Рударско – геолошки факултет,

Универзитет у Београду

Завршни рад
Основне академске студије

Проблем повишених концентрација арсена у подземним водама

за водоснабдевање града Зрењанина

Кандидат Ментор
Шумарац Дејана др Јана Штрбачки, доцент
Г3/16

Београд, септембар, 2021

Комисија:

1. Јана Штрбачки доцент, ментор

__________________________________
Рударско – геолошки факултет, Београд

2. Владимир Живановић доцент, члан

__________________________________
Рударско – геолошки факултет, Београд

3. Драгољуб Бајић доцент, члан

__________________________________
Рударско – геолошки факултет, Београд

Датум одбране: _________________

 САДРЖАЈ

1. УВОД .............................................................................................................................. 1
ОПШТИ ДЕО ..................................................................................................................... 2
2. ОПШТИ ПОДАЦИ О ПОДРУЧЈУ ИСТРАЖИВАЊА .............................................. 2
2.1. Географски положај ................................................................................................ 2
2.2. Климатске карактеристике истражног подручја .................................................. 3
2.2.1. Температура ваздуха ........................................................................................ 3
2.2.2. Падавине ............................................................................................................ 5
2.2.3. Релативна влажност ваздуха ............................................................................ 7
2.2.4. Ветрови .............................................................................................................. 9
2.3. Хидрографске и хидролошке карактеристике ................................................... 14
2.4. Геоморфолошке карактеристике ......................................................................... 17
3. ГЕОЛОШКА ГРАЂА ТЕРЕНА .................................................................................. 18
3.1. Преглед досадашњих истраживања .................................................................... 18
3.2. Општи приказ геолошке грађе ............................................................................. 19
3.3. Опис картираних јединица ................................................................................... 20
3.4. Тектоника терена ................................................................................................... 27
4. ХИДРОГЕОЛОШКА ГРАЂА ТЕРЕНА .................................................................... 30
4.1. Преглед досадашњих хидрогеолошких истраживања ....................................... 30
4.2. Приказ заступљених типова издани на истражном подручју Зрењанина ....... 31
4.2.1. Први хидрогеолошки комплекс..................................................................... 32
4.2.2. Други хидрогеолошки комплекс ................................................................... 33
4.2.3. Условно ''безводни'' делови терена ............................................................... 34
СПЕЦИЈАЛНИ ДЕО ....................................................................................................... 35
5. ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА ЗРЕЊАНИНА .......................... 35
5.1. Водоснабдевање града Зрењанина пијаћом водом ............................................ 35
5.1.1. Водозахватни објекти за снабдевање града Зрењанина пијаћом водом ... 36
5.2. Квалитет подземне воде на територији града Зрењанина................................. 38
6. АРСЕН У ПОДЗЕМНИМ ВОДАМА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА ЗРЕЊАНИНА 47
 6.1. Опште карактеристике арсена ............................................................................. 47
6.2. Хидрогеохемијске карактеристике арсена ......................................................... 47
6.3. Порекло арсена у подземним водама Зрењанина .............................................. 51
6.4. Утицај арсена на здравље људи ........................................................................... 52
7. ТРЕТМАНИ УКЛАЊАЊА АРСЕНА ИЗ ПОДЗЕМНИХ ВОДА ........................... 54
7.1. Преципитативни процеси ..................................................................................... 54
7.2. Адсорпциони процеси .......................................................................................... 55
7.3. Јонска измена ......................................................................................................... 56
7.4. Мембрански процеси ............................................................................................ 57
7.5. Одлагање резидуала арсена након третмана ...................................................... 60
8. ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................. 61
ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................................. 62
ПРИЛОЗИ

1. Топографска карта Зрењанина, 1:25000

2. Геолошка карта Зрењанина, 1:50000
3. Хидрогеолошка карта Зрењанина, 1:50000
4. Геолошки профил Зрењанина, 1:50000, верт. размера 1:2000
5. Хидрогеолошки профил Зрењанина, 1:50000, верт. размера 1:2000
1. УВОД

Први део дипломског рада чини општи део, где су описане опште
карактеристике истражног подручја – географски положај, клима, хидрографија и
хидрологија, као и геоморфологија. Такође су приказане и геолошке и
хидрогеолошке карактеристике истражног подручја.
Специјални део дипломског рада се заснива на испитивању арсена у
подземним водама на територији града Зрењанина, што је и циљ овог рада.
Представља продукт сублимације научно – истраживачких радова, студија и
извештаја који третирају предметну проблематику. На основу прикупљених
података, њихове анализе и интерпретације издвојено је 3 бунара и један
пијезометар из којих се каптира подземна вода на овом подручју. Представљени
су резултати анализа њихових физичко – хемијских параметара, са посебним
освртом на концентрацију арсена. Поред тога, приказан је утицај повишених
концентрација арсена у водама на људски организам, као и третмани његовог
уклањања из воде.
Овом приликом желим да се захвалим свом ментору, доценту др Јани
Штрбачки, на помоћи у изради овог рада и на стрпљењу током његове израде, као
и члановима комисије, доценту др Владимиру Живановићу и доценту др
Драгољубу Бајићу, без којих овај рад не би био потпун.

1
ОПШТИ ДЕО

2. ОПШТИ ПОДАЦИ О ПОДРУЧЈУ ИСТРАЖИВАЊА

2.1. Географски положај

Зрењанин представља административни центар средњег Баната у

Аутономној Покрајини Војводини, Република Србија. Налази се на западној ивици
банатског лесног платоа, на месту где се каналисана река Бегеј улива у некадашње
корито реке Тисе. Подручје општине је изразито равничарски крај. Град Зрењанин
лежи на 20°23’ источне географске дужине и 45°23’ северне географске ширине,
на обалама река Бегеј и Тиса. Надморска висина Зрењанина је 80 m, а на
територији града креће се у распону 77 – 97 m (извор: званични сајт града
Зрењанина). Координате истражног подручја су:
X Y
A 7447500 5032000
B 7457500 5032000
C 7447500 5021000
D 7457500 5021000

Слика 2.1: Географски положај Зрењанина

2
2.2. Климатске карактеристике истражног подручја

Зрењанин припада простору умерено континенталне климе, са четири

годишња доба, коју карактеришу дуга и топла лета и јесени, благе зиме и кратка
пролећа. Посебну специфичност климе представља кошава која дува из
југоисточног или источног правца и доноси релативно топле и претежно суве
ваздушне масе. Други значајни ветар овог подручја је ветар из северозападног
правца. Он редовно доноси кишу и снег и снабдева читаву Војводину довољним
количинама влаге. Трећи значајни ветар је северац – хладан и често прилично јак
ветар (извор: званични сајт града Зрењанина).

2.2.1. Температура ваздуха

Подаци о температури ваздуха анализирани су у периоду 1994 – 2020. године

за климатолошку станицу Зрењанин. Без прекида у мерењима, овај период
сматрамо поузданим за закључивање о законитостима температурног режима.

Из приложене табеле (табела 2.1) и дијаграма (слика 2.2) уочавамо да је најмања

просечна месечна температура била у фебруару 2012. године, када је износила
-5 oC. Највећа просечна месечна температура је била у јулу 2015. године чак
25,5 oC.

Табела 2.1: Преглед средњемесечних и средњегодишњих температура (у oC) на климатолошкој станици

Зрењанин за период 1994-2020. године (Извор: годишњаци РХМЗ – а)
Година I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

1994 3,2 2,6 9,0 11,9 17,4 20,5 23,6 23,1 20,7 10,3 6,1 1,8

1995 -0,4 6,4 5,9 11,3 16,2 19,4 23,6 20,6 15,6 12,0 3,1 1,7

1996 -1,0 -1,9 2,2 11,9 18,7 20,6 20,0 20,8 13,1 11,5 8,8 0,6

1997 -1,2 3,1 5,1 7,6 17,4 20,7 20,2 20,2 16,0 8,7 7,0 3,2

1998 3,3 5,2 4,0 13,2 16,3 22,0 22,0 21,7 16,0 12,9 3,9 -3,9

1999 0,9 1,4 7,9 12,9 16,7 20,1 21,7 21,4 19,0 11,6 4,2 1,4

2000 -1,8 3,9 6,8 15,1 19,0 22,1 22,3 24,5 17,3 14,4 10,7 3,5

2001 2,9 3,9 10,2 11,3 17,7 18,4 22,3 23,5 15,7 14,2 3,6 -3,1

2002 0,5 6,8 8,7 11,4 20,0 22,3 24,2 22,0 16,5 12,0 9,6 0,3

3
2003 -2,0 -4,3 5,6 11,2 21,0 24,4 22,8 24,8 17,0 9,5 7,8 2,0

2004 -1,4 2,1 6,5 12,3 15,4 19,7 22,4 21,5 16,0 13,9 6,5 2,6

2005 0,6 -3,7 4,2 11,9 17,3 19,6 22,0 19,9 17,6 11,8 5,4 2,0

2006 -1,3 0,6 5,7 13,1 16,6 19,9 23,7 20,1 18,3 13,7 7,8 2,9

2007 6,2 5,9 9,1 12,9 18,7 22,7 24,0 23,5 14,9 10,7 4,7 0,2

2008 1,6 5,0 7,9 13,1 18,4 22,3 22,5 23,1 16,6 13,4 8,1 3,7

2009 -1,4 2,3 6,9 15,0 18,8 20,2 23,3 23,2 19,7 12,0 8,5 3,4

2010 -0,3 2,4 7,0 12,5 17,1 20,8 23,5 22,2 16,4 9,4 10,3 0,9

2011 -0,1 -0,2 6,2 13,1 16,9 21,3 22,5 23,3 20,7 10,5 2,9 3,7

2012 1,5 -5,0 7,6 13,3 17,2 23,3 25,5 24,4 20,3 12,9 9,2 0,2

2013 2,0 3,7 5,4 13,4 17,8 20,4 22,7 23,5 15,7 13,9 8,8 2,0

2014 4,0 6,3 9,8 13,2 16,5 20,5 22,3 21,4 17,6 13,4 8,9 3,3

2015 2,9 3,0 7,4 12,1 18,4 21,5 25,5 25,1 19,3 11,5 7,6 3,2

2016 0,8 7,6 7,9 14,4 17,1 21,8 23,3 21,3 18,5 10,3 6,4 -0,2

2017 -4,4 4,1 9,8 11,6 18,1 23,7 24,8 25,3 17,4 12,5 7,2 3,8

2018 4,0 1,4 5,3 17,0 20,7 21,5 22,7 24,5 18,9 15,1 8,2 1,7

2019 -0,2 4,2 9,7 13,3 14,8 23,3 22,9 24,5 18,6 14,3 11,3 4,8

2020 0,3 6,2 7,9 12,8 16,2 20,7 22,8 23,8 19,7 13,4 6,3 4,9

min -4,4 -5,0 2,2 7,6 14,8 18,4 20,0 19,9 13,1 8,7 2,9 -3,9

max 6,2 7,6 10,2 17,0 21,0 24,4 25,5 25,3 20,7 15,1 11,3 4,9

sr 12,2 13,2 14,3 15,1 15,4 15,1 14,1 12,3 9,7 7,1 4,5 1,9

4
 ХИСТОГРАМ ПРОМЕНЕ
ТЕМПЕРАТУРЕ
30

ОС 20

10

0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
-10
МЕСЕЦ

min max sr

Слика 2.2: Хистограм максималних, минималних и средњих вредности температуре на климатолошкој

станици Зрењанин за период 1994-2020. године

2.2.2. Падавине

Из приложене табеле (табела 2.2) и дијаграма (слика 2.3) се уочава да су

падавине најмање у зиму и почетком пролећа, док свој максимум достижу крајем
пролећа и почетком лета, па се с јесени опет смањују. Апсолутни максимум од
188,5 mm се догодио у јулу 1999. године, док је најмања количина падавина била
током августа 2000. године, када је износила 0,6 mm.

Табела 2.2: Преглед суме месечних падавина и средњегодишњих падавина (у mm воденог талога) на
климатолошкој станици Зрењанин за период 1994 – 2020. године (Извор: годишњаци РХМЗ-а)
Година I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

1994 40,5 29,8 15,8 54,9 31,3 78,5 38,3 52,8 27,8 42,2 16,7 37,7

1995 61,6 43,9 40,0 56,1 80,3 162,1 58,9 37,0 101,4 0,8 29,2 69,1

1996 45,0 31,7 29,7 33,5 97,1 104,9 30,1 72,8 92,6 27,7 92,0 87,5

1997 42,3 30,8 29,4 75,6 38,5 66,8 89,3 82,0 25,2 71,9 19,7 63,1

1998 58,9 0,8 12,0 37,9 53,8 47,8 114,9 30,7 63,4 63,2 47,9 13,8

1999 43,6 55,8 9,6 46,1 55,4 154,7 188,5 30,5 57,8 32,8 85,6 124,2

2000 18,4 6,5 42,9 28,7 23,1 49,1 13,6 0,6 29,3 3,7 18,5 44,1

2001 32,7 22,2 52,0 97,0 58,8 131,0 27,2 148,0 185,3 115,0 58,5 16,4

5
2002 5,4 16,9 3,7 15,5 42,4 37,3 34,3 70,9 44,6 67,8 16,6 56,0

2003 55,5 13,5 9,6 19,1 19,0 32,3 74,1 4,2 117,8 97,0 33,0 21,5

2004 46,1 44,7 24,9 75,1 63,6 80,1 64,2 31,0 43,4 61,3 134,6 42,6

2005 30,6 57,9 27,8 52,7 38,7 81,3 101,7 146,2 50,7 13,2 17,1 67,0

2006 40,1 50,9 58,4 62,0 40,3 94,5 31,1 99,9 10,2 27,9 36,5 35,6

2007 28,7 56,3 98,2 9,8 72,1 92,6 30,6 38,9 64,3 95,3 102,1 23,9

2008 16,7 5,2 53,1 26,9 30,9 66,9 27,2 10,9 65,2 13,3 53,7 50,5

2009 50,9 36,9 34,9 2,5 46,6 124,5 79,1 24,7 11,2 68,0 65,2 86,1

2010 66,2 69,6 26,5 43,2 162,1 139,6 45,4 155,1 57,7 47,4 40,6 56,9

2011 24,6 32,3 30,6 16,5 45,1 41,4 83,2 8,0 31,2 36,4 1,4 39,4

2012 58,0 65,7 5,2 60,6 44,4 53,1 47,3 1,0 30,3 52,0 21,6 72,6

2013 61,8 50,9 83,3 27,9 77,9 79,6 17,9 40,3 58,2 47,5 37,7 2,1

2014 30,8 7,9 27,1 76,0 159,9 35,2 153,5 71,6 119,4 59,5 4,3 54,3

2015 44,0 61,3 41,3 15,0 38,4 45,7 12,5 56,2 95,1 64,7 39,7 3,6

2016 42,1 40,4 74,3 31,0 48,8 182,7 92,2 68,9 46,6 70,3 47,8 3,7

2017 11,1 12,9 20,0 52,5 29,4 42,2 8,8 23,7 54,8 36,4 24,0 52,4

2018 42,8 74,0 65,8 38,5 55,2 72,0 45,0 98,2 24,3 10,6 23,5 61,1

2019 49,9 11,8 7,3 60,6 177,9 119,5 18,0 41,4 32,9 16,5 53,3 39,4

2020 20,1 38,6 35,1 9,8 57,5 111,0 57,7 91,3 25,0 110,6 10,2 47,4

min 5,4 0,8 3,7 2,5 19,0 32,3 8,8 0,6 10,2 0,8 1,4 2,1

max 66,2 74,0 98,2 97,0 177,9 182,7 188,5 155,1 185,3 115,0 134,6 124,2

sr 51,2 37,8 37,8 39,4 63,1 84,8 57,0 57,3 57,1 52,1 42,1 45,5

6
 ХИСТОГРАМ
КОЛИЧИНЕ ПАДАВИНА
200
160
MM 120
80
40
0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
МЕСЕЦ

min max sr

Слика 2.3: Хистограм максималних, минималних и средњих вредности падавина на климатолошкој

