До тада, нисам у класичном
затвору, а ни у бекству. Због чега се онда
осећам слободније иза закључаних вра-
та, него на улици? Као дете несрећне епо-
хе, проходала сам на том минском пољу
понижења, увреда и увозног сузавца.
Једном давно се умало нисам сударила и
с тенком. Зашто онда нећу да изађем из
самоће, која би ме, да може, са апетитом
смрвила? Није да не волим жамор, смех,
мирис парфема који се мешају, тела која
иду од стола до стола или су задовољно
налакћена на шанк. Било би лепо да ми
неко опет измери тај пулс нормалног
живота, али ми се стварно не излази у
замрзнуту стварност, иако је отказано
пролеће приредило раскошну представу.
Шта то вреди, када ће ме, чим напустим
карантин, стрпати у вечни ријалити.
Политика, та сирова амбиција, наста-
вља тамо где није ни стала. Какав став
заузети, а да се не повреде дивни људи у
најлонским скафандерима?
Да ли сам крива што сам била издај-
ник ванредне ситуације? Нисам пози-
тивна ни када је то лош знак. Увек ми је
било тешко да прогутам срећу. Некако
ми запне у грлу и неће да сиђе. Може то
и нежније, знам, али ме је једном у жи-
ЈанкаоВуј-ивћаоВуј
воту нагазио лајф коуч. Није се добро
У ванредном стању су ипак највише
надрљале наше јадне године, које смо с
тешком муком стрпљиво скупљали чак
и у грозним временима, којих је било
за извоз. Са колико смо их само безраз-
и својим. Колико год да их имам – моје
су, понављао је вицкастији део овог на-
рода, као да живи у неком другом, циви-
лизованом свету, где су таква непријатна
питања била резервисана искључиво за
полицију.
Србија никад није била земља за ста-
ре. Али могли смо се бар шалити да су
наше године штампарска грешка. Све
док нас нису ухватили. Бити стар, а тако
млад, постало је озбиљно кривично дело.
Тешко ми је да признам, али провукла
сам се „на кант”. Да је мало дуже потраја-
ло, оно потрошено „останите код куће“
претворило би се у „остарите код куће“.
И то преко ноћи. Када би се поворка од-
бачених и матичним бројем обележених
грађана измигољила из својих пустих
склоништа да стане у врсту за провијант
карантинског живота. Подносили су то
ћутке, уз мало регуларног гунђања и по-
неку љутиту беседу незадовољства што
њихови кућни љубимци имају већу сло-
боду кретања и уредне пропуснице за
кршење полицијског часа. На крају смо
били спремни да поред пса удомимо и
свог бога, како бисмо бар на тренутак
изашли из тешког „беда“.
И таман када је мозак везан у џинов-
ску петљу прихватио да је забава готова,
бука и бес завршили су у истом лонцу,
пркосећи много јачој пиротехници нове
нормалности. Све ће бити исто само
горе. Мрачио је најпознатији писац ци-
вилизације на издисају у којој су и бар-
бикама израсли бркови, а добиле су и
подочњаке. Гледајући у застрашујуће ог-
ледало на крају тунела, на нама је остало
да не пропустимо прилику да се осло-
бодимо. Што неће бити баш тако лако,
кад се узме у обзир да су нам крпом
запушили уста, дочим ће они којима се
та вербална бурка не свиђа – добити по
губици. До тада ћу се правити да из свог
финог карантина имам право на два по-
зива.
Недостаје ми дневна доза драгог Ни-
коле Деклеве. Он је баш знао да утеши.
Да суза и смеха. Када је једном обишао
моју здраву и живахну баку, коју сам во-
лела највише на свету, само ме је загрлио
и на вратима у пет речи објаснио: „Од
овог брашна, нема погаче”.
Када ће тај крај историје? Тако бих
слатко заскочила професора Френсиса
Фукујаму, једног од најинтересантнијих
светских политичких мислилаца и при-
ватног детектива наше немилосрдне бу-
дућности, али чак и да још увек имам
његов број, не би вредело. Будући да је
напунио шездесет седам година, у Ср-
бији му не би дали да излази.
Раније смо се углавном виђали у Ва-
шингтону. Тада је био овлашћени про-
рок Стејт департмента, историчар и
есејиста чији је провокативни штос о
буквалном крају историје после победе
капитализма над комунизмом упалио
мимо свих очекивања. Дочекао ме је у
свом скученом и пренатрпаном офису и
одмах извео на паметну таблу с црвеним
графиконима, какву сам тада први пут
видела. Упркос томе, наставила сам да се
и пред њим правим паметна, све док се
нисам штреберски сабрала и, као сваки
ревносни редар, дохватила сунђера.
– Дајте да наш социјализам за сва вре-
мена избришемо.
Каква грешка у корацима. Двадесетак
и кусур година касније сазнала сам да
нам је тај исти омражени социјализам у
наслеђе оставио завидан број болничких
кревета, који ће нам добро доћи за ван-
редно стање.
20. Надосмес НедаНм
Била сам помало разочарана. И што
се фамозни Фукујама није понашао дру-
гачије од просечног државног службе-
ника. Његова хаотична радна соба била
је затрпана најлон-кесама, папирима,
вештачким цвећем, новим теоријама
и старим кутијама и заблудама. Праву
природу стидљивог и романтичног фи-
лозофа одавала је само шоља за кафу са
две медене маце и фотографија његове
америчке породице.
– Онда, добродошли у капитализам –
намигнуо ми је, као да ћемо се играти у
парку.
– Господине Фукујама, уместо срећ-
ног краја историје у царству слободе и
демократије, после пропасти комунизма
настао је још већи хаос?
– Не постоји научна дисциплина која
омогућава предвиђање будућности. Ни-
сам у стању да кажем нешто паметно о
делу света у коме ви живите.
– Када Србија постане права демо-
кратска држава из мене ће увелико расти
цвеће?
– Ви лично можда нећете доживети
ништа од мојих теорија.
Следећег дана сам га угледала кроз
велики излог „Рој Роџерс” мензе како
поносно и готово парадно гута своју
порцију брзе хране, ништа мање оду-
шевљен бездушном брзином живота
који је протицао испред њега, са главом
изнад стола, на коме је чаша од пластике,
наздрављала неодољивости инстант на-
чина живота.
Идеја је ипак највећа валута. Убеђи-
вао ме је после годинама, велики маг ад-
вертајзинга, Драган Сакан. Није ми жао
што сам га послушала, али није се испла-
тило. Зато сам се и у самици надала да ће
ми Фукујама намигнути бар још једном,
у име наше постхумне будућности.
Урадио је то. И вратио ме је тамо где
сам била на почетку ове авантуре, која
изгледа као да сам је измислила. Када сам
као четворогодишња девојчица маштала
само о томе да одем на Месец. Не медени,
него онај прави. Можда је и Френсису
то био план, чим се клео у „Декадентно
друштво” Роса Даудета, који му је открио
да се историја заиста завршила када је
„Аполо” слетео на Месец.
Мошћеничка Драга, 19. јул 1969. За-
узимам најбољу позу испред телевизора.
Широм отворених очију, чекам да ме
Нил (Армстронг) ухвати за руку.
*На основу „Писма из самице“
настао је „Невидљиви живот“ Вука
Дапчевића.
Тамара Ереш
Огледало
Посматра небо кроз прорезе међ‘ прстима.
Време се креће кроз одсјаје.
Откуцај за откуцајем
живот се сажима
И односи све вредно
фотографија, патње и ризика.
Овај дан је једина прилика
да се пожели и учини једно:
Сакрити давно проживљени страх.
Под даскама пода, у изгубљеним ходницима,
у листовима, спаљеним и
претвореним у свитаца прах.
Или разделити га гладнима као торту.
Тек у стрепњи човек осети подсмех
и смрад сопствене глупости.
Храброст је потребна чак и за срамоту.
Кавез је отворен,
свака жица гребе.
Најзад је јасно шта значи
бити свестан себе.
Она је мозаик.
Она је зец.
Она је реч.
Она је ја.
 Надосмес ЈанкЈо fiћирћлчно-мспћлчно2020.

Јана Петровић „Па... Оно. Као и увек. Ништа посеб- Вида узима саксију у руке и носи је до „Које боје?“ пита.
но“, каже Нада. прозора. „Само жуте и црвене, онако како ти П

Вида
Вида клима главом и покушава да
смисли како да остане сама а де не увре-
ди гошћу.
„Али биће боље, сигурно!“ додаје.
„Имам изненађење за тебе“, каже не
окрећући се ка оцу.
„Дај да видим.“
Прилази му и гура колица до улазних
врата, с муком их подижући преко прага
волиш.“
„Јесу чврсте, нису се расцветале? Је л’
могу да пипнем?“ Р
„Ево, са’ ћу да те спустим“, каже и
спушта га низ степенице у раван дво-

А
утобус се приближавао њеној
ста­ници. Пришла је вратима и
грче­ вито се држала за шипку
мас­ну од додира. Горчина отказа јој је
скупљала уста и оштро надвијала обрве
над потамнео поглед.
Возило је отпочело своје дуго успора-
вање и напослетку се зауставило, па још
једном цимнуло и врата су се отворила.
Вида је коракнула низ три степеника
и стала на топао асфалт, спора и тешка
од умора. Запутила се узбрдо, ка својој
кући у близини цркве, лаганим кораком,
гледајући себи у ноге. Кад је већ била
зашла у своју улицу, виде комшиницу
Јовану како стоји у дворишту своје куће
и простире веш. Спазила ју је и застала
са раширеним чаршавом у рукама и из-
разом лица који је био нешто између ос-
меха и жмиркања од сунца. Полако јој је
пришла и ослонила се на капију.
„Добар дан!“ каже Вида.
„О, добар дан, добар дан! Како си ми?“
пита Јована и спушта чаршав назад у ла-
вор, прилазећи капији.
„Ево, живи се некако.“
„А Илија како је, је л’ добро?“ пита не
трудећи се да изгледа као да му жели до-
бро.
„Па и он је добро. Мислим, као и увек,
гура и он. Него ви како сте ми?“
„А сад мој Стефан уписао право“,
каже Јована а у очима јој цакли дивљачка
жеља да код комшинице изазове завист.
„А, па лепо, лепо. Нек му је са срећом!“
каже Вида уморно.
„А теби на послу тамо како је?“ пита
неодређено замахујући главом у правцу
из кога је Вида дошла.
„А, то. Добила сам отказ данас“, одго-
вара.
„Јао, није ваљда!“ тобож се изненади
Јована, лупивши очајно дланом о длан,
гледајући је очима пуним лажног са-
жаљења иза кога се крила сласт и ситна
пакост.
„Да, технолошки вишак, шта ћу.“
„Јао, није ваљда“, понавља комшини-
ца. „Е да ми брзо нађеш посао. Јао веруј
ми, знам ја каква је то мука кад човек до-
бије отказ па још и остане са двоје мале
деце“, говори, значајно је гледајући.
„Да, да, па добро, имам ја и тај други
посао. Идем па радим оне упитнике од
врата до врата... Ништа онда, одох ја.
Довиђења!“ каже Вида и хита што даље
од осећаја кривице у који та жена по-
кушава да је урони. А била је она једна
од оних људи који свако зло и несрећу
у свом животу схватају као личну, само
њима упућену, као нешто што се други-
ма није могло десити. Била је једна од
оних који за сваку своју несрећу траже
кривца у другоме и не примећују терет
других људи. Била је кивна на Видиног
оца јер ју је отпустио из цвећаре, и не по-
мишљајући да је то урадио јер посао про-
пада, јер не може ни себе да издржава, а
камоли раднике.
„Поздрави Илију!“ чује како јој Јо-
вана победнички довикује, гласом који
ликује, без икаквог баршуна добрих на-
мера.
Отворила је капију дворишта и
прошла кроз башту до илазних вра-
та. Извадила је кључ из ташне и ушла.
Спустила га је крај врата. Унутра ју је
чекала Нада са оним вечитим осмејком,
који ју је сада, тако уморну и невољну,
пекао и дражио.
„Како је било данас?“, пита.
Тескоба и она горка тежина коју је
осећала у себи нису јој дозволиле да раз-
мишља, морала је да остане сама у својој
кући, што пре. Хватао ју је неиздрж и она
спусти Нади руку на раме и благо је и
нервозно погура ка вратима, правећи се
да је то пријатељски покрет из милоште.
„Е, па, хвала ти“, још једном се вошта-
но осмехује, слутећи стид који ће осећа-
ти када следећи пут буде морала да позо-
ве Наду да пази Илију.
Вида се склања у страну да је пропусти
док ова подиже ташну са фотеље. Нестр-
пљиво и гласно уздише и одмах се засти-
ди тог поступка, али се теши да тај уздах
Нада није чула.
„Није лепо јео. Биће гладан,“ каже уз-
гред Нада.
„Снаћи ћу се ја већ,“ одговара ова нер-
возно и снажно затвара врата за њом.
Самоћа јој не доноси олакшање. Не
плаче јер јој сузе неће помоћи. И јер је
тата у другој просторији. Дубоко удише,
овај пут да се смири.
„Тата?“
„А?“ чује се промукло суво грло из
собе.
Вида улази и наслања се на рагастов.
„Јеси гладан?“
„Ма јок.“
„Сигурно? Нећеш да ти спремим неш-
то? Имам свеже тиквице.“
„Не. Морам да одем да обиђем радњу.
Ајде, идемо“, каже и креће да врти точко-
ве својих колица.
„Не, не, не, не, нема потебе, тата, ја сам
била данас у цвећари.“
„Сигурно?“
„Да, да, па кад сам ја тебе лагала?“
каже Вида и нехотице, као кривац, гледа
ка столу на коме се налази хрпа папира и
рачуна – дугова који још, ни две године
након затварања радње нису отплаћени.
„Е, морамо да отпустимо ону Јовану,
знаш. Мало нам слабије иде сад. А ште-
та, добра је она жена, ал’шта ћеш кад се
нема“, настављао је.
„Да, добро, рећи ћу јој ја сутра.“
„Е, дабоме“, каже опет Илија. „Него,
јеси засадила у ону жуту саксију мушка-
тле?“
„Јесам, јесам.“
„Дајдер да пипнем.“
Вида му пружа саксију.
„Полако, ухвати је чврсто, овде, за
ивицу... Тако. И лепо је стави у крило“,
Вида даје упутства.
Илија се смеши и мало окреће главу у
страну од Виде, као и сви слепи људи кад
не могу да процене где им је саговорник.
„Какве су?“ пита тихим гласом, као заве-
реник, топлим гласом, пуним искреног,
детињег усхићења.
„Густе, велике. Баш им је богат овај
жбун.“
„Црвене, је л’?“
„Црвене, црвене“, одговара Вида.
„Стави ми руку да их пипнем, да их ја
не изломим“, нареди старац.
Вида послушно узима очеву руку и
ставља му црвене латице између ка-
жипрста и палца.
„Протрљај сад, слободно, нећеш отки-
нути“, каже. И отац са уживањем милује
латицу.
Затим му спушта руку на зелени жбун.
И он само држи прсте убодене у њега,
повремено их мрда, а затим их приноси
носу и мирише.
„Еее, доста је сад“, каже задовољно
Илија.
– прво предње, па задње точкове. ришта. „Само спусти руку поред.“ И
На трему их запахне топлота и засле- Отац опружа руку преко наслона ко-
пи сунце. Вида је једва назирала башту лица и узима круницу жуте лале у прсте,
испред себе. Море лала се лагано, мирно прелази преко глатких латица и подиже Ч
љуљало на слабашном поветарцу. руку, а затим је опет спушта и понавља
„Је л’ осећаш мирис?“ пита. покрет полако, ритмично, као да мази
„Лале“, каже гласом треперавим од мачку. А
миља. „Лале“, понавља Илија са чистим, ср-
„То сам садила прошле године кад дачним осмехом.
нисам хтела да ти кажем шта је“, говори Ово на очевом лицу, ово је срећа, ми-
усхићено, задовољна јер је обрадовала сли Вида.
оца. „Да, тата. Лале“, каже.
Јелена Вукановић
(победница „Шумадијских метафора“ 2020)
Логор
Тамо где су речи божанствене чак је и додир агресија.
Кроз крвоток ми пролази одсуство људи
што чине чудо за мој Језик.
Сви ти људи теже да преживе
у истоме свету, а тај свет није далеко,
само што га Ђаво скупља, а Бог га шири;
Да могу, неки би живи у исти гроб легли,
да умру једно преко другог, непомућени, да увуку
једно друго у сопствену смрт.
Док ја чврсто држим један крајњи симбол,
ти други, у недоглед трпају у логор нове речи,
а оне, стешњене, немајући више куд – горе и горе,
за преживелог једног који је дужан да на врху пирамиде пепелом испише –
Писање ослобађа.
Речи
Не познајеш речи.
Изван језика певаш
и мислиш да лепо певаш,
а ти јадан, гракћеш.
Самог себе мешаш са славујем.
О, да се само удвојити можеш па да чујеш:
Гра, гра, гра…
Звук косилице и отварање тешке капије
терају те нешто да изустиш, али:
не познајеш речи.
Кажеш како нису потребне,
да је ћутање злато.
Речи су ти уништиле живот,
па ето колико нису важне.
Није било удараца у твоме животу,
нити саобраћајних несрећа.
Модрица немаш.
Било је једино речи, таквих речи које те натераше да ћутиш
али не јер си нешто важно разумео,
не јер живиш у злату тишине,
не јер си се напокон ушушкао у крајности –
већ јер више нема тих речи које те могу вратити
живог
и покретног, мени, покретној и живој.
Ти си свој живот, и не приметивши, уништио –
у језику.
Можеш одморити ноге.
Логос
Нико ми не би веровао
када бих испричала
своје Тајне.
Моја су дела зато само моја,
недељива и
апсолутна!
Невероватно ме
ослобађа
насушне потребе говорења.
Мој живот заробљен
у немогућем –
чист је као кап:
Логос у инвалидским колицима
што се котрља низ време.
21