станици Зрењанин за период 1994-2020. године

2.2.3. Релативна влажност ваздуха

Просечне средњемесечне вредности релативне влажности ваздуха су доста

уједначене на нивоу године и у дужем временском периоду (табела 2.3).
Табела 2.3: Преглед средњемесечних и средњегодишњих вредности релативне влажности ваздуха (у %)
на климатолошкој станици Зрењанин за период 1994 – 2020. године (Извор: годишњаци РХМЗ – а)
Година I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII ПРОСЕК

1994 84 73 66 72 63 64 63 62 66 77 83 85 72

1995 83 74 72 66 67 72 64 70 77 73 86 86 74

1996 84 81 71 67 68 69 68 71 82 77 77 89 75

1997 91 77 66 64 61 66 74 73 68 75 80 84 73

1998 83 65 60 65 66 63 67 65 77 76 86 85 72

1999 86 77 65 69 68 75 76 72 72 77 87 88 76

2000 83 74 69 61 55 50 54 46 66 63 71 82 65

2001 81 72 69 70 65 73 69 61 78 77 83 86 74

2002 83 72 60 63 56 61 62 68 73 76 75 82 69

2003 86 83 66 60 57 54 63 51 68 78 82 83 69

2004 84 80 71 72 69 72 65 70 71 77 82 86 75

7
 2005 83 86 74 66 70 68 73 81 80 75 82 89 77

2006 84 85 71 75 70 77 65 77 72 72 78 88 76

2007 79 79 71 60 70 70 58 66 76 84 83 90 74

2008 84 75 75 72 66 69 66 59 72 77 77 84 73

2009 91 84 74 61 64 73 67 64 64 78 85 88 74

2010 89 86 72 74 77 77 73 75 78 79 80 88 79

2011 91 87 77 64 70 67 68 64 66 78 83 87 75

2012 81 83 61 67 68 57 56 47 58 74 78 85 68

2013 85 82 78 68 67 73 60 59 70 72 82 86 74

2014 86 81 75 76 76 70 77 77 81 81 80 86 79

2015 85 84 74 63 70 67 59 60 73 84 82 94 75

2016 86 79 78 66 67 72 65 70 71 79 79 83 75

2017 85 77 68 64 69 58 51 50 68 71 81 84 69

2018 81 86 79 62 62 77 72 64 62 61 74 86 72

2019 87 71 54 64 79 74 66 61 66 68 78 85 71

2020 89 70 66 48 61 72 66 64 60 79 88 87 71

min 79 65 54 48 55 50 51 46 58 61 71 82 60

max 91 87 79 76 79 77 77 81 82 84 88 94 83

sr 85 79 70 66 67 68 65 65 71 75 81 86 73

На дијаграму, на наредној страни (слика 2.4), се уочава да су највеће

вредности релативне влажности ваздуха почетком и крајем године, а најмање
током пролећа и лета.

8
 ДИЈАГРАМ ПРОМЕНЕ РЕЛАТИВНЕ
ВЛАЖНОСТИ ВАЗДУХА
100

Релативна влажност ваздуха (%)

80

60

40

20

0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Месец

min max

Слика 2.4: Дијаграм максималних и минималних вредности релативне влажности ваздуха (%) на
климатолошкој станици Зрењанин за период 1994 – 2020. године

2.2.4. Ветрови

Ветрови имају веома значајан утицај на образовање климе једног поднебља

– утичу на величину облачности, падавине и температуру ваздуха.
Зрењанин се одликује веома честим ваздушним струјањима која су
последица између барометријске разлике Атлантског океана и Средоземног мора,
са једне стране, и Евроазије са друге стране.

Подручје Баната је познато по кошави – најизразитијем типу ветра у

Зрењанину. Одликује се променљивом брзином 5 – 11 m/s, док некада брзина
достиже вредност и преко 28 m/s. Кошава дува из југоисточног и источног правца
и доноси топле до претежно суве ваздушне масе. Поред кошаве, северац је ветар
који такође дува на истражном подручју. Он је хладан и прилично јак ветар.

Из приложених табела (табеле 2.4 и 2.5) и графичких приказа (слике 2.5 и

2.6) брзине ветра и честине правца на наредним странама, уочава се да је најбржи
и најучесталији ветар југоисточни (кошава), док је најспорији и најређи
североисточни.

9
Табела 2.4: Преглед вредности средњегодишњих брзина ветра (m/s) на климатолошкој станици Зрењанин
за период 1994 – 2020. године (Извор: годишњаци РХМЗ – а)

Средња брзина ветра (m/s)

Година N NE E SE S SW W NW

1994 1,9 1,1 2,0 2,7 2,4 2,1 2,5 2,6

1995 2,7 1,0 1,9 2,8 2,5 2,0 2,6 2,6

1996 2,1 1,3 2,0 3,2 2,2 2,0 2,5 2,6

1997 2,2 1,2 1,8 2,6 1,9 2,0 2,8 2,7

1998 2,4 1,3 1,8 2,7 2,3 2,1 2,7 2,8

1999 2,3 1,3 1,9 3,3 2,6 2,0 2,7 2,7

2000 2,2 1,4 1,9 3,1 2,8 2,4 3,0 3,0

2001 2,2 1,3 1,7 2,9 2,8 2,1 2,8 2,9

2002 2,6 1,4 1,8 3,1 2,6 2,1 2,4 2,6

2003 2,4 1,6 1,6 2,9 2,6 1,9 2,4 2,7

2004 2,3 1,5 2,1 3,0 2,6 1,9 2,5 2,4

2005 2,2 1,5 1,5 2,5 2,5 1,8 2,6 2,6

2006 2,3 1,3 1,4 2,5 2,4 1,7 2,2 2,4

2007 2,2 1,2 1,4 2,4 2,5 2,0 2,3 2,5

2008 2,0 1,3 1,4 3,0 2,7 1,7 2,0 2,1

2009 2,0 1,4 1,5 2,6 2,6 1,8 2,2 2,4

2010 2,3 1,3 1,6 2,8 2,8 2,0 2,5 2,5

2011 2,0 1,3 1,5 2,6 2,6 1,8 2,1 2,1

2012 1,9 1,4 1,8 2,7 2,6 2,0 2,4 2,5

2013 2,1 1,7 1,8 3,1 2,7 2,0 2,5 2,3

2014 2,4 1,4 1,9 3,2 3,2 1,9 2,3 2,5

2015 2,3 1,6 1,6 2,7 2,8 2,1 2,4 2,4

2016 2,5 1,7 1,5 3,1 3,0 1,8 2,6 2,5

2017 2,7 1,8 1,6 3,3 3,2 2,4 2,8 2,9

2018 2,4 1,6 1,7 3,6 3,3 2,4 2,8 2,9

10
 2019 2,4 1,7 1,7 3,6 3,3 2,1 2,8 2,8

2020 / / / / / / / /

ПРОСЕК 2,3 1,4 1,7 2,9 2,7 2,0 2,5 2,6

Средња брзина ветра (m/s)

N
3,0
2,5
NW NE
2,0
1,5
1,0
0,5
W 0,0 E

SW SE

Слика 2.5: Графички приказ вредности средњегодишњих брзина ветра (m/s) на климатолошкој станици
Зрењанин за период 1994 – 2020. године

11
Табела 2.5: Преглед вредности средњегодишњих честина правца (‰) на климатолошкој станици
Зрењанин за период 1994 – 2020. године (Извор: годишњаци РХМЗ – а)
Честина правца (‰)

Година N NE E SE S SW W NW C

1994 106 49 109 221 121 95 184 138 72

1995 118 56 115 208 120 78 191 126 83

1996 104 69 124 271 65 79 197 136 53

1997 140 42 107 201 83 82 228 138 74

1998 106 52 108 222 207 2,3 2,1 2,7 2,8

1999 12 61 95 224 106 91 198 141 77

2000 92 46 113 265 117 93 151 134 87

2001 100 44 93 211 131 75 184 165 92

2002 100 44 89 240 144 92 158 130 98

2003 147 83 100 176 115 79 152 123 120

2004 122 44 88 209 105 94 193 152 91

2005 108 58 94 162 121 83 174 166 129

2006 116 43 75 191 174 65 160 161 110

2007 140 51 83 148 156 90 167 152 108

2008 122 38 62 190 181 80 165 160 100

2009 127 36 73 170 185 91 169 148 96

2010 113 39 67 198 162 75 171 152 118

2011 112 60 109 197 119 78 135 144 141

2012 96 56 114 196 120 89 156 178 93

2013 86 68 94 217 118 110 171 144 87

2014 82 61 120 265 163 65 135 127 77

2015 130 64 113 190 145 76 172 141 64

2016 127 55 92 183 179 88 185 141 48

2017 137 62 68 179 178 79 190 174 28

2018 112 77 102 242 165 58 173 134 32

12
 2019 126 56 93 197 165 70 175 175 38

2020 / / / / / / / / /

ПРОСЕК 111 54 96 207 140 79 167 142 81

Честина правца (‰)

N
250
C 200 NE
150
100
NW 50 E
0

W SE

SW S

Слика 2.6: Графички приказ вредности средњегодишњих брзина ветра (‰) на климатолошкој станици
Зрењанин за период 1994 – 2020. године

13
2.3. Хидрографске и хидролошке карактеристике

Територија града Зрењанина гравитира ка четири пловне реке и густој

каналској мрежи Хидросистема ''Дунав – Тиса – Дунав'', па је то сврстава међу
четири најгушћа речна чворишта у Европи. Зрењанин је формиран и лежи на
обалама реке Бегеј, а на само десетак километара од града протиче река Тиса.
Такође, ушће Тисе у Дунав је на тридесетак километара од Зрењанина и
представља административну границу територије града. Четврта река на градској
територији је Тамиш (извор: званични сајт града Зрењанина).

Реке на територији града Зрењанина припадају сливу Дунава, односно сливу

Црног мора.

Слика 2.7: Слив Дунава, плавим кругом је назначена територија Зрењанина (извор: РХМЗ, модификовано)

Обзиром да на територији Зрењанина нема мерних станица површинских

вода, податке о поменутим рекама смо узели са најближих мерних станица на овим
рекама.

Дунав – основни хидролошки подаци за ову реку су узети са водомерне

станице Сланкамен (ушће Тисе у Дунав). Површина слива на овој станици износи
254961 km2.

14
Слика 2.8: Стање нивоа Дунава у профилу на извештајној станици Сланкамен у периоду 27.07 –
23.08.2021(извор: РХМЗ)

Бегеј – највећа притока Тисе у нашој земљи. Састоји се из два крака: Старог
Бегеја и пловног Бегеја. На подручје зрењанинске општине долази из правца
североистока, 5 km од насеља Јанков Мост, где нагло скреће у правцу југоистока,
да би се 5 km низводније улио у Пловни Бегеј. Режим Бегеја је, у највећој мери,
последица западних Карпата, где се излучи око 30% падавина више него у
равничарском делу слива. Ова река је најбитнија за Зрењанин.

Мерна станица површинских вода ''Зрењанин'' на реци Пловни Бегеј је

престала са радом 1990. године. Данас, једине две станице на Пловном Бегеју су
Српски Итебеј ДВ (површина слива износи 2439 km2) и Српски Итебеј ГВ.

Тамиш – основни хидролошки подаци за ову реку су узети са водомерне

станице Сечањ. Површина слива на овој станици износи 5480 km2.

Слика 2.9: Стање нивоа Тамиша у профилу на извештајној станици Сечањ у периоду 27.07 – 23.03.2021
(извор: РХМЗ)

15
 Тиса – на овој реци смо обухватили две водомерне станице које се налазе на
релативно истом растојању од Зрењанина. Узводно – водомерна станица Нови
Бечеј и низводно – водомерна станица Тител.
Водомерна станица Нови Бечеј – површина слива износи 145415 km2.

Слика 2.10: Стање нивоа Тисе у профилу на извештајној станици Нови Бечеј у периоду 27.07 – 23.03.2021
(извор: РХМЗ)

Водомерна станица Тител – површина слива износи 157174 km2.

Слика 2.11: Стање нивоа Тисе у профилу на извештајној станици Тител у периоду 27.07 – 23.03.2021
(извор: РХМЗ)

Канал Дунав – Тиса – Дунав је јединствена каналска мрежа која повезује

токове река Дунава и Тисе кроз Војводину и представља хидротехнички систем за
одводњавање унутрашњих вода, наводњавање, одбрану од поплава, снабдевање
водом, одвођење употребљених вода, пловидбу, туризам, рибарство и узгој шуме.
Хидросистем ДТД са природним и делимично реконструисаним водотоцима има

16
960 km, од чега је пловно 600 km. Својом мрежом повезује 80 војвођанских насеља
(извор: званични сајт града Зрењанина).

Око Зрењанинске општине се такође налази и велики број језераца под

називом „јаме“ или „јамуре“, која су настала вештачким путем. Ова удубљења
испуњена су водом мањих дубина, што зависи од нивоа издани. Другу групу језера
чине флувијална ерозивна језера, позната као мртваје. Велики број ових језера је
поред Тисе. Најистакнутија језера која припадају овој групи су: Острово, Русанда
и Окањ. Рибњак „Ечка“ сачињава већи број језера. Простиру се на дужини од око
17 km. Језера су смештена у депресијама алувијалне равни Тисе. Рибњак сачињава
16 језера различите величине а њихова укупна површина износи 21,2 km 2 (извор:
званични сајт града Зрењанина).

2.4. Геоморфолошке карактеристике

Рељеф Баната претежно је низијски, тако да су на његовој територији

надморске висине већински у распону 70 – 90 mnm. Ипак, на његовој територији
постоје два висински истакнутија облика рељефа, а то су Вршачке планине и
Банатска пешчара.
Банатска пешчара – или познатија као Делиблатска пешчара, налази се у
јужном делу Баната. Представља еолску творевину са честом појавом еолских
облика: дина, увала, међуувалских депресија и долина. Дужине је око 60 km, а
ширине око 25 km. Захвата површину од отприлике 1500 km2. Она такође има
битан утицај на микроклиму ближег подручја, и то својим саставом. С обзиром на
еолско порекло већински део састава је од песка, који је на рубовима пешчаре
најчешће помешан са лесом. С обзиром да лес спада у слабо порозне творевине, те
да он слабо задржава воду, на подручјима њиховог постојања, аридност климе је
знатно повећана. Лети се песак лакше угреје, док се зими брзо охлади, што утиче
на годишње колебање температуре најнижег слоја ваздуха на овом подручју у
односу на околни део.
Вршачке планине – простиру се правцем исток – запад дужином од 18 km
кроз Србију и заузимају простор од 170 km2. Највиша тачка ових планина је
Гудурички врх који је висок 614 m. Са овом висином, јасно је да ове планине могу
итекако утицати на већ описане климатске промене, тако да се никако утицај
геоморфолошких чиниоца на климу ближег подручја не сме занемарити. Главне
одлике јесу да се на самој планини, али и у њеној околини, падавине излучују више
него у даљим подручјима – орографски ефекат.