Петар Жебељан
П ефендија написао је у својим мемоарима:
Дванаест исписа
Р и колико смо им ми поотимали. Путеви
И
из лектире у време
пандемије вируса
Ч на коље натакнутих, или на комаде исе-
корона 2020.
А страну, јер је толико требало да се избег-
Н
е излазећи данима из куће, ре-
тко гледам неке телевизијске
емисије, ноћу док не усним, слу-
шам музику на радију. Највише времена
проводим са књигама које су свуда око
мене; нове, које нисам стигао да про-
читам и старе, којима се често враћам.
Отуда ових неколико пробраних исписа,
јер ми се чини да у овим данима испуње-
ним забринутошћу и стрепњом, добијају
нова значења, подстакнута тежином по-
рука које саопштавају.
Mуције Сцевола, римски плебејац и
храбар ратник, заверио се да ће убити
етрурског краља Порсену 504. године
п.н.е, али је био осујећен у том науму.
Када је био изведен пред краља, тражио
је да покаже како се не плаши смрти, па
је десну руку спалио у ватри. Задивљен,
Порсена га је ослободио и са Римљани-
ма склопио мир, јер је схватио да су они
храбар и непобедив народ.
* оружје и погодио витеза у десну страну
Херодот, отац историје из 5. века п.н.е.
био је велики путник и истраживач који
је посетио многе земље на Блиском и
Средњем истоку, на северу Африке, на-
роде око Црног мора и на Балкану, пам-
тећи и бележећи оно што је видео. На
једном месту у његовој Историји може
се прочитати да су Етиопљани најиз-
држљивији и најбржи људи на свету. И
данас се може прихватити та његова оце-
на, јер поред маратонца Абебе Бикиле,
има још много Етиопљана, шампиона на
краће и дуже атлетске стазе.
* уметника, Микеланђела Буонаротија,
У 1300-годишњој историји Визан-
тијског царства последњи цар био је
Константин Драгаш. Турски султан
Мехмед II дуго је опседао и коначно 21.
маја 1453. године освојио Цариград, зах-
ваљујући огромној војсци и великим то-
повима чија су ђулад имала пречник од
пола метра. Користили су их да у вели-
ким зидовима направе брешу и продру у
град. Од силовитих детонација два вели-
ка топа су напукла. Султан Мехмед је на-
редио да се топови још чвршће окују. Зид
је на једном месту пробијен и непријатељ
је јурнуо у град.
* пише: „Био је некакав Турчин Шаин
У Првом српском устанку Карађорђе
је наредио ковачу Јовану Петровићу да
окива топове направљене од великих
трешњевих дебала, јер других топова ус-
таници нису имали. Ови трешњеви то-
пови нису дуго могли да издрже детона-
цију барута, па су се кварили. Карађорђе
је наредио Јовану ковачу да чвршће окује
топове и он је то учинио. Сео је потом на
један топ и рекао тобџији да га напуни
и опали. Утом је наишао Карађорђе и
наредио да сиђе с топа, да не гине лудо,
говорећи да је драгоцен за устанике, јер
зна да поправља сваку врсту оружја.
22
* них драгоцености, чиме себи можемо
Када су Турци 1453. године освојили
Цариград, убијани су сви одреда: жене,
старци, деца, калуђери... Град је горео,
пљaчкан је и рушен. У једном тренутку
пред султана је изашао један војник, но-
сећи главу цара Константина Драгаша.
Био је то Србин, како је записао сведок
пада Константинопоља, Нестор Алек-
сандар (Искендер). Због овог трећег
имена претпоставља се да то био потур-
чењак из наших страна, који је у турску
војску доспео данком у крви, као јањи-
чар.
* другарица Јованка, тада у петнаестим, а
У одбрани града на седам брда - Кон-
стантинопоља 1453. године највише
се истакао храбри војвода Јустинијан.
Увек је био тамо где је најопасније. Не-
милосрдно је секао непријатеља, обарао
дрвене куле које су коришћене да се на-
падачи успну на зидине... Опазио га је
на зиду турски тобџија, опалио убојито
груди. Цар је плакао, лекари су покуша-
ли да га спасу, али све је било изалуд.
Преминуо је.
* шка птица осећа само колико је ваздух
Први српски устанак се ближио крају.
Хајдук Вељко је бранио Неготин са све-
га 400 бораца. Храбрио је своје другове
у малом утврђењу. Опазио га је турски
тобџија, нанишанио и испалио ђуле.
Погодио је Вељка који је пао на земљу и
изговорио само једну крњу реч: „Држ...“.
* себи јер нам мајке на поселу код неких
Једног од највећих ренесансних
вајара, сликара, архитекту и песника,
спопао је један знатижељник да му објас-
ни шта је најважније код израде неке
скулптуре, а он му је одговорио: „Из ка-
меног блока треба само одстранити оно
што је сувишно“.
* не храни децу, нико чак и не размишља у
Вук Ст. Караџић је много урадио за
српску културу, толико да би тај посао
морала да ради екипа стручњака цео
радни век. Тешко је побројати шта је
све опослио. Волео је и да бележи нео-
бичне приче из живота, којих се сећао
још од детињства. Вук на једном месту
Авдија, пријатељ и изасланик београд-
ских дахија који је по цијелом Подрињу
сијао страх уочи Првог устанка. Ко је
био тај злогласни зулумћар? Нико дру-
ги него момак Митар из Тршића, кога
је цијело село исмијавало, јер се дрзнуо
да, иако је био из сиромашне породи-
це, запроси дјевојку из најугледније
куће у селу. Одбијен је и обрукан, па је
побјегао из села и послије петнаест го-
дина вратио се у Подриње на челу 600
страшних јањичара.“
* јурњаве у сумрак су, у ствари, лов у којем
После угушења Првог српског устанка
догодио се до тада невиђен терор. Турци
су се сурово светили. Један њихов виђе-
fiћирћлчно-мспћлчно
нији представник, Ибрахим Менсур-
„Једва се доиста може веровати колико су
много рогате марве и оваца имали Срби
по Босни крчали су од стоке и од робова
што смо их у Босну терали. Имали смо
обичај да се склањамо са главног пута да
бисмо обишли ужасну слику неколико
стотина мртвих телеса, обешених или
чених, којима остатке пси глодаху. Тога
ради склањали смо се на четврт миље у
не кужни смрад који издаваху лешине.“
* сао“. После тога тај усташа је бесно гур-
Лењин је 19. марта 1922. године пору-
чио Политбироу: „Ми морамо на сваки
начин да спроведемо одузимање цркве-
Миодраг Д. Игњатовић
Немушти мрак
Б
ог те пита како све ми људи откри-
вамо љубав! Први пут – сећам се
– волели смо, моја не баш присна
ја у четрнаестим годинама, да се – мрзи-
мо! Да, баш да се мрзимо! У предвечерја,
кад летња светлост се просени нитима
прво руменила, па онда црнила и кад се
већ између нашег и света наших роди-
теља разапну несносни дозиви: ,,Хитно
долази, смркло се већ! Чека те вечера”
и сл. Као две птице Јованка и ја, сами у
свом небу, додиривали смо се – ватреним
крилима! Зрелина у њеним окрупњалим
дојкама, драж облог колена, лук босо-
ноге, још ни девојке нит девојчице! Му-
постао густ, а мириси и сами одвојили се
од дрвећа, тек поливених башти, мириса
коре и коже…
Око тих ватара играмо још неразгове-
тне ,,индијанске” ватре, нешто хоћемо а
нећемо, као што нећемо а у ствари хоће-
мо! Јованка и ја, препуштени дуго сами
других мајки – жена чији мужеви риту-
ално посећују ,,храмове” где се, чак до ду-
боко у ноћ, буквално праве и од карата,
а и од домина куле у којима ће после да
станује пожутело време свакодневице,
а на њен предлог, наравно, у већ добро
загасло вече, играмо се, ,,кобајаги” мужа
и жене… Али, нико не кува ручак, нико
којој ћемо то кући живети. Цео живот се
живи само очима, а цела прича прича тек
понеком, пригушеном речи.
– Је л’ ти мене волиш? – пита Јованка.
– Па… – одговарам – не одговарам,
јер ни тада, као ни сада, нисам волео да о
вољењу говорим.
– Па то мораш, ми смо муж и жена…
– наставља она.
– Па, добро… – пристајем ја. Али
Јованка, већ петнаестогодишњакиња,
жели да то буде онако ,,право”!
– Како ,,право”? – заиста наивно пи-
там ја.
– Јеси ли гледао кад то раде мама и
тата, пита она.
– Заиста нисам, не знам како!
Али Јованка зна. Она привлачи моју
руку, ја је отржем, мада желим да она оде
баш тамо, одавно желим – све те наше
и ловина жели да буде уловљена. Моја
рука, сва уздрхтана, сада је на њеним
грудима – она, тешко, све теже дишући
Надосмес ЈанкЈо
обезбедити фонд од неколико стотина
милиона рубаља. Без тог фонда ника-
кав посао уошпте, а нарочито никаква
изградња привреде, нити пак одбрана
својих позиција у Женеви, неће бити
могућа. Узети тај фонд морамо по сваку
цену. А то морамо учинити успешно.“
*
У Јасеновцу 1942. године једном ус-
таши дошао је под нож старац Вукашин
из Клепаца. Злочинац је камом секао део
по део Вукашиновог тела. Кољач је био
узнемирен, вероватно због страшног
посла који је радио. Вукашин му је мир-
но рекао: „Само ти, синко, ради свој по-
нуо ногом Вукашина у заједничку раку.
Кољач је полудео, а страдалник Вукашин
је потом проглашен за великог мученика
и свеца.
као да савлађује највиши врх Црног
врха, раскопчава прво једно, кида сле-
деће, па следеће дугме на тесној блузици.
Привлачи ме на себе, а онда покушава да
раскомоти свог првог ,,мужића” непо-
грешиво вођена праисконским путеним
инстинктом који – кажу истраживачи
– не би, што кажу ,,браћа Хрвати”, ,,за-
казао” и кад би се у одређеној, наравно
доби, на последњој санти леда кад читава
цивилизација нестаје, нашло двоје људи
који, ето, као Јованка и ја, још нисмо ни
цвет ни плод!
Већ сутрадан ни једно ни друго нисмо
сачекали да на златном чаршаву неке ве-
черње удаваче почну да везу прво румене
руже, па онда тамну, озвездану позади-
ну.
– Шта ће то бити да си ти ,,за виде-
ла” улетео у кућу и спремаш се, колико
видим, већ за спавање? Да ниси нешто
– ставља ми матер руку на чело, па кад
се увери да је све нормално, оштро ко-
мандује: Трк на прање ногу, зуба, умиј
се, промени гаћице и – не читај много у
кревету, знаш!
Кад све то обавим, разгрћем завесу и
дуго, дуго, јер се у међувремену већ сас-
вим смрачило, урањам у онај део света
где смо, све до прошле вечери, Јованка
и ја имали већ дуго нашу ,,рупу” у небу.
Не знам да ли ми се причинило или је то
била најистинитија истина: тамо је, као
златни Месец, стајао окружен невестин-
ским веловима један коњаник, онако сав
као од ватре. Али тај лик није био више
мој.
Чита ми добра моја колегиница, кру-
шевачка песникиња, више у ствари хро-
ничар ових наших моравских нарави и
rusticane Љубица Ненезић, мудра жена и
већ у годинама, своју загонетну песму о,
наравно, остатку царског подног мозаи-
ка у крушевачкој цркви Лазарици. Пес-
никињу узбудила Царица – светица, али
некако женски; из свега тога извирује
једна пригушена страст. Много пута сам
– како би Андрић рекао – налазио пут до
жена. Али, никада, осим у љубавном лету
лептира или оних незграпних жућкаст-
ких буба званих ,,коке”, чије се парење
поклапа са мирисом траве пред кошење,
нисам осетио ту светост љубави. Био је
то црвени, готово као цвет ружичасти
каменчић једне од прича које, наравно,
нећу никада како ваља успети да испри-
чам другима. Јер, и те како постоје приче
које заправо и не могу да се испричају.
 Надосмес ЈанкЈо fiћирћлчно-мспћлчно2020.
Тихомир Петровић
Ја овде чувам!
Н
овинарским језиком речено, на
дневном реду хроничара нађу
се разнолике теме и асоција-
ције. Посигурно, једна од таквих јесте
таблица на огради поседа која скреће
пажњу на ризик од пса. Њу окачи вла-
сник куће да себе заштити од незва-
них гостију и живи неузнемираван, у
тишини и безгласју. Чува своје имање,
пре свега. Склоност ка поседовању је,
подсећамо, само други облик жеље за
трајањем, наша незадржива жудња за
животом.
Четвртаста плоча по изгледу и намени
опомиње на жуту плочу причвршћену
на електричним стубовима са мртвач-
ком главом и упозорењем: „Високи на-
пон. Позор. Опасно по живот!“
Речима: „Ја овде чувам!“, „Чувај се
пса!“, „Пас уједа!“, „Опасан пас!“, „При-
лазите на своју одговорност!“ и према
томе – придодата је фотографија гарова
или белова „ужагрених очију, подвије-
на репа и као на смех малко искежених
зуба“, симулакрум Андрићевог вука у
параболи Аска и вук (одакле је и преузет
цитат). Понегде, испод натписа је умет-
ничка илустрација поломљених људских
костију.
Суочен са упозорењем и изгледом аг-
ресивног надгледника (нема шансе да би
га – у случају да се појави – умирио ко-
мад хлеба, штап или камен који се нађе
при руци), путник који се случајно нађе,
природно, тргне се за тренутак. Лица
слеђеног у непокретну гримасу, он из
срамежљивости и неког страха, отћути и
покори се, као што се дивља звер поко-
рава укротиоцу. С нелагодом и са шаком
на устима, да не би изустио што би, мож-
да, желео рећи, прими опомену и осврне
се около.
Милена Дрпа
Хљеб и сузе
Д
обацивао сам стару дугмад до
зида наше накривљене штале кад
ме је мој брат Марјан позвао да
одем у Томин млин и затражим на зајам
шерпу брашна. Није ми се ишло јер сам
увјежбавао добацивање дугмади што
ближе зиду. Припремао сам се за игру
коју смо звали блишка и коју смо играли
сваки дан кад смо се враћали из школе.
У тој игри побједник је био онај који је
своје дугме добацио најближе означе-
ном мјесту. Он је од осталих учесника у
игри добијао по једно дугме. Од тога није
имао никакве користи, али је нека страст
чинила да се побједник осјећао страшно
важним док је ишао кући са џеповима
отежалим од шарене дугмади.
На Марјанов позив тргнуо сам се љу-
тито и таман хтио да му се супротставим
кад сам примијетио како је блијед. Обрве
су му биле некако чудно опуштене, а ше-
шир нехајно накривљен на десну страну.
Моја љутња нестала је у трену. Знао сам
да тешка болест туберкулоза у неким да-
нима начини од мог брата оронулог ста-
рца. Срећом, он се послије таквих дана
опорави у болници у оближњем граду и
опет сине и подмлади се.
Марјан је био наш најстарији брат. А
како су нам оба родитеља умрла рано,
није нам био само брат, него и отац и
мати. Никад о томе није говорио, али
Затечен, човек сметне с ума да је пас од
памтивека „поштовани чувар верности“,
биће и њушка које утиче на наше здра-
вље, убија наше негативности и чини нас
душевнијим и бољим. (Наука држи да
човек бира пса саобразно својој нарави.)
У исто време, пролазнику се намеће
слика кућевласника заклоњеног од
туђих очију, у хладу или крај пријат-
не пећи, безбрижном и комотном, који
осећа сва животна благостања. Ако је
допуштено мало више смелости, може-
мо претпоставити, он види власника
недружевног и неповерљивог, чисто са-
мотњака као степског вука – парафрази-
рамо ли Фридриха Ничеа – припадника
соја људи на чијем лицу се гледају џелат и
пас трагач. Свакако да је члан затворене
групе у чији се вештачки рај не продире
без лозинке или магичних речи.
Шта помисли пролазни гост – без-
земљаш и кирајџија, који иде од прага до
прага и моли за изношено одело и обућу
или неку другу милостињу?
Плочаста површина са речима упо-
зорења и брундавим гардистом, који се
често види иза гвоздених решетака –
звони звоном прапораца неке самохва-
ле, нечим што прелази праг доброг уку-
са. Упозорење на капији вређа осећање
реда и пристојности; гест је који се не
брани, али брани стид. Као што је казао
онај древни Кинез: „Знам и ја за то, само
ме стид да га употребљавам“.
П. С. Пролазника може да сневесели
сазнање да су још стари Латини истица-
ли на кућна врата упозорљив натпис cave
canem – Чувај се пса; постављена, пак,
фигура пса од печене глине или мермера,
опомињала је на истински пуштеног или
везаног пса.
ја мислим да се није ни женио зато да
би нас четворо извео на пут. Нарочито
је бринуо о мени због моје краће ноге с
којом сам рођен и због низа операција
које су извршене да би се нога бар мало
продужила.
Иако сам био мален, некако сам раз-
умио све што се дешава у нашој кући и
у нашем животу и зато сам Марјана по-
себно волио. Поштовао сам га и слушао
без поговора. Тако је и жеља да му се
одупрем кад ме позвао да га послушам
трајала само трен.
Покупио сам своју прашњаву дугмад,
стрпао је у задњи џеп, једини који није
био шупаљ, и кренуо за њим према кућ-
ним вратима. Марјан је ишао споро, ка-
шљући суво сваки час и придржавајући
се за тарабу којом је било ограђено дво-
риште. Нисам га ништа питао. Знао сам
да не воли да говори кад га стисне бо-
лест. Дохватио је с расклиманог стола
поред куће дубоку плаву шерпу, пружио
ми је и невољно проциједио:
„Реци Томи да ћемо и овај и прошли
зајам вратити чим продамо сијено.“
Кренуо сам према млину безвољно,
премећући олупану шерпу из руке у
руку. Врела прашина пржила ми је босе
табане, па сам сваки час убрзавао ход за-
бацујући своју краћу ногу и дижући об-
лачиће прашине иза себе.
Кад сам стигао надомак млина, обузе-
ла ме стрепња, јер никад нисам знао како
ћу проћи код млинара Томе. Иако нам је
био први комшија, није му сметало да ме
наружи без разлога кад год је био лоше
воље, а обично није пропуштао прилику
да ми грубо да до знања да смо ми сиро-
машни, а он богат.
Испред млина је сједило неколико
људи из нашег села. Ковач Мићо им је по
обичају причао о својим војничким да-
нима, а они су помно слушали његове по
сто пута препричане војничке подвиге и
успут потезали из флаше коју им је мли-
нар износио чим би се окупили.
Док сам прилазио, први ме је опазио
Мато Клицо и одмакнувши флашу од
уста довикнуо:
„Еј, шепави, шта рече, хоћеш ли ми
дати сестру Матију? Купићу ти за њу ци-
пелу с дебелим ђоном, па ћеш и ти моћи
да нађеш цуру!“
Обрисао сам надлактицом нос и
знојаво чело, повио се и ћутећи прошао
поред Мате, тражећи погледом у унутра-
шњости млина млинара Тому. Срце ми је
тутњало као млински чекић, а у грлу се
створила кнедла која ми није дала про-
говорити. Чинило ми се да ми се моја
шепава нога све више скраћује и да ће
потпуно нестати док су ваздух испред
млина пресијецале пијане шале и пору-
ге на рачун моје сестре Матије и нашег
сиромаштва.
Чувши смијех, на вратима се појавио
млинар Томо, намргођен, знојав, улије-
пљен брашном. Учинило ми се да га је
смијех још више намргодио, а кад је уг-
ледао мене, из њега су покуљале псов-
ке које су кроз моју главу тутњале као
најстрашнији громови.
„Опет си ту са шерпом? Ни прошли
зајам нисте вратили, а имате образа опет
доћи! Још пошаљу тебе шепавог да ме
омекшаш! Ама, доста ми је сиротиње и
сиротињског кукумавчења! Реци Марја-
ну, прирасла је Матија, нека је уда за
Мату Клицу, па ће имати за зета богатог
трговца и неће више мени цвилити сва-
ки час!“
Томо је урлао и даље, али ја више ни-
сам чуо ни једну ријеч. Набио сам своју
шерпу на главу и кренуо. Једва сам видио
куда идем. Једино ми је било драго што
више нисам видио искежена пијана лица
поред којих сам пролазио.
Шерпу сам скинуо тек кад сам се до-
вољно удаљио од млина. Сјео сам на тра-
ву поред Лукине куће и дуго и горко пла-
као. Лукин пас је дошао до тарабе и није
лајао као обично, само је ходао тамо –
овамо, цвилио и нервозно махао репом.
Лукина жена Анђа појавила се на врати-
ма са неколико комадића меса и хљеба и
АФОРИЗМИ
Жељко Н. Митровић
• Анализа води ка детаљима, па је још и
дозвољена. Синтеза води ка Целини,
тако да није дозвољена!
• Анемија је медицинска, а аномија
друштвена болест.
• Афоризам јури причу, да је уједе
за задњицу. Бежи прича, бежи, пак
утече у –роман. Ето, тако се прелази
из једног у други жанр. Да простите:
згуза! Трансформација – до суза!
• Бирократска дилема: предмет
опечатити или га запечатити?
• Више од глупости, мање од памети – то
је наш став!?!
• Власт је желела да народ буде
контролабилан, а он је постао само –
лабилан!
пас је одјурио према њој. Остао сам сам
П
и тупо гледао низ цесту према Шамцу,
размишљајући да ли ће икада моје не-
моћне ноге отићи из овог села и наћи
неко мјесто на којем ће се заборавити
моје сиромаштво. Тако уплакан и оша-
Р
мућен болом и увредама, размаштао сам
И
се о таквом мјесту. Заборавио сам и гдје
сам био и гдје сам кренуо. Наслоњен на
кољена, сав умазан знојем и сузама, гле-
дао сам у своје прљаве ноге и замишљао Ч
на њима сјајне црне ципеле, скупље од
свих ципела на свијету.
„Еј, мали, јеси ли ти то заспао на овом А
сунцу?“ - тргнуо ме глас млинара Јове из
сусједног села.
Дигао сам поглед и хтио нешто одго-
ворити, али чим сам се сјетио да је и он
млинар, језик ми се завезао, а страх од
свих млинара на свијету преплавио ми
је цијело тијело. Једина жеља била ми је
узети шерпу и побјећи. Али док сам се
дизао да кренем, Јово се наједном ство-
рио на трави до мене и загрливши ме
наставио:
„Јеси ли ти то, момчино, љут? Ко је
тебе наљутио? Хајде, реци ми, па ћеш
добити двије свилене бомбоне и коцку
шећера.“
Глас овог човјека, кога сам једва по-
знавао, неком чаробном метлом почео
је да чисти страх из мене. Послије неко-
лико тренутака упутио сам поглед пре-
ма њему и с неком наједном стеченом
храброшћу све му испричао.
Млинар Јово је све вријеме ћутао.
Само је понекад помјерао свој кожни
качкет који му је био повелик и падао
скоро до ушију. Висок и танак, у својим
тамносмеђим панталонама и карира-
ној кошуљи, подсјећао ме на мог брата
Марјана. У тренутку сам помислио да
су можда неке добре виле намјестиле да
овај човјек наиђе и утјеши ме зато што
сам то заслужио, јер сам увијек био пос-
лушан и свако вече се молио Богу.
„Идеш са мном у мој млин“, рекао је
наједном млинар Јово.
Као омађијан, кренуо сам за њим.
Више ништа нисмо проговорили ни он
ни ја. Стигли смо до млина, он ми је на-
трпао пуну шерпу брашна, помиловао
ме кошчатом брашњавом руком по об-
ријаној глави и рекао:
„Иди полако и пази да не проспеш. И
реци Марјану да ово није на зајам. А ја
и ти ћемо, кад порастеш, бити другари.
Бићеш ти момак и по!“
Ишао сам кући поред Толисе, а жабе
су се склањале да прођем. Можда ме нису
ни препознале. Некако сам се усправио.
У руке ми дотекла снага. Нисам ни ше-
пао толико.
• Гуске су спасиле Рим, можда ће
Европску унију спасити – „патке“!?
• Државни службеник ујео пса у само-
одбрани. На питање шта га је навело
на такавчин, одговорио је: – Фискална
консолидација! И образложио: – Да је
пас ујео мене – трпео би буџет локал-
ног нивоа власти!
• Ево једне чувствене разлике између
професора и политичара: професори
умеју да намиришу где је најтање, а
политичари где је најдебље!
• Писци углавном боље пишу, него што
говоре.Читаоци углавном боље говоре,
него што пишу. Да би се дебаланс
смањио, писцитреба да читају, а читао-
ци да пишу!
• Питам се, питам, зашто керове не
убаце у ријалити? Гарантовано би
човек ујео пса!
23

М
Гордана Крајачић
У Уметничке илузије
Пјера Ла Мира
З о женама које је волео...
И нијих француских композитора, већ и
П
К јер Ла Мир рођен је 1909. у
Ници. У Француској је постигао
А значајан успех, али је 1941. оти-
шао у Сједињене Државе као новинар
и тамо остао. Осим писања, бавио се и
сликањем и компоновањем. Роман Му-
лен руж донео му је светску славу, а по-
знат је и по романсираним биографија-
ма Леонарда да Винчија (Живот Мона
Пјер Ла Мир: Мулен руж (Тулуз
Лотрек)
Лизе), Клода Дебисија (Месечина) и Фе-
ликса Менделсона (Изнад жеље).
Изванредан стилиста, Пјер Ла Мир,
у сјајној биографији Тулуз Лотрека, која
је на пет стотина страница дотакла и
мноштво великана, међу којима су били
Винсент ван Гог, Едгар Дега, Писаро, Го-
ген, Зола, Клемансо, Оскар Вајлд, Сара
Бернар, Анатол Франс, Цезар Франк.
Књига се први пут појавила 1950. у Аме-
рици и убрзо је освојила читалачку пуб-
лику. Преведена је на готово све светске
језике и доживела је безброј издања. У
Загребу је изашла већ пет година касније.
У оригиналу је написана на енглеском
језику, мада је аутор родом Француз.
То је био његов први роман написан на
овом језику, мада је дух романа потпу-
но француски, као што су и Париз и
Лотрек и сами били потпуно нераздвој-
ни. Стварао је у јеку импресионизма, али
је био и изван њега, уносећи му елементе
свог снажног сликарског темперамента.
Он није сликао у слободном просто-
ру (plein-airu); био је више цртач, као и
Дега, у коме је Лотрек видео божанство.
Због инвалидности није одлазио у при-
роду и силну чежњу за кретањем уно-
сио је у своје слике, које су пуне плесних
покрета и усковитлане живахности, као
да га је мајка природа, као накнаду за
незграпност ногу, обдарила изузетном
вештином и суптилношћу руке.
Књига има пет делова; заправо, са-
чињена је од три књиге, са својеврсним
уводом (Застор се диже) и Кодом (Зас-
тор пада).
Његови родитељи били су брат и се-
стра од тетке. Анри је растао као богаљ:
Он се навикао на ту сталну прати-
лицу, као што се човек који живи близу
24
морске обале приучи на ударање таласа
о обалу – записао је Пјер Ла Мир.
Живео је на Монмартру, а ту је, како
каже писац морал тих монмартровских
девојака раван моралу уличних мачака...
Пјер Ла Мир: Живот Мона Лизе (Ле-
онардо да Винчи)
У овом роману аутор поставља многа
питања која су одувек пратила по мно-
гима најлепши и најзагонетнији портрет
у историји сликарства. Ко је била Лиза
де Ђерардини која је вековима занима-
ла свет и избегавала сва питања с осме-
хом својих благих смеђих очију? Зашто
је Леонардо да Винчи сликао ту фирен-
тинску домаћицу? Зашто је тако дуго и
тако много радио на једном овако малом
портрету? Зашто портрет није предао
човеку који га је наручио? И за кога је
заправо портрет насликан?
Пјер Ла Мир је само делимично од-
говорио на ова питања! Оставио је чи-
таоцима да о њима размишљају, јер се
о Мона Лизи и данас пише, полемише,
расправља. Заправо, он је више писао
о личностима које су биле око ње и око
самог Леонарда да Винчија, укључујући
Медичијеве и Саванаролу, што је такође
и интересантно и драгоцено, али о чему
ја мислим да је више плод пишчеве маш-
те него стварних историјских доказа.
Пјер Ла Мир: Месечина (Клод Деби-
си)
ЈанкаоВуј-ивћаоВуј
И у овој књизи, као и у претходним о
сликарима, Тулуз Лотреку (Мулен руж) и
Леонарду да Винчију (Мона Лиза), мно-
го је података не само о Клоду Дебисију
него и о читавој епохи у којој је живео о
личностима са којима је долазио у додир,
Дебиси је био не само један од најваж-
средишња фигура целе европске музике
на прелазу из XIX у XX век. Дебисијева
музика практично дефинише прелазак
из касно-романтичарске музике ка му-
зици XX века.
Провео је многе године у скромном
поткровљу у Паризу, покушавајући да
стекне наклоност публике. Давао је часо-
ве клавира и компоновао по наруџбини,
а, разуме се, записивао и своје музичке
идеје, које су биле потпуно нове и у хар-
монском, и у мелодијском и у ритмичком
смислу. Увео је целостепене, пентатон-
ске и егзотичне лествице, не поштујући
правила и тоналитете романтизма. Ње-
гове теме биле су сажете и малог обима,
ритмичка основа нестална и неодређена,
а главни елементи стварања били су му
боја и хармонија.
Надежда фон Мек, чију је децу Де-
биси једно време подучавао у свирању
на клавиру, а која је била велики меце-
на и обожаватељка композитора Петра
Чајковског, 1880. године послала је једну
Дебисијеву композицију Чајковском. Он
је одговорио: „То је веома лепо дело, али
је сасвим прекратко. Ниједна идеја није
изражена у потпуности, форма је ужасно
згрчена и недостаје јој јединство“. Деби-
си ово дело никада није објавио.
У Месечини се говори и о богатом
емотивном животу највећег францус-
ког композитора. Импулсивни и мелан-
холични геније, визионар вреле крви
имао је љубавну историју са враголастом
Соњом из Русије, париском матроном
Аликс и очаравајућом и захтевном Габи,
женом сумњивог морала. Најзад, у гр-
мљавини аплауза, Дебиси је имао и зрелу
љубав, банкареву жену Ему. Месечина је
роман о љубави према музици и љубави
према женама, прича о великом уметни-
ку и боему, човеку који није могао да
живи, а да не ствара.
Дебиси је (као и сликар Густав Климт)
живео од 1862. до 1918. године. У годи-
ни када је рођен (1862) свет су угледали
и Морис Метерлинк, Јанко Веселиновић,
Вела Нигринова, Војислав Илић, Густав
Климт. У години кад је преминуо (1918)
умрли су и Гијом Аполинер, Риста Вука-
новић, Цезар Кјуј, принц Мирко Петро-
вић, Гаврило Принцип, Едмон Ростан,
Иван Цанкар, Густав Климт.
Роман Месечина исписан је у два
(обимна) тома, на укупно 775 страна.
Пјер Ла Мир: Изнад жеље (Феликс
Менделсон)
2020. Надосмес fiћирfiл
Феликс Менделсон није мој омиљени
композитор, али Пјер Ла Мир јесте је-
дан од од мојих књижевника према коме
имам дубоко поштовање. Роман Изнад
жеље је о немачком романтичарском
композитору, који је живео само 38 го-
дина, али као и сви они који су рано умр-
ли међу музичким великанима – стварао
је интензивно и оставио велики ствара-
лачки опус (као и Моцарт, Шуберт, Пер-
голези)... Разуме се, са Моцартом се нико
по силини генијалности не може упо-
редити, али неколико Менделсонових
Песама без речи и доиста предивни Ви-
олински концерт у е-молу су дела велике
осећајности и мени веома драга.
Као и свака књига и из ове се штошта
може научити, не само о овом компо-
зитору, него и о његовом окружењу, ко-
легама, нарочито о Јохану Себастијану
Баху, антисемитизму, и уопште о умним
размишљањима самог писца.
У Прологу Пјер Ла Мир је записао:
„Музика је била Бахов начин молитве“.
Много догађаја, путовања, нежности
родитељског дома и узвраћене љубави
стало је у ову поетску књигу о Менделсо-
ну. Ипак, и на почетку и на крају је Бах,
кога је не само Менделсон обожавао,
него га је истински заволео и писац ње-
гове романтичне биографије. И Епилог
је закључио речима: „Подстрек који је
Менделсон дао за признавање снажног
генија Јохана Себастијана Баха био је
од пресудног значаја. Никада ниједан
уметник није другом уметнику учинио
већу услугу. Много Бахових дела није
још пронађено; више од стотине кантата
за које се зна да их је написао још увек
недостају. Али Менделсоново извођење,
после скоро сто година заборава, бе-
смртне Пасије по светом Матеји, и ис-
траживање Бахових рукописа које је до-
шло после ње, већ су довели скромнога
кантора на оно место у музици које му с
правом припада – на највише“.
НАШ ИЗЛОГ КЊИГЕ
1. Игор Игњатовић, Жена из Магдале,
поезија, Графопринт,
Горњи Милановац, 2020.
2. Хаџи Петар Р. Солар, Суноврат у небо,
роман, Ризница српске духовности,
Београд, 2020.
3. Бешир Љушковић, Пупчаник, УКС, Бе-
оград, 2020.
4. Љубомир Ћорилић, Певање о истом,
поезија, Центар за културу Младеновац
/ Шумадијске метафоре, Младеновац,
2019.
5. Тања Прокопљевић, Мала књига смеха
вредна, афоризми, Академска штампа
и Интерпринт, Београд, 2020.
6. Ранко Ђиновић, Све руже са твојих
усана, поезија, ПАНОРАМА – ЈЕДИН-
СТВО, Приштина – Косовска Митро-
вица, 2020.
7. Миладин Шеварлић, Соба без излаза,
роман, Албатрос Плус, Београд, 2020.
8. Матерњи језик, антологија савреме-
не дијалекатске поезије, Лесковачки
културни центар, лесковац 2020.
9. Миљурко Вукадиновић, Торбица за
преживљавање није код мене, поезија,
DINEX, Београд, 2020.
10. Виолета Божовић, Девојка са песмом
у пустињи, поезија, Удружење писаца
Републике Српске и дијаспоре Прије-
дор и Друштво књижевника Београд,
2020.
11. Валентина Новковић, Два сата од
збиље, приче, Удружење књижевника
Србије, Београд, 2020.
 Надосмес ЈанкЈо fiћирћлчно-мспћлчно2020.
П
Александра Ђуричић
Оде малим радостима
О који их не разуме.
У
Р нашој књижевној средини по-
зната као врстан преводилац са
португалског језика захваљујући
Т којој смо прочитали Фернанда Песоу,
Сарамага, Жоржа Амада и друге слав-
не писце лузитанског подручја, Јасмина
Р Нешковић појавила се у књижевним ча-
сописима као песникиња још у младости.
Већ својим првим песмама јасно је одре-
Е дила координате своје поетике, окренуте
унутрашњем бићу и субјективном дожи-
вљају људи и ствари. Ипак, прве песме
Т Која реч којем народу
биле су на известан начин херметичније
и остављале су врло широке просторе
могућих тумачења, док се као зрела пес-
никиња представила својом збирком
Обол у пуном сјају уметничке и животне
зрелости.
Већ обим ове збирке јасно говори да
њене песме настају у даху и у тренуцима
изузетне инспирације, са снагом да пре-
ломе свакодневицу и рутину и у тој рути-
ни пронађу сву лепоту живљења. У њима
видимо минуциозно исликане жанр сце-
не свакодневног живота које за песни-
кињу очигледно представља окосницу
смисла, без примеса баналности ствари
које нас окружују. Напротив, она у де-
таљима кухиње или зидовима собе види
цео универзум који је чини срећном. То је
она наткасна пуна наполитанки и цркве-
них календара поред кревета њене бабе
Лозане, то је шоља топле чоколаде на зим-
ској пијаци, сенке сутона на окнима кроз
која види читав свет.
Необични спој интимног, камерног
са осећајем света на длану, лисабонске
Шта каже струка
Сенка Павловић: Смехом против короне, Просвета,
Београд, 2020.
П
редстављање зборника Смехом
против короне Сенке Павловић,
одржано 5. септембра било је
први књижевни догађај у свечаној сали
Народног музеја у Панчеву од почетка
пандемије. Било је то истовремено и прво
представљање ове књиге која је објавље-
на у јуну ове године у издању београдске
„Просвете“. Промоцију је отворио ди-
ректор Музеја Мирослав Бирцлин који
је поздравио учеснике и госте у публици,
међу којима су били угледни панчевач-
ки лекари, професори, пословни људи,
уметници и новинари.
„Ми смо одлчили да се боримо хумо-
ром, а Сенка Павловић је урадила огро-
ман посао и све афоризме,шале и доско-
чице пажљиво је прикупила и саставила
својеврсно сведочанство једног времена
- књигу која говори о величанственој сна-
зи људског духа који је способан да и у
тешким ситуацијама изнедри хумор. Ху-
мор је знак пркоса и непристајања, уве-
рење да ћемо опстати без обзира на све“,
рекла је о књизи Александра Филиповић,
књижевница за Панчева.
„Приређивач зборника Смехом про-
тив короне је микро-форме (шале, вице-
ве, анегдоте, афоризме, епиграме, песме,
приче...) читала, слушала, тражила, про-
нашла, прикупила, записала, превела,
изабрала, разврстала, редиговала, при-
лагодила, обрадила, протумачила, обја-
вила и представила - водећи рачуна да
задовољи и естетки и етички критеријум.
Потрудила се да у овој књизи буду радо-
ви који су вишеслојни, поучни, мудри,
духовити, аутентични, веома разноврсни
по тематици и ауторском приступу. Већ
је антички лекар Гален запазио упеча-
луке коју види седећи у малој радњи свог
пријатеља, обале Медитерана и таласи
који запљускују њену београдску терасу,
она веома вешто претаче у кратке, језгро-
вите стихове-аквареле за које нам се чини
да се могу разлити уколико их не прочи-
тамо још једном.
Свакако да ће читалац у песмама
Јасмине Нешковић пронаћи отиске жен-
ске душе, али то никако не значи да их
треба читати у феминистичком кључу,
напротив. Њене песме су оде породич-
ном животу, малим радостима и ве-
ликим љубавима што надилазе смрт, а
рађају се у скромним кућама, на веран-
дама и у двориштима хризантема и ви-
нове лозе, у завичајима предака и необ-
ично лепо развијеном дијалогу са онима
који су само прешли на другу страну,
каже песникиња, али ту су, негде око нас,
воле нас и пазе.
Саткане од старинских вредности
колико и од модерности оригиналног
уметничког израза, песме Јасмине Неш-
ковић уводе нас у свет мира, туга и цен-
трифугалних сила љубави које носимо у
себи. Траже, али и пружају утеху да нам
унутрашње микрокосмосе не могу оду-
зети колико год се трудили. А труде се,
читамо између редова, труде се али се не
предајемо, живимо за уметност али не и
од ње, међутим, упркос свему, не предаје-
мо се.
Богатство њене песничке палете пле-
ни читаоца, јер ту су и морски таласи и
чежња за њима потопљена у чаши вина,
остављене љубави које чекају вечност,
тљивост и убојитост таквог књижевног
стила: У малом тексту – велика снага“
– констатовао је на промоцији рецензент
књиге Александар Чотрић.
Познати новинар, ТВ водитељ и писац,
Вања Булић, један од заступљених аутора
у зборнику, истакао је да је „специјално за
ову књигу написао причу Од циркуса до
вируса и назад у којој је навео сва значења
појма корона, али да је прави јунак при-
че вирус који нам је, попут истоименог
циркуса, вратио живот какав заслужује-
мо, прошаран кловновима, дресираним
мајмунима, коњима који плешу, слоно-
вима који уживају да улазе у стакларске
радње и сиротињом која жонглира на
трапезу без заштитне мреже.
Приређивач књиге, књижевница и ет-
нолог из Панчева, Сенка Павловић објас-
нила је да се зборник састоји из три дела:
„У првом, названом Народ против коро-
не, налазе се шале и досетке анонимних
аутора из наше земље, у другом поглављу,
под насловом Шта каже струка, публи-
ковани су ауторски радови познатих ху-
мориста и сатиричара из Србије, Словач-
ке, Северне Македоније, БиХ, Црне Горе,
Пољске, Хрватске, Бугарске, међу којима
су и академици Матија Бећковић и Ду-
шан Ковачевић, познати песник Љуби-
воје Ршумовић и други реномирани ства-
раоци, а у трећем сегменту (На)стране
шале су најуспелије хумористичке творе-
вине на тему короне настале у Америци,
Русији, Румунији, Бугарској, Немачкој,
Грчкој, Италији и другим земљама света“.
Атмосфера на овој промоцији у панче-
вачком Музеју била је позитивна, а пуб-
лика добро расположена и насмејана.
К.Р.
затурени људи који још нису одрекли
потребу за другима, а на крају, на дну тог
обиља откривамо гвоздене опанке у који-
ма су песнике осудили да ходају светом
Блиска песницима које је инспирисао
Медитеран, а ипак оригинална у изразу,
Јасмина Нешковић
Eppur si muove
Октобар је, или листопад
И док се по кафанама
Академијама
Воде јалове распре
Од памтивека припада
Не марећи за лингвистику
Земља се свеједнако око Сунца окреће
Негде је већ зима
Негде тек рано пролеће
А овде, на 45. степену
Северне географске ширине
“Лишће опада, хоризонти се шире”
Као што је говорио Ливада
У знаку ваге
Наша мати никада није марила за
свој рођендан На повратку са гробља
И помало невољно нас је примала
на тај дан И обишла познате улице
Мада би увек, као случајно,
Умесила барем питу
А нашле би се ту и урмашице
И неизбежна татина бајата
бомбоњера
Милутин Ђуричковић
Чаробњак смеха
О књизи афоризама за децу Александра Чотрића,
Свет смеха, „Пчелица“, Чачак, 2020.
С
атира и хумор за децу код нас
имају своје упориште и зачетке у
делима Јована Јовановића Змаја,
а нарочито у његовом листу „Невен“, у
коме се међу првима обраћао деци на
шаљив, хумористичан и необичан начин.
Мора се признати, ипак, да је сатира, а
самим тим афоризми, епиграми и дру-
ге сродне врсте, донекле запостављена и
маргинализована форма у литератури за
децу и младе.
У жељи да исправи ту врсту неправде,
Александар Чотрић, познати сатиричар,
афористичар и антологичар из ове об-
ласти, објављује и приређује низ ретких
и драгоцених издања (самосталних и
заједничких), која поред своје несумњиве
вредности и естетско-уметничког квали-
тета и те како афирмишу ове жанрове и
врсте.
Том низу издања припада свакако и
најновија Чотрићева књига афоризама
и досетки за децу са симболичним и ин-
дикативним насловом Свет смеха. Смех
је, дакле, основна идејно-тематска и се-
мантичка окосница ове књиге, у којој све
врви од шале и ведрине, забаве и нонсен-
са, разбибриге и релаксације. Руковођен
тим етичким и естетичким претпостав-
кама, Чотрић у првом реду жели да заба-
ви и насмеје децу, да им улепша и олакша
животну стварност, јер је хумор данас и
увек преко потребан, а нарочито млади-
ма свих генерација.
Чотрић пише из различитих позиција
и његов хумор је, пре свега, врло сочан,
изворан и здрав. Приметно је, такође, да
је аутор у дослуху са временом и темама
које обрађује, те отуда настоји да увек
поезија Јасмине Нешковић није довољно
запажена, коментарисана и читана у нашој
средини. Међутим, скрајнутост на днев-
ном плану врло често обезбеђује трајање
у димензији која је далеко драгоценија и
важнија.
(Моћ лењости ил недостатак
маште)
И увек су на мамин рођендан
Све цвећаре и баште биле пуне
хризантема
И било је лепо време
Као што то с јесени бива
А ево и сада
85 година после њеног рођења
Опет смо се сви окупили око трпезе
њене
И јесен је поново блага
Цветају хризантеме
Само се њен глас не чује
“Јесен је, јесен, гучу кумрије,
Јесен, о туго моја.”
Михољдан
А што ја не бих сада
Док је дан још млад
Ушла у трамвај број 2
Којим се недељом само старице возе
Или пијаце
Као залудни туриста
На пролазу кроз погрешни град
Главни задаци књижевности: 
радост, смех, забава. 
Томас Ман
буде актуелан, занимљив и надасве – сме-
шан! У томе је, свакако, успео, јер је он
прави виртуоз смеха и чаробњак хумора,
коме врцавост и виспреност духа пред-
стављају основно људско и стваралачко
обележје. Његови афоризми су бритки,
језгровити и врло ефикасни, а баве се
прилично разуђеним темама и мотивима
из породичног, школског и свакодневног
живота деце.
Са друге стране, досетке су осмишље-
не у форми питалица, односно духови-
тог разговора између деце и одраслих
или само деце. Како год да су остварене,
Чотрићеве досетке одишу несвакида-
шњим хумором, оптимизмом и пози-
тивном енергијом, при чему долазе до
изражаја (не)очекивани одговори пуни
парадокса, каламбура и шаљиве инто-
нације. Са циљем да код деце изазову
радозналост, домишљатост и мисаону
асоцијативност, поједине досетке и афо-
ризми имају и ненаглашену дозу поуке
у смислу да укажу на нешто што није
узорно и прихватљиво за децу свих уз-
раста.
Свет смеха је својеврсна читанка и
лексикон хумора, приручник за смех и
опуштање, књига које ће малишане раз-
галити и насмејати до суза. То, наравно,
није њена једина уметничка вредност,
али свакако јесте довољна препорука за
читање и уживање!
25
 Недаемосв-тињемосв 20. Надосмес ЈанкЈо

Миљурко Вукадиновић књижевно-критичког и есејистичког ница Дана Додић - Француска, Никола

профила које се појављују на нашој ли- Радан - Аустрија, Тода Матић Медић и
терарној сцени. Споменка Радивојев Животин - Аустра-

Савремена српска проза У магији речи постоје кругови тума-

чења који су могли бити засебне књиге:
тумачење савремене поезије (преко 60
лија; (двадесетак аутора); пета-есеји о
писцима (страним и домаћим: Ричард
Бернгартен, Џемс Скали, Џејмс Сатер-

В
ећ 36 година у Трстенику се, у
новембру, одржавају истоимени
књижевни сусрети који су оста-
вили дубоке трагове у разумевању и ту-
мачењу прозног стваралаштва код нас,
што се најлепше види у 32 зборника који
ову манифестацију прате. Зборник је већ
32 године усталио врло функционални
поетички модел, који се састоји од књи-
жевног портрета и округлог стола – пое-
га је 2018. и он постхумно добио. Само
једном је књижевни портрет био пос-
већен Милошу Петровићу, најстаријем
живом српском књижевном критичару,
иначе једном од оснивача ове код нас
јединствене манифестације. Ове годи-
не књижевни портрет је био посвећен
Мирославу Тохољу (предеседавао Јован
Делић, 3 дубинска реферата, селективна
библиографија Тохољевих дела и натпи-
са о његовом опусу и пишчева беседа)
једном од најзначајнијих приповедача
и романсијера (живо присутан на књи-
жевној сцени од 1972. године – То снива
лампарија). Округли сто на дуго одгађа-
ну и заобилажену тему „Идеолошка ту-
мачења српске књижевности“ (предсе-
давао Радивоје Микић, 10 реферата у
полувековном претресу „случајева“ у
свим сферама књижевности: од поезије
и драме, преко приповедака и романа до
књижевности за децу). На конференцији
за штампу (сарадња Трибине Француска
7 УКС и Медија центра Одбрана) учест-
вовали су универзитетски професори из
аутора), тумачење савремене прозе (око
30); разматрање завичајног круга писа-
ца (дваесетак писаца пореклом из Црне
Горе: Вујадин Јокић, Драгомир Брајко-
вић, Добрашин Јелић, Наод Вуковић, Ра-
денко Бјелановић, Мирослав Раичевић,
Вујадин Оташевић, Борислав Чејовић,
Слободан Вучинић, Милосав Кнежевић,
Тодор Живаљевић Велички, Голуб Ја-
шовић, Велимир Пејановић, Светислав
Влаховић...); тумачење страних писаца
а) балкански: македонски, румунски,
бугарски, турски, грчки; б) англо-аме-
рички, кинески; в) писци из расејања
(Славомир Гвозденовић - Румунија, Ми-
хаило Вукас - Шведска, Валентин Матић
- Холандија, Радован Гајић - Канада, Да-
Нова читања
Рада Драинца
ленд Смит, Џенет Сатерленд... Чедомир
Мирковић, Јанко Вујиновић, Радомир
Андрић, Адам Пуслојић, Зорица Арсић
Мандарић, Мирослав Димитријевић,
Миљурко Вукадиновић, Братислав Р.
Милановић, Даринка Јеврић, Душка Вр-
ховац, Дејан Стојановић, Дејан Богоје-
вић, Бошко Сувајџић, Милица Бакрач...)
и још четири-пет, где је аутор понудио
или обухватније или развијеније тума-
чење.
Књига, која је уједно огледало аутора,
књижевног живота и времена којем при-
пада, изнедрила је тумачења која имају
своју ненаметљиву филозофију читања
и непрезања од изрицања вредносних
судова.