17
3. ГЕОЛОШКА ГРАЂА ТЕРЕНА

Поглавље је писано на основу тумача за ОГК Зрењанин (Група аутора, 1994,

ОГК СРЈ 1:100000, Тумач за лист Зрењанин L 34 – 89).

3.1. Преглед досадашњих истраживања

Први подаци о геолошкој грађи Баната потичу из XIX века. Поред занимања
за квартарне творевине са површине, за геолошку интерпретацију крајем XIX века
почели су се користити профили артеских бунара који су дали делимичну слику о
геологији.
За време Другог светског рата Немци су урадили гравиметријску карту
средњег и јужног Баната у резмери 1:200000. Послератна истраживања започела
су израдом дубоких бушотина од стране „Нафтагас“-а из Новог Сада. Тада је
откривено прво нафтно – гасно лежиште у Великој Греди. Регионално геолошко и
хидрогеолошко картирање Баната изведено је 1956 – 57. године на површини од
2500 km2.
Чановић и Кеменци (1988) радили су на испитивању јурских и кредних
седимената у подини Панонског басена. Као подлога за „Водопривредну основу
Војводине – ВОВ“, 1984. године је урађена „Геологија САП Војводине“.
У оквиру израде Основне геолошке карте СФРЈ (у том склопу је рађена и
Основна хидрогеолошка карта СФРЈ) израђена је и ОГК листа Зрењанин и
околине. Том приликом обухваћена је комплетна геолошка проблематика шире
околине Зрењанина, на нивоу који захтева Основна геолошка карта.
Хидрогеолошку проблематику у вези пијаћих и индустријских вода и др.
обрађују аутори међу којима су: Ј. Јосиповић (1963); Д. Николић (1967); В. Аксин
и др. (1967); Ђ. Мариновић (1982) и др.
Код Ј. Халаватса (1882), налазимо прве егзактне геолошке податке, као и
прву геолошку карту (1884), податке о градњи неогена, лесној квартарној серији,
лесу, алувијуму и др. (ибидем. 1897).
Истражно подручје је у потпуности прекривено квартарним седиментима
различите дебљине. Испод њих се налазе неогени седименти. Неогени комплекс
лежи, у зависности од локалитета, на различитим стенским масама, како по
старости тако и по саставу и структури.

18
 Неогену подину чине седиментне, магматске и метаморфне стене. Највеће
пространство заузимају метаморфне стене високог кристалинитета и то
кристаласти шкриљци прекамбријске и/или архајске старости.

3.2. Општи приказ геолошке грађе

Подрује листа Зрењанин припада југоисточном делу Панонског басена

захватајући делове средњег Баната и јужне Бачке.
Различитим лабораторијским методама, а највише истражним бушењем и
геофизичким истраживањима добијени су подаци о преквртарним наслагама са
дубина и до 3600 m. Као резултати спроведених истраживања закључено је да су
најстарије творевине високометаморфисани прекамбријско – палеозојски
кристаласти шкриљци попут: гнајса, микашиста и амфиболитских шкриљаца.
Преко ових, најстаријих творевина, дискордантно леже творевине мезозоика
као што су мермерисани кречњаци ладинско – карнијске старости, за које се не
може с потпуном сигурношћу рећи да се налазе in – situ. Басенски, пелашки и
дубокоморски седименти титонске старости представљени су, између осталог,
лапоровитим кречњацима, глинцима, лапорцима и алевролитима. У вишим
деловима су бречизирани. Ове творевине праћене су серпентинисаним
перидотитима те пироксенитима са којима су у тектонском односу.
Дискордантно преко беријаских творевина леже спрудни кречњанци
ургонске фације са чије бочне стране се могу пронаћи и седименти баремске,
аптске и албске старости – пешчари и брече.
О ценоману нема података, што значи да преко горе поменутих седимената
дискордантно леже наслаге горњег турона и сенона, које имају највеће
распрострањење од свих горе поменутих творевина. Приказани су класитично –
карбонатним и мањим флишним творевинама – алевролитима, пешчарима,
конгломератима, бречама и др. На вулканску активност у овом подручју указују
остаци туфозног материјала као и фрагменти андезита и трахита. На подручју
Кумана и Русанде, пронађени су конгломерати, брече и пешчари претпостављене
палеогене старости.
Наслаге неогена дискордантно леже преко мезозојских творевина, а
најстарије су представљене хетерогеним језерским творевинама претортона.
Марински седименти тортона трансгресивно леже преко старије подлоге сачињене
од мезозојских и палеозојских стена. Бракични седименти сармата имају веома
мало распрострањене, док се за време панона и понта у каспибракичним условима

19
одвијала континуирана седиментација са лапорцима, лапорима, а у вишим
деловима и глинама, песковима и др. Творевине неогена завршавају се језерским,
речним и барским палудинским слојевима променљивог састава: пескови, глине,
угљевите глине са прослојцима лигнита и тресета (Димитријевић М. и др., 1994).
Горње палудински слојеви леже преко средње палудинских, а испод
полицикличних речних наслага доњоплеистоценске старости и представљени су
песковима, шљунковитим песковима и алевритима.
Полициклични речни седименти доњег плеистоцена, познатији као слојеви
са ,,Vivipara bockhi“, најстарији су квартарни седименти. Они су истовремено и
носиоци воде за пиће. Преко њих леже речно – барски седименти средњег
плеистоцена (миндел), а положај наслага није дефинисан. Седименти горњег
плеистоцена (вирма) леже преко минделских и делом проблематичних риских
седимената и представљени су речним наслагама у фацији корита, поводња и
мртваја са песковима, алевритима и глинама. Холоцен је представљен речним
алувијалним седиментима две реке – Тисе и Бегеја и то еолским песком, као и
барским наслагама које се и данас стварају.

3.3. Опис картираних јединица

Седименти прекамбријумске и палеозојске старости

Кристаласти шкриљци прекамбријума представљају настарије творевине у

овом делу Банатске депресије. Основна грађа за стварање овог комплекса
метаморфних стена чинила је маса седиментних стена псамитско – пелитског
састава. Процес метаморфозе последица је гранитске интрузије и метасоматских
поремећаја, као последица интрудовања за време херцинске орогенезе.
Кристаласти шкриљци овог комплекса су врло хетерогеног карактера и
констатовани су на дубинама од 2050 – 4120 m који се према југоистоку нагло
издижу и у простору Вршачких планина избијају на површину.

Магматске стене представљене гранитима, габровима, риолитима,

андезитима и базалтима, су далеко мање распрострањење у подини неогених
седимената и констатовани су као изданци на површини терена.

Седименти мезозојске старости

Мезозојске творевине на простору општине Зрењанин развијене су на

великом простору као подина неогених седимената. Дубина појављивања
творевина је веома различита што указује несумњиво на велику сложеност

20
палеорељефа и тектонског склопа. Дубина на којима се срећу ови седименти се
крећу од 1257 m (Бч-7) до 2865 m (Бшз-1). Најчешће су наслаге захваћене неколико
десетина метара, ређе више стотина метара. Бушотина код Меленаца захватила је
око 600 m мезозојских седимената и остала је у њима.

У оквиру мезозојског комплекса, поред седиментних стена, утврђене су и

метаморфне и магматске стене, углавном су то серпентинитисани перидотити и
пироксенити.

Тријас (T)

Од седимената мезозоика срећу се средњи и горњи тријас представљен

прекристалисаним, делом мермерисаним кречњацима руменкасте боје чија
старост није потврђена микропалеонтолошким методама па се сумња да кречњаци
нису in-situ, већ да су то олистолити у базалтним творевинама, терцијарне
старости.

Jура и креда (Ј+К)

Пелашке дубоководне наслаге најмлађе јуре и најстарије доње креде

доказане су на основу микрофосила у Жабаљском риту на дубини од око 2000 m и
представљене су лапоротвитим кречњацима, алевролитским глинцима, лапорцима
и глиновитим алевролитима са микрофосилима Tintinopsella carathica,
Calpionellopsis oblinga, Cadosina carpathica и др.

Алевролити, пешчари, брече и спрудни кречњаци барема апта и алба су

развијени у две фације:
– фација спрудних органогених кречњака – спрудни органогени кречњаци и
басенски лапоровити алевролити, ситнозрни пешчари и ситнозрне брече
– фација корално – алгално – бриозојских кречњака – богата фосилима од којих су
најчешћи Nautilicullina creteacea, Coscinophagnacibrosa, Bacinellairegularis и др.

Горња креда (горњи турон, сенон) на овим просторима има веће

распрострањење од осталих стратиграфских чланова мезозоика. Заступљена је у
две фације:
–басенска фација са кластичним карбонатним седиментима
– фација са одликама флишне седиментације

Од литолошких чланова заступљени су алевролити, пешчари, конгломерати

и брече, ретко глинци, лапорци и лапоровити и органогено – дентритилни
кречњаци са претежно пелашким микрофосилима, глоботрунканида,
глобигеринида, хетерохелицида, сфера, питонела и радиоларија. Творевине горње
креде утврђене су на дубинама испод 1257 m (Бч-7) до 2951 m (Бшз-1) а тачна

21
дебљина наслага није утврђена јер се бушење завршавало у интервалима од
десетак метара до око 600 m (Ме-4).

Седименти терцијарне старости

Палеогени седименти (Pg)

Наслаге су представљене грубокластичним материјалом (конгломератима,

бречама и пешчарима изграђеним од одломака и комада различитих димензија.
Дебљина палеогених седимената није утврђена јер се са сигурношћу не може
издвојити граница између креде и миоцена.

Неогени седименти (Ng)

На подручју истраживања неогени комплекс представљен је седиментним

стенама миоценске и плиоценске старости.

Миоценски седименти (M)

Констатовани су дубоким бушењем, на дубинама од 1257 m (Бч-7) до

3257 m (Рс-1), дебљине су од око 25 m до 430 m. Баденски седименти су бракично
–маринског порекла, стварани у сложеним палеогеографским условима. У дубљим
деловима басена развијени су басенски седименти док су бочно, у плићим
деловима басена, развијени плитководни седименти. Састављени су од лапора,
песковито–глиновитих лапора и ситнозрних пешчара са фосилима ситних
мекушаца, пужева и шкољки који су били прилагођени животу у бракично–
маринској средини. Они леже трансгресивно преко неогене подлоге (на простору
града преко старије доње креде).

Седименти сармата имају незнатно распрострањење, утврђени су на

простору Елемира, Арадца, Зрењанина и још неких локалитета. Мале су дебљине,
свега пар десетина метара. Изграђени су од листастих до слојевитих лапораца који
се смењују са песковитим лапорима.

За време сармата салинитет басена се смањује све до краја плиоцена када

почиње таложење језерско–речних палудинских слојева.

Плиоценски седименти представљени су понтским палудинским и

левантијским слојевима. Понтски седименти су констатовани на овим просторима
на дубинама од 600 до 1400 m у виду пескова, пешчара, конгломерата, лапораца и
др. Палудински и левантијски седименти констатовани су једино бушењем и то
дебљине од 220 до 810 m, у зависности од локалитета.

22
 Литолошки састав представљен је глинама, песковима, угљевитим глинама
и лигнитима. Ови слојеви леже конкордантно преко горњег понта. Просечна
дебљина плиоценских и панонских седимената, на подручју Зрењанина, износи
око 1000 m.

Пребаден (М1,2)

Пребаденске творевине трансгресивне су преко различитих стратиграфских

чланова: преко кристаластих шкриљаца, гранитоида и преко седимената тријаске
старости. То су језерски седименти који су представљени конгломератима,
бречама, шљунковитим песковима, пешчарима, разнобојним глинама и глинцима.
Дебљина наслага је мања од 210 m.

Баден (М22)

Седименти бадена трансгресивно леже преко кристаластих шкриљаца. У

сложеним палеогеографским условима створени су марински седименти
промељивих литофацијалних карактеристика, са честим продуктима андезитског
вулканизма. У басенским седиментима заступљени су пешчари, лапори, лапорци,
лапоровите глине, алевролити и др. Дебљина наслага је променљива а износи мање
од 410 m.

Палудински седименти (Pl2+3)

Палудински слојеви имају широко хоризонтално и вертикално

распрострањење. То су језерске, речно – поточне и барске наслаге које припадају
средњем и горњем плиоцену. Наслаге леже конкордантно преко седимената
горњег понта. Седименти залежу на дубинама већим од 140 m.

У литолошком погледу најзаступљенији су глиновити седименти. Глине су

различито обојене, песковите, ређе шљунковите и лапоровите. Веома су
распрострањене угљевите глине, песковите, мрке и црне боје са прослојцима
лигнита. Дебљина палудинских слојева износи 300 – 500 m.

Квартарни седименти (Q)

Квартарни седименти представљени су плеистоценским и холоценским

седиментима и прекривају комплетно подручје истраживања. Састав квартарних
седимената веома је хетероген. Седименти су флувијалног и еолског порекла.
Литолошки састав квартарних седимената је разноврстан и представљен је свим
фракцијама седимената – од шљункова, преко крупнозрних пескова и пескова,
алеврита до глина. Дебљина ових наслага, у зависности од локалитета, креће се од
100 до 150 m.

23
Плеистоцен

Полициклични – речни седименти (a-d+g) – алеврити, пескови и глине

Творевине горњег, млађег дела доњоплеистоценских седимената су

представљени пелитима, нешто мање псамитима, а шљунковита компонента
потпуно изостаје. Седименти су представљени алевритима, песковито–
глиновитим алевритима, глинама, алевритским глинама, грубо дисперзним
глинама, као и песковитим глинама.

Читав пакет седимената обилује тањим хоризонтима карбонатних

конкреција, биљног детритуса и угљенисаног дрвета. На основу макро и микро
фауне може се закључити да су седименти таложени за време најстаријег периода
у пеистоцену. Дебљина седимената износи до 100 m.

Речно – барски седименти (аb-m) – ситнозрни пескови, алеврити и глине

Седименти су представљени сивим, сиво–плавичастим ситнозрним, ретко

средњезрним лискуновитим песковима који се прослојавају тањим или дебљим
прослојцима и сочивима алеврита и глина. Садрже понекад мало шљунковите
компоненте, угљевите материје и доста карбонатних конкреција.

Палеонтолошки показатељи указују на седиментацију у равничарским

степским рекама и доминацију фација поводња и старача. Депозиција је обављена
у условима хладне климе са топлим и влажним секвенцама.

Шљунковити пескови и пескови са прослојцима алеврита (а-р?)

Седименти су представљени сиво–зеленим средњезрним алеврит–

песковима и алевритичним песковима, kоји се смењују са песковито–глиновитим
алевритима. Најчешће се јављају у виду слабо дефинисаних слојева са ситно
хоризонталном и сочивастом ламинацијом.

На основу макро и микро фауне могуће је претпоставити да су седименти

депоновани за време горњег дела горњег плеистоцена, тј. за време риса и доњег
вирма. Дебљина наслага се креће од 16 до 18 m.

Фација корита (а2-w) – средњезни пескови и песковити алеврити

У оквиру фације корита депоновани су сиви, сиво–плавичасти средњезрни

пескови, алевритски пескови и алеврит–пескови са мањим сочивима
ситноламинарних песковитих алеврита и алеврита. Све ово указује на сложену
равничарску реку са низом рукаваца у којима је дошло до таложења.

24
 На основу макро и микро фауне могуће је претпоставити да су депонати
стварани за време најмлађег плеистоцена, тј. вирма. Дебљина ових седимената је
2 – 5,5 m.

Фација поводња (а2-w) – глине и алеврити

Седименти фације поводња представљени су „шареним“ сиво–смеђим

алевритима, глиновитим алевритма и алевритичним глинама.

Физичко – хемијски коефицијенти средине таложења одговарају алкално–

редукционој средини и нижи су него у песковима. Седиментолошке
карактеристике указују на слабу транзитну способност и релативно равно речно
дно. Дебљина ових седимената не прелази 5 – 7 m.

Фација поводња (а2-w) – пескови и алеврити

Представљени су „шареним“ сиво–смеђим и смеђим средње до ситнозрним

лискуновитим песковима, алевритичним песковима, песковитим алевритима,
алеврит – песковима и алевритима. Садрже ситне карбонатне конкреције,
хидроксиде гвожђа и мангана, фрагменте фауне и биљни детритус. Физичко –
хемијски коефицијенти средине таложења одговарају алкалној до слабо алкалној
редукционој средини. На основу макро и микро фауне могуће је претпоставити да
су седименти стварани за време вирма.

Фација поводња (а2-w) – лесоидни алеврити и алевритични пескови

Седименти су констатовани на десној страни Тисе, између Бечеја на северу

и Жабља на југу, као и југоисточно од Зрењанина. Депонати су представљени
светлосмеђим и сиво–смеђим песковитим алевритима лесоидног хабитуса,
ситнозрним песковима и алевритичним песковима, песковито – глиновитим
алевритима и ретко алевритичним глинама. На основу макро и микро фауне
могуће је претпоставити да су седименти стварани за време вирма. Дебљина ових
седимената достиже 4 m.

Холоцен

Фација корита (а1k) – пескови и алеврити

Литолошки чланови одговарају средње до ситнозрним лискуновитим сиво–

зеленим песковима, песковитим алевритима и алевритима. Некад су
ситноламинарни и ретко са танким сочивима и прослојцима тамносивих пескова
богатих биљном материјом и хидроксидима гвожђа.

25
 Физичко – хемијски коефицијенти средине таложења одговарају алкалној до
слабо алкалној редукционој средини.

Фација поводња (а1p) – алеврити, пескови и глине

Представљени су сивим, сиво–смеђим и смеђим песковитим алевритима,

алевритичним песковима, песковитим глинама, ситнозрним лискуновитим
песковима и глиновитим алевритима. Често су ситносочивасти до хоризонтално
ламинарни. Садрже карбонатне конкреције.

Према структурим карактеристикама преовлађују алевритични пескови,

песковити алеврити и песковито – глиновити алеврити.

Фација мртваја (а1m) – глине и алеврити

У литолошком погледу фација мртваја изграђена је од „шарених“ сиво–

смеђих алевритичних глина и глиновитих алеврита, са ситним карбонатним
конкрецијама, алевритичним и алеврит – песковима, песковито – глиновитих
алеврита, светлосмеђих и смеђих алеврита и песковитих алеврита, као и
тамносивих алевритичних пескова и алеврита.

Седиментолошке анализе показују да литолошки чланови претежно

одговарају песковито–глиновитом алевриту, песковитом алевриту и алевритичној
глини.

Фација корита (аk’) – пескови и алеврити

Депонати фације корита откривени су код Ботоша, у долини Тамиша, на

површини, а највећим делом леже испод нивоа реке. Седименти су представљени
сиво–смеђим ситнозрним песковима, алевритичним песковима, глиновито–
песковитим алевритима и песковитим глинама.

Према седиментолошким испитивањима литолошки чланови припадају

ситно до средњезрним алеврит песковима и средњезрним алевритско–глиновитим
песковима.

Фација поводња (аp) – алеврити, пескови и глине

У фацији поводња стално плављење акумулативне равни Тисе и Тамиша

издвојени су алеврити, пескови и глине. Ови седименти се и данас стварају на
рачун редепоновања материјала при великим водама. Појављују се око Бачког
Градишта, Чуруга, Ботоша и Томашевца. Изграђени су од сиво–смеђих
алевритичних пескова, алеврит – пескова и песковитих глина.

26
Фација мртваја (аm) – алеврити и песковите глине

Депонати фације старача издвојени су у напуштеним деловима корита и

рукаваца Тисе и Тамиша. Изграђени су од глиновитих алеврита, алевритичних
глина, тамносмеђих глина, песковито–глиновитих алеврита са ситним
конкрецијама карбоната, глиновитих пескова и алевритичних пескова.

Поменути седименти су, на основу положаја и генезе, највероватније

стварани у старијем делу млађег холоцена.

Субфација плажа и спрудова (аk) – пескови

Депонати субфације плажа и спрудова јављају се уз данашњи ток реке Тисе,

у старим напуштеним токовима, у виду српастих делова унутрашњих појасева
меандара. Представљени су средње и ситнозрним лискуновитим песковима и
алевритичним песковима.

Барски седименти у стварању (b)

Барски седименти у стварању везани су за долине Тисе и Тамиша.

Констатовани су код Бечеја, Елемира, Чуруга и Жабља (долина Тисе), као и између
Идвора, Уздина, Ботоша, Јарковца и Конака (долина Тамиша). Налазе се такође на
речној тераси на 3 – 5 и 7 – 12 m релативне висине.

У свим овим случајевима и данас се врши депоновање различитих сивих

алеврита, песковито – глиновитих алеврита, песковитих глина, алевритичних
глина и глиновитих алеврита са доста органске биљне материје. Фауна указује на
то да су седименти стварани у слабо покретној воденој средини. Дебљина
седимената не прелази 1,5 m.

Слатине

Творевине подогенетског процеса представљене су солончацима и

солонцима, и издвојене су на инундационој тераси Тисе (Димитријевић М. и др,
1994). Постале су на подлози од барских седимената.

3.4. Тектоника терена

Изучавано подручје припада централном делу Банатске депресије у склопу

Панонског басена. Банатска депресија је сложена депресија по геотектонском
склопу, која се према југу сужава, бива све плића и постепено прелази у
Подунавску депресију. Правац пружања јој је С-Ј (у склопу је Карпатског

27
планинског система). Најдубљи део Банатске депресије налази се у западном делу
Баната, где износи и до 3500 m (ово се односи на неогене творевине), док је на
истражном подручју максимална дебљина констатована на локалитету Меленаца
и износи 3257 m. Неогена подлога, шкриљци и гранити, пружају се у правцу С-Ј,
а нагнути су ка истоку.

Подручје листа Зрењанина се налази на југоисточном делу Панонског

басена. Издвојена су три крупна структурна комплекса:

• пренеогени (пребасенски структурни комплекс)

• неогени (басенски структурни комплекс)
• постнеогени (постбасенски структурни комплекс)

Пренеогени структурни комплекс

На основу хроностратиграфског положаја, пренеогене наслаге су издвојене

у четири структурна комплекса:

• комплекс са развојем прекамбријума и палеозоика

• комплекс са развојем тријас – средња јура
• комплекс са развојем горња јура – доња креда
• комплекс са развојем горње креде

Комплекс са развојем прекамбријума и палеозоика није довољно истражен

како би се могао довољно добро дефинисати те се у овом тексту неће посебно
описивати.

Комплекс са развојем тријас – средња јура

Најстарији мезозојски комплекс захвата најмање пространство. У ерозионом

погледу, дискордантно лежи преко комплекса прекамбријско–палеозојске
старости. Изграђен је од ладинско – карнијских кречњака и офиолита. Седиментне
и слабо метаморфисане стене констатоване су бушењем код Елемира и Арадца.

Комплекс са развојем горња јура – доња креда

Средњи мезозојски комплекс лежи преко старијег мезозојског комплекса,

између којих се претпоставља ерозиона дискорданција. У северо–западном
подручју листа, овај комплекс је у ерозионој дискорданцији преко најстаријег
прекамбријско – палеозојског комплекса. У наслагама овог комплекса заступљени
су разнородни басенски, дубокоморски и плитководни, спрудни седименти, као и
офиолити који су у тектонском односу.

28
Комплекс са развојем горње креде

Горњокредни структурни комплекс је на већем делу терена највероватније у

дискорданцији са старијим мезозојским комплексима. Изузетак је подручје Бечеја,
где су наслаге овог комплекса трансгресивне преко прекамбријско – палеозојских
шкриљаца. Горњокредни комплекс изграђују басенски, кластично – карбонатни и
флишни седименти. Присуство вулканоског материјала указује на вулканску
активност. Мезозојске и старије наслаге су у току алпске орогенезе претрпеле
знатне деформације, слично другим областима унутрашњих Динарида.
Најмаркантнији је дијагонални расед, то је нормалан расед регионалног карактера
са спуштеним источним крилом а прати га ток реке Тисе. Далеко мањег значаја су
дијагонални расед 2 и попречни расед 3. Реверсни раседи у југозападном делу су
правца пружања ЗСЗ – ИЈИ.

Неогени структурни комплекс

Неогени седименти таложени су у потонулим деловима депресије.

Генерални правац пружања тектонских структура је С–Ј, са мањим одступањима
ка ССИ и јужним деловима Банатске депресије. Убране структуре нису
констатоване али постоји низ раседа у миоценским и плиоценским седиментима у
оквиру лежишта нафте и гаса. Радијална тектоника заступљенија је у
северозападним деловима. Настанак структурних облика неогених седимената
уско је повезан са диференцијалним спуштањем и формама неогене подлоге.

Постнеогени структурни комплекс

Представљен је квартарним покривачем у оквиру кога се могу разликовати
два дела: старији (речни) са реликтима басенског склопа, и млађи–
флувиоденудациони систем у ужем смислу. Старији део створен је покретима у
влашкој фази, а млађи у току горњег плеистоцена и холоцена.

29
4. ХИДРОГЕОЛОШКА ГРАЂА ТЕРЕНА

Према типу порозности и хидродинамичким карактеристикама, у оквиру

квартараних наслага овог басена издвајају се следећи типови издани:
• збијени тип издани са слободним нивоом у оквиру холоценских и
горњеплеистоценских наслага,
• збијени тип издани са нивоом под притиском у оквиру
средњеплеистоценских наслага,
• збијени тип издани са нивоом под притиском у оквиру доњеплеистоценских
наслага
• условно ,,безводни“ делови терена.

4.1. Преглед досадашњих хидрогеолошких истраживања

Истраживање подземних вода на подручју Баната у оквиру изучаваних

издани практично су започета у првој половини прошлог века израдом првих
артеских бунара. Наменска и системска истраживања подземних вода спроведена
су знатно касније, када је због велике експлоатације дошло до поремећаја
природног режима издани. Прва објављена хидрогеолошка карта САП Војводине
(1:500000) у оквиру хидрогеолошке карте Србије штампана је 1957. године.

На истражном подручју прва истраживања вршена су од стране

„Нафтагас“-а одмах после Другог светског рата за потребе проналажења сировина
за производњу нафте и гаса. После Другог светског рата, почињу детаљнија
истраживања свих типова подземних вода на територији Баната. Први пројекат је
била изградња хидросистема ДТД (Дунав – Тиса – Дунав), а други пројекат
односио се на систематско истраживање нафтних и гасних лежишта.

Хидрогеолошка проблематика овог подручја досад је разматрана искључиво

у оквиру радова који су третирали регионалне геолошке и хидрогеолошке
карактеристике. Сходно томе ово подручје је издвојено као карактеристично за
постојање подземних вода под притиском, приликом хидрогеолопке рејонизације
Војводине од стране професора М. Јањића, при изради хидрогеолошке карте СР
Србије (1962. године). Велики број радова у овом периоду односио се на
истраживање издани са слободним нивоом (фреатских) – Божић (1979), Стојишић
(1979, 1985, 1993, 1994, 1995), Стојшић и Бјелић (1981) и др.

Организована експлоатација подземне воде на подручју града Зрењанина

везана је за шездесете године прошлог века. До тог времена експлоатација

30
подземних вода је имала индивидуални карактер, при чему су подземне воде
експлоатисане без икаквих претходних истраживања и анализа. У почетку су
експлоатисане плиће издани, бунарима и експлоатацијом воде из дубљих
водоносних хоризоната.

Главна истраживања извођача су за потребе решавања проблема

водоснабдевања града Зрењанина и за појединачне кориснике – инсдустрију.

У току 1966/67. године вршена су истраживања леве обале Дунава за потребе

изградње ХЕ „Ђердап“, а два рада, која су допринела познавању хидрогеолошких
прилика Војводине, објављена су 1969. године: „Главни аквифери САП
Војводине“ и рад групе аутора „Подземне воде и њихова употребљивост у
Војводини“. Крајем седамдесетих година прошлог века вршена су истраживања
Рударско – геолошко – нафтног факултета Свеучилишта у Загребу за потребе
израде Студије подземних вода средњег Баната.

Институт за водопривреду „Јарослав Черни“ , Београд, изводио је 1986.

године хидрогеолошка истраживања за потребе израде Хидродинамичке студије
шире зоне изворишта за водоснабдевање града Зрењанина.

На основу расположиве геолошке и хидрогеолошке документације, стиче се

мишљење да је геолошка и хидрогеолошка проблематика територије Зрењанина
довољно истражена.

4.2. Приказ заступљених типова издани на истражном подручју

Зрењанина

Геолошка грађа терена омогућила је формирање акумулација подземних

вода – издани, различитих квантитативних и квалитативних карактеристика. Из
наведеног приказа геолошке грађе у претходном поглављу, јасно се стиче дојам о
сложености геолошке грађе, односно распрострањење бројних литолошких
чланова који изграђују истражни терен, а нарочито најмлађе серије седимената.

Основне хидрогеолошке карактеристике терена на истражном простору

познате су на основу резутата истражног бушења за водоснабдевање, као и на
основу израде дубоких хидрогетермалних и нафтних бушотина на ширем подручју
истраживања. Квартарни комплекс пескова, који је значајно заступљен, тј.
простире се на читавом истражном терену на дубинама до око 140 m, одликује се
повољним хидрогеолошким карактеристикама. Бунари који се користе за
водоснабдевање Зрењанина на изворишту „Михајловачка“ каптирају песковите
седименте квартарне старости у интервалу од 40 – 135 m. У оквиру квартарних
седимената формирана су два хидрогеолошка комплекса.