тичка тема проистекла из прозне праксе
или из праксе књижевне критике. Увек
је понуђен портрет савременог прозног
писца, а тема стола која има додира са
природом дела изабраног писца и/или
тематско-мотивског комплекса који то
дело карактерише. Само један порт-
рет је поновљен, будући да је први гост
књижевног портрета био Миодраг Бу-
латовић, али га зборник није пратио, па
редова највиђенијих тумача савремене
књижевности: Јован Делић и Алексан-
дар Јовановић (око књижевног портре-
та) и Марко Недић, један од највернијих
тумача прозе у нашој критици и пред-
седник Стручног савета манифестације
(реферисао око теме округлог стола) и
Верољуб Вукашиновић, главни и одго-
ворни уредник Зборника и директор
трстеничке библиотеке „Јефимија“, ор-
ганизатора и домаћина сусрета, који нас
је обавестио да ће овогодишња манифес-
тација бити једнодневна, да ће бити књи-
жевни портрет Јелене Ленголд (прозни
опус) и да ће тема сусрета бити „Антоло-
гије савремене српске прозе“.
Д
раинац је у свом добу стекао за-
вана Раичковића), Бојане Стојановић
пажено и часно изборено књи-
Пантовић (Драинчева кратка проза у
жевно место, заслуживши и
контексту српског импресионизма дру-
врло запажено учешће у књижевном и
ге и треће деценије 20. века), Душана
културном животу Србије, Југославије
Живковића (Значај Драинчеве поезије
и Балкана... Некњижевни разлози (по-
у контексту светске књижевности) и
литички) насилно су га одстранили из
Светлане Рајичић Перић (Женско као
књижевне јавности, скоро две деценије
пол и род - од еротичности /васеље-
– од смрти 1943. до 1960, када се појавио
не до града кроз мотив дојки у поезији
први послератни избор са предговором
Рада Драинца). У другом делу зборника
Стевана Раичковића. Од 1966. завичај се
груписани су следећи аутори и радови:
свом песнику одужио оснивањем књи-
Ђорђе Ђурђевић Мариолошки аспекти
жевног друштва, „Драинчевих сусрета“
песме „Љубав, Марија!“ Рада Драинца;
и истоимене песничке награде. Од тада
Јелена Младеновић Драинчев „Програм
се изванредним есејима и тумачењима
хипнизма“ у контексту авангардних
бројних истраживача Драинац враћао
програмских текстова и његова улога у
и враћао... Десетотомна дела Рада Дра-

Магија речи
инца као последица деценијског истра-
живања и сагледавања Гојка Тешића,
у контексту авангарде и међуратног
књижевног и културног миљеа, на пре-

В
ише од две деценије контину-
ираног књижевно-критичког
промишљања књига и писаца,
а последња деценија више но интензи-
вног уочавања писаца и књига учинило
је да Видак М. Масловарић, уз Душана
Стојковића, избије у први план савре-
мених тумача књижевности и понуди
једну неовдашњу књигу која вишеструко
указује на квалитет његових читања и
стратегију промишљања и сагледавања
књижевних појава. Видак М. Маслова-
рић (1950) значајан песник и романсијер,
публициста и дугогодишњи новинар Ра-
дио Београда, афирмисао се као аутенти-
чан пратилац савремене књижевне про-
дукције (поезија, проза, роман, преводи,
есејистика, драма и друго)
У књизи О магији речи показао је ре-
дак дар тумачења и јединствен приступ
– вером у магију речи књижевно-кри-
тички дискурс учинио надахнутим и
инспиративним за тумачења преко 111
писаца са наших простора, Балкана,
Европе и Америке, Аустралије... не бе-
жећи од вредновања и уочавања поетске
и поетичке суштине прочитаних дела.
Масловарић анализира не само књижев-
на дела настала на његовом матерњем,
српском језику, него се осврће и на дела
настала у другим језицима и културама,
у другим поднебљима Европе и света. И
тако скенира дати књижевни тренутак
и код нас и код других народа. При том,
то не остаје само за српског читаоца, јер
текстови које пише о страним ауторима
обично бивају преведени и на њихове
26
језике, указује Јањић, подсећајући да код
Видака нема ниједне негативне критике.
На ту чињеницу нуди следећи одговор:
„Не пише Видак Масловарић негативне
критике, из једноставног разлога, што
чита само оне књиге које, по њему, за-
служују књижевно-критичку анализу,
од аутора који су се показали, који имају
шта вредно да кажу... Оно што је добро,
оно је стално под искушењем“, а наш Ви-
дак не бежи од искушења. Намера aуто-
ра надасве јесте да изнутра осветли да се
чују они унутрашњи гласови који из тог
дела проговарају, а који су ту уткани, да
би говорили, кроз руку изабраног или
смелог писца. Указаћемо на битну разли-
ку ове књиге у односу на већину књига
ко десет хиљада страница, и – Драинац
је трајно дарован нашој књижевнос-
ти, на самом репу XX века (1998-1999).
У овом веку је топлички бард постао
препознатљива, разнородна и особе-
на личност, није више ни у ком погледу
споран, али је видљиво и да је још увек
непрочитан и да простора за истражи-
вања и открића има. Пропао је покушај
Новице Петковића да се приреди један
зборник о овом књижевном угледнику,
смрт је Новицу претекла (2008). Штета,
како би Драинац засијао и без многих
објашњења! Међутим, 2019. била је по
много чему Драинчева година: најпре је
у питомој топличкој вароши Прокупље
Драинац добио своју собу у главној ули-
ци и научни скуп (у Нишу и Прокупљу),
па превод Бориса Лазића на француски Раде Драинац
језик... И то је све део праве књижевно-
културне мисије поводом 120 година од
часопсу „Хипнос“; Часлав Николић Раз-
рођења песника и пола века „Драинче-
мак од сто лета: биће и време у поезији
вих дана“, а у склопу научног пројекта
Рада Драинца; Владимир Перић Међу
Књижевна прошлост и садашњост на
дадом и мед сном: дадаистички оквири
просторима југоисточне Србије.
Драинчевог хипнизма; Аница Радоса-
Ове нејубиларне 2020, кад му време
вљевић Песничка мисао Рада Драинца
није, Драинац је добио оно што заслу-
– бунт против програмских ограничења
жује одавно – зборник радова са науч-
једног времена; Милена Кулић Раде Дра-
ног скупа. Приредио га је проф. др Горан
инац као позоришни критичар; Борис
Максимовић са Филозофског факултета
Лазић Поводом превода песама Радета
Универзитета у Нишу и дугогодишњи
Драинца на француски језик; Мирјана
председник жирија Награде Драинац.
Бојанић Ћирковић Топлица у делу Рада
У првом делу читамо есејистичке тек-
Драинца. Већ из пописа тема види се да
стове следећих аутора: Јована Делића
је овај скуп знатно померио границе ту-
(Раде Драинац – Једно ново читање),
мачења Драинчевих доприноса српској
Горана Максимовића (Путописна проза
књижевности и да је драинцологија све
Рада Драинца), Снежане Милосављевић
већи стваралачки изазов пробраних ис-
Милић (Линија магле и волшебни саго-
траживача.
ворник – Раде Драинац у есејима Сте-
 Надосмес ЈанкЈо Недаемосв-тињемосв 20.
Српски кандидат за Оскара
Филм: А сад се спушта вече, сценарио и режија: Маја Новаковић, 2019.
Д
ебитантски документарни филм
А сад се спушта вече Маје Но-
ваковић премијерно је приказ-
ан у Београду крајем прошле године на
„Фестивалу ауторског филма“. Нажа-
лост, филмове који се приказују у оквиру
бројних пратећих програма, новинари
из писаних и елктронских медија ретко
пропрате, тако да они, чак и када завреде
пажњу остану неприметни. Палићки 27.
„Фестивал европског филма“, када је у
питању остварење Маје Новаковић то је
исправио, тако да је њен филм погледа-
ло знатно више људи него на „Фафу“. У
међувремену, и поред пандемије Ковид-
19, филм је до сaда приказан на 50 свет-
ских фестивала и освојио 17 награда. На-
кон освојене прве награде на Фестивалу
документарног филма „Пун кадар“ ( Full
frame) у Дараму, у Северној Каролини
(Сједињене Америчке Државе) Новако-
вићкин филм номинован је за Оскара
Шест деценија од објављивања канонског
дела Филозофске херменеутике
Ханс-Георг Гадамер: Истина и метода. Основна начела филозофске херменеутике.
H
ans-Georg Gadamer: Wahrheit und
Methode.Grundzüge einer philoso-
phischen Hermeneutik. Mohr Sie-
beck, Tübingen, 1960.
Херменеутика је умеће посредништва.
Она то јесте већ и према самом значењу
глагола hermeneuein, који се у Платоновој
Гозби може сусрести у оперативно-мито-
лошкој семантици. Ерос, који је и у фи-
лозофији владајућа божанска сила, како
се ту каже, доноси људима поруке бо-
жанстава као њихов одговор на упућене
људске молитве и жеље. Појам херменеу-
тика потиче од грчког hermeneuein, у зна-
чењу изрећи, тумачити, објаснити и, као
и уметност тумачења (ars interpretandi)
и њена теорија, стоји у средишту Гадаме-
ровог животног дела. Гадамер је конци-
пирао филозофску херменеутику, у којој
се имплицитно или експлицитно позива
на Фридриха Шлајермахера, Едмунда Ху-
серла, Вилхелма Дилтаја и Мартина Хај-
дегера, што гради изричиту дистинкцију
од традиционалне херменеутике. Гадамер
се најпосле опире идеји да херменеутику
редукује на једну методу духовних наука,
будући да је при херменеутичком акту
примарно реч о истини, а не о методи.
Херменеутика је, као што Гадамер про-
грамски у уводу у Истину и методу каже,
„покушај споразумевања о ономе што
духовне науке изнад своје методолошке
самосвести уистину јесу и што деле са це-
локупношћу нашег искуства света“.
Гадамеров промењени концепт херме-
неутике не изискује да се поимање херме-
неутике разуме као специфичан хабитус
једног интерпретатора напоредо с већим
бројем даљих могућих држања, већ да се
бивство људи разуме у дубљем смислу.
У центру његовог гносеолошког инте-
ресовања стоји покушај да се „херменеу-
тички феномен учини видљивим у свим
видовима“. У Истини и методи истражи-
Душан Цицвара
у категорији за најбољи документарни
филм ван енглеског говорног подручја.
Занимљива је чињеница да су овај филм
за Оскара номиновали Американци.
Маја Новаковић рођена је 1987. годи-
не у Сребреници. Детињство и младост
провела је у Братунцу. У Београду је за-
вршила историју уметности. Њен филм
говори о свакодневици двеју старица
које деценијама изоловане од урбаних
мегалополиса живе у брдима Источне
Босне, конкретније у брдима изнад села
Побрђе у Општини Братунац. Филм
траје 28 минута и одмах након завршне
шпице гледалац стиче утисак да се овом
остварењу нема шта додати, а исто тако
ни одузети. У овом филму виде се ути-
цаји Славка Воркапића (филмови: Шума
шумори и Фингарова пећина) Сергеја Па-
раџанова (филм: Боја нара) и поетског
реализма Влатка Гилића. Код Маје Нова-
ковић слике говоре више од речи.
Зоран Андрић
вања су обављена у три дела: док се у пр-
вом она односе на искуство у уметности
као истини, средишњи део разумевања
помера се унапред у духовне науке као
центар једне теорије „херменеутичког
искуства“, које је спојено сa језичким пре-
дањем. При томе Гадамер излаже два цен-
трална мотива: „предрасуде свег разуме-
вања“ и „принцип рецепције“. Трећи део
води ка „онтолошком обрту“ и хермене-
утичким питањима као „конац спровод-
ник језика“. Уколико се заозбиљно узме
неразједињиви однос предразумевања,
предрасуда и разумевања, онда је задатак
херменеутике да превазиђе структуре
предрасуда – при чему се мисли на по-
грешку која се, по Гадамеровом мишљењу,
поткрала романтичарској херменеутици
Фридриха Шлајермахера, који је тражио
да се оквири лектире апстрахују како би
се „аутор боље разумео него што је он са-
мог себе разумео“. Гадамеру је пак стало
У филму А сад се спушта вече, поред
старица које су у бити главне протаго-
нисткиње, доминира и сићушни свет
инсеката. Одуство музичке матрице на-
докнађују звуци природе, чиме филм
још више добија на квалитету. У филму
су очите и референце на поједина сли-
карска остварења. Конкретно, мислим
на слике Гистава Курбеа „Просијавање
пшенице“ и Озијаса Ледука „Мртва при-
рода са црвеним луком“. У првој трећи-
ни филмом доминирају импресионис-
тички колорити. Зелена понајвише, јер
најављује буђење природе. У средишњи-
ци, због олује која најављује невреме,
доминира сива боја, док наранџасти ко-
лорит на крају показује зрелост и то не
књишку, већ исконску мудрост старица
које у складу са природом живе од пло-
дова које им дарује земља.
Филм Маје Новаковић А сад се спуш­
та вече на најбољи могући начин следи
да „суштаствене предрасуде свег схва-
тања“ објасни служећи се Хајдегеровим
начелом „херменеутичког круга“.
„Ко један текст жели да разуме, он увек
најпре конципира. Он унапред конципи-
ра смисао целине, при првом наговештају
смисла текста. Овај се појављује само јер
је текст читан са извесним очекивањима
у погледу одређеног смисла.“ Разумевање
текста почиње тек конципирањем цело-
купног смисла текста.
Ханс-Георг Гадамер један је од најзна-
чајнијих филозофа 20. столећа. Поготово
су његови радови из области филозофске
херменеутике били реципирани на свих
пет континената. Његово дело утицало је
и утиче на постојану рефлексију о умет-
ности и теорију књижевности, теологију,
јуриспруденцију. Јасног и луцидног сти-
ла, скептичан према неологистичком и
барокном језику, Гадамер је, као мајстор
мајеутике, постулирао меру јасности која
тражи себи равна у филозофском пре-
дању. Жилу куцавицу Гадамеровог „opusa
magnum“ чини дело Истина и метода.
Основна начела филозофске херменеути-
ке, које је објављено 1960. године, дакле
пре равно шест деценија, у Тибингену, а
које се у српском преводу појавило још
далеких седамдесетих година прошлог
века.
Гадамер је у Хајделбергу наследио ка-
тедру Карла Јасперса. На студијама кла-
сичне филологије 1929. године био је ха-
билитиран код Мартина Хајдегера. Као
и Хајдегер, читавог живота интензивно
се бавио грчком филозофијом, поготово
предсократовцима.
Још један појам заузима кључно место
у Гадамеровој филозофији. То је аристо-
теловски појам „фронезиса“. Као и Хајде-
гер, иако се његовог Медузиног погледа
свесно клонио, Гадамер процес разуме-
вања види много шире од питања његовог
научног статуса; разумевање је „не само
уметнички кредо Славка Воркапића,
Ф
који је инсистирајући на синематич-
ности говорио:
„Од проналаска филмске камере от-
кривен нам је читав свет покрета: пок-
рета живих и неживих ствари - завеса И
и облака, бодежа и врата, шкорпија и
лабуда, таласа и листова који трепере -
као и хероја, светаца и грешника. Поред
тога природни покрети с правом могу да
Л
се „стилизују“свим могућим техничким
средствима који припадају филмском
медију: успореном и убрзаном кретању,
обрнутој акцији, стоп трику, двострукој
експозицији, а у монтажи: дисконтину- М
итету, џамп-кату*... Синематичка вред-
ност филма лежи у организовању покре-
та и у истовременом стварању њиховог
значења. Попут поетске слике, и кадар
мора да сугерише нешто више од свог
литерарног значења“.
Превасходно због изразитог осећаја
за покрет, синематичност, ликовност, са
нестрпљењем очекујемо будућа оства-
рења ове редитељке.
*Џамп-кат (jump cat) је скоковити рез
у оквиру континуираног снимка, од-
носно скок између кадрова који доводи
до прекида континуитета и тако са самог
садржаја скреће пажњу на оно што је ви-
зуелно и филмично.
један вид опхођења субјекта, већ и начин
бивања бивства у начелу“. Уколико акт
разумевања продире у центар бивства,
расте и значај онога ко разуме и ко ту-
мачи, али и значај предања и традирања
историје“. Гадамер, наиме, конфронтира
виртуозног тумача духа Дилтајевог кова
с историјском условношћу. У разумевању
се човек сећа, кроз неокончан и неокон-
чив процес, онога што је било предмет
разумевања и разумевања као разуме-
вања. Гадамеров терминус о „сливању
хоризоната прошлости и савремености“
означава измену парадигми у теорији о
универзалности разумевања.
Класична херменеутика у бити је фе-
номенолошки утемељена онтологија
језика. Хусерлова „феноменолошка де-
скрипција“ и Дилтајева „ширина исто-
ријског хоризонта“ могле би се сматра-
ти методолошким узорима Гадамерове
херменеутичке рефлексије. Гадамер себе
сматра хегелијанцем. Стопама Хегела и
Хајдегера пренуо је humaniora из архив-
ског сна. При томе аутор мисли на кате-
горију бесконачности која се у хермене-
утици може видети у неконачности / не-
дефинитивности разумевања и искуства.
Искуство је свакад отворено за наредно
искуство.
Гадамер је, рецимо и то, једнако за-
ступљен и у англо-америчкој mainstream
philosophy. Афинитет између позиција
Доналда Дејвидсона и Ханс-Георга Гада-
мера, с једне стране, и теза Џона Макдове-
ла, с друге стране, јесте евидентан. Ипак,
централни мотив целокупног Гадамеро-
вог дела је дијалог. Многи мислиоци 20.
века истицали су улогу дијалога у нашем
човештву, но само је неколикима пошло
за руком да дубоко зароне и оштроумно
суде, као што је то чинио Ханс-Георг Га-
дамер.
О дијалогу Гадамер не само да пише
елегантно и оштроумно, већ уметност
дијалога и сâм практикује. Поновимо:
херменеутика је – као учење и као умеће
разумевања – утицала како на струјања у
филозофији тако и на токове у теологији
и теорији књижевности. Гадамерови спи-
си о херменеутици продуктивно су реци-
пирани у целокупном свету. Кажу да је
Сократ тврдио како су идеје неким ми-
слиоцима подариле бесмртност. Гадамер
оличава такву бесмртност на најлепши
начин – он ју је својим класичним делом
филозофске херменеутике досегао још
пре 60 година.
27

I
Милисав Савић
Ђорђије Вуковић – легенда
N
M
E
шездесетосмашке побуне
M (1943-2020)
O користила да угуши демократсе промене
Ш
R ездесетосмашки бунт у Београ-
ду идејно су припремили часо-
I пис „Видици“ и лист „Студент“.
„Видици“ на културном и књижевном
A Саду Вуковић није мировао. Због крити-
плану, на чему је предано радио Славко
M Лебедински, а „Студент“ и на културном
и политичком, у коме је главну реч водио
Ђорђије Вуковић.
Крајем 1967. Вуковић постаје главни
уредник „Студента“ и одмах ме позива да
се прикључим редакцији. Лично се нис-
мо знали, он је био прочитао неке моје
приче у „Видицима“, међу њима и „Бугар-
ску бараку“, која је у званичној штампи
нападнута као порнографска. Вуковић
пише кратак али ефектан текст у „Сту-
денту“ у одбрану „Бараке“, позивајући се
на Раблеа и друге класике који су били
изложени жестокој критици, нарочито
из клерикалних кругова, због опсценог
језика и призора.
Вуковић ми додељује да уређујем ре-
портаже. Подразумевало се да их и ја
пишем, што ми није пало тешко, јер сам
и своју прозу, „црну“, свесно хтео да при-
ближим репортерском стилу и језику,
Мирослав Крстић
Неуморни истраживач и
чувар српског језичког и
књижевног блага
Љубиша Рајковић Кожељац (1940-2020)
Н
а маргинама светске медијске
пажње посвећене епидемији
тзв. корона вируса, а уочи самог
почетка исте појаве у Србији, у овом
ванредном и апокалиптичном времену,
на самом почетку Великог поста 2020,
Божјом промишљу и допуштењем, оти-
шао је у вечност на крајње неочекиван
начин књижевник Љубиша Рајковић Ко-
жељац, доктор српске књижевности, али
ништа мање истакнут на граматичком
плану, чак најпознатији и најзаслужнији
као српски дијалекатски ономастичар и
чувар од заборава тимочког говора Ис-
точне Србије и других дијалеката и го-
вора, Вуковом реформом осталих ван
књижевног језика. Био је у правом сми-
слу културни посленик српског народа
20. и 21. века.
Љубиша Рајковић рођен је у Кожељу
код Зајечара, 4. фебруара 1940. године. У
родном месту је завршио основну шко-
лу, потом гимназију у Зајечару, да би се
1959. године уписао на Филолошки фа-
култет Универзитета у Београду, на коме
је и дипломирао 1964, на тадашњој групи
за Српскохрватски језик и југословенску
књижевност. На свом факултету је ма-
гистрирао 1973. године са темом „Jезик
и стил у Деобама Добрице Ћосића“, а
1994. године, на Филолошком факултету
у Приштини, одбранио је докторску ди-
сертацију на тему: Лирске народне песме
југоисточне Србије.
28
све у циљу да литература заживи међу
читаоцима, да сиђе са библиотечких, пра-
шњавих полица. Све репортаже, и туђе и
моје, говориле су о лошим условима у сту-
дентским домовима и мензама и мучном
животу у склепаним радничким насељи-
ма на периферији Београда. Саговорни-
цима је дозвољено да своје проблеме и
муке искажу сопственим речима, обич-
но без икакве новинарске интервенције,
што је представљало малу револуцију
у тадашњем испразном, бирократском
медијском језику. Није се „Студент“ тада
прославио само у отварању забрањених
тема (незапосленост, глад, проституција,
корумпираност) већ много више што
је увео свеж и непосредан говор, који је
Започео је радну каријеру као про-
фесор српског језика и књижевности,
најпре у школи у Минићеву (некада-
шњем Краљевом селу), да би га про-
светни пут даље водио од родног краја
и школа у Зајечару и Неготину до Црне
Горе и Андријевице и Рожаја. Потом је
радио у Институту за изучавање српске
културне баштине Косова и Метохије
у Приштини, баш у време које је и ис-
користио да своју мукотрпно и вредно
прикупљену грађу народне књижевнос-
ти, пуне ономастичког и дијалектолош-
ког богатства, преточи у књигу и истои-
мену докторску дисертацију. У то време
бављења на Косову важио је у српским
језичко-књи­жев­ним круговима за особу
број два после Вука Караџића, по инте-
ресовању за народну књижевност и при-
купљање умотворина. Из ње је стварао
двоструко дело:
1. своје књижевно дело – инспирацију
црпео баш из духа наше народне
књижевности и
2. ономастичко дело, ексцерпцијом
грађе из народне књижевности јужне
и источне Србије, за коју је говорио
да је изузетно богата.
Објавио је мноштво књига поезије,
прозе, књижевне критике, од којих се
издвајају: У корак с временом, Двори са-
мотворни, Певање Хајдук Вељку, Ој леле
Стара Планино, Под каменом цвет, Вр-
шњаци пролећа, Одсјај на води, Јато го-
Крајрнцио-лхкрнцио 2020. Надосмес
званична идеологија, као нешто опасно,
потискивала. У свим текстовима, било
есејистичким, било прозним или песнич-
ким, „Студент“ је призивао ветар, оркан-
ски, да растера пауке који су премрежава-
ли небо. Темељи слободног новинарства
постављени су у Вуковићевом „Студен-
ту“ и ту је оживљена идеја да сваки прави
интелектуалац мора неговати критички
однос према стварности и политичкој
пракси, односно да себе мора избацити
у прве редове друштвених и културних
промена – све у циљу да овај свет буде
достојно место људског живљења. И зато
је Вуковић странице „Студента“ уступао
тада младим филозофским лавовима,
одшколованим на идејама европске леви-
це (Адорно, Блох, Маркузе, Колаковски),
лавовима из целе Југославије, од Београ-
да до Љубљане, од Сарајева до Скопља,
а посебан простор давао је критички на-
стројеним писцима, како младима тако
и старијим. Ангажована, „црна“ проза
настала је на крилима студентског бунта
из 1968.
Три недеље пре избијања демонстра-
ција Вуковић на првој страни „Студента“
објављује текст „Спремају ли студенти
још нешто осим испита“. То је био полуот-
ворени позив на побуну. Многи не знају
да се тада за овакву врсту текстова лако
ишло у затвор. После пребијања студена-
та код Надвожњака Вуковић је у Студент-
ском граду за неколико минута (био сам
присутан) формулисао прве захтеве де-
монстраната, који ће у основи остати до
краја „липањских гибања“. Списак сли-
кара, филмских и позоришних редитеља,
лубато, Небо у кладенцу, Свитац, Пути
недоходи, Кличе вила наврх Кома, Бесмр-
тник, Мучно свитање, Трајање, Чланци
из језика и књижевности, Тимочке посло-
вице, изреке и загонетке и многе друге.
Што се тиче ономастичког дела, мора
се најпре рећи да је оно нераскидиво
било везано са великим етнолошким
знањем, јер је био рецензент многих
књига из едиције Хронике села, као нпр.
Дреновац поред Белог Тимока (1 и 2), а и
сам је објавио неколико етнолошко-ис-
торијских књига: Село Врбица, Моногра-
фија Основне школе Мирослав Ђуровић
у Башчи код Рожаја, Основна школа у
Великом Извору, Етнографски списи...
Објавио је значајна језичка ономастичка
дела: Ономастика Тимока, Из тимочких
пословица, Из наше усмене књижевнос-
ти. Врхунско дело из ове запостављене,
а важне језичке дисциплине, јесте Реч-
ник тимочког говора објављен у Зајечару
2016. године и свечано промовисан у Уд-
ружењу књижевника Србије у Београду.
Прикупљање је трајало више деценија,
још од осамдесетих година 20. века, када
је прву подршку и мишљење добио од
академика Павла Ивића, великана наше
дијалектологије, а самим тим и ономас-
тике, издвојене из ње 1974.
Објавио је дела из области границе
књижевности и духовности и теологије
(Смисао српског опредељења за царство
небеско), као и наслове необичног жан-
ра - разговора са другим ствараоцима,
као нпр. Ја сам несврстан писац, са на-
шим дуго времена скрајнутим изузет-
ним књижевником и професором Бо-
жидаром Ковачевићем, али и недавно
ЈанкЈо
писаца, новинара које је „Студент“ ланси-
рао у орбиту импозантан је, и већина од
тих имена представља темељне вреднос-
ти југословенске и српске културе.
Вуковић је неколико месеци после де-
монстрација напустио „Студент“ и оти-
шао да ради као асистент код Сретена
Марића на универзитету у Новом Саду.
„Студент“ је напустио после руске интер-
венције у Чешкој, коју је наша власт, под
изговором да је земља у опасности, ис-
започете у јуну. Вуковић је сматрао да је
са бунтовном мисијом „Студента“ завр-
шено, што се показало као тачно, јер је
редакција убрзо најурена. Но, и у Новом
ке једног од комунистичких моћника из-
бачен је са факултета.
Сва срећа да су Вуковићу професори
са Филолошког у Београду, они који су
једино у Вуковићевом „Студенту“ могли
да објављују своје критичке коментаре,
понудили место на свом факултету.
Шездесетоосмашки бунтовник пос-
ветио се науци о књижевности и педа-
гошком раду. Повремено би подигао
глас у одбрану српског народа, који је, по
њему, у распаду Југославије најгоре про-
шао. Временом тај глас је бивао све тиши.
Вероватно је Вуковић сматрао, као и ми,
његови другари, да је од прелепог шезде-
сетосмашког сна о праведнијем и срећ-
нијем друштву остала само шака пепела
и сувог лишћа које ветар историје беспо-
вратно носи. И да нема тог ветра који ће
растерати пауке с неба, који су, изгледа,
неуништви.
објављен разговор под насловом Тешко
нама благо нама, са познатим неуроп-
сихијатром др Јованом Стриковићем.
Исто тако, написао је и две књиге порука
себи и свом стварању, а то су: Посвете
Кожељцу (сабрао их и прикупио на једно
место) и Поштовани Рајковићу (полеми-
ка са самим собом).
Врхунац његове радне каријере јесте
четворогодишњи боравак на месту лек-
тора у Бордоу у Француској, а крај је
дочекао у завичајном одељењу зајечар­
ске Матичне библиотеке Светозар Мар-
ковић, одакле је отишао у пензију, мало
неоправдано скрајнутог дела на крају
радне и животно-књижевне каријере, у
складу са бурним светским преиодима у
животу српског народа и новонасталим
негативнопросветним трендовима. До-
битник је Вукове награде, коју додељује
културно-просветна заједница Србије,
за животно дело 2006. године. Био је
гост и учесник многих књижевних три-
бина Удружења књижевника Србије у
Француској 7 у Београду, сарадник го-
тово свих културних установа Зајечара,
Неготина и Књажевца, као жива легенда
Тимочке крајине и особа која је запоста-
вљено, а лековито дијалекатско духовно
благо прикупила и за вечност сачувала.
Његов крај такође је једна горка слика
српске књижевности, нације, данашње
деконцентрације, односа млађих и ста-
ријих. Усамљен, у сумрак, у 81. години
гурао је у колицима прикупљена дрва за
мартовски остатак зиме, када је та иста
колица несмотрено закачио аутомобил,
те су се дрва се обрушила на њега угру-
вавши га. Слика преврнутих колица бр-
зометно обилази интернтет као велика
метафора. Одведен је исте вечери у заје-
чарску болницу, где су исте ноћи преду-
зете мере, али је био јачи потрес мозга и
потрес душе, напаћене српске књижевне
душе, која начином свог преображаја
шаље велику поруку српској књижев-
ности и српском народу за опамећење
на почетку великих бура и ломова, које
само са јаком вером можемо подносити
и надјачати.
 Надосмес ЈанкЈо Крајрнцио-лхкрнцио 20.
Гордана Крајачић
Збогом, Даро!
(1937-2020)
О
тишла је у незаборав прва декани-
ца Факултета музичке уметности
и прва ректорка Универзитета
уметности величанствена диригенткиња
Даринка Матић Маровић. Много девојака
почело је да уписује студије дириговања
имајући њу за узор. Многи су се ње ради,
учлањивали у хорове које је она водила.
Мада средњег раста, пред ансамблима је
као диригенткиња увек деловала да је виша
чак и од оних „кршних“ тенора, баритона и
басова. Водила их је широм света. Учила не
само перфекцији извођаштва, него и сцен-
ском наступу – како да излазе на сцену,
клањају се и одлазе са ње, како да се наш-
минкају и очешљају, како да увек, као и она
сама, буду ведре, радосне што то чине и
неуморне. Пред концерт – једним јарко цр-
веним кармином шминкале су се све „њене
дјевојке“; неке од њих научиле су да плету
„кикице“ и све су тако очешљане излазиле
на сцену, у белим хаљинама, са цветним,
истим апликацијама. Имала је смисла и
за детаље, а разуме се, и за целину. Ону
уметничку, изнад свега. Од аматера који су
студирали медицину или електротехнику
знала је да „исклеше“ праве посвећенике
и заљубљенике у музику, да их научи да
певају piano (што је и код професионалаца
најтеже досећи), да вајају фразе са разуме-
вањем, ма на ком језику да су написане.
Дара је била и пливачица (с обзиром
да је приморка, била је „као риба у води“),
стрељачица (која је увек погађала мету),
фолклорна играчица – солисткиња (каква
Ранко Рисојевић
Одлазак Коље Мићевића
(1941-2020)
Н
икола-Коља Мићевић, истакнути
пјесник, есејиста, преводилац и
перформер, преминуо је у Бања-
луци 17. новембра 2020. године, у Универ-
зитетском клиничком центру од посље-
дица инфекције вирусом корона-19. Тако
се затворио животни круг овом прошло-
годишњем добитнику „Златног кључа“ и
„почасном грађанину“ свог родног града,
из кога је посљедњих деценија више од-
суствовао него што је у њему живио.
Мићевић, широко познат као Коља, ро-
дио се 15. фебруара 1941. године, у скром-
ној кући покрај жељезничке пруге у бања-
лучком предграђу Росуље. Било је то три
мјесеца прије ратног ужаса Другог свјет-
ског рата. Да би његова броjна породица,
у којој је мали Коља био посљедње дијете,
једва преживјела усташку страховладу,
морала је да мијења чак и вјеру. Кад се го-
вори о датуму рођења важно му је увијек
било да се наведе датум у цјелини, јер је,
као типична водолија, био приврженик
хороскопске астрологије. Код Коље ништа
није било случајно, он је и стихове прет-
варао у бројеве, проналазећи невјероватне
везе у дјелима која би преводио. Ту његову
нумерологију треба познавати. Прије тога,
завршио је основну школу и гимназију у
свом родном граду, да би потом отишао у
Београд на студије опште књижевности,
које је и завршио. Заправо, могао је да сту-
дира и математику, умјесто књижевности.
Никада није био приврженик институ-
ција, факултета, катедри, министарстава,
награда и сличних творевина које су га
спутавале, одузимале му слободу која је за
њега била светиња.
Када сам први пут ушао у Националну
библиотеку Француске, у јесен 1971. годи-
не, у предворју, била је изложба посвеће-
на Полу Валерију. На почасном мјесту, у
средини, била је књига „Између јутра и
палме“, избор и превод Коље Мићевића.
је увек – јединствена – и у животу била),
сјајна рецитаторка (која је гласом могла
да убеди у све што је желела), невероватна
импровизаторка на клавиру (могла је да
одсвира све ноте које би и први пут виде-
ла)... Дара је имала страст према животу,
музици и свему што је чинила. Верујем да
би била и одлична учитељица или доктор-
ка, да су је животни путеви одвели на те
стране.
Како сам ја упознала (и одмах и заволе-
ла) Дару?
Среле смо се код моје рођаке када сам
била на првој години Музичке академије;
Дара је већ била професор у школи „Стан-
ковић“. Одмах је предложила да пређемо
„на ти“, а ја сам се устезала, јер је тада наша
разлика и у годинама и у образовању и у
друштвеном статусу била знатна.
„Ма шта Ти је“, рекла је, „ми смо колеги-
нице, ја ћу дириговати, а Ти ћеш писати о
мени...“ – биле су пророчке њене тадашње
речи!
Онда је села за клавир и почела да ниже
сплетове ever-green и фолклорних мело-
дија и да певуши и ми смо јој се придру-
жили...
„Ајде сад мало Ти, да и ја попијем пиће,
онако „књишки“, шта свираш на клавир-
ском одсеку?“
Била сам помало постиђена „мојим“
Шопеновим етидама и Бетовеновим сона-
тама, а Дара је рекла:
„Видиш, како Ти ово дивно умеш; баш
си нам улепшала вече!“
Дара је улепшала многе моје вечери са
„Крсманцем“ и „Колегијумом“ и увек се
после концерта живо распитивала:
„Свиђало Ти се, зар не? Опет смо дода-
ли нову ствар! Шта мислиш?... И где ћеш
писати?“
Никад јој није било доста ни музике, ни
Био сам одушевљен успјехом мог старијег
пријатеља.
Занимљивост ове књиге, с којом се от-
вара његова преводилачка радионица, јесу
илустрације у средини, на неколико ли-
стова одштампаних на кунсдруку, у боји,
за које су и издавач и аутор заборавили да
назначе име аутора, а то је био лично сам
Коља Мићевић. Тако је он од прве своје
књиге учествовао у њеном настанку. Обо-
жавао је старе графичаре, линотиписте, ме-
тере, књиговезаче. И они су вољели Кољу.
Заједно су трагали за најбољим графичким
рјешењима. Често су му као поклон штам-
пали пригодне пјесме пријатељима. У уред-
ничком послу сарађивао је и са сликарима,
познатим и почетницима једнако.
Константа његовог преводилачког рада
био је и остао Пол Валери, чије је ком-
плетно дјело превео, при томе „Морско
гробље“ три пута, варирајући дужину сти-
ха. Сам институција, Коља је у наш језик
пренио францускуинституцију. Потом су
слиједили трубадури и старофранцуски
језик, у „Антологији трубадурске позије“,
којој је посветио двије године рада. То је
велико дјело. Иза њих Франсоа Вијон, у
коме је препознавао себе, своје луталаш-
тво, своје отпадништво од гомиле; потом
загонетни Морис Сев, затим громаде Сте-
фан Маларме и Едгар Алан По, први излет
у англосаксонску књижевност, као одго-
вор на личну трагедију са кћерком Саби-
ном. Бодлера је преводио путујући ауто-
бусом од Београда до Бањалуке и обра-
тно, све напамет, без књиге и хартије. Из
године у годину, слиједили су готово сви
француски канонизовани класици, које је
представљао читаоцима и у бројним анто-
логијама француске поезије.
Своје позне године посветио је музици
и Дантеу, затварајући тако круг који је по-
чео трубадурима које је припустио у своје
дјело управо Данте Алигијери. Прво је
дириговања, па ни
писања о њој. Рекла
сам јој једном при-
ликом (и ради тога
ми је и данас помало
жао):
„Побогу, Даро, па
све најлепше приде-
ве већ сам ‘потро-
шила’ на Тебе!“
Није се наљутила. Мислим да она то
једино није била у стању! Била је „човек
љубави“ – обдарена да воли.
Сећам се да смо некад давно заједно
путовале у Титоград. Дара је била – тек
венчана. Муж ју је испратио до аутобуса
испред пословнице ЈАТ-а и Цркве Светог
Марка. Љубили су се страсно, без обзи-
ра на остале путнике. А чим је стигла на
аеродром „одскакутала“ је до говорнице
(онда није било мобилних телефона) да
му се јави...
Среле смо се једном испред ректората;
тек је постала прва жена – ректор. Ухвати
ме за руку и поведе на спрат!
„Дођи да видиш како сам уредила!
Сама сам бирала и тепих и завесе!“
Као да је уређивала сопствену кућу –
све је и ту „мирисало Даром“: ваза за (и
са) цвеће(м), писаћи сто, књиге...
Среле смо се и у Бањалуци; ја сам има-
ла циклус предавања, а Дара је била про-
фесор – емеритус на њиховој Академији.
Рекох јој да путујем сутрадан.
„Ма ајде, идеш кад је најлепше; сутра
је концерт у оквиру ‘Дана Владе Милоше-
вића’!“
Организовала је зачас мој продужени
боравак.
Сутрадан, за доручком, где је „шведски
сто“ један од најбогатијих које сам виде-
ла, са локалним специјалитетима – урма-
превео „Комедију“
на француски је-
зик, у терцинама,
што је био једин-
ствен подухват у
самој Француској.
Тек послије, пре-
вео је на српски
језик. Иако га ни
у Француској ни
Коља Мићевић, у Србији италија-
фото: нисти нису мазили
Ранко Рисојевић у критикама, он
је све то стоички
издржао показавши своју величину али
и одговоривши им, попут Данила Киша,
једнаком мјером, књигом „Данте шаље се-
кунданте“.
Коља је улазио у пјесников свијет, до
детаља, које ће користити да би разумио
пјесниково дјело, његову метафорику и
ритам. Зато су његови преводи истовре-
мено и препјеви. Слично је радио када је
преводио пјеснике бивше Југославије на
француски језик. Нарочито Прешерна и
Бранка Миљковића. Треба пажљиво чита-
ти предговоре Кољиних велих превода, то
су књиге у књигама. На примјер, за сабра-
ну поезију Стефана Малармеа написао је
предговор од деведесет страница, и „Бе-
лешке“ које износе 170 страница.
Посебна прича је његово вођење „Гла-
сове“ библиотеке „Преводи“ у којој је
објавио великане поезије, али и сјајнe
књиге о великим музичарима. На исти на-
чин водио је часопис „Путеви“.
Музичарима и музици посветио се
посљедњих двадесетак година посебно,
објављујући капитална дјела из историје
музике, али и своја оригинална дјела у по-
етском или прозном облику. Најпознатија
му је свакако необична књига „Моцарт,
Злочин Марије Терезије“. Али и једнако
сјајне књиге: „Моцарт сусреће Скарла-
тија“, „Лирска историја музике“, „Од Ор-
феја до Љубице Марић“, „Музички роман,
I-V“. Константе његовог бављења музи-
ком били су Моцарт и Бах.
Коља Мићевић је био велики љубитељ
перформанса. Било да говори своју по-
езију или преведену, једнако се односио
шицама, баклавама, кадаифом, туфахија-
ма (између осталог), Дара вади из ташне I
њене семенке и потапа их у млеку. Као у
N
свему, и у исхрани је била дисциплинова-
на и рационална.
И када је престала да диригује – одла-
зила је на све концерте. Увек дотерана са M
фризуром, у ведрим бојама.
„У овом узрасту – не пристаје нам црно. E
То је за концертни подијум и за младе...“ M
Све до „ковида“ виђала сам је на „Ко-
ларцу“, у Сава центру, у Народном позо- O
ришту. Увек је према мени била срдачна.
R
Корона нас је удаљила. А онда – вест
да је преминула. Јављају ми пријатељи,
I
колегинице, рођаци да Даре више нема.
Сви знају да сам је волела. Јавља ми се и A
моја имењакиња – „мала моја из Босанске
Крупе“ (стихови Бранка Ћопића из њеног M
и његовог родног места увек ми измаме
сузе) и каже:
„Да ли бисте хтели за ‘Књижевне нови-
не’ да напишете текст о Даринки Матић
Маровић?... Сви у редакцији Вас поздра-
вљамо“.
„Са највећим задовољством“ – одгово-
рих, али се одмах покајах због изговоре-
ног, али то је као са каменом који је бачен
и који се више не може вратити, као и са
годинама и тренуцима који су у неповрат
протекли.
Не, драга Даро, са највећим задо-
вољством опет бих да је могуће ишла на
Твоје концерте и са истим таквим задо-
вољством писала о њима. Сада, пишем
са тугом. И са дубоким поштовањем за
све што си учинила у овом немерљиво
кратком људском битисању и са сећањи-
ма која ме разнежују и враћају у младост
и зрелост, па и у старост наших сусрета и
пријатељства.
Збогом, Даро!
према њеном садржају. Прво је користио
клавир, па је тако настала његова књига
поезије „Клавиринт“, потом фрулу, да би
на крају прихватио наковањ, хефестовски
алат својих предака.
Тај ковачки поступак примјењивао је
Коља на своју поезију, трагајући у њој за
настанком ријечи и њиховог смисла, пре-
носећи тај смисао у другачија значења од
оних на која смо навикли. Да би то пости-
гао, користио је све могуће постојеће риме,
али и оне које је стварао растварајући рије-
чи, пребацујући њихове дијелове у други
стих. Када би писао пјесму стандардног
стиха, онда је одлазио кроз вријеме у дуби-
ну, користећи све што пружа некадашњи
српскохрватски језик, попут Драгише
Станојевића, који му је био велики узор
од младости. Кољину поезију читаоци и
антологичари тек ће откривати. То је неис-
тражени римариј. Једино је Стеван Тонтић
ставио двије његове пјесме у своју велику
Антологију српске поезије. А његове збир-
ке поезије, од „Стопе сна“, до „Клавиринта“
заслужују пажљиво читање.
Огледао се и у есејистичкој прози: „Аф-
ричка легенда“, „Константе и превиди“,
„Прим. Прев.“... Немогуће је у овом некро-
логу навести сва дјела Коље Мићевића, то је
цијели континент, духовни универзум који
прелази стотину библиотечких јединица.
За свој укупан рад, али прије свега пре-
водилачки, Коља Мићевић овјенчан је
најзначајнијим домаћим и међународним
књижевним и преводилачким признањи-
ма, међу којима су и награде: „Милош Н.
Ђурић”, „Станислав Винавер”, „Сретен
Марић”, „Мирослав Антић”, затим, „Ко-
чићева награда”, „Вукова награда”, „Злат-
ни беочуг културно-просветне заједнице
Београда”, „Златна медаља” Француске
Академије, за ширење француске културе
и језика.
За крај овог некролога, његова пјесма
попут епитафа:
СТЕЋАК
Сећах се,
и док се сећах,
постах стећак.
29