31
4.2.1. Први хидрогеолошки комплекс

Први хидрогеолошки комплекс чине издани формиране у оквиру седимента

квартарне –холоценске старости, у интервалу од површине терена до дубине од
80 m. Овај комплекс чине слободна и субартеска издан.

Збијени тип издани са слободним нивоом представља први водоносни

хоризонт. Формиран је у оквиру првог хидрогеолошког комплекса, у оквиру
еолских седимената, пескова и лесних наслага од површине терена до дубине од
10 m, а на ширем подручју општине и до 40 m.

На широком простору општине Зрењанин појава пескова је углавном

локалног значаја. То је фракција средњезрних и ситнозрних лискуновитих пескова
и алевритских пескова у оквиру алувијалних наслага Бегеја и Тисе. Ова отворена
хидрогеолошка структура прихрањује се на рачун инфилтрације атмосферских
вода, а дренира се евапотранспирацијом и подземним отицајем–истицајем у дубље
и бочне хоризонте.

Наслаге леса и песковитог леса, које граде јужнобанатску лесну зараван,

налазе се уз сам обод еолских пескова Делиблатске пешчаре. За њих је
карактеристично да имају велику порозност (35 – 45%), што је последица великог
броја пукотина и каверни које су добро повезане. Ово омогућује вертикално
кретање воде, док је хоризонтална циркулација веома отежана и готово да не
постоји.

У површинском делу лесни покривач је веома пропустљив, тако да

целокупна количина падавина која доспе на површину лесних и песковито–
лесних наслага, понире у подземље. То и јесте њихов основни хидрогеолошки
значај – омогућује инфилтрацију падавина у дубље водоносне хоризонте.

Предметна издан са слободним нивоом формирана је у оквиру квартарних

седимената холоценске старости у интервалу од површине терена до око 30 m. У
подини ових седимената налазе се седименти старије холоценске старости, без
јасне границе. Јасна је граница између алувијалних и лесоидних седимената и
седимената подине на ширем подручју, док се на локалитету изворишта
„Михајловачка“ тај прелаз није јасно издвојио већ постоји условна граница на око
22 m дубине, где су констатоване песковите глине дебљине око 11 m, до 33 m
дубине. Овај пакет глиновитих седимената чини подину слободне издани, а
условно повлату прве издани каптиране на изворишту „Михајловачка“.

У непоремећеним условима, доминантну улогу у формирању режима

„Михајловачке“ издани, имају атмосферске падавине, као и дотицаји и отицаји
дуж изданског тока. Упоређујући ниво Бегеја, који је у просеку на коти 76 mnm, и

32
ниво прве слободне издани уочава се разлика од око 3 m, што је доказ да не постоји
директна хидрауличка веза. То је последица глиновитих наслага у самом кориту
Тисе, као природне баријере.

Пошто се данас организовано водоснабдевање изводи захватањем

подземних вода из дубљих издани, у првој издани не постоји вештачко дренирање
већ се отицај остварује дуж изданског тока и евапотранспирацијом.

Имајући у виду да граница слободне издани и прве субартеске издани, у

оквиру првог хидрогеолошког комплекса, није јасно изражена, односно чине је
условно слабоводопропусни седименти, долази до претакања изданских вода
између ове две издани. Правац кретања подземних вода је последица хидролошких
услова током године, односно услова експлоатације у дубљој издани првог
хидрогеолошког комплекса – првој субартеској издани. Већа експлоатација дубље
издани првог хидрогеолошког комплекса доводи до повећаног прилива воде из
слободне издани, и обрнуто, смањена експлоатација повећава ниво прве слободне
издани и тиме повећава евапотранспирацију.

Збијени тип издани са субартеским нивоом представља други водоносни

хоризонт. Формиран је у дубљим наслагама првог хидрогеолошког комплекса на
ширем подручју до 80 m дубине.

Издан коју дренира извориште „Михајловачка“, формирана је у оквиру

квартарних седимената холоценске старости у интервалу од 30 до 80 m дубине на
ширем подручју општине Зрењанин, што је и потврђено истражним бушењима. У
подини ових седимената налазе се седименти плеистоценске старости. На
локалитету изворишта „Михајловачка“ већина бунара који каптирају ову издан
захватају воду са дубине 40 – 75 m, а поједини бунари са 30 – 77 m дубине.

Како је објашњено ова издан има успорено, али сигурно прихрањивање из

прве слободне издани, која се налази у повлати. Комуникација се одвија у
деловима терена где филтрационе карактеристике дозвољавају веће вертикалне
брзине, у оквиру глиновитих седимената са повећаним садржајем песковите и
алевритске фракције.

4.2.2. Други хидрогеолошки комплекс

Други хидрогеолошки комплекс чини издан формирана у оквиру седимента

квартарне, плеистоценске старости, у интервалу 90 – 135 m дубине (10 – 55 mnm).
Комплекс је у повлати и подини ограничен глиновитим седиментима са
промењивом количином песковите фракције.

33
 Други хидрогеолошки комплекс је изграђен од средњозрних пескова са
различитим садржајем ситније фракције. На целом подручју изворишта
„Михајловачка“, а и шире, овај комплекс чине два водоносна хоризонта, са
повољним хидрогеолошким карактеристикама, која су раздвојена седиментима са
различитим учешћем прашинасте и глиновите фракције. Генерално посматрајући
целу геолошку грађу у профилу, први водоносни хоризонт у овом комплексу
представља трећи водоносни хоризонт посматрано од површине терена.

Издан је са субартеским нивоом и каптирају је водозахватни објекти на

изворишту „Михајловачка“ и извориштима индустрије уља „Дијамант“ и
„Млекопродукт“ и др.

4.2.3. Условно ''безводни'' делови терена

Условно „безводни“ делови терена формирани су у оквиру глиновитих

седимената, комплекса песковитих глина и сличних слабо водопропусних стена
органогено – барског порекла.

На самој површини терена доминирају холоценски, алувијални и барски

седименти – фација поводња. У оквиру ових класичних седимената није могуће
формирање издани, осим локално и са малом издашношћу, испод 0.01 l/s. Према
расположивим подацима, и напред изнетим положајем ових стенских маса, у
плану и профилу, ови водонепропусни међуслојеви на веома широком
пространству у потпуности раздвајају хидрогеолошке колекторе, првог и другог
хидрогеолошког комплекса, делујући као баријера за међусобно мешање
подземних вода, што има битну улогу са аспекта услова заштите изданских вода
водоносних хоризоната другог хидрогеолошког комплекса.

Са друге стране, постојање водонепропусних стенских маса између

различитих водоносних хоризоната другог хирогеолошког комплекса, не
представља сметњу мешању њихових изданских вода, јер су ови водоносни
хоризонти повезани међусобно, како на самом подручју истраживања, тако и ван
његових граница.

34
СПЕЦИЈАЛНИ ДЕО

5. ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА ЗРЕЊАНИНА

5.1. Водоснабдевање града Зрењанина пијаћом водом

Данашње водоснабдевање града обавља се експлоатисањем изданских вода

са главног изворишта ''Михајловачка'' која се налази на северном излазу из града,
поред пута Зрењанин–Михајлово. На територији општине, системи за
водоснабдевање састоје се од централног водоводног система града Зрењанина и
одвојених објеката у насељима општине. Водоводни системи се у 17 насеља налазе
у надлежности ЈКП „Водовод и канализација“ из Зрењанина, док се водоводни
систем насеља Меленци налази у надлежности месне заједнице села. Лукино Село,
Михајлово и Јанков Мост немају организован начин водоснабдевања, већ се
становици снабдевају из сопствених бунара (Стевановић, 2006).
Тридесет бунара је груписано на северозападу у непосредној зони града, а
још 4 бунара се налазе на другим локацијама око града (Багљаш, Мужља,
Млекопродукт, Зелено поље). Алувијалне издани овог подручја често прати
релативно брзо старење експлоатационих бунара. Интензивно захватање вода из
првог и другог хидрогеолошког комплекса, условило је знатно опадање
пијезометарског нивоа као резултат вишедеценијског захватања подземних вода у
колчини већој од оне која се обнавља (Поломчић и сарадници, 2012).
Вода из зрењанинског водовода је 2004. године од стране покрајинске
санитарне инспекције забрањена за пиће и припремање хране због вишеструко
повећане концентрације арсена који је канцероген. Ова забрана и данас важи. Вода
се само хлорише и дистрибуира се потрошачима без икаквог поступка
пречишћавања. Зрењанинска подземна вода је такође и органолептички
неисправна – нема одговарајућу боју, укус и мирис (Киурски – Милошевић, 2015).

35
5.1.1. Водозахватни објекти за снабдевање града Зрењанина пијаћом
водом

У Зрењанину се подземна вода захвата у оквиру првог хидрогеолошког

комплекса из збијеног типа издани са субартеским нивоом (представља други
водоносни хоризонт). Такође се у оквиру другог хидрогеолошког комплекса
захватају воде из његовог првог водоносног хоризонта, који представља трећи
водоносни хоризонт ако се посматра цела геолошка грађа, од површине терена, у
профилу.

За потребе овог рада су одабрана три бунара и један пијезометар на којима

су вршене анализе квалитета подземних вода:
• Пијезометар (ЗР–1/Д) – налази се на територији града Зрењанина у
северном делу, удаљен 1 km од бунара из којих се подземна вода
дистрибуира потрошачима као пијаћа. Његова дубина је 43.33 m – каптира
други водоносни хоризонт. Израђен је 1989. године, а од 1992. године је у
активној функцији. Анализе на овом пијезометру се врше једном годишње.
Локација пијезометра: Х: 5028441; Y: 7451606.
• Бунар (ЗРБ–21/01) – налази се у Михајловачком изворишту на дубини од
108 m. Овај бунар каптира трећи водоносни хоризонт. Локација овог бунара
је Х: 5031324; Y: 7450300.
• Бунар (Б–1) – налази се на дубини дубини од 115 m и каптира трећи
водоносни хоризонт. Ова издан се шематизује полузатвореном контуром са
повлатом и подином изграђеном од глина које су врло ниске
водопропусности. Између ове повлате и подине се налазе слојеви
ситнозрних до крупнозрних пескова са просечном моћности око 28 m.
• Бунар (Б–2) – налази се на дубини од 46 m. Каптира други водоносни
хоризонт. Ова издан има јасно изражену континуалну подину, просечне
дебљине 25 m, изнад које се налази колекторска средина изграђена од
песковито – шљунковитих наслага. Полупропусни до непропусни слојеви
алеврита и алевритске глине имају улогу заштитног повлатног слоја.
Нарушена је континуалност алевритских глина због чега постоји могућност
директне везе са површинским водама.
Две линије бунара подземне воде града Зрењанина у зони главног изворишта
са два водоносна хоризонта међузрнске порозности у којима су формиране
субартеске издани су приказане на сликама 5.1 и 5.2.

36
Слика 5.1: Прва линија бунара подземне воде града Зрењанина (извор: Киурски – Милошевић, 2015,
модификовано)

Слика 5.2: Друга линија бунара подземне воде града Зрењанина (извор: Киурски – Милошевић, 2015,
модификовано

37
 Да би се захватила сирова вода и директно потиснула у водоводну мрежу
користе се подводне пумпе које су постављене у два паралелна низа цевастих
бунара. Растојање између прве и друге линије бунара је око 1200 m, а међусобно
растојање два бунара у низу 150 и 300 m. Пумпе се укључују даљински или ручно
на лицу места. Једини критеријум за укључење или искључење појединих пумпних
агрегата је висина притиска (3.0 – 3.3 бара) у главним доводним цевоводима ка
граду (Киурски – Милошевић, 2015).

5.2. Квалитет подземне воде на територији града Зрењанина

Квалитет подземних вода на територији града Зрењанина анализиран је

обрадом података физичко – хемијских анализа сирових вода изворишта са којих
се становништво на овом простору снабдева водом.
Узорци воде за одређивање квалитета подземне воде на територији
Зрењанина, које ћемо прве анализирати, узети су из пијезометра (ЗР-1/Д) који је у
надлежности РХМЗ-а.

Слика 5.3: Локација пијезометра (ЗР-1/Д) на територији града Зрењанина

38
Слика 5.4: Ближи приказ локације пијезометра (извор: РХМЗ)

Слика 5.5: Приказ литолошке грађе терена у пијезометру (извор: РХМЗ, модификовано)

39
 Пијезометар каптира други водоносни хоризонт. У табели 5.1 су приказани
вредности физичко – хемијских параметара за протекле три године из овог
водоносног хоризонта.

Табела 5.1: Физичко – хемијски параметри подземне воде Зрењанина (извор: Агензија за заштиту
животне средине, модификовано)

Шифра водног тела TIS_GW_SI_6

Станица: Зрењанин (ЗР-1/Д)
Шифра станице 19NP0141/D
МДК
Окт. Окт. Авг.
Датум узорковања
2019. 2018. 2017.
Време узорковања 10:00 12:00 10:30
Ниво воде у пијезометру (од"0") cm 879 880 447
Мирис - без без без без
Боја - без без без без
Температура ваздуха o
C 25 24
Температура воде o
C 16,5 16,2 14,1
Мутноћа NTU 0,52 8 2,25 до 0,6
Алкалитет mmol/l 20,88 20,97 16,08
Укупна тврдоћа mg/l 805 817 206
Растворени CО2 mg/l 35,2 41,8 9,1
Карбонати (CО3--) mg/l 0 0 0
Бикарбонати (HCО3 ) -
mg/l 1273 1279 981
Укупни алкалитет (CaCO3) mg/l 1044 1049 804
pH - 7,33 7,32 7,6 6,8 - 8,5
Електропроводљивост μS/cm 2122 2148 1637 2500
Укупне растворене соли mg/l 1378 1390 1100
Амонијум (NH4-N) mg/l <0,02 0,07 2,32 0,5
Нитрити (NO2-N) mg/l 0,003 0,004 0,03 0,03
Нитрати (NO3-N) mg/l 20,36 21,83 0,08 50
Органски азот (N) mg/l 0,43 <0,1
Укупни азот (N) mg/l 20,8 21,98
Ортофосфати (PО4-P) mg/l 0,067 0,059 3,07
Укупни фосфор (P) mg/l 0,174 0,123 3,8
Растворени силикати (SiO2) mg/l 16,2 15,8 6,1
Натријум (Nа+) mg/l 242,2 216,6 380,7 200
Калијум (К+) mg/l 1,3 1,3 4 12

40
 Калцијум (Cа++) mg/l 85 104,1 58,8 200
Магнезијум (Mg++) mg/l 144,4 135,5 14,3 50
Хлориди (Cl-) mg/l 70,6 73,7 38,7 250
Сулфати (SO4--) mg/l 88 69 137 250
Гвожђе (Fe) μg/l 25,6 638,1 941,6 300
Манган (Mn) μg/l 32,8 73 36,5 50
Гвожђе (Fe)-растворено μg/l 12,9 79,9 60,8
Манган (Mn)-растворени μg/l 29,4 23,9 36,5
Цинк (Zn) μg/l 106,2 50,5 475 3000
Бакар (Cu) μg/l 6,2 10,5 15,9 2000
Хром (Cr)-укупни μg/l 4,6 9,6 0,7
Олово (Pb) μg/l 4,2 0,7 4,2 10
Кадмијум (Cd) μg/l 0,04 0,05 0,45 3
Жива (Hg) μg/l <0,07 <0,07 <0,07 1
Никл (Ni) μg/l 5,4 7,2 3,9 20
Алуминијум (Al) μg/l 16,5 299,9 80,8 20
Кобалт (Co) μg/l <0,5 0,6 <0,5
Антимон (Sb) μg/l <0,5 <0,5 <0,5 3
Цинк (Zn)-растворени μg/l 106,2 50,5 57,3
Бакар (Cu)-растворени μg/l 6 7,4 4
Хром (Cr)-укупни растворени μg/l 4,6 9,6 <0,5
Олово (Pb)-растворено μg/l 3 <0,5 <0,5
Кадмијум (Cd)- растворени μg/l 0,03 0,05 0,07 3
Жива (Hg)-растворена μg/l <0,07 <0,07 <0,07
Никл (Ni)-растворени μg/l 5,4 7,2 3,7
Алуминијум (Al)-растворени μg/l <10 43,6 14
Кобалт (Co)-растворени μg/l <0,5 <0,5 <0,5
Антимон (Sb)-растворени μg/l <0,5 <0,5 <0,5
Арсен (As) μg/l 2,5 1,7 5,2 10
Арсен (As)-растворени μg/l 2,5 1,7 2
Бор(B) μg/l 501,8 647,9 482,7 1000
Бор(B)-растворени μg/l 449,5 647,9 436,3
Хемијска потрошња кисеоника
mg/l 2,7 3,3 4,8 12
из KMnO4 (HPKMn)
Укупни органски угљеник
mg/l 3,8 2,7
(TOC)
*Црвеном бојом су назначене концентрације изнад МДК (Максимално дозвољена концентрација)

Из приложене табеле уочавамо да је вода замућена, садржај натријума је

током све три године мониторинга изнад МДК, док су концентрације гвожђа и

41
алуминијума у последње две године екстремно повишене. Магнезијум је у прве
две године био јако повишен, док је у последњој години мониторинга у
концентрацијама испод МДК. Арсен, који је главни параметар изучавања овог
рада је у прихватљивим концентрцијама, о чему ће бити речи нешто касније.
Хемијски састав подземних вода каптираних из овог пијезометра приказан
је графички преко Шолеровог дијаграма (слика 5.6) где видимо упоредну анализу
макроелемената за три анализиране године.
Из приложеног дијаграма јасно уочавамо одступања хемијског састава
подземне воде анализиране 2017. године, у односу на хемијски састав воде из 2018.
и 2019. године. Воде су претежно Mg – Na – HCO3 типа.

Слика 5.6: Шолеров дијаграм

42
 Други анализирани бунар је ЗРБ–21/01 са изворишта ''Михајловачка'' који
каптира трећи водоносни хоризонт.

Слика 5.7: Локација бунара ЗРБ–21/01 (Х = 5031324, Y = 7450300)

Табела 5.2: Физичко – хемијски параметри подземне воде Зрењанина са бунара ЗРБ 21/01 (извор: пројекат
''Оперативни мониторинг подземних вода Републике Србије'', модификовано)

Водно тело Доња Тиса - ОВК

Шифра TIS_GW_I_6
Насеље Зрењанин
Извориште Михајловачко извориште
Објекат ЗРБ – 21/01
Параметар 2017 2018 2019 МДК
Т воде (°C) 19 16,4 17,04
мирис H2S без без без
светло
боја без без без
жута
укус без без без без
6,8-
pH 8,27 8,55 7,75
8,5

43
 мутноћа (NTU) 2,4 0,28 1,31 1
специф. пров. (μS/cm) 1018 1013 1037 2500
редокс. потенцијал Eh (mV) -219,4 -70,7 -206,6
Укупна тврдоћа (ppm) 75 31 22
Укупан алкалитет (ppm) 272 hi 306
Растворени кисеоник О2
2,3 1,33 3,4
(mg/l)
Калцијум Ca2+(mg/l) 12 7 8 200
Хидрокарбонати HCO3- (mg/l) 683,2 774,7 756,6
Амонијак NH3 (mg/l) 0,25 <0,03 0,73 0,5
Нитрити NO2- (mg/l) <0,003 <0,003 < 0,007 0,03
1,59 ±
Нитрaти NO3- (mg/l) <0,50 0,63 50
0,16
29,91 ±
Утрошак KMnO4 (mg/l) 34,98 26,24 12
2,15
4,99 ±
Хлориди Cl- (mg/l) 11 5,62 250
0,45
0,65 ±
Сулфати SO42- (mg/l) 1,56 0,4 250
0,13
Гвожђе Fe2+ (μg/l) 52 140 190 ± 23 300
Манган Mn3+ (μg/l) 10 <10 < 15 50
Арсен As (μg/l) 40,51 33,7 17,4 10
Жива Hg (μg/l) <1,0 1,1 < 0,2 1
Кадмијум Cd (μg/l) <3 <3 <3 3
Никл Ni (μg/l) <10,0 <10,0 < 15 20
Цинк Zn (μg/l) <5,0 <5 < 10 3000
Бакар Cu (μg/l) <10,0 <10,0 < 17 2000
Бор B (μg/l)*** 1160 1040 895 1000
*Црвеном бојом су назначене концентрације изнад МДК

Из приложене табеле јасно се могу видети повишене концентрације бора и

органских материја готово током целог тока трајања мониторинга. Концентрација
амонијака је у последње две године нагло скочила. Када је у питању арсен, овог
пута примећујемо концентрације значајно изнад МДК.
Обзиром да је предмет овог рада проблем повишених концентрација арсена
у подземним водама за водоснабдевање града Зрењанина, у даљем тексту ћемо се
осврнути на ту проблематику. На слици 5.8 је приказана упоредна анализа
концентрација арсена у ова два испитивана објекта.

44
 45
40
35
30
25

(μg/l)
ЗР-1/Д
20
ЗРБ-21/01
15
10 МДК
5
0
2017 2018 2019
Година

Слика 5.8: Упоредни дијаграм концентрације арсена на пијезометру (ЗР – 1/Д) и бунару (ЗРБ – 21/01) у
периоду 2017 – 2019

Из приложеног дијаграма примећујемо да су концентрације арсена у

пијезометру, који се налази у другом водоносном хоризонту, константно испод
МДК. Са друге стране имамо бунар, који се налази у трећем водоносном
хоризонту, у ком су концентрације арсена далеко изнад МДК. Чини се да проблем
повишених концентрација арсена можемо довести у везу са дубином водоносног
хоризонта, али како не бисмо прерано доносили закључке, анализираћемо још два
бунара у различитим водоносним хоризонтима.
Да бисмо проверили нашу теорију, осврнућемо се на анализу два
репрезентативна бунара (Б–1 и Б–2) у различитим водоносним хоризонтима за
период од 2010 до 2011. године. Ове анализе смо преузели из докторске
дисертације Јелене Киурски – Милошевић. Локације бунара нису наведене у
дисертацији. Узорковање подземне воде из ових бунара је вршено од стране ЈКП
''Водовод и канализација'' Зрењанин, док су све физичко – хемијске лабораторијске
анализе узорака подземне воде у оквиру експерименталног истраживачког
дисертације извршене у Одељењу хемијске лабораторије Завода за јавно здравље
Зрењанин.

Табела 5.3: Физичко – хемијски параметри подземне воде Зрењанина (извор: Киурски – Милошевић, 2015,
модификовано)
Параметри са Б-1 Б-2 Б-1 Б-2 Б-1 Б-2 Б-1 Б-2
јединицама Окт. Окт. Јан. Јан. Апр. Апр. Јул Јул
2010 2010 2011 2011 2011 2011 2011 2011
Боја воде
40 60 10 40 25 25 60 50
(oPt/Co)
Електрична
проводљивост 1090 1220 1105 1235 1104 1247 1082 1236
(μS/cm)

45
 pH 7,97 7,69 8,2 7,72 8,12 7,57 7,44 7,63
Утрошак
KMnO4 37,16 41,23 38,37 41,73 32,62 34,68 36,79 39,13
(mg/L)
NH4+ (mg/L) 1,46 1,75 1,04 1,69 1,17 1,75 1,58 1,74
2+ 3+
Fe /Fe
0,22 1,55 0,19 1,53 0,01 0,2 0,23 1,07
(mg/L)
Ca2+ (mg/L) 14,3 53,9 13 57,4 14,9 13,8 23,6 57,1
2+
Mg (mg/L) 15,6 20,7 15,4 23,7 12,1 41,4 4 21,8
Na+ (mg/L) 315,8 236,1 225 212,5 160,8 150 250 312,5
3+ 5+
As /As
0,187 0,005 0,17 0,005 0,155 0,007 0,102 0,04
(mg/L)
*Црвеном бојом су назначене вредности изнад МДК

На основу табеле 5.3 примећујемо да је боја воде далеко изнад МДК (МДК
за боју је 5 oPt/Co). Утрошак KMnO4, NH4+ и натријум су такође јако повишени.
Концентрације арсена ћемо представити дијаграмом (слика 5.9).

200
180
160
140
120
μg/l

100
Б-1
80
60 Б-2
40
20 МДК
0
октобар јануар 2011 април 2010 јул 2011
2010
Месец и година

Слика 5.9: Упоредни дијаграм концентрације арсена на бунарима 1 и 2

Из приложеног дијаграма уочавамо сличну ситуацију као у претходном

случају. Б–1, који каптира трећи водоносни хоризонт, има екстремно повишене
концентрације арсена. Б–2, који каптира други водоносни хоризонт, има
концентрације арсена испод МДК, изузев у последњем мерењу, у јулу 2011.
године, када се јавља у нешто повишеним концентрацијама.
На основу приложених анализа и дијаграма концентрације арсена, у
различитим бунарима на различитим дубинама водоносних хоризоната, можемо
потврдити нашу претходну теорију да се са повећањем дубине водоносног
хоризонта повећава и концентрација арсена.

46
6. АРСЕН У ПОДЗЕМНИМ ВОДАМА НА ТЕРИТОРИЈИ
ГРАДА ЗРЕЊАНИНА

У досадашњим испитивањима квалитета подземних вода на територији

Србије, утврђено је присуство арсена у великом броју аквифера широм наше
земље. Ипак, највеће концентрације (и до неколико десетина пута изнад МДК)
забележене су у Војводини. Присуство арсена у подземним водама је главни
проблем у целој Панонској низији, а поготово на територији града Зрењанина, која
је и предмет истраживања овог рада.

6.1. Опште карактеристике арсена

Арсен је изузетно токсичан сиво обојен металоид који припада Va групи

периодног система елемената. Назив потиче од грчке речи арсен (мушки, јак),
управо због његове реактивности са металима. У природи се може наћи у веома
широком опсегу концетрација (у природним водама 0,5 – 5000 μg/kg, док у стенама
500 – 2500 μg/kg).
Двадесети је најраспрострањенији елемент у Земљиној кори. Изразито је
мобилан тако да је веома раширен и његови трагови се могу наћи свуда. Заступљен
је у неорганским и органским једињењима у валентним стањима -3, 0, +3 и +5.
Обично реагује са елементима попут хлора, кисеоника и сумпора. Најважнији
арсенови минерали су арсенопирит (FeAsS), реалгар (As4S4) и аурипигмент
(As2S3), док је најважнија оксидна руда арсенолит (As4O6).
Релативно је мобилан – мобилност варира у зависности од
хидрогеохемијских карактеристика водених слојева, присуства оксидационих
и/или редукционих јона и кофактора повезаних са количином арсена у чврстој
фази (седиментима) (Маринковић и сарадници, 2007).
Поред природних материјала, налази се и у индустријским производима. Користи
се у медицини, пољопривреди, електроници, индустрији и металургији.

6.2. Хидрогеохемијске карактеристике арсена

Хемијске карактеристике арсена у природним воденим системима су веома

сложене. Арсен је стабилан у различитим облицима појединих валентних стања.
У површинским водама где због сталног контакта са кисеоником из ваздуха влада
оксидациона средина, стабилни су следећи облици петовалентног арсена – As(V):

47
H3AsO4, H2AsO4-,HAsO42- i AsO43-. Тровалентни арсен As(III) доминра у умерено
редукционим условима у облику: H3AsO3, H2AsO3-, HAsO32- и AsO33-. As(V) се у
неутралним условима налази искључиво у јонском облику (H2AsO4− и HAsO42−),
док је As(III) у облику молекука H3AsO3. У подземним водама арсен се налази у
оба валентна облика, што је случај и у узорцима подземних вода на територији
Зрењанина (Јовановић, Љубисављевић, Рајаковић, 2011).

Слика 6.1: Стабилност и специјација арсенових једињења у води, As(III) (Извор: Јовановић,
Љубисављевић, Рајаковић, 2011)

На графику изнад се уочава да је најстабилније једињење тровалентног

арсена H3AsO3 који је стабилан када је рН вредност воде 0 – 9. Када је рН вредност
воде 10 – 12 тада је стабилан H2AsO3-, HAsO32- је стабилан на рН = 13, а AsO33- на
рН = 14.

48
Слика 6.2: Стабилност и специјација арсенових једињења у води, As(V) (Извор: Јовановић, Љубисављевић,
Рајаковић, 2011)

На графику изнад се уочава да су сва једињења петовалентног арсена

подједнако стабилна при различитим рН вредностима. H3AsO4 је стабилан када је
рН вредност воде 0 – 2. Када је рН вредност воде 3 – 6 тада је стабилан H2AsO3-,
HAsO32- је стабилан на рН = 7 – 11, а AsO33 на рН = 12 – 14.
As(V) је доминантан у водама са оксидационом средином, док се As(III) у
вишку налази у анаеробним условима, попут услова који владају у подземним
водама. Облик арсена у воденом раствору и однос As(V)/As(III) највише зависи од
оксидо – редукционих услова и рН вредности (Маринковић и сарадници, 2007).

49
Слика 6.3: pH – Eh дијаграм за арсенске врсте у воденом раствору на 25 оС и при притиску од 1 бар (извор:
Маринковић и сарадници, 2007)

Важно је утврдити извор и покретљивост арсена у подземним водама.

Његова покретљивост зависи од веома сложених геохемијских процеса који се
одвијају у водоносном слоју. Недостатак кисеоника у подземним водама утиче на
повећање покретљивости арсена (Папић и сарадници, 2012).
Региони са високим концентрацијама арсена су генерално повезани са
водама у геотермалним подручјима или са нискотемпературним системима вода.
Фокус је на теоријским основама нискотемпературних система из разлога што
истражујемо подземне воде које се користе за пиће. Услови који погодују
миграцији арсена повезани су са редукционим медијумом у којем се одвија
десорпција и растварање. Низак ниво Eh (<50 mV), одсуство раствореног
кисеоника, високе концентрације Fe, Mn и NH4+, повишена алкалност, присуство
органских супстанци и ниске концентрације сулфата (<5 mg/L) су опште
хидрохемијске карактеристике подземних вода са повишеним концентрацијама
арсена (Папић и сарадници, 2012).