30. септембар
Aкадемија песнику
Милану Ракићу
Већ пола деценије како око
најутицајније песничке награ-
де УКС „Милан Ракић“ сарађују
УКС, Општина Мионица и Кул-
турни центар ове живе вароши.
Тако се након Скупштине, где се
проглашава добитник награде,
и представљања дела и писца на
свечаној трибини, на рођендан
песника, 30. септембра, сели у
Мионицу. Овога пута на Акаде-
мији посвећеној Ракићу су, уз бо-
гат уметнички програм и реци-
тал, о Ракићу, награди и награђе-
ном аутору Зорану М. Ман­дићу
и његовој књизи Одбра­на избора,
говорили Видак М. Масловарић,
Милан Лукић и Миљурко Вука-
диновић.
7. и 8. новембар
Крагујевац пре свих,
свему упркос
Најпре се, у организацији
Књи­жевне заједнице Крагујевца
збио традиционални међународ-
ни књижевни сусрет „Ћирилово
перо“. Преко зума видели су се
и чули и гости из Темишвара:
Огњан Крстић, Славомир Гвоз-
деновић, Иво Мунћан, Љубин-
ка Перинац, Горан Мракић, па
гости из УКС: Миљурко Вука-
диновић, беседник, Мирослав
Раичевић, Гордана Боранија-
шевић, Видак М. Масловарић,
Дајана Лазаревић и, не на крају,
љубазни и гостољубиви домаћи-
ни – уводничар Света Маџа-
ревић, Емилија Живојиновић,
Братислав Милановић, Звездана
Громовић, ученица Нина Куц и
водитељка Сања Живковић.
Случај комедијант је хтео да
„Ђурђевданско сретање“ буде у
новембру. Гости из УКС, писци
са КиМ, Ненад Раденковић Јеро
и Милан Михајловић, па гости
из Лесковца, Драган Радовић и
неколико његових сарадника из
Културног центра, песник Зоран
Вучић из Бочума код Сврљига,
Раденко Бјелановић, домаћин, и
неколико песника из Крагујевца
имали су густ програм у два дана.
Прве вечери уз казивање о Ан-
тологији српске поезије Фигуре у
тексту – градови у фокусу (пес-
ници из Србије 1946-1996) чита-
ло је и двадесетак аутора. Лепо
је било чути разговор о Антоло-
гији дијалекатске поезије коју је
приредио Зоран Вучић, а драго-
цен допринос је дао и професор
Голуб Јашовић који истражује
један број дијалекатских говора.
Био је и још један поетски час где
су се преко фамозног зума огла-
сили и наши пријатељи из Русије
и Белорусије. Град Крагујевац је
30
КЊИГЕ ПИСЦИ ДОГАЂАЈИ
Приредио Миљурко Вукадиновић
подржао ове две манифестације
и хвала им свима, нарочито гос-
подину Бјелетићу, члану град-
ског већа задуженог за културу...
Александар Чотрић
Антологија мед и отров
У Удружењу књижевника Ср-
бије 8. августа представљена је
Антологија румунског афоризма
на српском језику Мед и отров,
преводиоца и приређивача Алек-
сандра Чотрића. О овој књизи
писали смо у пролећном броју
„Књижевних новина“.
Милена Северовић
Маша Калеко:
На путовањима, преводи
Песникиња за децу и одрасле,
Милена Северовић, која је де-
тињство и рану младост прове-
ла у Хрватској, у Копривници и
Загребу, на школовању, a потом
у Франкфурту, иза рата скрасила
се у Старој Пазови. Искуство са
немачким језиком пробудило је
страст за превођењем. Окрену-
ла се поезији класика модерног
песништва. Објавила је најпре
антологију немачке поезије Ге-
теов град (2015), уследили су
препеви Хесеовог песништва
под насловом Сликарева радост
(2019), први комплетнији избор
поезије Нобеловца. Ове године
наша је песникиња објавила из-
бор из поезије Маше Клеко На
путовањима. Реч је о песникињи
јеврејског порекла, рођеној не-
далеко од Аушвица 1907 (умрла
је 1975). Од 1938. забрањен јој је
рад и побегла је пред нацистима
у Њујорк. Била је врло цењена и
омиљена у кругу најзначајнијих
немачких песника (Ман и Хесе су
је звали „Хајнрих Хајне велегра-
да“). Са ауторком је разговарано
једне суботе о разликама између
поезије и препева, о односу ње-
ног преводилачког рада и њене
поезије, читане су бројни препе-
ви и Миленине песме.
Петар Солар:
Суноврат у небо, роман
Хибридни роман о Јасенов-
цу, где је аутор најизразитији
као песник, изабрао необичну
перспективу: да универзализује
културу сећања из памћења и
страдалаштва своје породице,
ближих и даљих сродника из за-
вичајног Подгрмеча. Аутор креће
из времена зла, па све идући за
судбинама жртава, преживелих
и прогнаних – све идући у сусрет
данашњем времену све краћег
памћења... Од Јасеновца и око-
лине, па све до Немачке,
Аустралије, где га судби-
не страдалника и преживелих
воде. Кажемо хибридан роман,
јер аутор поред сећања и при-
чања најближих и преживелих
подупире казано оним цитатним
наносом из других књига које о
истом сведоче. А о оном што је
у књизи казано беспоговорно и
беспоштедно, прецизно и књи-
жевно одговорно пише најбољи
ауторов песнички друг, угледни
књижевник Љубомир Ћорилић.
Славица Граховац:
Тако је говорио Губерина,
интервју
Славица Граховац, адвокат,
књи­ жев­
ник, новинар и публи-
циста, дугогодишњи пратилац и
близак сарадник Вељка Губерине
(1925-2016), једног од највредни­
јих личности адвокатске про­фе­
сије, поштујући Вељкову жељу и
препоруку, 5 година након смрти
адвоката објавила је књигу ин-
тервјуа Тако је говорио Губерина,
где читамо и још један број њего-
вих интервјуа учињених разним
поводима у земљи и расејању. На
видео трибини говорили су „све-
док историје“ чувени адвокат
и Губеринин саборац, Василије
Та­пушковић, и др Јован Јањић,
рецензент књиге, аутор неколи-
ко интервјуа и сарадник Вељков
на књигама. Славица Граховац
је направила о овој неовдашњој
личности наше адвокатуре и јав­
ног живота врло инспиративну
књигу и надамо се да ће бити
нових прилога да се овај великан
још боље сагледа.
Миладин Шеварлић:
Оклопници, поезија
Миладин Шеварлић је пре 60
година у „Савременику“ Драгана
Јеремића објавио као седамнае-
стогодишњак неколико песама.
Кад је 1969/1971 објавио у два
наврата 37 песама, под насловом
Оклопници, у часопису „Књи-
жевност“ Зорана Мишића била
је, чини се, прилика да овај пес-
ник избије у сам врх савременог
српског песништва. Случај коме- пловидбу и униформу и уместо у
дијант није хтео и то се данас, са рат побегао је у црно-бели свет у
овог растојања, тешко може рас- земљу лала... Током више од две
ЈанкаоВуј-ивћаоВуј 2020. Надосмес
ветлити. У међувремену је овај
аутор обележио савремену драм-
ску књижевност и обогатио по-
зоришни живот у Србији. Године
2016. огласио се класик Шевар-
лић новим песмама (Патриот-
ске песме), а 2019. године објавио
је збирку Оклопници, сабравши
песнички опус. На видео про-
моцији без подршке уживо о
његовом песништву говорили
су др Бошко Сувајџић, један од
најбољих зналаца Шеварлићевог
драмског дела и ванредан тумач
поезије, коме се придружила и
Кристина Павловић Рајић. Сти-
хове су казивали Душица Попо-
вић Шеварлић и аутор. Као да је
све било уживо, а није...
Др Светлана Гога Костић:
Остани у кући и крени,
психолошка студија
Ова храбра жена је после 25
година напустила зубарску ор-
динацију и отишла у живот као
непознат, неистражен свет - да
упозна себе. Након сусрета са
одређеним психолошким искус­
твима, истраживањем и тео-
ријом реконекције отиснула се у
књижевност. За неколико година
објавила је књиге које нам пока-
зују пут ка себи који је и пут ка
другима. Њена најновија књига је
инспирисана нашим свеопштим
несналажењем. Овим озбиљним,
разорним потресом за који нема
лека. Кад је изгледало да максиме
„остани код куће“, „носи маску
у свакој прилици“, „држи рас-
тојање“ према ближњима и пут-
ницима и свима... позив за неиз-
бежну депресију и друга поср-
нућа, ауторка нам даје на себи и
ближњима проверене психолош-
ке препоруке како да се упознамо
и размемо трауме из претходних
живота, рођења и најранијег де-
тињства, а онда нас окреће ка
партнеру – са којим смо затворе-
ни. Тад крећемо даље...
Валентин Матић:
Како сам полудео и друге
љубави, расејање
Млад човек је оставио брод и
НедаНм
деценије, стекао породицу и че-
тири књиге поезије (једна из Југе
још!) и одличан роман. У доба
без љубави у време короне он
пише књигу о љубави и бившим
љубавима, о љубави према кће-
ри, наравно уз једну никад не-
прежаљену љубав према отаџби-
ни. Кад помислимо да је било до-
вољно љубави аутор нам понуди
узбудљиву кратку прозу Потоп,
да подсети да ћемо ускоро чита-
ти нови роман. Песник Мајо Да-
ниловић је двоструко сарађивао
са аутором – као неко ко се бавио
лепотом књиге и чућете како се
утркивао са аутором ко ће боље
казати песму, причу...
23. септембар
Милоје Стевановић
Речник Драгачева
Милоје Стевановић је прави
српски домаћин, редак породич-
ни предузетник, човек од вере
и односа према отаческим тра-
дицијама, после готово двадесет
књига (један број потписао као
Грешни Милоје!) саздао је једну
књигу, после 5 година свакодне-
вног рада, какву досад није - Реч-
ник Драгачева, са преко 14 000
речи! На препоруку професора
Драгољуба Петровића да по-
сле неколико пописа уз његову
подршку и помоћ стручних људи
направи речник који би био под
амблемом САНУ. Случај коме-
дијант је хтео да се то не догоди,
јер су стручњаци хтели да убаце
у готов речник још 39 ијекавских
речи, а Милоје добро зна да је
говор његовог завичаја екавски
дијалекат, те да се понекад ја-
вљао ијекавски и – није поклеко!
Одрадио је и сам објавио свој
Речник! На вечери су говори-
ли зналци Милојевих подвига и
дела више од две деценије: мудра
и жестока др Биљана Ђоровић,
која је писала, говорила и интер-
вјуисала на радио таласима овог
необично ретког подвижника;
искусан новинар, публициста и
књижевник Слободан Кљакић
открио је доста занимљивости
из Стевановићеве биографије и
указао на неколике „непослуш-
ности“ овог принципијелног чо-
века, говорило се и о његовом од-
носу према Цркви и сл. Зато је је-
дан од рецензената др Владимир
Димитријевић у есеју „Почиње
велики рат за речи / Речник Дра-
гачева и повратак себства“ с пра-
вом лепо написао: „Е, па, таквом
Драгачеву, као притоци Свете
мајке Србије, био је потребан и
један речник, да се сачувају речи
које имају соли, речи са којима се
може омркнути и осванути, од
којих се живи и са којима се мре“.
Сниматељи: Александар
Мит­ро­вић (прве две видео
трибине) и Предраг Безбрадица
(остале видео трибине)
 Надосмес НедаНм ЈанкаоВуј-ивћаоВуј 2020.

24. септембар
Радослав Дуја Недић
КЊИГЕ ПИСЦИ ДОГАЂАЈИ 10. октобар
Игор Игњатовић
рица Куборовић, дајући евока-
цијом омаж прохујалим бео-
Приредио Миљурко Вукадиновић градским временима и живој и
специфичној уметничкој сцени
зане за рад Заједнице. Братислав гласовите теоријске књиге Ханса у седамдесетим и осамдесетим
Милановић из Цветојевца читао Робера Јуаса. Помињемо од ос- годинама прошлог века...
је најновије необјављене соне- талих текстова „Библиографију
те, Зорица Сорак се предста- Милорада Јаврића“, коју је ура- 23. октобар
вила зна­чај­ним научним радом дила др Бранка Драгосавац. Милан Михајловић Срне
„Палео­ графија Морачког поме- и ране
ника“, дивним уво­дом за ового- 5. октобар
дишњу манифеста­цију „Ћирило- Књижевно познанство
во пе­ро“. Да, треба рећи и то да
је она кан­дидат за пријем у УКС. Јадранка Вукашин
Поезију је читала и Звездана Гро- Кнежевић
мовић...
У другом делу прочитан је од-
ломак из дужег огледа Животе
Један од наших најугледнијих Марковића Пушкина о трећем Пре двадест година се бео-
адвоката, Радослав Дуја Недић, издању романа Димитрија Цоко- градски хирург, пасионирани ги-
врстан је романсијер (објавље- вића Закаснели пољубац. Посеб- тариста и човек бројних врлина
них 6 романа, почев од 2001) и ну боју часопису дали су есеј Жи- огласио песничког збирком Небо
приповедач (две збирке кратких војина Андрејића „Шест векова испод Дна, где се Игњатовић оп-
прича) и мајстор љубавне при- манастира Манасије (1418-2019)“ ределио за наглашено метафо-
че, што нам потврђује бројним и драгоцена књижевна под­ се­
рички говор, са наговештајима
причама објављеним у периоди- ћања на Крагујевчане, круп­ не
панике тела непревреле телес-
ци и овом новом књигом, где је лич­ност српске књижевнос­ти: Шеста по реду песничка књи-
ности, али и чежње и љубав-
сабрао двадесет најпробранијих Милана Николића (1935-2003), га Милана Михајловића, обја-
не узнесености. Песме су про-
прича са љубавном тематиком. Димитрија Николајевића (1935- вљена након 11 година паузе,
праћене цртежима који прате
Највише прича у овом избо- 2015), Слободана Павићевића продубљује и проширује освоје-
узнемиреност телесности. Нову
ру су из 2018, чак три из 2020, а (1942-2013). Надамо се да „Кри­ не поетичке сфере и просторе
књигу Жена из Магдале, коју су
нај­старија је из прве књиге Мој ло“ неће заборавити још неког певања чини поетски још из-
У последње две године у ци­клу­ препоручили медијски жреци
ро­ман из 2001. Најбољу каракте­ из поворке књижевника који су разитијим и видљивијим. Ми-
обе­ле­жили стваралачки живот су „књижевна познаства“ пред Вања Булић и Мухарем Баздуљ,
ри­зацију природе избора и пиш- дочарала је Ивана Жигон. Реч је хајловић се од почетка прикло-
сво­је епохе и своје књижевне за­ ­с тав­љено је из најближег окру­
чеве „стратегије“ понудио је ре- о крупном ауторском искораку нио похвалној песми, али сада
ви­чајне средине. же­ња или из света преко три­
цензент Драган Миленковић: у сваком погледу. И песнички и нијансира тон певања: од мо-
десет аутора. Ове године, у сва­
„Жен­ска лепота, посебно лепо- поетички поузданије заснова- литве до буднице, од утишаног
та женског тела, женина свесна 30. септембар ком погледу наопаке и кул­т ур­ лирског гласа изразито обеле-
но-људ­ски угрожавајуће, јед­ва на. Већ насловом је вишеструко
и подсвесна жеља да се свиди, Зборник радова о одређена, а њен поетски радијус женог најсветијим и најсветијим
да привуче мушкарца, вечитог професору неколико... Бележимо нео­че­ки­­ духовним, црквеним и споме-
ва­ни сус­рет са Јадранком Ву­ кретања дубљи и особенији.
„лов­ца“ те привлачне „дивљачи“, Милораду Јеврићу Овога пута метафорични говор, ничким наслеђем, на линији
чежња мушкарца за женом, уза­ ка­шин Кне­ жевић из Беча. Њу светосавске духовне традиције,
је на трибину довела успешна условно речено широким биб-
јамна чежња човека и жене да се лијским контекстом, изнијанси- уз прирођену свест о национу,
приближе, упознају, да се пре­ кул­т ур­н о-издавачка сарад­њ а па све до будница, несумњи-
ИК „Филип Виш­њић“ и СПКД ранији је, а опет – слободнији...
пусте чину љубави, макар само вог химничког својства које не
у једној страсној ноћи, вечита „Просвјета“ из аустријске прес­ прелази у патетику, тако често
то­­н­ице. Уредник трибине и Де­ 13. октобар
игра устрепталих тела, али и не- погубно за поезију, већ остају у
обичне животне околности које јан Мастиловић представили су Душан Ч. Јовановић границама онога што Миљко-
такве сусрете омогућавају или у ауторку и њен песнички рад по- Драматуршке белешке вић назива „патетиком ума“. Го-
несрећном заплету спречавају – себно акцентујући њену најно- ворили су са дубоким осећајем и
теме су кратких и дужих прича вију књигу Imperare sibi / Владај разумевањем поетских својста-
сакупљених у овој књизи.“ Леп собом. Потом се развио дијалог ва ове поезије уредник Драган
допринос је дала и Милена Шеће- са публиком о писању и жи- Лакићевић, Даница Андрејевић,
ровић, као издавач књиге која је вљењу у туђој језичкој средини, стручњак за XX век и посебице
публици поверила чињеницу да о животним проблемима и овој за српску књижевност КиМ-а и
у ово издавачки нездраво вре- ситуацији ремећења свих обли- Душко М. Петровић сатиричар
ме сачека писца да доврши две ка нормалног живљења. и особени отаџбински песник.
приче и тиме појачала ексклу-
зивност издавања књиге писца у Најлепши и најприхватљиви 7. октобар
кога верује и којег поштује. начин да се обележи двостру-
ки јубилеј професора доктора Борислав Боро Чејовић
29. септембар Јеврића (седамдесет година жи-
Књижевна заједница вота и 50 година стручног, на-
учног и педагошког рада) јесте
Крагујевца Зборник који је уредио академик
Радомир Ивановић, зборник
који је окупио његове колеге и
њихове текстове који се баве Нова књига са старим насло-
најзначајнијим из богатог опуса вом Растанак са собом окупља
једног професора и истражи- текстове писане за Други про-
вача, који је сав свој век провео грам Радио Београда, где задат
на Филозофском факултету у простор налаже краткоћу, за-
Приштини, прошавши сва нас- нимљивост, прецизност па и
тавна звања, од асистента до неиспричаност до краја. Аутор Позивамо чланове УКС и
редовног професора. Објавио је полази од овог последњег у реду остале ауторе добрих и инте-
десетак књига, а још 5 приредио. најважнијих постулата сарадње
ресантних књига да предложе
Несумњиво најзначајније и најо- на радио таласима. Јовановић
своју књигу за видео триби-
бухватније дело у његовом опусу пишући о другима говори и о
Двојезична књига песама учи- себи, све трудећи се да успут ну, са највише три учесника
је Историја српске књижевнос-
нила је да поезију овог аутора исприча свој стваралачки и про- (водитељ, аутор и књижевни
ти, Реализам (1, 2) на 1233 стра-
Представљање ове књижевне нице формата Б5. Реч је о капи- ослушкујемо на српском (кази- фесионални пут и очигледно критичар или глумац) без
заједнице је, углавном, било ве- талном делу и није чудо што је вала је Тања Цинцовић) и ру- уместо портрета прави селфи.То публике. Коришћење сале
зано за нови – четврти број часо- изазвало највећу пажњу у збор- ском језику (Дајана Лазаревић). је оса ротације ове књиге, која у за промоције чланови УКС
писа „Крило“ који као повреме- нику (5 од 6 текстова!). Незабо- Рецензент Видак М. Масловарић три ракурса прати личности из плаћају 1000 РСД, а остали
ник (излази два пута годишње) лазни су текстови приређивача је настојао да приближи свет стваралачког и професионал- аутори 5000. Презентација ће
на најлепши начин стваралачки Р. Ивановића, Горана Максимо- књиге и укаже на лирске слојеве ног окружења. Синиша Кукић, бити емитована на неколико
покрива једну књижевну сезону. вића и Данице Андрејевић. Ау- ове поезије, док је преводилац на драм­ски уметник и рецитатор, сајтова и јутјуб каналу Мета-
Промоција је текла у два рукавца: тор отвара зборник једним реп- руски језик Раденко Бјелановић дугогодишњи пријатељ и сарад- ноја. Књиге слати на адресу
први – представљање широке ле- резентативним есејом „Стојан прочитао свој есеј о превођењу, ник Душанов, и овога пута је УКС, са назнаком - за видео
пезе садржаја часописа и једног Новаковић као претеча естетике где открива неке битне елемен- прочитао уводни текст Миле- трибину, или донети лично.
броја присутних аутора. Емилија рецепције“, указујући на знаме- те свог богатог преводилачког не Шешић који даје леп поглед
Живојиновић и уредник триби- нито Новаковићево дело „Срп- искуства. Један леп поетски тре- на књигу и аутора. У томе су јој
не превасходно су указивали на ска књига, њени продавци и нутак за књижевне сладокусце и при­по­могли уредник
ауторе из крагујевачког круга ве- читаоци“ (1900), 67 година пре пробрану публику! три­­бине и нарочито Зо- 31