50
6.3. Порекло арсена у подземним водама Зрењанина

Проблем повишених концентрација арсена се јавља у целом Панонском

басену, што се доводи у везу са његовом геолошком грађом.
На слици 6.1 је приказан садржај арсена у јавним бунарима за водоснабдевање
у Војводини, базиран на мониторингу из 2009. године. Јасно се уочава
проблематика повишеног садржаја арсена на целој територији Војводине, а
највише на северу Бачке, средњем и северном Банату. На нашем подручју
истраживања, које је назначено плавим кругом, проблем повишеног арсена изнад
50 μg/L се јавља у свим јавним бунарима за водоснабдевање који су анализирани,
изузев једног где је садржај арсена 10 – 50 μg/L.

Слика 6.1: Концентрација арсена у јавним бунарима за водоснабдевање у Војводини (извор: Димкић и
сарадници, 2010, модификовано)

51
 Хидрогеолошки гледано, Војодину чине дебели квартарни седименти са
бројним водоносним медијумима различитих структурних порозности и глиненим
слојевима који спречавају продирање загађујућих материја са површине тла. У
првом, плићем водоносном слоју – у бунару до 10 m, нису забележене повишене
концентрације арсена, док су у дубљем слоју регистроване (бунари 70 – 250 m). На
основу овога можемо да одбацимо сумњу да је арсен у подземним водама
Зрењанина антропогеног порекла, већ геолошког – иако неки аутори сматрају
супротно (Папић и сарадници, 2012).
У већини погођених подручја, седименти су прекривени слојем глине
различите дебљине који спречава продор кисеоника у водоносни слој и спречава
антропоген утицај. Отежани услови прихрањивања и успорена водозамена су
најважнији ограничавајући фактори за обезбеђење квалитетних вода за пиће на
територији града Зрењанина, а и у осталим деловима Војводине.
Глине које настају деградацијом стена и минерала су сложени
алумосиликати умножени у равни (каолинит, монтморионит и хлорит), од којих
каолинит има мало јоноизмењивачку способност. Монтморионит је ефикасан
јоноизмењивач, у њему се концентрују штетне материје које би под одређеним
условима могле бити испране. Хлорити су нестабилни, те могу бити извори
штетних материја. Деградацијом алумосиликатних минерала до глина ослобађају
се многи метали, међу којима и арсен (Стојиљковић и сарадници, 2004).

6.4. Утицај арсена на здравље људи

Токсичност арсена је основни разлог великог интересовања за једињења

арсена у води. У металном облику он није отрован, али су сва његова једињења
растворена у води отровна. У људски организам арсен доспева конзумирањем
загађене хране или воде. Сматра се да је неоргански арсен токсичнији од
органског. Од неорганских облика арсена, за човека се сматра да је најтоксичнији
арсин – гас, H3As који није састојак воде, затим следе једињења тровалентног
арсена – арсенити и једињења петовалентног арсена – арсенати (Јовановић,
Љубисављевић, Рајаковић, 2011).
Арсен се налази у храни у облику мање токсичних органских једињења,
нарочито у рибама и шкољкама. Највећа изложеност арсену је преко воде за пиће,
где је арсен присутан у неорганским облицима. Концентрације арсена у води веће
од 10 μg/L представљају доминантан извор изложености и угрожености човека
арсеном. Поводом тога је у Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће
(Сл. Лист СРЈ, бр. 42/98 и 44/99) прописана МДК арсена у води за пиће од 10 μg/L.

52
 Арсен у зависности од количине и времена изложености може да испољава
акутно дејство (траје од неколико секунди, минута или сати) и хронично траје
одређени временски период – од неколико дана, месеци, година или у више
наврата) (Стојиљковић и сарадници, 2004).

Као елемент који није природан састојак људског организма, конзумирање

воде која садржи арсен у високим концентрацијама, око 20 mg/L, изазива акутно
тровање. Једнократно конзумирање воде са високим концентрацијама арсена не
представља тровање арсеном. Тровање арсеном је изазвано акумулативном
природом – дуготрајним конзумирањем воде са високим концентрацијама арсена.
У великом броју епидемиолошких студија, испитивана је веза између ризика
појаве рака и уноса арсена пијаћом водом. Иако постоје различити приступи и
методологије истраживања, сматра се да постоје докази да конзумирање воде са
повишеним садржајем арсена доводи до развоја малигних обољења. У једној од
студија је показано да је дугорочна изложеност арсену преко пијаће воде повезана
са повећаним ризиком појаве рака коже, плућа, бешике и бубрега и промена на
кожи (хиперкератоза, промене у пигментацији). Повећан ризик је уочен у
случајевима конзумирања воде која садржи више од 50 μg/L арсена. На основу
доказа о вези између повећаног ризика појаве рака и изложености арсеновим
једињењима, Међународна агенција за истраживање рака (International Agency For
Research On Cancer, IARC) класификовала је неорганска једињења као
канцерогена (Група 1) за људску популацију. Постоје бројни подаци о ризику
појаве рака услед конзумирања пијаће воде са повећаним садржајем арсена, али
још увек није процењен ризик појаве рака изазван ниским концентрацијама арсена
у води (Јовановић, Љубисављевић, Рајаковић, 2011).

53
7. ТРЕТМАНИ УКЛАЊАЊА АРСЕНА ИЗ ПОДЗЕМНИХ
ВОДА
Стандардне процедуре којим се уклањају уклањају метали из вода, најчешће
аерацијом – таложење оксида метала и касније филтрирање, не може уклонити
арсен из вода на локацијама где његова концентрација достиже и до неколико пута
веће вредности од МДК. Третмани који се користе за уклањање арсена су:
• Преципитативни процеси: коагулација/филтрација; гвожђе/манган
оксидација; коагулација потпомогнута микрофилтрацијом; побољшана
коагулација; омекшавање кречом.
• Адсорпциони процеси: активни алуминијум – оксид (АА); активни угаљ
(АС); адсорбенти на бази гвожђа.
• Јонска измена: обично се примењују јако базне смоле.
• Мембрански процеси: поступци микро, ултра и нано филтрације; реверсна
осмоза; реверсна електродијализа.

7.1. Преципитативни процеси

Коагулационо – филтрациони процеси – користе се за уклањање

суспендованих материја из пијаће воде. Коагулант може неким раствореним
супстанцама органске или неорганске природе и нераствореним хидрофобним
синтетичким једињењима да омогући њихову адсорпцију на колоидним честицама
хидроксида метала. За сваки коагулант постоји оптимум у погледу рН вредности
при којима се постиже максимално уклањање арсена. Петовалентни арсен се
много лакше уклања од тровалентног арсенита. При рН 7,6 или ниже, коагуланти
на бази Fe или Al имају исти ефекат на уклањање арсена, али коагуланти Fe имају
предности при рН већој од 7,6 (Пуреновић, 2007).
Као коагуланти се примењују различити агенси попут соли алуминијума, гвожђа,
креча, гвожђе хидроксида,...

Слика 7.1: Дијаграм тока преципитационог/филтрационог процеса (извор: Агбаба, 2009, модификовано)

54
 Ефикасност уклањања As(V) је генерално већа и стабилнија у односу на
ефикасност уклањања As(III). Предлаже се оксидација As(III) у As(V) додатком
хлора или манган диоксида у виду предтретмана.
Уклањање арсена омекшавањем воде кречом – сматра се неекономичном за
уклањање само арсена и њена примена је оправдана само у случају када је
потребно и смањење тврдоће – уклањање калцијума и магнезијума.
Комбиновано уклањање арсена, гвожђа и мангана – заснива се на
оксидацији њихових растворених облика у више валентно стање које ће градити
гвожђе и/или манган преципитате. Арсен је могуће отклонити и до 90% уколико
се на манган диоскид нанесе такозвани ''greensand'', односно зелени песак (Агбаба,
2009).

7.2. Адсорпциони процеси

За уклањање арсена се примењују конвенционални адсорбенси као што су

активни угаљ, зеолит (хидратисани алумосиликатни минерал), јонскоизмењивачке
смоле, комплекси колинита и хуминских киселина, порозне смоле испуњене
кристалним хиратисаним цирконијум оксидом,... Најчешће коришћен
адсорпциони процес је на активираном Al2O3, због чега ћемо се у даљем тексту
осврнути само на њега.
Адсорпциони процес на активираном Al2O3 – физичко – хемијски процес при
коме се јони из улазне воде адсорбују на оксидовану и развијену површину.
Реакције које се одвијају током процеса у ствари представљају измену јона. Улазна
сирова вода, која садржи арсен, пролази кроз испуну где се арсен размењује са
хидроксидима на површини Al2O3. Када се попуне сва места на површини, испуна
се мора регенерисати. Регенерација се постиже у секвенцама испирања са
регенератором и водом и неутрализацијом са киселином. Регенерат је NaOH, а за
неутрализацију се употребљава јака киселина, најчешће сумпорна. Процес је
ефективан за уклањање арсена, али на њега утичу фактори попут рН, оксидационо
стање арсена, конкурентни јони и време задржаваља у колони. Проблеми који се
јављају су одлагање регенерата, одлагање отпада Al2O3 и квалитет отпадних вода.
Током регенерације најтеже је уклонити везани арсен, а време трајања испуне и
њена ефикасност се смањује са повећањем броја циклуса регенерације
(Пуреновић, 2007).

55
7.3. Јонска измена

Углавном се користи за третман подземних вода за пиће које садрже арсен.

Ефективност процеса јонске измене је јако осетљива на супстанце у сировој води,
као и на њене карактеристике. Најчешће се користи третман подземних вода за
третман подземних вода за пиће, али као завршни процес у склопу других процеса
који претходе. Јонска измена је реверзибилни процес између јона у чврстој и јона
у течној фази, при чему не долази до перманентне промене структуре чврсте фазе.
Као чврста фаза се најчешће користи смола. При процесу јонске измене вода
континуално пролази кроз испуну од синтетичке смоле, све док не дође до
презасићења смоле. Када дође до презасићења, почиње регенерација испирањем
колоне раствором регенерата. Важан фактор при примени јонске измене чине
параметри квалитета воде, као што су рН, конкурентни јони, тип смоле, алкалност
и концентрација арсена у улазној води. Истрошени регенерат има велику
концентрацију арсена и других адсорбованих елемената и мора се третирати као
опасан отпад и одложити на прописан начин. Јонска измена није селективно
усмерена само на арсен из воде, па тако друга једињења и јони се могу надметати
на смоли, чиме се смањује ефикасност процеса. Процес је веома осетљив на
количину суспендованих супстанци у улазној води (ситан песак, глинасте
материје, колоидна макромолекулска једињења). Код анјонске измене, процес се
може блокирати услед присуства хлорида и сулфата. Њен недостатак је што се
генеришу велике количине отпадне воде које морају да се третирају пре
испуштања. Уколико дође до престанка рада система, може доћи до реверзибилног
ослобађања целокупног арсена одједном, што проузрокује огромне концентрације
арсена у третираној води (Пуреновић, 2007).

Слика 7.2: Дијаграм тока процеса јонске измене (извор: Агбаба, 2009, модификовано)

56
7.4. Мембрански процеси

Ефикасност уклањања је релативно слабо условљена рН вредностима

третиране воде и то је једна од основних предности ових процеса. Мембрански
процеси су селективни из разлога што мембране чине селективну баријеру која
пропушта само неке елементе, док осталима блокира пролаз. Пролаз било којег
елемента кроз мембрану захтева покретачку силу процеса, која може бити у вези
са разликом потенцијала или разликом притиска. Мембрански процеси чија је
погонска сила притисак, најчешће се класификују по величини пора у четири
категорије: микрофилтрација, ултрафилтрација, нанофилтрација и реверсна
осмоза. Код мембранских материјала битну улогу имају површинско
наелектрисање и хидрофобност, из разлога што се код мембрана не може избећи
процес адсорпције. Овим процесима се може уклонити арсен путем филтрације,
електричним одбијањем или адсорпциом арсенових једињења. Квалитет сирове
воде је исто тако важан при избору мембранских процеса. Мембране могу да
задрже арсенова једињења путем одбијања или адсорпциом на површини
мембране. Мембранским процесима обично претходи предтретман воде
коагулационофлокулационим процесима и процесима оксидације As(III) у As(V).
Избором одговарајућег предтретмана се спречава зачепљење, деградација и
солидификација – очвршћавање мембране. Познат је процес микрофилтрације
потпомогнуте са коагулацијом где се путем хдроксида метала који доспе на
граничну површину мембрана – вода, награди додатна баријера за пролаз јона.
Недостатак мембранске технологије су отпадне воде од испирања мембрана и
могуће неуниформности деловања притисака на пролаз јона и материја кроз
поједине делове мембране (Пуреновић, 2007).

Слика 7.3: Дијаграм тока РО мембранског процеса (извор: Агбаба, 2009, модификовано); РО – реверсна
осмоза, НФ - нанофилтрација

57

Технологија Предности
Оксидација/таложење
Релативно једноставна, јефтин процес али спор
Уклањање арсена на лицу места
Оксидација ваздухом
Бивају оксидовани и остали органски и
неоргански полуенти из воде
Оксидује остале нечистоће и убија микроорг.
Хемијска оксидација Релативно једноставан и брз процес
Минимум резидуалног остатка
Коагулација/вишеструко таложење
Издржљиве прашкасте хемикалије се лако
налазе на тржишту
Алуминијумом Релативно мали капитални трошкови и
једноставно одржавање
Ефективна у ширем опсегу рН вредности
Користе се уобичајене хемикалије
Гвожђем Ефикаснија је у односу на коагулацију
алуминијумом
Већина хемикалија је доступна свуда на
Омекшавање кречом
тржишту
58
Уклањање
Мане (%)
Углавном уклаља само As(V) и
80
убрзава процес оксидације
сарадници, 2007, модификовано)
Ефикасна контрола рН
Неопходан је процес оксидације 90
Продукује отпадне муљеве
Мала ефикасност уклањања 90
арсена
Осредње уклањање As(III)
Потребни су као претретман 94,5
седиментација и филтрација
91
Неопходна је регулација рН
Табела 7.1: Компарација најчешће коришћених технологија за уклањање арсена (Маринковић и
 Адсорпционе технологије
Једна од најчешће коришћених технологија, Потребна је замена адсорпционог
Активни алуминијум комерцијално најразвијенија медијума после неколико 88
регенерација
Наставак Табеле 7.1.