Милан Лукић
Српска фолклористика
данас (3)
Т
рећи зборник радова из Српског
усменог стваралаштва у печа-
тњи Института за књижевност и
уметност, Ликови усмене књижевности
(2010), уредила је Снежана Самарџија.
Временски претходи другом, већ пред-
стављеном, мањег је обима, а беше под-
стицајан за нека каснија монографска
издања о јунацима и епици.
Уводним напоменама наговештен је
комплексан приступ јунацима и лико-
вима – мноштву типских особености,
уз не малу разликовност, на коју битно
утиче функционалност, сижејни кон-
текст, условност жанра, стилизација,
временска дистанца, ’коефицијент’ ис-
торичности, склоност певача/казива-
ча и средине итд, а дарован упечатљив
пример за амбивалентност значења у
фолклору, јесте лик бабе. За анализу
је одабран скрајнут син челника Мусе,
сестрић кнеза Лазара, последњи пали
окаснели јунак судбинског боја. На-
име, Мусић Стефан само у овом нара-
тивном моделу има важну улогу, а по
С. Самарџији можда је и најтрагичнији
војвода српски, јер једини улази у већ
изгубљени бој, у смрт хитајући јер у њој
види искупљење пред другима. Вредна
хвале је лепа поетска тканица његовога
пута: сребрни двори – крвава Ситница
– тамно Косово – Месечев сјај, а симбо-
лику обогаћује сусрет са посестримом,
Косовком девојком.
Љубинка Перинац Станков
Пакети
М
ој комшија је човек који и на 30
степени облачи одело и крава-
ту, вози скуп ауто и не скида
наочаре за сунце. Малтене шаблонски,
он је по дефиницији бизнисмен.
Ипак, једне вечери, елегантни младић
је из гепека извукао карирану шивену
торбу од оних што жене на селу саме
сашију да у њима понесу пазар. Торба је
имала поклопац од новинског папира и
то је био једини тренутак када се млади
човек, пролазећи поред мене, осмехнуо.
Појма немам што ми је ова сцена на-
терала сузе на очи, можда баш због тог
нечег дирљивог и људског које остаје као
језгро у нама, шта год у животу радили.
У тим пакетима замотаним у новинску
хартију, од када је света и века, личној
карти мајчинског даровања, има поро-
дичне везаности и среће. Да једни друге
још имамо.
Као дете памтим та паковања недељом
поподне. Моји би још у суботу дошли из
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ ПРЕТПЛАТА НА “КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ” за 2020. годину по цени (заокружити износ) од: 1200 динара, за организације КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ
2400, за иностранство 50 еура, авионом 70 еура долара или одговарајући износ у другој валути. За нашу земљу уплату слати добитник су Велике
Лист за књижевност и на жиро-рачун: Комерцијалне банке, Београд, 205-200273-87- за КН. За иностранство уплате се врше код посредничких јубиларне награде УКС,
друштвена питања банака: DRESDNER BANK AG, FRANKFURT AM MAIN, GERMANY i AMERICAN EXPRESS BANK, LTD.,NEW YORK, NY, установљене
Оснивач и издавач UNITED STATES na račun KOMERCIJALNA BANKA A.D.BEOGRAD, SWIFT-BIC: KOBBRSBGXXX, Svetog Save 14, Beograd, књижевника у Србији
Srbija, sa naznakom u korist UKS, FRANCUSKA 7, BEOGRAD, SRBIJA, BROJ RAČUNA : RS35205000702541600067. ПОПУЊЕНУ (1905-2005), и награде
Удружење књижевника
НАРУЏБЕНИЦУ или фотокопију признанице (доказ о уплати) послати на адресу: Удружење књижевника Србије- за “Теодор Павловић” за 2003.
Србије “Књижевне новине“, Београд, Француска 7. Моле се претплатници да измире своје обавезе јер је то сигуран начин да новине Златни беочуг за 2015.
32 Београд, Француска 7 стигну до одредишта.
Комплементарни су реферати Бошка
Сувајџића и Данијеле Петковић, којима
се категорија ликова на особен начин ту-
мачи – у првом је реч о младим јунацима,
док је други, помало необично, посвећен
епским стогодишњацима. Б. Сувајџић
полази од парова син-отац, сестрић-ујак
да би функцију млађахне делије, идеал-
ног јунака по Пламену Бочкову, сагледао
преко типских ликова – Грујице (од Ста-
рине Новака) и Секуле (од Сибиња Јан-
ка), док је треће јунак-дијете, Дукадин-
че-Дукатинче-Татуличе, такође сестрић,
али од седам година! уједно противник
који на мегдану показује неупоредиво
више снаге и вештине од ујака Марка
Краљевића, са којим се у незнању бори,
и на крају страда, јер га сујетни и осра-
моћени даиџа на превару убија!? Д. Пе-
тковић пише о остарелим јунацима, уз
низ специфичности које таква катего-
рија у епском, ратничком амбијенту со-
бом носи (умире се на бојном пољу или
од ’љутих рана’, а ретко од старости или
вируса). Некада ће онемоћала суклета
гротескног изгледа са ’једним ђавољим
зубом у вилици’, на ’хромом непотко-
ваном ђогату’ бити мамац за неискусне
мегданџије, некада ће то животно доба
бити синоним знања, мудрости и иску-
ства, а некада они предњаче у кукавичлу-
ку, страху и бежанији. Опет, остарели
просци и похотљивци неретко служе
изазивању комике, а у неким каталозима
града да проведу викенд са нама који
смо преко распуста живели на селу, а у
недељу увече би се враћали, пуног гепе-
ка, са баш таквим даровима у новин-
ском папиру.
Тај ритуални део паковања добро
памтим, јер сам и сама била продужена
рука моје баба Леве која би ме слала у
„комору“ (врста већег шпајза једно три
степеника испод нивоа куће где су се чу-
вале намирнице) по ово или по оно. Деда
је обично седао на столицу као неки су-
первизор и само би с времена на време
бабу прозивао:
– Мети децама и шунке, та њина ва-
рошка салама није никаква. И мети од
оних јабука што сам ја олтов`о.
А тек мириси „гурабија“ или „натре-
вених“ колача, и свежег лука, парадајза
ЈанкаоВуј-ивћаоВуј
робља за трампу мање су вредновани. За
најпознатије старце наше епике указује
се и на њихове митолошке претке.
Усменом прозом, овога пута широко
распрострањеном приповедном темом о
богаташу, његовом будућем зету и судби-
ни која се изменити не може, бавио се Не-
мања Радуловић. Он најпре износи број-
не претпоставке о пореклу, потом указује
на мотиве и приповедни тип, уз детаљно
рашчлањавање на функције, акције и
контраакције (излагање и проналажење
детета, победнички повратак јунака и
препознавање, те испуњавање судбине),
а све време се преко бројних варијант-
них модела и елемената новеле-легенде-
бајке-предања-мита аутор заправо бави
проблемима класификације.
Иначе, синтезу промишљања о усме-
ном прозном стварању, са жанровским
особеностима, исцрпним анализама,
актуелизованом проблематиком аутен-
тичности записа и функционалним a
колоритним примерима, С. Самарџија
дала је у монографији Облици усмене
прозе (Службени гласник, 2011), делу ис-
тог пројекта зачетог у ИКУМ-у, без које
би нашe познавање народне књижев-
ности остало осетно дефектно и болно
храмајуће, јер садржи драгоцене податке
о најстаријим поменима и почецима бе-
лежења и објављивања, првим посрбама
и прилозима у периодици, као и менама
у приступу, уз необично инспиративна
тумачења. Додајмо и да је тешко пронаћи
сакупљачку збирку, важнију антологију
или часопис који није наведен у списку
литературе, или какову потребиту сту-
дију, приручник, историју, преглед ус-
меног стварања, па списак од преко 400
библиографских одредница доживљава-
мо и као један од комплетнијих када је о
народној прози реч.
Поред указивања на општа начела
стварања, сакупљања и издавања, као
и свакаквог воћа, и пекмеза, па краста-
ваца који су се киселили на сунцу под
котарком... Боже нас склони и сачувај да
мама нешто каже да јој од тога не треба.
Већа увреда за моју бабу није постојала.
И нити је ко могао њу да увери да оно
што је већ запаковано мама неће поне-
ти. Морало је бити по бабиној жељи, ил`
никако.
Драган Копривица
АФОРИЗМИ
• Сходно ланцу догађаја, показало се да
је Он држао народ на ланцу док се уже
не претрже.
• Тај антинародни главоња мисли да су
његове мисли из главе цијела народа.
• Неке гране медицине губе кадрове.
Због оваквог односа власти према
здравству, психијатри има да заврше
у лудници.
• Он се прави наиван, а од грађана пра-
ви велике будале правећи им малу дје-
цу.
• У својим обећањима народу отишао је
и корак даље: досад је причао причине
приче, а сад већ прича и бајкине бајке.
2020. Надосмес МолиМм
и на стално присутну бинарну опози-
цију фиктивно-стварно, уз давање зна-
чаја контекстуализацији, детаљне хро-
нолошке ниске за готово сваку врсту,
својеврсни компаративни суматраизам
када је о варијантности унутар усменог
фонда реч, нуде се и бројни међусобни
преплети са делима писане традиције,
за децу и одрасле, ликовне уметности,
богословске литературе или историог-
рафије, и бројне модификације и раз-
ноликост форми и функција њихових,
а уз ’аморфност жанровских граница’
користи се и памтљива синтагма ’флу-
идност облика’, не само доминантних
и фреквентних, него и побочних, мање
изучаваних и валоризованих, али и јуче
и данас итекако популарних. Узорни су
текстови о баснама и причама о живо-
тињама, бајкама и новелама, шаљивим
приповеткама и анегдотама, легендама
и предањима, али посебно треба истаћи
убедљиво последње поглавље, У старом
и новом руху, где су предмет филигран-
ске анализе: Веровања – Прича о животу
– Виц – ”Прича без приче” – Приповетке
”на међи” – ”Намештање” речи – Баш-
тина и баштиници. У гонетању ауторка
се креће од примарне прагматично-заш-
титне функције веровања, ритуално-ма-
гијског, религиозног или десакрализова-
ног, кажа о свакодневици или духовитих
пошалица у сврху разбибриге или, пак,
жигосања негативних појава у друштву,
до зачудне фантастике у надлагивању
и прича о приповедању и без догађаја,
верижних структура без смисла, пре-
цизније уз потпуну деструкцију исказа
или особених гаталица, питалица, под-
ругачица, подбодачица и варалица како
их назива неодољиви Вуко Врчевић, а
које се не могу разумети без распусног и
разузданог бахтиновског карневалског
контекста, у нашим крајевима везаним
најчешће за Беле покладе и Месојеђе.
Касније, кад је пакете почела моја
мама да пакује мени, и сама је схвати-
ла колико јој значе и зашто сваку мајку
усрећује то паковање и давање – да се из
родитељске куће нешто понесе. Можда је
у том конкретном облику љубави, сатка-
ној од ванилица, лишћа зелени и меких
хлепчића тих ситних драгуља породичне
среће, и тајна доброте коју са собом но-
симо. Да нас сачува међу људима.
• Кад смо преведени жедни преко воде,
наше велике илузије су потопљене у
малу бару, пуну крокодила.
• Нико не памти баш толику барабу да
је на власт навалио као смрт на бабу.
• Он је сад на коњу, откад је намагарчио
неке мајмуне правећи од њих међеде.
• Истина је једна: двоструке, танке лажи
коштају дебело.
• Тај је нико и ништа јер грађанима, као
нико, ради све и свашта.
• Током предизборне кампање страдало
је много јање, а многи бирачи за новце
испали овце.
• Код нас још нема доброг гвинта за из-
лаз из лавиринта.
• Невјерни Запад неће солуцију другу:
на Истоку вазда тражи вјерног слугу.
поводом
стогодишњице удруживања
 Надосмес ЈанкЈо Недаемосв-тињемосв
Милош Јанковић
Човек пре свега
М
илоје Поповић Каваја, књи­
жев­ник, дипломата, при­вред­
ник, новинар, све то, све то
од­јед­ном, и у једном, једином и у много
чему непоновљивом – Милоју Поповићу
Каваји, господину – и по образовању, и
по понашању, по вредносним судовима
и ставовима, по начину на који је живео,
по свему томе, одједном, и у једном, је-
дином и у много чему непоновљивом –
Милоју Поповићу Каваји, човеку са ве-
ликим Ч, пре свега.
Изговорио сам ове речи јуче, на Ми-
лојевој кремацији, као Милојев прија-
тељ и пријатељ његове породице. Данас,
када говорим испред, и у име, Управног
одбора Удружења књижевника Србије,
удружења чији је Милоје био дугого-
дишњи, заслужни, истакнути, уважени
и врло уважен и поштован члан – знам
да би моје обраћање требало да изгледа
другачије, да буде службеније и протоко-
ларније, мање лично.
Знам како би требало, али знам и да
нећу то тако учинити јер, сигуран сам,
ни Милоје не би то волео.
Његова урођена господственост у оп-
хођењу и испољавању сопствене лично-
сти, без обзира на безбројне таленте, на
сва умећа и вештине којима је суверено
владао, мерна је јединица за величину
духовне висине на којој је својим брит-
ким умом обитавао, али и за оно што све
велике људе чини и заиста великим, како
делом, тако и мишљу, како речју, тако и
поступцима.
Његова скромност је била истинска,
као и његов таленат. Одсуство таштине
код њега је било подразумевајуће, као
и неисцрпна енергија. Неимање сујете
није било ништа мање од његове жеље
и спремности да свакоме, без разлике,
увек помогне, да посаветује, да се лично
ангажује да се неки проблем или зада-
так што пре и што квалитетније реши
или реализује.
КАВАЈА (1936-2020)
И, када већ говорим као Милојев
млађи колега, као члан тог истог Удру-
жења коме је Милоје много дао, у сва-
ком смислу и виду, и дао, и даје – и сада,
када га само привидно нема у Францу-
ској 7, а сви који смо имали ту приви-
легију да га познајемо и са њим се дру-
жимо и сарађујемо знамо, осећамо, да је
и сада овде, међу нама, са нама – да нас
ободри, охрабри, посаветује, да нам по-
могне – нека ми буде допуштено да и ово
кратко слово вечне захвалности Милоју
завршим онако како сам завршио своје
јучерашње обраћање, јер мислим да је
у тим речима сва суштина тога колики
је, какав је, и ко је био Милоје Поповић
Каваја, песник, књижевник.
Човек лишен таштине у толикој мери
да се само скромно, готово стидљиво,
осмехне – када се из хиљаде грла про-
ламају речи, речи његове песме, на ме-
лодију „Марша на Дрину“, и толико не-
сујетан, појава тако ретка међу писци-
ма, међу њима нарочито – да то нигде
и никада први не помене или истакне.
Милоје Поповић Каваја – човек, пре
свега.
Нека му је вечна слава и хвала.
Миливоје Павловић
Песник отаџбинске
инспирације
Н
аш колега и пријатељ, Милоје По-
повић, био је човек велике енер-
гије, узорне даровитости и без-
обалне духовне радозналости. Осим као
културни радник, дипломата и новинар,
иза себе је оставио богато и жанровски
разноврсно књижевно дело које обухвата
изванредне путописе, репортаже, есеје,
збирке приповедака – чак и сатиричних:
једна његова књига сатиричних прича
зове се Карађорђе у СИВ-у, преко афори-
зама до врхунске родољубиве поезије, по
којој ће бити можда најдубље укорењен у
колективно памћење нашег народа.
Једна од последњих Поповићевих књи-
га, чији је наслов Дарданели, испуњена је,
за многе неочекивано, електронским тви-
товима. Око 350 имена из нашег духовног
амбијента, а делом и из света, добило је
кратку, избрушену афористичку посвету,
чиме је Милоје показао да не каска за мо-
дерним временима и да у годинама пуне
зрелости може да ухвати корак с трендо-
вима блиским млађем нараштају.
Спајајући име једне од првих кафана
у Београду која је била стециште вед-
рог духа оног времена с могућностима
електронске комуникације модерне ере,
Милоје Поповић је у књизи Дарданели
– а потом и преко друштвених мрежа –
пласирао око три хиљаде отворених, ду-
ховитих, доброћудних и често иронич-
них опсервација о јунацима наше јавне
сцене – од Путина, Трампа и Александра
Вучића, преко Новака Ђоковића, Кусту-
рице, Моме Капора и Радета Шербеџије,
до Богољуба Карића, министара Кркоба-
бића и Шарчевића, амбасадора Бингулца,
и других…
У нашем времену, када знакови и
симболи прекривају многобројна поља
људске делатности, и када симболич-
ка комуникација има функцију моста
између временски удаљених појмова и
вредности, најдубљи траг ипак оставља
Поповићева поема Марш на Дрину, нас-
тала 1964. на мелодију Станислава Би-
ничког, рођену пола века раније, после
славне битке на Церу из августа 1914. го-
дине.
Пишући ове полетне стихове који у
свему остављају утисак лакоће и мар-
шовске правилности – ма како се тешко
рађали – Милоје Поповић начинио је
двоструки подвиг:
Најпре, Поповић је морао да се при-
држава унапред датог мелодијског, рит-
мичког и интонацијског оквира – што
је претежак задатак, на коме су се окли-
знули многи искуснији ствараоци оног
времена, а постоје и слична неуспела ис-
куства у иностраним културама. И друго,
аутор је морао песничким средствима да
обједини око заједничког језгра елемен-
те који су део, не само наше књижевне,
већ и политичке културе, пре свега топо-
ним Дрину као знак наше постојаности
на овом простору, с једне и друге стране
реке, свим ветровима историје упркос.
Знано је да хидроним Дрина спада у
изазовне балканске митологеме, и да је
код неких народа у нашем суседству ова
река била замишљена као својесврсно
„предзиђе католичанства“ према право-
слављу. Мање је познато да је у Загребу
1942. објављена антологија под насловом
Хрватска домовина, у којој је у оригинал-
ну верзију тадашње и садашње хрватске
химне вештачки уметнута Дрина као гра-
нична река хрватске државе… Ову књигу,
која се може наћи у фондовима хрватских
библиотека, приредио је злогласни Винко
Николић из Одјела за промиџбу Хрватске
усташке младежи…
Нашем Милоју Поповићу Дрина је
била погодни топоним којим ће ова-
плотити вековну жудњу да се слобода
пронађе у заједништву народа с једне и
друге обале, етноса у коме, како је певао
пре њега Јова Илић „од посеченог дрвета
слободе певац здеља гусле“ – понављам,
гусле а не пушку…
Поповићева песма надживеће аутора
и остале његове стихове управо по томе
што обједињује и умногостручује расуту
националну и социјалну енергију, прет-
варајући је у културну.
„Крв је текла, крв се лила, Дрином због
слободе“, пева М. Поповић, и то је кључна
идеја песме.
Због тога не изненађује податак да је, у
нашем замршеном путу до националног
звучног амблема – притом мислим и на
трагање за југословенском и за српском
химном – Марш на Дрину на референду-
му одржаном 31. маја 1992. добио најви-
ше гласова… па ипак није постао званич-
на химна… (Уместо Поповићеве песме,
касније је, без референдума, грубим на-
сиљем над текстом, мимо елементарних
начела заштите интелектуалних добара,
за химну Републике Србије инсталирана
монархистичка песма у верзији коју пот-
писани Јован Ђорђевић никад није напи-
сао – али, то је друга тема, коју је требало
да отвори УКС).
Ако је задатак химне да снагом речи и
мелодије обухвати и изрази бесмртне то-
нове из колективне меморије многих по-
колења, да у једиствен ритам и звук пре-
топи дух и делова и целине, да обнавља,
у малом, поретке који владају у великом,
онда Милојева песма о слободи, његов за-
пис српске вере у заједништво, испуњава
тај услов.
Тиме се објашњава огромна популар-
ност и распрострањеност Марша на Дри-
ну на широком српском културном прос-
тору који се, као што знате, не поклапа
са административним границама српске
државе, већ је знатно обухватнији појам.
Ко пева Марш на Дрину, стога, није
сам нити изгубљен на овом усковитал-
ном сплаву међу звездама. Он не разго-
вара са собом већ добровољно и радосно
размењује своје емотивно искуство са
другима.
Уверен сам да ће и будући нараштаји
неговати Марш на Дрину као свеопшту
слободарску песму српског народа, да ће
је певати из дубине душе и на сав глас.
На тај начин име Милоја Поповића
трајно ће се уписати у Пантеон српског
памћења.
Иако је Поповић доживео лепу старост
и остварио скоро све своје књижевне пла-
нове, на овом помену њему у част, ипак
морам да кажем:
Кад такав човек умре, увек је прерано.
(Беседе изговорене на комеморацији
Милоју Поповићу, 16. октобра 2020, у
Градској скупштини Београда)
I