Очекује се да буде јефтина Још није потпуно комерцијално

Песак пресвучен гвожђем Није потребна регенерација стандардизована 93
Уклања и As(V) и As(III)
Добро дефинисани медијуми и капацитети
Високе цене медијума
медијума
Јонскоизмењивачке смоле Мање зависна од рН воде Захтева сложено одржавање и 87
Користе се смоле које су специфичне само за руковање процесом
Уклањање арсена на лицу места
Мембранске технике
Веома велики капитални
трошкови
Добро дефинисани процеси и висока
Нанофилтрација ефикасност Потребно прекондиционирање 95
уклањања Велики падови притиска (мали
протоци)
Сложено одржавање и вођење
процеса, потребни
Реверсна осмоза 96
Нема токсичног чврстог отпада високообучени
радници
Сложено одржавање и вођење

59
процеса, потребни
Могуће је уклањање и осталих загађујућих високообучени
Електродијализа 95
материја радници
Продукују се токсичне отпадне
воде
7.5. Одлагање резидуала арсена након третмана

Након третмана арсена из воде остаје отпад који се класификује као течан
хемијски отпад, отпадне воде од прања решетки и сита, отпадне воде са филтера и
адсорбера и муљ.
Пре одлагања отпада неопходно је извршити згушњавање и уклањање воде.
Након тога се приступа даљој обради да би се присутни контаминанти у муљу
имобилисали. Постоји опција да се муљ одлаже у лагуне да како би се
консолидовао, али представља опасност од излучивања опасних и токсичних
материја и њиховог доспевања у животну средину. Како би се то спречило, муљ се
третира додатком флокуланата у циљу јасног раздвајања фаза између
коагулисаног муља и чистог талога. Након што је уклоњена вода из муља, сходно
свом саставу може да се депонује или се подвргава даљем третману обраде. Код
муља који је богат арсеном се приступа TLCP критеријуму – даље одлагање зависи
или третман зависи од теста одређивања токсичних карактеристика муља.
TLCP (Toxicity Characteristics Leaching Procedure) – класификује отпад на
опасан и неопасан и у зависности од тога како је класификован одлучује се о
његовом даљем одлагању. Отпад који садржи мање од 5 mg/L арсена класификује
се као неопасан и може да се одлаже на више начина:
• Испуштањем се у водоток или канализациони систем – ако је задовољен
критеријум о дозвољеној концентрацији суспендованих и токсичних
материја.
• Одлагањем на депоније – само отпади који нису класификовани као
хазардни могу бити смештени на депоније за комунални отпад, у супротном
се захтева његова даља обрада и/или депоновање на специјалним
депонијама.
• Одлагањем на земљиште – излучивање <41 mg/kg отпада се може
применити на земљу без ограничења количине, док се резидуали који
садрже до 75 mg/kg могу примењивати у ограниченим количинама.

60
8. ЗАКЉУЧАК

Зрењанин се већ годинама уназад бори са лошим квалитетом пијаће воде.

Још од 2004. године је вода, од стране покрајинске санитарне инспекције,
забрањена за пиће и припремање хране због вишеструко повећане концентрације
арсена. Повишене концентрације арсена у пијаћим водама имају негативан ефекат
на здравље људи. Арсен је екстремно токсичан елемент и дугорочна изложеност
арсену преко пијаће воде изазива појаву рака коже, плућа, бешике и бубрега и
промена на кожи (хиперкератоза, промене у пигментацији).
Анализама извршеним у овом раду, примећено је да концентрација арсена
зависи од дубине залегања водоносних хоризоната. Узорковане воде из трећег
водоносног хоризонта имају значајно веће концентрације арсена од вода из другог
водоносног хоризонта – где су у највећем броју случајева испод МДК. Овакве
појаве концентрација арсена у различитим водоносним хоризонтима могу се
објаснити опадањем концетрације кисеоника са дубином. У плићим водоносним
хоризонтима, где владају оксидациони услови, налази се As(V). Петовалентни
арсен је мање токсичан, има слабе миграционе способности и лакше се уклања из
воде. Идући ка дубљим хоризонтима, концентрација кисеоника опада и почињу да
владају редукциони услови. Долази до редукције As(V) у As(III). Тровалентни
арсен је много токсичнији у односу на петовалентни и има велике миграционе
способности. Уочавамо да редукциона средина погодује миграцији арсена, чиме
се објашњава његова повишена концентрација у дубљим водоносним
хоризонтима. На основу испитиванх узорака примећујемо да подземне воде са
повишеним арсеном имају екстремно ниске вредности Eh, високе концентрације
NH4+, повишен рН, као и веома ниске концентрације SO42-.
Уклањање арсена из воде је веома сложен процес. Постоји више процеса
уклањања арсена, а најучинковитији је мембрански процес. Међутим, изузетно је
скуп и сложено је одржавање, те не може бити широко распрострањен.
Комерцијално најразвијенији је адсорпциони процес активним алуминијумом, али
је његова ефикасност мања. Процес који још увек није потпуно комерцијално
стандардизован, а очекује се да буде јефтин је адсорпциони процес – песак
пресвучен гвожђем. Његова ефикасност је велика, и до 93%, уклања и As(V) и
As(III). Чини се да ова метода има велике предиспозиције да буде широко
распрострањена за уклањање арсена из воде.

Београд, ________________________
Дејана Шумарац

61
ЛИТЕРАТУРА

1. Агенција за заштиту животне средине, (2019). Резултати испитивања

квалитета површинских и подземних вода за 2019. годину, Београд:
Министарство заштите животне средине, Агенција за заштиту животне
средине.
2. Агенција за заштиту животне средине, (2018). Резултати испитивања
квалитета површинских и подземних вода за 2018. годину, Београд:
Министарство заштите животне средине, Агенција за заштиту животне
средине.
3. Агенција за заштиту животне средине, (2017). Резултати испитивања
квалитета површинских и подземних вода за 2017. годину, Београд:
Министарство заштите животне средине, Агенција за заштиту животне
средине.
4. Б. Јовановић, Д. Љубисављевић, Љ. Рајаковић, (2016). Уклањање арсена из
воде адсорпцијом на неконвенционалним материјалима (оригинални научни
рад), Београд.
5. Група аутора, (1994). ОГК СРЈ 1:100000, Тумач за лист Зрењанин L 34 – 89.
Савезни геолошки завод, Београд.
6. Група аутора, (2019). Оперативни мониторнг површинских и подземних
вода Републике Србије (пројекат), Београд: Рударско – геолошки факултет,
Универзитет у Београду.
7. Д. Маринковић, М. Видовић, Н. Младеновић, И. Томић, (2007). Уклањање
арсена из подземних вода са подручја Западнобачког округа, IHTM Научна
установа, Београд.
8. Д. Поломчић, З. Стевановић, Д. Бајић, Б. Хајдин, В. Ристић Вакањац, П.
Докмановић, С. Милановић, (2012). Водоснабдевање и одрживо управљање
подземним водним ресурсима у Србији, Водопривреда 44.
9. Д. Стојиљковић, Д. Тошић, М. Шеваљевић, (2004). Садржај арсена и
квалитет вода уличних бунара у Зрењанину, Летопис научних радова,
Зрењанин.
10. Званични сајт града Зрењанина, (2021), http://www.zrenjanin.rs/.
11. З. Стевановић, (2006). Пројекат хидрогеолошких истраживања алувијалних
наслага Тисе за утврђивање могућности захватања подземних вода за
водоснабдевање општине Зрењанин (пројекат), Београд: Рударско –
геолошки факултет, Универзитет у Београду.
12. Ј. Агбаба, (2009). Уклањање арсена у третману воде за пиће, pdf
презентација.

62
13. Ј. Киурски – Милошевић, (2015). Модел процене квалитета подземне воде
са повећаним садржајем арсена применом фази логике (докторска
дисертација), Нови Сад: Факултет техничких наука, Универзитет у Новом
Саду.
14. М. Димкић, Д. Ђурић, Ј. Јосиповић, Г. Јевтић, (2010). Solutions for
groundwater management in areas affected by high arsenic content: Vojvodina
case study, Институт за водопривреду ''Јарослав Черни'', Београд.
15. М. Пуреновић, (2007). Алтернативне технологије пречишћавања вода од
арсена, Ниш: Природно – математички факултет, Универзитет у Нишу.
16. П. Папић, М. Ћук, М. Тодоровић, Ј. Стојковић, Б. Хајдин, Н. Атанацковић,
Д. Поломчић, (2012). Arsenic in Tap Water of Serbia’s South Pannonian Basin
and Arsenic Risk Assessment, Београд: Рударско – геолошки факултет,
Универзитет у Београду.
17. Правилник о хигијенској исправности воде за пиће, Службени лист СРЈ,
42/98 и 44/99.
18. Републички хидрометеролошки завод Србије - РХМЗ, (2021)
http://www.hidmet.gov.rs/.

63
 ЛЕГЕНДА
7450000,000000 7451000,000000 7452000,000000 7453000,000000 7454000,000000

!
ЗРБ-
21/
01
± Топог
рафс
кеоз
наке
Железничка пр уга

Са в р ем ени пут
5031000,000000

Путс
а ос
а в р ем ењеним колов озом

Бољи колс
ки пут(
кр чаник)

Об ичан колс
ки пут
5030000,000000

Лошиј
и колс
ки пут

Пеша чка с
та за

Река ,ка на л шир ине пр еко 10m

Ос
нов на изохипс
а (
на с
в а ких10m)
5029000,000000

Пом оћна изохипс

а (
на с
в а ких5m)

Шу
ма
ЗР-
1/Д
!
Воћња к
80 К от
а т
ер ена
5028000,000000

Ос
талеоз
наке
! Бушот
ина
5027000,000000

Km
0 0,4 0,8 1,6 2,4 3,2

Т ОПОГР
АФСК АК АРТ АЗРЕЊАНИНА
У нив ер зит етуБеог р а ду
Ру
да р ско -г еолошки фа ку лтет
Депа р тм а н за хидр ог еолог ију (
подлог а :Т опог р а фска ка р т
а Зрења нин,1: 250 00,
Ђушина 7, Беог р а д листов и 429- 4- 3( Меленци)и 429- 4-4(Т ор да )
)

Р
АЗМЕР
А: АУ Т ОР: ДАТ У М: БР
.ПРИЛОГ
А:
1:
25000 Деј
а на Шу
м а р а цГ3/
16 Септ
2
ем б а р ,
021 1
 7
448000,000000 7
450000,000000 7
452000,000000 7
454000,000000 7
456000,000000
ЛЕГЕНДА

±
! Ге
олошкеј
единице
З Р Б-
21/
01
82
b,Барск
иседимент
иуст
варању
!

a
2-w
030000,000000

ak,Субфациј
ап лажаисп ру
дова:п еск
ови
А a1m,Фациј
амрт
вај
а:г
лине,алеврит
и
5

a1p,Фациј
ап оводња:алеврит
и,п еск
овииг
лине
b b a2-
w,Фациј
ап оводња:лесоидниалеврит
и
ЗР-
1/Д
a
2-w a2-
w,Фациј
ап оводња:г
линеиалеврит
и
028000,000000

b
a2-
w,Фациј
акорит
а:п еск
овииалеврит
и
5

! 82 Стру
ктурно-г
еолошкеоз
наке
a
1m
Но р
ма лна граница,ут
врђ
ена
b b
Б Но р
ма лна граница,по кривена
a
2-w
026000,000000

a
2-w Ф от
о гео ло шка граница
Терас
ни о дс
ек,о с
ма т
ранна т
ерену
5

b
a
1m
a Топог
рафс кеоз
наке
b 2-w
Аут
о мо б илс
ки пут
024000,000000

b Ко лс
ки пут
Пруга
5

b a
1p Р ека Бегеј
b a
k
С ушица
! 86
Ос талеоз
наке
022000,000000

a b
1p ! Бушо т
ина
Профил АБ
5

Km
0 0,
75 1,
5 3 4,
5 6

ГЕОЛОШ КАКАР ТАЗ Р ЕЊАНИНА

Универзит етуБео граду
Ру
да р
ско -гео ло шки фа култет
Департма нза хидрогео ло гију
Ђушина 7, Бео град (
подло га :ОГКС Р Ј-лис
тЗ рења нин,1:
100000)

РАЗ МЕР А: АУТОР : ДАТУМ: БР.ПР ИЛОГ

А:
1:
50000 Деј
а на Ш у
ма рацГ3/
16 С епт
2
емб а р,
021 2
 7
448000,000000 7
450000,000000 7
452000,000000 7
454000,000000 7
456000,000000
ЛЕГЕНДА
Карт
иранеј
единице

±
!
ЗР Б-
21/
01
82
b,Барск
иседимент
иуст
варању
! !
! !
! !

! ! !
! !
! !
!
!
!!
!
! ! !
!

! ! !
!

a
2-w
!! !

!
!
030000,000000
!

ak,Субфациј
ап лажаисп ру
дова:п еск
ови
!
!
!!
! ! !
!
!
! ! ! !
! !
! !
! ! !
! !
! ! ! !
! ! !
! !
!
!
!
!
!
! ! !
!
! ! !
! ! !
! !

А a1m,Фациј
амрт
вај
а:г
лине,алеврит
и
5

a1p,Фациј
ап оводња:алеврит
и,п еск
овииг
лине
b b a2-
w,Фациј
ап оводња:лесоидниалеврит
и
ЗР -
1/Д
a
2-w a2-
w,Фациј
ап оводња:г
линеиалеврит
и
028000,000000

b
a2-
w,Фациј
акорит
а:п еск
овииалеврит
и
! ! !!
!
! ! !
!
! !
!

!
! ! ! ! !
! !
!
!
!
! !
!! !

! !
!

Тип о
вииз
дани
5

! 82
a
1m
Збиј
ени т
ипиздани веће издашнос
ти
b b
Б Збиј
ени т
ипиздани м ање издашнос
ти
a
2-w
026000,000000

a
2-w Ус
ловно'
'
безво
дни'
'делови т
ерена
Структ
урно-г
еолошкеоз
наке
5

b
a
1m
Норм ална граница,ут
врђ
ена
b a
2-w
Норм ална граница,пок
ривена
Ф о
тогео
лошк
а граница
024000,000000

b
Терас
ни о
дсек,ос
м ат
ранна т
ерену
5

b a То
пог
рафс
кеоз
наке
1p a
k
b
Аут
ом обилс
ки пут
86
Колс
ки пут
!
022000,000000

a b П руга
1p

Р ек
а Бегеј
5

Km Сушица
0 0,
75 1,
5 3 4,
5 6 Ос
талео
знаке
! Бушо
тина
П рофилАБ

Х ИДР О ГЕ О ЛО Ш КАКАР ТАЗР Е ЊАНИНА

У ниверзитетуБеограду
Ру
дар ско-геолошк и фак у
лтет
Депар т
м анза хидрогеологију
Ђушина 7, Београд (
подл
ога:О ГКСР Ј-л
истЗрењанин,1:
100000)

РАЗМЕ Р А: АУ ТО Р : ДАТУ М: БР.П Р ИЛО Г

А:
1:
50000 Деј
ана Ш у
м арацГ3/
16 Септ
2
ем бар,
021 3
 Бегеј 108º
ЗР-1/Д
m b ak m
80 80
a2 -w a 2 -w
60 a2 -w 60
a-r?
40 ab-m 40
20 ab-m 20
0 a-d+q 0
-20 -20
Легенда картираних јединица: Типови издани:
b барски седименти у стварању a-r? речни седименти, ситнозрни пескови збијени тип издани, веће издашности
ak субфација глина и спрудова: пескови ab-m глине збијени тип издани, мање издашности
a2 -w лесоидни алеврити ab-m прашинасти ситнозрни пескови условно ,,безводни'' делови терена
a2 -w глине a-d+q алеврити, глине и пескови Структурно-геолошке ознаке:
нормална граница
a2 -w фација корита: пескови и алевролити
трансгресивна граница
Остале ознаке:
ЗР-1/Д, бушотина