Истакнути дипломата и
књижевник
Д
анас нема Србина који не зна
,, речи песме Марш на Дрину.
Те речи написао је 1964. годи-
не, поводом прославе 50. годишњице
Церске битке, Милоје Поповић Каваја.
Да ништа није урадио у животу осим
што је написао легендарне стихове: У бој
крените јунаци сви…, заслужио је веч-
но памћење“, изговорио је Горан Весић,
заменик градоначелника града Београда
на вест о смрти Милоја Поповића Каваје
(28. 7. 1936 – 10. 10. 2020), књижевника,
дипломате, публицисте, аутора више од
тридесет књига, овенчаног признањима
за песничка дела у земљи и иностран-
ству, носиоца Ордена народног хероја
Алжира, првог директора Центра Сава.
Милоје Поповић Каваја рођен је 1936.
године у Београду. Дипломирао је на
Правном факултету Универзитета у Бео-
граду. Био је новинар „Студента“, „Мла-
дости“, „Политике“ (1966-1972), дирек-
тор Културно-информативног центра
Југославије у Њујорку (1974-1978), гене-
рални директор Сава центра (1978-1986),
секретар за инострани туризам Савезне
владе (1986-1992) и саветник светске
компаније ДХЛ. Председник Култур-
но-просветне заједнице Београда (1989-
1992).
Поповићев легат налази се у Удру-
жењу за културу, уметност и међународ-
ну сарадњу „Адлигат“.
Његов опус је за поштовање: 40 лите-
рарних и публицистичких издања. Из
тог опуса издвајамо две књиге о Аме-
рици, књиге о Kини и Јужној Kореји, о
Београду, Телевизијске приче о Србији и
Београду, две књиге о „Политици“, а по-
себно две збирке сатиричних прича, као
и збирке поезије... Последњих година
објавио је дела: Други живот Николе Те-
сле (2015); Kако успети у животу (2016),
Мемоари из гимназије (2017) и „Дарда-
нели – 3000 ауторских твит афоризама
(2018).
Милоје Поповић Каваја је написао
стихове (поему Српским јунацима са
Цера и Станиславу Биничком) за нацио-
налну мелодију Марш на Дрину, која до
1964. није имала текст. Њено извођење
одобрила је породица композитора Ста-
нислава Биничког. Од тада се она изводи
у готово свим свечаним приликама.
Име Милоја Поповића Каваје записа-
но је на споменику Тесли, на Нијагари, за
допринос његовом подизању 1976. годи-
не. Носилац је многих значајних награ-
да и признања: Орден заслуга за народ,
два Златна беочуга Београда, две По-
веље Скупштине Београда поводом го-
дишњица ослобођења, Вукова награда,
II
Мила Милосављевић
Повеља за животно дело Удружења књи-
жевника Србије (2016), Повеља општине
Врачар (2017). За допринос Алжирској
револуцији, где је био 1959, добио је Ор-
ден народног хероја Алжира. Од 2005.
до 2015. био је председник Друштва срп-
ско-туниског пријатељства.
Последњих година је био редован са-
радник „Политике“. У његовој заоставш-
тини остао је дневник од 6000 страна. У
њега је записивао своја запажања почев
од 1952. године. Књижевни псеудоним
Каваја преузео је по оцу који је пре Дру-
гог светског рата држао ланац књижара
„Браћа Каваја“.
У „Адлигату“ се налази важан део
његове архиве и личних предмета које
је деценијама добијао на поклон од
истакнутих личности као што су Ј.Б.
Тито, Садам Хусеин, Ким Ил Сунг и др.
На питање како је створио сада већ
легендарне стихове корачнице Марш на
Дрину, Милоје Поповић Каваја одгово-
рио је следеће:
„Мислим да је мало које дело, не само
у литератури, настало само од себе.
Мора постојати неки повод, окидач.
Тако је било и са овим стиховима. Годи-
не 1964. обележавала се 50. годишњица
Церске битке, прве победе савезничке
стране у Великом рату, херојске епопеје
српског народа. Ја сам тада био новинар,
али и председник волонтер ОКУД „Иво
Лола Рибар“ и хтели смо да наш хор, под
управом Душана Максимовића Дума-
кса, изведе славну композицију, да бис-
мо установили да речи за њу не постоје
и да се у неким приликама изводи уз
неколико родољубивих стихова Ђуре
Јакшића, тек толико да се задовољи пот-
реба за стиховима. Тако сам се ја усудио
да покушам да напишем речи које би
биле тумач шта је својом музиком рекао
Бинички.
Скромно музичко и песничко ис-
куство помогло ми је да напишем пое-
му са 14 строфа, од којих су четири са-
чињене као могући рефрени. Поента је
да су сви стихови музички наслоњени на
музику великог композитора и да се сви
могу и вокално изводити и певати и из-
водити самостално као реситал.
Охрабрен мишљењима диригената
Милана Бајшанског и Душана Максимо-
вића и наших чланова у „Лоли“, обрати-
ли смо се ћеркама покојног Станислава
Биничког – Зори, Мари, Олги и Стевани.
Оне су биле више него задовољне, сагла-
силе су се да се три изабране строфе и
један рефрен могу изводити уз компо-
зицију њиховог оца, па смо заједнички
направили избор из обимне поеме.
Тако је наш хор извео песму у време
обележавања 50. годишњице Церске
Недаемосв-тињемосв 2020. Надосмес
битке у августу 1964, да би Продукција
грамофонских плоча РТВ Београд уско-
ро издала и прву плочу са стиховима и са
оркестром славног Царевца, а у вокалној
интерпретацији Љубивоја Видосавље-
вића. Плоча је доживела висок тираж и
тако је почео нови живот композиције,
све до данашњих дана, и у многим вер-
зијама и интерпретацијама. Веома је ва-
жно да је на омоту ове плоче први пут
(мојом заслугом) објављен лик Драгути-
на Матића, српског извиђача на Церу и
у другим биткама, прозваног „Око соко-
лово“, који је ушао у легенду.
„Манастири и криво гудало – то је
српски народ одржало!“
„Неретко се говори и пише да су
Срби народ који брзо заборавља своју
историју, не само јуначких и ратничких
епопеја, кроз које је ишао кроз векове,
већ и лоша дела која су им нанели дру-
ги. Можда у томе има зрнце истине, али
у целини мислим да ствар може бити и
обрнута: ретко је који народ, поробљен
од Османске империје скоро пет сто-
тина година, после нападан и шикани-
ран и од других насилника, јачих сила
и војски, успео да сачува своју тради-
цију, обичаје, дух и поезију, као српски.
Требали су њему и великани као што
су Свети Сава, Доситеј Обрадовић, Вук
Караџић, Његош и други, који су ту
енергију преточили у писана дела, али
је суштински народ аутор историјских
сећања. Историја се, то је тачно, чес-
то претапала у легенду, али то је била
цена очувања националног богатства,
израженог и у оној нашој изреци: Ма-
настири и криво гудало – то је српски
народ одржало“, каже Каваја, истичући
да је ово испричао да би напоменуо,
као дугогодишњи сведок времена, да и
у оној великој Југославији, Александро-
вој и Титовој, уз све мане, народ је чувао
своја предања и обичаје, неке чак и твр-
доглаво.
,,Народ је имао своје свеце, иконе и
фреске и знао је да ће доћи време када
ће поново прогледати. Тако је и било.
Припадао сам генерацијама које су биле
захваћене и Другим светским ратом и
братоубилачком борбом, али крштене у
цркви, и оне рођене после 1945. су гајиле
те особине. Био сам свестан шта значе
српске жртве и борбе у Првом светском
рату, коначно у првом делу мог живота
још су били живи и многи јунаци и ак-
тери великих догађаја многих српских
борби и страдања. То се није могло
затрети, па мој ангажман писања сти-
хова за ову песму није био пуки песнич-
ки захват. Нисам од тога правио велику
буку, али сам знао шта је Церска битка и
шта су биле српске борбе, свестан да је
то мој мали улет у историју.”
Упамћен као аутор Марша на Дрину
„Поезија, роман и литература, и не
само они, као вино су, добра пића која
су стајала у бурету у неком склоништу и
чекала свој васкрс и нову појаву. Време
чини да добра и занимљива дела добијају
признања тек с протоком година и вре-
мена. Тако је било и у овом случају. На-
стојао сам да се много не експонирам као
аутор ове песме, за шта сам имао много
разлога, понекад и више среће него па-
мети. Најпре су то политичке околности,
које су на овом поднебљу увек у гарду и у
ЈанкЈо
неизвесној позицији, где понекад и једно
око не мисли добро о другом. Онда, ту
су и разумљиве књижевне сујете. Затим,
наилазак многих изненадних догађаја,
којих је препуно ово поднебље које сада
називамо регион, па треба хватати корак
и разумети их, живети са њима и прежи-
вети. Имам неколико пријатеља који ми
кажу: Јеси ли ти свестан шта значи када
читав стадион на фудбалској утакмици,
њих педесет хиљада, пева твоје стихове:
У бој крените, јунаци сви, крен’те и не
жал’те живот свој…. Или када велика
спортска легенда нашег народа и света
Новак Ђоковић многе своје победе сла-
ви после мечева са друговима уз речи
Марша на Дрину, због чега од неких зло-
бника, који не воле српски народ, добија
политичке пацке и критике.
У сваком случају, осећао сам и био
свестан да, како време пролази, расте
углед мелодије Биничког, којој су речи
дале додатни погон. Био сам свестан и
да мој рејтинг иде нагоре, уз поновну на-
помену да сам то смирено и без еуфорије
доживљавао.
Мени су многи рекли, познати поли-
тичари и јавне личности и пријатељи:
‘Био си директор Сава центра, директор
Културног центра у Њујорку, написао
ове и оне књиге, урадио ово и оно, али
ћеш остати упамћен, ако судбина хоће,
само по Маршу на Дрину‘. Можда су у
праву.“
На легендарне стихове корачнице која
убрзава срца милиона композиција Ста-
нислава Биничког чекала је – пола века.
Чекала и дочекала своју ,,епску одору“,
исписану срцем и пером Милоја Попо-
вића Каваје.
„Има много разлога, неке сам де-
лимично и поменуо. Поред временске
дистанце и извесне зависти, у живот
оваквих песама се тихо, али понекад и
подмукло, ушуњава, не треба се томе чу-
дити, политика. Познати синдром да се
историја, њени ликови и догађаји под-
воде под актуелне политичке трендове
и тренутне страначке интересе и пот-
ребе, да су у међувремену протутњали
многи ратови и потреси, узели су свој
обол. Марш на Дрину, иако једно од рет-
ких песничких дела које није довођено
у зависност од тренутних политичких
прилика, било је ипак стални дежурни
амблем, што као кандидат за евентуал-
ну химну или свечану песму, што за ин-
 Надосмес НедаНм ЈанкаоВуј-ивћаоВуј
струментализовање за ову или ону поли-
тичку опцију. То се дешавало и у рату од
1941. до 1945. и у ратовима деведесетих.
Ипак је он преживљавао. Понекад је био
извесна монета за политичка поткусу-
ривања када се расправљало о државном
уређењу и идеолошким и културним
приоритетима, где би уски политички
интереси односили превагу над нормал-
ном националном свешћу и поносом.“
Аутор народне песме
„Велики број људи је веровао да су и
стихови дело Биничког, што звучи ло-
гично. Или бар неког песника из његовог
времена или саборца. Други мисле да су
то народни стихови, па се то може про-
наћи и данас на Гуглу и интернету. То ни-
када нисам демантовао, јер је то на неки
начин признање да су се стихови ухвати-
ли и заживели у народу, као и мелодија,
и да је то потврда њихове вредности. У
вези с тим је било и комичних и необ-
ичних сцена. Један наш човек у Јужној
Африци, индустријалац, иначе искрени
патриота, када ме је тадашњи амбасадор
Зоран Бингулац представио на његовој
слави, замахнуо је протестно рукама и
рекао: ‘Ако је он то написао, онда сам ја
аутор Горског вијенца’.
Мислим да се претерује када се прича
о Србима који се лако одричу свог иден-
титета. Није у питању никаква генетска
и психолошка одредница, колико стицај
историјских прилика, због чега понекад
долази до изражаја српска неслога. Наша
историја није дозвољавала да се, као у Ен-
глеској, Холандији или Француској, мно-
го година пре Косовске битке, стрпљиво
Српским јунацима са Цера
и Станиславу Биничком
Тихо, спуштала се летња ноћ
На Цер, на ту горду планину
Чак и дивља звер губила је смер
Због чудног страха –
Да ће сметат’ четама што крећу се без даха
Дрини, Сави, свуда где је плач
Тамо хита бритак српски мач
Само лаки бат
Нико никог зват’ те ноћи неће
Док се војска с пропланцима и брдима среће
Сред тог мрака
Преко обронака
Сваког срце мори
Сваком ватра у грудима гори
Да се одмах бори
У тој земљи гуња, опанка
Где су зоре вечно црвене
Никад бој не спи
А кад жито зри тад без престанка
Свуд се чује песма танка, песма од уранка
Један рат тек што је прошао
Други је са летом дошао
Туђин је за трен
Као нека сен из мрклог мрака
Прекинуо летину и песму девојака
Није тешко
За сељака, ђака
За српског јунака
Из весеља, кола девојака
Латит’ се пушака
Борац сваки нема пушку, не
Али носи срце планине
Борче, држи стег
Туђин ће у бег се брзо дати
Поново ће сунце Шумадију обасјати
2020.
слажу исписане странице историје. Док осцилације на ондашњој југословенској
су се на бечким и европским дворовима и српској политичкој сцени. Која није
играли разни кадрили и полке, правили
свечани пријеми у велелепним дворци-
ма са нафраканим дамама, на овим про-
сторима су се Срби, али и други народи,
борили за опстанак, а не само за иден-
титет. И то са великим империјама. То је
учинило да се наша историја и догађаји,
као што рекох, претапају у поезију и ле-
генду, а то има свој утицај на општу пси-
ху и менталитет народа, па и српског.“
Марш на Дрину победио заборав и
Броза
„Нису ту у питању само родољубиве
песме, као што су ове из Првог светског
рата. Забораву подлежу, под притиском
догађаја и актуелних политика, и друга
уметничка дела – романи, приче, ли-
тература, култура сећања, традиција и била, као што многи мисле, строго јед-
обичаји. Наступале су и ригорозне по- ноумна у тачкама које нису задирале у
литичке мере после Резолуције Информ- бит друштвеног устројства, па је такав
бироа 1948, па национализација и колек- случај и са музиком, са односом према
тивизација раних педесетих, увођење рок сцени, народном мелосу и поједи-
самоуправљања, несврстаности… Онда ним песмама. Али за неке песме, као ову
студентске демонстрације, Косово и о којој говоримо, постојали су различи-
ратови деведесетих, смене режима… ти периоди живота.
Нико није имао ни времена ни снаге да Појавила би се, била и нестала, онда
се много бави Првим светским ратом, достизала неке врхове популарности, па
његовим јунацима и херојским делима, утихнула, била кандидована за свечане
која су била успавана и чекала своја ва- песме и химну, па опет улазила у тиши-
скрснућа. У тим временима рађали су се ну. Велики војни музиколог и компози-
разни идеолози који су желели да се ис- тор Бранко Каракаш сведочио је у неким
такну, па су и они често, да би оправдали записима да је непосредно после рата,
своје постојање, сејали сумњу у њихову док се још формирала музичка секција
политичку и патриотску исправност. Народноослободилачке војске и ЈНА,
Кроз судбину, успоне и падове ове Марш на Дрину био на листи компози-
мелодије могу делимично да се прате и ција које су војни оркестри могли из-
Зов јунака с бојне Дрине те
Све се ори, све до даљине
Свуда, сваки пук
Пушке, трубе звук и јуриш прави
Певала се песма рата, слободи и слави
Пуцај момче
Мајка ти не плака
Јер је кућа свака
Дала Церу по једног јунака
Оца, сина, брата
На Цер, пођите са снагом свом
Знајте, ви браните род и дом
Свуд’ је поклич, зов
Тај витешки ков старца, момака
То је огањ што га носе од својих предака
У бој, крените јунаци сви
Крен’те и не жал’те живот свој
Цер да чује твој, Цер нек’ види бој
А река Дрина славу, храброст
И јуначку руку оца, сина
Борче
Брани своју земљу
Не дај, никад не дај
За њу живот увек радо предај
Али је ником не дај
Пој, пој Дрино, водо хладна ти
Памти, причај кад су падали
Памти храбри строј
Који је пун огња, силне снаге
Протерао туђина са реке наше драге
Пој, пој Дрино, причај роду ми
Како смо се храбро борили
Певао је строј, војев’о се бој крај хладне воде
Крв је текла
Крв се лила Дрином због слободе
1964.
водити, али не задуго. Нека идеолошка
ревизија га је брзо скинула са реперто-
ара, да би се онда добило једно чудно
васкрсење 1961. и то за време велике Ти-
тове турнеје по афричким земљама, што
је записао и југословенски дипломата
Недељко Зорић, који је тада био неки
чирак у пратњи. Војни оркестар одсви-
рао је на „Галебу“ за Тита и његове госте
Марш на Дрину и Охридску легенду Сте-
вана Христића, и то све уз сугестију и
одобрење маршала Тита, који је хтео да
импресионира и на тај начин своје аф-
ричке домаћине. Тито је био одушевљен
извођењем ових мелодија и снажно је
аплаудирао. После тога, Марш на Дрину
опет се повлачи у неку илегалу, да би ва-
скрснуо са истоименим филмом Жике
Митровића и плочом са текстом 1964.“
Херојство књигом осведочено
Давне 1959. године је као студент, не
марећи за свој живот, са стотину омла-
динаца из целог света, Милоје Поповић
Каваја обнављао село Сакијет Сиди Ју-
сеф на алжирско-туниској граници раз-
орено француским гранатама. Оно што
је пре нешто више од шездесет година
доживео током борбе северноафричих
земаља за ослобођење од колонијализма
преточио је у књигу Прича о Сакијет
Сиди Јусефу.
,,Нас пет југословенских студената је
учествовало у великој радној акцији у
том селу на граници Туниса и Алжира,
на ратном подручју, како бисмо изгра-
дили школу коју су бомбардовали фран-
цуски авиони 8. фебруара 1958. године и
у којој је тад погинуло 11 малишана. То
је била акција солидарности са борбом
алжирског народа за ослобођење. На
свега неколико стотина метара од нас је
била караула француске војске, а Југо-
славија је у то време заиста била симбол
слободе, а Тито лидер који је уживао ве-
лики углед у свим афричким и азијским
земљама. Да ми је онда неко рекао да ћу у
Београду после шест деценија причати о
тој акцији не бих му веровао, јер од сто-
тину учесника 90 одсто нису више међу
живима“, евоцирао је Милоје Поповић
Каваја успомене које је преточио у књигу
Прича о Сакијет Сиди Јусефу.
За допринос Алжирској револуцији,
где је био 1959, Милоје Поповић Каваја
добио је Орден народног хероја Алжира.
Милоје Поповић Каваја
Кошмар
Када јутро сване
Да ли то бројим своје последње дане
У подне
Сетим се ливаде и постојбине родне
Сунце оде и дође вече
Мисао о животу почне да ме пече
Сан у кошмару снивам
Осећам како бескрајним морем пливам
Обале нема
Ноћ, васиону гледам
Где је звезда којој ћу да се предам
јул 2020.
Последња песма коју је Милоје Поповић
Каваја написао предосећајући блиску
смрт.
III

Кад киша пада
Кад киша пада
Веселе се уморни најамници на пољима пиринча
Радници на високим скелама изнад булевара
Чистачи са брезовим метлама у суковима беде
Плаћеници великих фешти са кићанкама и таламбасима
Кад киша пада
Буди се нада људима са испуцалим лицима
Да ће им се заруменити скорела земља
Буди се нада усахлим рекама
Да ће крв прострујати њиховим сувим коритима
Кад киша пада
Птице налазе свој мир у крошњама дрвећа
А дивље звери у прашуми крвави станак праве
Покисну мишеви у пољу док житу копају јаме
А кишне глисте у земљи раскалашне оргије праве
Кад киша пада
Људи у преријама сатима стоје скинутих сомбрера
И гледају небо које им топле капи даје
А парије поред свете реке Гангес
Колебају се између небеског и речног врела
Морнари се питају на леђима пуним товара
Шта ће им та небеска вода поред толиког мора
Кад киша пада
Аристократи са цилиндрима и фраковима поред Темзе
Узимају свог најдражег дружбеника
Те господски и умилно кишобрану тепају
Да га прошетају хиљадити пут
Причајући о времену и његовим ћудима
Кад киша пада
Муџахедини и измучени борци пустиња и врлети
Моле се два пута Алаху
Да киша буде његов највећи аманет верницима
Да кише буде као и ваздуха
Да им подари све капи из својих тајних сараја
Кад киша пада
У сунчаној Шпанији и обасјаном Јадрану
На острвима која за снежне пахуље не знају
Домаћини сумњичаво врте главом према небу
И одбројавају паре које им киша узе
Кад киша пада
Председник Јенкија каже својој Ненси
Погледај драга како се киша слива
Низ старе олуке Беле куће
Уместо што смо заточеници славе
Било би сјајно када би били млади
Па да се шетамо по росној трави
И меком песку калифорнијских обала
Кад киша пада
Врхови златних кремаљских двораца и цркви
Дочекују хладне капи у ставу на готовс
И онда их у благим луковима шаљу према Црвеном тргу
А покисли гардисти поред маузолеја славе
Стоје горди и непомични као да сунце сија
Кад киша пада
Изнад Франкфурта и реке Мајне
Ухвати се као оков црно небо
Оловни облаци месец дана харају над главама
Ни пиво, ни музика, ни љубав нису утеха
Кад киша пада
Цигани престају играти својих додола
И скупљају стара корита и канте да их напуне водом
А научници, забринутог лица
Гледају своје апарате
Да из неба не падну опет
Неке чудне кише које ће загадити салате
Кад киша пада
Богови сунца се љуте
И шаљу отровне стреле у небо
Да растерају своје исконске крвнике
IV
ЈанкаоВуј-ивћаоВуј
1987.
Поема о Њујорку
Припада ли овај град данашњем свету
Или је неко предсказање
Шетају ли њиме погрешно рођени људи
Планирани да живе у неком другом веку
Да није то васкрсли ковчег Ноја
спреман да се отисне до далеких планета
са товаром људи свих раса и боја
са утробом пуном знања одлазећег света
Коме прети судар атома или Халејева комета
Камени брод од милијарду тона
несигурним спрудовима плови
Дарује људима тоне весеља и бола
Зато га мрзе и воле
сви плачу кад морају овде доћи
сви плачу кад морају отићи
За неке је уклет
За друге џиновски камени цвет
Који прети да потоне
А око њега се окреће свет
свакоме руку пружа
свакоме руку одсећи може
У овом граду чуда
Истраживач мораш бити
Имати животе три Колумба
само кишне капи и сијалице
Знају његове тајне и право лице
Мораш порасти хиљаду стопа
Да сазнаш колико му је душа широка
странац овде не можеш бити
неко му је украо годишња доба
Корак је од мраза до врућине
Људи живе у фрижидеру
Или у паклу јаре и спарине
Умрле су јесени и пролећа
Облакодери не цветају и жуте
на крововима алеје дрвећа
У галеријама лишћа и цвећа
Куће су оазе удобности и мира
скупи затвори чувани од портира
Или острва рушевина и беде
Царства пацова и вампира
Лифтови су возови за небо
У њима се живи и моли
И за невернике су цркве
Побожно се гледа горе
Бројчаник се више од суседа воли
Кучићи су миљеници и највернији дружбеници
са почастима и високим привилегијама
Као да су били у ратним легијама
Као да су високи службеници
са правима већим од многих који кучићи нису
Псује се тајно
Али добри гестови важе
Извињавају се сви
И у свако доба
разбојници паре кад траже
Послодавци и продавци
Градоначелник због кише и снега
нико не зна зашто и због чега
Дрво је цењено као полуга сребра
Жица вреднија од људског ребра
Месец је изгубио грађанска права
Хидрант светиња као индијска крава
Има за извоз сирена и парада
реклама се троши као вода
сваки дан је празник и дан рада
Величају се хамбургери и сексуална слобода
Жене и мушкарци се међусобно воле
распродаји као светињи моле
Овде можеш купити лед са Хималаја
Хлеб од песка и златна јаја
Људи носе семафоре на глави
У очима телевизоре
У ушима транзисторе
Од цивилизације главе им брује
Полако постају Едисони и Тесле
трансформатори наизменичне струје
Њујорк
Кочоперни господин у излизаном фраку
Маше чековима и кредитним картама
У сламарици чува накит и паре
Увек даје ново у поштанском фаху
Шминкају се и архиве старе
сазнао није шта је голгота
Без ватре и пуцњаве га срамота
Људи ту налазе богатство и беду
2020. Надосмес КрајКн
траже некога да судбину деле
сламке у вихору живота
носе пиштоље и мишеве беле
Где се толико верује
У науку и пророке из длана
Где се толико дрхти
Од банке и судњег дана
Зелене брежуљке
И бистре потоке старог Манхатана
Купише једном за мале паре
Уместо дрвећа порасли су облакодери
Али и они старе
Хоће ли и они бити продати
Једног дана...
Њујорк
Планина дело човека
Град висина и низина
Пркоса и променљиве ћуди
Има три живота
Милионе пропалих и успешних људи
Прати га срећа луда
Пропадаће стално
Пропасти неће
небу ће ићи још више
Уздићи се неће
Ко га уништити може
Политичари и порезници
Ако га огуле до коже
страни генерали
Ако га ракетама слисте
Ђубретари
Ако престану да га чисте
Полицајци и ватрогасци
Ако зликовцима и паликућама
Вајају бисте
нестане ли овај џин када
Умреће у рушевинама и тоталном мраку
Издахнуће са чеком без покрића
У кревету златном
1976.
За Поему о Њујорку, Милоје Поповић је проглашен
Песником града Њујорка за 1976. годину, од стране
Њујоршког поетског форума.
Поема о Тесли
Самосвојан
Исклесан из тврдог личког камена
Чудотворан
светлошћу засени сјај пламена
Из прстију десет
Исиса снагу за дивове
Из мозга једног
Потера бујице у сливове
Маг
Без цилиндра и магије
Врач
Без штапа и мантије
Из твојих пећина
Севаху муње
Са високе куле
Поруке будућности
Твоје друштво
Хиљаде бесаних зора
Твоји кораци
Од седам миља
Твоје наслеђе
Оплемењене планине и мора
Душу предаде времену
Време ти одузе дах
Удахну животу нове силе
Сам се претвори у прах
1976. Њујорк